OSNOVNI POJMOVI U FV

FIZIČKA KULTURA- je deo opšte kulture. To je skup svih materijalnih (objekti, sprave, rekviziti) i
duhovnih (literatura, tv emisije) vrednosti koje je čovek stvorio, kao i društvene aktivnosti (sve mere
koje društvo preduzima) koje služe njegovom fizičko-telesnom i opštem razvoju.

FIZIČKO VASPITANJE- je integralni deo obrazovnog sistema i suštinski element celoživotnog

obrazovanja usmeren na zadovoljavanje paznovrsnih potreba pojedinaca i društva.
- Fizičko vaspitanje je sredstvo fizičkog, mentalnog, ličnog, socijalnog, duhovnog i emocionalnog
razvoja.

SPORT čine svi oblici fizičke aktivnosti koji kroz učešće imaju za cilj izražavanje ili poboljšanje
fizičke spremnosti i mentalnog blagostanja, stvaranje društvenih odnosa ili postizanje rezultata na
takmičenjima svih nivoa.

FIZIČKA REKREACIJA (aktivan odmor) je slobodna fizička aktivnost koja se odvija u slobodnom
vremenu, a primenjuje se sa ciljem razonode, okrepljenja, očuvanja I obnove fizičke I mentalne
sposobnosti.

FIZIČKA AKTIVNOST je bilo koji telesni pokret skeletnih mišića koji dovodi od energetske
potrošnje veće od potrošnje prilikom mirovanja. Obuhvata sve oblike svakodnevnih, profesionalnih I
rekreativnih aktivnosti.

PLES je forma izražavanja kroz pokrete uz ritam, samostalno ili sa drugima.

GIMNASTIKA je skup akrobatskih veština kombinovanih u ponovljive sekvence izvedene na tlu ili
sa spravama.

IGRA je organizovana fizička aktivnost koja pruža uživanje kroz saradnju ili takmičenje sa drugima.
 AKTUELNO STANJE FV
Zastupljenost: Fizičko vaspitanje je deo školskog kurikuluma u svim evropskim zemljama. Pripada
mu 10% ukupnog fonda časova. U osnovnoj školi je obavezan predmet.
U Srbiji se nastava fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sprovodi tri puta nedeljno po 45 min u nižim
razredima, realizuje ih učitelj. U višim razredima to je 2 časa nedeljno + 1.5 časpva obaveznih fizičkih
aktivnosti koje realizuje profesor fv.
Srbija je iznad svetskog proseka, ali i dalje ispod preporuka Američke nacionalne asocijacije za sport i
fizičko vaspitanje.

Status FV: u obrazovnom sistemu Srbije je izjednačen sa drugim nastavnim oblastima, u teoriji. U
praksi ono nema isti status kao drugi nastavni predmeti, što je slučaj i u većini svetskih zemalja.

Materijalni uslovi za realizaciju časova FV su nepovoljni. Na teritoriji Srbije:

 nedovoljno je sportskih objekata, a postojeći nisu dovoljno opremljeni.
 nastavna sredstva nedostaju ili su neispravna

Sadržaji i aktivnosti koji se nude u nastavi FV nisu u skladu sa interesovanjima dece. Časovi su
dosadni i jednolični, sa previše takmičarskih aktivnosti. Takmičarske, eliminacione i štafetne igre
favorizuju pojedince. Učenici izbegavaju časove FV jer nisu podobni u sportskoj igri, a često budu i
od strane svojih vršnjaka izloženi kritici.

Intenzitet na časovima je nizak, što je posledica sadržaja koji su pretežno usmereni na sticanje
motoričkih znanja, a aktivno vreme vežbanja je u proseku oko 17 min. To je nedovoljno da bi se
razvile sposobnosti dece.

Stručna podrška učiteljima i nastavnicima FV je nedovoljna. Neadekvatna obuka i stručno

usavršavanje realizatora časova FV, nekvalitetna nastava i nastavna sredstva, neprofesionalizam.

Analize stanja fizičkog vaspitanja pokazuju da trenutno kontinuirano fizičko vaspitanje ne

uspeva da ispuni visoka očekivanja društva, što ukazuje na potrebu rekonstrukcije i u svetu i u
Srbiji.
 ŠTA BI TREBALO UČINITI U FV?

ŠKOLE bi trebalo:
 da kroz nastavne i vannastavne aktivnosti obezbede deci učešće najmanje 30 min u toku
školskog dana.
 da izrade programe nastave FV povezan e sa zdravljem
 da povećaju učenicima nivo izbora fizičkih aktivnosti kroz angažovanja u klubovima,
sekcijama...
 da promovišu hodanje i vožnju bicikla i osiguraju sigurne i bezbedne puteve.

DRŽAVA I ŠKOLSKI OKRUŽI bi trebalo:

 osiguraju to da nastavu predaju sertivikovani i visoko kvalifikovani nastavnici.
 učine škole odgovornim za realizaciju programa FV koji zadovoljavaju nacionalne standarde
za kvantitet i kvalitet.

FAKULTETI I UNIVERZITETI bi trebalo da obezbede primenu stručnih programa koji će buduće

nastavnike visoko kvalifikovati za realizaciju programa FV.

ŠTA JE UČINJENO U SRBIJI?

Propisani su obrazovni ishodi za svaki razred, koji definišu znanja, veštine i uverenja, koji
predstavljaju rezultat procesa nastave/učenja. Ciljevi i zadaci FV-a u Srbiji su dopunjeni i stavljen je
veći akcenat na zdravstvenu ulogu fizičkog vaspitanja.

Fizički pismene osobe poseduju znanja, veštine, i stavove koji im omogućavaju da žive zdrav život
ali i da pomognu drugima da steknu ove veštine.
 FIZIČKA AKTIVNOST

se definiše kao bilo koji telesni pokret skeletnih mišića koji dovodi do potrošnje energije veće od
potrošnje prilikom odmaranja.

Klasifikacija fizičkih aktivnosti:

 Po vrsti: plivanje, trčanje
 Po svrsi: profesionalna (na poslu ili u školi), u slobodno vreme rekreativna (u domaćinstvu, za
lične potrebe i higijenu, u toku prevoza ili putovanja)
 Po načinju stvaranja energije: 1) na aerobne aktivnosti kojima se ciklično pokreću velike
grupe mišića, a energija je neophodna za izvođenje pokreta; 2) na mišićne aktivnosti u kojima
se generiše mišićna sila, a energija neophodna za izvođenje pokreta primarno stvara bez
prisustva kiseonika
 Po intenzitetu: veoma nizak, nizak, umeren, težak, veoma težak i maksimalan.

Može se izraziti u:
- Apsolutnoj meri, pri čemu se ne uvažavaju prethodne sposobnosti vežbača
- Relativnoj meri (bitno u FV), pri čemu se one uvažavaju.

*Repetativni maksimum (1RM) je težina koja se može podići samo jednom (rezervisano za decu u
postpubertetskom dobu: devojčice 13-18 god., dečaci 14-19 god. i odrasle, ali ne i za decu u mlađem
školskom dobu).

NAČINI ZA PROCENU RELATIVNOG INTENZITETA KOD DECE

1. Test govora – jednostavan i koristan učiteljima. Ukoliko učenjici izvode aerobne aktivnosti:
 mogu govoriti i pevati, prenizak je intenzitet rada – aktivnostima veoma niskog
intenziteta
 mogu govoriti, ali ne i pevati – aktivnosti umerenog intenziteta
 ne mogu da kažu više od nekoliko reči bez zaustavljanja daha – aktivosti visokog
intenziteta
 ne mogu ni da pevaju ni da govore – aktivnosti izuzetno visokog intenziteta.

2. Skala subjektivne procene zamora – koristi se kod dece od 8 god i više, kao i kod odraslih.
Korisna je deci.

Na času FV treba kombinovati umerene i intenzivne fizičke aktivnosti.

Umerena FA – intenzitet sličan brzom hodanju i može se upražnjavati dugo u jednom navratu bez
pratećeg osećaja zamora i iscrpljenosti.
Intezivna FA – aktivnost za čije se izvođenje utorši više energije ili je većeg intenziteta od brzog
hodanja.

OBIM FA
Ukupna količina/nivo/doza/obim je f-ja njegovog intenziteta, trajanja i učestalosti (frekvencije).
Učestalost se odnosi na broj serija ili intenziteta, trajanja i učestalosti. Učestalost se odnosi na roj
serija fizičkih aktivnosti.

RELACIJA IZMEĐU FA I ZDRAVSTVENIH ISHODA

UTICAJ FA NA ZDRAVLJE DECE

Najvažniji cilj je kod dece razviti naviku redovnog upražavanja FA koja će postati stil života i u
zrelom dobu.
Redovnim upražnjavanjem FA u detinjstvu i mladosti moguće je:
- povećati snagu i izdržljivost mišića
- razviti zdrave kosti i mišić
- kontrolisati telesnu težinu
- smanjiti anksioznost i stres
- povećati samopouzdanje
- održavati krvni pritisak i nivo holesterola u fiziološkim granicama

ZA DECU – VAŽNO – UPAMTITI

Za optimalno zdravlje deca i omladina treba da postignu

Canadian 24-Hour Movement Guidelines for Children and Youth: An Integration of Physical Activity,
Sedentary Behaviour, and Sleep (Tremblay et al., 2016), усмерене су на прописивање дневног
времена.
За оптимално здравље (Tremblay et al., 2016), деца и омладина (5-17 година) треба да постигну
висок ниво физичке активности, низак ниво седентарног понашања и довољно сна сваког дана,
а „Здрави 24 сата" (healthy 24 hours) обухвата:
— непрекидно 9 до 11 сати ноћног сна за децу узраста 5-13 година, и 8 до 10 сати ноћног сна
за младе узраста од 14-17 година, са доследним временом одласка у кревет и временом буђења;
— акумулацију најмање 60 минута дневно умерених до високо интензивних физичких
активности које укључују низ аеробних активности; активности високог интензитета и
активности за јачање мишића и јачање костију требале би бити заступљене најмање 3 пута
недељно;
— неколико сати би требало учествовати у разним структурираним и неструктурираним
физичким активностима ниског интензитета.
— не више од 2 сата слободног времена проводити поред екрана;
— ограничити седење током дужег временског периода.
Препорука за одрасле и старије
Наведене препоруке су из Велике Британије (DHPAHIP, 2011).
Одрасли од 19 до 64 године
• Одрасли би требало да имају за циљ да буду активни свакодневно. Недељно је потребно
минимално 150 минута умереног интензитета активности у серијама од 10 минута или
више. Један од начина да се приближи том времену је 30 минута активности најмање 5
дана недељно. Алтернативно, упоредива корист се може постићи и са 75
минута/недељно активностима високог интензитета или комбинацијом активности
умереног и високог интензитета. Одрасли такође треба да предузму физичке активности
на побољшању снаге мишића најмање два дана недељно.
Старије особе изнад 65 година
• Исто као и одрасли од 19 до 64 година. Због ризика од пада, требало би да практикују
активности за побољшање равнотеже и координације, најмање два дана недељно. Све
старије особе требало би да минимизирају време проведено у некретању у дужем
временском периоду.

АКТУЕЛНО СТАЊЕ ПО ПИТАЊУ ОБИМА ФА

Свет - Све је више неактивних људи и као последица тога све је више гојазних особа, особа
које болују од хипертензије, дијабетеса типа 2, коронарних болести...
Европа - По резултатима Светске здравствене oрганизације, преко 65 одсто одраслог
становништва Европске уније не остварује ни минимално препоручени ниво дневне физичке
активности.
Србија - не разликује се од стања у развијеним земљама.
Анкетирањем 210 ученика петих и осмих разреда закључено је да се физичком активношћу у
слободно време бави три четвртине ученика, али само 56,5% редовно (сваки дан или неколико
пута недељно), док се скоро једна четвртина никада не бави спортом (Nićiforović-Šurković i sar,
2005).
Чињеница је да поједина деца ниједан дан у недељи нису активна (Đorđić, 2006).
У истраживању повезаности аберантног понашања и физичке активности деце спроведеном
на 399 ученика нижих разреда основне школе (7-10 година) сугерише се на недовољну физичку
активност (Tubić i sar. 2007).
И око 25% ученика средње школе се скоро или уопште не бави физичким активностима, док
40% има појачане седентарне навике уз лош животни стил (Kostić, 2010).
Физичке активности, иако су од кључне важности, тренутно потцењују и запостављају
многи здравствени и медицински радници (blair, 2009), а по свему судећи и просветни. С
обзиром на тренутно стање, неопходно је повећање и интензивирање активности у свим
узрасним групама.

ФАКТОРИ КОЈИ УТИЧУ НА ФА

1. Унутрашњи (лични) фактори:
- биолошки (старост, пол, раса)
- психолошки (осећај компетентности – је услов без кога се не може),
*самоефикасност или самоувереност/веровање у себе,
*задовољство / осећај који прати успешно бављење неком
активношћу)
*вредност активности/ уколико су свесни вредности - мотивисанији су,
*унутрашња мотивација/ ,
*самоконтрола/способност контроле емоција и мисли код почетних
неуспеха,
2. Спољашњи (средински) фактори:
- социјални (родитељи, браћа и сестре код основношколске деце, вршњаци код
адолесцената, наставници, учитељи, васпитачи, лекари - увек)
- физички (фактори животне средине – саобраћај, недостатак објеката, временске
прилике, годишње доба)

СМЕРНИЦЕ ЗА ПРОМОВИСАЊЕ ФА КОД ДЕЦЕ

Према NASPE (2004):
- Указујте деци да нађу време за ФА у току радног дана / пауза између учења.
- Охрабрите ученика на самопраћење ФА.
- Индивидуализујте активности.
- Дајте деци већи избор пријатних активности.
- Охрабрујте децу да редовно вежбају пружајући им повратне информације.
- Личном активношћу дајте пример.
- Водите рачуна о ставовима ученика.
- Помозите деци да поставе циљеве који су им довољно изазовни и
остварљиви.
- Промовишите ФА и ван школе.

ЗНАЧАЈ ФВ

Основна сврха физичког васпитања је да пружи младима знања, вештине и уверења која ће им
помоћи да буду физички активна кроз цео живот (целоживотна физичка активност).
Крајњи „производ“ ФВ јесте физички писмена особа. Физички писмене особе поседују знања,
вештине и уверења (ставове, вредности и интересовања) који им омогућавају да живе здрав
живот, те сходно томе и редовно упражњавају ФА.

До недавно:
Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким (физичким)
активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе
интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, психомоторном), развоју
моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких вештина (умења,
навика) и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и
рада.

Циљ учења предмета физичко и здравствено васпитање (из Наставног програма за 1., 2., 3. и 4.
разред основне школе) је да ученик унапређује
- физичке способности,
- моторичке вештине и
- знања из области физичке и здравствене културе,
ради очувања здравља и примене правилног и редовног физичког вежбања у савременим
условима живота и рада.

До недавно нису били одређени образовни исходи за 1. циклус основног образовања.

ОБРАЗОВНИ ИСХОДИ или ИСХОДИ УЧЕЊА дефинишу знања, вештине и уверења који
представљају РЕЗУЛТАТ ПРОЦЕСА НАСТАВЕ/УЧЕЊА.

Током 2018. године за предмет ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ дефинисани су образовни ИСХОДИ

за три раније поменуте области.
• ФИЗИЧКЕ СПОСОБНОСТИ
• МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ
• ФИЗИЧКА И ЗДРАВСТВЕНА КУЛТУРА

Размислите о вама битним исходима у ФВ за крај 1. циклуса образовања. Упишите их.

Једно од питања на колоквијуму или испиту???

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА У ФВ

1. Обавезни (часовни): а) час ФВ, тј. ФиЗВ

б) обавезна ФА (од 5. разреда)
2. Остали (ванчасовне и ваншколске активности):
- а) слободне активности-секције (спортско-рекреативне активности);
 - б) недеља школског спорта;
- в) активности у природи / излети, кросеви, дани спорта, зимовања, летовања, камповања;
- г) такмичења;
- д) корективно-педагошки рад;

и још новина:
- микропауза + интегрисање наставе???
- упућивање ученика на самостално вежбање;

ЧАСОВИ ФВ
су најважније место где деца стичу формализоване инструкције о принципима кретања,
моторичким вештинама, социјалној одговорности, концепту физичке форме повезане са
здрављем и другим вредним исходима; где развијају своје физичке способности и усвајају нове
вештине….
У нижим разредима се планирају три пута недељно по 45 минута.
О структури, садржајима, методама ... на часовима ФиЗВ – у 4. години / Методика ФВ 1 и
Методика ФВ 2

ОБАВЕЗНЕ ФА
се организују се у оквиру редовног распореда или према посебном распореду у складу са
просторним могућностима школе и потребама ученика.
Трајање 1,5 час недељно.
Начини организације рада Обавезних ФА:
– реализују се у трајању од 45 минута, једном у току недеље + сваке друге недеље још један
час;
– реализују се у трајању од 45 минута, једном у току недеље. Фонд од ½ школског часа односно
22,5 минута, на недељном нивоу, реализује се кумулативно, једном у тромесечју, у укупном
трајању од 6 школских часова, односно 4,5 сати. / ГУБИ СМИСАО
- може и на други начин на предлог Стручног већа (у зависности од потреба нпр. пливање,
скијање, клизање, оријентиринг итд.).
- БИЛО БИ НАЈБОЉЕ СВАКОДНЕВНО по 22,5 мин / проблем опреме за вежбање, простора за
вежбање, планирања...

КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД
- Реализује најчешће наставник ФВ једном недељно (1 час од 45 минута);
- Програм сачињава у сарадњи са лекаром-специјалистом или физијатром;
- Организује се са ученицима:
А) који имају потешкоће у савладавању градива, али и смањених физичких способности
(ради се на савладавању програмских садржаја које ученици нису успели да савладају на
редовној настави, као и на развијању физичких способности).
Б) ослабљеног здравља (рад се организује у сарадњи са лекаром-специјалистом, који одређује
врсту вежбе и степен оптерећења);
В) који имају лоше држање тела, или деформитете (рад спроводи наставник у сарадњи са
лекаром или физијатром који утврђује врсту и степен деформитета и, с тим у вези, вежбе које
треба применит; тежи случајеви телесних деформитета третирају се у специјализованим
здравственим установама).

АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ
Излет – организовани одлазак у друго место-средину ван установе (пешице или
превозним средством);
- Стаза за пешачење укупно (у одласку и повратку) од 2,5-3 km за 1. и 2. разред, и 5-6 km за 3. и
4. разред. Кретати се у колони по два обележеним стазама за пешаке, водити рачуна о темпу,
понети пијаћу воду, обућа комотна, ...
- Излети се могу организовати по одељењима, или са више одељења.
- Излети се организују у радне дане, или суботом, најчешће као полудневни (препорука за 1. и
2. разред), а могу и целодневни (3.-8. разреда);
- Место за излет мора обезбеђивати потпуну сигурност деци (да нема необезбеђених јама,
бунара и слично), склониште од изненадног невремена, добре воде за пиће, могућност за што
разноврсније моторичке активности, а лети и могућност за активности у води (Родић, 2011).
- Оперативне задатке, као и локацију, утврђују заједно стручни активи наставника физичког
васпитања са свим другим активима који кроз излет треба да реализују своје задатке (Природа
и друштво, Биологија...).

Кросеви се одржавају два пута годишње за све ученике.

Крос се одржава минимум једном у току школске године (пракса – јесењи и пролећни).
- Јесењи, најчешће у првој недељи октобра (у оквиру Дечије недеље). Пролећни – најчешће мај
Одржава се радним данима. Због великог броја учесника - обавеза је свих наставника и
учитеља.
- Неопходно је раније припремати ученике за крос, минимално 1 месец.
Актив наставника утврђује место одржавања и дужину стазе, као и целокупну организацију
(нпр. 1. разред – 100m девојчице, 150m дечаци; 2. разред – 150m девојчице, 200m дечаци; 3.
разред 250m девојчице, 300m дечаци и 4. разред 350m девојчице и 400m дечаци).

Логоровање и зимовање организује се у трајању од најмање седам дана.

- Није обавезно и зависи од материјалних могућности.
- Организују се оне активности које се не могу остварити за време редовних часова (обука
пливања, веслања, кајакарења, вежбе оријентације у природи, скијање, клизање), а које
доприносе активном одмору и јачању здравља и навикавању на колективни живот.
- Актив наставника сачињава конкретан план и програм активности, који се спроводи на
зимовању и логоровању (Јутарња фискултура се тада планира).
- Сваки ученик за време основне школе треба да по једном борави на логоровању и по једном
на зимовању.
- Настава у природи – рекреативна настава / различито

ДАНИ СПОРТА
Дани спорта нису обавезни.
Одржавају се радним данима, најчешће 2 пута годишње.
• Могу се користити за крос, финална школска такмичења, пријатељске спортске сусрете
и школске приредбе и наступе са програмом из физичког васпитања (јавни час).

НЕДЕЉА ШКОЛСКОГ СПОРТА

Ради развоја и практиковања здравог начина живота, схватања важности сопственог
здравља и безбедности, о потреби неговања и развоја физичких способности, као и превенције
насиља, наркоманије, малолетничке делинквенције, школа у оквиру Школског програма
реализује недељу школског спорта.

Недеља школског спорта обухвата:

– физичке активности прилагођене узрасту и могућностима ученика;
– културне манифестације са циљем промоције физичког вежбања, спорта и
здравља (ликовне и друге изложбе, фолклор, плес, музичко-спортске радионице...);
– ђачке радионице (о здрављу, физичком вежбању, спорту и др...).
 План и програм Недеље школског спорта сачињава Одељенско веће заједно са
Стручним већем предметних наставника који реализују наставу Физичког и здравственог
васпитања у другом циклусу, као и другим Стручним већима (ликовне културе, музичке
културе, историје, информатике...) и стручним сарадницима у школи, водећи рачуна да и
ученици који су ослобођени од практичног дела наставе Физичког и здравственог васпитања,
буду укључени у огранизацију ових активности.

ТАКМИЧЕЊА
Школа је обавезна да створи материјалне, организационе и друге услове како би
школска такмичења била доступна свим ученицима.
- Обавезна су од 1. до 8. разреда унутаршколска (међуодељењска и међуразредна) у:

Међушколска такмичења од 5. до 8.:

- општинска, окружна, регионална и републичка.
Школа организује и спроводи такмичења за ученике од 1. до 4. разреда из минимум
једне елементарне игре (3. и 4. – спортске игре) или полигона у току школске године. План
такмичења доноси Одељенско веће у сарадњи са Стручним већем наставника Физичког и
здравственог васпитања.
Ученици могу да учествују и на такмичењима у систему школских спортских такмичења
Републике Србије, која су у складу са планом и програмом наставе и учења, као и на
такмичењима од интереса за локалну заједницу.

СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ – СЕКЦИЈЕ (СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНЕ

АКТИВНОСТИ)
• Најмање једном недељно према плану наставника ФВ.
• На почетку школске године, ученици се опредељују за једну од активности за које
школа има услова да их организује. По новом, када желе.
• Уколико у школи наставу физичког васпитања изводи само један наставник, он може да
у току школске године организује часове слободних активности за више спортских
грана, тако што ће за одређени временски период планирати и одређену спортску грану
(нпр. у јесењем за атлетику, у зимском за кошарку итд.). На тај начин задовољила би се
интересовања ученика за различите спортске активности.

НОВИНЕ
МИКРОПАУЗА
• у току образовно-васпитног рада, наставна пауза;
• један вид активног одмора;
• Представља новост као организациони и окрепљујући облик рада у основној школи када
проценимо да су се појавили први знакови умора у деце, са неколико једноставних
гимнастичких вежби истезања и лабављења у учионици обавезно крај отвореног прозора
(Родић, 2011).

ИНТЕГРИСАЊЕ ФА у ДРУГЕ НАСТАВНЕ ПРЕДМЕТЕ

• Један вид интеграције - Учитељи у сваком тренутку могу реализовати део садржаја из
Света око нас (Природа и друштво), Српског или Математике у природи – доприноси
повећању нивоа ФА;
• Други вид интеграције - базиран на чињеници да ФА поспешује меморију и академска
постигнућа ученика - TAKE 10.
• ТАКЕ10 – 10 минута физиче активности у оквиру редовних часова из Математике,
Језика, Науке, Исхране и здравља, Друштва (предмети у САД), истовремено испуњујући
и академске циљеве.
• Програм комбинује исходе учења за одређене предмете уз ФА.
 • Приручник за наставнике ТАКЕ10 пружа оквир за интеграцију физичке активности у
учионици.
• https://www.youtube.com/watch?v=iBZl6BdAoSk&feature=youtu.be

УПУЋИВАЊЕ УЧЕНИКА НА САМОСТАЛНО ВЕЖБАЊЕ

- Немогуће је усвојити вештине искључиво на часу ФВ;
ПО СТАРОМ: 1. на часу ФВ приказати и објасни вежбе,
2. дати рок у којем ће код својих кућа да вежбају,
3. контролисати напредак, тј. усвојеност.
- Добро је за стварање навике свакодневног вежбања, само уколико је довољно
занимљиво и примерено ученицима.

НОВИНА:
ПРИМЕР 1: Радни лист
Домаћи рад:
Име и презиме:____________________________________________датум:__________
Флексибилност је способност тела да се савија, истеже и лако помера у зглобовима. Нацртај две
активности које си радио у кући, а за које ти је била потребна флексибилност.

ПРИМЕР 2:
 Мишићна снага и мишићна издржљивост - Домаћи рад
Име и презиме________________________________________ Датум ______________________

Учествујте у активностима које развијају снагу и издржљивост мишића. Након што

завршите активност, напишите назив активности у празан простор унутар слика. Када
урадите осам различитих активности, вратите картицу у школу.

СПРЕЧАВА
ЈАЧЕ СРЦЕ БОЉЕ ДРЖАЊЕ ТЕЛА
ПОВРЕЂИВАЊЕ

ДУЖЕ РАДИТИ И ИГРАТИ

ЈАЧЕ КОСТИ

ВИШЕ ЕНЕРГИЈЕ
ЈАЧИ МИШИЋИ

Родитељи/старатељи, молим Вас да потписом потврдите да су ваша деца била активна ван школе.

Простор за потпис _________________________________________________________________________________

Коментар родитеља/старатеља:___________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________

ПРИМЕР 3:
 Домаћи рад
Загреј се те покажи и објасни
родитељима неке од научених вежби
истезања.

Флексибилност је способност тела да се савија,

истеже и окреће лако око зглобова.
Истезањем мишића повећавамо покретљивост
у зглобовима и тиме побољшавамо
флексибилност.

ИСТЕЗАЊЕ СЕ ИЗВОДИ НА КРАЈУ ВЕЖБАЊА

КАДА СУ МИШИЋИ ЗАГРЕЈАНИ.

Када желимо да се истежемо, померамо део

тела до прве појаве бола, задржавамо у том
положају минимално10 секунди, након чега
правимо паузу од 10 секунди и поновимо вежбу.
НАПОМЕНЕ:
- никада не поскакуј и не „цимај“ када се истежеш;
- лагано и полако изводи покрете;
- не заустављај дисање; удахни и издахни
нормално;
- не стежи зглобове, опусти их;
- не претеруј са померањем зглобова (делова тела);
- увек задржи у истегнутом положају минимално
10 секунди;
- истезање не сме да боли;

ПРИМЕР 4:
Трајање аеробних активности - Домаћи рад

Име и презиме:____________________________________________датум:_________________

Обрати пажњу на аеробне активности које изводиш код куће. Да ли можеш да

урадиш најмање три различите активности које ће учинити да твоје срце куца
брже, а дисање буде теже током неколико минута. Води евиденцију трајања
активности и броја откуцаја срца.
ВРЕМЕ ТРАЈАЊА БРОЈ ОТКУЦАЈА СРЦА У
АКТИВНОСТ
АКТИВНОСТИ МИНУТИ
1.
2.
3.

Да ли се повећао број откуцаја срца?

Да ли вам је било тешко остварити препоручених 15 минута активности у

једној серији ?
ОПТИМАЛНА СРЕДИНА ЗА УЧЕЊЕ У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ
ВАСПИТАЊА

Постоје повољни и мање повољни амбијенти за учење. Да би процес учења несметано

текао неопходно је успоставити и одржати повољан амбијент – оптималну средину за
учење.
Под оптималном средином за учење у настави физичког васпитања (ФВ) подразумева
се подстицајна средина која омогућава интегрални развој свих ученика без обзира на претходне
способности. То је средина у којој се ученици осећају безбедно, прихваћено и уважено од
стране учитеља и вршњака, средина у којој раде/вежбају са уживањем и позитивно
доживљавају физичку активност/вежбу.

Како обезбедити/креирати оптималну средину?

КОМПЛЕКСНО – ТЕШКО, АЛИ МОГУЋЕ
• Неопходно је испоштовати следеће:
- на часу ФВ је осигурана максимална безбедност ученика,
- на часу ФВ ученик позитивно доживљава себе,
- на часу ФВ ученик позитивно доживљава физичку активност.

У основи је потребно створити:

 ФИЗИЧКИ БЕЗБЕДНО ОКРУЖЕЊЕ И
 ЕМОЦИОНАЛНО БЕЗБЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

Зашто емоционално безбедно? „Понекад сломљено самопоштовање теже и дуже зараста него
сломљена нога (Ђорђић, 2012)“

Важно за креирање оптималне средине

1. Дефинисати
правила понашања
у сали / на
игралишту;

2. Потпуно се
6. Примењивати информисати о
подстицајне мере; ученицима;

5. Непосредно
3. Обезбедити
надзирати и
простор, справе и
асистирати (чувати
реквизите;
и помагати);
4. Изабрати
адекватне садржаје,
методе и
организације рада;

1. Правила понашања у сали/игралишту

учитељ – ученици
• На првим часовима одељенског старешине треба дефинисати правила понашања:
- Долажење у салу и напуштење сале
- Опрема за вежбање (+ сат, рајф, наочаре...)
- Лична хигијена и хигијена опреме за вежбање
- Почетак и завршетак часа
- Започињање и заустављање активности
- Узимање и одлагање реквизита
 - Дисциплински систем (похвале, награде и казне)
• Неопходно је да сви узму учешће при дефинисању правила – отворена расправа
(активно учествују у разговору, дају своје мишљење, указују на понашања која им
сметају код других, уводе нова правила).
• У писаној форми истакнути на видном месту у учионици.
• Доследно их се придржавати – увек реаговати на кршење истих.
• Повремено разговарати – подсећати ученике на одговорно понашање, по потреби
уводити нова правила.

Примери правила понашања

- Буди спреман за час (донеси спортску опрему и позитиван став).
- У свлачионици уредно остави своје одевне предмете.
- У салу не улази док не почне час.
ИЗДВОЈЕНО
- Слушај када учитељ говори.
Час ФВ ученицима пружа могућност да
- Понашај се лепо.
- Чувај опрему. искажу способност комуникације и да
- Дај све од себе. сарађују – причају на часу.
- Трудити се и истрај у раду. Правила се крше када причају док
- Води рачуна о безбедности. учитељ говори/поучава, објашњава.
- Буди фер.
- Опходити се према друговима са уважавањем.
- Избегавај конфликте и мирно их решавај.
- Помажи другима и сарађуј - ради тимски.
- Тимски постављај и поспремај реквизите

2. Потпуна информисаност о ученицима

учитељ – родитељ/старатељ – школски лекар
• Учитељ мора бити упознат са:
- психофизичким способностима сваког ученика, евентуалним акутним или хроничним
болестима (астма, дијабетес, срчане мане, епилепсија...), алергијама, развојним сметњама или
инвалидитетима.
- са адекватним начинима хитног реаговања за сваки од поменутих случаја, али и за поступке
у случају изненадних других повреда (уганућа, ишчашења, истезања...) које су могуће на часу
ФВ.
- са крајњим могућностима детета с обзиром на постојећа ограничења или претходне
способности, тј. које активности/вежбе таква деца смеју, односно не смеју да реализују.
- са интересовањима ученика (да ли воле да се такмиче, које активности им причињавају
задовољство, а које не...)

3. Безбедност простора, справа и реквизита

учитељ – наставник ФВ – школско особље
• Простор за вежбање: Сала за ФВ – најидеалнија, најбезбеднија; адаптирана учионица;
отворени спортски терени (углавном бетонске површине) мање безбедне; ливада,
двориште или парк; дечије игралиште;
• Ако се вежба у сали за физичко васпитање она треба да буде пространа, светла, чиста,
проветрена, у зимском периоду довољно топла (од 18⁰C до 20⁰C, радијатори треба да
буду увучени и заштићени), подлога не сме бити мокра - клизава, а справе у сали треба
да буду довољно одвојене од простора у коме се ученици крећу. Ако се справе налазе у
простору за вежбање, деца могу да се повреде на њих.
• По могућности треба да постоји посебан простор за справе (справарница), који је увучен
од терена.
 • Приликом планирања активности напољу (што је добро за адаптивне способности деце),
треба проверити какви су метеоролошки услови (падавине, температура, влажност
ваздуха), има ли растиња, камења или других препрека на које се ученици могу
повредити, избегавати реализацију часа у високој трави.

• ПРЕ СВАКЕ УПОТРЕБЕ, потребно је проверити техничку исправност справа и

реквизита.
• Нарочито је важно проверити:
- греде и клупе, да ли су стабилне,
- разбоје (повезаност притки са шарафима),
- шведске сандуке (када се комбинују да ли су добро улегли један у други),
- дрвене и пластичне реквизите да ли су поломљени да се не би неко од ученика
расекао и др.
• Справе и реквизити треба да буду ЧИСТИ, па их зато треба чешће одржавати и
свакодневно брисати.

4. Избор адекватних садржаја, метода и организације рада

учитељ (знање)
• Обавезно је загревање организма пре централне активности, као и смиривање организма
на крају сваког часа.
• Учитељ мора уважавати:
- да је систем терморегулације деце мање ефикасан него код одраслих;
- да се током вежбања губи течност коју је потребно надокнадити (хидратација 30-40
минута пре часа, током часа на 15 до 25 минута и након часа).
- претходне способности и интересовања ученика,
- дејство срединских фактора (простор, температура, влажност, струјање ваздуха,
надморска висина, сунца...),
- ризике планираних активности (спортске игре – уједначити екипе; вежбе на тлу и
справама – асистенција; ризична радна места увек адекватно обезбедити (нпр. струњача
иза козлића...); учићете на предавању Садржаји у настави ФВ)

Нпр. Бацања

Бацања треба изводити групно само у једном смеру, на

команду. На први знак учитеља сви из прве групе избацују реквизит, а на други знак га покупе.
Након тога ради друга група.

5. Непосредни надзор и асистенција – чување и помагање

• Није дозвољено директно и индиректно одстуство.
• Положај на часу треба да омогућава увид у 100% ученика.
• Непрекидно се кретати и активно учествовати у часу.
• Импулсивне ученике и са поремећајем пажње поставити близу себе ради додатног
надзора.
• Асистенција се проводи у циљу спречавања повреда.
• Учитељ мора да буде стално присутан код вежби које изискују његову помоћ и на
местима на којима се савладавају задаци који могу да проузрокују повреде.
 • Код учења одређене моторне вештине прво се ученику помаже (док не савлада задато),
а касније га учитељ чува (у случају да ученик не уради задатак како треба, мора бити
присутан и спреман да му помогне.
• При чувању код ученика се развија осећај самосталности, сигурности, веровање у
властите способности, а уједно својим присуством умањујемо страх ученика.
• Ученике је потребно мотивисати и подстицати (“Ја сам ту да ти помогнем и сигуран сам
да то можеш!”).
• Поједине вештине увежбава више ученика истовремено и не може се у исто време
асистирати свима. Тада треба обучавати у безбедним условима.

Нпр. ОБУЧАВАЊЕ КОЛУТА може да се ради по станицама. Учитељ асистира на једној

станици, једној групи, док остале групе раде на другим станицама познате (научене) вештине,
или друге познате и једноставне задатке. Учитељ увек мора бити лицем окренут тако да има
прегледност свих ученика!!!

6. Примена подстицајних мера

У подстицајне мере спадају:
- друштвено признање / похвала (усмена, писмена), високе оцене - петица, осмех,
сигнал попут уздигнутог прста;
- материјална награда / новац, трофеј, сертификат, мајце, спортска опрема, реквизит,
бодови, маркице, значке налепнице, излет... и
- казна.
Сваком прија лепа реч, храбрење, бодрење, похвала!
С тога ученике треба похваљивати, а казну свести на најмању могућу меру.
НАПОМЕНА: Деца у млађем школском узрасту прецењују своје способности и мисле да све
могу. Зато их треба подстицати, али задатке прилагођавати њиховим способностима, како се не
би разочарали.
Похвала је најчешће коришћена подстицајна мера у настави физичког васпитања.
Усмена похвала покреће, стимулише и развија заинтересованост код ученика.
- Најчешће похвале су: “Браво Марко!”, “На часу сте били одлични, уложили сте велики
труд и истрајали на задатку!”,“Одличан напредак!”, “Види се да напредујеш!”...
Похвале, нарочито треба упућивати ученицима са ниским самопоуздањем и ученицима
код којих се примети слабије напредовање у моторном развоју. Они често потцењују властите
способности. Тек након успешно савладаних задатака они постају свесни својих могућности.
Писмена похвала може бити диплома, похвалница и сл.
Похвале могу бути истакнуте и на видном месту у школи или се могу саопштити преко
разгласа. На тај начин се похваљује ученик који је постигао успех, а његовим успехом поносе
се ученици његовог разреда, и сви ученици школе („Ученик наше школе, Милош Ракић из 3/1,
постигао је прво место на општинском такмичењу у кросу“...)
• Наградом у физичком васпитању обично се стимулишу деца са постигнутим успесима
на такмичењима и додељује се у материјалном облику (новчана награда, спортски
 реквизит, спортска опрема, храна (слаткиши), играчке, прибор за школу…), или на часу,
нпр. беџ, значка...
• Награда није толико добра подстицајна мера, јер се дете навикава на овакав вид
награђивања.
• Успехе постиже ради добијања награде као крајњег циља, а не због властитог
задовољства и учинка.
КРАЈЊИ ЦИЉ: Награда треба да буде задовољство које пружа учешће у физичким
активностима и задовољство због личног напредовања.
(На предавању: Мотивација у настави ФВ)

Казна
• Мера коју треба избегавати, али примењивати доследно и без оклевања.
• Изриче се за непридржавање правила понашања и обично постоји градација: када се
непожељно понашање деси први пут следи опомена; други пут – искључење из
активности на 2 минута; трећи пут на 5 минута; четврти пут –позвати родитеље...
• Искључењем се може од ученика тражити да објасни (усмено или писмено) зашто је
искључен, па онда да се врати у активност.
• Треба избегавати јавне укоре и опомене, јер желимо да сачувамо достојанство ученика
без обзира што је направио прекршај (ученика позвати у страну и разговарати мирно и
разложно, без вређања и излива беса). Критиковати понашање, а не личност.
• Важно је и саслушати ученика, његово мишљење и разлоге за непримерено понашање,
те и објаснити шта може да се догоди – последице. Веома је битно да ученик разуме.
МОТИВАЦИЈА у ФВ
• Мотивација је скуп процеса који подстичу, усмеравају и одржавају људско понашање
према неком циљу.
• Снага и смер мотивације ученика за физичко васпитање јако варирају; за неке ученике је
то најомиљенији део наставног дана, а за друге представља главни узрок стреса и
нелагоде у школи“ (Ђорђић, 2012, с. 104).
• Деца која нису довољно мотивисана (амотивисана), не учествују активно или чак и
избегавају часове физичког васпитања.
• Амотивација се исказује кроз :
1. Слабу ангажованост на часу: - не залажу се,
- причају на часу,
- седе и досађују се...
2. Слабо изражену намера за бављење физичком активношћу и ван школе;
3. Избегавање часова: - не долазе на часове,
- не доносе опрему,
- позивају се на болест или повреду...
• Проблем мотивације постаје све изразитији са узрастом. Проценат ученика који похађају
часове физичког васпитања барем једном недељно линеарно опада; Ученици петог
разреда су имали највиши ниво мотивације у поређењу са старијим ученицима
(Вишњић, Илић, Мартиновић и Марковић, 2011).
• Девојчице су мање мотивисане од дечака (Вишњић и сар., 2011); родне разлике су
најмање у млађим разредима;

У СВЕТУ - УЧИТЕЉИ И НАСТАВНИЦИ СВЕ БОЉИ У МОТИВАЦИЈИ УЧЕНИКА НА

ФА
ЗАШТО??? Знају следеће:
Кључне одредице промене понашања установљене пре више од 30 година:
Спољашња мотивација (усмерено наградама и казнама и израженија је у нижим разредима
ОШ)
- наградне налепнице, мајце, високе оцене, признање, похвале, осмех, сигнали - подигнут прст,
огласна табла, избор активности по жељи...
- Временом интересовање опада како деца увиђају да се користи за контролисање.
- Уколико се пречесто користе губе сврху
Унутрашња мотивација (заинтересованост ученика за саму активност, а произилази из
ученикове жеље да успе, да напредује и да се осамостали)
- Према теорији самодетерминације зависи од могућности ученика да сам бира
активности, сам доноси одлуке и сам их реализује (Blankenship, 2008).
- По теорији самодетерминације (Decei &/ Ryan, 1991) код човека разликујемо три
основне психолошке потребе: ОСЕЋАЈ КОМПЕТЕНТНОСТИ, ОСЕЋАЈ
АУТОНОМНОСТИ И ОСЕЋАЈ ПРИХВАЋЕНОСТИ У ДРУШТВУ
- Када ученик сам изабере задатак ( АУТОНОМНОСТ ) у којем ужива и који је способан
да реализује (КОМПЕТЕНТНОСТ*), имаће више самопоуздања, самоконтроле,
самопоштовања и сатисфакције (ОСЕЋАЋЕ ПРИХВАЋЕНОСТ У ДРУШТВУ)
* Компетентност – ???? омогућити ученицим да постигну успех (задатак оптималне тежине,
похвала, помоћ....)
Стадијуми промене
СРЕДСТВА ФВ
- Служе за постизање циља ФВ.
- Учитељи користе средства како би остварили жељене промене код деце (остварили исходе
образовања).

1. Основна средства– физичка (телесна) вежба

2. Помоћна средства – објекти, справе и реквизити
3. Допунска – ваздух, вода и сунце

- Специфична су у односу на друга образовна подручја (математику, српски...).

- Та средства издвајају ФВ као најважнијим алатом у борби против нарастајуће епидемије

гојазности и других незаразних болести (хипертензије, .... ).

Основна средства у ФВ:

Физичка (телесна) вежба је циљно планирана и структурирана физичка активност,
осмишљена да допринесе позитивним променама у сва три домена учења – директно
ПСИХОМОТОРНОМ, а индиректно КОГНИТИВНОМ и АФЕКТИВНОМ.
Основне карактеристике телесне вежбе су:
ЕНЕРГЕТСКЕ карактеристике,
ПРОСТОРНЕ карактеристике и
ВРЕМЕНСКЕ карактеристике.
Енергетске карактеритике:
1. Интензитет покрета и кретања
2. Трајање вежбе
3. Карактер вежбе.
1. Интензитет покрета је јачина нервно-мишићног напрезања.
2. Трајање подразумева временски ограничену дужину извођења вежбе.
3. Карактер: статичке вежбе и динамичке вежбе.
Код статичких вежби тело се не помера или само незнатно, задржава се у одређеном положају
(стабилном) уз мишићно напрезање (упор предњи на разбоју, вага). Код ових вежби присутно је
дуже константно нервно-мишићно напрезање.
Динамичке вежбе су вежбе у кретању, а мишићи се при ангажовању наизменично контрахују
(скраћују), истежу и опуштају (чучњеви, скокови, трчање).

ВАЖНО!
Код деце млађег школског узраста треба чешће примењивати динамичке вежбе, али не треба
изоставити ни статичке.
Статичке не треба примењивати често, а када се примењују треба краће да трају.

Просторне карактеристике:
1. Положај вежбача,
2. Правац покрета и кретања и
3. Амплитуда покрета.
1. Положај из кога ученик започиње вежбу треба да буде стабилан и од њега делимићно зависи
правац и амплитуда вежбе. Положај може да буде почетни, прелазни и завршни.
Од ПОЧЕТНОГ положаја зависи и ефикасност вежбе. Почетни положају могу бити: - почетни
ставови (спетни, раскорачни, сед суножно, сед разножно, турски сед...);
- специфични ставови у спортовима (кошаркашки став, одбојкашки став, боксерски
став…).
ПРЕЛАЗНИ положај описује прелазну фазу, када се из једног кретања прелази у друго, и
углавном није стабилан.
На основу ЗАВРШНОГ положаја можемо закључити да ли је вежба добро изведена. Правилан
завршни положај указује и на исправност изведене вежбе.
2. Правац покрета и кретања подразумева просторну орјентацију (путоказ) приликом извођења
↗(напред-назад, лево-десно, горе-доле....).
3. Амплитуда покрета подразумева дужину путање коју опише део тела који изводи покрет.
Може да се искаже у степенима, а од њене величине зависи и утицај вежбе.

Временске карактеристике:
1. Брзина покрета или кретања,
2. Редослед покрета или кретања и
3. Ритам покрета или кретања.
1. Брзина покрета или кретања је пређени пут у јединици времена. Покрети и кретања могу
да се врше различитим брзинама.
Темпо није исто што и брзина. Темпо је број понављања покрета у јединици времена (нпр. исти
темпо трчања, различита дужина корака, већа брзина трчања).
Ритам је смењивање наглашених и ненаглашених елемената кретања у временском интервалу.
2. Редослед покрета или кретања.
По редоследу покрети могу да се врше:
- узастопно, када иза једног покрета одређеним делом тела следи други ( покрети се извршавају
одређеним редом, један иза другог) или
- истовремено када је у покрет укључено више делова тела или цело тело.
Нпр. Узаступно извођење покрета је када вежба захтева подизање прво једне па друге руке,
наизменично, док је истовремено када обе руке подижемо заједно из приручења до узручења.

Код деце МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА треба примењивати вежбање уз ритам (такт) уз
музику, инструменте и сл. Деца задате вежбе уз ритам боље уче, лакше памте, осећају се лепше
када вежбају уз ритам. Игре уз ритам су допадљивије!

ПОМОЋНА СРЕДСТВА ФВ
1. Објекат представља простор (грађевину, уређену површину) на коме се вежбање реализује,
те се справом назива вежбалиштем.
Могу бити затвореног или отвореног типа
Затворена вежбалишта (сале, хале) су простори затвореног типа, са димензијама предвиђеним
за одређене спортове. У њој може да се налази једно или више вежбалишта (за рукомет, мали
фудбал, рукомет, одбојку, тенис, бадминтон, стони тенис, гимнастику, борилачке спортове,
теретане и др.).
Отворена вежбалишта су простори (игралишта) за моторне активности на отвореном. Такође,
треба да имају димензије вежбалишта за које су предвиђена (мали фудбал, рукомет, кошарка,
одбојка, теретана, скејт парк и др.).
Могу да се налазе у склопу школе, или на неким дрогим местима.
Школе повремено користе отворена вежбалишта и ван школе (стадиони за реализацију кроса,
за фудбалска или атлетска такмичења).
Од вежбалишта, на основу намене издвајам:
Стазе су вежбалишта којима је дужина много већа од ширине.
Углавном се налазе на отвореном простору, али могу бити и у затвореном.
Предвиђена су за реализацију одређених спортова: стазе за трчање и ходање (трим стазе, тартан
стазе, стазе за боћање, куглање, јахање, алпинизам, планинарење, бициклизам...).
Скакалишта су простори за спровођење скакачких дисциплина (скок удаљ, скок увис,
троскок, скок с мотком и др.). Могу да се налазе на отвореном (најчешће на стадионима, на
местима предвиђеним за атлетске садржаје) или затвореном простору. Међутим, чак и у склопу
школе, често се могу видети, на отвореном простору вежбалишта за скок удаљ (залетиште и
јама са песком). Минимално је потребно од 40-50cm песка у јамама за реализацију скока у даљ.
Бацалишта су простори на којима се спроводе бацачке дисциплине (бацање кугле, диска,
копља, кладива и др.). Могу да се налозе на отвореним или затвореним преосторима. Најчешћа
вежбалишта оваквог типа налазе се на стадионима, на местима предвиђеним за атлетске
садржаје. Вежбалиште за бацање кугле, могу да се импровизују на отвореним травнатим
површинама у склопу школе.
Базени могу да се налазе на отвореним или затвореним просторима. Користе се за пливање,
ватерполо, скокове у воду (ако поседују скакаонице).
Клизалишта (подлога од леда) су простори на отвореним или затвореним местима (теренима)
која служе за клизање (уметничко и рекреативно), хокеј на леду и др.
2. Справе
Вежбање се изводи НА справама.
У млађем школском узрасту најчешће се користе следеће справе: струњача, шведски сандук,
шведска клупа, шведске лестве, козлић, одскочна даска, ниска греда, морнарске лестве,
конопац за пењање.
3. Реквизити
Вежбање се изводи СА реквизитима, а најчешће се користе: вијача, обруч, лопта, палица,
тегови малих тежина, конопац за надвлачење, маркери, чуњеви, штафетне палице, рекети,
медицинке, траке, кугле и сл.
Важно је истаћи да многи реквизити могу да се направе и да у прављењу могу да учествују у
деца, где може да дође до изражаја и дечија креативност.

ДОПУНСКА СРЕДСТВА ФВ
1. Сунце, односно сунчева светлост и сунчеви зраци имају погодно дејство за организам, ако су
умерени.
Под утицајем сунчевих зрака ствара се витамин Д, који је одговоран за јачање костију и
превенцију рахитиса и других болести.
ОПРЕЗ: Дуже излагање сунчевим зрацима може да изазове сунчаниницу, топлотни удар, као и
опекотине.
Вежбање на сунцу, много је пријатније, ако се комбинује са вежбањем у хладовини (под
дрвећем са већом крошњом, или на местима где нису директно изложени јаким сунчевим
зрацима).
Вежбање на сунцу треба да избегавају деца којој сунчеви зраци сметају, због болести,
алергијских реакција.
2. Ваздух
Најповољнија температура ваздуха за вежбање је од 18 до 20⁰ C.
Лагано струјање ваздуха омогућава да се врућина лакше поднесе. Јаче струјање ваздуха изазива
осећај хладноће и пружа већи отпор приликом кретања.
ТРЕБА ИМАТИ НА УМУ:
Влажност – може представљати проблем.
„Редак“ ваздух на планинама – такође проблем.

3. Вода
- Утицај воде у базенима, рекама, језерима, морима има своје благодети, јер пружа деци
могућност игре у води, учења техника пливања, скакања, роњења, јача отпорност организма.
- Док неке воде омогућавају да се у њима игра, плива, друге својим саставом утичу и на
здравље (сланоћа мора).
- Пливање доприноси складном развоју тела, али и личности, правилном држању тела, развоју
респираторних органа, јачању мишића целог тела, са нагласком на руке, рамени појас и грудни
кош, као и пиокретљивост кичменог ступа и развој трбушних и лежних мишића.
- Како се не би уплашили воде и њене површине, битно је да се не оклизну, не пропадну у
песку, не ударе у већи камен, да је приступачан улаз/излаз у воду, да је вода чиста, бистра, без
већих таласа и безбедна за купање.
- НАПОМЕНА: Деца не смеју никада да се остављају сама у води, па чак и када умеју добро да
пливају.

КЛАСИФИКАЦИЈА ТЕЛЕСНИХ ВЕЖБИ

• По начину стварања енергије: 1. на аеробне вежбе у којима се циклично покрећу
велике групе мишића, а енергија неопходна за извођење покрета, примарно ствара уз
присуство кисеоника; б) на мишићне вежбе у којима се генерише мишићна сила, а
енергија неопходна за извођење покрета примарно ствара без присуства кисеоника
(анаеробне вежбе);
• По елементима физичке форме повезане са здрављем на: а)вежбе за развој мишићне
форме (мишићна снага, експлозивна снага и мишићна издржљивост); б) вежбе за развој
аеробне форме и в) вежбе за развој флексибилности. Поједини аутори и вежбе за
развој моторичке форме (агилност, брзина, равнотежа, координација и време
реакције ).
• ПОДЕЛА ВЕЖБИ У ФУНКЦИЈИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
- Редне или стројеве вежбе за успостављање формације - постројавања, пребројавања,
окретања...).
- Елементарне вежбе (основни природни облици кретања) које делимо на: манипулативне
(бацање, хватање, сакупљање, ударање, дриблинг, жонглирање, вођење...); локомоторне
(ходање, трчање, скакутање, галопирање, пењање, спуштање, пузање, избегавање,
провлачење...); и неманипулативне (истезање, окретање, скакање, увијање, пренос тежине,
балансирање...).
- Помоћне, односно гимнастичке вежбе (вежбе обликовања тела) су смишљено конструисане
вежбе истезања, јачања и опуштања у циљу 1. припреме за ФА, 2. превенције од слабљења
функција локомоторног апарата, 3. компензације - мишића запостављених у свакодневним
активностима и 4. корекције ( отклонити слабост мишића и зглобне покретљивости).
- Адаптиране, односно технички примењене вежбе су за усавршавање кретања и покрета
(атлетика, гимнастика, пливање, спорт...
- Плесне вежбе (вежбе естетског обликовања ): дечји фолклор, ритмичке вежбе...).

• На основу утицаја на моторичке способности:

- Вежбе за развој издржљивости
- Вежбе за развој снаге
- Вежбе за развој равнотеже
- Вежбе за развој прецизности
- Вежбе за развој експлозивне снаге
- Вежбе за развој координације
- Вежбе за развој брзине
- Вежбе за развој покретљивости (флексибилност)
• На основу утицаја на мишиће: вежбе јачања (снаге); вежбе истезања и вежбе
опуштања.
• На основу утицаја на поједине делове тела се сврставају у вежбе за мишиће: врата,
руку и раменог појаса, груди, ногу, трбушних мишића, бочних мишића трупа, леђних
мишића (горњег и доњег дела леђа).
корацима, у различитом ритму, уз правилно постављање стопала (користити обележене линије на
спортским теренима); на прстима, уз узручење са истезањем тела.
Трчање уз правилно постављање стопала и правилан рад руку, са подизањем колена (користити
препреке – палице и вијаче поређане на једном делу сале или спољних терена), са забацивањем
потколенице; брзо трчање са поласком из стајања, лежања, упора чучећег и другим начинима поласка.
Игре са различитим облицима ходања и трчања.

Скакања и прескакања
Поскоци у месту: суножним одскоком и суножним доскоком са опружањем тела, лево–десно, напред–
назад, у доскок разножно и поново суножно; са вијачом (са међупоскоком и без међупоскока);
једноножним одскоком и доскоком на једну ногу, са опружањем тела, лево–десно, напред–назад. Скок
суножним одскоком пруженим телом са окретом за 90° и суножним доскоком. Суножни наскок на
повишену површину (до висине шведске клупе), на наслагане струњаче или горњу површину шведског
сандука. Скок удаљ, уз правилан замах рукама, амортизацију и завршни положај.
Поскоци у кретању: после неколико корака, једноножни поскок једном, после неколико корака,
једноножни поскок другом ногом и наизменично; после неколико корака једноножни одскок и меки
суножни доскок до почучња („да се не чује”). Поновити исто после неколико трчећих корака.
Једноножни наскок на повишену површину чеоним и бочним залетом (два оквира шведског сандука,
ниска греда, коцка) и суножни доскок на меку површину. Скакање преко пореданих вијача једноножним
и суножним одскоком. Школица, игра „ластиша”.
Скокови удаљ: повезати залет од неколико трчећих корака са једноножним одскоком са обележеног
простора (шира површина, или линије) и доскок на меку површину (струњача за скок у вис, песак).
Скокови увис: из залета право једноножним одскоком прескочити вијачу или ластиш, ноге погрчити и
меко суножно доскочити (у групи од три до четири ученика); прескочити ластиш (постављен по
ширини) са истовременим поласком два до три ученика.
Вежбе (скакања и прескакања) упором рукама: боком поред шведске клупе, упор и суножним одскоком
наскок у упор чучећи, исто, прескочити клупу.
Прескакање дуге вијаче која се окреће: појединачно из места, са уласком и изласком према
могућностима ученика.
Игре уз коришћење различитих облика скакања и прескакања.

Бацања и хватања
Бацање лоптице (левом и десном руком) из места и у даљ и у циљ (оквир од шведског сандука,
обележени циљ на зиду, квадрати од вијача на рукометном голу...). Вежбе поновити у ходању и у
лаганом трчању.
Бацање лопте увис и после њеног одбијања од тла, хватање обема рукама: уз цео окрет, после пљеска
рукама, затварања очију, чучња, седа...; закотрљати лоту по тлу и хватањем је подићи обема рукама.
Вођење лопте у месту и у ходању (левом и десном руком).
Додавање лопте у паровима, у месту, са груди и изнад главе.
Игре са вођењем и додавањем лопте и гађањем у циљ.

Вишења, упори и пењања;

Пузања по струњачи на различите начине (лицем према тлу, леђима на тлу...)
Пењање: уз рибстол, уз морнарске лестве, чеоно, наизменичним прехватањем, пењање.
Провлачење кроз окна шведског сандука, клупе и реквизита (обруч) и др.
Пењање и спуштање на и са различитих справа.
Вишења: у вису лежећем опруженим телом, помицање улево и удесно. Помицања у вису слободном.
Вис активни на свим справама на којима се вис може извести.
Упор активни на тлу и на свим справама, на којима се упор може извести.

Вежбе на тлу
Реализују се кроз обавезне и пропоручене садржаје.
Основни садржаји
Клек, усправ без помоћи руку; клек суножни на струњаче, клек једноножни, усправ; кретање у упору
чучећем и упору склоњено, лицем и леђима ка тлу; из чучња, малим одразом доскок прво на руке, а
затим на стопала у упор чучећи („жабљи поскоци”). Клек, узручење, заклон.
Поваљка на леђима. Став на лопатицама („свећа”), грчењем и обухватом колена поваљка низ косу
површину.
Колут напред, из чучња у чучањ, низ косу површину (на рипстолу окачене шведске клупе и прекривене
струњачама).
Колут напред, из чучња у чучањ, и из чучња до става усправно и узручења.
Поваљка на стомаку (лежање на трбуху, обухватити рукама скочне зглобове – поваљка).
Комбинација на тлу од следећих вежби: најмање четири такта вежби обликовања, колут напред до става
усправно, окрет у успону на обе ноге за 180°, чучањ, став на лопатицама, став усправно и два дечја
поскока.
Проширени садржаји
Колут назад из чучња у чучањ, низ косу површину.
Одељењско такмичење са задатом комбинацијом вежби.

Вежбе равнотеже
Ходање по линији напред са правилним постављањем стопала (гимнастичким кораком), и уназад са
опруженом упорном ногом, краћим корацима, корацима у успону и са различитим положајем руку (о
бок, одручење, узручење).
Ходање по широком делу шведске клупе: напред – одручење; уназад са опружањем упорне ноге,
узручење; устрану: из става спетног, руке о бок, ходање корацима са привлачењем до става спетног и
узручења, зибом почучњем, корак устрану – одручити, став спетни, узручити.
Лагано трчање на предњем делу стопала са правилним држањем тела, рукама о бок или у одручењу
(шведска клупа и ниска греда).
Научити комбинацију од вежби: из става спетног на почетку шведске клупе, трчање до половине клупе,
одручити; став: једна нога иза друге, узручити, одручити; ходање до краја клупе, одручити, став: једна
нога иза друге узручити; ходање уназад до половине клупе, једна нога иза друге, руке о бок; окрет за 90°
ходање устрану корацима са привлачењем зибом почучњем, одручити; на крају греде став спетни,
узручити, саскок, предручити, став спетни, приручити, завршити леђима према клупи. Ако школа нема
клупу или греду, комбинацију научити на тлу, на линији.

Вежбе са реквизитима
Вежбе реквизитима користити приликом савладавања следећих садржаја:
Вежбе обликовања са палицом, обручем, вијачом и другим реквизитима
Трчања, поскоци и скокови – вијаче, палице и обручи поређани на краћем и дужем одстојању:
прескакање кратке и дуге вијаче; ритмичке вежбе; коцке: пењање и силажење са коцке нагазним
кораком и суножним доскоком у чучањ и почучањ; суножни наскок на коцку и доскок у чучањ и
почучањ; чуњеви и обручи: вијугаво трчање.
Дизање и ношење: предмета и реквизита (коцка, медицинка...) на различите начине; постављање и
скупљање предмета и реквизита.
Елементарне игре са коришћењем палица, вијача, обруча, коцки и чуњева.

Плес и ритмика
Ритмичко ходање и трчање са променом ритма, темпа уз пљесак и одговарајућу музичку пратњу.
Кретања са променом положаја руку, ногу и трупа. Галоп напред и странце. Дечји поскок. Сачинити
састав од научених елемената уз музичку пратњу.
Вијача: њихање и кружење вијачом или траком у бочној и чеоној равни; суножни скокови кроз вијачу са
обртањем напред. Повезати ова два елемента као обавезни састав.
Плесови: „Ја посејах лан” и „Дуње ранке”.
Једно коло по избору.

Полигони
Комбиновани полигон са задацима на тлу уз коришћење справа и ревизита (провлачења, ношења,
котрљања...)
Комбиновани полигон са елементима пењања (на шведски сандук, рипстол, шведска клупа..)

Пливање
Наставну тему Пливање, реализују школе које за то имају услове у школи или објектима ван ње.
Програм наставе и учења пливања садржи:
– обуку непливача;
– игре на води.
Наставу пливања реализује наставник физичког и здравственог васпитања у сарадњи са наставником
који спроводи разредну наставу том одељењу.