Hrono Ishrana DR Gifing - B

Dr Gifing
HRONO
ISHRANA
dr GIFING
MALA
KOLA
FIZIOLOGIJE
PROGRAM ISHRANE"dr GIFING"
dr Ana Gifing
Beograd - Brace Nedial; 011/ 24 23 182, 011/ 24 20 152, 011/ 33 44 780,
011/32 46 568
Novi Sad - Dijagnostika Centar, afarikova 13; 021/ 526 526; 065/ 3 526 526
Ni - Poliklinika Dr Nikoli, Igmanska 83; 018/ 45 31 904; 066/ 453

190
Tivat -Mansa Medica, II Dalmatinska 4;+382 (0) 69 570 009
Bijeljina - 27. marta br. 3; (76300) + 387 (0) 55 414 777
Skopje - Centar za vnatreni bolesti "SRCE" Ul. Drenak 6;
+389 (0) 23 217 018; +389 (0) 23 217 016
Zagreb - Centar dr Gifing, Ul. Petrova 60; + 385 (0) 911 98 0000
www.drgifing.com
Mere opreza:
Opta naela program hrono ishrane dr Gifing mogu koristiti osobe svih starosnih
doba i naroito je pogodan za decu, trudnice i sve one koji su zdravi, ili nemaju ozbiljne zdravstvene probleme.
Kao terapijski program, daje izvanredne rezultate kod gojaznih, kod dijabetiara i
kod svih ljudi koji imaju poremeaj masnoa u krvi ili bilo koji oblik metabolikog
sindroma (a ovo u glavnom podrazumeva da je ranije ve prepisana i primenjena
neka farmakoloka terapija). U takvim sluajevima je NEOPHODNA konsultacija sa
lekarom i detaljno dijagnostiko ispitivanje u cilju optimiziranja programa hrono
ishrane dr Gifing.
Zato postoji ova napomena - zbog toga to se za izuzetno kratko vreme postie
poboljanje svih fiziolokih parametara (ve u prvih 24 sata do najvie 7 dana), pa
u sluaju primene bilo kakve ranije prepisane terapije od ordinirajueg lekara,
lekovi kod nekih osoba postaju agresivni i moe dod do neeljenih reakcija (pad
krvnog pritiska i pad eera u krvi, najee). Krvni pritisak i eer se tada moraju
kontroli- sati i vise puta dnevno i terapija (koja je nekad i viegodinja) se tada
mora srmanji- vati, to nije preporueno da pacijenti rade samostalno.
Takodje, postoje individualni prigrami za ljude koji imaju manjak teine
<
malignog oboljenja. Tada se opti program ne primenjuje, ve se nakor :zsez-e z jagnostike primenjuje individualni program spedjalne ishrane, uz obavez~e tacije
sa nutricionistima i lekarima.
Centar za Hrono-Ish-5
Predgovor
Program ishrane o kome e ovde biti red je kombinacija najsavremenijih saznanja
iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike.
Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven po tome to
pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinu istovremeno sa pos- tizanjem
idealnog zdravlja.
Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najvedm imenima dananjice u mnogim oblastima AntiAging Medicine, odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.
Registrovan je u Srbiji 2009. godine i patentiran pod nazivom:
HRONO ISHRANA dr GIFING
Na cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer
je to znanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.
Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue
principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razlidtih
namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim irinama i duinama, u
svakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.
Narodto je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i
to se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot.
Oni koji su oboleli od najedh savremenih bolesti metabolizma za 10 do 30 dana
smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera.
Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridravati, s druge
strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.
Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue
osnovne fizioloke procese.
Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odreivanje kolidna hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa
je u tome da svaki ovek dobije znanje koje e biti osnov za njegovu sopstvenu
inicijativu, matovitost i snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.
U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike
procedure u cilju utvrivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku
viemesenih konsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezultat.
Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo
efekat (gubljenje-vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno reavaju.
Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se ui i
da se znanje primeni. Onaj ko naui ove principe ima obavezu da obui
3-
najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i da se osea dobro to je jo

nekom pomogao!
Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno spreavanjem nastanka bolesti.
Uz program, na tim lekara preporuuje odreenu kombinaciju vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezultatima ciljanih dijagnostikih procedura, ovi protokoli ubrzavaju rezultate i omoguavaju trajnost
postignutih efekata.
Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara Alain
Delabosa, koji je registrovao svoj program 1986. godine. Pretrpeo je brojne
promene u svetu do sada, a u naem centru primenjujemo program prilagoen
naim pacijentima od 2005. godine.
Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da napravimo
najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti
odgovara naem prosenom oveku, zato smo ga i registrovali u ovom obliku.
Moja je preporuka, u stvari molba, da proitate svaku stranu ovog prirunika, jer
ete promeniti neke steene navike, nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.
Nije teko!
Ne obeavam ni da e biti sasvim lako da naudte osnovnu fiziologiju ishrane!
AM znam da e biti dobro i korisno!
Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moe pojaviti
u toku programa.
dr Ana Gifing
4-
Pria o masnom tkivu

Svaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana
mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.
Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi
rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama.
Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga
imamo, ali samo u odreenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei
gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim i hormon- skim
poremeajima i bolestima.
Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

Da bi formirale
koji se unose
namirnici, pre
pirinu, jemu,
svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere,

hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj
svega u cerealijama, odnosno itaricama - penici, heljdi, rai,
zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom broju povra).
Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i
osetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.
Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima
itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih
kao trigliceridi.
Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. Ceo
ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona koga
lui naa guteraa (pankreas).
im se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije
dobijaju komandu: skladiti!
Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti se ukljuuju, a
istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavlja svaku drugu njenu
aktivnost. Masna elija zapoinje fazu stvaranja masti, koja se zove lipogeneza,
jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.
Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

U naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno,
sve dok je na dnevni ritam normalan.
Izmeu mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je
ukratko sledee: buenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije do ponoi;
unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmeu 8h i 20h...
5-
Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tzv.
pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 minuta ovaj nivo
normalno poinje da se smanjuje, ali podvladmo da efekat poveanja vrednosti
insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo koje hrane.
Nakon tog odreenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja hrane, kad
prestane aktivirajud signal skladitenja, elija zapoinje pripreme za oslobaanje
masti, a taj proces se zove lipoliza.
Ovo oslobaanje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre,
ukoliko postoji vea potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).
Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.
Zato? Ili jedemo esto - u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemo obroke. Ni
jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata!
O ovome e jo biti govora malo kasnije.
teta od uzimanja grickalica"

Za aktivirajud signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok,
dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. Tada masne
elije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestaje oslobadanje masti,
zatvaraju se sva elijska vrata i zapodnje lipogeneza, odnosno, elija podnje da
stvara masti iznova.
Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmeu obroka prouzrokuje
nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene
teine.
Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu
regularnih obroka, i to - tri u toku dana.
Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u
telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulzivno grickanje" izmeu
obroka. Naalost, danas je ovo jedan od najedh poremeaja u navikama
savremenog oveka.
Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, naudti ih da ne jedu
slatkie, dps ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na
bombone, voe, kiflu, evrek i drugo.
Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece?
Zato danas postoje veoma gojazna deca?

elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove elije
imaju ogroman potencijal za umnoavanjem.
6-
Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmeu svih drugih i
upravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe skladitenja
masti.
Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba za
skladitenjem te stvorene telesne masti je velika.
Deije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se
jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u
ivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.
Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u glavnom u
odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine, naprotiv, deca koja su
bila debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 80% sluajeva imaju problem da
odre idealnu teinu u odraslom dobu.
Masne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odreenih hormona i
metabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osuena da kasnije u ivotu
imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai ivotni vek.
Kod ljudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je
daleko ved nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog poveanog
broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena. Ovi ljudi se
suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vise nego vrnjaci koji su imali
normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok pritisak, eerna bolest, bolest srca i
krvnih sudova i drugo).
Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretad guterae, odnosno pankreasa na
izludvanje insulina, upravo prosti eeri - beli eer, uti eer, med, itd (a njih ima
u veoma velikom broju namirnica i grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji
deca toliko vole), kao i hidrogenizovane biljne masnoe (a njih ima u praktino
svakoj grickalici iz kese, u pecivu, posnim koladma i dr.).
Napici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom (ili vetakim zaslaivaem)
menjaju na ciklus skladitenja i oslobaanja masti, voni sokovi takoe spadaju u
kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedu obroka... posebno dijet pia,
verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj 1. eerne bolesti u Americi u dedjem
uzrastu, ali o tome emo kasnije.
Preskakanje obroka
Pored uzimanja grickalica, drugi najed poremeaj u navikama u ishrani je
preskakanje obroka.
U naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i slede ih
izjava: ne veeram uopte jer je to zdravije; ujutru jedem samo voe; pojedem do
2 kg voa svaki dan; nikad ne stignem da ruam; uopte ne jedem meso, najslae
mi je da jedem uvee u 11... itd... sve ovo nije dobro, uopte nije dobro!
7-
U organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni

ovek bio lovac i kad nije imao mnogo razlidtih namirnica u svakodnevnoj ishrani.
Svakako je dolo do odreenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon
prelaska oveka iz nomadskog nadna ivota (kad je samo lovio) u mir- niji ivot sa
uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Voe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da
nabave meso. S druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa
jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov organizam pomalo i polako
prilagodio na takvu vrstu hrane.
Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi
lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se menjao i nadn
ivota i ishrana. Po toj teoriji, O krvna grupa stvara odlinu energiju od unetog
mesa, dok A krvna grupa ima veliko optereenje organizma od mesa.
Ipak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je
poeljno jesti umereno i u odreeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu
fiziologije ljudskog organizma oko 17 h, ali o tome e mnogo vise red biti kasnije.
Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doruak (najved broj), ili uzimaju
veoma malu kolidnu hrane ujutru, ili samo voe (to takoe esto ujemo).
O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne postoji vie ni najmanja sumnja u
opravdanost unosa odreenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru,
upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je
luenje insulina najaktivnije.
U torn periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada se najbolje
oseamo, organizam priprema energiju za sve nae dnevne aktivnosti.
ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?
Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod
mnogih ljudi ak i ved pad eera.
Iako moda i ne oseamo nikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem
se sprema da primi hranu, pa podnje sa p red od ree nim izludvanjem
odredenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.
Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju

neophodne energije za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).
ta mi uradimo? Preskodmo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili
jo mnogo gore od toga - popijemo kafu sa vetakim zaslaivaem) i time
bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jest adipocitima, one
zapodnju intenzivan proces zatite svojih postojedh rezervi neophodne energije za
rad organa.
8-
Zato je to tako?
Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....
U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan),
postojala je jedna prirodna karakteristika masnih elija koja mu je omo- guavala
da preivi: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji
razgrauju masne rezerve u njima.
Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo
sintetiui enzimi, to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da i od
najmanje bobice ili voke koja bi se pojela, naprave neophodne energetske zalihe,
odnosno mast.
Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre i
svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zada- tim
uslovima.
Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad Ijudi u sredinama gde ishrana nije
problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje kao
pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije.
Znai, nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije (pa makar to
bio i list salate ili jabuka), viestruko se iskoristi, a ostatak sauva i uskladiti,
bazalni metabolizam se uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za
preivljavanjem ljudi.
Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima
brojne dokaze da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne
smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vie od 815 miliona Ijudi koji pate od
gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vie gojazni, pa se ovi principi
hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.
Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernom vienju posta
sa unoenjem namirnica kao to su biljni sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od
krompira, posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se rei da on predstavlja veoma
dobro ienje i tela i duha.
Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu,
opravdano i u medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva
zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga - biljnim, ili mesa
brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitama ili sojinim niclama),
konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd.
Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanje kuvanju i isprobavanje
brojnih poslastica... Jer nakon perioda posta, u praksi se najee suoavamo sa
pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo
holesterola i do dva puta vei od prethodno, pre-posta izmerenog nivoa.
9-
Takoe, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva unoenje samo vode u trajanju od 1-3 dana, najvie 5 dana; posle ega
treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice, ali ovaj post se
moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.
Kako se mast oslobaa iz masne elije?

Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas,
takoe i otputa mast koju je prethodno uskladitilo. Ovo je drugi deo procesa
obezbeenja energije za funkcionisanje ljudskog organizma.
Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su uskladitili velike molekule,
koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.
Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva
magina masaa, ili supstanca koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci
svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne).
Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je
odgovoran za razlaganje triglicerida.
Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosno adipocitu, ali
je potpuno neaktivna, sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u
krvi, jer svojom aktivnou, hormon insulin direktno blokira enzim lipazu!
Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenju
energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih
rezervi ne funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i
miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je
maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon svakog poslednjeg zalogaja koji smo
pojeli.
Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji
nam smanjuje masne depozite su adrenalin i noradrenalin, takozvani stres
hormoni. Oni se otputaju u najveoj meri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima
stresa: toplota, hladnoa, fizika agresija, mentalni stres...).
Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u
manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se
ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv.
Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao
miino gorivo.
Kad se u krvi nau masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:
ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energiju koja im je ponuena,
10 -
ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa
e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove
elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride
i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.
Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna
ogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno
tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, koji se veoma
teko uklanja.
Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje.
Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno
pretvaraju u trigliceride, tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u
slobodnoj cirkulaciji. Kad su povieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne
postoji fizika aktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.
Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae
jetre, kao i guterae, odnosno pankreasa.
NAPOMENA: izmeu obroka mora da prode minimalno 3, optimalno 4 sata!
Pravo vreme za vebanje

Kao to smo videli, masne elije su fantastini proizvoai i uvari energije
neophodne za rad srca i miia. Ali, masno tkivo ne eliminie iz organizma ni na
koji nain nagomilanu mast. To rade nai miii... oni su osnovna maina koja
sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.
Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miie i masne naslage e se
prirodnim putem smanjivati.
Poznato je da postoji odreen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu
zatitu od svih poremeaja u metabolizmu masti, to se zove genetski
polimorfizam, pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni mogu imati
idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i
ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom principu.
Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja, poevi od ivotne
dobi izmeu 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim
prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijoj dobi emo se suoiti sa
ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikim poremeajima, povienim krvnim
pritiskom ili nastankom karcinoma.
Efektivne fat-burning vebe

Intenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga.
-
11 -
Naprotiv.
Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.
Kad i kako se veba je takoe veoma bitno.
Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti u hronobioloki ritam.
Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu proces
oslobaanja masti.
Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok
traje stvaranje masti.
Znai, ne vebamo posle obroka i to najmanje sledea 2 sata. Sem to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se
varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko elimo da smramo.
Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno razlaganje masnoa
(nivo kortizola ujutru je najvii izmeu 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon
budnosti, a tada je znad i nivo aktivacije svih naih ivotnih funkcija najvii.
Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.
Statistika kae: ljudi koji primenjuju ovaj princip dne upravo najved procenat onih
koji imaju idealnu telesnu teinu. I to bez ikakve muke.
Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, pogreno
je ujutru trati (to veina ljudi smatra veoma zdravim), jer naem srcu i krvnim
sudovima treba najmanje 3 sata nakon buenja da postignu pun kapa- citet, pa
nije dobro preopteretiti srce vedm naporima u to vreme. Statistika kae da je
procentualno daleko ved broj iznenadnih smrti usled optereenja srca u toku
tranja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana.
Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je naj- gora
alternativa. Najmanje je preporudjivo vebanje posle 9 sati uvee (raz- lozi su
brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki odravamo nae
nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije,
nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre
svega poremeaju imuniteta).
Teke vebe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza metabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vrata masnih elija i uvanjem zaliha
masti (nae telo ove teke vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!), a s
druge strane, akutan pad eera poveava potrebu za unosom hrane.
Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje
komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i
obezbedila neophodna energija za njihov rad.
12 -
Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne,
pokreu se svi mehanizmi za proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi emo
dobijati na teini, ak i ako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog
treninga!
Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to
mogu biti opasne za srce kod gojaznih Ijudi, koji poinju da vebaju po savetima
vienim na TV.
Za eliminaciju masti, potrebno je vebati due od pola sata u kontinuitetu i to sa
najvie 50% maksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalno potedeti ugljene
hidrate iz rezervi tela.
Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog
trenera. Po mnogim istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.
ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice,
mukarci 3 sata (ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi).
Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnja ne
spada u ovu priu (etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po
gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizikoj aktivnosti)...
Zato su mnoge dijete neuspene?

Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuuju nedovoljno obrazovani lekari ili priueni laid, donose vie tete nego to
daju korist. to su restriktivnije, to su tetnije. I to zbog vie razloga, to
mentalnih, to fizikih.
Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikdju koja traje do 28 dana, kako
veina dijetetskih reima, na alost, predlae. Idealna je u trajanju od najmanje 40
dana (kao to bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog
posta), jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikdju i
daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobiajeni kalorijski unos.
ta se dogaa: ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih
naih vitalnih organa.
Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati
se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo
odlino na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni
metabolizam je kolidna kalorija koju moramo uneti u toku dana da bi funkcionisali
nai organi - srce, plua, creva, jetra, termoregulacija itd, bez aktivnosti miia.
Tada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini (to na alost podrazumeva smanjenje miine mase i kolidne vode iz elija), ili imamo sma-
13 -
njenje obima tela (to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminu masnog
tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od garde- robe,
koja postaje komotna).
Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.
Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unete hrane
snaan okida stresa kod oveka??) i vratimo se veem, odnosno prethodnom
kalorijskom unosu.
Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava relativno brzo u cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih
unutranjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4 sedmice da se
nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednost bazalnog metabolizma...
Znad, prethodno uobiajena kolidna hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom
periodu; tada dolazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubljeno,
ve i dodamo malo masti na onu kolidnu koja je postojala pre dijete.
Bitno je znati koje namirnice dovode do nagomilavanja" masti i vano je kako
pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.
Najbolje je promeniti kompletno nadn ishrane, napraviti pravu kombinadju hrane,
ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.
Ovo zvud komplikovano i dni se da je jako teko, a zapravo je neto najlake to
moemo za sebe da uradimo.
Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zaslaivaa... Aspartam i
drugi vetaki zaslaivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog,
brzog eera...
ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zaslaivaem... nivo
insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog
brzog eera koji treba da se metabolise. Sad odjednom postaju zbunjeni i
pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane uzbune...
Podnje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u
krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do
prindpa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti,
pa klju ak i zaturimo na neko vreme. Aspartam je jedan od najkance- rogenijih
poznatih zaslaivaa, a njegov indeks kiselosti je 40, apsolutno najvei od svih
namirnica koje unosimo.
Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim
zaslaivaem. Ali, zaista USLOVNO!
Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie bez eera ili sugar free, UVEK postoji dodatak zaslaivaa kao to su aspartam,
sorbitol, saharin, ciklamat itd.
- 14 -
Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.
Takoe, ponovo se kod nas pojavio prirodni zaslaiva, STEVIA, to je biljni
ekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je
bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.
esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets,
odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i
drugog), to posledino doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera,
odnosno, nae elije poinju odreene metabolike procese u cilju zatite energije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi je opet podstaknemo (zakljuavanje vrata adipocita).
Takozvane trans-masti
Posebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi
se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin,
biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir itd...)
Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu
ovih namirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintet- ska
grupa.
Do skora se smatralo da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa
je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije
industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola.
U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje
sadre trans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korienja takvih namirnica
u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u
namirnicama (manje od 2%).
Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama... Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno
ulje, pekarske masnoe itd...
Preporuka je da se detaljno proui sastav neke namirnice koja je industrijski
proizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti vei od 2%,
mada je daleko najbolje da ne postoji uopte).
Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa,
neka to bude signal za oprez (na alost, to emo videti na veoma velikom broju
proizvoda, mi smo do sada u naim prodavnicama pronali samo malo proizvoda
na kojima pie taan procenat ovih masti).
15 -
Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija

Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbeuju rast, odravanje i reparaciju, odnosno popravljanje tkiva, a takoe su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd...
Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgrauje sopstveno miino tkivo, da
bi obezbedilo odreene amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa,
kao i imunog sistema.
Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko lg po kilogramu, mada po
najnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko l,6g po kilogramu
telesne teine.
U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga,
usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.
S druge strane, miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo se
naroito odnosi na funkciju sranog miia.
Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo
zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.
Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su
protivnici njegove upotrebe u ishrani.
Hrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to
moe da bude vie korisno nego tetno.
Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti
(ne zabranjeno, ve ogranieno) i druga ogranienja za sada nisu poznata.
Gojaznost
Ova broura je namenjena svim zdravim osobama, ali prvenstveno onima koji
imaju metabolike probleme, viak teine, visok pritisak ili neko hronino oboIjenje.
Gojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su optereenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u
crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih organa (jetra, pankreas,
bubrezi), ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja u funkciji i
strukturi zglobova i kostiju, itd.
Ali, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmeu debljine
oveka i skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno malo
-16 -
poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije jedu" onaj genetski
materijal koji presudno odreuje duinu naeg ivotnog veka.
Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz Thomas Hospital u Londonu,
koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja bliza- naca, dolo
se do zapanjujudh rezultata o ponaanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece,
tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.
Rezultati su objavljeni u strunoj periodici {Lancet Medical Journal, pre svega), a
kasnije studije su objasnile i molekularno-bioloku strukturu problema skraenja
ivotnog veka kod gojaznih ljudi.
Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraivakog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa
svojim timom potvrdio rezultate iz Londona.
Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na Medicinskom
Univerzitetu u New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod
nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne teine, tako i kod gojaznih.
Vrednost BMI {body mass index, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je
predstavljao pouzdan indikator za kolidnu telesne masnoe), preko 30, bila je
faktor u definisanju gojaznosti.
Jedna od ovih studija, narodto znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem
ivotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko 20%
bilo gojaznih (imale su BMI preko 30).
Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke
analize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih zrnaca,
koja se zove telomera, a poznata je po tome to predstavlja periferni deo
hromozoma, molekula koji nosi na ukupan genetski materijal.
Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna za duinu naeg
ivota, tako to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odreenu duinu.
Kada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila
(najee izmeu 48 i 54 puta), elija dalje ne moe da se deli, jer se telomera
potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu, tada dolazi do smrti
organizma.
Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne
ene.
Telomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sa
normalnom telesnom teinom.
Kasnija istraivanja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deca imaju
krae telomere od svojih vrnjaka).
Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudi
nalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne
elije.
17 -
Ovaj hormon odreenim mehanizmima skrauje telomere (ovo je slian mehanizam kao to i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovi rezultati su
podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novana
sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti uopte.
S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel
kae, da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju
obavezno znaiti da e svi gojazni ljudi, ili oni sa skraenim telomerima, biti osueni na to da umru mladi. On ostavlja mogunost da je vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih ljudi elije dele sporije, pa iako je
mogunost reprodukcije smanjena, moe da se oekuje prosena duina ivota.
Ispitivanja su takoe pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili
gojazne, pa zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika apsolutno
ne postoji. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao neza- visna
formacija. Ako ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe imamo u normalnom
procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje nego to treba, opet e nam
nauditi!
NAPOMENA: nikada ne treba da doemo u situaciju da ovu teoriju proveravamo na osnovu linog iskustva! ta god rekli naunici, moramo se
potruditi da ne budemo gojazni, niti preterano mraviM!
Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radi preciz- nosti
odreivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass a (BMI - indeks
telesne teine) po kojoj se moemo veoma brzo orijentisati kakva nam je koliina
masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako emo se orijentisati u kom se
delu skale nalazimo.
Jednostavno odreivanje ove vrednosti je sledee - teinu u kilogramima podelimo
sa visinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo
odredili body mass index, podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84x1.84,
dobijamo vrednost 20.67)
Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka
osoba koja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmeu
18.5 i 24.9, a vrednost BMI ispod 18.5 je takoe patoloka i govori nam da je u
pitanju pothranjenost.
Danas je BMI ipak prevaziden faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo
preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to
moe omogudti InBody analizator tela).
Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe imati
ved body mass index od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine
mase, pa nas BMI moe dovesti u zabludu.
18 -
Jedna amerika psiholoka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je da 82% gojaznih Ijudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se meu siluetama izmeu vie gojaznih osoba.
Kada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika na fotografiji uz siluetu
normalno uhranjene osobe, ak 79% ispitanika odgovara da je u pitanju foto
montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.
esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboavam to sam debela,
potpuno sam srena (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim ispitivanjima, da je kod gojaznih Ijudi luenje hormona sree za skoro 35% ispod
normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana.
Depresivnom raspoloenju podlegne 78.7% gojaznih Ijudi, a vie od 60% pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!
Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih Ijudi, pokuajmo da shvatimo da
je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva BOLEST.
Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu poro- dicu
i radno i prijateljsko okruenje.
Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je da
gojazni Ijudi nisu sretne i zadovoljne osobe.
Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree i radosti.
Principi Hrono - ishrane

U programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj
grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o
vremenu kad se elementi skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz
adipocita, odnosno masnih elija.
Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i
time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj
teini koja je idealna za nas.
Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.
Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite
i otputaju, je upravo ujutru.
To su ugljeni hidrati i masti.
Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji
unos hrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog
skladita masti i to vrlo intenzivno.
19 -
Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da doe
do jutarnjeg oslobaanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo,
naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa
hranljivih supstanci.
Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo
prirodno skladiti mast.
Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormon budnosti
se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije po liniji manjeg
otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile.
Ovo je najei problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporeuju obroke
- organizam podnje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i
u svako doba dana!
Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim
elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad
je oslobaanje masti samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost (ponavljamo
da intenzivne vebe nakon 9 sati uvee samo mue nae telo, jer mi takvom
aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje
prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlaemo luenje drugih neophodnih
hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno popravci elija i pravljenju zdravog
imuniteta).
Najlaki nadn da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u
toku dana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedu obroka) a narodto je
vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivih supstanci.
NAPOMENA: poslednji obrok u toku dana mora biti bar dva sata pre
zaspivanja!
Idealni jelovnik?
Netolerancija prema odreenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na
hranu mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti, glavobolje itd. To je
rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je
preosetljiv.
Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak
dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovi- ma, tegobe
sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost,
karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.
Najee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...
Iako nam je priroda podarila mod da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i
da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je
na alost, teko prepoznati ove prirodne podsvesne signale.
20 -
Naime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog veka,

optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom, hranom
punom konzervanasa i pesticida... sve ovo dovodi do uspavanosti naih prirodnih
mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da
izbegavamo.
Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo
kao - najslade, jer sa dodatim zadnima i bojama ove namirnice postaju veoma
primamljive. Mnoge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, narodto su
opasni slatkasti i slani dodaci.
Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vise od dve tredne sluajeva,
dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien holesterol, visok
pritisak itd.
Ova dnjenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pamet- nim
unosom hrane.
Ali, kako danas biti pametan?

Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza
oka... ali isto tako dtamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim
novinama.
I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za
idealan jelovnik. Zato?
Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona ne podrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku.
Naprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.
Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve nae
fizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost
namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom oveku je za stvaranje energije
odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. Unutar
jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u sposobnosti iskorie- nja
namirnica.
Mi esto imamo oseaj da neku hranu volimo" ili ,,ne volimo", a to je samo
ostatak drevne moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu
imati samo korist, a ne i tetu.
Definicija Hrono - ishrane

Hrono ishrana dr Gifing je reim ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova
luenja hormona i enzima u naem organizmu. Jednostavno receno, svakom
coveku je potrebno da koristi odreene vrste namirnica u razlidita doba dana, da bi
njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najveda, a stvaranje otpadnog
materijala pri tom najmanje.
21 -
Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu

spreavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.
Hrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain, mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje.
Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak kilograma,
a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi,
ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.
Hrono ishrana koristi najsavremenija saznanja iz oblasti molekularne biologije, ali i
postojea znanja iz fiziologije ljudskog organizma. Na ovaj nadn je sastav- Ijena
najpreciznija karta dnevnog ritma koji se odnosi na na metabolizam.
Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmu izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to odreeno doba
dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili
kasnije.
Na metabolizam je dirigovan od strane mnogih hormona i enzima koji se izluuju u okviru odreenih organa, a ovo luenje je uvek vremenski odreeno i to ne
prema naim individualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma dana i
nod. Ovaj ritam je predstavljen slededm: izlazak sunca, podne, posle podne,
zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualni bioloki ritam.
Postoji odreeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje
masnih depozita (u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje energetskih zaliha) itd, a ovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni i odre- deni
su zapisom u naem genetskom materijalu.
Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije.
Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se
sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada
mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije.
Da bi se ovo ostvarilo, na organizam izluuje odreene supstance, koji se zovu
enzimi i hormoni. Oni se ne izluuju u istoj kolidni i stalno u svako doba dana, ve
po zadatom, univerzalnom fiziolokom ritmu.
Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.
Hormoni se takoe izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje
najvea kolidna kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lud samo uvee
i nou.
Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredeno doba dana, dok za
varenje neke neodgovarajue namirnice u to isto doba dana, moramo da
iskoristimo sve postojee fizioloke rezerve organizma u cilju korienja te
namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa.
-
22 -
Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odreeno doba dana, mi zbunjujemo nae

lezde koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da
se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.
Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima,
dolazi do greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost.
Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. Niti je
nama voe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoristimo na
pravi nadn u to doba dana. Isto tako, testenina u veernjim ili no- nim satima (a
ovo je apsolutno najea greka u ishrani) nam nije pametan izbor, jer mogunost
da je iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana,
usled prirodnog nedostatka odgovarajudh enzima, pre svega amilaze, koje vare
ovaj oblik hrane.
Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogud nadn iskoristi
svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizio- loka
funkcija digestivnog sistema odgovarajua.
Pogrean izbor hrane u odreeno doba dana dovodi do stvaranja metabolikog
otpada i zatrovanosti elija organizma.
Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne
metabolike bolesti (eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj
lipidnog statusa - poveanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano
starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd.
Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako
i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredenim delovima tela).
Velidna porcija i samim tim kolidna hrane koju jedemo je drastino vea nego to
je bila pre 20 i 25 godina. Osim ovoga, izbor hrane je postao vie nego
neodgovarajud, ovo se narodto odnosi na ono to je dostupno od hrane deci
(grickalice, dpsevi, bonbone, okoladice, testenine, peciva itd).
Kad pojedemo hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranje energije,
mi je uskladistimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku.
Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim dsta,
ve ona koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikog otpada. Ova
masnoa se kao takva ne koristi na pravi nadn ni kasnije, u sluajevima kad bi
trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije.
Dodatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom hrane u
pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi
dodajemo novu kolidnu u skladita. Naravno, odsustvo fizike aktivnosti je okida
za nastavljanje taloenja masnoa, jer miii za svoj rad koriste veliku kolidnu
energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod ljudi koji nisu fiziki aktivni.
23 -
Ako pokrenemo miie, mi smo uradili ved deo posla za na pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara naoj prirodnoj konstituciji. Prirodna
konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo.
Uzrod prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod
oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vise faktora (navike,
psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje itd).
Naslee se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se
svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove meta analize, da je
ovaj uticaj ranije preuvelian.
Bitna dnjenica da su i navike unutar jedne porodice veoma znaajan uzronik
nastanka gojaznosti.
Takoe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni
proizvoai energije. Mitohondrije se nasleuju od majke i to moe objasniti odnos
izmeu teine deteta i teine njegove majke. Ako je majka gojazna, kasnije postoji
75% anse da i dete kao odraslo bude gojazno.
esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu, odgovornom za oseaj sitosti. Ako postoji poremeaj u stvaranju ovog
proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae potrebu da u
toku dana uzima vie hrane.
Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj
medicini. AM, ostaje dnjenica da je od presudnog znaaja za razvoj gojaznosti, kao
i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, ipak bitan izbor hrane.
Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znad da
je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti ivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma.
U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u kolidni namirnica, slatkiima ili
masnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima.
Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamo sluajeve
od gubitka i vise od 10 kg, mada je najee oko 6-8 kg). Osim gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete, nae telo postaje oblikovano prema uroenoj - fiziolokoj konstituciji. Izraen stomak, jahae pantalone, velika zadnji- ca,
debele butine itd, nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica nepravilnog
nutritivnog reima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.
Dokazano je da odreena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo
tano odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere,
koje nam u praksi olakavaju individualni pristup.
Na primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer,
cvekla, pakanat, boranija, krompir, itd) dovodi do pojave irokih kukova, suvie
mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povea-
24 -
nja ramena i grudnog koa, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do
pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti),
itd. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara naim pacijentima, mi
obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizu tela pri prvom pregledu.
Prema francuskim autorima, velike se greke prave ba unosom vrste namirnica
koje ne odgovaraju morfolokoj karakteristici naeg tela.
Do skora je bila aktuelna i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i
izboru namirnica, ali je naputena samim dnom autora teorije, koji se iste javno
odrekao nedavno.
Dr Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga koja se bavi ovom
temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca,
stara pedesetak godina) o slaganju odreenih krvnih grupa sa vrstama namirnica.
Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani (lektini) ponaa se kao
izaziva hemijske reakcije u dodiru sa belanevinama naih krvnih elija i ovom
reakcijom dolazi do oteenja elija. Budui da su nae krvne elije raz- liite
(razne krvne grupe ABO sistema) odreena hrana e bukvalno za neke ljude
predstavljati lek, a za druge otrov, smatra dr D'Adamo.
Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak
nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutar svake
krvne grupe izvanredno velika. Najvea zamerka ove teorije je potpuno uoptavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belanevina: svi ljudi krvne grupe A
bi trebalo da budu vegetarijanci. Belanevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A
predstavljaju okida u nastanku karcinoma, na primer, dok itarice za krvnu grupu
O predstavljaju izvor raznih hroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema
klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasno- vane na krvnim
grupama niti produava ivot statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.
Kao to je reeno, dr D'Adamo se javno odrekao ove teorije krajem 2008 godine!
Daleko manje varijacija postoji unutar grupa nainjenih prema morfolokim
karakteristikama ljudskog tela. A antropoloke studije su pokazale da krvne grupe
nemaju nikakve veze sa izgledom i merama naeg tela.
Pravila Hrono - ishrane

Kad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne dolazi
do skladitenja masnoa u odreenim zonama tela i time se oblik tela za kratko
vreme menja.
Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najee
zanemarivani obroci.
Obavezno je jesti ujutro obrok bogat masnoama i sporovareim ugljenim
hidratima (cerealije - hleb, itarice)
25 -
Izmeu svakog obroka trebalo bi da proe najmanje tri, idealno vie od

etiri sata
Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samo odreena hrana uzima u odreeno doba dana
Zabranjen je unos svih pia koja sadre vetake zaslaivae
Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata za ruak i
veeru, ovo je mogue samo ujutro za doruak
Zabranjene su sve vrste grickalica" izmeu obroka (SVE)
2 jede ujutro, niti uvee, ve samo izmeu 16 i 18 asova
ne jedu ujutro, niti uvee, ve iskljuivo izmeu 16 i18 asova
Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..)
Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) qp iprin.naikasniie do 15 asova
Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti, a iako se i dalje oko
toga polemie danas u svetu, hrono ishrana ga u potpunosti zabranjuje, ne
pije se, niti se stavlja u kafu. Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim
kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni
Margarin, biljni sirevi (osim tofu - sojinog sira), biljna pavlaka, biljni lag,
pekarska peciva, kao to su pogaice, kroasani itd, su takozvane transmasti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnica
Da bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje
netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica
moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a
koje namirnice treba izbegavati.
U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih
testova odreivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim
grupama, jer se zahteva individualniji pristup.
Najpoznatiji i veoma traen je MORA biorezonantni test, a mi ga obavljamo na
aparatima MORA Super. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i dizajniran
od strane najpouzdanijeg svetskog proizvoaa pejs mejkera, lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik.
Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni,
zdravi i dugoveni. Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee kolidne odreene hrane, ali samo u vreme kad na organizam tu hranu lako vari i bogato
koristi. Nakon nekog vremena, sam organizam zapodnje restrikciju, tako da u
programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje... uvek emo pojesti
onoliko koliko nam hrane treba u tom odreenom dobu dana.
NAPOMENA : ne treba se bojati kolidne hrane koju jedemo, ako je jedemo
u pravilno vreme i u pravilnoj kombinadji.
26 -
Uslov za pravilan reim

Prvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u
sledeem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da bi se
insulinska aktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve sedmice
(a poeljno je i due) iz ishrane iskljue sve vrste slatkia (kolai, keks, okolade,
voe i dr). Zbog toga to mleko u elucu pravi grudvice, zvane kaze- inati, koje
spreavaju resorpciju mnogih minerala, mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za
sva vremena, ali i mleni proizvodi u samom poetku programa, naroito jogurt,
kakavalji i kefir i svaka vrsta alkoholnih pia.
U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje
predstavljaju IZUZETKE:
dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zaslaivaa, mogue je

koristiti domai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti ni
eer fruktozu niti zaslaivae (ne treba ga jesti kad postoji problem sa
gojaznou)
kiselo mleko 2-4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3,2
puter (maslac) 10 do 20g dnevno
limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe
Ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete na

metabolizam.
Obroci
Doruak - ovo je najvaniji obrok!
Doruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmu dalje u toku dana. Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i
najvaniji dnevni obrok, vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog
reima, jer neete imati eljene rezultate.
Razmislite o tome.
Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere (itarice),
jer je na organizam prilagoen da samo ujutro moe dobro variti i iskoristiti
kombinacije ove hrane.
Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih
namirnica (lipaze). Od produkata metabolizma masti, kasnije se nou, u toku sna
stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija.
Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu
hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se
sintetie kvalitetan (dobar") holesterol.
27 -
Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla,

poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg
holesterola. Ovaj LDL, lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i obnavlja- nju
elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim zapaljenskim procesima i
podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se ubrzava proces starenja i
samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova visok pritisak, ateroskleroza...).
Ujutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i
iskoristljivost proteina takoe dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u
stvaranju sadraja naih elija). Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi,
unka i slino.
Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje
insulina odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takoe ujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku dana. Kortizol svojom aktivnou prirodno dodatno utie na poveanje vrednosti eera u krvi. Znaaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere (med, beli eer, voe i narodto vetake zaslaivae).
Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro
unositi spore, odnosno sloene eere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze,
odnosno proste eere (med, obian eer, voe). Spori eeri se ne pretvaraju
brzo u glukozu (eer u krvi), kao to je to sluaj sa unetim brzim eerima - po
emu su obe vrste eera dobile svoj popularni naziv. Brzi eeri se velikom
brzinom pretvaraju u glukozu (eer u krvi), pa ova pojava izaziva novo izludvanje insulina iz guterae (pankreasa), to vremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu
i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes.
Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i iroko
rasprostranjena zabluda da su vetaki zaslaivai odlina zamena za eer.
Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zaslaivaa. tavie,
daleko snaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica
aspartama nego velika kaika obinog belog eera. Fruktoza je jedini brzi eer
koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. Iako je fruktoza voni eer,
voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo nekoliko drugih vrsta brzih
eera koji daju snaan signal pankreasu za luenje insulina. Prema mnogim
autorima, postoji izuzee koje se tie demova bez dodatog eera, ili sa dodatom
fruktozom. Tehnoloki postupak pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru
iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu
ove demove.
Sve su rei dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osim trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije (kod nekih
ljudi voe ujutro je takoe i ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakva korist ne
postoji. Samo teta.
28 -
beli hleb
peciva od belog brana
pivo (pH od 2.4 do 1.0)
kafa
testenina od belog brana
vetaki zaslaivai (aspartam, saharoza)
okolada
kolai od belog brana
estoka alkoholna pia (pH do 0.5)
sladoled
brusnice
gazirana bezalkoholna pia
Kao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam nema
nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u
varenju voa, teko ga i varimo. Iako mnogi nutricionisti i dalje preporuuju unos
voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas!
Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim rei- mima
voe zabrani u jutarnjem obroku!
Kliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polako
iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo
voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. Iako kod nekih
pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on je privre- men, a jo-jo
efekat je drastian.
29 -
Dugotrajno konzumiranje veih kolidna voa ujutro i prepodne, kod mnogih ljudi
dovodi do pojave pre-dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom
dobu, to je danas sve ea pojava, a to starije ivotno doba" se sve vie odnosi
na ljude starosti od 40 godina, pa na vie.
Deca koja jedu vie voa u svako doba dana, a narodto ujutro su najee u grupi
dece sa veom telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voe =
slatki! I to sa vise vrsta razlidtih eera od okolade, na primer.
Doruak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne.
Ukoliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za vedm
kolidnsko - kalorijskim unosom hrane.
Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doruka, a znamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati,
sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian doruku, ne kasnije od 13 asova. Na
primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa puterom i uredm prsima ili slino,
plus kiselo mleko, moemo ponoviti do 13 asova ovakav obrok, ali bez
kombinovanja hleba i jakih proteina, znad moemo pojesti tost sa puterom i kiselo
mleko, ili samo urea prsa (pilea prsa, unka, peenica, itd) sa sveom
paprikom, krastavcem i slino. Ili proju sa sirom i kiselim mlekom.
Ruak - punjenje baterija
Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor
sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta
odmah nakon obroka.
Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana:
Snana je sekrecija enzima koji vare belanevine - proteaze i enzima amilaze koji
pomae varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belanevina ili skroba).
Zapodnje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi i
ojaavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).
Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer
se esto deava da se uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organa
nadoknauje poveanim unosom hrane, to je loe za odravanje idealne teine.
Dobro je za ruak jesti jedan. jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili
meso, jer ove namirnice obezbeuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvoa,
dnka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi dolo do dobre apsorpdje, nikad ne treba uzeti kuvanoa povra previe u odnosu na meso lili ribu. Ovo
se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spana, kelerabu i karfiol.
Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.
30 -
Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio
sainjen od ugljenih hidrata). Eventualno se moe konzunwatM^Hna wrct-^ voa,
sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna teina stabilizovana), ali na
svaka tri do etiri dana.
Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema
tanoj proceni proteinskog sastava.
Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odli- ne
rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom cibroku, bilo da je
ruak Hi veera u pitanju. PoznatT svetski naunici su objavili poslednjih godina,
da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam metaboliki oisti od toksina
nakupljenih usled loeg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica.
iprlinn vrpmp karl |p kombinacija mogua, ak i poeljna ieuutro. Tada je aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima
u varenju.
Kombinovanie belanevina i ugljenih hidrata u svako druqo doba dana nije dobro,
jer se enzimska aktivndsfza njihgffoTvarenie i metabolisanje nepolda- pa,
naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog,
pa~S"jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. Najee je ugroeno
varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb, testenina) pa ove namirnice ostaju
dugo u crevnom traktu dovoded do truljenja i oteenja zidova creva. Varenje
belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta kiselost zaustavlja varenje
ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belanevine ili samo ugjjene hjdrate.
U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima; meso i hleb, meso i testenina
(lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi
izbegavati graak s mesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajud tako pravilno varenje.
Teske su i sledece kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sa sirom; j
meso ili riba pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa sodvom; pirina i I meso;
pirina i vino. Kao to je reeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, itarice,
banane, krompir, itd) trai alkalnu sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih
materija, na primer voa, sokova od aqruma, vina, limuna i sireta.
I^J^j^^trinca uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir, testeninu,
hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma
kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.
Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija takoe. eludac vrlo brzo vari eere
- ako uz njih nismo konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac ve zauzet
varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da dou na red. Zato voe i slatkie
nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. Teke kombinacije: Sva slana jela
-
31 -
u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu

glavnih obroka, a ne odmah posle njih.
Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine i
najverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili
krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama).
Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski,
odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u
krvi posle uzimanja odredene vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa
insulina u krvi nakon uzimanja odredenih namirnica. Glikemijski indeks odreuje
vrsta eera (koja se nalazi u hrani), kolidna dijetnih vlakana u toj hrani i nadna
pripreme hrane.
Kuvanjem, povre dobija karakteristike obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili celera na primer, podie se nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo
insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porasta telesne
teine. esto u praksi ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre i nikako da
smram! Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne dozvoljava da se mast
oslobaa iz elija, ve nasuprot, dni da se mast nakupi u elijama.
namirnica koju narodto treba ogranidti u ishrani ukoliko elimo da
smramo. Danas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na onaj
od pre 20 godina. ta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala
niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu se nalaze biljni
eeri. Genetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera
od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje 100 takvih ogrlica, a da je
velidna krompira ostala ista.
Kuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobaaju dste eere.
Moemo slobodno red da jedud ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. to je
raskuvaniji (krompir pire) ili preniji (pomfrit), to je eer u veoj kolidni
dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Krompir kuvan u ljusci je jo
i najbolji izbor.
Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i koka-kola je sigurno zlodn za
nae telo! Da ne spominjemo da je koka-kola bez eera za nijansu gora od
obine, jer je zaslaena aspartamom, koji razara na pankreas.
Danas je sve vie zastarelo odreivanje vrednosti hrane prema kalorijskom
indeksu. Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku vrednost
mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa bez obzira na nizak energetski
unos, moe dod do stvaranja, umesto smanjenja masnoa.
Primer namirnica i glikemijskog indeksa - napomena: glikoza (groani eer)
ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se odreduju svi ostali parametri.
32 -
Zeleno povre
15
Integralni hleb
50
Paradajz
15
Bela testenina
55
Limun
Peurke
15
15
Pekmez
Banana
55
60
Soja
18
Cvekla kuvana
65
Fruktoza
20
Polubeli hleb
65
Crna okolada
22
Beli pirina
70
Sueni graak
23
Kukuruz
70
Soivo
27
Keks, biskviti
70
Pasulj tetovac
27
Kuvani krompir
70
Mladi graak
32
Mle. okolada
70
Lima pasulj
32
itarice sa eerom
70
Leblebije
33
Beli hleb
70
Jogurt, sir, kiselo mleko
35
Beli eer
75
Smrznuti graak
39
Kukuruzne pahuljice
85
Integralna testenina
40
Kokice
85
Crveni pasulj
40
argarepa kuvana
85
Ceeni sokovi bez eera
40
Med
90
Ovsene pahuljice
40
Krompir pire
90
areni pasulj
42
Beli tost
95
Prebranac
Integralni pirina
43
50
Pekarski krompir
Pakanat
95
101
Povre je idealno jesti presno (argarepu i celer naroito), dok mnoga druga
povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari nikako ne
treba da jedu. Idealne namirnice su one iji glikemijski indeks ne prelazi 45.
Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskog indeksa.
Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokog glikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to je predmet koji
se obrauje u toku programa lino sa lekarima, da bi se ostvario individuals
koncept ishrane.
Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ruak je izmeu 13 i 15 asova.
Tradicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, a zatim
dezert, treba maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac i pri tome
dolazi do usporavanja varenja, usled optereenja digestivnih enzima varenjem
razliitih vrsta namirnica.
33 -
Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez
dezerta) i to tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno kad se telesna
teina stabilizuje na eljenom nivou.
Testeninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo. U
danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro i uvee) da bismo omogudli to bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne
bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva
dana za redom.
Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa
mesom (ovo znad da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, pagete sa
mesom, pitu od mesa i slina jela). Obrok koji u sebi sadri namirnice bogate
proteinima i ugljenim hidratima e blokirati metabolizam i funkcionisanje organa
za varenje, donee nam oseaj teine, umora, uspavanosti i usporenosti. Na
elijskom nivou e dod do stvaranja velikih kolidna otpadnog materijala, to e
zatrovati tkiva, u crevima e se hrana dugo variti, nastae mikro oteenja, koja
e vremenom dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja organizma (kardnomi).
Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Kad kaemo da
ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne
namirnice (krompir, sve itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak, sod- vo,
sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke, smokve, itd) ne
meaju sa belanevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd). U
jajetu je umance skrnh. a halaaro-fg hplanrevina. Za iutro ie ova namirnica
dobra, ali za vee ne, tadaje dobraiesti samo belanca.
Koncentrovaria~wianevinosta-bxaj3ajse mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke. Moe se meati sa svim povrem osim^sa kmnapimm, grakom,
soivom, boranjjam^slinTrrrn cerealifama kao to~ie reeno. tu spadaiuTpiThna,Jpf5orkukuruz, penica itd), a idealna kombinacija je sa plodovitimTgTaviastim povrcem. Krompir je snana skrobna namirnica, za razliku od graka ili
pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne teine)
sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hrana se obavezno jede bez hleba,
testenine, ili bilo koje druge itarice^
'
- -------------Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.
Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.
Ako elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu vrstu
belanevina (znad, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sTTslTtee kombinacP je za
varenje, pa emo ovo izbegavati. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek
jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana.
Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u sledee etiri grupe:
1.
korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak, cvekla,

rotkva, rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac
34 -
2.
3.
glaviasto (kupusasto) i lisnato - kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj, lisnati
kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi, komora,
rabarbara, artioka
mahunasto (leguminoze) - boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob,
bamija
4.
plodovito - paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,

tikva, tikvice
Ova podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau meusobno. Ponekad je
dobro da se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, n ajbolje su
kombinacije unutar dve grupe, jer to omoguava idealnu iskoristljivost hrane.
Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa
ugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od
peuraka.
Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa
mesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso!
Uina - malo slatkog zadovoljstva

Kako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau ukupnu
energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava da se
fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije
energije za pravilan metabolizam.
Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti
neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije,
time spreavamo troenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobija
dodatnu energiju za funkcionisanje.
Ako je ovaj meuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da budemo
zdravi i da funkcioniemo dobro. to znai da je idealna vrsta namirnica je sledea: voe, okolada (preporuka je crna, ali ko j e ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu), integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa lagom od
slatke pavlake itd.. Suvejynokvd'>Jdeakia zakuska, jerjmajjj veoma visoku pH
vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast imuDjteta!
Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj...
Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH.
Veoma tamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. Mnogo kafe moe
dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da se
-
35 -
Trenje
22
Jabuke
38
Banane
62
Vinje
22
Breskve
43
Suvo groe
65
Grejpfrut
25
Pomorande
43
Ananas
66
ljive
32
Kivi
52
Dinje
64
Jagode
32
Mango
55
Lubenice
72!!!
Kruke
36
Kajsije
57
Idealno vreme za ovaj meuobrok je izmeu 16 i 18 asova

Veera - poinje odmor
Uvee zapoinje period odmora organizma, uveliko se sniava nivo kortizola,
hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveano je luenje nekih digestivnih
enzima.
Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povra, koja
nisu skrobna), kao izvor vlakana...
36 -
Podnje period regeneracije elija i stvaranje novih elija. Imuni sistem se aktivira i zahuktava.
Veernji obrok treba da bude lagan, jer na organizam nema mogunost da se
bori sa tekom ili obilnom hranom koju pojedemo uvee.
Ovo je vreme za unos vlakana fkoii e nas zasititi u toku dtave noi) i polinezasienih masnih kiselina (masne ribe. kao to su skua, losos, tuna i druge),
obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivermrrhladfTSe'enim ujiima, koja su bogata polinezasiemBijTiasnoama.
Drugi izbor, isto tako dobar za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina,
teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili
vie svee salate, zadnjenih balzamikom i hladnoceenim uljima.
Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih
poremeaja u organizmu, toliko je akcentovanje na veeri odluujue za neuspeh mnogih dijeta, kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovara naoj
bazinoj konstituciji (uveanje stomaka, zadnjice, jahae pantalone, uveanje
gornjeg dela ruku kod ena itd).
Idealno vreme za veeru je oko 19 asova, mada su mogua i vea odstupanja na
kasnije vreme, jedino treba voditi rauna da vreme izmeu veere i zaspivanja
ne bude krae od 2 sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro
prestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do
taloenja potkonih masnoa, ali i ozbiljnih oboljenja nakon dugogodinjih
greaka u ishrani.
Ako uvee pojedemo sendvi, picu ili testeninu, dodali smo nekoliko masnih
klobuka na na stomak, zadnjicu, butine itd.
Neki ljudi poseduju metabolizam koji moe veoma dugo tolerisati razne greke u
ishrani. Mnogi mladid i devojke esto dodaju veernjem ugljenohidratnom obroku
i koka kolu ili mleko u neogranienim kolidnama. Pri tom mnogi izgle- daju ak i
dobro. Uvek se setite reenice jednog uvenog fiziologa: telo pamti! Izgledaemo
dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. A taj momenat se bez
izuzetka pojavi svakome ko je dugo greio u izboru hrane i vremenu obroka.
Deklaradje, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su ture ili napisane
neverovatno malim fontovima, za koje su ponekad potrebna pomagala i najotrijem oku.
Prodtajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaaja, recimo, na mnogim
proizvodima emo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu - tost hleb,
dvopek, integralni biskviti, supe iz kesice, biljni slag, jogurt itd... ovo tada nije
dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko, a ova
intolerancija je najea u naoj praksi.
37 -
Ovde ak i ne spominjemo emulgatore i pojaivae ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoe, to sve skupa uopte nije poeljno u ishrani!
Za poboljanje imunog sistema, birajte biljne ajeve, koji su bazni, a ne vone
ili erne, koji su kiseli, obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag,
kao to je reeno).
_
_____________-..........
..
Suve smokve, suene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sve perun,
paradajz, krastavac, plavi patlidan, brokoli, kupus, argarepa, erni i beli luk,
jabuke, lubenice, kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje
/
_
nam pomau u borbi protiv infekeija.-----------------------Ono to nam odmae je sledee: pivo, koka-kola, kikiriki, orasi, kafa, eer,
okolada, keap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao,
senf i drugo.
Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znaajem holesterola u nastanku
sranih bolesti, medicinski strunjaci sve vie dolaze do saznanja da ba nije Iako
optuiti holesterol za srane probleme savremenog oveka. Rezultati mnogih
savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujud.
Sta je holesterol?
Holesterol je alkohol velike molekulske teine, koji se proizvodi u jetri i nekim
elijama u organizmu. Znaaj ovog jedinjenja je veoma veliki za ivot oveka,
a najbitnije uloge holesterola su sledee:
obezbeivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu
on je prekursor kortikosteroida, odnosno od njega se dalje sintetiu hormoni

koji nam omoguavaju ivot i funkeionisanje u stresnim situaeijama, kao i
prekursor testosterona, estrogena i progesterona, najvanijih hormona u
reprodukeiji i vitalnosti.
holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima,

neophodnog u zatiti nervnog sistema, odravanju zdravih kostiju i mii- nog
tonusa, vitamin D uestvuje u proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u
imunom odgovoru organizma. Kliniki je dokazano je da vitamin D spreava
nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i doj- ke, ali i drugih
maligniteta.
une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola
holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u

mozgu ne funkcioniu bez njega.
majdno mleko sadrii visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasie- nim
masnoama iz mleka od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga.
Glavni razlog zato je ogroman akcenat stavljen na znaaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srane bolesti, iako je podjed- 38 -
nak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmeu nivoa holesterola
i kardiovaskularnih. tavie, utvreno je da znaajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti
ukupnog holesterola.
S druge strane, u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim mukarcima,
starijim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova
koji sniavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka
sranih bolesti.
Praenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20.536 ispitanika),
dovelo do saznanja da je procentualno manji broj obolelih od sranih bolesti u
grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontrolnu grupu, odnosno u
odnosu na one koje ne piju statine.
Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naunim krugovima je ozbiljno poljuljala znaaj rezultata ove studije. Naime, statistika je
obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez
obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanja terapije.
Tako da se zapravo ne zna tano koliko se terapijom uticalo na faktore rizika, ak
ni koliko je faktor rizika iznosio u itavoj grupi ispitanika.
Kritiari terapije statinima esto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i
fabrikovanje indikacija za primenu odreenih lekova, pa je i ovakva kritika na- la
svoje mesto u tampi i strunim asopisima.
Danas se sve vie razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu
ulogu u nastanku sranog oboljenja. Studije koje su raene proteklih godina,
govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova, odnosno naslaga
u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oteenje zidova krvnih
sudova, kao posledica velikog unosa raznih eera.
Pre svega unos brzih - prostih eera ili kako ih jo nazivamo - jednostavnih
(slatkii, med, beli eer, uti eer, voe itd) dovodi do poremeaja metabolizma u naem organizmu. Unos ovih eera dovodi do poveane aktivnosti guterae, odnosno pankreasa i nakon kraeg ili dueg vremena, javlja se iscrpljenost ove vredne lezde. Nivo eera u krvi se podie i sve se tee vraa na
normalnu vrednost. Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti LDL
holesterola, poznatog kao lo holesterol.
Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oteuju kad se izlau velikoj
toploti i oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog oveka, ali i
u prehrambenoj tehnologiji, naroito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u
mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termiki
obraivane na visokim temperaturama (prenje u fritezi). Ovo se takoe odnosi
na hidrogenizovanje biljnih masnoa, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju
danas konzumiramo (margarin, biljni lag, biljni sir, grickalice, supe iz kese,
pekarska peciva itd).
39 -
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoa u tehnoloki obraenim namirnicama, na maksimum od 2%.
Kod nas se ova preporuka ne potuje, a teko da demo u prodavnici videti i jedan
proizvod na ijoj deklaraciji stoji taan procenat ovih masnoca.
Holesterol je bitan element u reparaciji, odnosno popravljanju oteenja delija
usled raznih zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naroito poveda na mestu oteenja nekog tkiva, kao normalan
zapaljenski odgovor organizma.
Ako se u organizmu stvara veda kolidina oksidisane forme holesterola (usled
uticaja slobodnih radikala), ill se putem hrane unosi ova forma holesterola,
umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa,
dolazi paradoksalno do oteenja tkiva. Tako se stvaraju i plakovi, odnosno
naslage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. S druge strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oteenja delija.
Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi nikako ne
znade smanjenje rizika od infarkta ili modanog udara. Zapravo, Dr Christie
Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvecim brojem
objavljenih studija u kojima je glavni zakljucak da osobe koje su imale infarkt ili
modani udar, dak u preko 50% sludajeva nisu uopte imale poviene vrednosti
holesterola.
Danas je jo uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili loa
za organizam. Verovatno postoji veliki znacaj u genetskoj strukturi delija. Jedan
od primera je sledeci: stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja
ima 17 puta vise ivotinjskih masnoca, od one koju jedu stanovnici junih krajeva
Indije, a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od srcanih bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasicenim mastima, ukljudujuci puter, jaja, sireve,
digericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se padja i gudija digerica redovno
konzumira, srcani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi, za razliku od recimo
315 na 100.000 ljudi u Americi, gde je uvedeno sistemski smanjenje mas- noda u
svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da je opta gojaznost u SAD
rasla proporcionalno smanjenju masnoca u ishrani).
S druge strane, dokazano je da loe navike u ishrani, a pre svega preskakanje
dorudka i uzimanje grickalica izmeu obroka, direktno uticu na povecanje vrednosti loeg holesterola.
Ujutro se u naem organizmu intenzivno izluduju enzimi koji pomau varenje
masti. Ovo je idealno vreme da unosimo vise masnoca ivotinjskog porekla (jaja,
sir, kajmak, unka itd), jer se u jetri ba ujutro sintetie holesterol. Kada
unesemo ivotinjske masnode, mi jetri damo gorivo da ona sintetie vie HDL,
odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetie mnogo vie
40 -
LDL, odnosno loeg holesterola. Ovo se dogaa usled strukturnih razlika u

pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno
reeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok lo holesterol ima
malu gustinu i lako se sintetie od bilo kakvog materijala.
Osim ovoga, preskakanjem doruka, mi samo razdraujemo hormone, dji je nivo
najvii ujutro (kortizol i insulin), pa umesto da pomaemo stvaranje zati- tnih
materija u organizmu i da podiemo imunitet, mi dodatno remetimo ovaj proces i
omoguavamo stvaranje masnih skladita u odreenim delovima tela uz
kompromitovanje imuniteta. Nastali masni depoziti se kasnije teko uklanja- ju, a
aktivnost hormona koje lue ove masne elije raste i time dodatno remeti
metabolizam.
Na nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu sniavanja ukupnih
vrednosti, poveanja HDLvrednosti i smanjenja LDL vrednosti.
Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se
pokua postid normalna vrednost prirodnim putem.
Obavezno bi trebalo iskljudti iz ishrane slatkie (i voe) najmanje dva meseca.
Uvesti doruak kao najznaajniji obrok.
Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom

eera i zaslaivaa.
Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim

masnoama, odnosno, izbadti iz ishrane margarin, biljni slag, biljni sir itd.
Ni uz najbolji dijetetski reim, esto ipak nije mogue ove vrednosti pribliiti
idealnim. Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti
program suplementacije, odnosno svaki padjent bi trebalo da uzima odreene
prirodne preparate koji utiu na reguladju metabolizma holesterola.
Pre svega su tu preparati koji olakavaju jetri rad, delujud na izbadvanje toksina, zatim razni vitamini koji uestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje
omoguavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji pomau enzimske aktivnosti i drugo.
Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i
hematolokog profila, odreuje se individualni reim, izbor i doziranje preparata.
Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinadju
preparata kao to su Omega 3, E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih
antioksidanata, aminokiseline i drugo. Obavezna je vea fizika aktivnost, jer uz
dijetetski reim i suplementaciju, a bez poveane fizike aktivnosti, rezultati
mogu biti skromni.
Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti.
ene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fiziku aktivnost, a mukard 3 sata.
41 -
Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve za dve nedelje, uz prirodne suplemente.

Stres, hladnoa, prehlada, upotreba antibiotika i brzo topljenje masnoa mogu
uticati na sporije regulisanje vrednosti holesterola (ali i eera u krvi). Pone- kad,
veoma retko, kad je topljenje lokalnih masnoa sa stomaka i unutar stomaka
veoma snano, moe doi do prolaznog umerenog poveanja ukupnog
holesterola, ali to ne daje zdravstvene rizike.
Sama vrednost holesterola nema naroito veliki znaaj u odreivanju faktora
rizika za nastanak bolesti bez odredivanja vrednosti slobodnih radikala, fibrinogena, c-reaktivnog proteina i naroito homocisteina u krvi.
Neto o eeru, malo o eernoj bolesti

eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanje
eera u krvi, a nastaje usled poremeaja luenja hormona insulina.
Ve je reeno da je insulin veoma vaan hormon koji se proizvodi u pankreasu, u
takozvanim beta elijama. On ima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae
elije.
Kad postoji eerna bolest, to znai da guteraa ne moe da proizvede dovoljno insulina koji bi omogudo da sav eer koji unesemo hranom, pree iz krvi u
miie i druge elije koje prave energiju. Kad ovaj eer ne moe da prede u
elije i da se pretvori u energiju, nakuplja se u krvi. Prvi simptom oboljenja je
povien nivo eera u krvi, a nakon dueg vremena, neminovno nastaju oteenja na nervima, onom dnu, u bubrezima, krvnim sudovima itd.
Da bi ljudsko telo normalno funkcionisalo, potrebna mu je energija. Za proizvodnju energije telu je potrebna hrana. Energiju ljudsko telo proizvodi u elijama.
Za stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati, masti i belanevine (proteini).
Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam. Izvor ugljenih hidrata su
namirnice kao to su brano, pirina, razna skrobna povra, voe, razne eere i
drugo.
Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. Ona je uskladitena u jetri i
miidma u obliku supstance koju nazivamo glikogen, a koji slui kao rezerva
energije".
Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukoze iz
glikogena).
Osim to skladiti. jetra proizvodi male kolidne eera (proces proizvodnje naziva
se glukoneogeneza).
Nakon obroka, ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv, a putem krvi
odlaze do elija.
42 -
Nekim elijama (miine i masne elije) je potrebna pomo da bi primile eer iz

krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. Jetri je takoe potrebna pomo za
proces skladitenja eera u obliku koji se zove glikogen.
Insulin, hormon pankreasa slui kao klju koji otvara ova pomona vrata i
omoguuje eeru iz krvi da ue u elije.
elije prave energiju za svoj rad od eera koji je pomou insulina uao u njih i
ovaj proces smanjuje nivo eera u krvi, vraajui ga na normalne vrednosti.
Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi, zatim sledi izluivanje insulina kao
medijatora procesa iskoritavanja eera, s druge strane fizika aktivnost smanjuje nivo eera.
Stres podie nivo eera, a alkoholna pia sniavaju nivo eera, odnosno glukoze u krvi.
Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?

Veoma poznati britanski naunik Patrick
je objavio na desetine strunih
tekstova o veoma loem uticaju takozvanih brzih eera u ishrani (beli i uti
eer, med, kolai, rafinisane cerealije - musli sa dodatkom meda, eera ili voa
itd).
Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljada dece kol- skog
uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve
vrste brzih eera, u proseku nivo inteligencije nii za 25 poena (veoma lo
rezultat!!!)
Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkia, kod Ijudi u
mozgu, tanije u sinapsama koje omoguavaju komunikaciju izmeu modanih
elija (time ostvarujui misaone procese), pojavljuje takozvani cross-linking
fenomen.
eer u krvi prolazi modanu barijeru, vezuje se za belanevine sinaptikih veza
(komunikacionih kanala), a novonastala veza se zove proteoglikan. Vre- menom
se stvara pauinasta materija izmeu vie sinapsi, belanevinasti put postaje
zadebljan, modani impuls spor, a sve to usporava misaone tokove, smanjuje
inteligenciju i dovodi do rane demencije.
Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod Ijudi koji konzumiraju vee
koliine eera, a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenje inteligencije, a
sama izjava dr Peter Rogers-a, psihologa sa univerziteta u Bristolu dobija sve vie
smisla - eer pri mozak!
Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je doao do rezultata koji daju veoma mrane prognoze. Naime, 25% zdravih Ijudi u proseku
imaju neki oblik poremeaja aktivnosti insulina, upravo zbog nekontrolisane
upotrebe slatkia. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog
43 -
poremeaja metabolizma eera. Znai, svaki 4-ti potpuno zdrav ovek ima rizik
da razvije ozbiljna oteenja organizma usled korienja hrane koja sadri proste
eere.
Poremeaj metabolizma eera je prozvan i kao jedan od uzronika nastanka ili
pogoranja mnogih psihijatrijskih bolesti, od depresije do shizofrenije. Dr Carl
Pfeiffer, osniva centra za istraivanje mozga u Prinstaunu, je dokazao da je
poremeaj metabolizma eera uzrok za nestabilnost pacijenata obolelih od
shizofrenije. Konzumacija eera pogorava bolest do te mere, da terapija postaje nedovoljna. Dovodi do agresivnog ponaanja, fobija, psihotinih kriza i
samoubilakih istupa. Iz ovog razloga je, na poslednjem svetskom kongresu
psihijatara, dato saoptenje da je upotreba eera u ishrani izuzetno loa za
mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svih pacijenata koji imaju neki
psihijatrijski poremeaj.
Leenje depresije okoladom i tortom je siguran put u jo veu depresiju!
Poznato je da eer u ishrani troi nae vitaminske rezerve i dovodi organizam u
stanje razliitih avitaminoza.
Jedna kaiica eera je ve dovoljna da iskoristi nau B vitaminsku rezervu u
procesu metabolizma, pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. Oni su izuzetno
znaajni za nervne aktivnosti, njihovo smanjenje remeti modane aktivnosti.
Koka-kola ima u svom sadraju rafinisani kukuruzni sirup kao zaslaiva. Amerikanci su jo pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmeu ovog
eera i nastanka visokog holesterola. Kompanija je zato pokuala da dizajnira
nov oblik - zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. Na alost, dodati
aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem
uzrastu u Americi. Nakon podizanja ozbiljne tube i suoena sa ogromnom odtetom, kompanija je ponovo promenila formulaciju i sad se priprema oblik sa
zaslaivaem po imenu stevia.
Pokuajte pronai podatak (bar na jednoj deklaraciji na flai) koliko zapravo
koka-kola ima eera na 1 litar!
Prema nezavisnim istraivakim centrima, poznato je da mala konzerva koka kole
sadri ekvivalent od 9,5 kaiica rafinisanog eera. Raunajte dalje sami! Svaki
put kad popijete malu konzervu koka kole, vi ste popili zapravo desetak kaiica
rastopljenog eera u kofeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia,
znai, popili ste oko 30 malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je
to u gramima?
Odgovor je 150!
Ako popijemo 2 litra koka kole, pojeli smo 300 grama rastopljenog eera, a da
nismo ni pomenuli koliinu kofeina pri torn.
Opasna posledica slatkih otrova je pojava eerne bolesti, a kod ljudi koji obo- le,
postoji velika opasnost od oteenja perifernih nerava, ali i samog mozga.
44 -
Medicinski naziv za eernu bolest je diabetes mellitus". Termin diabetes" znai

preterano mokrenje, a re mellitus" znai med.
U prolosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajud pacijentovu mokrau.
Sladak ukus urina potvrivao je dijagnozu.
Simptomi dijabetesa
esto i obilno mokrenje, e, glad, gubitak na teini, umor/slabost, zamagljen
vid, promena raspoloenja i drugo.
Tipovi dijabetesa
Postoje dve glavne kategorije dijabetesa:
Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan u leenju. Izazvan je aktivnou imunog sistema organizma koji unitava elije sopstvene guterae - koje proizvode insulin (beta elije).
Dijabetes tip 2 se obino polako razvija kod odraslih. Napreduje s vremenom. U
poetku se moe leiti dijetom i vebom, a u kasnijoj fazibolesti potrebno je
uvesti u leenje tablete, pa insulinske injekcije.
Najee su mnogobrojne greke u ishrani, stres i lose ivotne navike uzrok
nastanka dijabetesa tip 2. Dugotrajan unos brzih eera (slatkii, voe, med)
ujutro i uvee, prekomerna teina, alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanje
pankreasa, odnosno guterae i izazivaju nastanak eerne bolesti.
Rizik za pojavu eerne bolesti je narodto visok kod osoba koje imaju masne
naslage u predelu struka i stomaka, visok pritisak i poviene masnoe u krvi. Ako
pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici, rizik je ak nekoliko puta ved.
Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. Ova masnoa lud
razne supstance, koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanje upalnih procesa (CRP, IL-6 itd, itd). Kad se kae upalni proces, ovom prilikom se misli
na razvoj patolokih promena na krvnim sudovima, u elijama, na ubrzano
starenje, nastanak eerne bolesti, pojavu malignih bolesti - sve ovo, a i mnogo
drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije u organizmu.
Smanjenje teine, a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnog znaaja za svakog ko ima ovaj problem.
Program Hrono ishrane dr Giting je tako dizajniran da nikada ne dolazi do udnje za slatkim, takozvani sugar craving syndrom se nee javiti ukoliko smo u
regularnim razmacima imali prave obroke.
Ova udnja se javlja u svakom sluaju zbog nepravilnih obroka, estog unosa
slatkia, a narodto ukoliko jedemo uvee testo, hleb ili okoladu.
-45 -
Mi pogreno verujemo da e nam u trenutku kad nam drhte ruke, ili se ponemo preznojavati, pomod neki kolai, jer smo ubeeni da nam je pao eer i da
je to jedini nadn da nam bude bolje.
Zapravo smo novim uzimanjem eera, kolaa, meda itd u tom trenutku napravili pravu patnju za nau jetru i pankreas i pogorali smo metabolizam glukoze.
Uvek moramo pomisliti na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put
kad pojedemo neto slatko!
Kad program ne radi"?

Iskustvo u praksi sa 10.000 individualnih programa kae sledee - ovaj program
daje 100% rezultata, bez obzira na zdravstveno stanje - ni poremeaj funkdje
titne lezde, polidstini jajnici, postojanje tekih oboljenja ili defor- macija nisu
uzrok da se ne ostvari idealan rezultat, naprotiv, u takvim stanjima sa sticanjem
idealne teine, dolazi i do balansiranja mnogih poremeaja u telu!
U toku prvih 28 dana moe da postoji (ne)namerno krenje prindpa programa,
to dovodi do usporenja eljenih rezultata, a to se dogaa u slededm sluajevima:
prirunik nije prodtan, statistiki znaajno kod devojaka, koje studiraju neki od
fakulteta prirodnih nauka, izmeu 18 i 24 godina
prirunik prodtan na preskok, takoe statistiki najee kod gore nave- dene
grupe, ali i kod lanova porodice, gde je samo jedna osoba preuzela brigu oko
svih ostalih
pokuaj pravljenja programa unutar programa" - namerno smanjivanje

kolidna hrane u uverenju da je tako bolje, ubacivanje jednog vonog obroka ili
povremeno konzumiranje slatkia sa idejom da nee nauditi, statistiki
znaajno u grupi ena izmeu 48 i 56 godina
konzumiranje piva, belog vina, likera, rakije i svih obojenih pia, statistika
kae - najee kod mukaraca izmeu 35 i 55 godina i ena izmeu 40 i 50
godina
povremeno konzumiranje hleba i testenina van dozvoljenog perioda, statistiki znaajno kod ena od 54 do 62 godine ivotne dobi i mukaraca izmeu
28 i 40
kod osoba koje ne mogu da usklade dnevni ritam, bude se kasnije od 11 sati
prepodne i zaspivaju kasnije od 2 sata nou, ovo je najmanji procenat
neuspeha, iako je 9% naih pacijenata u ovoj grupi. Ovde je najea greka
konzumiranje testa i hleba u kasnim veernjim satima, kao i uzimanje
grickalica", odnosi se na mukarce izmeu 19 i 34 godina i ene izmeu 35 i
45 u proseku.
46 -
Najee greke koje statistiki znaajno

usporavaju rezultate
konzumacija voa i slatkia u prvih 28 dana
ne uzimanje dovoljnih doza prepisanih suplemenata (kad su neophodni)
konzumacija estokih alkoholnih pia, piva i likera
ne uvoenje doruka
preterana, ili neadekvatna fizika aktivnost kod ena koje imaju masnoe
vee od 20%, uz istovremeno slabiju fiziku kondiciju i smanjen bazalni
metabolizam
konzumiranje hleba i peciva u veernjim satima, ali i rie, krompira, graka,
pasulja i ostalih skrobnih namirnica
47 -
Predgovor
Pria o masnom tkivu
Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva
Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

teta od uzimanja grickalica"
Zato danas postoje veoma gojazna deca?
Preskakanje obroka
ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?
Kako se mast oslobaa iz masne elije?
10
Pravo vreme za vebanje
11
Efektivne fat-burning vebe
11
Zato su mnoge dijete neuspene?
13
Takozvane trans-masti
Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija
15
Gojaznost
Koji su pokazatelji gojaznosti?
16
Principi Hrono - ishrane
19
Idealni jelovnik?
20
Ali, kako danas biti pametan?
21
Definicija Hrono - ishrane
21
Pravila Hrono - ishrane
25
Uslov za pravilan reim
27
16
18
Obroci
Doruak - ovo je najvaniji obrok!...................................
Ruak - punjenje baterija...............................................
Uina - malo slatkog zadovoljstva....................................
Voe - glikemijski indeks................................................
Veera - poinje odmor..................................................
ta je holesterol?
..........27
..........30
..........35
..........36
..........36
27
38
Neto o eeru, malo o eernoj boiesti
42
Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?
43
Simptomi dijabetesa
45
Tipovi dijabetesa
45
Kad program ne radi"?
46
Najee greke koje statistiki znaajno usporavaju rezultate
47
48 -

Hrono Ishrana DR Gifing - B

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Hrono Ishrana DR Gifing - B

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Gifing

PROGRAM ISHRANE"dr GIFING"

Ni - Poliklinika Dr Nikoli, Igmanska 83; 018/ 45 31 904; 066/ 453

Takodje, postoje individualni prigrami za ljude koji imaju manjak teine

najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i da se osea dobro to je jo

Pria o masnom tkivu

Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva

svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere,

Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti

teta od uzimanja grickalica"

Zato danas postoje veoma gojazna deca?

U organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni

ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?

Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju

Kako se mast oslobaa iz masne elije?

Pravo vreme za vebanje

Efektivne fat-burning vebe

Zato su mnoge dijete neuspene?

Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija

Koji su pokazatelji gojaznosti?

Principi Hrono - ishrane

Naime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog veka,

Ali, kako danas biti pametan?

Definicija Hrono - ishrane

Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu

Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odreeno doba dana, mi zbunjujemo nae

Pravila Hrono - ishrane

Izmeu svakog obroka trebalo bi da proe najmanje tri, idealno vie od

2 jede ujutro, niti uvee, ve samo izmeu 16 i 18 asova

ne jedu ujutro, niti uvee, ve iskljuivo izmeu 16 i18 asova

Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..)

Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) qp iprin.naikasniie do 15 asova

Uslov za pravilan reim

dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zaslaivaa, mogue je

kiselo mleko 2-4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3,2

puter (maslac) 10 do 20g dnevno

limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe

Ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete na

Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla,

peciva od belog brana

pivo (pH od 2.4 do 1.0)

testenina od belog brana

vetaki zaslaivai (aspartam, saharoza)

kolai od belog brana

estoka alkoholna pia (pH do 0.5)

gazirana bezalkoholna pia

u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu

Jogurt, sir, kiselo mleko

Ceeni sokovi bez eera

korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak, cve- kla,

plodovito - paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,

Uina - malo slatkog zadovoljstva

Idealno vreme za ovaj meuobrok je izmeu 16 i 18 asova

obezbeivanje integriteta elijskog zida i stabilnost svih elija u organizmu

on je prekursor kortikosteroida, odnosno od njega se dalje sintetiu hor- moni

holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima,

une soli, koje omoguavaju varenje masti, napravljene su od holesterola

holesterol je neophodan za modanu aktivnost, jer serotoninski receptori u

LDL, odnosno loeg holesterola. Ovo se dogaa usled strukturnih razlika u

Obavezno bi trebalo iskljudti iz ishrane slatkie (i voe) najmanje dva meseca.

Uvesti doruak kao najznaajniji obrok.

Obavezno je uzdravanje od pia sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom

Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim