Zdravstvena nega

1. Istorijat zdravstvene nege u Srbiji

Prvi pisani tragovi koji govore o nezi u našem narodu nalaze se u Hilandarskom ustavu
koji je napisao Sava Nemanjić (Sveti Sava) krajem XIIveka, kao i u Hilandarskom medicinskom
kodeksu.

Nega bolesnika se obavljala u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Negu su obavljali

obučavani odabrani monasi, odnosno kaluđeri koji su se nazivali bolničari.

Sveti Sava je osnovao na tlu Srbije prvu bolnicu po ugledu na Hilandarsku, 1207. godine (XIII
vek). Prva srpska bolnica osnovana je u okviru manastira Studenica. Prva bolnica je bila
namenjena pre svega za smeštaj, negovanje i lečenje povreda, akutnih oboljenja i duševnih
bolesti. Lečenje je sprovođeno duhovno, i to molitvama, primenom biljnih lekova koji su
spravljani u manastiru i higijensko-dijetetskom ishranom bolesnika.

U srednjevekovnoj Srbiji je bilo desetak bolnica.

Posle čuvenog Boja na Kosovu, 1389. godine žene su negovale i previjale ranjene srpske vojnike,
isto to su činile žene u svim srpskim ustancima i ratovima. Mit o Kosovki devojci je jedan od
najlepših i za etičke principe zdravstvene nege najznačajniji mit.

2. Pojam sestrinstva i savremeno sestinstvo

Sestrinstvo posmatramo kao nauku i kao praksu medicinskih sestara

Zasniva se na:

o Istorijski odabranim i proverenim vrednostima sestrinske prakse,

o Istraživačkom radu u sestrinstvu i
o Brojnim teorijama sestrinstva

Florens Nightingal je verovala da zdravstvena nega treba da se uči kroz iskustvo i kroz
obuku. Godine 1860., osnovala je prvu školu za obuku medicinskih sestara u bolnici St
Thomas u Londonu. Floren Najtingejl je zaslužna za uspostavljanje prvih disciplina zdravstvene
nege, tako što je napisala dva udžbenika: „Nega bolesnika“ i „Nega deteta“.
1902. - prvi “Damski frizerski salon za ženskinje“

1952. - Viša medicinska škola Crvenog krsta u Beogradu

1955. - uvedeno je novo zanimanje: kozmetičar i frizervlasuljar

1958. - otvorena je Viša medicinska škola u Beogradu

1999. - otvara se smer kozmetičar-estetičar

2007. - menja naziv u Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija u Beogradu

2019. - menja naziv u Akademija strukovnih studija Beogradu

3. Etika medicinske sestre

Moralnu stranu sestrinske prakse regulišu opšta i posebna načela, koja čine regulativu sestrinskog
profesionalnog ponašanja.

o Zdravstveni radnik nastoji da spreči pojavu bolesti i leči bolesnika ako do bolesti dođe.
o Medicinska sestra aktivno učestvuje u zdravstvenom vaspitanju naroda i širi
zdravstvenu kulturu i higijenske navike.
o Povređenom i obolelom mora pružiti pomoć i otkloniti životnu opasnost.
o Postoji obaveza čuvanja medicinske tajne i ona se odnosi na sve zdravstvene radnike. Ovo
znači da sve što sazna o bolesti, lečenju, porodičnim i ličnim problemima bolesnika,
sestra ne sme nikome da poveri. Lekaru je dužna da saopšti samo ono što je u
interesu lečenja bolesnika.
o Medicinska sestra i lekar su dužni da upoznaju bolesnika sa prirodom bolesti i načinom
lečenja.
o Da bi bolesnik bio pravilno lečen treba postaviti tačnu dijagnozu.
o Pre izvođenja svake radnje i psihičke pripreme bolesnika, nužna je njegova saglasnost,
a za primenu pojedinih metoda čak i pismena saglasnost.
o Kada ne zna neku radnju u nezi ili lečenju, sestra treba da zatraži savet ili pomoć.
o Eksperimenti na čoveku su zabranjeni.
o Dužnost sestre je da neguje i leči bolesnika, a ne da svojim postupcima ubrza njegovu
smrt.
o Medicinska sestra mora uvek da vodi računa o sebi i o ugledu svoje profesije i svoje
ličnosti.
o Prilikom masovnih epidemija treba da preduzme mere zaštite stanovništva i sopstvenog
zdravlja.

4. Dimenzija zdravlja
Fizičko zdravlje – odražava mehaničko funkcionisanje tela.

Mentalno zdravlje – odražava sposobnost jasnog i koherentnog mišljenja.

Emocionalno zdravlje – omogućava da se prepoznaju i adekvatno ispolje emocije (radost, ljutnja,

uživanje), što podrazumeva i adekvatno reagovanje na stres.

Socijalno zdravlje- označava sposobnost uspostavljanja i održavanja socijalnih kontakata sa

ljudima.

Zdravlje zajednice – kojim se ističe neraskidiva veza individualnog zdravlja i svega onoga što nas
okružuje

5. Generalni ciljevi zdravlja

Smanjenje mortaliteta odojčadi

Smanjenje maternalnog mortaliteta

Produženje životnog veka

Smanjenje mortaliteta od HIV bolesti i kancera

Smanjenje stope samoubistava i saobraćajnih traumatizama

6. Principi zdravstvene nege

o Princip humanosti
o Princip poštovanja ličnosti
o Princip individualizacije pristupa u nezi
o Princip socijalizacije
o Princip pozitivnih doživljaja
o Princip aktivne participacije u nezi
o Princip dobrovoljnosti
o Princip fleksibilnosti
o Princip ekonomičnosti (racionalnosti)

7. Metode zdravstvene nege

➢ Metode organizovanja nege
U ove metode se ubrajaju funkcionalni metod, timski metod i metod prema bolesniku

➢ Metode sprovođenja nege

Proces zdravstvene nege je metod rada kojim se u celini sagledavaju problemi pacijenta,
dokumentuje, analizira, sprovodi plan u akciju i zaključuje o efikasnosti tretmana. Sastoji se od
pet faza:

I. Utvrđivanje potreba za negom

II. Postavljanje dijagnoza nege
III. Planiranje nege sa postavljanjem ciljeva
IV. Realizacija nege
V. Evaluacija postignuća

➢ Metode istraživanja

U metodologiji rada postavljaju se:

I. Cilj istraživanja
II. Zadaci istraživanja
III. Vreme i mesto istraživanja
IV. Populacija – uzorak
V. Metod istraživanja
VI. Statistika u istraživanju
VII. Rezultati istraživanja sa diskusijom
VIII. Zaključak
IX. Predlog mera

8. Medicinska dokumentacija
Medicinska dokumentacija predstavlja kratak zapisnik o stanju pacijentovog zdravlja, o radu
lekara na utrđivanju toga stanja, o terapiji i ishodu terapije. Sastavnim delom dokumentacije
smatraju se i razni tehnički pokazatelji i laboratorijski nalazi. Osnovna svrha medicinske
dokumentacije jeste da omogući pravilno lečenje pacijenta i da bude podloga za naučnoistraživački
rad. Sem toga, ona ima i veliku dokaznu vrednost pred sudom i drugim državnim organima. Lekar
je dužan da vodi medicinsku dokumentaciju, a pacijent ima pravo uvida u dokumentaciju koja se
njega tiče.

9. Prijem bolesnika u bolnicu

Prijem bolesnika u bolnicu obavlja se na prijemnom odeljenju, koje je smešteno u
dijagnostičko – terapijskom bloku bolnice, na osnovu lekarskog naloga.
Prijem predstavlja izuzetno delikatnu i složenu proceduru imajući u vidu česte reakcije bo
lesnika i njegovo izmenjeno emotivno stanje zbog izdvajanja iz prirodnog okruženja, straha
od raznih dijagnostičnih i terapijskih procedura. Prijem može biti hitan i zakazan

Maloletne osobe i psihijatrijski bolesnici ne mogu biti hospitalizovani bez pratioca, odnosno
punoletnog staratelja, koji svojim potpisom potvrđuje pristanak na hospitalizaciju i određen
e dijagnostičke ili terapijske procedure.

Za prijem na hospitalno lečenje svi pacijenti su u obavezi da sa sobom ponesu:

uput lekara opšte prakse iz Doma zdravlja za stacionarno lečenje

overenu zdravstvenu knjižicu

ličnu kartu ili drugi zvanični dokument sa slikom

predhodnu medicinsku dokumentaciju, krvnu grupu i Rh faktor

pribor za ličnu higijenu

pidžama, papuče, ogrtač

10. Dnevna bolnica

Osnovni cilj bolnice je da obezbedi smeštaj, negu i lečenje svojim pacijentima. Od bolnica se
očekuje da da pruže kvalitetne zdravstvene usluge na što uspešniji i efikasniji način.

Dnevna bolnica omogućava humaniji I kvalitetniji pristup lečenju, koje za cilj ima zadržavanje
pacijenata u njihovoj porodičnoj i profesionalnoj sredini.

11. Kriterijum za utvrđivanje vrsta nege

 Kriterijumi za utvrđivanje vrste nege:

➢ Opšta nega (samonega) -zbrinjavanje pacijenata u trajanju od jednog sata tokom 24 h.

To se odnosi na zdravstvenu negu i zbrinjavanje, dijagnostičke, terapijske i druge specifične

procedure, nadzor nad higijenom, ishranom.

➢ Poluintenzivna nega – nege u tročasovnom trajanju tokom 24 h.

Kriterijumi za smeštaj bolesnika u poluintenzivnu negu - povremeni nadzor nad bolesnikom,

parametri vitalnih funkcija se kontrolišu na 4, 6 ili 8 h i
potreba bolesnika za delimičnom pomoći u higijeni, ishrani, obavljanju fizioloških potreba.

➢ Intenzivna nega – predviđeno vreme pružanja nege je šestočasovno tokom 24 h.

Kriterijumi za smeštaj bolesnika u intenzivnu negu - pacijenti sa poremećajem svesti,

parametri vitalnih funkcija se kontrolišu na 2 h i češće,terapijske procedure se primenjuju na 2 h
i češće,akutno krvavljenje ili mogućnost za pojavu,posle operativnih zahvata,pacijenti kojima je
potreban stalni nadzor i pacijenti sa inaktivitetom.

➢ Specijalna intenzivna nega – dvanaestočasovno pružanje nege tokom 24 h.

Kriterijumi za smeštaj bolesnika-pacijent je duže od 48 h bez svesti,pacijenti kodkojih

postoji akutno krvavljenje,parametri vitalnih funkcija se kontrolišu urazmacima kraćim od 1 h,te
rapijske procedure se primenjuju kontinuirano (oksigenoterapija, infuzija, transfuzija) i
stanje pacijenta zahteva specijalni tretman nege i lečenja.

➢ Posebna nega – neogranično pružanje nege tokom 24 h.

Kriterijumi za smeštaj bolesnika -

vreme buđenja bolesnika posle hirurškog zahvata u posebnoj prostoriji za buđenje,
vreme kardiopulmonalne reanimacije, vreme zbrinjavanja bolesnika na samrti.

12. Specifičnosti prijema bolesnika u kritičnom stanju

Vitalno ugroženi pacijenti zaobilaze sve procedure prijema, istovremeno se obavljaju terapijs
ke dijagnostičke i reanimacione procedure.

13. Specifičnosti prijema bolesnika - deteta i stare osobe

Prihvatanje deteta
– zasniva se na prijateljskom pristupu i poverenju, kako prema detetu, tako i prema roditelj
ima, s ciljem prevazilaženja straha i zabrinutosti od lečenja. Kod dece mlađe od tri godine
prisutan je i strah od odvajanja od roditelja.

Prihvatanje starih
– oni su osetljiva grupacija i potrebno je uložiti mnogo truda, razumevanja i strpljenja. Znača
jno je primeniti principe humanosti, poštovanja ličnosti. Ako je reč o dementnom bolesniku,
treba imati u vidu da on možda ne razume šta mu pričamo, ali vrlo dobro oseća ton kojim mu s
e obraćamo.

14. Specifičnosti prijema - infektivnog bolesnika

Zahteva poznavanje infektivnih bolesti, kako ne bi došlo do pojave i širenja intrahospitalne in
fekcije. Potrebna je primena standarda zaštite prilikom intervencija praćenih venepunkcijom.

15. Specifičnosti prijema - psihijatrijskog bolesnika

Pristup se zasniva na smirenosti i strpljenju. Kada je u pitanju uznemiren bolesnik, dijagn
ostičke procedure moraju biti obavljene u sedaciji.

16. Posmatranje bolesnika

Posmatranje podrazumeva uočavanje simptoma i znakova bolesti, pogoršanja ili poboljšanja
stanja, beleženje uočenog sa ciljem preduzimanja dodatnih mera lečenja,korekcije tretmana
medikamentima ili preduzimanje postupaka u cilju poboljšanja stanja.

17. Vitalne funkcije - disanje

Disanje - vitalna funkcija kojom se omogućava razmena gasova (kiseonika i ugljen-dioksida)
između organizma i spoljašnje sredine, koja se odvija u plućima. Za normalno disanje potrebno
je da disajni putevi budu prohodni, pluća zdrava, grudni koš očuvan.

Inspirium(udah) je aktivna faza ventilacije. Podrazumeva povećanje grudnog koša pri čemu se
pritisak u grudnoj duplji smanjuje, alveole se šire i vazduh iz spoljne sredine ulazi u njih.
Ekspirium(izdisaj) predstavlja stezanje grudnog koša, pri čemu se vazduh iz alveola izdiše u
vanjsku sredinu.

Zdrav i odrastao čovek bez napora diše jedva čujno, 16-20 puta u minuti. Bebe i mala deca 30-50
puta u minuti.

18. Vitalne funkcije - telesna temperatura

Temperatura tela - predstavlja stepen zagrejanosti čovečijeg organizma. Normalna temperatura
zdravog čoveka, izmerena na površini tiela kreće se između 36-37ºC. Zavisi od doba dana (niža
je u jutarnjim satima), životnog doba (viša je kod dece nego kod starijih), kod žena zavisi od
menstrualnom ciklusu i trudnoće.

Povišenje telesne temperature je hipertemija.

Prema stepenu povišanja temperature izmerene na površini tela razlikuju se:

o Subnormalna: 35-36ºC
o Normalna: 36-37ºC
o Subfebrilna: 37, 1-37,7ºC
o Febrilna: 37, 8-39ºC
o Visokofebrilna: iznad 39ºC

Temperaturu tela merimo toplomerom sa živom, obojenim alkoholom ili elektronskim

toplomerom. Temperatura tela može da se meri u kožnim naborima ili na sluznici – aksilarno,
oralno, rektalno, vaginalno

19. Vitalne funkcije - krvni pritisak (TA)

Krvni pritisak - pritisak krvi na zidove krvnih sudova. Postoje dve vrste krvnog pritiska -
arterijski i venski.

Arterijski krvni pritisak ( TA ) - pritisak krvi na arterijske krvne sudove za vreme sistole i dijastole.
Krvni pritisak u arterijama za vreme sistole poraste do određenog maksimuma i ta vrednost se
naziva sistolni ili maksimalni krvni pritisak. Krvni pritisak se smanjuje u toku dijastole, a njegova
najniža vrednost naziva se dijastolni ili minimalni pritisak. Veličina arterijskog krvnog pritiska
zavisi od stanja srca, količine krvi koja se nalazi u cirkulaciji, elastičnosti krvnih sudova, kao i od
pola, starosti, akivnosti ispitanika, doba dana. Metode merenja su palpatorna ,auskultatorna, flas,
ultrazvučna (pomoću dopler aparata).

Normalan krvni pritisak iznosi 120\80.

20. Vitalne funkcije - puls

Puls - odraz srčanog rada na perifernim arterijama. Može se osetiti palpacijom i čuti
austkultacijom. U praksi najčešće palpiramo puls radijalne arterije. Palpira se jagodicom drugog,
trećeg i četvrtog prsta u trajanju od 1 minute.

Frekvencija pulsa je broj otkucaja u jednoj minuti. Kod zdravog čoveka koji miruje normalan broj
otkucaja je 60-80 u minuti a kod beba i male dece je viši, 100-150 u minuti.

Tahikardija - ubrzan puls, više od 80 otkucaja u minuti, može biti fiziološka i prolazna pojava pri
naporu i uzbuđenju.

Bradikardija - usporeni puls, manje od 60 otkucaja u minuti, moze biti fiziološka pojava kod
sportista i fizičkih radnika.

Ritmični (regularni) puls - kod zdravih osoba sistola i dijastola se naizmenično smenjuju.

21. Antisepsa i asepsa

Antisepsa -
skup postupaka i mera kojima se delimično uništavaju mikroorganizmi na koži, u rani, na p
ovršinama, predmetima i instrumentima, koji su bili u kontaktu sa ranom.

Asepsa -
postupak koji se sprovodi u cilju uništenja svih mikroorganizama i njihovih spora sa predme
ta, materijala i instrumenata, koji dolaze u kontakt sa ranom, kako bi se
sprečio njihov prodor u ljudski organizam.

22. Dezinfekcija
Dezinfekcija je skup postupaka i mera kojima se ciljano smanjuje/uništava broj mikroorga
nizama ili se slabi njihova sposobnost da izazovu infekciju.Prema metodi sprovođenja može biti:

o mehanička dezinfekcija (čišćenje, provetravanje, pranje, četkanje, potapanje, filtracija)

o fizička dezinfekcija (primena suve i vlažne toplote, sunčevo, ultraljubičasto i jonizujuće
zračenje)
o hemijska dezinfekcija (najzastupljenija – organska i neorganska jedinjenja: fenoli, al
koholi, aldehidi, halogeni elementi).

23. Priprema materijala za sterilizaciju

Svi instrumenti koji se koriste nakon upotrebe mehanički se očiste ručno ili u ultarzvučnoj
kadici,
i operu pod mlazom tekuće vode. Nakon toga se stavljaju u dezinfekciono sredstvo. Poštose izv
ade iz dezinfekcionog sredstva instrumenti se ponovo peru deterdžentom, suše i stavljaju u auto
klavni sterilizator.

Instrumenti se pre sterilizacije pakuju u film kese pomoću pakerice i tako se sterilišu

24. Sterilizacija u autoklavu

Sterilizacija se vrši zasićenom vodenom parom pod pritiskom. To znači da se postiže
temperatura od 130°C u trajanju od 1h, sa pritiskom od 2-2,5 atmosfere (bara). Najzastupljenija
metoda za sterilizaciju kompletnog materijala za hiruške sale. Danas zahvaljujući savremenom
autoklavu i posebnom načinu pakovanja materijala, ceo proces sterilizacije treje 4 minuta, a
vakumiranje i vlaženje materijala u havana folijama 1h.

25. Sterilizacija hemijskim jedinjenjem

Najčešće supstance koje se primenjuju za sterilizaciju hemijskim putem:

o gasovi (etilen oksid, formaldehid)

o tečnosti (H2O2, perisirćetna kiselina)

26. Sterilizacija suvom toplotom

Suvi
sterilizator– za sterilizaciju termostabilnog materijala (metal, keramika, staklo, porcelan). St
erilizacija se vrši vrelim vazduhom, u trajanju 1h, od momenta postizanja temperature 180-
200°C. Materijal je sterilan sledeća 24h.

27. Novi metodi sterilizacije UZ i UV zracima

Sterilizacija ultraljubičastim zracima:

o Uništavanje mikroorganizama u vazduhu

o Baktericidne i germicidne lampe
o Baktericidno dejstvo
o UV sterilizator se koristi za sterilizaciju predmeta pomoću UV svetla u frizerskim
i kozmetičkim salonima. Kad se steriliše s UV svetlom, potrebno je samo nekoliko minut
a da uništi više od 99% svih klica i bakterija, jer su mikroorganizmi uništeni kad uništim
o njihovu DNK.

Sterilizacija UZ

o Utrazvučnom vibracijom zgušnjava belančevine mikroorganizama

o Deluje samo u vodenoj suspenziji
o Skupa metoda

28. Prevencija intrahospitalne infekcije

Mere prevencije:

Specifične - vakcinacija

Nespecifične -
higijena i nega ruku, korišćenje zaštitnih rukavica, nošenje zaštitne uniforme, dezinfekcija
i sterilizacija, pažljivo rukovanje kontaminiranim instrumentima, pravilno rukovanje otpado
m, pažljivo rukovanje oštrim predmetima, korišćenje materijala za jednokratnu upotrebu…

29. Kontrola sterilizacije

Fizičke metode - Tº, P, dužina trajanja)

Hemijske metode - promena boje ili fizičkog stanja supstance – jodoform, mikulićev papir,
indikator – trake

Biološke metode - Uzorak bakteriološkog materijala odložiti u staklenu epruvetu, Brisev sa

sterilnog materijala, Poslati materijal u bakteriološku laboratoriju

30. Jedinica intezivne nege

Intenzivna nega – predviđeno vreme pružanja nege je šestočasovno tokom 24 h.

Kriterijumi za smeštaj bolesnika u intenzivnu negu - pacijenti sa poremećajem svesti,

parametri vitalnih funkcija se kontrolišu na 2 h i češće,terapijske procedure se primenjuju na 2 h
i češće,akutno krvavljenje ili mogućnost za pojavu,posle operativnih zahvata,pacijenti kojima je
potreban stalni nadzor i pacijenti sa inaktivitetom.

31. Oksigenoterapija
Oksigenoterapija je metod lečenja dodavanjem kiseonika udahnutom vazduhu.

Cilj oksigenoterapije je da se postigne:

➢ Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (PaO2) > 8 kPa

➢ Saturacija hemoglobina kiseonikom > 90%

Svaki poremećaj koji izaziva hipoksiju u organizmu predstavlja potencijalni uslov za lečenje
kiseonikom. Sve indikacije možemo podeliti u dve velike grupe:

➢ Poremećaj ventilacije
➢ Difuzioni poremećaj razmene gasova

Oprema za oksigenaciju - Kiseonička boca 0.5-40l (130-150 atm.), Kiseonička maska, Nazalni
kiseonički kateteri, Kiseonički šatori, Kiseoničke sobe, Neonatalni inkubatori-izolete,
Hiperbarične komore, Aparat za mehaničku ventilaciju

32. Primena lekova - parenteralni lekovi

Lekovi za parenteralnu primenu se nalaze u obliku injekcija ili kada služe za nadomeštanje tečnosti
u organizmu, u obliku infuzija.

33. Primena lekova enteralni lekovi

Preko usta – gutanjem (peroralno), pod jezik (sublingvalno) i kroz debelo crevo (rektalno)

34. Davanje injekcija - opšta uputstva

Injekcija podrazumeva ubrizgavanje lekova u tečnom stanju, uz pomoć sterilnog pribora:
brizgalice i igle za injekcije. Kada se ubrizgaju pomoću injekcije, lekovi se automatski resorbuju
u krvotok pacijenta. Prema mestu ubrizgavanja injekcije, razlikujemo i vrste injekcija. Injekcije
sme da daje samo stručno medicinsko osoblje, a prema uputstvu i nalogu lekara.

35. Primena lekova intrakutana injekcija (ID)

Aplikacija leka predstavlja unošenje leka u: - kožno tkivo, - između epiderma i derma. Zbog
mogućnosti unošenja male zapremine (do 0,5ml) i male sistemske apsorpcije, koristi se,
uglavnom, radi postizanja lokalnog efekta (alergijske i tuberkulinske probe).

Brizgalica 1 i 2ml, igle za i.d. davanje

36. Primena lekova intramuskularna injekcija (IM)

Intramuskularno (i.m.), lekovi se unose rastvoreni u vodi i ulju od 5 do 10ml. Aplikacija se obavlja
najčešće u gornji spoljašnji deo glutealnog mišića, mada se može koristiti i deltoidni mišići
srednja strana kvadricepsa. Ubosti gluteus iglom (u području gornje spoljne četvrtine gluteusa)
pod uglom od 90°. Lagano aspirirati povlačeći klip brizgalice, prateći da li će se pojaviti krv u
brizgalice. Ukoliko se pojavi krv prekinuti ubrizgavanje, izvući iglu, pripremiti drugu injekciju i
opremu i ubrizgati lek na drugom mestu. Ne ubrizgavati rastvor sa krvlju.

Moguće lokalne komplikacije - Povreda nervus ishiadikusa, Hematom, Apsces

37. Primena lekova, intravenska injekcija (IV)

Intravenska injekcija predstavlja unos/ubrizgavanje vodenog leka neposredno u venu. Prednost
ovog načina primene leka je višestruka: – celokupna doza leka unosi se direktno u krvotok –
dejstvo leka nastupa gotovo trenutno.

Kada se primenjuje lek u infuziji, treba ga rastvoriti u fiziološkom rastvoru 0,9% NaCl ili u
rastvoru 5% Glucose. Infuzioni rastvori se daju sporo, pa je mnogo veća mogućnost kontrolisanja
neželjenih dejstava nego kada se lekovi daju kao intravenske injekcije. U zavisnosti od infuzionog
rastvora koji se primenjuje, brzina infuzije je 20-80 kapi rastvora u minuti.

Izbor venske kanile zavisi od dužine trajanja terapije, vrste leka, stanje pacijenta i stanje krvnih
sudova pacijenta:

o Siva 16G – transfuzija krvi i krvnih derivata,

o Zelena 18G – sve hiruške intervencije i situacije u kojima je potrebna primena veće
količina tečnosti,
o Roze 20G – najčešće u upotrebi kod odrasle osobe u slučaju primene intravenske terapije
i infuzionih rastvora (kontinuirano nekoliko dana),
o Plava 22G i Žuta 24G – pedijatrija i pacijenti sa slabim venama.

38. Primena lekova supkutana injekcija (SC)

U potkožno tkivo ili subkutano mogu se aplikovati vodeni rastvori i suspenzije (vakcine,
antikoagulantna terapija, insulin...) do 2 ml. Za aplikaciju se najčešće koristi rastresito potkožno
tkivo, sloj između mišića i kože, gde nema velikih krvnih sudova i nerava. Komplikacije: bol,
hematom i lipodistrofija.

Lek se aplikuje - Srednja trećina spoljašnje strane nadlaktice, Srednja trećina prednje strane
nadkolenice, Lateralni deo i donji deo abdomena 5 cm ispod pupka.

39. Specifičnost u nezi vitalno ugroženih osoba - Prva pomoć, pojam i značaj
Prva
pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spašava život i sprečava dalje pogoršanje zd
ravlja povređenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na
bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti

40. Specifičnost u nezi vitalno ugroženih osoba - Trijaža i redovi hitnosti

Redovi hitnosti:
 ➢ Prvi red hitnosti - Znaci gušenja, Spoljašnja krvarenja iz velikih krvnih sudova,
Unutrašnja krvarenja, Kraš povrede, Blast povrede, Akutni abdomen,
Teške opekotine / preko 40% površine.
➢ Drugi red hitnosti je medicinska i specijalistička pomoć koja se uz pravovremenu
medicinsku pomoć može odložiti na određeno vreme, bez opasnosti po život -
Otvoreni prelomi velikih kostiju i velikih zglobova, Zatvoreni prelomi velikih
kostiju i zglobova, Teške smrzotine, Obimnije povrede mekih tkiva,
Povrede kičmenog stuba (bez povrede moždine), Povrede oka
➢ Treći red hitnosti
su P/O koja ne ugrožavaju život, a ni funkcije tih organa kojima se hirurška
i druga pomoć može odložiti za određeno vreme - Kontuzije mekih tkiva,
Povrede malih kostiju i zglobova, Opekotine do 10% površine tela,
Manje otvorene povrede mekih tkiva.

TRIJAŽA PACIJENATA SA URGENTNIM STANJIMA

➢ I RED HITNOSTI – Oni će biti primljeni na pregled odmah.

➢ II RED HITNOSTI – Oni čekaju na pregled 10 minuta.
➢ III RED HITNOSTI – Oni mogu da čekaju na pregled do 60 minuta.
➢ IV RED HITNOSTI – Oni mogu da čekaju do 6 sati.
➢ V RED HITNOSTI – Upućuju se određenom specijalisti za rutinsku medicinsku obradu.

41. Dijagnostičke metode

Reč dijagnostika označava postupke (načine) postavljanja dijagnoze bolesti i obuhvata:

o Kliničku dijagnostiku
o Laboratorijsku dijagnostiku
o Radiološku dijagnostiku
o Druge dijagnostičke postupke

42. Laboratorijska dijagnostika

U cilju dijagnostikovanja bolesti ili kontrole efekta sprovedenog lečenja, od bolesnika se
mogu uzeti uzorci različitih tkiva, sekreta, ekskreta, brisevi, punktati i slati na laboratorijs
ke analize.

Od bioloških materijala za dijagnostiku se koriste – krv, urin, stolica, brisevi, sekreti, likvor,..

Kompletna krvna slika (KKS) uključuje - broj eritrocita, trombocita, leukocita,

eritrocitne indekse, trombocitne indekse, određivanje subpopulacija, hemoglobini, hematokrit

Kompletna Biohemijska analiza uključuje – Glukoza, Urea, Kreatinin, Bilirubin-ukupan,

Bilirubin-direktan, AST, ALT, Holesterol, HDL-holesterol, LDL-holesterol, Trigliceridi,
Gvoždje, Kalcijum, Kalijum, Natrijum, Proteini-ukupni

Venepunkcija (venesekcija) je postupak za dobijanje uzoraka venske krvi. Obično se koristi u

predelu prednje kubitalne jame, a mogu se koristiti vene dorzalne podlaktice. Redosled
uzimanja krvi vakutajner sistemima:

o Plava epruveta - Fibrinogen, protrombinsko vreme i krvnu grupu i Rh faktor

o Crvena – Biohemija
o Ljubičasta - KKS
o Crna - Sedimentacija

Pregledom urina utvrđuje se ne samo stanje bubrega i

mokraćnih puteva, nego I ostalih organa koji mogu biti zahvaćeni patološkim procesom koji
utiče na sastav mokraće, zbog toga je urin važan dijagnostički materijal koji može da se pos
matra Makroskopski i Mikroskopski.

Za rutinski pregled uzima se prva jutarnja mokraća srednji mlaz u hemijski čiste posude/
bočice.
Kod nepokretnih bolesnika urin se može uzeti iz noćne posude ili iz plasiranog katetera. Urin s
e nikada ne uzima iz urin-kese, jer dugo stajanje utiče na rezultat.
Bolesnik mora biti opran kako se u urinu ne bi našla sluz, bakterije i druge primese koje potič
u iz urinarnog trakta, i sa spoljnih genitalija.

Analiza urina treba da se izvede najkasnije 2h od prikupljanja uzorka ako se urin čuva na
sobnoj temperaturi ili najduže 4h ako se čuva u frižideru.

Urinokultura je tehnika kultivacije uzorka urina na hranljivim podlogama na kojima posle

1-2 dana dolazi do porasta mikroorganizama koji mogu biti uzročnici mokraćne infekcije.
Za urinokulturu se uzima prvi jutarnji urin, srednji mlaz. Urin sakupiti u sterilnu čašicu
ili urinokult. Potrebno je najmanje 12 ml urina. Ukoliko pacijent često mokri, može se uzeti
u rad bilo koji dati urin (nije obavezan prvi jutarnji urin) i prilikom predavanja uzorka
treba naglasiti da se ne radi o prvom jutarnjem urinu.
Koprokultura je bakteriološki pregled
stolice. Uzima se najkarakterističniji (gde ima sluzi, krvi) uzorak sveže stolice, veličine le
šnika, u posebnu plastičnu bočicu sa kašičicom, koji se zasejava najduže 2 časa nakon uzimanja.

Mikrobiološki brisevi - Pregled brisa grla, nosa, Bris uha, oka, rane, kože, Vaginalni bris,
Cervikalni i uretralni.

43. Venepunkcija, uzimanje uzorka za biohemijsku analizu

Venepunkcija (venesekcija) je postupak za dobijanje uzoraka venske krvi. Obično se koristi u
predelu prednje kubitalne jame, a mogu se koristiti vene dorzalne podlaktice. Redosled
uzimanja krvi vakutajner sistemima:

o Plava epruveta - Fibrinogen, protrombinsko vreme i krvnu grupu i Rh faktor

o Crvena – Biohemija
o Ljubičasta - KKS
o Crna - Sedimentacija

44. Priprema pacijenta, materijala i dokumentacije za venepunkciju

o Objasniti pacijentu način izvođenja procedure
o Staviti pacijenta u ležeći ili sedeći položaj
o Navući rukavice
o Postaviti kompresu ispod ruke
o Naći odgovarajuću venu
o Očistiti kožu tupferom natopljenim alkoholom
o Stegnuti povesku 5-10 cm iznad mesta uboda
o Punktirati venu iglom ili vakutajner sistemom
o Na vakutajner sistem postaviti odgovarajuću epruvetu
 45. Priprema pacijenta, materijala i dokumentacije za uzimanje uzorka
urina
Analiza urina treba da se izvede najkasnije 2h od prikupljanja uzorka ako se urin čuva na s
obnoj temperaturi ili najduže 4h ako se čuva u frižideru.
Neadekvatno sakupljanje uzorka urina može dovesti do pogrešnih rezultata.

Za kompletan pregled potrebno je da se 2/3 bočice ispuni urinom, uzima se prvi jutarnji urin,
srednji mlaz. Urin sakupiti u čistu čašicu. Bočica u kojoj je uzorak urina mora dobro da se
zatvori originalnim poklopcem, pa tek onda da se zalepi nalepnica sa imenom i prezimen
om, odeljenjem i brojem sobe ili broj protokola.

46. Priprema pacijenta, materijala i dokumentacije za uzimanje uzorka

urina za urinorulturu
Za urinokulturu se uzima prvi jutarnji urin, srednji mlaz. Urin sakupiti u sterilnu čašicu
ili urinokult. Potrebno je najmanje 12 ml urina. Poželjno je urin doneti u laboratoriju
odmah po uzimanju ili najviše u roku od 2-3 sata, pod uslovom da je urin stajao u frižideru.

Ukoliko pacijent često mokri, može se uzeti u rad bilo koji dati urin (nije obavezan prvi jutarn
ji urin) i prilikom predavanja uzorka treba naglasiti da se ne radi o prvom jutarnjem urinu.

Kod male dece treba pokušati da se uzorak uzme direktno prilikom mokrenja. Kod odojča
di, skinuti kesicu čim se nakupi dovoljno urina. Kod kateterizovanih
bolesnika treba uzeti uzorak pomoću igle i brizgalice
kroz otvor katetera koji je prethodno očišćen alkoholom, posle zamene katetera. Ne uzima
ti urin za urinokuturu ukoliko kateter stoji duže od 24h

47. Priprema pacijenta, materijala i dokumentacije za uzimanje fecesa-

stolice
Uzima se najkarakterističniji (gde ima sluzi, krvi) uzorak sveže stolice, veličine lešnika, u
posebnu plastičnu bočicu sa kašičicom, koji se zasejava najduže 2 časa nakon uzimanja.
Uzorak stolice se šalje na tražene preglede uz uredno popunjen uput u odgovarajuću labora
toriju.
 48. Brisevi
Bris se uzima pre početka antibiotske terapije i minimum 12 časova nakon aplikacije
antiseptičnog sredstva.

Kontrolni bris se uzima najranije 3-5 dana nakon završene terapije.

Mikrobiološki brisevi:

o Pregled brisa grla, nosa,

o Bris uha, oka, rane, kože,
o Vaginalni bris,
o Cervikalni i uretralni bris (Hlamidija, Mikoplazma i Ureaplazma, brisevi na Kandidu)

49. Komplikacije kod intramuskularne aplikacije leka

Aplikacija leka u mišićno tkivo nije bezazlena i jednostavna intervencija zbog mnogobrojnih
komplikacija koje se mogu javiti. Alergijska reakcija predstavlja jednu od najozbiljnijih i
najtežih reakcija jer se ispoljava uglavnom u vidu anafilatičkog šoka. Obaveza med. sestre je
da posmatra bolesnika u toku i nakon aplikacija, a na pojavu prvih znakova obavestiti lekara
i postaviti bolesnika u Trendelburgov položaj, odnosno da, po nalogu lekara, pripremi i
aplikuje antišok terapiju.

Nekroza mišićnog tkiva - javlja se prilikom ubrizgavanja leka koji nije namenjen za aplikaciju
u mišićno tkivo.

Oštećenje krvnih sudova i nerava - nastaje ako se ne odredi pravo ubodno mesto

Lokalna infekcija i razvoj gnojnog apcesa - javlja se kada se pri aplikaciji ne poštuju pravila
aseptičnog rada.

Povreda koštanih elemenata, pokosnice - može nastati kod slobo pothranjenih osoba ako se za
vreme uboda ne obuhvati mišić.
 50. Komplikacije kod intravenske aplikacije leka
Mogu biti:

➢ Lokalne – najčešće se posledice nepravilnog rada i propust medicinske sestre. Većina njih
se može prevenirati (hematom, ostecenje nerava, tetiva i ligamenata, upala vene, kolaps
vene, tromboza,…)
➢ Sistemske - ispoljavaju se u vidu sistemskih infekcija (septikemija), preopterećenosti
cirkulacije, alergijskih reakcija, vazdušna i masna embolija. Nastaju zbog
nepoštovanja aseptičkih uslova rada, preosetljivosti organizma, nepoštovanje
propisanih procedura u primeni i aplikaciji leka, prekomernog doziranja ili prebrzog
davanja infuzionog rastvora.

51. Anafilaktički šok

Anafilaktički šok je nagla i često smrtonosna generalizovana reakcija preosetljivosti koja
nastaje u toku jednog do pet minuta, najčešće posle primene parenteralnih lekova, kontrastnih
sredstva (u radiologiji) ili nehumanih belančevina. Mehanizam sistemske anafilaksije može
biti alergijski i nealergijski.

Uzročnici anafilaktičkog šoka mogu biti:

o Hrana - kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke,
aditivi
o Lekovi - antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici, serumi, vakcine, hormoni, krv i krvni
derivati, jodna kontrastna sredstva
o Otrovi insekata – pčele, ose, stršljeni, paukovi, zmije

52. Prva pomoć i antišok terapija

Osnovni principi terapije anafilaktičkog šoka svode se na:

o Opšte mere i terapijske postupke - Uklanjanje alergena, Prolaznost disajnih puteva,

Regulacija telesne temperature
o Specifične mere reanimacije - obuhvataju primenu lekova koji su sastavni deo antišok
terapija (adrenalin, antihistaminik, kiseonik). U slučaju prestanka rada srca, treba
primeniti veštačko disanje i spoljašnju masažu srca.
o Druge terapijske procedur
 53. KPCR definicija i indikacije
KPCR - Skup hitnih mera i postupaka oživljavanja koji se preduzimaju da bi se bolesniku koji je
doživeo zastoj rada srca i/ili zastoj disanja-kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavila funkcija
srca i disanja.

Oživljava se svaki bolesnik koji ima šanse za oporavak, ili za kojeg nema dovoljno podataka o
mehanizmu povređivanja odnosno o toku patološkog stanja u kojem se pacijent nalazi.
Reanimacija se ne počinje ako je srčani zastoj trajao više od 20 minuta, u terminalnoj fazi
neizlečive bolesti, kada postoje evidentni znaci progresije kliničke smrti (mrtvačka ukocenost,
znaci tkivne dekompozicije, pojava mrtvačkih mrlja), teške destruktivne povreda mozga. Prestana
reanimacje je individualan. Mađutim postoje opšta pravila - sprovoditi reanimaciju dok postoji
ventrikularna fibrilacija, kada asistolija traje duže od 20 minuta uprkos preduzetim svim merama
reanimacije.

Kod svih postupaka oživljavanja treba zabeležiti vreme kada je poziv stigao, kada je započeto
oživljavanje i kada je ono prekinuto, sled terapijskih zahvata, primenjene lekove i njihove doze i
sačuvati traku na kojoj je zabeležena vrsta poremećaja ritma.

54. Prva faza KPCR - Osnovno održavanje života

CAB –Circulation, Airway, Breathing

➢ C: kompresija = cirkulacija

Provera stanja svesti - žrtvu lagano potapšati po ramenu i glasno joj se obratiti: Da li ste dobro?
Da li me čujete? Ako je osoba svesna ostaviti je u položaj u kome je zatečena, osim u slučaju kada
joj preti opasnost (požar, dim) kada se morate evakuisati

Cirkulacija - provera karotidni pulsa. Ukoliko puls postoji održava se disanje-1 udah na svakih 5-
6 sekundi. Ukoliko nema pulsa započnje se KPR 30:2 (trideset kompresija, dva udaha).
Kompresije se vrše na sredini grudne kosti, na zamišljenoj liniji koja spaja bradavice. Grudnu kost
potiskivati za 5cm.

Bebe: KPR 3:2, kompresija se vrši na sredini grudne kosti sa dva prsta jedne ruke ili palčevima
obe ruke

Deca: KPR 30:2- jedan spasilac 15:2- dva spasioca, kompresiju vršiti na sredini grudne dlanom
jedne ruke
 ➢ A: oslobađanje disajnih puteva

Za obezbeđivanje prolaznosti disajnog puta koristi se trostruki zahvat, zabacivanje glave,

podizanje donje vilicen i otvaranje usta

Ako je disanje normalno žrtva se postavlja u bočni “koma” položaj, zatim se pozove hitna pomoć
i prati kako žrtva diše.

➢ B: Obezbeđivanje veštačkog disanja

55. Druga faza KPCR - Uznapredovalo održavanje života

DEF – Drugs and Fluids, Electrocardiografia, Fibrillation

➢ D: Lekovi prvog izbora su – Adrenalin, Lidokain, Atropin, Soli kalcijuma

➢ E: Elektrokardiograf (EKG)

EKG predstavlja registrovanje električnih biopotencijala koji nastaju u srcu. Zapis električne
aktivnosti našeg srca dobija se u vidu krivulje i zove se alaktrokardiogram. Linija EKG sastoji se
od serije talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T, i ponekad U. Rastojanja između talasa su
intervali.

➢ F: Tretman fibrilacije defibrilacijom

Elektrodne lopatice se oblože elekrodnim gelom (gaza natopljena fiziološkim rastv). Adekvatan
pritisak na lopatice (najmanje težinom od 11 kg). Ukoliko žrtva diše, defibrilira se na kraju
ekspirijuma. Defibrilacija kod odraslih se sprovodi jačinom od 360J kod monofaznih, odnosno
150-200J kod bifaznih defibrilatora. Defibrilaciju započeti što ranije, unutar prve minute cardiac
arrest-a. Između dve defibrilacije izvoditi veštačko disanje i spoljnu masažu srca.

56. KPCR kod dece

Bebe: KPR 3:2, kompresija se vrši na sredini grudne kosti sa dva prsta jedne ruke ili palčevima
obe ruke

Deca: KPR 30:2- jedan spasilac 15:2- dva spasioca, kompresiju vršiti na sredini grudne dlanom
jedne ruke
 57. Postupak kod opstrukcije stranim telom
U slučaju paricjalne opstrukcije, individual bi trebalo da kašlje i diše, te je neophodno ohrabriti je
i vratiti u stanje pribranosti. U tom slučaju, dodatne intervencije nisu potrebne te se stanje spotnano
razrrešava.

U slučaju totalne opstrukcije, individual ne diše te je od izuzetnog značaja reagovati promptno i

potražiti pomoć. Dok se čeka ekipa hitne pomoći, neophodno je primeniti mehanizme
odstranjivanja stranog tela.

U slučaju inhaliranja stranog tela kod deteta (dogodinu dana starosti) - U slučaju postojanja
vidljivog stranog tela u usnoj duplji, njihova ekstirpacija trebalo bi se sprovesti upotrebom prsta u
vidu kuke. Dete bi trebalo plasirati u položaj na stomak na vašu sopstvenu nadlakticu, sa glavom
okrenutom ka spolja. Vaša ruka trebalo biti na odgovarajućem ekstremitetu. Upotrebom druge
ruke, 5 puta udahnuti detetu te plasirati njihov dlan blizu zgloba. Ovaj manevar trebalo bi biti
dovoljan za ekspulziju stranog objekta te aplikovati 5 udaha pod pritiskom na grudni koš, desno i
srednje pozicionirano između bradavica. Koordinisati sa 5 udara na zadnjoj strani trupa kao i 5
pritisaka na grudnom košu dok vazdušni putevi ne postanu opet prohodni.

Šta se savetuje u slučaju inhaliranja stranog tela kod odraslih i deteta (preko godinu dana starosti)
- U takvim slučajevima, neophodno je primeniti Hajmlihov manevar. Maneva sam po sebi nije
komplikovan, iako je od izuzetnog značaja da se izvši na adekvatan i precizan način u cilju
izbegavanja daljeg oštećenja. Zauzeti položaj tako što ćete stajati iznad individue, obavijajući je
rukama i položiti svoje ruke na njihov stomak. Položiti svoje ruke u pesnice i plasirati ih jednu
preko druge, između pupka i grudnog koša. Primenom pritiska na telo pacijenta u navedenoj regiji,
odlučnim pokretom, dok se pritisak usmerava ka gore i doel u dubinu stomaka.

58. Krvarenje i privremena hemostaza - podela krvarenja

Krvarenje ili krvavljenje predstavlja isticanje krvi iz krvnog suda ili srca.
U zavisnosti od toga da li krv ističe u spoljašnju sredinu ili unutrašnjost organizma, razlikuju se:

o spoljašnje krvarenje
o unutrašnje krvarenje

Postoji i podela krvarenja prema tipu konkretnog krvnog suda, pa se razlikuju:

o arterijsko krvarenje
o vensko krvarenje
o kapilarno krvarenje
o krvarenje iz srca
59. Metode hemostaza
 ➢ Hiperfleksija ekstremiteta/prinudna fiksascija

Arterija u pazušnoj jami - ruku postaviti unazad prema leđima, gaza preko rane, dohvatiti
suprotnu ruku u lakatnoj jami i fiksirati

Povreda u preponskoj jami - povređeni leži na leđima, noga se savija ka trbuhu da je butina sasv
im na trbuhu a koleno u visini grudne kosti.

Povreda u pregibu lakta ili zatkolenoj jami – savija se podlaktica prema nadlaktici kao I
potkolenica prema natkolenici

Ova se metoda ne sme primeniti u slučaju preloma!

➢ Digitalna kompresija

Pritisak između srca i rane

Prstima, šakom ili pesnicom

Neophodno da je ispod arterije kost ili mišić

➢ Kompresivni zavoj

Može se svuda primeniti sem na vratu

Stavlja se na ranu koja malo krvari/posle digitalne kompresije, Esmarhove poveske ili pneumats
ke poveske

➢ Hemostatska poveska / Esmarhova poveska

Primenjuje se privremeno ili trajno

➢ Tamponada rane

Kod krvarenja iz prirodnih otvora

Iz uzanih dubokih rana/nož, metak, kama, šilo

Kod povreda grudne i trbušne duplje

Čvrsto sabiti sterilnu gazu ili platnenu pantljiku

Upisati broj i dužinu gaze na trijažnom talonu

60. Prva pomoć i nega kod povrede glave

Ustanoviti vrstu i težinu povrede

Proceniti stanje svesti

Zaustaviti krvarenje

Postaviti gazu i zavoj na otvorenu povredu

KPCR

Postaviti pacijenta u bočni koma položaj pri gubitku svesti

Izvršiti transport po prvom redu hitnosti

Kontrola vitalnih funkcija tokom transporta

61. Prva pomoć i nega kod povrede kičme

Dobra opservacija

Najmanje 3 osobe za transport

Mere opreza!

62. Prva pomoć i nega kod povrede lica

Prvi zavoj / ili kompresivni

Obezbediti disajni put

Polusedeći položaj

Bočni položaj / svest?

„Praćka za bradu“

63. Vrste opekotina

Opekotina (lat. combustio) je vrsta hipertermičke povrede. Predstavlja lokalno oštećenje tkiva.

VRSTE OPEKOTINA:

o Termičke - izaziva otvoreni plamen (vatra), para, kontakt sa vrućim predmetima, ili
vrela tečnost.
o Električne - nastaju direktnim kontaktom sa izvorima električne energije ili grmljavinom
o Hemijske -Nastaju kao posledica direktnog kontakta tela sa kućnim ili industrijskim
hemikalijama koje mogu biti u tečnom, čvrstom ili gasovitom stanju. Najčešće hem
ijske aktivne materije koje izazivaju hemijske opekotine su kiseline, baze, soli teških
metala.
o Opekotine izazvane zračenjem - Ovako izazvane opekotine nastaju najčešće Sunčevom
svetlošću, Svetlošću u solarijumu, Jonizujuće zračenje, X-zraci i Radioaktivnim
zračenjem.
o Opekotine izazvane trenjem -
Nastaju kontaktom sa bilo kojom čvrstom površinom (kao što su putevi, betonske
staze, tepisi, podovi) može izazvati nastanak opekotina.
o Inhalacione - Ovakve povrede disajnih puteva i pluća nastaju kao rezultat udisanja
toksičnih materija u gasovitom stanju kao i vrelog vazduha, aerosola i vodene pare.

64. Klasifikacija (stepen) opekotina

Klasifikacija opekotina vrši se na osnovu dubine oštećenja i vrste oštećenja tkiva i manifestuju
se različitim kliničkim oblicima:

➢ Opekotine I stepena Epidermalna opekotina – (Combustio

erythematosa) – zahvata samo epidermis kože. Karakteriše se pojavom crvenila, bolo
m u obliku pečenja I lakim otokom
kože, koja je na dodir bolna i topla, bez plikova i drugih oštećenja. Ako je zahvaćena
veća površina tela, opekotina može biti praćena i porastom telesne temperature. Ove
promene prolaze posle 2-3 dana.
➢ Opekotine II stepena Površna opekotina derma – (Combustio bullosa) – zahvata ceo
Opekotepiderm. Karakteriše se edemom i formiranjem bula. Zbog ogoljenosti nervnih
završetaka opekotina je jako bolna. Imaju izgled opekotina prvog stepena, ali se kod nj
e na nekim delovima opečene površine razvijaju bule (mehurovi) ispunjene bistrom
i zućkastom tečnošću. Nakon 3-4 dana od povrede, bule se smanjuju a za 10-
12 dana obično iščezavaju, sa ili bez minimalnih ožiljaka.
 ➢ Opekotine III stepena Duboka opekotina derma – (Combustio
necrotica) – Karakteriše se nekrozom derma, pojedinih ili svih slojeva kože, a nek
ada potkožnog i mišićnog tkiva. Nekroza može biti suva ili vlažna. Pri suvoj, koža je čvr
sta, suva, crne ili mrko-
smeđe boje, sa jasno vidljivom granicom povrede najčešće bez stvaranja bula. Bol
nost ovih opekotina je manja zbog uništenosti jednog dela završetaka nervnih ćelija.
Epitelizacija je veoma spora (od 3 nedelje i više)
ostavljajući za sobom jake ožiljke u slučaju spontanog zarastanja.
➢ Opekotine IV stepena Subfascijalna opekotina – (Carbonisatio) – Karakteriše se potpun
im ugljenisanjem tkiva. Ovakve opekotine prate izražena oštećenja: mišića, tetiva, krvni
h sudova, nerava, kostiju i zglobova, bez obzira na njihovu lokalizaciju. Zahtevaju
hitno hirurško lečenje.

65. Prva pomoć kod opekotina

Opekotinu nekoliko minuta ispirati hladnom vodom. Kod hemijskih opekotina, ispiranje ima još
veći značaj i treba da traje duže, 1 sat kod opekotina kiselinama, a 1−3 sata kod opekotina izazv
anih bazama

Sa povređene osobe treba ukloniti odeću, obuću, nakit i svi predmete koji stežu, jer oni nakuplja
ju toplotu i pogoršavaju stepen oštećenja

Ako je odeća jako slepljena za telo, ne treba nasilno da se skida

Povređene regije treba da se pokriju čistim čaršavom ili prvim zavojem za opekotine

Na rane ne treba stavljati nikakve tečnosti, masti ili kreme

66. Prva pomoć kod sunčanica i toplotnog udara

Sunčanica - Osobu sa ovakvim simptomima treba odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu,
zatamnjenu prostoriju i raskomotiti je. Važno je postepeno rashlađivanje laganim polivanjem
vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak i glavu sve dok se temperatura ne vrati u
normalu. Telesnu temperaturu treba stalno kontolisati. Čoveku pogođenom sunčanicom treba
davati hladne napitke, ali nikako kafu i alkohol. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave
konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara.

Toplotni udar - U slučaju toplotnog udara kao i kod sunčanice mora se intervenisati i odmah
početi sa rashlađivanjem. Osobu treba skloniti u hladovinu, skinuti mu odeću i obilno ga
rashlađivati hladnom vodom. Obavezno pozovite hitnu pomoć!
 67. Simptomi i klinička slika smrzotina
Smrzotine su lokalna akutna oštećenja kože i potkožnog tkiva uzrokovana hladnoćom. Oštećenj
a nastaju nakon dužeg izlaganja ekstremnoj hladnoći.

Simptomi - Jeza, drhtavica, umor, pospanost, gubitak rasuđivanja, zbunjenost ...

➢ Prvi stepen - Koža je ljubičastocrvene boje, otečena; javljaju se jaki bolovi i jak svrab
➢ Drugi stepen - Pored crvenila i otoka, na koži se pojavljuju plikovi-
mehuri koji sadrže potpuno bistru tečnost
➢ Treći stepen -
U ovom stepenu dolazi do izumiranja kože i kožnog tkiva koje je potpuno bledo i neosetl
jivo; pojava mehura, koji su ispunjeni krvavim sadržajem
➢ Četvrti stepen -
Ovde dolazi do potpunog izumiranja smrznutih delova kože, potkožnog tkiva, miši
ća i kostiju, dolazi do vlažne ili suve gangrene

68. Prva pomoć kod smrzotina

Uneti osobu u zagrejanu prostoriju,

Dati tople napitke, ali ne alkohol,

Stezati blago promrzli deo tela/ne trljati, stvara povoljne uslove za infekciju.

Skinuti odeću i uviti smrznute delove tela

Kod težih promrzlina potopiti u toplu vodu 40-42 °C/30 min.

Imobilisati ekstremitet i elevirati

69. Davljenje- utapanje, faktori davljenja-utapanja

Utapanje se najčešće događa pri plivanju, ronjenju, različitim sportskim aktivnostima u vodi.

Učestalost utapanja je kod muškaraca dvostruko veća nego kod žena. Razlog je verovatno veća
sportska aktivnost i rizičnije ponašanje muškaraca.

Faktori rizika:
 o Hronične bolesti -
epilepsija, hipertenzija, dijabetes melitus, depresije, anksioznost, autizam ili
akutna stanja tipa infarkta miokarda, plućnog edema
o Ronjenje sa zadržavanjem daha povezano je s većim procentom utapanja dobrih plivača
70. Prva pomoć kod utapanja-davljenja
Izvlačenje utopljenika obavljaju dobri plivači i/ili osobe sa priručnim sredstvima
(daska, gumene lopte, pojasevi za spasavanje i dr.).

Davljeniku treba prići sa leđa pošto se uplašena i uzbuđena osoba refleksno hvata za
spasioca pa postoji opasnost od utapanja obe osobe.

Posebno treba biti oprezan ako je u pitanju snažna osoba, kada je najbolje sačekati da se
umori pa mu tek onda prići.

Davljenik se izvlači tako što se hvata za kosu, ispod vrata ili pazuha, pri čemu se vodi računa da
mu glava bude iznad površine vode.

Utopljenika koji je skakao u vodu, ili je povređen u vodi, jedrilicom, čamcem ili drugim plov
nim objektom, kao i osobu bez svesti i bez očevica događaja, tretiramo kao da ima
povredu kičme.Imobilizaciju kičme je teško izvesti u vodi te je primarna mera izvlačenje
utopljenika iz vode uz zaštitu vratne kičme i započinjanje reanimacije.

Prvi najvažniji tretman kod utopljenika u borbi protiv hipoksije je rana primena veštačkog
disanja metodom "usta na usta" još u vodi.

Spasilac koji je dobar plivač, okreće unesrećenog na leđa, uklanja sadržaj iz usta i ždrela
(proteze, mulj, trava i dr.), otvara disajni put i započinje ventilaciju.

Ventilaciju izvoditi u trajanju od 1 minute (12-

14 udaha). Ako nakon tog vremena unesrećeni ne počne da diše spontano, dalji postupci
ventilacije zavisiće od udaljenosti od obale.

Ukoliko je osoba bez svesti, a diše, postaviti je u bočni „koma“ položaj, da bi se sprečila
aspiracija povraćanog sadržaja.

Ako je stomak jako distendiran, nakon postavljanja u bočni položaj, pritisnuti gornji deo t
rbuha, ili unesrećenog obuhvatiti rukama ispod trbuha I pritisnuti nekoliko puta, kako bi
se odstranila voda iz želuca.

Osobu bez svesti i bez disanja ili sa nepravilnim respiracijama, okrenuti na leđa i započeti
standardne mere KPCR-a.