UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIKO VASPITANJE

Seminarski rad
Sportska rekreacija i zdravlje
Predmet: Metodika

Predmetni nastavnik:
Dr Jadranka Koci

Student:
Petar Aanin 6580
Duan Raievi 6566
Aranel Aksi 6569

Leposavi, 2014. godine

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

1.

Sadraj
Uvod........................................................................................... 3

2.

Ciljevi rada ................................................................................. 4

3.

Pojam i definicija rekracije...5

4.

Sportska rekreacija i zdravlje ..................................................................... 6

5.

Sportska rekreacija - efikasan lek............................................... 7

6.

Rekreacija i slobodno vreme......9

7.

Cilj i programi sportske rekreacije...10

8.

Zakljuak.................................................................................. 11

LITERATURA ................................................................................. 12

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

1. Uvod
U savremenim uslovima ivota i rada jedno od najaktuelnijih podrucja fizicke kulture je
podrucje rekreacije. Rekreacija postaje neminovnost i potreba svakoga coveka, medutim i
kao takva, ona jo uvek nije pronala odgovarajuce mesto u drutvu. Kao ljudska potreba za
kretanjem i aktivnocu rekreacija nastaje kompleksnim proucavanjem ljudskog rada i
nacina ivota, a narocito se razvija porastom mehanizacije rada, urbanizacije ivotnih uslova
to sve dovodi do znacajnih promena u aktivnosti coveka u slobodnom vremenu, kao i
poloaju coveka u procesu rada.
Ukratko receno, rekreacija proizilazi iz potrebe drutva da se istrae i naucno prouce
specificne veze izmeu rada i ostalih drutvenih pojava kao i odnosa koji uticu na
psihosomatski status coveka. Covek se razvija tokom filogeneze ( poreklo i razvoj oveka ) i
ontogeneze (razvoj ponaanja i psihikog ivota pojedinca od zaea do smrti ), kao aktivno
bice i njegove najistaknutije spoljanje manifestacije ukljucuju fizicku aktivnost, iz ove
postavke proisticu napori da se istrai ljudski organizam sa osvrtom na njegove funkcionalne
dijagnoze, preteno tokom aktivnosti u odnosu na nivo te fizicke aktivnosti.
Tokom perioda pre pocetka tehnicke civilizacije fizicka aktivnost se javljala kao najbitniji
preduslov za preivljavanje i egzistenciju. Danas, sa aspekta perspektive razvoja nae
civilizacije, vanost razvoja fizicke aktivnosti je u znacajnoj meri zanemarena. Ipak, nivo
adekvatne fizicke aktivnosti je danas cak, vaan preduslov za normalnu funkciju organizma u
celini. Ozbiljna mana je to do sada posedujemo mali broj podataka ne samo o ukupnom
obimu, vec i strukturi i privremenoj raspodeli fizicke aktivnosti u mikro i makrocikluse kod
razlicitih jedinki u odnosu na godine, pol, zanimanje, u razlicitim populacionim grupama.
U celini posmatrano sportska rekreacija se sve vie integrie u sve dimenzije privrednog,
kulturnog, ekonomskog i turistikog razvoja, i postaje znaajan faktor slobodnog i radnog
vremena, obrazovanja, zdravlja.

Slika 1. Jedan od primera rekraacije

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

2. Ciljevi rada
Ciljevi ovoga rada bi bili sledeci - upoznavanje sa pojmovima fizicka priprema, fizicke
sposobnosti, rekreacija i sa njihovim mestom u drutvenom ivotu savremenog coveka,
kreirati osnovne preduslove za smiljen, sadrajan i koristan nacin provodenja slobodnog
vremena. Pomoci coveku da se kao bioloko, a pre svega drutveno bice prilagodi na
promene koje nastaju u uslovima ivota sa jedne strane, i uslovima rada sa druge strane,
ukazati na zahteve motivisanosti koji proizilaze iz covekovih licnih potreba i interesa za
ocuvanje zdravlja, vitalnosti, usporavanje procesa starenja i licno raspoloenje, ukazati na
znacaj telesnog vebanja na organizam coveka u savremenim uslovima ivota i rada i prikaz
najcecih programa koji se savetuju ucesnicima rekreativnih aktivnosti i svima onima koji
putem telesnog vebanja ele da unesu pozitivne promene u svoj ivot kako one fizicke
prirode u smislu povecanja fizickih sposobnosti, tako i one koje se odnose na psiholoko
stanje.

Slika 2.

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

3. Pojam i definicija rekracije

"Rekreacija je sport na nivou
nae svakodnevnice". Pod pojmom
rekreacija
podrazumevamo ponovno stvaranje, obnavljanje, osveavanje i razonodu (lat. recreo,
recreare-bukvalno znaci ponovo stvoriti, obnoviti).
Rekreacija predstavlja spontani izraz covekove elje da zadovolji svoju potrebu za
aktivnostima, ali na dobrovoljan nacin i po sopstvenom izboru u svrhu odmora i razonode.
Rekreacija predstavlja sponu izmedu razonode, zabave, razbibrige i dokolice. "Dokolica ne
obnavlja, nego stvara, kreira i predstavlja prostor samorealizacije coveka. Dokolica bez
rekreacije je nedostina, a rekreacija bez dokolice siromana". Rekreacija sadri fizicku i
psihicku komponentu. Fizicka komponenta se odnosi na negovanje fizickih i fiziolokih
osobina pojedinca, deluje kao korektiv (u smislu popravljanja nekih fizickih nedostataka) to
utice na povecanje radne sposobnosti, produktivnosti i smanjivanje povreda na radu.
Psiholoki ucinak se odnosi na jacanje volje i istrajnosti, odnosno disciplinu u izvodenju
dobrovoljno prihvacenih aktivnosti, sticanje i razvijanje samokontrole i kontrole sopstvenih
postupaka. Vebanje je najcece grupna aktivnost i zato je bitan i socijalno psiholoki aspekt,
odnosno komunikaciona uloga unutar grupe ili izmedu grupa. Definiciju rekreacije izvodili
su mnogi autori,a u svim definicijama vecina ih je saglasna da je rekreacija dobrovoljno
izabrana aktivnost, a nikako nametnuta aktivnost.
Jedna od definicija rekreacije glasi:
"Rekreacija znaci celokupnu covekovu aktivnost izvan profesionalnih obaveza, izabranu po
elji, a doprinosi razvoju stvaralatva, ocuvanju telesnog i duevnog zdravlja, odravanju
vitalnosti, odmoru, osveavanju i razonodi".
"Fizicka rekreacija je dobrovoljna covekova aktivnost u slobodno vreme, prvenstveno
motivisana zadovoljavanjem njegovih potreba za kretanjem.
"Sportska rekreacija kao specificno podrucje fizicke kulture usmerena je na zadovoljavanje
osnovnih ljudskih potreba i interesa kroz bogatstvo raznovrsnih sportsko-rekreativnih
aktivnosti, koje su svima dostupne i usaglaene sa nivoom sposobnosti, zdravstvenim
stanjem, polnim i uzrasnim karakteristikama svakog pojedinca.
Sutina i cilj sportske rekreacije jeste da omoguciti optimalne uslove i mogucnosti
savremenom covjeku da kroz raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti: zadovoljava svoju
biopsiho-socioloku potrebu za kretanjem i igrom, sadrajnije, korisnije i kreativnije
provodi slobodno vreme, cuva i unapreduje zdravlje, odrava vitalnost, ivotni i radni
optimizam, odrava i unapreduje svoje opte fizicke, funkcionalne i radne sposobnosti,
otklanja privremenu pojavu starenja i produava aktivni radni vijek i kreativnost do duboke
starosti.

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

Kao znacajan sadraj slobodnog vremena sportska rekreacija podrazumeva

aktivno,stvaralacko, a nikako pasivno posmatracko ucece u sportsko-rekreativnim
aktivnostima". Za nae drutvo je izuzetno znacajna i prihvatljiva humanisticka funkcija
rekreacije, koja ima za cilj da radnom coveku u toku procesa rada obezbedi zadovoljenje
objektivne potrebe ovoga podrucja.
Na osnovu ove koncepcije, izvedena je opta definicija rekreacije: "To je slobodno izabrana,
individiialna ili organizovana drutvena delatnost, koja sredstvima fizickog vebanja i
sportsko rekreativnim aktivnostima omogucuje ljudima aktivan odmor i zdravu zabavu i
razonodu, koja im pomae da odre dobro zdravlje, fizicku i radnu kondiciju i da ispolje
svoje stvaralatvo, koje im je specijalizovanim radom u velikoj meri uskraceno".

4. Sportska rekreacija i zdravlje

U svakodnevnoj jurnjavi za poslom i zaradom izlaemo se prekomernim nervnoemocionalnim naprezanjima. Pri tome sve vie zanemarujemo osnovne potrebe
naegorganizma: jedemo neredovno i esto preobilno, premalo spavamo, nedovoljno se
odmaramo, mnogo puimo, neumereno pijemo. Stalno smo napeti, preoptereeni i umorni.
Oseamo sve vie zdravstvenih tegoba i smetnji. Ne vodimo dovoljno rauna o svom
zdravlju. Uglavnom se ponaamo kao "potroai" a premalo i retko kao "proizvoai" svoga
zdravlja.
"Nita tako ne iscrpljuje i ne razara oveka, kao dugotrajna fizika neaktivnost"
ARISTOTEL
Zdravlje: Zdravlje je fiziko, psihiko i socijalno blagostanje, ne samo odsustvo bolesti.
Savremena nauka zdravlje definie kao sumu rezervnih kapaciteta osnovnih funkcionalnih
sistema.
Ljudi retko kada razmiljaju ta je dobro za organizam i vie se ponaamo kao potroai, a ne
kao proizvoai i odravaoci svoga zdravlja. Ugroivai zdravlja savremenog oveka su:
obilna i neprikladna ishrana, nedovoljna fizika aktivnost, stres, zagaenje ivotne i radne
sredine, tetne navike i tetna zraenja. Zdravlje je stanje potpunog, fizikog, psihikog i
socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti. Savremena nauka kvanititativno definie
zdravlje kao sumu "rezervnih kapaciteta" osnovnih funkcionalnih sistema. U tom smislu
treba da razmislimo da li svojim nainom ivota samo troimo i smanjujemo rezerve zdravlja
i da li dovoljno inimo da ouvamo i unapredimo svoje zdravlje. Zdravlje nije samo nae
vlasnitvo. Zdravlje nismo samo nasledili od naih predaka, ve smo ga i posudili od naih
potomaka. Svojim ponaenjem, nainom ivota i odnosom prema zdravlju ne utiemo samo
na svoje zdravlje, nego umnogome na ivot i na zdravlje nae dece, naih unuka i praunuka.
Duina ivota i rezerve zdravlja nisu opredeljeni samo nasleem. Na njih umnogome utiu i
drugi faktori, pre svega, nain i uslovi ivota i rada. Zdravlje savremenog oveka najvie
ugroavaju preobilna i neadekvatna ishrana, nedovoljna fizika aktivnost, stresna
preneprezanja, zagaenja ivotne i radne sredine i tetne navike.

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

Prekomerna ishrana u kombinaciji sa hipokinezijom i prekomernim nervno-emocionalnim

optereenjima uzrokuje najvei broj savremenih bolesti civilizacije: obolenja miinokotanog sistema, bolesti srca i krvnih sudova, organa za disanje, varenje i razliita nervnoemocionalna obolenja.
Kretanje, optimalna fizika aktivnost, je uslov za ouvanje ovekovog zdravlja i normalnog
funkcionisanja organa, sistema i ovekovog organizma u celini. Svako prekomerno
ograniavanje motorne aktivnosti u protivurenosti je sa ovekovom biolokom prirodom.
Ono izaziva raznovrsna naruavanja i rastrojstva funkcija najvitalnijih organa i sistem
organizma, koja su u poetku samo funkcionalnog, a kasnije i organskog karaktera.
Nedostatak optimalne fizike aktivnosti najbolje i najlake moemo da nadoknadimo kroz
odgovarajue programe sportske rekreacije.

5. SPORTSKA REKREACIJA - EFIKASAN LEK

Programi sportske rekreacije ostvaruju viestruko pozitivan uticaj na organizam savremenog
oveka. Efekti programa sportske rekreacije, u osnovi, mogu da se ispoljavaju u dva pravca:
-prevencija, ouvanje i podizanje opteg nivoa: zdravlja, fizikih, funkcionalnih i radnih
sposobnosti, efikasan odmor, oporavak, relaksacija, zabava i razonoda; selektivni.
- ciljani uticaji: prevencija i/ili ublaavanje akutnog zamora; odmor, oporavak, prevencija,
ublaavanje i/ili otklanjanje hroninog zamora (antizamor programi); optimizacija telesne
mase - prevencija i leenje gojaznosti; optimizacija lokomotornog aparata - prevencija,
ublaavanje i/ili otklanjanje napetosti i bolova opteg i lokalnog karaktera; optimizacija
kardio-vaskularnog sistema - jaanje sranog miia, poveavanje elastinosti krvnih sudova;
antistres programi - prevencija, ublaavanje i/ili otklanjanje nervno-emocionalne napetosti:
poboljavanje opteg samooseanja, sniavanje uznemirenosti i depresivnih stanja,
sniavanje osetljivosti nervnog sistema na stres, oputanje, relaksacija.
Ako elimo da sauvamo zdravlje; unapredimo sposobnosti; preveniramo, ublaimo i
otklonimo mnoge zdravstvene tegobe i smetnje; da se bolje oseamo; da lake i vie radimo,
moramo nastojati da otklonimo ili stavimo pod kontrolu morbogene faktore - puenje,
alkohol, stresna prenaprezanja i druge faktore koji ugroavaju zdravlje, i poveamo uticaj
faktora koji uvaju i unapreuju zdravlje. Sistematsko vebanje, pravilan izbor i
upranjavanje primerenih programa sportske rekreacije je fizioloki najefikasniji i
najprirodniji nain ouvanja i unapreenja zdravlja.
Kretanje je vana karakteristika ivota. Zato je miina aktivnost najbolji fizioloki nain za
stimulaciju razliitih sistema organizma. U toku miine aktivnosti angauju se svi organski
sistemi, intenzivira se metabolizam - poveava se kiseonika potronja, intezviraju se
pojedini biohemijski i fizioloki procesi. Organizam kompleksnim biohemijskim, fiziolokim
i psiholokim reakcijama odgovara na primenjena optereenja. To je proces brze - trenutne
adaptacije organizma na primenjena optereenja u toku programa sportske rekreacije. Brze

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

adaptacione promene deavaju se na nivou fiziolokih adaptacionih mehanizama.

Viestrukim - sistematskim ponavljanjem primerenih programa sportske rekreacije
obezbeuje se dugortrajna - stabilna adaptacija, koja se karakterie morfofunkcionalnim
strukturnim promenama na nivou elijskih struktura, tkiva, organa i pojedinih organskih
sistema. Paralelno sa time usavravaju se mehanizmi regulacije kako u radu pojedinih
organa, organskih sistema i sistema organizma u celini.
Uticaj miine aktivnosti je toliko dubok i svestran da menja aktivnost genetskog aparata,
bitno utie na bioseintezu belanevina. Miine belanevine se razgrauju konstatnom
brzinom. Period poluraspadanja ovih belanevina je 30 dana. To znai da se svakih 30 dana
raspadne 50% belanevina naih miia. Istovremeno se vri sinteza novih belanevina.
Meutim, intenzitet procesa sinteze novih miinih belanevina nije konstanat. On zavisi od
obima, karaktera i intenziteta miine aktivnosti, odnosno od trofikih procesa u miiima.
Ako su miii neaktivni, na primer, noga imobilisana u gipsu, sinteza novih belanevina je
usporena, a raspadanje se odvija konstatnom brzinom. Posledica toga je atrofija miia.

Programi sportske rekreacije kompleksno utiu na organizam i doprinose razvijanju

mehanizma opte adaptacije, usmerenog posebno na energetsko i trofiko obezbeivanje
specifinih homeostskih reakcija. Sistematskom primenom odgovarajuih programa sportske
rekreacije doprinosi se funkcionalnom i strukturnom prestrojavanju pojedinih organa i
sistema, proirivanju njihovih funkcionalnih mogunosti, usavravanju njihovih regulatornih
mehanizama.To ima veliki znaaj za prevenciju i odravanje zdravlja, poveavanje radnih
sposobnosti, otpornosti organizma na delovanje tetnih uticaja. Ovi programi, takoe,
doprinose otklanjanju ili usporavanju procesa prevremenog starenja, sniavanju rizika od
pojave i razvoja mnogih bolesti, pre svega bolesti srca i krvnih sudova. Sistematska primena
programa sportske rekreacije razvija adaptiranost - stanje koje odraava stepen spremnosti
organizma za najefektivnije izvoenje miinog rada.

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

6. REKREACIJA I SLOBODNO VREME

Koncepciju slobodnog vremena izraavali su mnogi autori: grcki filozofi: Aristotel i Platon,
Plutarh, zatim nemacki autor E.Veber, najveci mislilac Karl Marks i mnogi drugi. Pod
fondom slobodnog vremena, podrazumevamo deo vremena koji ostaje od dvadeset i cetiri
sata po odbitku radnog vremena (ukljucujuci radno mesto, vreme dolaska i odlaska sa
posla),vremena psihofiziolokih potreba (licna higijena, hrana, san), vremena za obavljanje
kucnih poslova i vreme ostalih obaveza. Dakle, aktivnosti koje cine osnovnu sadrinu
slobodnog vremena su: obrazovanje, citanje, druenje, etnje, fizicke aktivnosti i drugo.
Stoga, moemo reci da je slobodno vreme, onaj deo vremena koji, nakon odbitka vremena
trajanja navedenih aktivnosti, ostaje na slobodnom raspolaganju coveku i moe biti
iskoriceno za licnu organizaciju ivota i rekreacije. Savremeni nacin ivota, koji
podrazumeva sve manje covekovo naprezanje u procesu proizvodnje, ostavlja sve vie
slobodnog vremena. Svedoci smo pojave novih bolesti koje su proizvod savremenih
tehnolokih procesa i odnosa u proizvodnji, kao to su: kancerogena oboljenja,
kardiovaskularna, respiratorna, alergijska, modana kap, sida, itd. Posredstvom medija i
stalnog apelovanja pozitivnog uticaja fizickog vebanja na predupredenje navedenih bolesti
dananjice, doli smo do kategorije gradana koja je postala istinski svesna i opredeljena da u
delu svakodnevnog ivljenja napravi mesta i za rekreaciju.

Slika 3.

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

7. Cilj i program sportske rekreacije

Sutina i cilj sportske rekreacije jeste da omogui optimalne uslove i mogunosti
savremenom oveku da kroz raznovrsne sportsko-rekreativne aktivnosti zadovoljava svoju
bio-psiho-socioloku potrebu za kretanjem i igrom; sadrajnije i kreativnije provodi slobodno
vreme, uva i unapreuje zdravlje; odrava vitalnost, ivotni i radni optimizam; odrava i
unapreuje svoje opte fizike, funkcionalne i radne sposobnosti; otklanja prevremenu
pojavu starenjaproduava aktivni radni vek i kreativnost do duboke starosti
Odgovarajui programi sportske rekreacije mogu se primenjivati u procesu rada, u
svakodnevnom slobodnom vremenu, u toku nedeljnih i godinjih odmora. i u svakom od
navedenih segmenata mogu efikasno i racionalno zadovoljiti odgovarajue relevantne
ovekove
potrebe.
Sistematskom primenom nauno utemeljenih programa sportske rekreacije mogu se efikasno
zadovoljiti relevantne potrebe i obezbediti:
Poveanje opte motorne aktivnosti;
Odravanje i/ili poboljanje optih motorikih, funkcionalnih i radnih sposobnosti;
Prevencija, otklanjanje i/ili ublaavanje zamora i nervno-psihike napetosti;
Kulturnije i sadrajnije provoenje slobodnog vremena;
Efikasniji odmor, potpuniji oporavak, relaksacija, zabava, razonoda i sl.
Pored toga sistematskom primenom odgovarajuih programa sportske rekreacije u procesu
rada ostvaruju se viestruke vrednosti i efikasno doprinosi:
Prevenciji, ublaavanju i/ili otklanjanju pojave i razvoja akutnog zamora;
Stimulaciji radnih sposobnosti zamorenih miia;
Prevenciji, ublaavanju i/ili otklanjanju pojave i razvoja lokalnih ili optih tegoba
lokomotornog sistema;
Funkcionalnim promenama u regulaciji krvotoka, disanja i energetske potronje;
Poboljavanju funkcionalnog stanja zamorenih miia i vitalnih funkcija;
Prelasku na laki, povoljniji reim aktivnosti, koji obezbeuje ekonominiji rad i reakcije
organizma;
Poboljavanju funkcionalnog stanja motornih i nervnih centara, to doprinosi ekonominijem
troenju bioelektrinih potencijala organizma.
U nastojanju da se preduprede, otklone ili ublae negativni uticaji savremene tehnologije,
naina, organizacije i uslova rada preduzimaju se mnoge mere i aktivnosti usmerene na
racionalizaciju reima rada i odmora, optimizaciju radnog poloaja i radnih pokreta,
ouvanje i napreenje ovekove radne i ivotne sredine i prilagoavanje tehnologije i
organizacije rada ovekovim antropolokim karakteristikama i optimalnim mogunostima. U
sistemu ovako kompleksnih mera i programa veoma znaajno mesto i vanu ulogu (funkcije)
ima i svrsishodna primena primerenih modela programa sportske rekreacije, kako u
slobodnom vremenu tako i u toku rada.

10

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

8. Zakljuak
Rekreacija svojim sredstvima, sadrajima i metodama ima uticaj na korekciju negativnih
propratnih pojava, a koje uticu na smanjenje funkcije radne sposobnosti, naraavaju zdravlje i
dovode do pojave rane invalidnosti. To znaci da rekreacija predstavlja sastavni deo
preventivnog delovanja kada je u pitanju zdravlje i postaje sastavni deo savremene medicine.
Rekreacija ima kompenzatorno-korektivnu ulogu, to znaci, da sve ono to coveku savremeni
nacin ivota i rada oduzima (nedovoljno kretanja, na primer), ona nadoknaduje svojim
sredstvima, sadrajima i metodama. Cilj je da se stalnim i sistematskim ukljucivanjem u
rekreaciju, kod coveka stvara pozitivna navika za smiljen, organizovan, sadrajan i koristan
nacin provodenja slobodnog vremena. Pracenje srcane frekvencije za vreme i posle treninga,
predstavlja znacajan parametar za kontrolu primenjenih opterecenja (za vreme treninga),
odnosno, za kontrolu oporavka (nakon treninga). Smanjenje telesne teine je, pre svega,
vano zbog zdravlja. Energetski unos se ne moe odvojiti od fizicke aktivnosti.
Povecanje fizicke aktivnosti je najpouzdaniji nacin za smanjenje teine jer ne doprinosi
ponovnom dobijanju kilograma. Iz velikog broja ponudenih rekreativnih aktivnosti, odaberite
program koji najvie odgovara vaim ciljevima, u skladu sa ciljevima odredite zonu
treniranja i sledite uputstva vaega trenera. Primena redovnog telesnog vebanja, pozitivno
utice na sve fonkcije organizma, smanjuje depresiju, anksioznost i doprinosi povecanju
opteg raspoloenja.

11

Sportska rekreacija i zdravlje

Metodika

LITERATURA

[1]

Koci J., Aleksi D., Toci S., (2009). Osnove kineziologije i sportova estetsko-

koordinacionog karaktera. Pedagoki fakultet u Jagodini. Univerzitet u Kragujevcu.

[2] Vuckovic, S.; Mikalacki, M. (1999): Teorija i metodika rekreacije, Beograd.
[3] Mitic, D. (2001): Rekreacija, Beograd.
[4] http://www.savremenisport.com/Rekreacija_index.html Nadjeno: 5.04.2014.
[5] http://www.teretana-fitnes.com/rekreacija-i-zdravlje/ Nadjeno: 5.04.2014.

12