КОНГРЕС СПОРТА ЗА СВЕ

СЛОБОДНО ВРЕМЕ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ У

ФУНКЦИЈИ УНАПРЕЂЕЊА ЗДРАВЉА

Др Ивана Грубор
Институт за јавно здравље Србије
“Др Милан Јовановић Батут”
Центар за промоцију здравља

Бања Ковиљача, 23-25. октобар 2020. године

 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
Физичка активност је свако кретање тела
помоћу снаге и мишића које доводи до
потрошње енергије (сагоревања калорија), а
који се мери вишком утрошене енергије
изнад базалног метаболизма.
 ПРИМЕРИ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
• У ЦИЉУ ПРЕВЕНЦИЈЕ
Брзо ходање, трчање, вожња бицикла, пливање,
ходање уз степенице, шетња, усисавање, прање
прозора, рад у башти, спортске игре (кошарка,
фудбал, одбојка, рукомет...) и др.

• У ЦИЉУ ДИЈАГНОСТИКЕ
Ергометрија, степ тестови...

• У ЦИЉУ ТЕРАПИЈЕ
Физикална рехабилитација
 ПРИМЕРИ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

• У ТОКУ РАДА
спроводи се у радно време (ношење, пењање,
гурање, паковање кутија, копање...)
• У ТОКУ СВАКОДНЕВНОГ КРЕТАЊА
спроводи се у току одласка и повратка са посла, из
школе...(вожња бицикла, ролера, тротинета...)
• У КУЋИ
активности везане за одржавање животног простора
(усисавање, прање прозора, брисање прашине, рад у
башти...)
 СПОРТСКА РЕКРЕАЦИЈА
Рекреација је физичка активност која се одвија
ради очувања и унапређења здравља у слободно
време, по слободном избору, уз добровољно
учешће са сврхом освежења, одмора, забаве,
обнављања снаге и задовољења потреба за
кретањем, игром, дружењем...
 СЛОБОДНО ВРЕМЕ
Време које преостане након испуњавања свих
радних, школских и других обавеза.
Појединац сам одлучује како ће да искористи своје
слободно време (одмор, додатно образовање,
бављење хобијем, дружење са пријатељима,
одлазак у позориште и биоскоп, рекреација...)
 СЕДАНТЕРИЗАМ

• Неактивне особе које мање од 10% дневног

утрошка енергије троше на физичке активности
(умерене или напорне).
• Независан фактор ризика за настанак
кардиоваскуларних болести, остеопорозе и неких
врста карцинома.
 СЛОБОДНО ВРЕМЕ И
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
Многи људи верују да се довољно крећу.
• Истраживања из 2006.године показују да је само 25,5%
одраслог становништва било физички активно више од 3
пута недељно, што је пораст у односу на 2000.годину када је
тај број износио 13,7%. У 2013. години фитнесом, спортом
или рекреацијом најмање три пута недељно бавило свега
8,8% становника.

• У 2006. години две трећине становништва Србије (67,7%)

слободно време је проводило на претежно седентеран
начин.

• У 2000. години 25,2% запослених у Србији бавило се

седентерним типом посла, у 2006. години тај проценат
износио 31.1%, док је у 2013.години износио 43,6%.
 СЛОБОДНО ВРЕМЕ И
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ

• Становници Србије у просеку седе 5 сати дневно,

највише становници Београда (5,8 сати), градских
насеља (5,3 сати), особе узраста 15–24 године (5,5
сати), као и они са вишим и високим образовањем (5,8
сати).
• Навика бављења спортом и рекреацијом је
заступљенија код мушкараца (12,1% се рекреира
три пута недељно а 15,9% недељно у рекреацији
проводи најмање 90 минута) него код жена (5,7%
се рекреира три пута недељно а 5,3% недељно у
рекреацији проводи најмање 90 минута).
Извор: „Резултати истраживања здравља становништва Србије” 2013.година, ИЗЈЗ
Србије
СЛОБОДНО ВРЕМЕ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ДЕЦЕ И
ОМЛАДИНЕ

СЛОБОДНО ВРЕМЕ проценат

2000. 2006.
ТВ 58,8 73,6
компјутер 9,8 28,3
музика 38,3 61,9
читање 25,0 18,6
кућни љубимац 20,1 15,5
музички инструмент 6,4 3,7
физичко васпитање 86,3 93,3
 СЛОБОДНО ВРЕМЕ И ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
•57,8% проводи два и више сати дневно током радног
дана у гледању телевизије, а 33,4% игра игрице на
електронским уређејима.

•Једна трећина анкетиране школске деце је била

физички активна сваког дана током сат времена у
недељи која је претходила истраживању (33,6%), док је
ван школске наставе половина деце навела да је
физички активна четири пута недељно или чешће
(51,1%).

Извор: „Истраживање понашањa у вези са здрављем код деце школског узраста у

Републици Србији 2018. године” ИЗЈЗ Србије
 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ШКОЛСКЕ ДЕЦЕ
Проценат ученика који је сваког дана физички
активан 60 минута, према полу и разреду

Извор: „Истраживање понашањa у вези са здрављем код деце школског узраста

у Републици Србији 2018. године” ИЗЈЗ Србије
 УНАПРЕЂЕЊЕ ЗДРАВЉА ОПШТЕ
ПОПУЛАЦИЈЕ
• У Стратегији за јавно здравље РС из 2008. године
изнете су следеће констатације:
- Велики број становника Србије оболева, прерано
умире или бива онеспособљено усред болести или
повреда које су значајним делом превентабилне.
- Водеће болести и повреде деле заједничке факторе
ризика као што су пушење, неправилна исхрана,
злоупотреба алкохола, физичка неактивност,
гојазност и стрес.
 ХРОНИЧНЕ НЕЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ

• Најчешће ХНБ су:

- КВБ (исхемијска болест срца, цереброваскуларна
болест);
- ХОБП;
- малигне болести;
- шећерна болест;
- болести локомоторног система;
- поремећаји менталног здравља...
 ФАКТОРИ КОЈИ ДОПРИНОСЕ ФИЗИЧКОЈ
НЕАКТИВНОСТИ
• Савремени начин живота обележен:
- механизацијом;
- урбанизацијом;
- повећање демографске густине у градовима;
- аутоматизацијом радних процеса и компјутеризацијом, са
све мање физичких оптерећења на радном месту;
- седентарни начин живота;
- изложеност стресу и по здравље штетним животним
навикама;
- аерозагађење;
- недостатак времена, простора и рекреативно спортских
објеката.
Поред свега наведеног, порасту ХНБ допринели су и:
• Демографски трендови са растућим бројем старијих особа
 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
• Повољно делује на организам у целини
и доводи до:

1. Хемодинамских промена:
- смањење крвног притиска;
- успоравање срчаног рада...

2. Морфолошких промена:
- повећање мишићне масе;
- јачање коштано-зглобног система;
- ефикаснији рад срца...
3. Метаболичких промена:
- боља осетљивост на инсулин;
- повећање нивоа ХДЛ;
- смањење концентрације триглицерида;
- смањење коагулабилности крви...

4. Неурохормоналних промена:
- смањење активности симпатикуса;
- повећање електричне стабилности срца;
- вазодилатација коронарних артерија...

5. Психолошких промена:
- повећање емотивног капацитета и постизање
емотивне стабилности...
 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
• Смањује ризик настанка и смртности од коронарне болести
• Смањује ризик од можданог удара
• Смањује ризик настанка реинфаркта
• Смањује укупни холестерол и триглицериде а повећава HDL
• Смањује ризик од хипертензије
• Смањује ризик настанка шећерне болести тип 2
• Смањује ризик настанка карцинома дебелог црева и дојке
• Помаже смањењу и одржавању телесне масе
• Смањује осећај депресије и анксиозности
• Побољшава психичко благостање, квалитет живота и смањује
осећај стреса
• Помаже изградњи и одржавању мишића, костију и зглобова
(одлаже настанак остеопорозе)
 ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
Дозира се
- учесталост (свакодневно или најмање пет пута
недељно),
- интензитет (индивидуално одређен, примерен
полу, годинама старости, здравственом стању,
физичкој способности, занимању особе...),
- трајање (барем 30 минута дневно умерена физичка
активност са 10 минута загревања пре почетка и са
10 минута опуштања по завршетку програма) и
- облик физичке активности (по типу аеробних
активности, вежбе јачања и истезања мишића,
флексибилности и вежбе равнотеже)...
 ПРЕДЛОГ МЕРА И
АКТИВНОСТИ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗДРАВЉА
 УЛОГА СИСТЕМА ЗДРАВСТЕВНЕ ЗАШТИТЕ У
ОБЛАСТИ СПОРТА И РЕКРЕАЦИЈЕ
• ПРИМАРНА ПРЕВЕНЦИЈА
Активности које здравствена служба може да спроведе у
сарадњи са другим секторима
-Законске регулативе и подзаконске акте
-Едукација становништва о последицама физичке
неактивности на здравље
-Едукација едукатора, наставника и родитеља
-Рад у саветовалиштима за младе и едукативним центрима
-Обележавање кампања из календара јавног здравља
 УЛОГА СИСТЕМА ЗДРАВСТЕВНЕ ЗАШТИТЕ У
ОБЛАСТИ СПОРТА И РЕКРЕАЦИЈЕ
• СЕКУНДАРНА ПРЕВЕНЦИЈА
Систематски и контролни прегледи деце

• ТЕРЦИЈАРНА ПРЕВЕНЦИЈА
Мултидисциплинарни тимски рад
КАМПАЊЕ И АКЦИЈЕ ЗА ЗДРАВЉЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

• Међународни дан физичке

активности-”Кретањем до
здравља”, 10.мај

• Светски дан пешачења, први

викенд у октобру месецу
 САВЕТИ ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ
• За вежбање није неопходно издвојити много
времена у току дана. Нека физичка активност
постане саставни део Ваших дневних обавеза.
• Уколико до сада нисте били активни крените
постепено јер претерао оптерећење може пре да
нашкоди него да користи Вашем здрављу.
• Постепено продужавајте време активности и
оптерећење.
• Нека физичка активност буде разноврсна, да би се
активирале различите групе мишића.
• Уместо вожње колима пешачите.
 САВЕТИ ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ
• Свакога дана шетајте најмање пола сата.
• Уместо лифта користите степенице.
• Ограничите време проведено уз рачунар и
телевизијски програм.
• Што више слободног времена проводите у природи,
физички активно (шетња, рад у башти, вожња
бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
• Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да
не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у
познатом друштву.
ПО ЗДРАВЉЕ ХОДАЈТЕ КА РЕЦИ, А НЕ КА
АПОТЕЦИ!
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

ivana_grubor@batut.org.rs