SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1, 2014, str.

47-64

Struni lanak

PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH

IGARA U UVODNOJ FAZI ASA KAO CILJ
EMOCIONALNOG RASTEREENJA
UENIKA, I NJIHOVA UPOTREBA U
SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA
UDK 371.3::796 ; 371.72:613.955

Vladimir ivanovi1
Master profesor fizikog vaspitanja i sporta
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Interesovanja rada predstavljaju osnove elementarnih igara, kao

specifini oblici kretanja uenika, koja se inae i preporuuju u udbenicima
metodike fizikog vaspitanja, kao jedan od vidova sredstava izvoenja
zadataka u uvodnoj fazi asa, i njihovo reflektujue znaenje u savremenim
uslovima ivota.
Na odluku za pisanje ovoga rada, uticao je izmeu ostalog znaaj telesnog
kretanja, uz nedostatak odgovarajue literature iz ove oblasti, kao i velika
zastarelost postojee. Predstavljen je jedan od moguih pristupa nastavnom
gradivu, i oni koji ga proitaju, znae da je namenjen prevashodno uenicima
osnovne kole koji ele da imaju lepo oblikovano telo, da poboljaju
individualne fizike sposobnosti, da razviju pozitivne osobine linosti i
ouvaju svoje zdravlje.
Sveobuhvatna analiza intenziteta i oblika takvih kretanja, izmeu ostalog razmatra
opravdanost primenjivanja navedenih igara, uglavnom umerenog i srednjeg
nivoa fiziolokog optereenja, prikladnog u uvodnoj fazi asa, (sa dopunom, da
u igrama ne postoji striktna zakonomernost u optereenju organizma fizikim
naporom, ve je ono promenljivo i zavisi od razvoja same igre).
Cilj rada prevashodno upuuje mlade na ostvarivanje efikasnije motorike
komunikacije i stvaranja njihove navike za svakodnevnim fizikim
vebanjem u svrsi pozitivnih transformacionih efekata funkcionalnih sistema
i morfolokih karakteristika.

1
z.vladimir80@gmail.com
47
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

Sredstva koja slue postizanju ciljeva u uvodnoj fazi asa fizikog vaspitanja,
i kakve i koje prirodne oblike kretanja moemo primeniti, u dinaminom i
sintetinom obliku, predstavljena su kao: puzanje, hodanje, tranje, skokovi,
bacanje, penjanje, odnosno, kretanja koja proistiu iz elementarnih igara sa
zadacima da se neko stigne, prestigne, sakrije, popne uz spravu ili sie sa nje,
uz malo korigovano izraen takmiarski motiv.

Kljun ri: osnovnokolsko obrazovanje, fiziko vaspitanje, uvodna

faza asa, intenzitet elementarnih igara, neuro-muskularni sistem, kardio-
vaskularni sistem, respiratorni sistem, savremeno doba, evaluacija.

UVD

Sagledavajui efekte primene elementarnih igara, prevashodno u

osnovnokolskoj ustanovi, i to na nastavi fizikog vaspitanja, mora se uzeti
u obzir razvijanje raznovrsnih ljudskih sposobnosti, i to intelektualnih,
senzornih, praktinih, izraajnih i fizikih.
Osnovni cilj i zadaci uvodne faze asa fizikog vaspitanja, koji ujedno
predstavlja jedinstvenu celinu, i ima svoj tok i faze, koje su podjednakog
znaaja, jesu adekvatni odgovori na postavljena pitanja: zato (cilj, ishodi), ta
(sadrine), kako (metode, postupci), i ime (sredstva, mediji). Kako bismo dobili
adekvatne odgovore, mora se podrobnije poznavati sadrina struke, jer iz svrhe
predmeta upravo i proizilaze ve napomenuti ciljevi, a iz ciljeva metode rada i
naini evaluacije ili vrednovanja.
as se po normativima uslovno deli na etiri poglavlja i to na: uvodni,
pripremni, glavni i zavrni deo, sa zasebnim celinama i karakteristinim
sadrajima, zadacima i duinom trajanja. U uvodnom delu asa fizikog
vaspitanja, kao opti cilj, treba navesti to, da se uenici uvode, zagrevaju i
pripremaju svoj organizam, pre svega kardiovaskularni i respiratorni sistem,
za vea optereenja u narednim delovima asa, pa samim tim, opti uinak
zagrevanja je u ubrzanoj cirkulaciji krvi, i uvodni deo traje oko 5 minuta, uz
najeu primenjivanost frontalnog oblika rada.
Promenljivou dinaminih kretanja, tj. elementarnih igara, stavljaju
se u pokret svi delovi tela i priprema organizam za ve reeno, poveane
napore u toku asa, prevashodno srca i krvotoka, organa za disanje, aktivnosti
nervnog sistema i pokretljivosti miia i zglobova, predstavljenih kao osnova
fiziolokih ciljeva.
Vaspitno-obrazovni ciljevi izraeni su stvaranjem ugodnog i vedrog
raspoloenja na asu uz zainteresovanost za vebanjem i sa razvijenom
disciplinovanou, panjom i sposobnou brzog reagovanja. Korienjem
raznovrsnih sredstava, utie se i na poboljanje motorikih sposobnosti,

48
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

sa upoznavanjem i savladavanjem razliitih igara, uz sveoptu poveanost

motorike informisanosti.
Dosadanjih knjiga, radova ili lanaka navedene tematike ima malo,
uglavnom su starijeg datuma i predstavljaju opredeljenje autora rada za detaljnijim
izlaganjem datoga problema. Tomi, D. (1991) je u svom izdanju Vaspitanje
igrom, obradio neke elementarne igre i dao ih na uvid uglavnom rekreatorima
fizike kulture. U knjizi autora (Sikimi, Lj. 2003), ona pokazuje sposobnost
integrisanja saznanja iz vie naunih oblasti i njihova operacionalizacija u
igrama koje se bez rizika primenjuju na raznim mestima i u raznim situacijama,
to je i ovim radom predstavljeno, uz naravno potpuno razliite elementarne igre

TEORIJSKI OKVIR

 regled elementarnih igara, kroz pozitivnu prizmu, i njihovi

P
nedostaci u uvodnoj fazi asa fizikog vaspitanja

Izloenom graom u radu, sa bogatim objanjenjima daje se uenicima

osnov za prevashodno razvijanje ljubavi ka savladavanju elementarnih
motorikih igara, sa veoma znaajnim pozitivnim biolokim efektima, na
njihov organizam, i to naroito u savremenim uslovima ivljenja.
Njihovom jednostavnou i razvijenim sadrajima, igre su prilagoene
i uenicima izrazitih fizikih sposobnosti, ali i onima sa umanjenim nivoom
tih sposobnosti, tj. onih koji pokazuju slabije interesovanje i potrebu za
manipulacijom telom i pojaanom dinamikom kretanja.
Elementarne igre, sa svog pozitivnog aspekta, utiu na razvoj kreativne,
slobodoumne i kulturoloko-emancipovane linosti, sa ukidanjem nacionalnih,
rasnih i jezikih razdvajanja uenika. Posmatrano kroz iri dijapazon, rad ima
u biti, da ovakva motorika kretanja, pored svrsishodnosti u nastavi, podstakne
izmeu ostalog i razvije trajnu potrebu i naviku kod uenika, u razliitim formama
i oblicima rada, da omogue zadovoljenje nagona za telesnim kretanjem-
vebanjem i osposobi ih za reavanje neophodnih motorikih zadataka, u
savremenim uslovima ivota primenjivanih u buduim zanimanjima.
Elementarne igre, mogu u potpunosti, zadovoljiti organizacione
zadatke uvodne faze asa, i u tom sluaju, poetak asa, je jednostavan i
brz sa svega nekoliko rei, bez obzira da li uenici ekaju u vrsti ili ne. as
moe poeti na svakom delu vebalita, jednostavnim i kraim obraanjem
nastavnika uz objanjenje igre i davanjem inicijative za poetak asa.
Autor ovoga rada je smislio sve navedene varijante elementarnih
igara koje se organizuju: individualno (ptiii u gnezda, uhvati loptice, Brzi
Gonzales), u paru (najzad slobodni, lovci i srne, sumo duel, maka i mi,
4x2,), u trojkama (prolazak ispod vijae u trojci, dranje za rame,),

49
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

etvorkama (kreketanje aba i ulov roda, preskok gusenice, suner juri,),

petorkama (vojnik na zadatku,..), estorkama (igra stolicama,..), osmorkama
(pronai svoj marker, uvene zuce...), frontalnim oblikom rada (voa
plemena pogaa, praenje zvuka, papir na leima, izmeu etiri vatre,).
U vrstama organizujemo sledee elementarne igre: (promena mesta,
vrue rukavice, brza kolica, komiari,..), u kolonama (predaj brzo loptu,
kolut napred zgreno-kolut nazad zgreno, prostorne buice,...), u krugu
(dodavanje lopte u krug, oduzmi loptu, pogodi ko je, uspeni golman...) i sl.

PREDMET RADA

Ovakvim navedenim podelama olakavamo organizaciono-metodike

forme rada u kasnijim fazama asa. Iskustveni rezultati nam pokazuju da deca
najbolje podraavaju poznate pojave iz njihove okoline i svakidanjeg ivota,
naroito u mlaim razredima, dok se sloeniji oblici igara vie primenjuju u
starijim razredima.
Raznovrsnou igara i organizovanim i pravilnim sistemom dolazi
se do nenametljive socijalizacije dece, sa naputanjem svoje egocentrinosti.
Elementarnim igrama se ne ostvaruju samo zadaci uvodne faze asa, ve i
veliki deo sveobuhvatnih ciljeva nastave fizikog vaspitanja.
Prema Fetcu (1978), fizioloko optereenje se sagledava s aspekta
optereenosti kardiorespiratornog sistema, naprezanja muskulature, ali i
stanovita sloenosti kretanja-naprezanje u razvijanju koordinativnih sposobnosti.
Punom linijom oznaeno je naprezanje unutranjih organa, takastom naprezanje
muskulature, a isprekidanom-naprezanje koordinacionih sposobnosti.
Tabela 1. Fizioloka kriva prema Fetcu

Uz pravilnu teorijsku i metodiku primenu u nastavi fizikog vaspitanja,

nedostataka elementarnih igara, praktino i nema. Negativne strane igara se
javljaju uglavnom kod onih profesora koji su nedovoljno obueni za svoj poziv.
50
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

Glavna problematika na asu fizikog vaspitanja, pored objektivnih

pokazatelja optereenja mora biti i subjektivna, pod kojom podrazumevamo,
vlastiti oseaj uenika, u toku vebanja, njegov zamor i teinu zadataka.
Najbolji nain primene elementarnih igara, u uvodnoj fazi asa, zasnovan
je na postepenom, laganom i sistematskom uvoenju uenika u rad, kako
bi svi sistemi organizma bili prilagoeni progresivnom porastu fiziolokih
optereenja u narednim fazama asa. Ukoliko se radi suprotno od
napomenutog, dolazi do krupnih greaka.
Greke se ogledaju u raznim vidovima povreda miia, ligamenata,
zglobova, kotane strukture.., i to naroito pri nioj temperaturi vazduha.
Iako je u uvodu rada reeno da elementarne igre esto imaju takmiarski
motiv, njega ipak u toku zagrevanja treba svesti na najmanju moguu meru, sa
pre svega izraenim aspektima zadovoljstva, sree, radosti i uivanja u igri.
Samo najbolji metodiari i profesori fizikog vaspitanja znalaki
to primenjuju uz odgovarajui instinkt primenjivosti svsishodnih principa
vaspitne i zdravstvene usmerenosti u nastavi fizikog vaspitanja - uvodne faze
asa, poznajui i uzrasne osobenosti uenika i elementarne igre do perfekcije.
Pravi profesori e tano osetiti kada intenzitet zadate elementarne igre
treba za nijansu poveati, a kada smanjiti, i to ili promenom date igre, ili
davanjem novih uputstava, u istoj. Primera radi, za nekoga je i optereenje
na nivou 145-150 otkucaja u minuti maksimalna vrednost, koju uenik moe
da savlada, dok sa druge strane imamo i uenike, i to uglavnom one kojima i
optereenje na nivou 190-200 otkucaja u minuti, ne predstavlja skoro nikakav
problem.
Frekvencija srca je proporcionalna intenzitetu rada, odnosno utroku
kiseonika (O2) za vreme napora. U opsegu intenziteta od lakog do umereno tekog
(submaksimalnog) frekvencija se linearno poveava sa poveanjem optereenja.
to je vei promet energije, vie O2 treba dopremiti aktivnim miiima. MVS
linearno raste sa metabolizmom, i vea koliina krvi moe da dopremi vie O2
miiima, tako i FS linearno poveavamo radom. MVS (minutni volumen srca),
zavisi inae od FS (frekvencije srca) i UV (udarnog volumena).
Uenici maksimalnu vrednost frekvencije srca treba da dostignu u
glavnom delu asa, a ne uvodnom, to predstavlja u sluaju zanemarivanja
krupnu greku. Na osnovu praenja, intenziteta rada i FSmax, (FSmax = 220
godine starosti (+- 10)), donosi se sud o optereenosti uenika u pojedinim
fazama asa, a isto tako i u njegovoj celovitosti. Povremeno u radu, nastavnik
zato i koristi pulsmetar, radi provere dobijenih parametara kod uenika, a
tema koja se bavi sveobuhvatnim istraivanjem savremenim sredstvima (tj.
pulsmetrom) za procenu optereenja uenika u uvodnom delu asa, bie
obraena u nastavku sledeeg rada. (Svi navedeni normativi, na asu fizikog
vaspitanja, treba da budu ispotovani od strane nastavnika, kako bi imali
blagotvorno dejstvo na deiji organizam).

51
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

Tabela 2. Odnos izmeu optereenja metabolizma i FS

Utroak O2 Optereenje Promet energije
F.S.
(L/min) (W) (kJ/min)
0,9 85 50 21,0
1,5 110 100 33,6
2,1 125 150 46,2
2,8 160 200 58,5
3,5 180 250 71,4
4,2 190 300 84,0

Definicija iznesene problematike jeste da neadekvatne elementarne

igre u uvodnoj fazi asa, mogu dati neeljene posledice u vidu neostvarivanja
zadataka postepenog fiziolokog optereenja uenika, preteranog angaovanja
lokomotornog aparata navedenih sistema kao i naruenost koncepcije
intenziteta nastave.

METODA ODABIRA ELEMENTARNIH IGARA PREMA

REDOSLEDU PROCESA SAZREVANJA I UZRASNIM
KARAKTERISTIKAMA UENIKA

Tabela 3. Redosled procesa sazrevanja i uzrasne karakteristike uenika, od mlaeg

kolskog uzrasta do srednjeg i starijeg kolskog uzrasta, ije karakteriske nismo
preskoili, kako bi tabela bila kompletna (prikaz raen uz pomona uputstva iz
knjige dr Milutina Stojanovia,1979)

GODINE DEVOJICE DEACI

Proirenje karlice, zaobljenje bo-
kova; godinji prirataj visine je
ujednaen, i ne opada u odnosu na
raniji period; teina muskulature
iznosi oko 27,2% od celokupne te-
ine tela; promer miinog vlakna
38 mikrona; nizak prag tolerancije
na CO2 i H+La; sazrevanjem vi-
8
ih segmenata centralnog nervnog
sistema, a naroito kore velikog
mozga, uspostavljaju se i novi i slo-
eniji motorni refleksi, uspostavlja
najfinija koordinacija, uz razvitak
pravoga smisla i celishodnosti;
teina mozga oko 1381grama (po
Mateevu)
Godinji prirataj visine je ujedna-
en, i ne opada u odnosu na raniji
period; relativno nizak prag tole-
rancije na CO2 i H+La; sazreva-
njem viih segmenata centralnog
nervnog sistema, a naroito kore
velikog mozga, uspostavljaju se
novosloeni motorni refleksi, us-
postavlja najfinija koordinacija, uz
svrsishodan razvitak pravoga smi-
sla i celishodnosti; teina mozga
oko 1210grama (po Mateevu)

52
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

Pojaana sekrecija lojnih lezda; Uspostavljanje normalne fizioloke

uspostavljanje normalne fizioloke iskrivljenosti kimenog stuba, sa
iskrivljenosti kimenog stuba, sa odlikama plastinosti i podlono-
odlikama svoje plastinosti i po- sti deformitetima; promer miinih
9
dlonosti deformitetima; bogato vlakna 39 mikrona; bogato razvija-
razvijanje pokreta, a naroito pre- nje pokreta, naroito preciznih po-
ciznih pokreta rukovanja ili mani- kreta rukovanja manipulativnosti
pulativnosti
Poetak pupoljastog razvijanja doj- Poetak rasta penisa i testisa; tei-
ki; u razvoju grudnog koa, rebra na muskulature iznosi oko 30,8%
postaju sve kosija, a ugao rebarnih od celokupne teine tela; manja
lukova sve otriji, tako da prednje- sposobnost rada u anaerobnim
zadnji prenik predstavlja priblino uslovima i manji kapacitet radne
10-11
oko 75 % poprenog; mala sposob- sposobnosti
nost rada u anaerobnim uslovima i
manji kapacitet radne sposobnosti;
relativno kratak period oporavka
odgovarajueg intenziteta
Izbijanje stidnih dlaka, poveanje Porast larinksa; u razvoju grudnog
genitalija; poveani prirataj visine koa, rebra postaju kosija, ugao re-
tela, i to oko 8cm, kao i teine tela barnih lukova sve otriji, a prednje-
12 u toku dve godine za oko 20 kg (iz- zadnji prenik predstavlja oko 75
meu 7 i 30 kg); promer miinog % poprenog; brz period oporavka
vlakna 44 mikrona; teina mozga posle poveanog intenziteta; teina
oko 1370 grama (po Mateevu) mozga oko 1405 grama (Mateevu)
Promena vaginalnog sekreta od al- Poveanje testisa i porast penisa,
13 kalne u jako kiselu reakciju pubes; promer miinog vlakna 50
mikrona
Menarhe (menstruacija u poetku Mutacija (menjanje glasa), oticanje
esto neredovna i bez ovulacije), grudnih lezda; poveanje godi-
izbijanje dlaka pod pazuhom njeg prirataja visine, i to oko 10
14
cm godinje, kao i teine tela u toku
dve godine za oko 20 kg (izmeu 7
i 30 kg)
Izraenije promene karlice; znatna Pigmentiranje skrotuma, porast
promena zapremine grudne duplje, dlaka u aksili, poetak nicanja br-
grudni ko se iri u svim pravcima, kova, svretak rasta testisa, prva
15
a da pri tom sternum ne menja svoj ejakulacija
ekspiratorni poloaj, te zato i preo-
vladava kostalni tip disanja

53
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

Menstruacija postaje redovna, poja- Pojaan volumen grudnog koa i

va akni; prestanak rasta skeleta, sa
tendencijom za 1-2 god. zavretka
okotavanja; kod vee izloenosti
optereenjima preovlauje meovi-
ti tip, odnosno kosto-dijafragmalni
tip disanja; teina muskulaure iz-
16-17
nosi oko 32,6% od celokupne te-
ine tela; promer miinog vlakna
92 mikrona; optimalna sposobnost
rada u anaerobnim uslovima i vei
kapacitet radne sposobnosti; teina
mozga oko 1450 grama (po Mate-
evu)
Optimalno vrsta veza miia sa
kostima; vii prag tolerancije na
CO2 i H+La; period zrelog doba,
sa punim psihikim i fizikim ra-
zvojem i sposobnou za najvea
dostignua
21
razvijena muskulatura, sa preovla-
davanjem trbunog, odnosno dija-
fragmalnog tipa disanja; optimal-
na sposobnost rada u anaerobnim
uslovima i veliki kapacitet radne
sposobnosti; teina mozga oko
1480 grama (po Mateevu)
Prestanak rasta skeleta i poetak
zrelog doba, sa tendencijom u na-
rednih 1-2 god. njegovog zavretka
okotavanja; optimalno vrsta veza
miia sa kostima; teina musku-
lature preko 40% od celokupne te-
ine tela; promer miinog vlakna
120 mikrona; visok prag tolerancije
na CO2 i H+La; adolescentno doba
karakterie puni fiziki i psihiki
razvoj i sposobnost maksimalnih
dostignua, svih funkcija sistema

REZULTATI

 rimerenost svrsishodnih kretanja uvodnog dela asa fizikog

P
vaspitanja

Navedena problematika obuhvata periode mlaeg (od 7, 8 do 10, 11

godina) i srednjeg kolskog uzrasta (od 11 do 14, 15 godina), a bez starijeg
kolskog uzrasta. Uvodni deo asa fizikog vaspitanja, sa vremenskim
periodom od 5min., i svim ve navedenim uzrasnim osobenostima e pokazati
svu svoju pravilnu namenu, ukoliko dominiraju raznovrsna kretanja, sa
kompletnom angaovanou lokomotornog aparata i velikih miinih grupa.
Ona kretanja koja dominiraju u prvoj, odnosno uvodnoj fazi asa, moraju
biti u potpunoj sinergiji sa kritinim periodima razvoja fizikih sposobnosti,
uz neophodni akcenat, da navedeni deo asa, ne moe sluiti znaajnijem,
ve progresivnom tretiranju fizikih svojstava dece. Neravnomerni parametri
biolokog i hronolokog uzrasta deteta, kao i nekih sistema u organizmu,

54
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

govore da neke elementarne igre i neka kretanja, nisu poeljna u ovom delu
asa fizikog vaspitanja.
Usvojene i dobro poznate motorne navike, uenici treba da izvode
bez veih problema. Najpoeljnija kretanja, a samim tim i elementarne igre
su one, gde preovlauje brzina kretanja, potom opta izdrljivost i gipkost,
ili pokretljivost. U znatno manjoj meri e biti primena elementarnih igara
apsolutne snage, kao i izdrljivosti u statikoj snazi. Usvojene i dobro poznate
motorne navike, uenici treba da izvode bez veih problema.
ire posmatrano, najbolji rezultat elementarne igre ostvaruju u situaciji
primene igara i uopte fizikog vaspitanja i fizike kulture kod ljudi kod kojih
su u upotrebi i u zrelom dobu, odnosno onih gde je nastava ostavila potrebu
za trajnim vebanjem u dananjim, savremenim uslovima ivota. Veliki
znaaj naravno pripada profesoru fizikog vaspitanja, jer on u ovoj situaciji
predstavlja glavnu kariku svega izreenog.

Elementarne igre, u kojima preovladava brzina, a koje e se primeniti

u mlaem kolskom uzrastu (razvrstanih po teini) su:
1. M
 rea za nastavnika prostor je ispranjen i pravougaonog je
oblika. Nastavnik ili uitelj tri unazad ili natrake, okrenut licem
prema deci, sa promenom smera kretanja i to tako, kako bi dozvolio,
nakon kraeg vremena, i pljeskom dlana o dlan, da ga deca uhvate
u mreu.
2. Spajati delove tela uenici proizvoljno tre u ogranienom
prostoru, i kada nastavnik uzvikne ime nekih delova tela, npr:
ruka-peta, glava-koleno-nos itd., uenici to pre pipaju delove tela,
i to onim redosledom kako je nastavnik rekao. Na odreeni znak
ponovo poinju da tre.
3. P ronai svoj marker nastavnik ili uitelj podeli decu u dve grupe.
Dva markera, razliitih boja dri u ruci, i odreuje, koja grupa,
pripada kojoj boji. Nakon toga, uenici tre u ogranienom prostoru,
a nastavnik dri jedan marker u jednoj ruci, a drugi marker u drugoj.
Na znak Pronai svoj marker!, nastavnik stane na proizvoljno
mesto i odrui. Uenici dotre i poreaju se jedno do drugoga, sa
one strane gde je njihova boja. Nastavnik isto tako, moe premetati
markere iz jedne u drugu ruku.
4. P tiii u gnezda u sva etiri ugla ogranienog prostora nacrtamo
manje pravougaonike. Uenici slobodno tre imitirajui let ptica.
Na znak nastavnika Ptiii u gnezda, i brojanjem do tri, uenici
se trude da uu u najblie pravougaonike. Ukoliko je neko, u
odreenom vremenu ostao van pravougaonika, ispada iz igre.
5. Promena mesta dve grupe uenika, podjednakih i po kvantitetu
i po kvalitetu, stoje okrenute jedna prema drugoj na linijama

55
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

udaljenosti oko 10-15 metara, jedna od druge. Kada nastavnik da

znak, sputanjem ruke iz uzruenja, uenici tre na suprotnu stranu,
menjajui mesta, tj. pravei rotaciju oko svoje uzdune ose za 360
stepeni i reaju se iza linije. Polazni poloaji, su razliiti i to iz
stojeeg stava, upora kleeeg za rukama, upora ueeg, upora
sedeeg, licem ili leima okrenuti, kao i iz prednjeg leeeg upora.
6. Najzad slobodni u parovima po dvoje, i uspravnom stavu, uenici
su privezani kanapom ili trakom za gornje skone zglobove. Znakom
nastavnika, obuhvate partnera rukom oko struka i oboje otpoinju
trku u obeleenom prostoru kretanjima napred-nazad, ili u jednom
ili drugom smeru.

Elementarne igre, tipa hvatalice, (razvrstanih po teini) u mlaem

kolskom uzrastu mogu biti sledee:
1. T
 ipina hvatalica jedan uenik hvata ostale koji bee u ogranienom
prostoru. Kada uenik dotakne rukom jednog od svojih drugova,
menjaju uloge. U svrsi korisnosti navedenog zadatka, poeljno je da
uenik koji hvata, nosi u ruci marker, radi raspoznavanja. (hvatalicu
moemo i modifikovati, odreivanjem dva hvataa, tri ili vie
njih).
2. Lovci i srne veliina ogranienog prostora je u uskoj zavisnosti
od kvantiteta uenika. Dva uenika, predstavljaju lovce, a ostali
su srne. Lovci se uhvate za ruke i hvataju u odreenom prostoru
srne. Srna je uhvaena im je neko od lovaca dotakne i ona
odmah postaje lovac (uhvativi se za ruke sa lovcima). Igra se
sve dotle dok ne ostanu dva uenika, smatrana pobednicima u ovoj
igri, koja su nagraena aplauzom, a ukoliko se igra ponavlja, onda
postaju lovci.

Elementarne igre, za razvijanje spretnosti, u mlaem kolskom uzrastu

(razvrstanih po teini) mogu biti sledee:
1. D
 odavanje lopte u krug stojei u uspravnom stavu i u krugu,
zasukivanjem trupa oko ose rotacije, dodavati partneru loptu u visini
kukova, bono i u smeru kazaljki na asovniku. Kada se svi uenici
po jednom dodaju i opiu celi krug, igra se nastavlja u suprotnom
smeru. Ukoliko hoemo da ubrzamo datu igru, moemo se koristiti
jo jednom loptom.
2. Sumo duel u obeleenim krugovima, stojei u paru jedan naspram
drugog, uenici pokuavaju hvatajui se u kotac, snagom svojih
miia, vuenjem ili guranjem na trenutak da pomere s mesta i
iznesu partnera iz kruga.Vreme sumo duela, je relativno kratko, uz
potovanje protivnika i pruanjem ruke pobedniku.

56
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

3. U hvati loptice uenici tre po igralitu, bacajui lagano u vis, male

lopte punjene peskom. Nekoliko uenika nema loptice u rukama,
te se trude da ih uhvate, koje su pale na tlo. Sada uenici, koji su
izgubili svoje loptice, pokuavaju da ih preotmu od nekog drugog i
tako u krug.
4. K reketanje aba i ulov roda u nekoliko nacrtanih bara,
manjeg rastojanja, nalaze se abe. Izmeu bara etaju dve ili
vie roda. abe prelaze skaui etvoronoke iz bare u baru, u
koje mogu ui najvie etiri abe, dok rode poskakujui nastoje u
meuvremenu da uhvate koju abu. Uhvaena aba ima zadatak
da krekee 3-4 sekunde, a potom postaje roda i obrnuto.
5. Oduzmi loptu uenici naprave kvadrat, ili krug, u zavisnosti od
broja uenika, sa optimumom od njih 6-7 i to tako da se jedan od njih
nalazi u sredini navedene geometrijske figure. Svaka opisana figura
predstavlja igru za sebe. Uenici se dodaju rukom (najee u skoku)
ili nogom, kako nastavnik odredi, ili po dogovoru rukovodei se
demokratskim nainom upravljanja na asu, dok srednji igra nastoji
da oduzme loptu. Ako mu ta namera uspe, on menja ulogu sa onim
uenikom koji je imao poslednji loptu.
6. Voa plemena pogaa uenici izaberu izmeu sebe vou
plemena. Taj uenik se okrene licem ka zidu ili nekom drugom
predmetu, a ostali uenici, udaljeni od njega se dogovore, ta e
pred njim raditi, kako bi on pogaao. Npr.: imitirae ili oponaati,
pokuaj lova u umi. Pribliivi se voi plemena, oni mu kau:
Dobar dan, voo naeg plemena! On im odgovori: Dobar dan, deco.
Gde ste bili? U umi. ta ste tamo radili? Sada deca pokazuju, ta su
radila, a voa pogaa. Kada pogodi, deca se razbee, a on ih hvata u
ogranienom prostoru, kako bi i oni doli na presto. Ko je uhvaen
postaje voa, i tako u krug. Ukoliko voa, ne pogodi, ta su deca
radila, igra poinje sa istim voom plemena.

Elementarne igre, za razvijanje prostorne inteligencije, refleksa i

oseaja u mlaem kolskom uzrastu (razvrstanih po teini) jesu:
1. P
 raenje zvuka svi uenici zatvore oi, dok jedan uenik uzme
pitaljku, a moe i ekrtaljku, kree se po igralitu, zvidei (ili
okreui ekrtaljku) as tie (ili sporije), as jae (ili bre), kako bi
uenici ili za zvukom.
2. Prolazak ispod vijae u trojci dva uenika u uspravnom stavu
vrte vijau, dok tri uenika drei se za ruke i zatvorenih oiju se
trude da protre ispod vijae u suprotnom pravcu od smera obrtanja.
3. V
 rue rukavice uenici se podele u dve vrste okrenuti licem
jedni prema drugima na rastojanju od oko pola metra. Obe vrste

57
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

predrue, s tim to jedni okrenu dlanove gore, a drugi suprotno na

dole. Uenik koji ima okrenute dlanove gore golica po dlanovima
svoga para sa dlanovima na dole okrenutim, i nastoji da ga zavara i
udari po akama odozgo. Protivnik izmie dlanove i ako ga onaj koji
udara promai, menjaju uloge.
4. L opta kao stolica uenici se nalaze u krugu licem okrenuti prema
centru. U sredini kruga je lopta. Nastavnik prie jednom detetu,
okrene ga leima prema lopti i napravi jednu malu rotaciju oko svoje
ose za 360 stepeni, a nakon toga mu zavee oi. Zadatak je da dete
idui unazad ili natrake, kada bude mislilo da je stiglo do lopte,
sedne na nju. Igra se ponavlja.
5. Pogodi ko je uenici se dre za ruke u krugu licem okrenuti
prema centru. Svi se pomiu na desnu ili levu stranu. Jedan uenik
je u sredini kruga zavezanih oiju i izdaje naredbu: Stoj! Uenici se
zaustave na dati znak, on se uputi prema njima, dotakne bilo koga
i upita: Ko si ? Zapitani mu izmenjenim glasom kae ime drugoga.
Pogodi li igra iz sredine pravo ime, dolazi do zamene, a ukoliko ne
pogodi, nastavlja igru.
6. Maka i mi Uenici naprave krug, drei se za ruke, mogu da
se nalaze u stojeem stavu ili ueem uporu. U navedenom krugu
nalaze se dva uenika zavezanih oiju, gde jedan oponaa maku,
a drugi mia, kreui se etvoronoke. Zadatak je da maka ulovi
mia. Kako bi se maka mogla orijentisati gde se nalazi mi, ona
mora mjauknuti 2-3 puta, a na to se mi odaziva nekim proizvoljnim
zvukom. Maka ga trai onde gde se uje glas, a mi bei od nje. Kada
maka uhvati mia, nastavnik odredi druga dva uenika i tako u krug.

Elementarne igre, koje su opisane i rasporeene u mlaem kolskom

uzrastu, mogu se primeniti od prve do poslednje i u srednjem kolskom
uzrastu. Pored toga, elementarne igre u koristi razvijanja brzine, spretnosti
i igre tipa hvatalica, nalaze se u pravoj sinergiji ovoga poglavlja. Rasporedili
smo ih od najlakih do najteih u srednjem kolskom uzrastu:
1. P
 redaj brzo loptu uenici naprave dve ili tri kolone u zavisnosti
od njihovog broja. Stojei u raskoranom stavu, uenik na zaelju
kolone dri loptu u nivou kukova. Na dati signal uenici sa loptama
iz poloaja uzruenja i blagog pretklona predaju sa lea sledeem
ueniku loptu u visini ela to bre i tako redom do prvoga. Nakon
toga elni uenik dubokim pretklonom savija trup unapred i kotrlja
loptu unazad po zemlji izmeu razmaknutih nogu do sledeeg
uenika i tako redom do poslednjeg. Ona ekipa koja zavri prva
opisani krug sa loptom, smatra se pobednikom (igru unapreujemo
sa opisana dva ili tri kruga).

58
V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

2. Vojnik na zadatku nastavnik podeli uenicima 4-5 obrua iz

ritmiko-sportske gimnastike, tako da se jedan obru nalazi u ruci
jednog uenika. U ogranienom prostoru uenici se slobodno kreu,
kako bi na dati znak nastavnika, uenik zakotrljao svoj obru, a
drugi njemu najblii stojei bono ili frontalno oponaajui vojnika
na zadatku, povijen se brzo provlai kroz njega, teei da ga ne
dotakne. U sledeem krugu, igra je identina, samo sa promenom
uenika koji dre obru i sada ubacuju loptu kroz njega ili tajni
plan koju hvata sledei slobodan i najblii uenik.
3. P reskok gusenice u ogranienom prostoru dva uenika tre
jednosmerno sa strane u susret kolonama od 4-5 uenika, nisko
drei krajeve zategnute vijae ili konopca. Ostali uenici iz kolona,
na zvuni signal nastavnika na kraem rastojanju oponaaju kretanje
gusenice, jedan za drugim, spreda (u drugoj varijanti bono, sa
jedne ili druge strane), preskau odrazom od tla zgreno prednono
prepreku nastojei da ne dotaknu konopac potkolenicama i stopalom.
Kada oba uenika stignu na zaelje kolone, koja je vrila preskok,
uloge se menjaju. Po izboru nastavnika, ili volji uenika, sledee
dvoje uzimaju konopac.
4. B rzi Gonzales uenici se nalaze u ogranienom prostoru.
Uenik ima zadatak da udari nekoga od uenika po ruci, ali ne
preterano jako i ujedno da se i sam uva udarca. Igra se zavrava
aplauzom svih uenika, kako bi jo vie podigli raspoloenje za
predstojei rad.
5. Papir na leima igra se odvija u ogranienom prostoru, uenici
su podeljeni u dve grupe. Prvoj grupi zakaimo lepljive papirie
na lea, dok druga grupa uenika, koji ih nemaju treba da uzmu
papirie uenicima koji ih imaju. Jedan uenik moe uzeti vie
papiria odjednom. Kada su svi papiri uzeti, uloge se menjaju.
6. Dranje za rame tri uenika se u ogranienom prostoru dri za rame
npr. levom rukom uhvati desno rame, a desnu ruku provue kroz levu
ruku sa njene gornje strane. Poto mu je desna ruka slobodna, uenik
dodirom hvata ostale koji bee. Uhvaeni uenici se pridruuju onima
koji hvataju, svako u svojoj grupi u kojoj je dodirnut, tako da kada
ostane poslednji uenik, on biva nagraen aplauzom.
7. 4 x2 u ogranienom prostoru, etiri para uenika hvataju ostale.
Uhvaeni uenik ulazi u par, a onaj koji ga je uhvatio oslobaa se.
Na znak nastavnika, pljeskom dlana o dlan, etiri para uenika koji u
tom trenutku hvataju ostale, menjaju se izmeu sebe i meaju parove,
ali i dalje se smatraju zamiljenom mreom za druge uenike.
8. Brza kolica uenici se podele u dve grupe, i to oni koji prvo
teraju brza kolica i oni koji predstavljaju kolica. Igra se odvija

59
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

u ogranienom i dogovorenom prostoru, tako da uenici u stojeem

stavu i visini svojih kukova, obuhvate odstraga oko kolena partnere
koji se nalaze u leeem uporu za rukama. Zadatak uenika je da
u poloaju kolica na dati zvuni signal, kreui se dinamikim
miinim kontrakcijama napred-nazad to pre preu zadatu
razdaljinu. Kad se pree prva deonica, u povratku iste, uenici
brzo menjaju uloge. Veba koji hoda na rukama mora signalizirati
partneru kada ga treba potiskivati unapred ili povlaiti unazad. Igra
se zavrava aplauzom svih uenika.
9.
 uvaj loptu (lopte) uenici su rasporeeni u dve ili tri ekipe,
u zavisnosti od njihovog broja, i to tako da se nalaze u vrsti iza
obeleene startne linije. Na rastojanju od nekih 15 metara, od svake
startne linije, postavi se po jedna buica, kao orijentir oko koje
uenici treba da prou. Prvi u ekipi dri jednu loptu (u teoj varijanti
dve lopte) ispod ruke (ruku) u visini kuka. Na dati znak pljeskom
dlana o dlan, deca se trude da to bre obiu buicu i vrate se na
prvobitnu poziciju, kako bi loptu (lopte) predali sledeem ueniku, i
tako redom. Ova zanimljiva igra se moe zavriti sa jednim, dva ili
tri obilaenja celokupnih ekipa.
10. Kolut napred zgrenokolut nazad zgreno dve kolone
uenika, na ogranienom prostoru duine 15 metara (oznaenim
linijama starta i cilja) i sa postavljenom strunjaom, u okviru jedne
i druge kolone na sredini deonica, trude se da u obinoj tafeti sa
tranjem urade to bre kolut napred zgreno i nastave dalje do
oznaene linije, a u povratku kolut nazad zgreno i dodirnu na
startu ispruenu ruku uenika svoga tima. Sledei uenik nastavlja
isti zadatak i tako dok poslednji u krugu ne zavri. Ko prvi stigne
na cilj, njegova kolona je pobednika, a kao nagradu dobijaju
zaslueni aplauz. Igra se moe igrati u dva ili tri kruga.
11. Uspeni golman uenici su podeljeni u vie grupa i svaka
grupa formira svoj krug i igra za sebe na sledei nain: u sredini
kruga napravimo mali gol od dva unja, koji brani jedan uenik
ili golman. Uenici na periferiji kruga dodaju loptu nogom i u
najboljem momentu pokuavaju dati gol, dok golman u krugu
prati kretanje lopte, uglavnom kratkim dokorakom i brani svoj gol
odbijajui loptu samo nogama. Uenik koji postigne gol zamenjuje
ulogu sa golmanom. Ukoliko golman branei svoj gol nehotice
postigne autogol, njega menja onaj uenik koji je poslednji imao
loptu u svom posedu.
12. Obilazi strunjae u ogranienom prostoru, razbacano je
proizvoljnim nainom nekoliko strunjaa. Dva uenika, drei se
za ruke, jure ostale, ali ne smeju da tre preko strunjaa, ve samo

60
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

izmeu. Oni uenici koji bee smeju prelaziti i preko njih. Dva
uenika koji su uhvaeni, menjaju prethodne.
13. S uner juri etiri uenika nose suner, pravougaonog
oblika, odgovarajuih dimenzija (napravljen u svrsi zadatka),
odgovarajue teine, tako da svaki od njih dri ugao sunera.
Drei uglove sunera, oni hvataju ostale uenike koji slobodno
bee po ogranienom prostoru. Oslobaa se noenja uenik koji je
dodirnuo rukom uenika koji bei i tada menjaju uloge.
14. Uzimanje stvari Na dve suprotne strane, rastojanja oko 10 metara,
nacrtaju se krugovi u koje stavljamo isti broj sitnih predmeta-loptica
punjenih peskom, buica, markera, iarki, kestenja, itd. Nastavnik
podeli uenike u dve grupe, podjednake jaine i brojnosti, tako da
svaka od njih stoji ispred odreenog kruga. Na znak nastavnika,
uenici uzimaju samo po jedan predmet i nose u protivniki krug,
gde ga i ostavljaju. Nakon toga uzimaju novi predmet koji su im
protivnici ostavili i ponovo ga nose na suprotnu stranu, i tako do
zavretka igre, koja traje najvie 2 minuta zbog svoje malo vee
intenzivnosti. Kada se prebroje predmeti u krugovima, pobednici
su uenici, kod kojih se nalazi manji broj predmeta.

Elementarne igre, za razvijanje prostorne inteligencije, refleksa i

oseaja u srednjem kolskom uzrastu (razvrstanih po teini) su:
1. D
 eija ala jedan uenik u manjem ogranienom prostoru ima
zavezane oi i predstavlja uenika u mraku. Ostali uenici su oko
njega, zadirkuju ga, golicaju, a on ih hvata, ali bez kretanja sa mesta.
Uenik u mraku moe se i sagnuti ili unuti, kako bi i na taj nain
uhvatio uenike. Uhvaeni uenik menja onog sa povezom preko oiju.
2. uvene zuce podelimo uenike u nekoliko grupa, tako da ih
najvie ima 7-8-oro, i svaka igra za sebe. Jedan uenik postavi desnu
ruku pod levo rame, sa dlanom okrenutim u stranu. Svojom levom
rukom prekrije oi. Ostali uenici nalaze se iza njega i udaraju ga
kaiprstom po dlanu viui: z-z-z-z. Nakon toga, uenik se okrene
prema ostalima i ukoliko pogodi ko ga je udario, menjaju uloge.
Nastavnik kontrolie igru potujui principe plemenitosti i potenja.
3.  Komiari celokupno odeljenje se nalazi rasporeeno u dve
vrste, i to tako da su uenici okrenuti licem jedni prema drugima.
Uenik prolazi izmeu te dve vrste, a zadatak mu je da se ne nasmeje,
uprkos pravljenju raznih izraza lica i grimasa njegovih drugara, koji
pokuavaju na sve naine da ga ipak zasmeju. Ako u tome uspe,
izabere sebi zamenu, a ukoliko se ipak nasmeje, mora jo jedanput
proi sa rukama savijenim u zglobovima laktova, kako bi napravio
pozdrav pljeskom dlanom o dlan sa svim uenicima u obe vrste.

61
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

4.  Igra stolicama u okviru ove, veoma poznate igre, potrebna

nam je jedna stolica manje od ukupnog broja uesnika u igri, koji
mogu biti rasporeeni u vie grupa od njih 6-7. Uenici se sluajui
muziku, igraju i vesele u ritmu pesme i u prostoru oko postavljenih
stolica, da bi na znak iskljuenja ili prekida pesme brzo zauzeli
stolicu. Iz igre se povlai po jedna stolica sve dok se ne dobiju
pobednici. Nakon toga, pobednici svih grupa, ulaze u finale, i
takmie se izmeu sebe, za konani trijumf i popularnost u svome
razredu.
5. Lopte u prostoru uenici sede na periferiji kruga licem okrenuti
ka centru, odnosno jedni prema drugima. Jedan uenik se nalazi u
centru kruga sa dve manje rukometne lopte u jednoj i drugoj ruci.
Uenik baca veom jainom obe lopte u vis i istovremeno govori
imena dvojice uenika iz jednog i drugog dela kruga. Prozvani
uenici brzo ustanu i potre da uhvate svoje lopte, pre nego to padnu
na zemlju. Ukoliko izvre ili ne izvre zadatak, oni se vraaju na
svoja poetna mesta, samo to se sada pomeraju na periferiji kruga
za jedno mesto u smeru kazaljke na asovniku, dok se uenik u
centru pomera u suprotnom smeru. Nakon izvesnog vremena, dolazi
do promene uenika u centru kruga.
6.  Stisak lopti u ogranienom prostoru na rastojanju od 8-10
metara od startne linije, postavimo dve ili tri buice kao orijentir
oko kojih se uenici okreu i vraaju nazad. Zadatak za dve ili tri
kolone uenika, jeste da uenik na elu svake kolone stavi jednu
loptu izmeu kolena i vrsto je stisne, a drugu d ri stiskom obe ake
u predelu grudi. Na znak nastavnika kreu sunonim poskocima
do ve navedene buice i vraaju se nazad, gde predaju obe lopte
sledeem ueniku koji se nalazi na liniji i tako do kraja kolone, kada
se na cilju proglaava pobednik.
7.  Prostorne buice prvi zadatak je da formiramo dve ili tri
kolone uenika, u zavisnosti od njihove brojnosti. Na udaljenosti
od 10 metara, nacrtamo manje kvadrate. U svaki od ovih kvadrata
postavimo 4-5 buica. Nastavnik daje znak za poetak igre zvunim
signalom, a zadatak je da prvi uenik iz svake grupe tri, i na polovini
distance do buica pravi rotaciju oko svoje ose za 360 stepeni se
nastavlja dalje do nacrtanog kvadrata. Kada stigne, uenik rukom
rui sve buice, vraa se nazad, gde ga na startu eka sledei uenik,
iji je sada zadatak da pored rotacije oko uzdune ose, uspravi i sve
sruene buice u odreenom kvadratu. Sledei uenik ponovo rui,
dok ne stignemo do poslednjeg u koloni. Nakon toga proglaavamo
pobednika uz aplauz uenika, i veliki podstrek i bodrenje ostalima.
Uenici mogu obilaziti dva ili vie krugova u koloni.

62
 V. ivanovi: PRIMENA ELEMENTARNIH MOTORIKIH IGARA U UVODNOJ FAZI
ASA KAO CILJ EMOCIONALNOG RASTEREENJA UENIKA,
I NJIHOVA UPOTREBA U SAVREMENIM USLOVIMA IVOTA

8. Izmeu etiri vatre u ogranienom prostoru igra je u potpunosti

ista kao i izmeu dve vatre, samo to sada pogoeni ili uhvaeni
uenici stanu na sve tri strane igralita oko protivnikog polja.
Pogoeni uenici se reaju do uenika iz svoje ekipe, tj. na sve tri
strane ravnomerno. Svaka ekipa u tom sluaju se nalazi izmeu
etiri vatre, jer je protivnici mogu gaati sa sve etiri strane. Igra se
zavrava aplauzom svih uenika.

DISKUSIJA

Osnovni metod rada i najprikladnije sredstvo iz fizikog vaspitanja

u niim i u viim razredima osnovne kole jeste igra. Iz priloenog izbora
telovebovnih igara, kojih ima preko 40, i koji su rezultat viegodinje
nastavne i sportske prakse autora rada, namera svega iznesenog jeste stvaranje
krajnjih pozitivnih biolokih efekata na organizam uenika u metodici
kreativne nastave fizikog vaspitanja. Najbolje rezultate smo postigli, kada
smo elementarne igre komponovali na taj nain, da svaki uenik ili svaka
ekipa imaju ansu za svojim sveobuhvatnim uspenim razvitkom.
Igra se javlja i kao mona komponenta u obrazovanju samog lika
deteta, jer se kod dece razvija miljenje, panja, mata, strpljenje, inicijativa,
odlunost, samopouzdanje. U igri se dete priprema za dostojnog lana
zajednice, jer se savreno disciplinuje, ui da slua, da govori istinu....

ZAKLJUAK

Vaan pedagoki i metodski zahtev u nastavi fizikog vaspitanja jeste

unoenje vedrine i oivljavanje asa. U igri nema nieg formalistikog, ve
je sve povezano sa ivotom i krugom interesa uenika. Zato i postavljamo
zahtev Nijedan as fizikog vaspitanja bez igre!. Igra je potrebna ne samo
radi telesno korisnog delovanja, ve jo vie radi oputanja psihike i nervne
napetosti, to nigde ne dolazi tako do izraaja kao kod igara.
Samo paljivo odabrana, prilagoena i dozirana elementarna igra,
prema uzrastu, polu, atmosferskim prilikama na datoj lokaciji, odnosno
temperaturi vazduha, moe posluiti kao sredstvo za ostvarenje svih zadataka
uvodne faze asa fizikog vaspitanja.
Raznovrsnost oblika i formi kretanja razliitog inenziteta, potreba
za igrom, kao i mogunost korienja sprava i rekvizita sa neogranienim
prirodnim resursima ukoliko nastavu organizujemo i napolju, a moe postojati
i takva solucija, omoguuju razliitim vrstama igara, da postanu mono
sredstvo u ostvarenju ciljeva, svih delova asa u nastavi fizikog vaspitanja.

63
SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 4, 1

LITRATURA

1. Ili, N. (2001). Osnovi fiziologije fizike aktivnosti. Beograd: Fakultet

fizike kulture.
2. Kragujevi, G. (1998). Bukvar fizikog vebanja i igranja. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
3. Kukolj, M. (1996). Opta antropomotorika. Beograd: Fakultet fizike
kulture.
4. Leskoek, J. (1980). Teorija fizike kulture. Beograd: NIP Partizan
Jugoslavije.
5. Malacko, J. (2000). Osnove sportskog treninga. Beograd: Sportska
akademija.
6. Mati, M. (1978). as telesnog vebanja. Beograd: NIP Partizan
Jugoslavije.
7. Opavski, P. (1987). Osnovi biomehanike. Beograd: Nauna knjiga.
8. Stojanovi, M. (1977). Biologija razvoja oveka sa osnovima sportske
medicine. Beograd: Fakultet za fiziko vaspitanje.
9. Tomi, D. (1980). Vebe oblikovanja. Beograd: NIP Partizan Jugoslavije.
10. Vinji, D. (2004). Teorija i metodika fizikog vaspitanja. Beograd:
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.

64