Diabetes mellitus ( secerna bolest )

Secerna bolest ili dijabetes je hronicni, neizlecivi sistemski poremecaj metabolizma. Trajno poviseni
nivo glukoze u krvi tj. hiperglikemija je uglavnom uslovljen naslednim faktorima.

Etiologija.

Insulin je osnovni hormon koji regulise ulazak glukoze iz krvi u vecinu celija. Njegov nedostatak je
glavni razlog nastanka secerne bolesti. Ugljeni hidrati se u organizmu prevode u monosaharide i u
tom obliku dospevaju u krv i u ostale celije u organizmu. Kada nema insulina da regulise nivo glukoze,
dolazi do nakupljanja i nastaje hiperglikemija.

Normalne vrenosti secera u krvi iznose 3,5 – 5,5 mmol.

Kada je nivo secera u krvi iznad 7 mmol, onda se smatra da je u pitanju dijabetes.

Glavni uzrocnici dijabetesa i fakroti rizika su: genetika, gojaznost, bolesti, trudnoca, lekovi i hemijski
agensi, manja fizicka aktivnost, sklonost ka unosenju vecih kolicina slatkisa...

Patogeneta.

Postoji vise teroija koje objasnjavaju nastanak dijabetesa.

Prestanak lucenja insulina dovodi do poremecaja u stvaranju ili sekreciji insulina i do potpunog
uklanjanja pankreasa. Ova teroja nazvana je ’ terorija apsolutnog deficita insulina’.

U odredjenim patoloskim slucajevima imuni sistem moze da izazove unistenje Langerhansovih

ostrvaca i da dovede do posledicnog razvoja dijabetesa. Ova teroija je nazvana ’ autoimuna teorija’.

Terapija.

Secerna bolest se moze klasifikovati na dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2.

Dijabetes tip 1 ( diabetes mellitus juvenilni )se uglavnom javlja kod osoba mladjih od 30 godina i to
najcesce u pubertetu. Da bi preziveli, oboleli od dijabetesa tipa 1 moraju dozivotno uzimatu
insulinsku terapiju pa se jos nazivaju i insulin- zavisni.

U terapiji dijabetesa tipa 1 uzima se samo insulin. U ovom slucaju, u opticaju su sest tipova insulina i
to:

 Brzodelujuci insulinski analog

 Kratkodelujuci humani insulin
 Srednjedelujuci humani insulin
 Dugodelujuci insulin
 Veoma dugodelujuci insulin analog
 Mikstardi

Uz insulinsku terapiju, neophodna je zdrava ishrana prilagodjena prirodnom balansu insulina,

kontrola telesne tezin i povecanje fizicke aktivnosti.

Dijabetes tip 2 ( Diabetes mellitus ) nastaje kao posledica razlicitih abnormalnosti na nivou perifernih
tkiva. Moze biti kontrolisan velikim brojem preparata svrstanim u nekoliko grupa.

 Bigvanidi
 Derivati sulfoniljureje
 Inhibitori alfa- glukozidaze
  Tiazolidindioni
 DPP- 4 inhibitori
 GLP 1 receptor agonisti

Dijetski rezim.

Podrazumeva terapiju ishranom koja odredjuje ukupan unos energije, odnosa energetskih materija i
rasporeda obroka. Prilagodjava se svakom pacijentu ponaosob. Unos ugljenih hidrata se ogranicava,
masti i holesterol moraju se odmeravati a belancevina se moraju unositi dovoljno jer su one gradivni
materijal. Nepravilna ishrana i preskakanje obroka mogu dovesti do dobijanja u tezini i tako sebe
dovode u opasnost od hipoglikemije.

Posebna paznja mora se obratiti na stanje kardiovaskularnog sistema.

Pored ishrane, veoma je vazna fizicka aktivnost. Preporuka je 3 puta nedeljno vezbanje poput
hodanja, trcanj, plivanja i voznje bicikla.

Mladenovic Andjela, F 3/1