Физичко васпитање се најчешће одређује као глобално, стратешко, дугорочно

опредељење онога што се жели постићи кроз процес физичког васпитања. Оно је
интегрални део и једна компонента целовитог система образовања и васпитања. Као
најопштији циљ целовитог васпитања и образовања може се дефинисати као припрема
за живот, рад и слободно време.

Физичковаспитање доприноси :

 постизању оптималне физичке, менталне и социјалне способности,

 развоју целовите личности,
 задовољавању потреба за кретањем и стваралачке способности у
савременим условима живота и рада,
 подмиривању основних био-психо-социјалних потреба за физичким
активностима, формирању правилног схватања и односа према њима као
и подстицању ученика да физичке активности уграде у свакодневну
животну културу живљења уопште,
 нормалном физичком, интелектуалном, социјалном, емоционалном и
моралном развоју и уопште даљем васпитању и образовању (Каменов,
1990).

Физичко васпитање се реализује путем редовне наставе и ваннаставних

активности у школи. Сви ови видови васпитања утичу један на други и чине једну
целину. Физичко васпитање би могло и да се дефинише као рад у коме се применом
телесних кретњи утиче на развој физичких способности, побољшање здравственог,
психофизичког и моралног статуса ученика. Ово је свестрани утицај, помоћу физичких
вежби се подстиче на виши ниво све васпитне компоненте ученика – физичке, умне,
моралне, друштвене, естетске и радне (Ракић и Крагујевић, 2004).

Физичко васпитање је систематски и организован процес стицања моторичких

вештина, знања и способности, јачање здравља и развоја психофизичких снага и
способности васпитаника(Круљ, Качор и Кулић,2001:85).

Физичко васпитање је једино образовно искуство усредсређено на тело, његово

кретање и физички развој, оно помаже деци да науче да поштују и вреднују своје тело и
способности, као и тело и способности других. Актуелно стање и перспективе физичког
васпитање у Европској заједници је такво да захтева темељне анализе и реконструкције
физичког васпитања у школи, које очигледно не успева да испуни висока очекивања
друштва. Свака реконструкција треба да обухвати стратегије подстицање физичког и
општег селф-концепта, промовисања здравља и моралног васпитања, што би требало да
допринесе богаћењу квалитета живота у контексту целог животног учења (Hardman,
2007).

Школско физичко васпитање је темељни сегмент физичке културе друштва.

Примарно утиче на развој моторичких и функционалних способности, стицање
моторичких, умећа и навика, а посредно на очување здравља, развоја морално-вољних
особина личности. Телесне физичке вежбе се могу изводити у свим појавним облицима,
зависно од тога да ли се жели разонодити – игра, одмерити своје способности односно
такмичити или решити биолошке задатке – гимнастика (Родић,1997).

Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким

активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима допринесе
интегралном развоју личности ученика, развоју моторичких способности, стицању,
усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у
свакодневним и специфичним условима живота и рада (Гаџић,2019).

У нижим разредима основне школе физичко васпитање се изводи три пута

недељно. Часови физичкога васпитања не смеју се спајати као блок часови нити
замењивати часовима других предмета.