120 8 ELEKTROSTATIKA

8. ELEKTROSTATIKA
Jednostavnim eksperimentom može se pokazati da kao rezultat međusobnog trljanja (trenja) neki
materijali pokazuju svojstvo koje se naziva elektricitet (od grčke rieči elektron = ćilibar). Ako
trljamo štapić od ćilibara vunenom krpom, natrljani štapić pokazuje svojstvo privlačenja sitnih
predmeta, kao što su komadići papira. Sličan fenomen iskazivanja privlačne sile pokazuje i
stakleni štap natrljan svilenom krpom. Kao rezultat trenja javlja se električna interakcija tj.
električna sila koja može nadvladati silu gravitacije. Za razliku od sile gravitacije koja je uvek
privlačna, rezultat električne interakcije naelektrisanih tela može biti privlačna ili odbojna sila.
Na primer, dva prethodno natrljana staklena štapa međusobno se odbijaju. Na osnovu
spomenutih eksperimenata može se zaključiti kako postoje dve vrste naelektrisanja. Američki
fizičar B. Frenklin smatrao je elektricitet jedinstvenim fluidom koji je svojstven svakoj materiji i
koji onda može prelaziti s jednog tela na drugo. Obzirom na tadašnja znanja zaključak je bio
logičan, ali kako se kasnije pokazalo, neispravan. Ne radi se o fluidu, nego je stvarni uzrok
stvaranja statičkog elektriciteta trenjem u unutrašnjoj strukturi materije. Frenklin je smatrao da je
telo pozitivno naelektrisano, ako mu je količina elektriciteta veća od normalne, odnosno
negativno za količinu elektriciteta manju od normalne.
Eksperimentalno je utvrđeno da je rezultat interakcije dva tela s istom vrstom naelektrisanja (oba
pozitivna ili oba negativna) odbojna sila, a s različitom vrstom naelektrisanja (jedno telo
pozitivno, a drugo negativno) je privlačna sila.
Kod opisivanja među delovanja u gravitacionom polju svakom telu se pridružuje odgovarajuća
masa. Tako i vrstu naelektrisanja nekog tela, pozitivnu ili negativnu, opisujemo pridruživanjem
"električne mase", koju nazivamo električno naelektrisanje ili jednostavnije naelektrisanje.
Naelektrisanje se označava sa:
Q – statičko naelektrisanje (naelektrisanje u stanju mirovanja)
q – dinamičko naelektrisanje (naelektrisanje u stanju kretanja)
Jedinica električnog naelektrisanja 1C (Kulon) izražena preko osnovnih jedinica SI 1C=1As. Za
pojednostavljivanje analize odnosa među naelektrisanjima uvodi se pojam tačkastog
naelektrisanja, tj. naelektrisanja kojem se dimenzije mogu zanemariti i za koje se može smatrati
da je svo naelektrisanje skoncentrisano u jednoj tački.
Područje elektrotehnike koje proučava međudelovanje električnih naelektrisanja u mirovanju
naziva se elektrostatika.

8.1 Kulonov zakon

Elektrostatika se temelji na eksperimentalno utvrđenom zakonu, do koga je došao 1785. god.,
francuski fizičar Šarl Augustin de Kulon:
Intenzitet elektrostatičke (Kulonove) sile FC između dva naelektrisana tela direktno je
proporcionalan proizvodu njihovih naelektrisanja Q i q, a obrnuto je proporcionalna kvadratu
udaljenosti među njima .
Matematička formulacija zakona glasi:
r r ⋅= π , (8.1)
ε
Qq
FC
1
r
0
2 4 0
r
2 2
gde je, C /Nm dielektrična permitivnost (propustljivost) vakuuma. Ista vrednost
12
0 1085,8 − ε ⋅=
navedene konstante se uzima i u vazduhu, a u nekoj drugoj materijalnoj sredini mora se uvesti
apsolutna dielektrična permitivnost: permitivnost date
0 ε ε ε = r , gde je r ε relativna dielektrična
 sredine i ukazuje na to koliko je puta dielektrična propustljivost date sredine veća nego u
vakuumu ili vazduhu.
Pravac Kulonove sile, kojom posmatrano nelektrisanje Q deluje na probno naelektrisanje q, je
duž radijalnog pravca koji spaja centre tačkastih naelektrisanja, određenog jediničnim vektorom
koji je usmeren ka probnom naelektrisanju (vidi sliku 8.1). Kako Kulonova 0rr
8.1 Kulonov zakon 121
sila podleže trećem Njutnovom zakonu sila kojom probno naelektrisanje deluje na posmatrano je
istog intenziteta i pravca, a suprotnog smera.
Eksperimentalno je potvrđeno da se za Kulonovu
rr silu

0 r nezavisnog delovanja sila, prisutnosti ostalih

) F ( qQ >⋅ 0 C po kojem se parcijalna naelektrisanja.
F ( ) qQ <⋅ 0 C sila između bilo koja dva Pretpostavimo da se u
može primeniti princip
q 0rr Q naelektrisanja može okolini probnog
superpozicije. To je
izračunati nezavisno od naelektrisanja
fizički princip
Slika 8.1 Uz definiciju Kulonove sile q nalazi n naelektrisanja (Q1, Q2, ... , Qn). Tada je
ukupna sila jednaka vektorskoj sumi pojedinih sila
kojima naelektrisanja (Q1, Q2, ... , Qn) deluju na q. Ukupna sila kojoj podleže q je, dakle,
superpozicija sila kojima pojedina naelektrisanja deluju na njega:
Q r
q F r ⋅= ∑ ⋅
n i

, (8.2)
0 4πε Crez r

i
=1 2 r i
i

r
gde je vektor položaja probnog naelektrisanja q u odnosu na naelektrisanje . ir Qi

8.2 Električno polje

8.2.1 Električno polje tačkastog naelektrisanja
Kada se probno naelektrisanje dovede u blizinu posmatranog naelektrisanja na njega deluje
Kulonova elektrostatička sila, pa tvrdimo kako je delovanje te sile posledica činjenice da se
probno naelektrisanje nalazi u električnom polju. Električno polje je prostor u kojem probno
naelektrisanje oseća delovanje sile i vektorska je veličina. U širem značenju električno polje je
funkcija prostornih koordinata i vremena. Narednu analizu ograničićemo samo na poseban slučaj
električnog polja koje zavisi samo od prostornih koordinata (elektrostatičko polje). Za
određivanje intenziteta i smera električnog polja primenjuje se probno naelektrisanje koje svojim
intenzitetom ne remeti polje koje se proučava, tj. slika polja se zbog prisustva probnog
naelektrisanja ne deformiše. Probno naelektrisanje se zbog jednoznačnog tretiranja polja uvek
uzima pozitivnim. Proučavanje električnog polja svodi se na ispitivanje sile koja deluje na
probno naelektrisanje kada ga smeštamo u različite tačke polja. Ako na probno naelektrisanje
deluje sila, tada u toj tački prostora postoji električno polje.
Intenzitet električnog polja u nekoj tački prostora po intenzitetu je jednak sili koja deluje na
jedinično probno naelektrisanje. Smer vektora električnog polja je smer vektora sile koja deluje
na pozitivno probno naelektrisanje.
F c r r ⋅== . (8.3)
E r πε 1r
Q
q Iz gornje relacije može se zaključiti:
0
2 4 0r

• Intenzitet električnog polja, u datoj tački prostora, proporcionalan je veličini naelektrisanja Q

koji je i uzrok nastajanja polja, a opada s kvadratom rastojanja posmatrane tačke od
naelektrisanja Q.
• Polje tačkastog naelektrisanja jednako je u svim tačkama koje su jednako udaljene od
naelektrisanja, tj. polje je radijalno (centralno simetrično).
• Sve tačke na nekoj koncentričnoj sfernoj površini kojoj je Q središte imaju isti intenzitet
električnog polja. To su tzv. ekvipotencijalne površi.
122 8 ELEKTROSTATIKA
8.2.2 Električno polje sistema tačkastih naelektrisanja
Ako se posmatra skup od n naelektrisanja Q1, Q2, ... , Qn, proizvoljno smeštenih u prostoru,
rezultujuće električno polje u nekoj tački dobije se primenom principa superpozicije. U datu
tačku postavi se probno naelektrisanje q i odredi rezultujuća sila, kao što je već opisano u
prethodnom poglavlju. Primeni li se na dobijenu silu relacija za električno polje dobije se:
F rr
Er ⋅== ∑ ⋅
1 n Q
Crez i
rez r
πε. (2.4)
q r
i i
i
2
=1 40
Direktna primena Kulonove sile za određivanje polja moguća je u jednostavnom slučaju
tačkastih naelektrisanja, gde je svo naelektrisanje skoncentrisano u jednoj tački. Ako je
naelektrisanje na određen način raspoređen u prostoru (linijsko, površinsko ili prostorno
naelektrisanje) dobija se složeno električno polje koje se proračunava drugim metodama (vidi
sledeće poglavlje).

8.2.3 Linije električnog polja

U nastojanju da se "učini vidljivim" električno polje Faradej je u svojim eksperimentalnim
istraživanjima uveo pojam linija električnog polja. To su imaginarni putevi, kojom bi se kretalo
probno naelektrisanje doneseno u tu tačku i prepušteno samo sili polja. Smer u kom bi se kretalo
probno naelektrisanje određuje smer linije. Nacrtane su na način da je njihov smer u bilo kojoj
tački istovremeno i smer električnog polja u toj tački. Svojstva linija električnog polja su:
• Izlaze iz pozitivnih i završavaju u negativnim naelektrisanjima. Pozitivna naelektrisanja su
izvori, a negativna su ponori linija;
• Ne mogu se seći međusobno;
• Električno polje je tangencijalno usmereno na svaku tačku na liniji;
• Celi prostor oko naelektrisanja ispunjen je linijama.
• Gustina linija predstavlja meru intenziteta polja.
Za izolovano pozitivno naelektrisanje +Q probno naelektrisanje (+q) bi se pod uticajem sile
udaljavao radijalno po pravcu. U slučaju izolovanog negativnog naelektrisanja na isti bi se način
probno naelektrisanje približavalo uzroku polja, naelektrisanju -Q. Slika električnog polja
izololovanih naelektrisanja +Q i -Q reprezentovana električnim linijama prikazana je na slici 8.2.
 Slika 8.2 Linije električnog polja pozitivnog i negativnog naelektrisanja,
Malešević, 2004

Slika polja postaje znatno složenija čim se razmatra polje sistem naelektrisanja. Na slici 8.3.
prikazana je jedna od mogućih putanja probnog naelektrisanja u sistemu dva jednaka
naelektrisanja suprotnog predznaka.
8.2 Električno polje 123

Slika 8.3 Jedna od putanja probnog naelektrisanja u sistemu naelektrisanja +Q i –Q,

Malešević, 2004
Probno naelektrisanje izvodi složeno kretanje. Na njega deluju dve sile +Fri −Fr zbog delovanja
pozitivnog, odnosno negativnog naelektrisanja, a rezultantna sila u svakoj tački tangencijalna je
u odnosu na putanju probnog naelektrisanja. Na isti se način mogu odrediti putanje (linije polja)
za bilo koje položaje probnog naelektrisanja u prostoru. Potpuni prikaz linija polja za gornji
slučaj dat je na slici
8.4.

Slika 8.4 Linije polja sistema

Malešević, 2004
8.2.4 Određivanje vektora električnog polja tela s linijskom raspodelom gustine naelektrisanja
Odredićemo polje tankog pravolinijskog provodnika ograničene dužine l, naelektrisanog
pozitivnom količinom naelektrisanja Q, u tački A koja se nalazi na rastojanju x od provodnika.
Provodnik je homogeno naelektrisan po celoj dužini, tako da mu je podužna količina
naelektrisanja λ = /lQ .
Gornji kraj provodnika iz tačke A vidi se pod y
uglom α 2 , a donji kraj pod uglom −α1 .
Najpre posmatramo polje od dela
provodnika beskonačne male dužine , koji se
nalazi na
 α
= dydl = dydl ⋅ dr α
dl y y od normale na pravac
rastojanju
0r r
dα
provodnika koja prolazi kroz tačku α 2 α
A-osa x , koga možemo smatrati y A
r
materijalnom tačkom. Osu smo x
postavili duž pravca r naelektrisanja na x
vektorom položaja 0 rr r
provodnika. Položaj uočenom delićuje: r
tačke A u odnosu na r λ λ ⋅=⋅= dydldQ . (8.5)
⋅= . Količina Ed A
uočeni delić određen je −α1

Slika 8.5 Uz određivanje vektora električnog polja

tela s linijskom gustinom naelektrisanja
124 8 ELEKTROSTATIKA

Infinitezimalni (beskonačno mali) vektor električnog polja u tački A koje potiče od uočenog
delića na provodniku je: λ
. (8.6) 0
r rr ⋅=
dy Ed A ⋅ πε
2
4 0r
Veza između intenziteta vektora položaja i rastojanja tačke A od provodnika je sledeća: = xr cos/ α
. (8.7)
Sa slike 8.5 uočavamo da je:
= drdy α cos// α . (8.8)
Ubacivanjem (8.7) i (8.8) u (8.6) dobijamo:
rr ⋅=
⋅ πε
r
d Ed A0
λα
. (8.9)
40 x
Kako je: 0 cos sinαα ⋅−⋅= , (8.10)
jirr r r
r r
gde su i i j jedinični vektori x i y ose, respektivno, na osnovu (8.9) i (8.10) dobijamo da je:
rr ⋅
r ⋅−⋅⋅ = αα
d
Ed A
λα
cos sin
( ji )
4 0. (8.11)
πε x
 Vršenjem integracije po uglu α u granicama od −α1 do α 2 dobijamo vektor električnog polja u
tački A:
rrr
λ
. (8.12)
EA 21 +⋅+⋅= 2 cosα1 ⋅−
[ ] ( )( i ) j 4αα α
πε 0 x sinsin cos

U slučaju beskonačno dugačkog pravolinijskog provodnika 2/ α =α 21 = π : r

r⋅=
2πε 0
λ
. (8.12a) EA
x i

8.3 Fluks vektora električnog polja- Gausov dS. Pri tome je svaki element površine dS odabran
zakon dovoljno malim, tako da se može smatrati ravnim.
Po pravilu smer se definiše
Za razumevanje Gausovog zakona potrebno je
predznanje o matematičkoj interpretaciji određenih
fizičkih veličina i pojava. U tom smislu potrebno je
zasnovati prikazivanje površi vektorom i definisati
fluks vektora električnog polja.
Neka površ u prostoru može imati bilo koji položaj,
orijentaciju i veličinu. Radi prikladnije matematičke
interpretacije površ se definiše pridruženim
vektorom. Intenzitet vektora jednak je veličini
površine odabranoga elementa površi, a smer
vektora normalan je na element površi. Samo u
posebnim slučajevima jednostavnih tela (kugla,
Slika 8.6 Primer
cilindar, kocka, kvadar,.....) površine pojedinih
površi mogu se direktno izraziti jednim vektorom.
Kako kod složenijih tela to nije slučaj, potrebno je prikazivanja površine površi vektorom, Malešević, 2004
razmatranu površ izdeliti na diferencijalne površine
8.3 Fluks vektora električnog polja-Gausov zakon 125
r
, pa je vektor elementa površine dat sa:
jediničnim vektorom površine n0
r
⋅= . (8.13)
ndSdS 0
Na slici 8.6 prikazano je proizvoljno telo na kojem su naznačeni primeri elemenata površine na
različitim površima tela.
Fluks vektora električnog polja ψ je skalarna veličina, a dobije se kao proizvod intenziteta
vektora električnog polja E i efektivne površine Sef u koju "ulazi" vektor polja. Efektivna
površina je promenljiva, jer zavisi od položaja površine prema pravcu vektora električnog polja.
Definiše se kao površina koja se dobije projekcijom površine S na površinu kroz koju fluks ima
maksimalni intenzitet. Matematička formulacija fluksa je data preko skalarnog proizvoda:
r Poseban slučaj je izračunavanje električni fluks kroz zatvorenu
ES SEr cosα ⋅==Ψ , (8.14) fluksa električnog polja kroz površ. Zatvorena površ podeli se,
gde je α ugao između pravaca zatvorenu površ proizvoljnog kako
r oblika. Ako unutar površi postoji
vektora električnog polja E i električno polje, postojaće i
normale na površ, vidi sliku 8.7. S
 normala α

je već opisano, 8.3.1 Gausov zakon za elektrostatiku

na vrlo male Slika 8.7 Uz definiciju fluksa električnog polja.
površi površine Malešević, 2004
dS. Smer im je
određen smerom
spoljne normale na taj deo površine površi. U
opštem slučaju vektor električnog polja i vektor
elementa zatvorene površi nalaze se pod nekim Ukupni fluks vektora električnog polja Er kroz
uglom, kako je to prikazano na slici 8.8. zatvorenu površinu S dobije se zbirom svih
proizvoda ⋅dSE za sve elemente površine S:
r
dSEd . (8.15)
∫ ∫ ⋅=Ψ=Ψ
SS
Fluks električnog polja može se povezati s
brojem linija polja koje prolaze kroz zatvorenu
površinu. Linije polja koje ulaze mogu se
smatrati negativnima, a one koje izlaze iz
Slik zatvorene površine, pozitivnima. Kada je broj
linija polja koje u površinu ulaze jednak broju
a 8.8 Određivanje fluksa kroz zatvorenu površ koje iz nje izlaze, ukupni fluks je nula.
Malešević, 2004

Gausov zakon, jedan od osnovnih zakona elektromagnetizma, glasi u integralnoj formi, u

vakuumu:
Q
∫ ⋅=Ψ dSE = . (8.16)
uk
s
ε0
126 8 ELEKTROSTATIKA
r
Ukupni fluks Ψ električnog polja E kroz bilo koju zatvorenu površ S jednak je ukupnom Quk
električnom naelektrisanju obuhvaćenog tom površi, podeljenom dielektričnom permitivnošću
vakuuma.
Iz Gausovaog zakona slede važni zaključci:
• Fluks električnog polja zavisi samo od veličine naelektrisanja obuhvaćenog zatvorenom površi.
• Položaj naelektrisanja unutar površi, kao ni veličina i oblik zatvorene površi nemaju uticaja na
električni fluks.
• Ako zatvorenom površi nije obuhvaćeno nikakvo naelektrisanje , fluks električnog polja kroz
nju jednak je nuli.
• Naelektrisanja izvan zatvorene površi ne utiču na fluks (broj ulaznih jednak je broju
izlaznihlinija polja) kroz nju.

8.4 Primena Gausovog zakona

8.4.1 Električno polje tačkastog naelektrisanja
Za određivanje polja izolovanog tačkastog naelektrisanja po intenzitetu i smeru u svim tačkama
 prostora, potrebno je postaviti odgovarajuću zatvorenu površ - Gausovu površ. Linije polja polja
radijalno izviru iz naelektrisanja, pa je polje konstantno u svim tačkama udaljenim za rastojanje r
od naelektrisanja. Očigledno je da je polje tačkastog naelektrisanja sferno simetrično. Kugla
poluprečnika r s naelektrisanjem Q u središtu kugle zadovoljava uslove sferne simetrije kako je
to prikazano na slici 8.9.

Gausova površ
Slika 8. 9 Gausova površ oko tačkastog

naelektrisanja, Malešević, 2004

Ukupno naelektrisanje obuhvaćeno Gausovom površi SG je tačkasto naelektrisanje Q, pa je:

Q
dSE

∫ ⋅=Ψ = . (8.17)
s
ε0
Vektori električnog polja i pridruženi elementi vektora Gausove površi kolinearni su (α=0) u
svakoj tački zatvorene površi . U svim tačkama Gausove površi vektor električnog polja ima
konstantan intenzitet i može se izvući ispred integrala:
Q
dSEε 0. (8.18)

∫=
S
Preostaje integracija po svim elementima zatvorene površi - kugle poluprečnika r. Jasno je kako
rezultat integracije mora biti površina kugle:
Q
8.4 Primena Gausovog zakona 127 2 4 rE =⋅ . (8.19)

π 0
ε
Intenzitet električnog polja tačkastog naelektrisanja je:
Q
E ⋅= πε, (8.20)
1
2
40
r
 a to je već poznati izraz dobijen iz Kulonovog zakona.

8.4.2 Električno polje beskonačno duge naelektrisane ravne ploče

Za vrlo veliku ravnu ploču površine S, naelektrisanu pozitivnom površinskom gustinom
naelektrisanja σ = / SQ , potrebno je upotrebom Gausovog zakona odrediti električno polje u
svim tačkama prostora. Linije polja izviru normalno iz naelektrisane ploče s obe strane ploče.
Gausovu površ možemo birati u obliku cilindra čije su baze paralelne s ravnom površi. Isto tako
Gausova površ
može biti i
simetrično
postavljeni kvadar
čije su baze
površine S
paralelne s
naelektrisanom
pločom, a sve
bočne strane
normalne na nju,
kao na slici 8.10.

Gausova površ

Naelektrisana
površ

Slika 8.10 Primena Gausovog zakona na beskonačnu

naelektrisanu ravnu površ, Malešević, 2004

Početni oblik Gausovog zakona:

r1
. (8.21)
Q
dS dSE
uk

∫ ∫ ⋅ ⋅==
S S
G εε 00 σ
 može se bitno pojednostavniti. Fluks kroz zatvorenu površ potrebno je razložiti na fluks kroz
baze (B1,B2) i četiri bočne površi (p) Gausovog kvadra. Doprinos fluksa kroz sve bočne površi
jednak je nuli, jer su vektori polja i pridruženi elemenati Gausove površi međusobno normalni
(vidi sliku). Preostaje samo fluks kroz obe baze kvadra:
rr
. (8.22)
Q
B dS dSEdSE
uk
1
⋅
∫ ∫ ∫ ⋅+ ⋅==
12
12
B
σ
S εε 00
S S
BB

r
Polje E i elementi površine obe baze dS B1 i dS B2 kolinearni su u svakoj tački površi. Budući da
su polje ploče i gustina σ konstantni, gornja jednačina postaje:
σ
+
∫ ∫ ∫ ⋅=
SB SEdSE dS
12B σ . (8.23)
ε
SS
BB12
0
128 8 ELEKTROSTATIKA
Integracijom elemenata površine naelektrisane površi dS dobija se površina S, a integracijom
elemenata površine obe baze i takođe ukupna površina S za svaku od baza. Dakle,
B1 dS B2 dS
sledi:
+⋅ ⋅ = SSESE σ
0 20 ε ⇒ E =σ ε . (8.24)
Polje ne zavisi od udaljenosti od naelektrisane ploče, već samo od površinske gustine
naelektrisanja i sredine u kojoj se ravna ploča nalazi.
Na sličan se način može odrediti polje između dve ravne ploče sa površinskim gustinama
naelektrisanja ±σ. Linije polja negativne ploče usmerene su u negativnu ploču. Ukupno polje
dobija se superpozicijom polja pozitivne i polja negativne ploče. Intenziteti intenziteta polja obe
ploče su jednaki:
2 0 = =σ ε EE −+ . (8.25)
Raspored linija polja pozitivne i negativne ploče prikazan je na slici 8.11a). Vidi se da se polja
između ploča sabiraju, a izvan ploča rezultujuće polje jednako je nuli, jer su polja suprotno
usmerena, a pokazali smo da im intenzitet ne zavisi od udaljenosti. Slika ukupnog polja
prikazana je na slici 8.11b).
 a) b)

Slika 8.11 Polje dve

ravne naelektrisane
ploče,
Mal
e ševi
ć,
2004

Intenzitet ukupnog polja je:

0 = + = σ ε EEE −+ . (8.26)
Polje postoji samo između ploča, homogeno je i usmereno od pozitivne k negativnoj ploči.
Striktno gledajući gornji izraz je važeći samo za beskonačno velike ploče. Međutim, može se
primeniti i na ploče ograničenih dimenzija, ako je udaljenost između ploča vrlo mala u odnosu na
njihove dimenzije. Odstupanja, odnosno izobličenja polja nastaju samo u blizini krajeva ploča
(ivični efekti).
8.5 Rad Kulonove sile 129
8.5 Rad Kulonove sile, električni potencijal i potencijalna energija
Rad Kulonove sile prikazačemo u slučaju pomeranja probnog naelektrisanja q, u polju tačkastog
naelektrisanja Q. Kao što se na slici 8.12 može videti sila je privlačna, što znači da su
naelektrisanja suprotna po znaku (Q<0). Pomeranje probnog naelektrisanja se vrši iz tačke 1u 3.
Kako je Kulonova sila stacionarna, centralna, radijalna i intenzitet joj zavisi od međusobnog
r
rastojanja između naelektrisanja- r to je možemo smatrati konzervativnom. U tom slučaju rad
Kulonove sile pri bilo kojoj putanji između tačaka 1i 2 ima istu vrednost. Odaberimo putanju
najpre po radijalnom pravcu 1-3, a zatim po delu kružnice poluprečnoka r2 odn. od 3-2. Dakle: A12
rrr
C C C dsFdsFdsF . (8.27)
2 3 2
⋅=
∫∫ ∫ ⋅= ⋅+
1 r 3
1 i

Kako su na delu puta 3-2 vektori FC

ds ortogonali njihov skalarni proizvod jednak
2
je nuli, tako da je rad Kulonove sile na tom
 delu puta jednak nuli. Skalarni proizvod na
r
delu puta 1-3 je:

rr r ds FC
Qq ( ) dr r
Qq 0 r
rdrr
π π Q r
C dsF ⋅−=⋅⋅−⋅=⋅ 2 2 00 4 ε 0 4 ε 0rdrds ⋅=
r 0 r
. (8.28) 13
r1 q rr

Ubacivanjem (8.28) u (8.27) sile: r2

dobijamo izraz za rad Kulonove FC

Qq Qq
AA r dr
⎟ ⎞ ⎜ ⎛
⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ∫ =⋅−== − −
1312 π π 0
3
44 ε ε 1

11
2
rr
r 0 21
r

⎟ ⎞ ⎜ ⎛
⎟ ⎠ ⎜ ⎝ − ⋅=
Q 11
q
π . (8.29) Slika 8.12 Uz rad Kulonove
4 ε sile
rr
0 21

U sredini koja nije vakuum ili vazduh u jednačini (8.29) umesto 0 ε treba staviti 0 ε ε ⋅= ε r .
Definišimo, sada, skalarnu fizičku veličinu, koja se javlja u sredini apsolutne dielektrične
permitivnosti ε u kojoj se nalazi tačkasto naelektrisanje Q, a koju ćemo nazvati električni
potencijal ili samo potencijal V:
Q
rV 1
( )r
⋅=
4 πε. (8.30)
Iz (8.29) i (8.30) sledi da je rad Kulonove sile pri pomeranju probnog naelektrisanja iz jedne u
drugu tačku prostora jednak proizvodu količine probnog naelektrisanja i razlike potencijala
između te dve tačke:
A (Vq (r ) V (r )) q ( VV ) 12 21 − 21 = ⋅ − = ⋅ . (8.31)
Rad pri pomeranju probnog naelektrisanja iz proizvoljne tačke na rastojanju r od centra
naelektrisanja Q do beskonačno udaljene tačke prema (8.31) je:
Q qVrVq π π π
Ar 4 ε 04 ε 04 ε 0
Q Q
q q
 ( ) () ( )r
⋅= ∞
∞ ⋅−⋅=∞−⋅= . (8.32) r
U slučaju da umesto naelektrisanja Q imamo sistem od n naelektrisanja (Q1, Q2, ... , Qn) tada
jednačina (8.32) glasi:
Q
130 8 ELEKTROSTATIKA A q

n
ir
r
⋅= ∑
=∞ π
1 4 ε 0, (8.32a)
i
i

gde su Qi i ri naelektrisanje i rastojanje i-tog naelektrisanja od date tačke u prostoru, respektivno.

Kako je rad konzervativne sile jednak negativnom priračtaju potencijalne energije, koja je
posledica interakcije naelektrisanja, dolazimo do izraza za potencijalnu energiju kulonovske
interakcije:
( ( ) ( )) (rErEEEA ) r∞ Δ−= Cp = − Cp ∞ − Cp = Cp . (8.33)
Kako je potencijalna energija posledica interakcije među naelektrisanjima, a na beskonačno
velikom rastojanju nema iterakcije, to ima za posledicu da je potencijalna energija u
beskonačnosti jednaka nuli ( ) =∞ 0 . Na osnovu (8.32) i (8.33) dobijamo željeni izraz: ECp
Qq
1
Cp rVqrE
() ()r
4 0⋅=⋅= πε. (8.34)
Za razliku od gravitacione potencijalne energije koja je uvek negativna (referenti nivo u
beskonačnosti), što je posledica privlačnog dejstva gravitacione sile, kulonovska potencijalna
energija je negativna u slučaju raznorodnih naelektrisanja ⋅qQ < 0 (privlačenje), i pozitivna u
slučaju istog tipa naelektrisanja qQ >⋅ 0 (odbijanje).

8.6 Kapacitivnost
8.6.1 Kapacitivnost pločastog kondenzatora
Na slici 8.13. prikazane su dve paralelne ploče međusobno razmaknute na udaljenost d i
naelektrisane površinskim gustinama naelektrisanja ±σ (pločasti kondenzator).
K Kako je ranije pokazano električno polje između dve ploče
je konstantnog intenziteta 0 E =σ ε . Na osnovu (8.3) i
(8.31) rad pri pomeranju probnog naelektrisanja q od
pozitivno ka negativno naelekttrisanoj ploči je:
r
.
=−⋅= = σ
∫ ∫ ⋅=⋅ = dx =
dx
r
C iqEF ⋅=r A ( ) dqdxEqdscFVVq
−+ −+ xε
= x =
 Tako, na osnovu (8.35) dobijamo vezu između
idxdsr⋅= napona na pločama pločastog kondenzatora, jačine
V+ električnog polja, odn. površinske gustine
naelektrisanja i rastojanja između ploča
kondenzatora:

ir
000
(8.35)
Razliku potencijala
izmežđu pozitivne i
negativno V−
naelektrisane ploče-
napon obeležimo sa U.σ
Slika 8.13 Suprotno naelektrisane ploče ⋅=⋅= dEdU . (8.36)
ε
0

Definišimo, sada, veličinu koja predstavlja odnos između količine naelektrisanja na pozitivnoj
ploči kondenzatora (ista tolika količina samo suprotnog znaka je na negativnoj) i napona između
ploča kondenzatora, a koju ćemo nazvati kapacitivnost kondenzatora:
Q ⋅σ
C == , (8.37)
S
U U
8.5 Kapacitivnost 131

gde je S površina jedne ploče kondenzatora.Na osnovu (8.36) i (8.37) dobijamo izraz za
kapacitivnost pločastog kondenzatora:
S
C 0 = ε . (8.38)
d
Ukoliko je između ploča kondenzatora dielektrik umesto 0 ε treba staviti 0 ε ε ⋅= ε r .
Elektrostatičku energiju sadržanu između ploča kondenzatora možemo dobiti tako što ćemo
smatrati da je ona jednaka radu koji treba da izvrši spoljašnja sila da bi se slepljene ploče
razmakle na rastojanje d, odnosno radu da se izvrši razdvajanje naelektrisanja. Na jedno
naelektrisanje na desnoj ploči deluje leva ploča silom:
E ⋅=⋅= σ
F+ 22 0 ε , (8.39)
qq

jer uzimamo u obzir električno polje samo leve ploče. Ako na desnoj ploči imamo ukupnu ⋅=
qNQ
količinu naelektrisanja , onda je ukupna sila kojom leva ploča deluje na naelektrisanjea na desnoj
ploči:
⋅=⋅== σ
QQ E +rez NFF + 22 0 ε . (8.39a)
To je sila konstantnog intenziteta, po pravcu normalnom na ravan ploča i usmerena ka desnoj
ploči. Njen rad pri razdvajanju naelektrisanja na rastojanje d iznosi:
E ⋅⋅−=⋅⋅−= σ
dQ dQ AC 2 2 0 ε . (8.40)
Rad spoljne sile jednak je negativnom radu Kulonove sile i stoga je vrednost elektrostatičke
energije sadržane između ploča kondenzatora:
 ε
=⋅=⋅=⋅=⋅=−= . (8.41)
S
1
Ed ESd
1 1 1 02 1
( ) ( )( ) ( )( ) ( ) ( ) 2
C EdEdCEdCUEdQAW ε
2 2 2 2 d 2 0

Kako predstavlja zapreminu prostora između ploča kondenzatora V , gustina elelktrostatičke

⋅ dS
energije-enegija po jedinici zapremine pločastog kondenzatora, između čijih ploča je vakuum ili
vazduh, iznosi:
1
== ε EVWw . (8.42)
2
0
2
Ukoliko je između ploča kondenzatora dielektrik umesto 0 ε treba staviti 0 ε ε ⋅= ε r .

8.6.2 Kapacitivnost sfernog i cilindričnog kondenzatora

Pri određivanju polja unutar sfernog
kondenzatora za Gausovu površ SG uzimamo
sferu poluprečnika r .
r Q Q ds ε0 a
∫ ⋅ G = . (8.43) dS G qr
0 rr S
dSE G
SG
Sa slike 4.3
uočavamo da je:
G dSEdSE G ⋅=⋅ r .

(8.44)
Ubacivanjem (8.44)
u (8.43) i uzimajući
u obzir da
= constE . po
Gausovoj površi,
dobijamo:
r

-Q

Slika 8.14 Sferni

kondezator

E
b
r
 132 8 ELEKTROSTATIKA
Q
SE G =⋅ . (8.45)
ε0
Q E ⋅= π
Kako je , iz (8.45) sledi da je intenzitet električnog polja unutar kondenzatora: 2 4 rSG = π

ε , . ≤ ≤ bra (8.46)
1
2
4r0

Treba primetiti da ukoliko je poluprečnik Gausove površi obuhvaćena količina > br

naelektrisanja u tom slučaju je fluks, odnosno
Q = (+ )+ (−QQ ) = 0 uk , što ima za posledicu da je
r
električno polje jednako nuli. Napon između unutrašnje i spoljašnje sfere na osnovu je: . (8.47)
11 drQ abQ −
dsEq

VVUb
b
⋅=⋅=−= =⋅
−+ ∫ ∫ ⋅=
A q q 2 ab
ab 04 4 πε πε
a a 0
r
QC
Kapacitivnost sfernog kondenzatora, između čijih je obloga vakuum ili vazduh,iznosi: − ==
4πε 0 . (8.48)
ba
U ab
Pri određivanju polja unutar cilindričnog kondenzatora za Gausovu površ uzimamo cilindar
poluprečnika bazisa ≤ ≤ bra (vidi sliku 8.15). Fluks vektora električnog polja kroz bazise je nula iz
razloga što su Evi dS G ortogonalni, te je njihov skalarni proizvod jednak nuli. Dakle, ostao nam je
fluks kroz omotač, po kojem su ta dva vektora kolinearni:
⋅ ⋅= rr
∫ ∫ ∫ ⋅= = . (8.49)
Q
dSEdSEdSE
GG
G omot SomotG S ε0 dS G
S

Vektor električnog polja po omotaču ima

Er
konstantan intenzitet, , a površina
= constE .
omotača iznosi: S ⋅lr omot = 2 π , gde je l dužina
cilindara. Na osnovu rečenog i (8.49) dobijamo
0rr
intenzitet polja u obliku:
lQ
E1
/
 r
ds E
⋅=
πε. (8.50) 2
0
G a r
r S Q
Napon između unutrašnjeg i spoljašnjeg
ab
cilindra je: VVU 11 r dsEq q
b -Q dS G
⋅
∫ −+ ⋅=⋅=−=
q A ab q a . (8.51)
drlQ blQ
/ b /
⎟ ⎞⎜ ⎛= r
⎠ ⎝ ∫ ⋅= E
πε 0 πε 0 ln

2 a r 2 a

Kapacitivnost cilindričnog kondenzatora, između dS G

čijih je obloga vacuum ili vazduh, je:
Slika 8.15 Cilindrični kondezator
= πε 0 ( /ln/2 ablC ). (8.52)

Ukoliko je između obloga kondenzatora dielektrik u izrazima (4.22) i (4.26) umesto 0 ε treba
staviti 0 ε ε ⋅= ε r .
8.6 Dielektrici u elektrostatičkom polju 133
8.7 Dielektrici u elektrostatičkom polju
Do sada smo proučavali elektrostatička polja slobodnih naelektrisanja u vakuumu, odnosno
vazduhu. Međutim ako polje deluje u materijalnoj sredini onda se, osim u provodnicima, ne
može govoriti o slobodnim naelektrisanjima. U tim se slučajevima uvodi pojam električnog
pomeraja zbog efekta pomeranja naelektrisanja u materijalnoj sredini pod dejstvom električnog
polja. Pomeranje naelektrisanja u materijalnoj sredini koja se sastoji od atoma i molekula je
pojava koju nazivamo električna polarizacija.
U izolatorima (dielektricima) nema slobodnih naelektrisanja (elektrona). Ako se takvi materijali
unesu u električno polje dolazi do razmeštanja centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja
unutar atoma i/ili molekula. S obzirom na mikrostrukturu dielektrika razlikuju se dva slučaja: •
Dielektrici s nepolarnim atomima/molekulima kao što su kiseonik, vodonik, azot, natrijum, retki
gasovi, ...
• Dielektrici s polarnim molekulima kao voda, hlorovodična kiselina, metanol, sumpor dioksid,
ugljen monoksid, amonijak, ...
Materijali s nepolarnim molekulima pre unošenja u električno polje ponašaju se električki
neutralno u odnosu na okolinu. Takva je većina dielektrika. Za razumevanje efekata u dielektriku
razmatraćemo atom dielektrika koji se sastoji od negativnog naelektrisanja (elektronski oblak) -
q=-z·e i pozitivnog naelektrisanja (jezgra) q=z·e, kao na slici 8.16a). Pri tome je z broj elektrona
u elektronskom oblaku (redni broj elementa u periodičnom sistemu elemenata), a e naelektrisanje
elektrona. Atom je električki neutralan zbog jednake količine pozitivnog i negativnog
naelektrisanja. Centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja se poklapaju, pa se u prostoru izvan
atoma polja pozitivnog jezgra i negativnog oblaka međusobno poništavaju. Slično se tretira i
molekul dielektrika - jezgro molekula tretiramo kao tačkasto naelektrisanje, a strukturu elektrona
kao oblak negativnog naelektrisanja.

Slika 8.16 Polarizacija
nepolarnog atoma ili
molekula, Malešević,
2004
-q +q
Slika 8.17 Dipol-ekvivalent
polarizovanog atoma ili
molekula, Malešević, 2004
Promatrajmo što se dešava kada se atom
r
unese u električno polje E (slika 8.16b)).
Pozitivna naelektrisanja se pomaknu iz
ravnotežnog stanja u smeru polja pod
rr
djelovanjem sile qF E = ⋅ + , a negativna
naelektrisanja u suprotnom smeru zbog
sile EqFr r
⋅−= .Nastala je elastična
−
deformacija koja predstavlja novo
ravnotežno stanje u kojem Kulonovim silama
ravnotežu drže unutrašnje (privlačne) sile
naelektrisanja atoma. Kao ukupni rezultat
pomaka naelektrisanja formira se električni
dipol, a dielektrik postaje polarizovan. Dipol
je sastavljen od dva tačkasta naelektrisanja
jednake količine, a suprotnog predznaka.
Njihova međusobna udaljenost je mnogo
manja od udaljenosti od tačke posmatranja
(vidi sliku 8.17). Karakteristika dipola je
električni dipolni momenat:
rr
dqp ⋅= , (8.53)

a stanje polarizacije se može definisati vektorom polarizacije:

134 8 ELEKTROSTATIKA

p N
V P r r ⋅= , (8.54)
gde je N broj formiranih dipola u zapremini dielektrika V. Vektor polarizacije je srazmeran jačini
električnog polja koje je dovelo do polarizacije:
EPr r α ⋅= , (8.55)
gde je α koeficijent polarizacije dielektrika.
Dielektrici s polarnim molekulima imaju dipolni moment različit od nule i kad se ne nalaze u
spoljačnjem električnom polju. Molekuli sami po sebi su već dipoli, pa ih nazivamo permanentni
r
dipoli. Međutim, zbog termičkog kretanja, ose permanentnih dipola su haotično raspoređene u ii p
.U
prostoru, tako da se i takav dielektrik prema spolja ponaša električki neutralno ∑ = 0
prisustvu spoljašnjeg električnog polja osa dipola se postavlja u smeru polja. Na dipole deluje
r
obrtni moment koji pozitivno naelektrisanje zaokreće u smeru polja, a negativno u suprotnom ii p
. Što je polje jače to je više izraženo
smeru. Kao posledica toga imamo da je ∑ ≠ 0
usmeravanje dipola. Tek kada se dipolni moment postavi kolinearno s vektorom polja, prestaje
zaokretanje dipola, kao što je prikazano na slici 8.18.

EqFr r
-q +q
+q

+ ⋅=
Slika 8.18 Polarizacija polarnih molekula s pemanentnim dipolima,

Intenzitet rezultujućeg obrtnog momenat sila F+

F Eq r r − ⋅−= r
u odnosu na osu dipola iznosi:
Malešević, 2004 r
-q i F−
d rr
2 F dqE pE M + =⋅⋅= = , (8.56)
sinα sin sinαα 2
gde je α ugao između dipolnog momenta i vektora električnog polja. Obrtni moment u
vektorskom obliku je:
r r
EpM r ⋅= . (8.57)
Relcija (8.55) važi i za polarne i za nepolarne dielektrike.
Za opisivanje polarizacije nije bitan samo intenzitet električnog polja, već i priroda samog
dielektrika. Da bi se obuhvatio uticaj dielektrika Maksvel je uveo pojam vektora dielektričnog
r
pomeraja D kao meru električne deformacije materijala u električnom polju. Po intenzitetu je taj
vektor jednak količini naelektrisanja koji se tokom uspostavljanja polja pomeri kroz element
površine normalan na pravac pomeraja. Posmatrajmo pločasti kondezator između čijih ploča smo
ubacili određeni dielektrik. Usled polarizacije dobijamo sledeću sliku (vidi sliku 8.19).
Između vektora dielektričnog pomeraja, vektora polarizacije i vektora rezultujućeg električnog
polja, između ploča kondenzatora, važi sledeća relacija:
EPDr r r
0 += ε . (8.58)
Na osnovu (8.55) i (8.58) dobijamo:
D ( )E r r
0 += εα . (8.59)
8.6 Dielektrici u elektrostatičkom polju 135 Koeficijent
polarizacije može se
 Slika 8.19 Polarizacija dielektrika u pločastom kondezatoru,
Er Malešević, 2004
najčešće iskazati preko konstante električne
Dr susceptibilnosti χ (osetljivosti) dielektrika:

Pr α ε 0 ⋅= χ . (8.60)
r
Tako, iz (8.59) i (8.60) sledi: D ( )E r 1+= χε 0 .
(8.61)
Konstanta ε r 1+= χ predstavlja relativnu
dielektričnu permitivnost sredine i kao neimenovani
broj ukazuje na to koliko je permitivnost date
sredine veća od permitivnosti vakuuma ili vazduha.

Konačno dolazimo do veze između vektora dielektričnog pomeraja i vektora električnog polja za
linearne sredine:
rrr
r EED == εεε 0 . (8.62)
Uzimajući da je površina ploča kondenzatora S i rastojanje među njima d, kao i jednačine (8.53)
i (8.54), vektor polarizacije dobijamo u obliku:
rrr
Pr r σ ⋅=⋅=⋅=⋅= , (8.63)
( ) ii
Q
i
Nq dq N
Sd P P
S S
r
gde su Q σ i P P , i količina naelektrisnja indukovana usled polarizacije uz pozitivno
naelektrisanu ploču, površinska gustina idukovanih naelektrisanja i jedinični vector usmeren od
pozitivno naelektrisane ploče ka negativnoj, respektivno.
Na osnovu (8.58) i (8.63) dobijamo:
P ( r ) E ( r ) iE r r r

0 1 0 εεεε 1 ⋅⋅−=⋅−= . (8.64)

Intenzitet rezultujućeg polja između ploča kondenzatora je:
σ
σ
p −
E = . (8.65)
ε
0

Iz (8.63), (8.64) i (8,65) sledi:

⋅ ⎟ ⎞ ⎜ ⎛
σ ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ −= r
σ
1
1 . (8.66)
E =iσ
εε 0 P ε
r

Kao što vidimo na osnovu (8.66) električno polje u kondezatoru u prisustvu dielekrika opada
onoliko puta koliko iznosi vrednost relativne dielektrične permitivnosti r ε .