Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___

SEMINARSKI RAD

Tema:

Predmet: Organizaciono ponaanje Metode i koraci odluivanja, pri ena oda!rani" odela, koordinacija u odluivanju

Sadraj

#vod %oja odluivanja

$ & ( ) *$ *+ $$$

%ri'tupi odluivanju %roce'i odluivanja i reavanja pro!le a O'novni koraci u odliivanju Koordinacija u odluivanju ,akljuak .iteratura

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju

2

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___

Rezime: U pojmovima menadment i menader su, pre svega, sadrani aspekti kreativnosti delovanja i izazova. Menademt se razlikuje od klasino interpretiranog zadatka rukovoenja i upravljanja po tome to cilj nije da se samo misli i deluje u okviru definisani organizacioni strukturama i formalizovani puteva odluivanja. !aprotiv, vana je ciljna i kreativna interpretacija i kori"enje manevarskog prostora za odluivanje. #spunjavanje zadataka menadmenta za teva odgovaraju"i manevarski prostor za odluivanje i delovanje i povezano je sa neposrednom odgovorno"u za posledice doneti odluka. Kljune rei: metode odluivanja, koraci odluivanja, koordinacija u odluivanju

Uvod

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ Menadment se bazira na unutranjim i spoljanjim stimulansima za rukovodei kadar. To funkcionie samo kada se poslovni uspe moe pripisati pojedincima i kada se neuspesi sankcioniu. Me!utim" menadment je neop odan" pre sve#a" tamo #de se radi o rukovo!enju i upravljanju kompleksnim i o#rani$eno predvidivim sistemima. %n za teva spremnost na permanentno u$enje i poslovni rizik i pretpostavlja brzo prepoznavanje i ocenu promena u preduzeu kao i nje#ovom okruenju. & tom smislu menadment je vana pretpostavka svesno# delovanja u preduzeu. 'zazov novine je komponenta i po#onska polu#a delovanja aktivni samouvereni menadera. (a nivou upravljanja kadrovima pod menadmentom se podrazumeva" pre sve#a" zadatak vo!enja i motivacije. )ilj je da se saradnici ubede da formuliu i sprovedu zajedni$ke ciljeve radi postizanja uspe a preduzea. *ao i kod naziva marketin#" controllin# i monitorin# koji su preuzeti iz an#lo+ saksonsko# #ovorno# podru$ja i izraz menadment je postao uobi$ajen stru$ni termin u poslovnoj ekonomiji. %n poti$e od latinsko# izraza ,manum a#ere-" koji zna$i ,voditi za ruku- ./c neck 0112: 3445. Preuzet je iz ameri$ko# en#lesko# jo krajem 01. veka i najpre se odnosio na aktivnosti direktora i mentorisanje npr. umetnika ili vr unski sportista. Preuzimanje novi pojmova u dru#a jezi$ka podru$ja po pravilu implicira novo zna$enje sadraja delatnosti koja su njima opisana. Pojam menadmenta je obu vatniji i svestraniji od nivoa sadraja rukovo!enja i upravljanja. %n vie podvla$i dimenziju aktivno# osmiljavanja" prospektivno delovanje u odnosu na o$ekivane promene" kao i li$nu od#ovornost za posledice koje nastaju.

Pojam odluivanja
Teorija odlu$ivanja je nau$nana disciplina koja se" kako joj i samo ime #ovori" bavi odlu$ivanjem. /vako" bilo u privatnom" bilo u poslovnom ivotu dnevno donosi nove i nove odluke. %dlu$ivanje u or#anizacijama odnosno poslovno odlu$ivanje fokus je ovo# teksta" jer je politi$ko odlu$ivanje kao i poslovno izvan sfere privatnosti. Teoreti$ari koji se bave teorijom odlu$ivanja su tekom 66. ' po$etkom 66'. veka razvili $itav niz metoda i postupaka koji bi trebali olakati odlu$ivanje te dovesti subjekte odlu$ivanja .osobe koje odluku donose5 u situaciju da to jednostavnije donesu za situaciju najkvalitetniju odluku.0 'nte#ralni proces odlu$ivanja jedna je od takvi metoda. Prolaenjem kroz faze inte#ralno# procesa odlu$ivanja" donosioc odluke koristi izvesne metode i postupke koji
0

7r 7ra#an 8adojevi" 9o#ika i odlu$ivanje" :eo#rad" 0114

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ mu pojednostavljuju donoenje kona$ne odluke" kao i nadzor i kontrolu izvo!enja odluke.*ao to sam napomenuo" inte#ralni proces odlu$ivanja se sastoji od $etiri faze: 0. 2. 3. 3. Priprema odluke. 7onoenje odluke. /rovo;enje odluke. *ontrola provo!enja odluke

Priprema odluke <aza pripreme odluke verojatno je najbitnija faza procesa odlu$ivanja. & njoj se donosioc odluke informira o problemu i ciljevima u odlu$ivanju" #eneriraju se mo#ue varijante reenja problema te se vri nji ova evaluacija. 7akle faza pripreme se sastoji od pet podfaza: 0. 2. 3. 3. >. 'dentifikacija .dija#nostikovanje5 problema 7efiniranje zadatka .ciljeva5 /nimanje i analiza postojee# stanja .skupljanje informacija5 =enersanje varijanti reenja ?rednovanje svi varijanti reenja

'dentifikacija problema trenutak je spoznaje o postojanju problema kao i potrebe da se isti rei. @animljiva je analo#ija dija#nostikovanja bolesti od strane doktora i ove podfaze procesa odlu$ivanja. &koliko se bolest krivo dija#nostifikuje tada e uslediti i po#rena terapija" sto#a je potrebno usmeriti panju na ispravnu identifikaciju problema. Donoenje odluke & fazi donoenja odluke izabire se jedna od pret odno #enerirani varijanta reenja. & poslovnom sistemu foruma treba dakle omo#uiti me anizam koji e #rupi koja se odlu$i na donoenje odluke" omo#uiti #lasovanje o #enerisanim varijantama. %vde bi teo napomenuti da se odluke ne donose isklju$ivo #lobalno" za sve korisnike foruma" ve u skladu s filtrima odnosno po#ledima. 7akle" filtri trebaju omo#uiti svojevrsno formiranje #rupa .primjerice projektni timova" interesni skupina" e+/tranaka i sl.5" koje e verojatno teiti zajedni$kom me anizmu odlu$ivanja. :itno je da informacijski sustav foruma omo#uava koritenje takvo# me anizma te da je proces donoenja odluke" kao i svi ostali procesi na forumu" kao takav transparentan. Transparentnost u donoenju odluka omo#uava nji ovu jednostavniju le#itimaciju. Sprovo enje odluke <aza sprovo!enja odluke je faza u kojoj se doneena odluka realizuje u stvarnosti. Poto se neke odluke" doneene na forumu" sasvim zasi#urno nee moi realizovati >

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ informacijskom te nolo#ijom" jasno je da pri implementaciji netreba voditi ra$una o ovoj fazi. Aedine odluke koje e se realizovaati na forumu jesu #lobalne promene i nado#radnja su$elja" te pravila i procedure ponaanja na forumu. Kontrola !provo enja odluke & fazi kontrole provo!enja odluke proverava se i prati provo!enje odluke u delo. %va faza moe uklju$ivati praenje rezultata odluke" praenje ispravnosti implementacije i sl. 'nformacijski sistemv foruma trebao bi omo#uiti potporu ovoj fazi u inte#ralnom procesu odlu$ivanja. 7akle potrebni su me anizmi kojima e se odluke moi pratiti" meriti i kontrolisati od strane korisnika foruma odnosno od strane izvo!a$a odluke.

Pri!tupi odluivanju
7osadanji razvoj sistema kvaliteta pokazuje da smo doli u fazu standardizovanja sistema menadmenta kvalitetom kao jednoj od stepenica ka totalnom menadmentu kvaliteta TBM5. /istem menadmenta kvalitetom podsti$e or#anizacije da analiziraju za teve korisnika" definiu procese koji doprinose ostvarivanju proizvoda koji je pri vatljiv za naru$ioca i da dre ove procese pod kontrolom. /istem menadmenta kvalitetom moe dati okvir za stalna poboljavanja kojima se poveava verovatnoa da se posti#ne poveavanje zadovoljenja korisnika i zadovoljenje ostali zainteresovani strana. Time se kod or#anizacije i njeni korisnika obezbe!uje poverenje da je mo#ue isporu$ivati proizvode koji konstantno ispunjavaju za teve. &spe moe da proiza!e iz primene i odravanja sistema menadmenta koji je projetkovan da stalno poboljava performanse preduzea obu vatajui potrebe svi zainteresovani strana. *lju$ne re$i: procesi" nabavka" korisnik Si!tem!ki pri!tup /istem menadmenta kvalitetom se bazira na potpunom an#aovanju i od#ovornosti menadera svi nivoa. & svom delovanju menaderi se oslanjaju na primeni sledei principa menadmenta: 0. usmerenje na korisnika 2. liderstvo 3. uklju$ivanje osoblja 3. procesni pristup >. sistemski pristup menadmenta C

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ C. stalna poboljavanja 4. odlu$ivanje na osnovu $injenica 2. uzajamno korisni odnosi sa isporu$iocima. %r#anizacija zavisi od svoji korisnika i prema tome treba da razume aktuelne i budue potrebe korisnika" treba da ispuni za teve korisnika i da nastoji da prui i vie od ono#a to korisnici o$ekuju. %vaj princip menaderi ispunjavaju obezbe!ujui: + razumevanje spektra potreba i o$ekivanja korisnika + uskla!ivanje ravnotee interesa izme!u korisnika i ostali interesni strana + upoznavanje svi or#anizacioni struktura or#anizacije sa potrebama i o$ekivanjima korisnika + merenje zadovoljstva korisnika + upravljanje odnosima sa korisnicima Proce!ni pri!tup Deljeni rezultat se moe efikasnije ostvarivati ako se menadment od#ovarajuim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces. obezbe!ujui: + definisanje procesa u cilju ostvarenja cilja + identifikovanje i merenje ulaza i izlaza procesa + identifikovanje veza procesa sa ostalim funkcijama u or#anizaciji + evaluacija rizika i posledica procesa na korisnike i ostale interesne strane + uspostavljanje jasne od#ovornosti i ovlaenja za upravljanje procesom + identifikovanje interni i eksterni korisnika i ostali interesni strana + identifikovanje koraka" aktivnosti" kontrole" merenja" obuke" opreme" metoda" informacija" materijala i ostali resursa neop odni za proces. 'dentifikovanje i razumevanje neko# sistema me!usobno povezani ciljeva. %vaj princip menaderi ispunjavaju obezbe!ujui: + definisanje sitema identifikovanjem ili razvojem procesa + strukturiranjem sitema da zadovolji cilj + razumevanje me!uzavisnosti izme!u procesa sistemu + stalno unapre!enje sistema kroz merenja i evaluaciju /talna poboljavanja ukupni performansi or#anizacije treba da predstavlja njen stalni cilj. %vaj princip menaderi ispunjavaju obezbe!ujui: + cilj svako# zaposleno# da stalno unapre!uje proizvode" procese i sistem 4 procesa i menadment tim sistemom doprinose efektivnosti or#anizacije u ostvarivanju njeni %vaj princip menaderi ispunjavaju

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ + primenu osnovni koncepata unapre!enja + korienje periodi$ni ocena u cilju identifikovanja oblasti dalji unapre!enja + stalno unapre!enje efektivnosti i efikasnosti svi procesa + promocija preventivni mera + svakom zaposlenom potrebnu kvalifikaciju i osposobljavanje kroz P7)E ciklus + uspostavljanje mera i ciljeva unapre!enja Ffektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija. %vaj princip menaderi ispunjavaju obezbe!ujui: + merenje i prikupljanje potrebni podataka i informacija + obezbe!ivanje da su podaci i informacije ta$ne" pouzdane i dostupne + analiziranje podataka i informacija korienjem validni metoda + razumevanje rezultata statisti$ki metoda Primenom procesno# pristupa i realizacijom osnovni principa menadmenta kvalitetom najvie rukovodstvo .top menaderi5 or#anizacije kao i rukovodstvo .menaderi5 pojedina$ni procesa svojim liderstvom i akcijama mora stvarati okruenje u kojem e osoblje biti potpuno uklju$eno i u kojem sistem menadmenta kvalitetom moe funkcionisati efektivno i efikasno. (a osnovu standardizovani or#anizacije i ista bi bila: a5 uspostavljanja i odravanja politike kvaliteta i ciljeva kvaliteta or#anizacijeG b5 promocije politike kvaliteta i ciljeva kvaliteta u svim delovima or#anizacije radi poveavanja svesti" motivacije i uklju$enostiG c5 obezbe!ivanje teita na za tevima korisnika" kroz celu or#anizacijuG d5 osi#uravanja da su od#ovarajui procesi primenjeni da bi se omo#uilo da se ispune za tevi korisnika i ostali zainteresovani strana i da se ostvare ciljevi kvalitetaG e5 osi#uravanja da je uspostavljen efektivan i efikasan sistem menadmenta kvalitetom i da se taj sistem primenjuje i odrava" kako bi se ostvarili ovi ciljeviG f5 osi#uravanja raspoloivosti neop odni resursaG #5 periodi$no# preispitivanja sistema menadmenta kvalitetomG 5 odlu$ivanja o merama u odnosu na politiku i ciljeve kvalitetaG i5 odlu$ivanje o merama za poboljavanje sistema menadmenta kvalitetom. za teva sistema menadmenta kvalitetom mo#u se u na$elu utvrditi ulo#a najvie# rukovodstva

Proce!i odluivanja i reavanja problema

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ @adatak menadera i menaderski timova je da donose odluke i sistematski

razvijaju i sprovode reenja problema. %perativne poslovne odluke se donose kratkoro$no i individualno" tj. od strane neposredno od#ovorno# lica. /trateke odluke sa dalekosenim zna$ajem za preduzee pripremaju od#ovorni timovi i sami zaposleni" a u skladu sa postojeim stanjem i zajedni$ki donose. Ponekad se ovakvi procesi odlu$ivanja odvijaju tokom dui vremenski perioda. Pri tom treba razlikovati dve vrste odluka2:
+

normativne odluke o vrednostima i ciljevima koje po$ivaju na procesima strateke i operativne odluke o uzro$no+posledi$nim vezama sredstava i

stvaranja volje"
+

ciljeva koje se nadovezuju na analiti$ke procese pripreme informacija. & procesima kod koji je u prvom planu stvaranje volje mora se nai konsenzus o sutinskim i vrednosnim vezama me!u u$esnicima. 8azli$ite ocene i ar#umentacije u$esnika su uslovljene nji ovim razli$itim iskustvom" konkretnim interesima i nji ovom procenom raspoloivi informacija. %d zna$aja su stavovi u$esnika o temeljnim pitanjima i na$in na koji oni individualno percipiraju problem koji treba reiti. @a procese koji dovode do fundirani odluka o sredstvima i ciljevima potrebno je" u prvom redu" stru$no znanje i iskustvo" dovoljno informacija o relevantnom $injeni$nom stanju" kao i od#ovarajua mo procene. Tok analiti$ke obrade informacija koji se ovde odvija ozna$ava se kao proces odlu$ivanja i reavanja problema .T ommen und Ec leitner 0112: 30 i dalje5. Pri tom se mo#u razlikovati est karakteristi$ni faza:
+ + + + + +

definisanje problema i analiza po$etno# stanjaG utvr!ivanje ciljevaG pronalaenje i procena razli$iti alternativaG izbor od#ovarajui sredstavaG pravilno sprovo!enjeG evaluacija posti#nuti rezultata.

*orienje znanja o odvijanju procesa reavanja problema ozna$ava" pre sve#a" da se analize pojedina$ni faza tra#anja za reenjem" mo#u neposredno primeniti na mno#e konkretne oblasti poslovanja u preduzeu. %vo se odnosi kako na operativne" tako i na strateke probleme" ali isto tako i na vane funkcionalne oblasti" kao to su marketin#" re#rutovanje kadrova i proizvodnja roba i uslu#a. Prilikom definisanja i analize pro$lema cilj je da se prepozna problem koji treba reiti" da se on opie i svrsis odno definie. @a to se moraju pribaviti i obraditi relevantne
2

7r 7ra#an 8adojevi" 9o#ika i odlu$ivanje" :eo#rad" 0114

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ informacije. Preduslov je da se zaista prepoznaju stvarni uzroci problema koji treba obraditi. /amo u tom slu$aju je mo#ue definisati ciljeve reavanja problema. Po pravilu ne radi se o pojedina$nom" ve o skupu ciljeva koji su me!usobno povezani. Prilikom pronalaenja i procene alternativa vaan zadatak je kreativna izrada mera kojima se ciljevi mo#u efikasno postii. Preuranjeno insistiranje na odre!enom postupku" pri tom lako moe dovesti do to#a da se previde povoljne opcije. Mo#ue alternative se zbo# to#a moraju briljivo identifikovati i proceniti. & proceni se moraju uzeti u razmatranje mo#ua o#rani$enja u po#ledu rizika" ekonomi$nosti ili vremensko# odvijanja. (akon to#a sledi iz$or sredstava koja su neop odna za sprovo!enje izabrani mera. Pod sredstvima se ovde sasvim uopteno podrazumevaju kadrovski i finansijski resursi" ali i nove te nolo#ije i proizvodni postupci" kao i or#anizacione promene. 'zborom jedne od analizirani alternativa" utvr!uje se budue postupanje i po$inje faza sprovoenja. (jena uspena realizacija za teva visok stepen otvorenosti prema novinama i veliki li$ni an#aman zaposleni " to postavlja velike za teve u po#ledu upravljanja kadrovima i saradnje svi u$esnika. 7imenzija ponaanja ovde ima poseban zna$aj. (a kraju se u okviru evaluacije rezultata porede posti#nuti rezultati sa utvr!enim ciljevima. %dstupanja se moraju kontrolisati polazei od nji ovi uzroka i proceniti u odnosu na mo#unosti poboljanja ili korekcije. 7obijeni rezultati su vredna povratna informacija za dalje procese reavanja problema.
definicija i analiza problema ciljevi stvaranje alternativa procena alternativa odluivanje sprovoenje realizacija kontrola odluka priprema odluke

vrednosni stavovi: stavovi oekivanja relevantne informacije definisati prikupiti obraditi injenice: podaci prognoze

%rafikon proces odluivanja kao analitiki proces o$rade informacija Ulric und &luri '(()*

7r 7ra#an 8adojevi" 9o#ika i odlu$ivanje" :eo#rad" 0114

0H

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ & tra#anju za primerenim reenjima problema mo#u se primeniti razli$ite kvalitativne i kvantitativne metode. *od problema sa velikom koli$inom podataka i kompleksnim me!usobnim uslovljenostima" koje je mo#ue e#zaktno formulisati" u proces odlu$ivanja se moraju uklju$iti statisti$ke metode i metode operacioni istraivanja .7aenzer und Iuber 0111: 321 i daljeG @Jst 2HHH5. To je npr. slu$aj u operativnoj lo#istici ili u upravljanju proizvodnjom" npr. kod optimizacije iskorienosti kapaciteta u pilanama. *od dru#i menaderski odluka se" me!utim" mora me!usobno uporediti vie ciljeva i preferencija. %sim to#a" informacije koje lee u osnovi alternativni reenja su $esto nesi#urne i nepotpune. 9inearno predstavljanje postupka reavanja ne sme da zavara da se kompleksni problemi" u mno#im slu$ajevima" ne mo#u savladati lineranim procesima3.
%vde se kao celis odno moe pokazati korienje povratni spre#a. 7obijene informacije pri razradi reenja problema primenjuju se za modifikaciju ve posti#nuti rezultata i za dalja poboljanja predlo#a odluka. Postupak dovodi do solidnije baze podataka i redukcije subjektivni uticaja prilikom procene varijanti reenja i odluka. 'terativno oblikovanje procesa tokom koje# se u$esnici stalno informiu o trenutnom stanju projekta" kao i o neusa#laenim ta$kama analize" dovodi do bolje# interno# usvajanja i na taj na$in do sutinski si#urniji reenja. Pravovremeno i intenzivno uklju$ivanje u$esnika u celokupan proces reavanja problema olakava zajedni$ku orijentaciju prilikom sprovo!enja doneti odluka.

Si!temi za podrku /istemi za podrku odlu$ivanju .7// K 7ecision /upport /ustems5" kao nad#radnja vie razli$iti disciplina K u prvom redu menadmenta i informatike" korene imaju u teoriji odlu$ivanja" a #ranaju se ka raznim oblastima ljudske delatnosti K od prirodni nauka" te nike" te nolo#ije" ekonomije i drutveni delatnosti" do edukacije. /istemi za podrku odlu$ivanju su informacioni sistemi" koji su sli$ni i komplementarni standardnim informacionim sistemima i imaju za cilj da podravaju" u#lavnom poslovne procese donoenja odluka. Predstavljaju simbiozu informacioni funkcionalni znanja i tekue# procesa donoenja odluka. 'ako postoje sli$nosti izme!u menadment informacioni sistema .M'/5 i sistema za podrku odlu$ivanju .7//5 postoje i razlike. Menadment informacione sisteme su kreirali te ni$ki stru$njaci odnosno informati$ari" a menaderi su davali tek manji doprinos. (asuprot tome" sistemi za podrku odlu$ivanju se zasnivaju na procesu odlu$ivanja i na menaderima koji u saradnji s informati$kim stru$njacima" projektuju sistem koji od#ovara odre!enim menaderskim nivoima. Pojava sistema za podrku odlu$ivanju" namenjeni slabo struktuiranim problemima .kakvi su #otovo svi problemi
3

sistema" primene niza

M.P.(araLanan" ?ikram *. (anda finansijije za strateko odlu$ivanje" :eo#rad 2HH0

00

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ odlu$ivanja5" i uklju$ivanje Mmeki M podataka u optimizacione modele" donose sutinski nov pristup ranije poznatim konceptima informacioni sistema. *orisniku 7// kona$no je omo#ueno da model putem koje# reava realni problem uprosti tamo #de je to potrebno i mo#ue" a da u onim aspektima koje detaljno analizira zadri nje#ovu realnu sloenost. /istemi za podrku odlu$ivanju podravaju sve faze procesa odlu$ivanja po$ev od faze formulacije problema" preko faze projektovanja" faze izbora" pa sve do implementacije. & tom smislu Turban i Eronson objedinjavaju primenu raspoloivi odlu$ivanju sa od#ovarajuim fazama procesa odlu$ivanja. Kompjuter!ka podrka "azama proce!a odluivanja 7// treba da obezbedi menaderu vremenski od#ovarajuu informaciju" koja e tako!e biti ta$na" relevantna i kompletna. 7// mora da prikae informaciju u adekvatnoj formi" kako bi bila laka za razumevanje i upravljanje. 'nformacija prikazana 7//+om moe biti rezultat ili moe biti prikupljena iz spoljani izvora. 7// moe da prikae i unutranje i spoljanje $injenice" razli$ita miljenja i pro#noze koje bi pomo#le menaderu. Menader eli pravu informaciju" u pravo vreme i u pravoj formi. Po$etak razvoja 7// vezan je za ezdesete #odine" kada su se definisali strukturirani izvetaji. /edamdeseti #odina imamo pojavu Mana#ement 7ecision /Lstems .M7/5 i specifi$ni 7//. %samdeseti #odina se razvijaju =roup 7ecision /upport /Lstems .=7//5" FNecutive 'nformation /Lstems .F'/5 i FNpert /Lstems. 7evedeseti #odina se pojavljuje 7ata Oare ouse" %n+9ine EnalLtical Processin#" 'ntranet" ?isual modelin#. Predmet nai razmatranja je posmatranje ovi aspekata evolucije 7//. 8ani sedamdeseti /cott Morton definie 7// kao Pinteraktivni kompjuterski baziran sistem" koji koristei podatke i modele pomae donosiocima odluka da ree nestrukturirane problemeQ. 7ok krajem sedamdeseti *een i Morton navode da: P7// spajaju intelektualne resurse pojedinaca sa kompjuterom obezbe!ujui na taj na$in kvalitet odluke. To je kompjuterski baziran sistem za podrku odlu$ivanju menadmentu u vezi polustrukturirani problema.Q *ako PoRer navodi" mada termin 7// ima mno#o konotacija" po /teven Elter+u" sistemi za podrku odlu$ivanju su dizajnirani specijalno da olakaju proces odlu$ivanja" predstavljaju podrku odlu$ivanju" a ne automatizaciju odlu$ivanja" i moraju biti sposobni da brzo od#ovore na promenljive za teve donosioca odluke. *onceptualni model odlu$ivanja"predstavlja okvir u kojem se nalazi 7//. Ekcenat je na sistemu za donoenje odluke" koji se sastoji od korisnika + donosioca odluke" suo$eno# sa nekim zadatkom u or#anizacionom okruenju" i koji koriste mo#unosti koje prua /istem za podrku odlu$ivanju. 'sti autori definiu 7// kao Pinteraktivni 02 alata za podrku

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ kompjuterski orjentisani sistem koji pomae donosiocima odluka da koriste podatke i modele za reavanje strukturirani " nestrukturirani ili polustrukturirani problemaQ. Po Turbanu" *een 012H. #. definie termin 7// kao razvojni proces #de finalni sistem moe biti razvijen samo kroz adaptivni proces u$enja i evolucije. & tom razvojnom procesu 7// korisnik" 7// builder i sam 7// u$estvuju zajedno rezultujui evolucijom sistema. /pra#ue i )arlson isti$u sledee karakteristike sistema za podrku odlu$ivanju: + 7// se koriste za slabo strukturirane i nedovoljno specificirane probleme. %snovni razlo# zbo# koje# se oni vie koriste na viim nivoima odlu$ivanja je to su" po prirodi stvari" nii nivoi odlu$ivanja suo$eni sa bolje strukturiranim problemima" te su" samim tim" u prilici da koriste e#zaktne" kvantitativne metode" koje su jednostavnije za primenu i ma om daju jednozna$ne rezultateG + /vr a 7// je da podri" a ne da zameni donosioca odluka. 7// ne donosi odluke automatski" ve samo obezbe!uje analizu i podrku potrebnu za konkretnije odlu$ivanjeG + Poto je 7// namenjen odlu$ivanju" on pokuava da inte#rie tekovine nauke o menadmentu i tradicionalne funkcije obrade podataka. 7akle" 7// sadri al#oritme lo#i$ki i racionalni procesa putem koji klasifikuje" upore!uje i formira informacije za odlu$ivanje. 7// se moe definisati i kao informacioni sistem koji ispunjava potrebe strateko# odlu$ivanja" ali on treba da podrava donoenje odluka na svim nivoima odlu$ivanja. & tom smislu" osnovu 7// $ine pro#rami + interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka" izvla$e iz nji sinteti$ku informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odlu$ivanja. 7eo podataka za formiranje baze 7// moe se koristiti iz spoljni izvora ili specijalizovani datoteka. %vo je naro$ito karakteristi$no za najsloenije + strate#ijske informacije koje prua 7//. Turban" daje sledeu definiciju sistema za podrku odlu$ivanju" koja bi trebalo da obu vati sve sisteme po$ev od osnovni pa sve do idealni 7//: P7// je interaktivni" fleksibilni i adaptivni sistem specijalno razvijen za podrku reavanja nestrukturirani menadment problema u cilju poboljanja procesa odlu$ivanja. /istem koristi podatke" obezbe!uje jednostavan korisni$ki interfejs i omo#uuje uklju$ivanje korisnikove pronicljivosti u proces odlu$ivanja. Tako!e" 7// moe koristiti modele koji se iz#ra!uju u interaktivnom procesu sa korisnikom" podravajui sve faze procesa odlu$ivanja i moe sadrati komponentu znanja.Q 7anas su 7// prepoznatljiva kate#orija informacioni komunikaciju sa distribuiranim #rupamamenadment tima. 03 sistema koji obezbe!uju menaderima kontrolu nji ovi podataka" pristup analiti$kim alatima" kao i konsultacije i

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___

#!novni koraci u odliivanju

%snovni koraci u odlu$ivanju su: + formulisanje problema vezano# za ceo poslovni sistem + konstrukcija matematicko# modela sistema + razvoj solucije modela + testiranje modela + postavljanje feed+back me anizma + primena solucije %snovni kvalitet %'" kao sredstva u procesu odlu$ivanja" moe se videti u tome to se problem definie i nje#ovo reenje trai u or#anizacionom kontekstu. ?ano je na#lasiti da se ovim pristupom ne odlu$uje. %n je kreiran samo da menaderima pomogne da izaberu najbolju odluku. Drvo odluivanja S7rvo odlu$ivanjaT je dru#o" $esto primenjivano sredstvo u procesu odlu$ivanja. To je" u osnovi" mapa mo#ui reenja u razli$itim fazama procesa odlu$ivanja. %va te nika je po#odna kada se od menadera trai da donese niz sekvencijalni odluka" odnosno K kada se odluke donose Su nizuT u kome svaka odluka bitno uti$e na sledeu fazu procesa odlu$ivanja.Prednosti ove te nike su velike" naro$ito u procesu donoenja bitni " strateki odluka. Pomou ove te nike je mo#ue napustiti projekt strateke odluke u ranoj fazi" ukoliko se se s vati da je po#rean>.

$rein!tormin% &brain!tormin%'
>

M.P.(araLanan" ?ikram *. (anda finansijije za strateko odlu$ivanje" :eo#rad 2HH0

03

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ S:reinstormin#T .brainstormin#5 je veoma moderna te nika odlu$ivanja" u kojoj u$estvuje vei broj ljudi. %vaj pojam predstavlja borbu miljenja" odnosno borbu ideja. %va te nika pokazuje da odlu$ivanje o ivotnim pitanjima kompanije ne treba da bude ekskluzivno ravo StopT menadmenta. 7a bi se Sbreinstormin#T razlikovao od obi$ne rasprave" potrebno je ispuniti sledee uslove: */ $/ &/ (/ 0/ (iko ne rukovodi sastankom (iko ne sme da namee svoju ideju (ijedna ideja nije besmislena (isu dozvoljena pitanja ni rasprave vezane za ideje /vako moe da da samo jednu ideju

12rain'tor ing1 ili 3 o4dana oluja1 je idealan na$in za radikalno reavanje poslovni problema. /ve ideje su dobrodole" pa $ak i one naoko besmislene" a mesta kritici nema. 5ilj modane oluje je da se svi zaposleni tokom sastanka dobro zabave" opuste i" bez ustezanja" iznesu svoje miljenje o odre!enom problemu ili temi o kojoj se #ovori. *rajnji cilj je kvalitet na ideji ili reenje. Pristup se temelji na $injenici da razli$iti ljudi sa razli$itim iskustvima i znanjem dru#a$ije pristupaju problemu. ?eoma je koristan kada je neop odno smisliti neto novo i neobi$no u cilju poboljanja uslu#e ili proizvoda" ili u situacijama kada dotadanji pristup ne daje o$ekivane rezultate. %va te nika se sprovodi unutar radno# tima" a uklju$ena su sva dotadanja iskustva i znanja $lanova ekipe. ?o!a projekta od svako# uklju$eno# trai ideje ili miljenja koja u prvom trenutku mo#u delovati neizvodljivo" pa $ak i okantno. /ve iznete ideje mo#ue je kasnije uobli$iti i prevesti u primenljive. (ajbitnije je da se tokom radno# sastanka ideje ne kritikuju" da se sa#ovornicima da apsolutna sloboda miljenja. Tim se ne sme o#rani$avati. Poenta iznoenja ideja je da se otvore sve mo#unosti" kao i da se stvori mesto za nove ideje. Predlozi se analiziraju na kraju sastanka" a nakon sastanka" daljom analizom" najbolji se primenjuju na konkretni slu$aj. /misliti neto ori#inalno i novo nije uvek lak posao. PMoz#atiQ moete samostalno ili u #rupi. &koliko se odlu$ite za prvi na$in" dakle samostalno" u toku predvi!eno# vremena za Pbrainstormin#Q" pokuavaete da smislite mno#o vie ideja ne#o to ete to moda $initi na #rupnom Ubrainstormin#uP. Aedan od razlo#a je to ne morate brinuti o tu!em miljenju. @bo# to#a ete se oseati slobodnije i kreativnije. 'pak" ma koliko matoviti bili" ideje koje se budu nizale nee biti podjednako delotvorne jer je u ovom slu$aju jako bitno iskustvo #rupe. 0>

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ (ajbolji deo #rupno# Ubrainstormin#aP je u tome to na jednom mestu moete $uti mno#o raznovrsni ideja kole#a koji imaju razli$ita iskustva u odnosu na vas. :a ta arenolikost u iskustvima i znanjima predstavlja dobar put od za$etka ideje do njene realizacije. (o" iako je za valniji od individualno#" i ovaj pristup ima svoji nedostataka. =lavni nedostatak je u tome to nosi rizik za pojedinca. Ponekad se i koristan" ali $udan predlo# nekom iz #rupe moe u$initi neprimenljiv" pa $ak i #lup. @ato je bitno da osoba koja or#anizuje sastanak dobro koordinira prisutne i da na vet na$in izbe#ne pokuaj oni koji bi mo#li da u#roze ostale u #rupi svojim netakti$kim primedbama. Posle odre!eno# vremena" moe ?am se u$initi da ideja vie nema. & takvoj situaciji" sastanak moete podstai tako to ete nasumice rei bilo koju re$ na koju e se ostali u timu nadovezivati. (aravno" neke re$i mo#u imati konkretnu vezu sa problemom ili idejom na kojoj se radi" ali i ne moraju. (asumice izabrane re$i interesantne su i po tome to e ?as sasvim slu$ajno podsetiti na neku ideju koju ste moda zaboravili. Poto ste zavrili sa sastankom" na papiru su vam ostale zapisane ideje i predlozi u$esnika. /ledei korak je evaluacija izneti ideja" odnosno ocenjivanje i odabir najbolji i najkorisniji . & fazi ocenjivanja ideje u$estvuje manji broj ljudi" do pet" da bi se izbe#la dua diskusija o pojedinim idejama. ?rednovanje i ocenjivanje ideja traje najdue dan ili dva" retko i krae .nekoliko sati5" nakon $e#a se neka ideja uzima za vodeu. & procesu ocenjivanja u$esnici koriste otre a#rumente i lo#iku" pret odno znanje i iskustvo kako bi to korektnije vrednovali ideje. & slu$aju da se radi o uem stru$nom problemu" mo#u se osloniti i na miljena i kriterijume eksperata iz oblasti koja se obra!uje. & toku ocenjivanja" vodi se u#lavnom ra$una o tri kriterijuma koji se ran#iraju po zna$aju. (a primer" ukoliko je re$ o nekom te ni$kom proizvodu" kriterijumi bi bili: vreme" cena i izvodljivost. ?eliku pomo u ocenjivanju mo#u pruiti i specijalne tabele koje e doprineti lakem sortiranju ideja po funkciji" ar#umentima" karakteristikama. Eko vam je ponu!en veliki broj ideja" preporu$uje se nji ovo sortiranje i #rupisanje po sli$nosti. @atim moete prei na ocenjivanje ideja po #rupama koje e za krajnji cilj imati odabir najbolji ideja iz svake #rupe. (a kraju se formira #rupa najbolji ideja koje se pojedina$no proveravaju. %dabiraju se samo one ideje koje su funkcionalne i prakti$no ostvarive. :roj odabrani ideja zavisi od same prirode problema" ali nekada problem moe biti takav da za teva samo jedno reenje. (isu sve iznete ideje trenutno ostvarive. To" tako!e" ne zna$i da je moemo odbaciti. /ve predlo#e" ideje i asocijacije" posle paljivo# prou$avanja treba da se sa$uvaju za period kada e moda biti korisne. 0C

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ Del"i &delphi' Modernija varijanta ove te nike je elektron'ka del6i te"nika/ &mesto pismenim putem" razmena informacija i ideja obavlja se preko kompjuterski modemski veza. Prednost ove te nike je u zna$ajno broj razmeni informacija. Me!utim" njena velika slabost je u mno#o manjem broju mo#ui u$esnika" a i koli$ina razmenjeni informacija Su jednom kru#uT obi$no je manja. 7elfi .delp i5 te nika za podrku odlu$ivanja sastoji se iz vie faza: %rvo, treba odabrati eksperte za odre!enu oblast. Drugo, treba jasno formulisati za teve prema ekspertima" na koje e oni od#ovoriti pismenim putem. 7re8e, analizu primljeni ideja obavie poslovodni odbor" ili koordinatorski tim" sa ciljem da se izdvoje istovetne ideje. Poto se vei deo ideja usa#lasi" ekspertima K $ije se miljenje bitno razlikovalo od veinsko# K predlae se da svoje ideje usa#lase sa idejama veine" u smislu modifikacije i poboljanja. %va faza ponavlja se dok se ne do!e do potpuno usa#laavanja ideja. 7elfi te nika je or#anizovana metoda viestruko# sakupljanja i obrade miljenja stru$njaka o jednom konkretnom pitanju odlu$ivanja. 7obila je naziv po ramu iz /tare =r$ke u kojem su boravile $uvene proro$ice koje su svojim predvi!anjima uticale na mno#e vladare i vojskovo!e. 7elfi te nikom se nastoji eliminisati ne#ativan uticaj autoriteta koji je prisutan na okru#lom stolu i sa$uvati pozitivan efekat koji postoji kada se suprostavljaju razli$ita miljenja. %na se sastoji od nekoliko koraka od koji je prvi priprema za izvo!enje jedne vrste ankete koja je sutinski deo te nike. @atim se nekoliko puta postavlja isto pitanje ili" $ee" #rupa pitanja i odabiraju od#ovori. Pri tome se svakoj sledeoj iteraciji pri postavljanju pitanja na odre!eni na$in koriste rezultati iz pret odne. Preporuka je da se u pripremnoj fazi jasno i precizno formulie pitanje koje je predmet predvi!anja i formira po#odan obrazac za sprovo!enje postupka. Pored pitanja u obrascu treba da se nalazi prostor sa podacima o u$esniku" deo za od#ovor i deo za komentare. Pitanja koja se obi$no postavljaju su: 0. *oji do#a!aji se o$ekuju u buduem .definisanom5 periodu V 2. *ada e se oni desiti V 3. *oja je verovatnoa nji ovo# do#a!aja V (ekad se pitanje odnosi na sasvim konkretan do#a!aj kao na primer: WW*oje #odine e biti zavrena brza elezni$ka pru#a :eo#rad K /uboticaWW ili WW*oje #odine e se od 04

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ :eo#rada do (ia putovati vozom za manje od 1H minuta VWW %d eksperata se po pravilu trai i kratko obrazloenje pro#noze. To ne mora da bude stro#a ve samo poeljna obaveza u$esnika. 'zbor eksperata koji e u$estvovati u davanju pro#noze je posebno osetljivo pitanje. :roj stru$njaka ne mora da bude veliki" obi$no je oko 2H. Potrebno je da svaki od nji pristane da u$estvuje u pro#noziranju i da svoje procene formira bez neposredno# konsultovanja dru#i eksperata. 7ru#im re$ima" tei se da eksperti ili ne znaju jedni za dru#e" ili da me!usobno ne razmenjuju svoje pro#noze kako bi se posti#la ori#inalnost i izbe#li uticaji. Poto se formule pitanje u0H2H i izaberu eksperti" pristupa se prvoj rundi te nike. %brasci se poalju u$esnicima pro#noziranja" obi$no potom" i sakupe od#ovori. Malo je verovatno da e se ve u prvoj rundi dobiti isti ili vrlo sli$ni od#ovori. 8azmimoilaenja mo#u biti velika i zato se pristupa obradi od#ovora koja uklju$uje statisti$ke i kvalitativne metode. /tatisti$ki deo obrade je jednostavan i sastoji se u sledeem. (ajpre se odbaci po 0HX do 2HX ekstremni vrednosti" tj. oni od#ovora koji daju najmanje odnosno najvee pro#noze. @a preostali skup podataka izra$una se medijana" vrednost pro#noze ispod i iznad koje se nalazi po >HX od#ovora. *valitativna obrada od#ovora obu vata izbor i #rupisanje obrazloenja i komentara koji su karakteristi$ni ili ori#inalni. & sledeoj rundi" rezultati obrade se poalju istim ekspertima s molbom da ponovo od#ovore na isto pitanje imajui u vidu kvantitativne i kvalitativne procene iz pret odne runde.. Fksperti imaju priliku da svoje pro#noze promene ili zadre" da daju nova obrazloenja ili komentariu tu!a miljenja" koja su im kao anonimna" data na uvid od strane or#anizatora. %d#ovori se ponovo sakupe i obrade na isti na$in kao i u pret odnoj rundi. %bi$no se u sledeoj rundi dobijaju od#ovori koji su me!usobno blii" tj. manje je rasipanje. &koliko je or#anizator istraivanja zadovoljan rezultatima" proces se zavrava. & suprotnom slu$aju" on e na isti na$in or#anizovati jo jednu rundu. 'skustvo pokazuje da se od#ovori stabilizuju posle dve ili tri runde tako da se u praksi retko pristupa sprovo!enju vie od tri ili $etiri runde. Primer+fabrika 8F(E&9T K#de su na pitanje K kako vidite automobil devedeseti strucnjaci od#ovarali po *8&=%?'ME"prvo Kkako vidite ure!enje te ni$ki detalja" zapremina motora" menjac" napajanje #orivom turbo ili obican motor... i tako po najboljim resenjima" davan je sledeci upitnik sa pitanjima za enterijeru automobila...kad su to resili...sledeci upitnik sa sve vise detalja ...i tako je nastao )9'%... 02

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ Moderna varijanta ove te nike je elektornska delfi te nika. &mesto pismenim putem razmena informacija+ preko kompjutera.Prednost+brzina razmena informacija./albost u manjem broju ucesnika i kolicina informacija i jednom kru#u je obicno manja.

Koordinacija u odluivanju
%r#anizacija je jedna od funkcija menadmenta koja se odnosi na dizajniranje or#anizacije i njeni unutranji sistema. 7izajniranje obu vata obrasce po kojima su povezani: 0. 2. 0. 2. zaposleni me!u sobom i zaposleni i poslovi koje oni obavljaju. formalnu or#anizaciju koju stvaraju menaderi i neformalnu or#anizaciju koja je posledica spontani odnosa me!u

7izajniranje treba da uzme u obzir:

$lanovima or#anizacije. /vr a or#anizacije je" u prvom redu" povezivanje razni ciljem da ona kao celina bude efikasna i efektivnaC. Prvi korak u or#anizovanju je #rupisanje zadataka i poslova. Pre industrijske revolucije" u vreme dominacije zanatske proizvodnje" jedan proizvod je u celini izra!ivao jedan radnik. *asnije je ovaj na$in or#anizovanja rada bio zamenjen sa sledea 3 pristupa: 0. klasi$ni pristup .bazira se na striktnoj podeli rada kojom se pokuava poveati produktivnost na taj na$in sto se insistira na specijalizaciji rada" standardizaciji i pojednostavljenju radni operacija5" 2. bi ejvioristi$ki pristup .u centar or#anizovanja stavlja zaposlene" pokuavajui da i zainteresuje za posao na taj na$in to #a proiruje od#ovornosti i obo#auje sadrzaj rad5" 3. 3. proizvodnju5. situacioniYcontin#encL pristup .pokuava da uskladi rad" kako prema pristup samoupravni radni #rupa .pokuava da povea produktivnost na potrebama zaposleni " tako i prema ciljevima or#anizacije5 i taj na$in to dozvoljava zaposlenima da u$estvuju u menadment procesu koji prati delova or#anizacije" sa

M.P.(araLanan" ?ikram *. (anda finansijije za strateko odlu$ivanje" :eo#rad 2HH0

01

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ /ledei korak or#anizovanja je #rupisanje poslova u vee jedinice" a ovi u ire or#anizacione celine. %vaj proces se zove departmentalizacija. Aedan od na$ina na koji se on sprovodi je #rupisanje poslova prema aktivnostima koje se izvravaju u or#anizaciji. Tradicionalno #rupisanje ide po sledeim kriterijumima: 0. 2. 3. 3. >. C. #rupe kupaca" procesi ili oprema koja se koristi" or#anizacione funkcije" teritorija" proizvodYuslu#a" projekat.

Trei dio procesa or#anizovanja za teva od menadera da odlu$e koliko ljudi jedan menader moe efektivno da nad#leda. %vo je poznato pod nazivom 9irina kontrole: i ona uti$e na veli$inu or#anizacioni delova i na oblik ukupne ijerar ije u or#anizaciji. & praksi irina kontrole razlikuje se od or#anizacije do or#anizacije i zavisi od prirode zadataka kojim se or#anizacija bavi" od menadera koji su ukulju$eni u rad i od karakteristika izvrilaca. *oordinacija je" pored or#anizovanja" jedan od najvaniji aktivnosti u or#anizaciji. & svakoj or#anizaciji moraju postojati dva oblika koordinacije + vertikalni i orizontalni. ?ertikalna koordinacija povezuje ljude i aktivnosti koje se nalaze na razli$itim ijerar ijskim nivoima. Iorizontalna koordinacija povezuje ljude i aktivnosti na istim nivoima. (eke od te nika kojima se postie vertikalna koordinacija su sledee: licem u lice .nedre!eni i podre!eni direktno komuniciraju5" tandardizacijom aktivnosti .odre!ivanjem pravila i procedura za upravljanje rutinskim aktivnostima5" postavljanjem ciljeva .odre!ivanjem #lavno# cilja koji se" potom" razbija na podciljeve na niim ijerar ijskim nivoima5. Iorizontalna koordinacija moe se postici ve navedenim te nikama vertikalne koordinacije ili sledeim te nikama: naimenovanjem jedno# od zaposleni za sponu+vezu radi olakavanja komuninacije izme!u or#anizacioni jedinica .podsticanje razmjene infeormacija5G dodeljivanjem jednom od zaposleni zadatka integratora" to je sloeniji posao od pret odno#" jer inte#rator treba svojim liderskim sposobnostima direktno da uti$e na komunikacijuG dodeljivanjem formalnog autoriteta menaderima da vre ulogu vezeG 2H ijerar ijskim

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ formiranjem tima za odreeni zadatak koji se sastoji od $lanova ovi or#anizacioni jedinica koje treba da koordiniraju rad. 'zbor te nika koordinacije zavisi od specifi$ni potreba svake or#anizacije.

(akljuak
%dlu$ivanje je nau$na disciplina koja se" kako joj i samo ime #ovori" bavi odlu$ivanjem. /vako" bilo u privatnom" bilo u poslovnom ivotu dnevno donosi nove i nove odluke. %dlu$ivanje u or#anizacijama odnosno poslovno odlu$ivanje fokus je ovo# teksta" jer je politi$ko odlu$ivanje kao i poslovno izvan sfere privatnosti. %dluke mo#u biti od strateko# zna$aja za kompaniju" ukoliko se vezuju za du#oro$ne planove kompanije" %dluke mo#u imati i takti$ki zna$aj ukoliko se vezuju za kratkoro$ne planove kompanije. %snovni model sastoji se iz 4 faza: definisanje problema" prikupljanje relevantni mo#ui podataka" razvoj mo#ui alternativni reenja" spoznavanje posledica donoenja odluke" kriti$na faza u procesu odlu$ivanja to je faza

opredeljenja za optimalnu" implementacija solucije" utvr!ivanje rezultata primene optimalne solucije. %dluke mo#u varirati od oni koje su od vitalno# zna$aja za kompaniju" pa do oni koje se donose rutinski i imaju relativno mali zna$aj u poslovanju kompanije. /trateke odluke su du#oro$ne odluke kojima se utvr!uje misija kompanije na tritu. %perativne odluke su kratkoro$ne i zasnivaju se na malom broju varijabli"ovim odlukama se $esto

20

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___ definiu aktivnosti u pojedinim fazama ostvarivanja strateke odluke. Edminastritativne odluke su obi$no pratee odluke prilikom izvrenja strateki odnosa operativni odluka Poto se veina odluka donosi u uslovima relativno# rizika i neizvesnosti" dobro je imati takve te nike koje ce pomoi u predvi!anju poslovne budunosti. %peracionalan istrazivanja .%'5 sastoje se iz koritenja nau$ni modela za predstavaljanje realne situacije. & %' spadaju mrena analiza" analiza rizika i statisti$ka teorija odlucivanja. %snovni koraci u primeni %' su: formulisanje problema vezano# za ceo poslovni sistem" konstrukcija matemati$ko# modela sistema" razvoj solucije iz modela" testiranje moela" postavljanje feed+back me anizma" primena solucije. :reinstormin# je veoma moderna te nika odlu$ivanja u kojoj u$estvuje vei broj ljudi" borba misljenja ili borba ideja. 7efinisanje procesa odlu$ivanja K 3 koraka .bL '. Ensoff5:
1) 2) 3) 4)

%paanje potreba <ormulacija alternativa %cena alternativa 'zbor jedne alternative

Aedna od osnovni metoda odlu$ivanjaG daje pro#noze o neizvesnim situacijama za koje nismo u stanju da izvedemo objektivne stati$ke zakonitostiG koristi se u situacijama u kojima ne postoji dovoljno stati$ki podataka. Postupak primene:definisati problem" formirati tim ekperata .0H+0> $lanova5" obezbediti orizont u kome e se vriti predvi!anja" u prvoj seriji upitnika" od svako# eksperta traiti pro#nozu i ar#umente te pro#noze" dobijene pro#noze uraditi u rastui niz i odrediti medijanu i donji i #ornji kvartil u dru#oj seriji upitnika" ekspertima proslediti informacije iz ta$ke > i od nji tra!iti da eventualno kori#uju pro#nozu" i da to ar#umentuju" u poslednjoj seriji upitnika" traiti od eksperata da daju svoju kona$nu pro#nozu. & procesu upravljanja razvojem preduzea vri se donoenje odluke kod: definisanja i izbora strate#ije razvoja preduzea" definisanja i izbora razvojne politike preduzea" definisanja i usvajanja du#oro$no# i srenjoro$no# plana razvoja preduzea" definisanja i usvajanja pojedina$ni planova razvoja preduzea" selekcije i izbora razvojni projekata" izrade i ocene predinvesticioni projekata" izrade i ocene studije trita" izrade i ocene investicioni pro#rama" izrade i usvajanja investiciono+te ni$ke dokumentacije" kona$no# olu$ivanja o realizaciji odre!eno# investiciono# projekta. Polazei od $injenice da efikasno odlu$ivanje podrazumeva i sporo" i brzo" i munjevito" i da je preduslov za nje#a spoj znanja" iskustva i trenin#a" menaderi e u buduem periodu morati u veoj meri da koriste sisteme za podrku odlu$ivanju" posebno kod donoenja zna$ajni strateki odluka. ... 22

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___

)iteratura

0. 7r 7ra#an 9azarevi" %r#anizaciono ponaanje" Za$ak" 2HH3 2. 7r 7ra#an 8adojevi" 9o#ika i odlu$ivanje" :eo#rad" 0114 3. M.P.(araLanan" ?ikram *. (anda finansijije za strateko odlu$ivanje" :eo#rad 2HH0 3. ?. <ilipovi" M. *osti" Marketing menadment" <%( K Menadment >. ?. <ilipovi" ?." M. *osti: Strateki marketing, skripta, &,! - Menadment.///

*nternet adre!e+ o o o RRR.anu.edu.au .preuzeto 23.H3.2HH2. #odine5 RRR.eto.or#.uk RRR.Rikipedia.com .preuzeto 23.H3.2HH2. #odine5 RRR.e+ma#azin .com .preuzeto 23.H3.2HH2. #odine5

23

Metode i koraci odluivanja, primena odabranih modela, koordinacija u odluivanju___

23