ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И РАДНА

СПОСОБНОСТ
СЕМИНАРСКИ РАД 

Маријана Марковић 45 / 2020

▪ Истраживања говоре да данашњи човек у свом животном
веку преседи у просеку око 150.000 сати што износи преко 17
година. 
 Људи који обављају седеће послове, преседе знатно више од
овог просека. Када томе придодамо и нове трендове
културно-друштвеног живота и забаве који се остварују
преко интернета, тада се са сигурношћу данашњи човек може
назвати хомо седенс – седећи човек. 
▪ Седентаран („седентаран”― у нашем језику означава живот с
ниским нивоом физичке активности) начина рада и живота на
човека оставља изразито озбиљне негативне последице по
његово здравље а самим тим и његову радну способност о
чему ћемо и дискутовати у овом раду.
 ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
Опште прихваћена научна дефиниција физичке активности одређује физичку активност
као свако телесно кретање произведено скелетним мишићима које  резултира
калоријском потрошњом.

Физичка активност укључује све врсте активне игре, спорта, плеса, вежбања, активни
транспорт (ходање, вожња бицикла), уобичајене радне и животне активности (пењање
уз степенице, кућни послови, нега деце итд). Редовна физичка активност носи бројне
користи по физичко, ментално и социјално здравље. 
Према Светској здравственој организацији, физичка активност, заједно са здравом
исхраном и непушењем, представља главну компоненту у превенцији хроничних
незаразних болести. Процењује се да физичка неактивност годишње узрокује 1,9
милиона смрти широм света. Скоро четвртина исхемијских болести срца (22%) и 10 - 16%
случајева канцера груди и дебелог црева, потом дијабетес и све је то узроковано
неактивношћу.
▪ Редовна физичка активност ▪ Физичка активност делује и у
одговарајуће врсте, интензитета, смислу побољшања вентилацијске
трајања и учесталости важан је фактор у функције плућа током оптерећења,
превенцији коронарне срчане болести и очувања мишићне масе, одржавања
у одгађању и успоравању смањења оптималне телесне тежине,
радне способности до којег долази са померање почетка и стопе
старењем.  губитка кортикалне кости које се
догађа током инволутивног
▪ Треба имати на уму да вежбања мањег периода. 
интензитета нису делотворна у
подизању функционалне способности ▪ Од посебне је важности физичка
организма, вежбе средњег интензитета активност у превенцији појаве
су делотворне, а оне превеликог неких фактора ризика за развој
интензитета у односу на коронарне болести. 
припремљеност организма су штетне.
  Резултати низа новијих истраживања упозоравају на важност
физичке активности у превенцији развоја неких облика карцинома.
Код физичко активних жена ређе се појављују карциноми дојке и
репродуктивног система, а могућим механизмом сматра се промена
у нивоу полних хормона под утицајем физичке активности .
  Студија је показала да физички тренинг код животиња и људи
повећава број ендотелних матичних ћелија у коштној сржи,
периферној крви и слезини. 
 УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА РАДНУ СПОСОБНОСТ
Актуелни животни темпо у комбинацији са постављеним задацима на послу, постављају пред
радну популацију велики задатак који се огледа у ефикасности извршења рада. Познато је да
физички активни људи лакше обављају свакодневне задатке управо због припремљености
огранизма на дате услове. Са старењем, ниво физичке форме опада, а потребе за временским
опоравком расту, док су радни захтеви константни. Теденција развоја води ка моменту када
ће старење и недовољна физичка активност смањити радну способност. 
Студија спроведена од стране тима стручњака Медицинског Института у Готенбургу (Шведска)
бавила се утврђивањем повезаности физичке активности и радне способности. На узорку од
2.783 испитаника помоћу анкете (Индекс радне способности) добијени су подаци о односу
физичке активности и радне способности. Резултати истраживања показали су да се са
повећањем радне способности смањује учесталост слабе радне способности, односно
испитаници који су били више физички активни имали су бољу радну способност. ’’ Изгледа да
ниво физичке активности има велики утицај на радну способност и узимајући то у обзир
послодавци би требало да промовишу и обезбеђују својим запосленима учешће у физичким
активностима јер ће активан начин живота радника истовремено значити и бољу радну
ефикасност за послодавца’’, закључују аутори. Рад је објављен у августовској свеци часописа “
BMC Public Health “ за 2013. годину
ПРЕМА СТАТИСТИКАМА WHO ( WORKING TOGETHER FOR HEALTH REAPORT ) ИЗ 2006. НЕДОВОЉНА ФИЗИЧКА
АКТИВНОСТ СЕ СМАТРА ОДГОВОРНОМ ЗА СМРТ 1.900.000 ЉУДИ ГОДИШЊЕ. СА ДРУГЕ СТРАНЕ ОВУ ТЕЗУ
ПОТВРЂУЈУ ЕПИДЕМИОЛОШКЕ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ СТУДИЈЕ КОЈЕ СУ ЗА ЦИЉ ИМАЛЕ ПОВЕЗАНОСТ
НЕАКТИВНОСТИ, ОДНОСНО ЊЕН УТИЦАЈ НА ИЗАЗИВАЊЕ БОЛЕСТИ И ПРЕРАНЕ СМРТИ . 
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ПОСТАЈЕ САВРЕМЕНИ ЛЕК НОВОГ ДОБА, СА НИЗОМ БЛАГОТВОРНИХ ДЕЈСТАВА НА
ЉУДСКИ ОРГАНИЗАМ: 
 РАЗВОЈ ФУНКЦИОНАЛНИХ СПОСОБНОСТИ – КАРДИОВАСКУЛАРНИХ И РЕСПИРАТОРНИХ ,
  СМАЊЕЊЕ РИЗИКА ОД БРОЈНИХ ОБОЉЕЊА УСЛЕД НАТАЛОЖЕНИХ ПОТКОЖНИХ МАСНИХ НАСЛАГА
(ХИПЕРТЕНЗИЈЕ, ИНФАРКТА МИОКАРДА, МОЖДАНОГ УДАРА, ШЕЋЕРНЕ БОЛЕСТИ, КАРЦИНОМА…) 
 ПОЈАЧАВАЊЕ, КАКО ЦЕНТРАЛНЕ, ТАКО И ПЕРИФЕРНЕ ЦИРКУЛАЦИЈЕ, 
  ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ НА НЕРВНО-МИШИЋНИ СИСТЕМ, 
  ПОЗИТИВАН УТИЦАЈ НА ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ, 
  ОБЛИКОВАЊЕ МИШИЋНИХ ГРУПА У ХАРМОНИЧНУ ЦЕЛИНУ, 
 РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ (КООРДИНАЦИЈЕ, ИЗДРЖЉИВОСТИ, ФЛЕКСИБИЛНОСТИ), 
  УЧВРШЋИВАЊЕ КОШТАНО-ЗГЛОБНИХ И ТЕТИВНИХ СЕГМЕНАТА ЛОКОМОТОРНОГ СИСТЕМА, 
 УНАПРЕЂЕЊЕ СВЕУКУПНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА (ПОВЕЋАЊЕМ КАПАЦИТЕТА ПЛУЋА, РЕДУКЦИЈОМ
ПОТКОЖНОГ МАСНОГ ТКИВА, СНИЖЕЊЕМ НИВОА ШЕЋЕРА У КРВИ КОД  ДИЈАБЕТИЧАРА, СМАЊЕЊЕМ
НИВОА ПУЛСА У МИРОВАЊУ, ПОВЕЋАЊЕМ ТОНУСА.
 МИШИЋА, ПОВЕЋАНОМ ПРОКРВЉЕНОШЋУ ТКИВА ШТО ИМА ЗА ПОСЛЕДИЦУ СМАЊЕЊЕ ЗАМОРА ТОКОМ
СВАКОДНЕВНИХ АКТИВНОСТИ…), 
 ПОБОЉШАЊЕ ПСИХИЧКОГ СТАЊА УСЛЕД ПОЈАЧАНОГ ЛУЧЕЊА НЕУРОТРАНСМИТЕРА (РАСПОЛОЖЕНОСТ
ОПУШТЕНОСТ, ПОВИШЕН НИВО ФРУСТРАЦИОНЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ, ПОВЕЋАЊЕ САМОПОУЗДАЊА, ОСЕЋАЈ
ЗАДОВОЉСТВА ЗБОГ БОЉЕГ ЕСТЕТСКОГ ИЗГЛЕДА).
 УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА КОШТАНО - МИШИЋНИ СИСТЕМ КОД РАДНО 
СПОСОБНИХ ЉУДИ
▪ Здраве кости настају у детињству и развијају се до 20. године. 90 % коштаног раста се дешава између 10. - 20. године, па је
детињство и младост критичан период за изградњу костију. Највећа густина коштане масе постиже се крајем 20 - тих и
почетком 30 - тих. После тога жене губе око 0.5% коштане масе годишње, у наредних 10 - 15 година или до менопаузе, после
чега се губитак коштане масе убрзава. И мушкарци губе коштани садржај, али спорије него жене.Зато је важно изградити
чврсте кости у детињству да би се смањио губитак коштане масе касније. Утицај вежби под повећаним оптерећењем за време
ране изградње костију и појачана физичка активност повећава изградњу коштане масе, нарочито под повећаним
оптерећењем око 2-5 пута тежина тела.То значи да за изградњу коштане масе, треба повећати оптерећење код физичких
активности у односу на оно које се користи код свакодневних активности. 

▪ На пример, ходањем се не оптерећује тело додатно, тј. носи само своју тежину, што не стимулише изградњу костију. Физичке
активности под оптерећењем су трчање, скакање, прескакање конопца... Физичка активност помаже изградњу костију и
спречава губитак калцијума. Калцијум се стално губи, а чак и током детињства, нарочито људи који највећи део времена
проводе седећи имају  повећан ризик за губитак калцијума. Што се тиче мишића у трајању физичке активности, под утицајем
мишићних контракција, капилари се пуне и количина крви која пролази кроз њих полако расте, што доприноси бољој
исхрани мишића, који се вежбањем развијају постају гипкији и снажнији. Унутрашња температура расте док мишићи раде.
После спортских напора може се измерити ректална температура од 38-40 Ц степени. Мишићи чине “моторну”
снагу организма. 

▪ Физичким вежбањем се изазива низ промена најпре на већим мишићним групама, а затим на мањим повећањем обима
мишићних влакан, повећањем обима мишића, чиме се повећава мишићна снага и економичнији рад. 

▪ Кости као пасивни део апарата за кретање и полуге преносе контракције мишића па тако омогућавају покретање тела. Телесно
вежбање позитивно утиче на кости, оне постају богатије калцијумом, постају јаче, али и еластичније. Зглобови као скуп
елемената помоћу којих се кости међусобно спајају, по својој функцији треба да има потребну чврстину, али и еластичност,
што се омогућује систематским и правилним дозираним физичким вежбањем.
 Утицај физичке активности на кардио - васкуларни систем радно
способних људи 
За време физичке активности кардио - васкуларни систем пролази кроз бројне промене, као што је повећање
минутног волумена срца, које је у уској вези са степеном ширења крвних судова скелетних мишића, што значи и
са метаболичким променама до којих долази у скелетним мишићима за време физичке активности. Осим овог
основног односа у вези са метаболичким процесима, постоји и рефлексно активирање симпатичких нерава у
односу на срце, као и у односу на отпор и капацитет крвних судова системске циркулације. 

Као резултат тога јавља се рефлексно регулисање периферног васкуларног отпора, тако да се повећани минутни
волумен из леве коморе усмерава ка активним мишићима, а системски артеријски притисак одржава се у
разумним границама, упркос великом порасту минутног волумена срца. Срце делује као ефикасна пумпа за
снабдевање, способно да избаци било који волумен крви који прими и способно да одговори захевима за
кисеоником при повећаном раду или у датом волумену.

Повећање минутног волумена срца за време вежби у лежећем положају последица је углавном убрзања срчане
фреквенције. Ударни волумен се повећава само за 10-20% од вредности која постоји у одмору. Са повећањем 
физичког оптерећења систолни и средњи притисак у брахијалној артерији постепено расту.

Укупни ефекат тих промена је то да се избаци скоро исти ударни волумен у краћем систолном интервалу, 
дозвољавајући пораст срчане фреквенције и минутног волумена. У извесним околностима и промене у ударном
волумену представљају велики допринос, што је случај при прелазу са одмора на рад у усправном ставу.
 Утицај физичке активности на респираторни систем радно
способних људи
Физичке активности повећавају потрошњу кисеоника (О2) и стварање угљен диоксида (СО2). Преношен
крвљу, угљен диоксид надражује булбарни дисајни центар, што изазива убрзање и појачање дисајних
покрета. Под утицајем вежбања, тренинг амплитуда покрета грудног коша се повећава и витални капацитет
расте. Многобројни плућни капилари се отварају за проток крви што знатно проширује површину контакта
између удахнутог ваздуха и крви. Како плућно ткиво има моћ да уништи извесну количину масти која се
преноси крвотоком, елиминише је утолико више уколико је у њему крвоток активнији.
Позитивни утицаји на респираторни систем: 
  приликом кретања повећава се потреба за кисеоником; 
 мишићи који учествују у дисању морају интензивније да раде, што доводи до њиховог јачања; 
 јачи мишићи могу снажније да покрећу грудни кош, па се тако повећава његова еластичност; 
 повећава се инспирација и експирација, тиме се повећава плућни капацитет, а дисање постаје
еластичније; 
  носна шупљина, ждрело, душник и бронхије су уски што отежава удисај (инспирацију) ваздуха;
дијафрагма је доста висока, ребра мало нагнута, па је обим дисајних покрета мали, а потреба за
кисеоником већи.
 Утицај физичке активности на нервни систем радно способних људи 

   Значајне психолошке промене настају код особа као резултат физичког тренинга. Повећава се
емоционална стабилност, смањује се агресија и депресија, повећава мотивисаност за адаптацијама.
Физички утрениране особе боље се осећају. Постоји жеља за радом и животом. Смањен је број
боловања и  хоспитализација код болесника са коронарном болешћу срца, смањен је број  пушача .
Што је кретање сложеније већи је утицај на нервни систем.  Координација која се врши преко
централног нервног система (ЦНС) развија се  искључиво вежбањем.
Познато је да је ЦНС командни центар– врло осетљив орган. Код младих организама оптерећење
централног нервног система је веће него код старијих. Постепеним усвајањем све већег обима вежби
(покрета), опада и притисак на централни нервни систем. Физичка активност је најлакши
и најбезбеднији пут до доброг здравља тела и духа. Предности физичке активности су у томе што
цели организам боље функционише, ефективније обавља своје функције, релаксира се и поред
физичког оптерећења тела, а омогућује и да се физичка снага брже поврати када је тело у кондицији. 
Физичка активност не делује позитивно само на физичко, већ на психичко стање организма. Отклања
стрес, ублажава депресију, помаже нервном систему да се смири као и да се свакодневне радне
обавезе заврше на време и без препрека. Мотивисаност за рад је већа уз опште позитивно психо -
физичко стање. 
 Утицај физичке активности на дегистивни
систем радно способних људи

Појаве асимилације и дезасимилације организма су

утолико интензивније и  његове потребе веће уколико му је активност
јача. Дневни оброк хране треба да садржи око 1500 Цал. за човека у
потпуном мировању, 2600 Цал. за човека који претежно седи а
око 4000 Цал. за спортисту или физичког радника који врши тежак
физички рад . Захваљујући физичким вежбама, жлезде за варење
боље се исхрањују због појачаног крвотока, луче више фермената за
варење и тако је варење олакшано. Знојне жлезде, бубрези, плућа,
функционишу такође интензивније. Мокраћна киселина, холестерол,
уреа у крви одстрањују се у знатно већој количини. Такође је
стварања хормона ендокриних жлезда 
повећано што има позитиван утицај на целокупан дигестивни тракт
и метаболизам човека. 
Физичка активност под оптерећењем као што је ходање, џогирање,
дизање тегова, играње, групни спортови итд. неопходна је за
одржавање виталности организма, продужавање и одржавање радне
способности људи. У данашње време свака одговорна компанија
настоји да створи пријатно окружење за запослене, да међу њима
развије тимски дух и што боље међуљудске односе, а што су
предуслови да њихови запослени остварују добре резултате и ЗАКЉУЧАК
буду продуктивни и мотивисани. 

У последње време за постизање таквог циља све је популарнији “ team

building “ . Компаније организују различите видове рекреација за своје
запослене, од оних који се одржавају у самим просторијама компаније,
преко различитих видова колективних рекреација и
организовања догађаја који су усмерени на изградњу добрих односа
између самих запослених, као и запослених и послодаваца. 
У случају да запослени немају овакав вид рекреације, неопходно је
да самостално организују своје физичке активности, ради општег
здравља, психо - физичког благостања и духовне равнотеже.
Хвала на пажњи!