MR

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za postdiplomske studije
POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU

MASTER STUDIJSKI PROGRAM
TRENDOVI U WELLNESS TURIZMU
Mentor:
Prof. Dr Radmila ivkovi
Student:
Marijana Bogdanovi
Br. Indeksa: 405503/2009
Beograd, 2011.
Trendovi u wellness turizmu
SADRAJ
UVODNA RAZMATRANJA ................................................................................................ 3

METODOLOGIJA ISTRAIVANJA................................................................................... 4
1. ISTORIJA, RAZVOJ I DEFINICIJE WELLNESS I SPA POJMA............................. 7

1.1. TRADICIJA I EVOLUCIJA SPA TERMINA ................................................................ 7
1.2. SAVREMENE DEFINICIJE POJMA WELLNESS ..................................................... 11
1.3. ZDRAVLJE, BLAGOSTANJE I BOLEST RAZGRANIENJA ............................... 14
1.4. DEFINICIJA SPA POJMA .......................................................................................... 15
1.5. VRSTE SPA CENTARA ............................................................................................. 16
1.6. PONUDA U WELLNESS I SPA CENTRIMA............................................................. 20
2. PROFILI KORISNIKA TURISTIKIH USLUGA U WELLNESS TURIZMU ....... 22

2.1. FAKTORI KOJI SU UTICALI NA POJAVU WELLNESS TURIZMA ....................... 24
2.2. TRANJA, MOTIVI I PROFIL KORISNIKA WELLNESS USLUGA ........................ 28
2.3. FILOZOFIJA KORISNIKA SPA USLUGA ................................................................. 32
2.4. BENEFITI KORISNIKA WELLNESS USLUGA ........................................................ 34
2.5. STUDIJA SLUAJA ................................................................................................... 35
3. ODRIVI RAZVOJ WELLENSS TURIZMA ............................................................ 38

3.1. POJAM ODRIVOG TURIZMA................................................................................. 38
3.2. UTICAJI WELLNESS TURIZMA ............................................................................... 39
3.3. BENMARKING UTICAJA NA IVOTNU SREDINU I DRUTVENI
BENMARKING U WELLNESS TURIZMU.................................................................... 46
3.4. STUDIJA SLUAJA ................................................................................................... 51
4. TRENDOVI U WELLNESS TURIZMU ..................................................................... 56
5. BUDUNOST WELLNESS TURIZMA ..................................................................... 64
ZAKLJUAK ................................................................................................................... 69
LITERATURA .................................................................................................................. 71
UVODNA RAZMATRANJA
Wellness turizam spada u jedan od najstarijih oblika turizma, ukoliko se uzme u obzir nain
na koji su Grci i Rimljani dolazili do blagostanja, kao i putovanja srednjevekovnih
hodoasnika ili letovanja evropske elite na obalama mora i 18. i 19. veku.
U poslednjih dvadesetak godina, broj korisnika wellness usluga se konstantno poveava o
emu svedoi sve vei broj spa centra razliitog tipa.
Razlozi za omasovljavanje wellness turizma su brojni, od rastue nemoralnosti zapadnog
sveta, rascepkanosti zajednica do raspada tradicionalnih religija. S druge strane, istovremeni
napredak nauke i medicine, doveo je do produenja ivotnog veka i inovacija na polju
ouvanja ljudskog zdravlja. Mnoge bolesti su suzbijene, ali su mentalni, psiholoki i
emocionalni problemi usled sve optereenijeg savremenog naina ivota ostali dobrim
delom ne tretirani.
Depresija i oboljenja koja su direktna posledica stresa su prema podacima mnogih
istraivanja jedan od najeih oboljenja 21. veka. Medjutim, ini se da je pomo pri ruci u
obliku psihoterapija, komplementarnih tretmana i wellness turizma.
Wellness je pre svega nain ivota, kroz izbore koje pravimo i odluke koje donosimo ka
unapredjenju sopstvenog ivota, kako bismo dostigli balans tela, uma i duha. Postizanje
takvog blagostanja pravi je izazov u dananjem vremenu ispunjenom stresom i gotovo
stalnim manjkom vremena. I ma koliko se relaksacija i dostizanje oseanja blaenstva ine
luksuzom, za praktikovanje zdravih navika nisu potrebna velika finansijska sredstva, jer
wellness je svuda oko nas. Wellness je kvalitetan i pametan izbor hrane u supermarketu,
wellness je i jutrnja etnja, duhovno uzdizanje, druenje, praktikovanje fizike aktivnosti,
kao i jo mnogo toga to doprinosti da se oseamo dobro i relaksirano, a da to ne naruava
nae zdravlje, ve doprinosi stanju balansa tela, uma i duha.
Za one koji se prepuste iskustvima wellness turizma, ona bi trebalo da budu vie od obinog
putovanja, put ka samoosveivanju i veem samozadovoljstvu.Stoga, wellness turizam sa
svojom ponudom kroz spa hotele na atraktivnim primorskim ili planinskim centrima,
destinacijski originalnim i netaknutim predelima, ali i ponudom koju nude banjska leilita,
hoteli i gradski spa centri, daju irok spektar aktivnosti za praktikovanje wellness naina
ivota, kako u svakodnevnom ivotu, tako i kao deo turistike ponude mnogih destinacija.
3
METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Projektom istraivanja definisini su predmet, cilj, metode i hipoteze istraivanja:
Predmet istraivanja
Ovim istraivanjem obuhvaene su opte karakteristike wellness turizma sa posebnim
osvrtom na trendove u wellness turizmu. Wellness turizam je u poslednjih dvadeset godina
doiveo neverovatan razvoj, to predstavlja direktnu posledicu promene stava koji korisnici
wellness usluga imaju prema sopstvenom zdravlju. Novi trend je iveti zdravo kako bi se
preventivno uticalo na pojavu bolesti, a ne samo kada ve dodje do naruavanja zdravlja.
Istraivanjem je obuhvaen istorijski razvoj spa mesta i koje su to usluge koje imaju poreklo
vie hiljada godina, a koriste se i danas. Termin wellness, danas ima iroku primenu i
znaenje, ali pre svega, podrazmeva nain ivota kroz zdrave izbore i odluke koje osoba pravi
u pravcu postizanja blagostanja i balansa izmedju tela, uma i duha. U tom smislu wellness
turizam podrazumeva putovanja iji je osnovni cilj postizanje relaksiranosti i blagostanja, na
kojima korisnici odsedaju u wellness i spa hotelima koristei usluge koje doprinose
dostizanju takvog stanja. Spa i wellness centri mogu biti smeteni u netaknutim prirodnim
okruenjima, rizortovima, destinacijama poznatim po odredjenoj prirodnoj karakteristici,
banjama, gradskim spa hotelima, kruzerima, ali i kao deo ponude fitnes ili centara lepote.
Najbrojniji korisnici wellness usluga su prema statistici osobe izmedju trideset i pedeset
godina, ali ne treba zanemariti ni sve vei broj mladih osoba, porodica, parova i korporativnih
korisnika. Motivi korisnika su brojni, ali pre svega, osnovni razlog zbog kojeg korisnici
odlaze u wellness centre jeste da bi se relaksirali i oslobodili stresa. Profili korisnika su
takodje raznovrsni, ali statistiki gledano to su osobe koje su bolje platene moi, pate od
hroninog manjka vremena i pod konstantnim su strsom i priskom obaveza.
U skladu sa globalom brigom o ouvanju planete Zemlje i njenih resursa, smanjenom
zagadjivanju i odrivom turizmu, wellness hoteli uvode mere kako bi dale svoj doprinos
ouvanju prirodnih resursa. Odriv wellness turizam, predvodjem zvunim hotelskim
lancima, jo uvek je u povoju ali uzima sve vie maha.
Stepen istraenosti problema

Trend wellnessa kao naina ivota i razvoj wellness turizma u Severnoj Americi i Evropi
razvija se u poslednje vie od dve decenije, dok u naoj zemlji postaje popularan tek u
poslednjih par godina. Samim tim ovo istrivanje najveim delom obuhvata trendove i
tendencije sa tih podruja, a zakljuci i pretpostavke se zasnivaju iz izvora i podataka
amerike i evropske literature u poslednjih nekoliko godina, kao i podataka sa instranih
interneta sajtova.
Cilj istraivanja
Cilj istraivanja je pojasniti pojam wellnessa, kao i opisati domene i karakterisike wellness
turizma i wellness konzumenata u demografskom, geografskom i psihografskom smislu. Cilj
istraivanja je da se utvrde motivi i profili korisnika wellness turizma, kao i da li i na koji
nain su oni povezani sa trendovima savremenog naina ivota. Cilj je utvrditi koje vrste
wellness centara postoje i koje su usluge koje se mogu praktikovati u njima. Takodje, na
osnovu prikupljenih podataka, predvideti trendove i budunost wellness turizma.
Metode istraivanja
U ovom istraivanju koriena je istorijska, deskriptivna, statistika i komparativna metoda.
Istorijskom metodom je prikazan razvoj banjskih mesta i tretmana kroz vekove, koji
je doveo do formiranja definicije wellness i spa pojma danas.
Deskriptivnom metodom su objanjene razliite vrste wellness turizma kao i usluge

koje se nude u wellness centrima, zatim uticaji koji wellness turizam ima na ivotnu
sredinu i drutvo, metode koje se koriste kako bi ti uticaji bili optimalni, kao i
prednosti odrivog turizma.
Statistika i komparativna metoda su koriene kako bi se prikazali trendovi u

wellness industriji, segmentiralo trite i prikazala ciljna grupa wellness turizma.
Statistika i komparativna metoda koriena je kako bi se prikazalo u kojoj meri
wellness centri primenjuju metode za redukovanje tetnih uticaja na okolinu.
Komparativnom metodom poredjeni su trendovi wellness turizma u razliitim

zemljama, kao i razlike u poimanju pojma wellnessa u Severnoj Americi i Evropi.
Takodje, komparativnom metodom prikazane su i razlike izmedju rezultata dobijenih

pre i nakon primenjivanja metoda za redukovanje tetnih uticaja na okolinu.
Hipoteze istraivanja
H1: Osobe koriste spa usluge kako bi preventivno uticale na pojavu bolesti.
H2: Najei korisnici spa usluga su pripadnici baby boomers generacije, od ega veinu
predstavljaju ene izmedju 35 i 50 godina starosti, u odnosu na mukarce i mladje osobe.
H3: Osnovni razlog odlaska korisnika u spa centre je oslobodjenje od stresa, relaksacija i beg
od svakodnevnih obaveza.
H4: Aktivnosti koje se primenjuju za odrivost wellness turizma jo uvek su u povoju i
relativno mali broj objekata ih primenjuje.
H5: Primena mera redukovanja tetnog uticaja na ivotnu sredinu bitno doprinosi smanjenju
trokova poslovanja.
H6: Odrivo poslovanje ima viestruke pozitivne implikacije na ivotnu sredinu i drutvo.
Zakljuak i testiranje hipoteze

Ovim radom elimo da testiramo navedene hipoteze i nadamo se da emo ih verifikovati.
1. ISTORIJA, RAZVOJ I DEFINICIJE WELLNESS I SPA POJMA
1.1.
TRADICIJA I EVOLUCIJA SPA TERMINA
Mnogi posetioci savremenih zdravstvenih i wellness centara esto nisu svesni kulturnog
nasledja tretmana u kojima uivaju. Tako na primer, malo je poznato da je ajurveda ayurveda, kao medicinska praksa poreklom iz Indije, nastala jo oko 5000. pre nove ere, ili
da su ene u Egiptu jo 3000. godine pre n.e. koristile ,,kozmetike preparate sline ovim
dananjim. Iako prvi pisani spisi o kineskoj medicini seu jo oko 1000. g. pre n.e, ona se tek
danas u zapadnom svetu doivljava kao nova i egzotina.
Spa mesta kao tradicija utemeljena kroz istoriju, zasnovana na zdravlju i blagostanju osobe
kao celine, postojala su u gotovo svim drevnim kulturama sveta, daleko pre nego to su
dobila znaenje pojama ,,spa u dananjem smislu rei. Spa kao termin, vodi poreklo od
latinske skraenice salus per acquam to u prevodu znai putem vode do zdravlja. Spa su bila
leilita gde su ljudi mogli da pronadju fiziko, emotivno, mentalno i duhovno
izleenje.Verovalo se da su spa mesta gde se moe ,,obnoviti srce i duh, podmladiti um,
osveiti telo i regenerisati dua.
Dananji pojam spa leilita obuhvata u sebi mnoge tipove leenja i filozofija koje datiraju iz
daleke istorije. Kada se to kae, misli se na:
Pojam wellness-a fokusiran na osobu kao celinu oveka kao fiziko, mentalno,
drutveno i duhovno bie
Kupanje i rituale u vodi
Upotrebu lekovitog bilja
Masae
Talasoterapije
Hidroterapije
Fiziku aktivnost
Reim ishrane
Spa leilita su nastala potragom oveanstva za zdravim ivotom kroz upotrebu vode i
lekovito bilje. Nakon toga, razvijali su se rituali kupanja, upotrebe blata kao i drugih
prirodnih materija iz zemlje i mora. Zatim su se razvili razliiti spa tretmani ukljuujui
masae, fizike vebe i tretmane koe.
Istorija spa kulture ukljuuje sledee bitne periode, kako bi se to bolje razumeo pojam spa
kulture danas: 1
Oko 3100. godine pre nove ere, egipatska civilizacija koristila je vodu i lekovito bilje kao vid
terapije. Egipani su 1400. godine pre n.e. koristili ulja za kou, kreme za lice, mirise, pastu
za zube, kanu, farbu za kosu i parfeme. Egipani i Vavilonci su kupanje koristili da izlee
duh i ugode telu, verujui da na putu do uzviene duhovnosti treba da budu lepi i isti.
ienje je podrazumevalo piling i masau koe u toplim kupkama koristei jogurt i mleko.
Smatra se da se Kleopatra kupala u mleku ne bi li odrala svoju kou mekom, po emu je
ovaj tretman dobio naziv u savremenim spa centrima kao Kelopatrina kupka. Takodje, u
Vavilonskom carstvu, kupanje u reci kao i tople i hladne obloge, bili su od izuzetnog znaaja
na putu ozdravljenja. Terapije u vodi igrale su vanu ulogu kod mnogih naroda, poput Grka,
Persijanaca, koji su takodje koristili vodu i blato, do Jevreja koji su se proiavali kupajui
se u Mrtvom moru.
Ajurvedska medicina poreklom iz Idije, iako se taan period nastanka ne zna sa sigurnou,
svakako vodi poreklo hiljadama godina unazad predstavljajui najstariji sistem leenja u
svetu. Filozofija koju ajurveda zastupa predstavlja osnovu mnogih terapija koje se danas
primenjuju u spa centrima. Savremena ajurveda se zasniva na dva klasina teksta - arak
Samhiti i Surut Samhiti. Sam naziv ajurveda znai nauka o ivotu. araka definie
ajurvedu na sledei nain: Ajurveda je nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takodje i
srena i nesrena stanja ivota, zajedno sa onim to je dobro i loe za ivot, mere za njihovo
dostizanje kao i sam ivot.2
Ajurveda predstavlja dugoroan izbor ivotnog stila. Cilj je uspostavljanje balansa izmedju tri
sile koje upravljaju naim telom, tzv. doe. Jedna od tri doe dominira naim telom, a cilj
Johnson E.M. & Redman B.M, Spa A Comprehensive Introdiction, ISPA, 2008, AH&LA, str. 5-6.
www.ajur-veda.rs, pristupljeno sajtu u martu 2010.g.

8
ajurvede je da uspostavi balans u telu upotrebom pravilnog reima ishrane, terapijama uljem i
masaama, lekovitim biljem, jogom i meditacijom.
Danas sveopte poznata tajlandska masaa, stara oko 2500 godina, nastala je izvorno od
strane ajurvedskog doktora ivago Komarpaja.
Zahvaljujui savremenom shvatanju kvantno-mehanike prirode univerzuma, ajurveda je
doivela izuzetno irenje u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ajurvedske klinike,
univerziteti i koledi postoje u Nemakoj, Britaniji, Holandiji, vajcarskoj, Finskoj, SAD,
Kanadi, Brazilu, Rusiji, Kini
Svetska zdravstvena organizacija je na svom kongresu u Alma Ati 1977. zvanino priznala
ajurvedu i preporuila njenu primenu i popularizaciju.
Kineska medicina, poput ajurvede, prevashodno ima holistiki i preventivni pristup zdravlju,
ukljuujui reime ishrane, vebe, duhovno i emocionalno blagostnje. Danas se iz kineske
medicine primenjuju akupunktura, refleksologija, leenje lekovitim biljem, Ki gong ili Tai i,
kao i masae koje se fokusiraju na energetske linije tela.
Uopteno posmatrano, azijska wellness tradicija ima holistiki pristup, tretirajui telo, um i
duh kao celinu i trudei se da otkrije koren problema ohrabrujui telo da izlei sebe samo. S
tim u vezi, u Aziji je pristup prirodnog izleenja vie ukorenjen u tradiciji nego na prirodnim
resursima.
Rimsko carstvo je ostavilo izuzetno nasledje banja, medju kojima su banja Bat (engl. Bath) u
Velikoj Britaniji iz 76. godine, potom Spa banja u Belgiji, kao i otkrie termalnih izvora u
banji Baden-baden u Nemakoj iz 211. godine. Rimljani su gradili veoma sofistcirana
kupalita irom Evrope, to je inilo integralni deo njihovog stila ivota. Kupalita su se
sastojala iz hladnih i toplih kuptila, a termini poput frigidarium, tepidarium i kaldarium,
koriste se i danas. Termin ,,terme je oznaavao atraktivna mesta za uivanje i slobodno
vreme gde se raspravljalo o politici i filozofiji predstavljajui centar drutvenog ivota
vojnika i nastojnika, dok je termin ,,balnea oznaavao jednostavnija i prevashodno mesta
orijentisana na leenje.3
Smith M.& Puczko L., Health and Wellness Tourism, BH, 2009, str. 24-27.
9
U Japanu su se ravijale banje zvane onsens, koje nastaju u VIII veku. Onsensi su se stvarali
oko termalnih izvora nudei smetaj, zdravu hranu, zen bate, kupatila i kade. Veliki broj
onsensa objanjava se vulkanskim tlom u Japanu, zbog ega su im se prispisivala duhovna
svojstva. Danas postoji preko devedeset onsensa, koji predstavljaju mesta drutvenog
okupljanja ali i proienja i rituala. Terapije poput iacu masae i reiki tehnike takodje
potiu iz Japana, a danas su veoma rasprostranjene u zapadnom svetu.
U Otomanskom carstvu, poetkom IX, veka nastala su turska kupatila. Saune su poele da se
pojavljuju poetkom XI veka du Baltikog mora u Finskoj, a u XIV veku se belei pojava
prvih tueva u kupalitima u banji Bormie u Italiji, kao i otkria toplih izvora u centralnoj
Evropi u banji Karlsbad u tadanjoj Nemakoj tj. dananjim Karlovim Varima u ekoj.
U XVI veku, renesansa u Evropi belei izuzetan razvoj balneoterapije kao medicinske prakse,
naroito u Italiji gde je bila poznata sulfatna banja u Albanu i blata u Perdui i Luki. U
Veneciji je 1553. godine tampan evropski spa direktorijum koji je brojao vie od 200 banja.
Hemijska i mineralna svojstva banjskih voda otkrivena su sredinom XVII veka, kada poinje
i postepeno razumevanje njihovih efekata kao i dejstvo visokih i niskih temperatura vode na
ljudski organizam.
Mnoge kraljevske porodice su poseivale banje i dovodile do njihove popularizacije,
medjutim, vremenom dolazi do opadanja tog trenda kako su se uslovi kupanja u kunim
standardima poboljavali. Takodje, od XVI do XX veka, procvat religije doveo je do toga da
crkve postanu centar socijalnih okupljanja u odnosu na kupalita.
U XVIII veku se prepoznaje sve vei znaaj morske vode i poinje razvoj talasoterapije, koja
je naroito bila popularna u Francuskoj. U svom delu ,,De tabe ganduri, Dr Riard Rasel
(Richard Russell), pobornik talasoterapije, pie: ,,More brie sva zla oveanstva.
Savremene tehnike masae se razvijaju u ranom XIX veku, naroito u vedskoj.
U Nemakoj, prva moderna hidroterapijska banja nastala je 1829. godine, nudei pakete
zdravstvenih tretmana kao to su sve vazduh, hladna voda i specijani reimi ishrane, to je
ubrzo postalo trend u Evropi i Americi.
10
Svetenik Sebastijan Knajp, 1880. godine (Sebastian Kneipp) poeo je primenjivati terapije
kod siromanih hladnom vodom u kombinaciji sa jednostavnom ishranom, vebanjem,
biljkama i duhovnim ivotom, a mnoge njegove ideje se proimaju i danas.
U XX veku, vremenom su se pojavile razliite vrste vebi, tretmana blatom, specijalnih
reima ishrane, tipova spa objekata...
U Severnoj Americi, banje su vie imale drutveni karakter nego terapeutski. Prvi salon (day
spa) u Americi je otvorila Elizabet Arden 1910. godine, nudei usluge manikira, tretmana lica
i depilacije. Prvi resort (destination spa) Rancho La Puerta, otvorila je Debora ekeli
(Deborah Szekely), koja je od 1958. poela u Kaliforniji nuditi fitnes programe. Prvi fitnes
spa je otvoren takodje u Kaliforniji 1974. godine nudei razliite reime za oslobodjenja
vika kilograma.4
Svi gore navedeni dogadjaji i pojave, doveli su do kreiranja wellness i spa filozofije koju
poznajemo danas, filozofije koja se zasniva na mnogim drevnim vetinama i tredicijama.
1.2.
SAVREMENE DEFINICIJE POJMA WELLNESS
Koncept wellnessa razvija americki lekar Halbert Dun (Halbert Dunn) 1959. godine, kada
prvi put pie o ,,specifinom stanju zdravlja koje obuhvata sveopti oseaj blagostanja,
posmatrajui oveka kao celinu sainjenu od tela, duha i uma i koji je zavisan od okoline u
kojoj se nalazi.5
Dr. Hansruedi M. and Dr Kaufman E.L, 2000. godine pokuavaju da udrue razumevanje
pojma wellnessa u Sevrnoj Americi i Evropi, istiui da wellness predstavlja6 stanje zdravlja
koje karakterie harmonija tela, uma i duha, odgovornost prema samom sebi, fizika
Spa - A Comprehensive Introduction, Johnson E.M. & Redman B.M, ISPA, AH&LA, 2008, str.6
Halbert Dunn, High level wellness for man and society, 1959, American Journal of Public Health, str.786
H. Mueller& E. L. Kaufmann, Wellness Tourism: Market Analysis of a special health tourism segment and
implications for the hotel industry, 2000, Journal of Vacation Marketing, str. 2-3
11
aktivnost, briga o lepoti, zdrava ishrana, relaksiranje, meditacija, mentalna aktivnost,

obrazovanje, oseanje za okolinu i drutvene veze, kao osnovni elementi wellnessa.
Wellness je kompleksan koncept koji inkorporira elemente ivotnog stila, fizikog,
mentalnog i duhovnog blagostanja, odnos individue sa samom sobom, drugima i okruenjem.
Wellness kao koncept inkorporira ili balansira dimenzije ivota kao sto su: blagostanje, srea,
kvalitet ivota, holistika praksa, duhovna uverenja.
Nacionalni wellness institut (National Wellness Institute)7 definie wellness kao ,,aktivan
proces kroz koji ljudi postaju svesni i prave izbore ka uspenijem opstanku. Oni podravaju
pozitivan i optimistian stav i holistiki i izbalansirani pristup zivotu. NWI je razvio model
od est dimenzija koji se fokusira na fiziki, duhovni, intelektualni, emotivni, drutveni i
profesionalan aspekt ivota.
Slika 2. Toak wellnessa
Izvor: National Wellness Institute
National Wellness Institute, www.nationalwellness.org, pristupljeno u aprilu 2010.g.

12
Socijalni aspekt ohrabruje doprinos okolini i zajednici pojedinca. On naglaava

medjuzavisnost izmedju drugih i prirode. Na putu do wellnessa, postajemo svesniji naeg
znaaja u drutvu.
Profesionalni aspekt daje znaaj linoj satisfakciji koju osoba doivljava kroz posao.
Duhovni aspekt razmatra nau potragu za znaenjem i svrhom ljudskog opstanka. Istie se da
na naem putu ka wellnessu, ovek iskuava mnoga oseanja poput sumnje, oaja, straha,
razoaranja, ali takodje i oseanja zadovoljstva, radosti, sree. Sva ova oseanja su bitna
iskustva i komponente u naoj potrazi i bie uvrtena u naem sistemu vrednosti dajuci
smisao naem opstanku.
Fiziki aspekt razmatra potrebu za redovnom fizikom aktivnou. Fiziko razvijanje

ohrabruje saznavanje o reimima ishrane, a obeshrabruje puenje, upotrebu droga i preterano
konzumiranje alkohola. Optimalan wellness se dostie kroz kombinaciju vezbi i dobrih
navika u ishrani. Dobar fiziki izgled i oseati se sjajno esto dovode do psiholoke prednosti
i naglaenog samopouzdanja, samokontrole i odlunosti.
Intelektualni aspekt govori o kreativnim i stimulativnim mentalnim aktivnostima individue.

Dobra osoba proiruje svoje znanje i vetine i razmenjuje svoj talenat sa drugima.
Emotivan aspekt razmatra svest i prihvatanje tudjih oseanja. On podrazumeva sposobnost da

se upravlja oseanjima i ponaanjem, ukljuujuci realnu procenu granica individue, razvoja
autonomije i sposobnosti da se upravlja stresom. Svest i prihvatanje irokog spektra oseanja
u sebi i drugima, esencijani su deo wellnessa.
13
1.3.
ZDRAVLJE, BLAGOSTANJE I BOLEST RAZGRANIENJA
Miljenja o tome ta sainjava wellness esto se veoma razlikuju, a sam pojam se esto mea
sa definicijom zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija8 (WHO) definisala je zdravlje kao:
,,Stanje kompletnog fizikog, mentalnog i drutvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti
ili slabosti.
Wellness bi trebalo da stvara harmoniju u mentalnom, fizikom, duhovnom ili biolokom
zdravlju uopteno gledano i vie je vezano za menjanje ivotnog stila ili pravljenje zadravih
izbora u ivotu, nego za leenje odredjene bolesti. Osobe koje koriste usluge wellnessa
generalno pokazuju viu svest o svom zdravlju nego ostali i radi su da naprave korak ka
zdravijem stilu zivota, svesni su svoje ishrane i esto su fizicki aktivni. Wellness koncipira
zdravlje ljudi na holistiki ili sveobuhvatan nain i pretpostavlja da e svaka osoba aktivno
uestvovati u zatiti svog zdravlja, prevenciji od bolesti i da nee prepustiti sluaj leenju.
Putovanja mogu doprineti svim aspektima zdravlja, ukoliko uzmemo u obzir fiziku i
mentalnu dobrobit odmora i relaksacije, socijalni aspekt meanja sa drugim turistima i
lokalnim stanovnitvom i intelektulnu stimulaciju koja dolazi saznavanjem o novim mestima.
S druge strane, ljudi bi sve uinili, ukljuujuci i putovanje, da povrate svoje zdravlje nazad ili
barem da ga poboljsaju. U tom smislu Hendersonova
pravi razliku izmedju putovanja radi
wellnessa (relaksacija i lepota) i putovanja usled bolesti (medicinske intrvencije i pregledi

lekara). Stanje bolesti ili loe zdravsteno stanje je osnovni motiv osoba koje putuju u banje
(medical spas), takve osobe imaju upute od lekara o bolestima i nainima kako one treba da
se tretiraju. Iako bolesni posetioci takodje mogu uzivati u wellness uslugama, ipak je njihov
osnovni motiv putovanja drugaiji od osoba koje su zdrave i koje samo ele da poboljaju
svoje zdravlje i ive bolje.
Blagostanje (wellbeing) je prema definiciji Stendfordove enciklopedije filozofije10 ,,ono to je
direktno ili u krajnju ruku dobro za osobu. Teko je precizno odrediti ta je to to je dobro
za nekoga, jer se moraju uzeti u obzir kratkoroni i dugoroni obziri.
WHO, Constitution Of The World Health Organization, 45th edition, 2006
J.C. Henderson, Tourism Review International, Vol. No. 3-4, str. 111-121
10
Standford Enciclopedy Of Philosophy, www.plato.standford.edu, pristupljeno u aprilu 2010.g.

14
Tako na primer, neko moe uivati u sopstvenim malim uicima, ali oni dugorono mogu biti
pogubni ili tetni psihicki ili fizicki za osobu.
New Economics Foundation (NEF)11 pravi razliku izmedju blagostanja (wellbeing) ili stanja
sree, istiui da je blagostanje vie od sree. Blagostanje znai razvijati se kao osoba, biti
ispunjen, i initi doprinos zajednici.
Dva vodea amerika istraivaa na polju wellbeing-a, Diener i Selingman12 istiu da je za
formulu uzvienog blagostanja potrebno: iveti u demokratskom drustvu, imati podrku od
strane prijatelja i porodice, imati posao koji je ispunjavajuci i koji nam prua pristojna
primanja, biti razumno zdrav i u mogucnosti da se tretiraju mentalni problemi, imati vane
ciljeve, ideju vodilju kroz neko verovanje ili folozofiju koja daje smisao zivotu.
1.4.
DEFINICIJA SPA POJMA
U najveem broju definicija termin spa je povezan sa reju voda i dobijen je skraenicom od
salus per aquam (putem vode do zdravlja). Kae se da bez vode, spa ne bi ni postojao.
Izvorna spa mesta, poput mineralnih i toplih izvora, bila su sastavni deo relaksacije i leenja
hiljadama godina unazad u mnogim kulturama.
Medjutim, dananji koncept termina spa znatno se proirio i pomerio od originalnog
znaenja. Od mesta posveenih ritualima u vodi, savremena spa mesta su se pretvorila u
dnevne salone ili day spa, club spa, cruise spa, hotel i resort spa, destination spa, nudei
irok spektar usluga koje u osnovi imaju relaksaciju, povratak energije i oporavak od bolesti.
Savremeni spa centri pruaju usluge osobama koje ele da se oslobode vika kilograma,
oblikuju svoje telo, relaksiraju i ugode sebi kroz razliite luksuzne tretmane. Ponuda varira i
moe biti manje ili vie sveobuhvatna, nudei sve ili samo pojedine elemente zdravog naina
ivota, ukljuujui zdravu ishranu, fitnes, kozmetike tretmane lica i tela, medicinske
preglede, savetovalita, nutricionizam, metode upravljanja stresom, holistili pristup zdravlju,
duhovno uzdizanje, terapiju pokreta i dr. Spa tretmani promoviu fiziki izgled, pomaui
osobama da izgledaju dobro i isto tako se oseaju prema sebi. Kod mnogih osoba,
zadovoljstvo fizikim izgledom direktno je povezano sa njihovim samopotovanjem i
vrednovanjem sebe samih.
11
12
NEF, New Economics Foundation, www.wellbeingmanifesto.com, pristupljeno u aprilu 2010.g.

Diener , Selingman, Beyond Money Towards an Ecomomy Of Wellbeing, 2004, Vol.5, No.1
15
Spa centri se razvijaju na najrazliitijim mestima, od planinskih vrhova, gradskih centara,

ostrva ili seoskim okruenjima. Ono to im je svima zajedniko jeste da se svi oni
specijalizuju za wellness dostizanje blagostanja i balansa tela uma i duha, podstiui nas ka
zdravim ivotnim izborima i navikama. Neki od spa centara se specijalizuju za odredjenu
vrstu usluga ili pak mogu kreirati uslugu prema eljama gosta. Spa su postala mesta gde se
ui i edukuje, nudei programe kroz koje gost stie nova saznanja i posveuje se spa
filozofiji zdravog ivota. Spa nain ivota se fokusira na balans i na osobu kao celinu, stoga
ono sto spa centri nude ima ire znaenje od samih tretmana pedikra ili masae, ve filozofija
izranja iz razloga zbog kojih se ti tretmani nude. Internacionalna Spa Asocijacija,
ISPA13,definisala je spa kao ,,mesta posveena poboljanju sveopteg blagostanja kroz
raznolikost profesionalnih usluga koje ohrabruju obnavljanje tela, uma i duha.
1.5.
VRSTE SPA CENTARA
1.5.1. Destinacijski spa centar (Destination spa)

Osnovni cilj ove vrste spa centra je okretanje korisnika spa usluga ka uenju i usvajanju
zdravih ivotnih navika kroz spa usluge, fiziku aktivnost, wellness poduavanje, zdravu
ishranu i specifina interesovanja. Destination spa obino imaju u ponudi all inclusive spa
terapije ili wellness programe, tj. sve elemente koje odmoru daju dimenziju zdravlja. Medju
zaposlenima je medicinsko osoblje, razliiti terapeuti (masae, tretmani) i fitnes instruktori.
Gosti na ovakvim mestima mogu ostati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, stoga, svi
elementi turistikih paketa moraju biti integrisani ka istom cilju. Destination spa je mesto gde
ceo objekat karakteriu razliiti elementi wellness ponude. Lokacija objekta esto je udaljena
od ostalih mesta u okruenju, tako da gosti esto i nemaju mnogo drugih opcija do da ostanu
unutar kompleksa. Shodno tome, menadment hotela esto mora da stavi akcenat na zabavu
gostiju u hotelu i njihovo ispunjavanje slobodnog vremena tokom celog dana.
13
Intenational Spa Association, www.experienceispa.com, pristupljeno u martu 2010.g.
16
1.5.2. Resort spa

International Spa Association, ISPA14, prilikom navodjenja vrsti spa centara, istie da
korisnici spa usluga neretko meaju pojmove destination spa i resort spa. Resort spa centri ne
moraju u potpunosti biti posveeni wellness filozofiji i zdravlju, ali u ponudi imaju i
programe za relaksaciju i oputanje gostiju najee kroz spa usluge, sport i aktivnosti
slobodnog vremena. Generalno posmatrano, takva mesta za ciljnu grupu imaju osobe iji je
osnovni cilj da uivaju u slobodnom vremenu, radije nego da se posvete leenju specifine
bolesti ili zdravstvenog problema. Shodno tome, atmosfera na mestima ovog tipa je veim
delom posveena zabavi i razonodi nego medicinskim okruenjem.
1.5.3. Medicinski spa (Medical spa)

Medical spa su mesta koja rade pod stalnim nadzorom medicinskog osoblja u okviru samog
objekta i njihov osnovni cilj je da prue sveobuhvatnu medicinsku i wellness negu u
okruenju koje istovremeno prua kako terapije tako i spa usluge. Evropska Spa Asocijacija,
ESPA15, istie popularnost medicinskih spa centara naroito u zapadnoj, istonoj i centralnoj
Evropi. Medjutim, takva mesta doivljavaju velike izazove obzirom da su smetajne jedinice
najee bolnice ili stacionari, manje privlani gostima i manje konkurentni na tritu.
Medical spa centri su najee zavisni od dravnog sektora i socijalnog zdravstvenog
osiguranja. Mnogi takvi objekti su sagradjeni pre pedesetak godina i bili su u funkciji bolnica.
1.5.4. Spa centri za dnevnu upotrebu - Day spa

Ovakvi centri pruaju klijentima spa usluge od strane profesionalnog osoblja na nivou
dnevnog korienja centra. Gostima se pruaju tretmani upotrebom profesionalnih proizvoda
u zasebnim sobama, koje reflektuju istu, umirujuu i atmosferu brige o gostu. Gostima se
omoguavaju tuevi i zasebne svlaionice, bade-mantili i sl. U ponudi su hidroperapija,
masae, fitnes, sauna, ali i tretmani salonskog tipa poput frizera, pedikira, manikira i sl.
Takodje, unutar objekta se mogu prodavati razliiti asortimani povezanih proizvoda
14
Johnson E.M. & Redman B.M, Spa - A Comprehensive Spa Introduction, ISPA, 2008, AH&LA, str.14-15
15
European Spa Association - ESPA, www.espa-ehv.com, pristupljeno u aprilu 2010.g.

17
(kozmetiki proizvodi, sportska oprema i dr.). Od izuzetnog su znaaja atmosfera, kvalitet,

usluge, istoa i profesionalizam, koji svi doprinose jedinstvenom iskustvu koji klijent dobija.
1.5.5. Rekreativni spa centri

Ovakva vrsta spa centara obino se planira u mestima gde postoji potreba da se stvore objekti
koji pruaju aktvnosti slobodnog vremena ili fitnesa za potrebe lokalnog stanovnita. Gosti
poseuju ovakve spa centre na nivou dnevnog boravka ili na nekoliko sati. Uglavnom ne
postoji mogunost smetaja i ponuda paketa usluga nije previe raznolika. Gosti preteno
dolaze da se rekreiraju, a medicinske usluge se ne pruaju. Osnovna ponuda ukljuuje vie
bazena, raliite saune i turska kupatila, djakuzi i masae. Delovi za relaksaciju i odmor esto
su odvojeni od delova za zabavu i porodine aktivnosti. Medju turistima, ova vrsta spa
centara je izuzetno popularna.
Pored gore navedenih tipova spa centara, treba spomenuti i:

Istorijska spa mesta, koja su nastala stotinama godina unazad na mestima gde se verovalo da
postoje mineralne vode lekovitih dejstava. Mnoge od njih danas se suoavaju sa problemima
nasledja i stoga ne mogu izai u susret velikom broju posetilaca. Restauracija i renoviranje tih
objekata je pod zatitom drava u kojima se nalaze, usled ega je uvodjenje novih sadraja za
pruanje usluga slobodnog vremena veoma ogranieno.
Kruz spa - cruise ship spa, su spa centri koji ine sastavni deo ponude velikih prekookeanskih brodova, tzv. kruzera, u kojima se nude profesionalne spa usluge, fitnes i wellness
izbor hrane.
Wellness, medicinski i spa hoteli, najee imaju dva pristupa gde, ceo objekat i svi sadraji
imaju za cilj poboljanje zdravlja gosta, ili se u okviru ve postojeih hotela nadogradjuju
medicinski sadraji. Menadment hotela esto u ponudi ima posteljinu i dueke od prirodnih,
ekolokih i ne-alergijskih materijala, ponudu sezonskog voa i mini barovi u sobama koji ne
sadre alkoholna pia, kao i obroci od specijaliteta lokalnog kraja.
Upravljanje objektima zdravstvenog i wellness turizma svakako je veoma kompleksno.
Upravljanje obuhvata od vodjenja rauna o zatiti ivotne sredine do brige o zaposlenima i
18
uslugama koje se pruaju. Nakon pozicioniranja objekta na tritu, predstoji teak deo
odravanja visokog nivoa kvaliteta usluga i profesionalizma zaposlenih.
S jedne strane su posetioci koji imaju izuzetno visoka oekivanja, sa druge strane centri koji
se neretko suoavaju sa potekoama pronalaenja profesionalnog i kvalifikovanog osoblja
koje upravo treba da prui oekivani visok nivo usluge.
irenjem wellness filozofije i razvijem spa centara u budunosti, pretpostavlja se da e doi
do formiranja novih oblika spa objekata, kao posledica zadovoljavanja promenljivih potreba
gostiju i isprobavanja novih poslovnih modela.
Slika 3. Poseenost spa mesta prema vrsti u Evropi
Slika 4. Poseenost spa mesta prema vrsti-Azija, Australija, SAD
19
1.6.
NAJEA PONUDA U WELLNESS I SPA CENTRIMA
Spa centri tee da budu to autentiniji u pruanju svojih usluga, uz protokole koji variraju od
mesta do mesta. Gosti najee biraju spa centre na osnovu usluga koje pruaju i filozofoje
koju praktikuju.
Najee usluge koje spa centri imaju u ponudi, mogu se svrstati na sledee:
Masae:
vedska,
masaa
dubokog
vezivnog
tkiva,
sportska,
akupresura,
iacu,tailandska, masaa sa toplim kamenjem
Azijski tretmani tela: akupresura, aiacu, refleksologija, Tuina, tailandski, Reiki
Hidroterapije: balneoterapija, talasoterapija, vacu, vii tu, vedski tu, sauna, tursko
kupatilo, kade
Tretmani tela: pakovanje tela blatom, lekovitim biljem, solju, morskom travom,
aromaterapije, pilinzi
Tretmani lica: duboko ienje lica, programi protiv starenja koe, tertmani
kiseonikom, vitaminima, mikrodermabrazija
Fitnes: joga, personalizovani porgrami vebanja sa individualnim trenerom, tai i,

aerobik, peaenje, meditacija, pilates
Salonski tretmani: manikir, pedikir, parafinska pakovanja, frizer, uklanjanje malja
asovi i predavanja o zdravom ivotu na temu: fitnesa, wellnessa, nutricionizma,

oslobadjanja od stresa
Medicinski tretmani: tetmani laserom, botox, akupunktura, mioterapija, kozmetike

operacije
Energetski tretmani: reiki, polaritet, balansiranje akri, terapija kristalima,

kraniosakralna terapija
20
slika 5. Pet najposeenijih tretmana u Evropi u 2008. godini
Izvor: ISPA, Global Consmer Study 2007, by Research International
21
2. PROFILI KORISNIKA TURISTIKIH USLUGA U WELLNESS

TURIZMU
Teorija marketinga u prolosti se uglavnom fokusirala na to 'kako prodati'. Danas se
marketing fokusira na potroae, pomerajui granice delovanja, od transakcijskog
razmiljanja do izgradnje odnosa. Stoga, bazini cilj marketing aktivnosti preduzea koje
posluje u oblasti turistike delatnosti pored razvijanja usluge, obezbeenja odgovarajueg
uslunog ambijenta, interne i eksterne komunikacije, praenja konkurencije, jeste
zadovoljavanje potreba i elja potroaa/turista na nain koji obezbeuje poveanje prodaje
turistikog proizvoda i ostvarenje profita na dugi rok.
Iz sloenosti pruanja turistikih usluga, proizilazi specifinost turiste kao potroaa. Njegove
potrebe su predmet marketing istraivanja pre donoenja odluke za odreeno putovanje, kada
se u njemu javi potreba za odmorom, zatim proces donoenja odluke vezan za izbor
organizatora putovanja, destinacije, sredstva prevoza, smetaja, ishrane i dr., kao i ocena
nakon korienja turistike usluge.
Trite neprekidno 'izbacuje' nove izazove, a turistiko preduzee mora na njih odgovoriti.
Potroai danas pridaju mnogo vei znaaj kvalitetu i vrednostima kada donose svoje odluke
o kupovini. est je sluaj da nekoliko agencija nudi potpuno isti paket aranman, ali je pored
cene koja moe imati znaajnu ulogu u izboru, jo vaniji ugled koji agencija ima kod
potroaa (na osnovu predhodnog linog ili tueg iskustva). Svako turistiko preduzee se
trudi da gradi svoj ugled na satisfakciji svojih klijenata a za to je presudan kvalitet usluge.
Razliite potrebe pojedinaca zadovoljava razliit spektar turistikog proizvoda, zato se mora
imati u vidu i razliito ponaanje potroaa u pogledu izbora i kupovine proizvoda. Turistiki
proizvod se kreira na tranji, kako bi se uskladila svaka pojedinana usluga i infrastruktura s
ukupnim doivljajem potroaa-turista. Svaki poslovni subjekt mora se prilagoavati
potrebama potroaa kroz kreiranje takvih proizvoda/usluga, koje e na to bolji nain
zadovoljiti potroake potrebe, a sa druge strane omoguiti poslovnom subjektu da realizuje
svoje ciljeve i ostvari profit.16
Podaci govore da savremen turista ima sledee primarne kriterijume pri izboru putovanja:
16
ivkovi R., Ponaanje i zatita potroaa u turizmu,2009., Univerzitet Singidunum, str.9-10
22
Preusmeravanje na blie i sigurne destinacije ispunjenim doivljajima i aktivnostima
Rast kraih, eih i vikend putovanja
Rast interesa za kulturnim sadrajajima, tradicionalnim vrednostima tipinih za
destinaciju, ekoloki svestan (valorizacija ekoloki ouvanih destinacija)
Rast interesa za aktivnim odmorom i posebnim sadrajima (orginalnost umesto
uniformnosti)
Rast zahteva za kvalitetom destinacije i usluge i zahtevan u pogledu vrednosti za
novac
Preferira specijalizovane programe, kao to su npr. biciklistiki, zdravstveni, wellness
programi, programi peaenja, krstarenja...

Kretanje ka individualizovanom ivotu potroaa jaa u celom svetu i postaje pravi izazov za
turistike destinacije, koje se nadmeu u kreiranju specifinih ponuda. Prilagoavanje ponude
doprinosi razvoju, lojalnosti potroaa i stalnom proirenju novih segmenata tranje na
tritu.
Uspena preduzea prepoznaju i profitabilno odgovaraju na nezadovoljene potrebe i trendove
u makrookruenju. Identifikacija trenda, predvianje verovatnih posledica i odreivanje
mogunosti su kritine markentike mogunosti. Trend otkriva izgled budunosti i postoji
velika verovatnoa da e novi programi marketinga biti uspeni ako idu u korak sa snanim
trendovima, otkrivajui nove trine mogunosti.
23
2.1.
FAKTORI KOJI SU UTICALI NA POJAVU WELLNESS TURIZMA
Rast sektora wellness turizma moe se pripisati veem broju faktora. Medjutim, veina njih je
aktuelna u kapitalistikim drutvima, koja imaju dugu tradiciju izlaznog turizma, tj. turizma
prema inostranstvu. Veina zemalja koje imaju razvijen wellness turizam su bogate zemlje
Zapada, mada treba tome pridodati i razvijeno domae i regionalno banjsko trite zemalja
Istone i Centrelne Evrope koje imaju rezvijen medicinski spa turizam, usled pomoi drave
kroz zdravstveno osiguranje gradjana da poseuju banje.
Melani Smit i Laslo Puko17 istiu sledee faktore koji su uticali na razvoj wellness turizma,
koji se vie vezuju za zapadno drutvo, mada se mnogi od njih poinju javljati i u zemljama
tranzicije (Centralna i Istona Evropa i veliki azijski gradovi).
2.1.1. Potraga za zajednitvom
U modernom drutvu, zajednica postaje sve vie dislocirana i iscepkana. Sve je vei broj
samih osoba, kao i uvean procenat ena prednost daju karijeri. Kao posledica toga, broj dece
u razvijenim zemljama Evrope belei pad, a broj razvoda belei porast. Za razliku od azijskih
zemalja gde se vrednuje zajednitvo, evropska drutva vrednuju nezavisnost i individualnost.
Proces globalizacije je doveo do novog, ireg kocepta zajednice, a u nekim sluajevima,
virtuelne zajednice zamenile su one realne. Uprkos tome, globalistika elita esto potiskuje
oseanje samoe, depresije i izolovanosti, dok socijalni psiholozi istiu da veina ljudi ima
jaku potrebu da pripada negde, izvesnu elju za familijarnou i sigurnou.
Mnogi wellness turisti su u potrazi za oseanjem zajednitva, bilo da je to u holistikim
centrima, joga utoitima, putovanjima i sl. Iako je njihov primarni fokus usmeren ka
sopstvenom razvoju, oni ele da se nadju u emotivnom, duhovnom i psiholokom zajednitvu
sa drugima. Tokom odmora, formiraju se privremene zajednice, gde gosti ili pacijenti kroz
niz zajednikih aktivnosti i obroke, zbliavaju se i socijalizuju. Mnoge osobe, naroito starije
i bolesne, esto oseaju razumevanje i saoseanje kod osoba njima slinim, to je esto sluaj
u dravama u kojima odlazak u medicinske centre subvencionitu vlade drava.
17
Smith M. & Puczko L, Health and Wellness Tourism, 2008, BH, str. 69-81
24
2.1.2. Opsednutost sobom i slavom

Kako je koncept zajednitva postao umanjen, suprotno tome je opsednutost sobom poveana
zahvaljujui medijima, novim tehnologijama i konzumerstvu. To se esto ogleda kroz
fokusiranost na spoljanji izgled, odevanje, potronju i sve rastuu fasciniranost slavnim
linostima. Dok je s jedne strane sve vei akcenat na spoljanjem izgledu, s druge strane je i
potraga za unutranjim duhom. Smit i Puko navode da u Severnoj Americi dve treine
stanovnitva pati od sindroma oboavanja slavnih linosti. I dok s jedne strane to se moe
shvatiti kao bezopasno bekstvo od svakodnevice, takodje moe dovesti i do stvaranja
nezdrave slike samoga sebe, vodei do poremeaja poput anoreksije ili podrvgavanju
plastinim operacijama.
2.1.3. Fitnes i sport
Statistike otkrivaju da je gojaznost u svetu godinama u porastu, pogotovo u SAD i Velikoj
Britaniji, gde se skoro svaka etvrta osoba smatra gojaznom. Obzirom na pandemsku pojavu
gojaznosti, javlja se potreba za specijalnim reimima ishrane, dijetama, ali takodje i za
popularizacijom fizike aktivnosti i sporta. Zapadno drutvo belei produenje ivotnog veka,
te je u porastu broj starijih osoba koje ele da ostanu u formi i dobrom zdravlju. Mnoge osobe
u zapadnom svetu imaju usled dugo vremena koje provode na poslu, malo slobodnog
vremena za razonodu, te to esto koriste kao izgovor za ne bavljenje sportom. Svakako da je
odmor ispred televizora privlaniji od tranja ili odlaska u fitnes centar. Stoga, mnogi
wellness hoteli i rizortovi u okviru svoje ponude imaju programe koji ukljuuju fitnes i
grupne vebe.
2.1.4. Korienje slobodnog vremena
U dananje vreme, zapadno drutvo belei sve vei broj osoba koje imaju dovoljno novaca ali
nemaju mnogo slobodnog vremena usled vremena koje provode na poslu. Ovo se posebno
odnosi na majke koje su zaposlene. Medjutim, Smit i Puko navode da statistike otkrivaju da
ene u proseku, uestvuju u deset razliitih aktivnosti slobodnog vremena godinje, u
poredjenjusa est od pre dvadeset godina. Takodje, navode i da iako veina ljudi provodi
svoje slobodno vreme ispred televizora ili na internetu, postoji rastua elja za linim samopoboljanjem, te da oko 50% Britanaca smatra da slobodno vreme treba provoditi na koristan
nain. Ovo je izuzetno vana implikacija za wellness turizam koja se moe delom objasniti
zato postoji sve vei broj ljudi koji je voljan da potroi svoj teko zaradjeni novac na lini
25
napredak, ak i za vreme odmora. Iako ljudi imaju manje vremena za rekreativna putovanja,
sve je ea pojava kraih a eih pitovanja, tzv. produenih vikenda.
U istraivanju koje je sprovela kua Marks&Spenser18 navodi se da je kupovna mo ena u
poslednjih dvadeset godina porasla za 50%, uz uveanje broja ena za 6% koje rade puno
radno vreme. Takodje, ene u Britaniji zaradjuju 75% od plate mukaraca to je za 10% vie
nego u odnosu na 1985. godinu. Istraivanje takodje pokazuje da tipina enska kupovna
korpa izmedju ostalog, sadri:
Vie odmora godinje, ukljuujui i udaljene destinacije
U proseku jednom nedeljno ruak u restoranu
Trokove na sopstveni automobil
Dijetetske proizvode i lanarinu u fitnes centru
Dizajniranu odeu
Tretmane lepote, dnevne spa tretmane, nakit, parfeme i dr.
U poredjenju sa istraivanjem iz 1985. godine, moe se zakljuiti da su ene u svoje kupovne

liste ukljuili fitnes i wellness aktivnosti poput odlaska u teretanu, spa i kozmetike salone,
kao i putovanja na udaljene destinacije. Takodje, sve je vei broj ena koje sebi mogu
priutiti putovanja koja ukljuuju terapije sa terapeutima, tzv. life-coaching, nutricionizam,
psihologe, fitnes instruktore i sl.
2.1.5. Uticaj medija
U savremenom drutvu termin wellness se sve ee upotrebljava u najrazliitije marketinke
svrhe. Kozmetiki preparati, amponi, asopisi, kolai, pa ak i autoperionice, oznaavaju se
kao wellness proizvodi i usluge. este nagrade na televizijskim i internet izvlaenjima su
wellness putovanja u neke od dalekih zemalja. Gotovo da nema oveka koji nema razvijenu
neku asocijaciju kada je u pitanju termin wellness. Skretanje panje na re wellness od strane
medija, poveava znatielju osoba da za neko od svojih sledeih putovanja izaberu upravo
wellness i spa odmor, ili ba hotel koji ima wellness sadraje radije nego onaj koji to nema.
Takodje, kada se jednom iskuse aktivnosti zdravijeg naina ivota, vea je verovatnoa da e
odredjen procenat gostiju nastaviti da se bavi tim aktivnostima i kada se vrati kui.
18
M&S, Spending Habits of Bridget Jones Generation, 2005, www.marks&spencers.com, press release
26
Tabela 1. Spoljanji i unutranji faktori koji utiu na razvoj zdravstvenog turizma

Spoljanji faktori
Unutranji faktori
Moda i tradicija
Opsednutost sobom i slavom
Fitnes i sport
Medicina
Potraga za zajednicom
Terapija i leenje
elja za pojednostavljivanjem
Psihologija
Okretanje novoj spiritualnosti
Nutricionizam
Elita koja ima novaca, ali nema vremena
Dravna politika
Znatielja
Izvor: Smith M. & Puczko L, Health and Wellness Tourism, 2008, BH, str. 80
asopis za zdravstevi turizam - Health Tourism Magasine19 navodi kako turisti sve vie trae
da svoje svakodnevne ivotne aktivnosti upranjavaju i tokom odmora. Kao rezultat toga, u
potranji su destinacije koje mogu gostima da pored razonode prue i spa sadraje, prirodne
tretmane, relaksaciju, kvalitetan smetaj i izbor lokalne hrane i pia. U porastu je potranja za
destinacijama koje nude holistiko iskustvo zasnovano na blagostanju.
U tom kontekstu, tradicionalna spa mesta-banje, irom Evrope podvrgavaju se velikim
promenama. Faktori koji su uticali na tu promenu ili push faktori su:
Ukidanje finansijske podrke drave za korienje tradicionalnih tretmana kao deo

zdravstvenog sistema, naroito u Nemakoj i Italiji, to je direktno uticalo na banje u
Italiji, Austriji i Sloveniji.
Potreba da se udalji od isto medicinskog fokusa i staromodne slike oporavka, starih

osoba i stacionarske atmosfere.
Uticaj sve rastue konkurencije novih destinacija sa novim hotelima koji su ozbiljno
investirali u wellness sadraje.
19
Dramatian pad trenda odlaenja na duge odmore.
www.healthtourismmagasine.com , pristupljeno u maju 2010.
27
Novi podsticaji potranje ili pull faktori koji su uticali na promenu su:
Promena stava prema brizi o zdravlju kao i davanje sve veoj vanosti prevenciji
bolesti radije nego leenju iste.
Rastua zainteresovanost za alternativne vidove medicine, to je proporcionalno

smanjenom poverenju u zapadnu medicinu i lekove.
Propagiranje stava o sve duem i zdravijem ivotu.
Potreba da se pronadje protivtea haotinom i stresnom stilu ivota.
Potraga da se nadje balans uma tela i due u ivotu kao protivtea sve vee zavisnosti
oveka od tehnologije.
Uticaj low-cost avio kompanija koje imaju letove za mesta koja su blizu tradicionalnih
banjskih mesta.
Vanost investiranja privatnog sektora u banje, to je stimulisalo razvoj novih ideja i

veu fokusiranost na trite.
2.2.
TRANJA, MOTIVI I PROFIL KORISNIKA WELLNESS USLUGA
Segmentacija trita omoguava da se odredi ciljno trite i na pravi nain zadovolje zahtevi
trita20. Segmentacija trita jeste, u stvari, napor preduzea da grupie potencijalne
potroae na takav nain da njihova reakcija na instrumente prodaje (proizvod/usluga, cena,
kanali prodaje i promocija) budu sline, ili drugim reima da te reakcije vie variraju medju
segmentima nego u okviru segmenata 21.
20
21
ivkovi R, Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, 2009, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 9
Milisavljevi M, Todorovi J, Marketing strategija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str. 357-360
28
Tabela 2. Profilisanje korisnika wellness usluga
Vrsta wellnessa
Proizvod / Lokacija
Tipine aktivnosti
Tradicionalne banje
(npr. Centralna i
Istona Evropa, Japan
i Italija)
Hoteli i spa centri za
dnevno korienje
(npr. Velika Britanija,
SAD, Karibi, JI
Azija)
Rekreativni spa centri
(npr. Austrija,
Nemaka)
Sedenje u mineralnoj
vodi, masae, sauna,
tursko kupatilo
Fiziki,
medicinski,
leenje
Starije osobe koje imaju

specifine tegobe i
bolesti
Kozmetiki tretmani,
relaks masae,
aromaterapije, djakuzi
Kozmetiki,
relaksacioni
Posetioci viih primanja,

poslovni turisti, ee
ene
Bazeni, termalne vode

bez medicinskog
znaaja, tematske saune
i turska kupatila,
djakuzi, fitnes
Hidroterapije,
inhaliranje solju, piling
solju, pakovanje
morskom travom,
sunanje
Joga, masae,
kreativne, duhovne i
psiholoke radionice
Fiziki,
relaksacioni,
zabava
Skijai, penjai, etai,

parovi, porodice sa
decom
Fiziki, leenje,
kozmetiki
Posetioci viih primanja,

starije osobe
Uglavnom ene, starije

od 35 godina, tzv. baby
boomers generacija
Joga, meditacija,
pevanje (pojanje)
Fiziki, mentalni,
psiholoki,
drutveni,
kreativni,
duhovni
Fiziki, mentalni,
duhovni
Meditacija, post,
pevanje (pojanje)
Mentalni,
duhovni
Baby-boomers, putnici sa
kemperskim rancima,
tzv. bekpekeri, hipici
Sve generacije, u porastu
osobe ispod 30 g, ne
preterano religiozne
Rizortovi pored mora

i centri za
talasoterapiju (npr,
Francuska, Izrael,
Grka)
Holistiki centri (npr.
Grka, panija, SAD,
Australija)
Joga centri (npr.

Indija, SAD, Kanada,
Evropa)
Utoita za meditaciju
(npr. Tajland, Indija)
Domeni
wellnessa
Centri za hodoasnike Poseta duhovnih

(npr. panija,
predela, religijskih
Francuska, Grka)
zdanja, peake rute do
svetih mesta
Medicinski centri
Operacije, plastina
(npr. Madjarska, J.
hirurgija, stomatoloke
Afrika, Indija)
usluge, specijalni
tretmani
Fiziki, duhovni
Fiziki,
kozmetiki
Izvor: Smith M. & Puczko L, Health and Wellness Tourism, 2008, BH, str. 134.
29
Tipini gosti
Veinom zaposlene ene

iznad 40 godina starosti
Stanovnitvo iz Z.
Evrope i S. Amerike
kojima je tretman
jeftiniji u inostranstvu,
uglavnom stariji od 30 g.
Prethodno navedena tabela ukazuje na procentualno veinski broj ena i osoba iznad 30
godina starosti koje koriste wellness usluge, u odnosu na broj mukaraca i mladih osoba.
Razlozi ovog trenda proizilaze iz pretpostavke da je enski rod uvek bio vie zainteresovan za
fiziki izgled, probleme sa kilaom, kozmetiku, izgled kose i sl. od mukaraca. Ovo se
delimino objanjava i oekivanjem drutva, modnim trendovima, uticajem medija i dr.
Uglavnom su ene tradicionalno brinule o porodicama, te stoga su prihvatile i odgovornost za
zdravlje i blagostanje lanova porodice, brinui o leenju, ishrani i podstiui bavljenje
fizikom aktivnou. Iako mnoge ene danas rade puno radno vreme i imaju daleko manje
vremena da se posvete deci, porodici i sebi, a pogotovo aktivnostima slobodnog vremena i
relaksaciji, nije iznenadjujue sto upravo ude i imaju potrebu da se relaksiraju i koriste
specifine tretmane wellness usluga kako bi se odmorile od obaveza i ujedno izgledale bolje.
Mukarci, s druge strane, preferiraju drugaije oblike relaksacije, od kojih neki imaju domene
wellnessa kao to je bavljenje odredjenim sportom ili fizikom aktivnou. Vea je
verovatnoa da e marketinko targetiranje mukaraca prema spa uslugama biti uspeno ako
se one istaknu kao sredstvo za relaksaciju i oslobodjenje od stresa. Popularne aktivnosti su
masae, sauna, tursko kupatilo i fitnes.
Mladi ljudi (od 18 do 25 g.) s druge strane, ne oseaju potrebu za wellness uslugama jer se
nalaze na vrhuncu fizike snage, nisu preterano izloeni stresu i imaju manje odgovornosti
nego osobe preko 30 godina. Oni ne bi bili privueni uslugama koje u sebi imaju dimenziju
prevencije od bolesti ili leenja bolesti (to je motiv kod starijih osoba), dok su luksuzna spa
mesta esto van njihovog finansijskog opsega. Rei poput fitnes, bekstvo, zabava, kuliranje,
pa ak i detoks imaju privlaniji prizvuk nego wellness. Oni najee putuju u velikim
grupama prijatelja u potrazi za zabavom.
Zaposleni na menaderskim pozicijama srednjih godina imaju malo slobodnog vremena usled
posla i porodinih obaveza, a zato imaju visoku platenu mo i spremni su da plate kratke
luksuzne ugodjaje ili pak krae kurseve upravljanja stresom ili life kouinga.
Starije osobe ee imaju zdravstvene tegobe, slabije su platene moi i imaju dosta
slobodnog vremena. Stoga su medicinska spa mesta ili wellness kruzeri najprikladniji vid
relaksacije za njih.
30
Prilikom segmentacije trita, stavlja se fokus na faktore kao to su:22
Demografski koji se sastoji u podeli korisnika na osnovu godita, pola, primanja,

statusa, religije i obrazovanja
Geografska segmentacija predstavlja alokaciju trita po razliitim geografskim

podrujima (gradovi, regije, drave)
Psihografski segment je jo bitniji pri analizi wellness turizma, kao to je analiza

ivotnog stila, vrednosti, zaposlenje, linost i hobiji
Bihevioristika segmentacija korisnike deli na osnovu njihovih znanja, stavova

upotrebe ili reakcije prema ponudi
to se tie potranje, wellness turisti i oni koji imaju holistiki pristup su u aktivnoj potrazi za
zdravljem i veoma su motivisani i odluni da zauzmu aktivan stav. Oni esto biraju
alternativne vidove ortodoksne medicine i spremni su da se oprobaju u novinama.
Osnovna ciljna grupa wellness turizma je tzv. baby boomers generacija, koja predstavlja
osobe izmedju kasnih tridesetih i srednjih pedesetih godina. Ova grupa osoba je u vrhuncu
svoje platene moi, ima visok nivo obrazovanja, oslobodjena je otplate kredita, ima vie
vremena za putovanja i jaku elju za samoispunjenjem.
Sajt Wellness Lifestyle Insights navodi koja su to ivotna doba i situacije kada se osobe
zainteresuju i motiviu za wellness usluge. Prema njima to je nakon bavljenja sportom u
srednjokolskom periodu, u toku studiranja, nakon trudnoe, nakon jubilarnih rodjendana i
nakon linih zdravstvenih iskustava.
Smit i Puko navode da je veina wellness turista motivisana da pobolja svoje fiziko i
mentalno zdravlje. U zavisnosti od linih okolnosti, oni mogu biti u potrazi za relaksacijom i
odmorom, bekstvom od stresa, duhovnim iskustvom, prirodom, linim razvojem i
poboljanjem, upoznavanjem njima slinim osobama i formiranjem zajednica, kao i
emotivnim i kreativnim izrazom.
22
Prilagodjeno prema ivkovi R, Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, 2009, Univerzitet Singidunum , str. 14-15
31
Tabela 3. Emocionalni okidai za wellness putovanja

Fokus na putovanju
Emocionalni okida
,,Moj ivot nema smisao
Uenje
pravca
pronalaenje
Rezultat koji nosim

kui
ivotnog Obnovljenost
svest o pravcu
kroz
,,Znam ta elim, ali sam Cilj: da se detoksiram, dovedem u Obnovljenost

kroz
se zaglavio/la u ivotu
zdravo i fiziki pogodno stanje, da napredak prema cilju
ojaam duh
,,Srozao sam se
svakodnevnog ivota
od Obnoviti sopstvene potrebe
Obnovljenost
kroz
ojaano blagostanje
,,Moja veza sa partnerom Fokus jednog na drugo i na vezu

je
u
krizi
usled
svakodnevice
Obnovljena veza
Zasluio sam nagradu i Ugadjanje sebi

eilm da proslavim
Obnovljenost sebe
Izvor: Smith M. & Puczko L., Health and Wellness Tourism, 2009, BH, str.143
2.3.
FILOZOFIJA KORISNIKA SPA USLUGA
Korisnici spa usluga ne uestvuju u spa industriji u istoj meri. Internacionalna spa
asocijacija23 izdvaja tri segmenta u zavisnosti u kojoj meri su ukljueni u spa svet.
2.3.1. Aktivni korisnici

Ovoj grupi spa korisnika pripada relativno mali broj osoba. Oni veruju da uenje o wellness
filozofiji i odlazak u spa mesta zauzima vaan deo njihovog ivotnog stila. Smatraju da su
kozmetike usluge povrnog karaktera i gledaju na odlazak u spa centar kao mesto koje im
moe pruiti terapeutsko dejstvo. Ovoj grupi korisnika nisu primarni luksuzni objekti, ve
radije daju na znaaju iskustvu koje doive prilikom svake posete, od poetka do kraja, u
toku kojeg cene profesioalan pristup u procesu podmladjivanja i napretka. Njihovi ciljevi su
takvi da je kvalitet usluga ispred cene, obuenost osoblja, kao i opta atmosfera ambijenta.
23
ISPA, Spa - A Comprehensive Introduction, 2008, AH&LA, str. 18-20
32
2.3.2.
Periferni korisnici
U drugu grupu korisnika spadaju periferni korisnici koji uivaju u spa uslugama, ali ne
pridaju veliki znaaj tome u ivotu. Oni najee koriste kozmetike tretmane i tretmane da
ugode sebi, kako bi izgledali lepo i oseali se dobro. Ovi korisnici nemaju ozbiljnu
povezanost sa celokupnom wellness filozofijom i veoma su osetljivi na cene, to ih moe
odbiti od usluga koje nemaju za cilj poboljanje fizikog izgleda. Iskustvo koje dobijaju im je
ogranienog znaaja i ne povezuju previe odlazak u spa mesta sa idejom o optem
poboljanju zdravlja.
2.3.3.
Umereni korisnici
Ova grupa se nalazi izmedju dve prethodno navedene grupacije i ujedno predstavlja najiru
grupaciju spa korisnika. Oni su generalno zainteresovani da naue i saznaju neto vie o
benefitima spa usluga, ali im nedostaje privrenost i strast aktivnih spa korisnika. Nastoje da
uspostave balans izmedju istog zadovoljstva i iskustva preobraanja tela, uma i duha. Imaju
izvesna ogranienja po pitanju spremnosti da plate za usluge koje nisu do sada probali, jer je
njihov iri cilj radije da pobegnu od svakodnevnih obaveza nego da rade na sopstvenom
blagostanju. Iz marketinke perspektive, u ovom segmentu se nalazi najjai potencijal za rast
spa industrije.
Slika1.Uesnici u spa industriji

Izvor: ISPA, Spa A Comprehensive Introduction, 2008, AH&LA, str. 19.
33
2.4.
BENEFITI KORISNIKA WELLNESS USLUGA
U istraivnju koje je sprovela Kornelija Voigt (Cornelia Voigt)24 sa Univerziteta u Junoj

Australiji, wellness turisti se mogu podeliti u tri grupe u zavisnosti od benefita koje oekuju
od wellness usluga:
Korisnici spa usluga u cilju lepote beauty spa visitors
Sportsko rekreativni korisnici lifestyle resort visitors
Posetioci duhovnih utoita spiritual retreat visitors
Istraivanje je obuhvatilo 31 korisnika wellness usluga, a na osnovu intervjua obavljenih sa

njima, dobijen je rezultat od 22 benefita koji korisnici dobijaju korienjem wellness usluga.
Korisnici spa usluga u cilju lepote, najee izdvajaju benefite kao to je briga o telu i
izgledu, ulepavanje i uivanje, socijalizacija, samopotovanje, relaksacija, oslobadjanje od
stresa.
Ova grupa korisnika poseuje wellness centre u cilju promene i unapredjenja fizikog
izgleda, a fokus na sebe se odnosi na preputanje uivanju i ugadjanju sebi. One oekuju da
im se ugadja i da ih tokom trtmana razmaze . U tom smislu, relaksacija i oslobodjenje od
stresa su pasivni benefiti bliski fizikoj lenjosti za razliku od rekreativaca koji upravo ele da
se bave fizikom aktivnou kao bi se suoili i razmiljali o ivotu.
Sportsko rekreativni korisnici preteno su fokusirani na kontemplaciju, poboljanje
zdravlja, izleenje i oporavak, kao i detoksikaciju, vebanje i fitnes, poboljanje sna, reime
ishrane (za razliku od korisnika usluga za ulepavanje kojima ishrana nije bitna).
Posetioci duhovnih utoita naglaavaju bitnost benefita kao to je beg od svakodnevnice,
pronalaenje mira i spokoja, duhovni napredak, samoostvarenost i postizanje samosvesti.
Veliki broj ispitanika iz sve tri grupe istakao je benefit fokusiranje na sebe kao vaan segent
prilikom korienja wellness usluga, bez prisustva osoba koje ih poznaju, dakle da sami
iskuse usluge i koncentriu se na sebe.
24
Cornelia Voigt, Insights Into Wellness Tourists: Segmentaton by Benefits ,2008., University of South
Australia
34
2.5.
STUDIJA SLUAJA
Zdravstveno - rekreativni centar Dejvid Lojd (David Lloyd Leisure - Health & Fitness
Club)25
Dejvid Lojd grupa vodi 78 klubova irom Velike Britanije i 10 klubova u Evropi. Ukupno
broji preko 450.000 lanova, to ga inim jednim od najveih lanaca koji pruaju fitnes, spa i
zdravstvene usluge. Zapoljava preko 6000 osoba, ukljuujui oko 750 profesionalca u
domenu fitnesa i zdravlja, kao i 350 teniskih instruktora.
Dejvid Lojd klub Kensington se nalazi u centru elitnog dela Londona Kensingtona, u
Velikoj Britaniji. U ulici Gloster, okruen je velikim brojem najpoznatijih hotelskih lanaca
poput hotela Meriot, Holidej In, Kraun Plaza, Radison, kao i sa jo dvadesetak hotela sa etiri
i pet zvezdica. Upravo ovakva lokacija u najveoj meri odredjuje ciljnu grupu lanova kluba,
te je upravo iz tog razloga odredjen da bude premier klase.
Target klijenti su rezidenti vie platene moi, korporativni klijenti koji rade u oblinjim
firmama, kao i turisti koji odsedaju u oblinjim hotelima, sa kojima klub ima potpisane
posebne ugovore.
Kada se misli na rezidente, klub pokriva potrebe svih generacija, od majki sa bebama i
decom, penzionera, studenata do zaposlenih ljudi.
Upravo svi ovi faktori uticali su na formiranje razliite ponude i vrsta lanarina. Tako na
primer, gostima su na raspolaganju mesene lanarine za:
Poludnevno korienje kluba, od 10 do 17h, idealno za majke sa decom i penzionere
Celodnevno korienje kluba, namenjeno zaposlenim osobama
Studentska lanarina, koja ima vremensko ogranienje ali prua studentski popust
Korporativna lanarina, namenjena zaposlenima u firmama sa kojima DLL grupa ima

potpisane korporativne ugovore, koja prua povlaenu cenu u odnosu na obinu
lanarinu
25
Porodini paketi i paketi za parove
www.davidlloyd.co.uk, pristupljeno u aprilu, 2010.g.
35
Klub ima preko 4000 stalnih lanova i oko 60 zaposlenih. Radno vreme je od 6 do 23h
radnim danima i 8 do 22h vikendima, upravo da bi se izalo u susret svakoj od gore
navedenih ciljnih grupa. Praksa pokazuje da poslovni gosti koriste usluge od 6 do 8h, kao i
nakon 19h, majke sa decom dolaze od 10 do 12h i od 15 do 17h, studenti i penzioneri takodje
u prepodnevnim i ranim popodnevnim satima. Iako je ciljna grupa heterogena iz ega se
moe stei utisak da deca i poslovni klijenti ne idu jedni sa drugima, pametno osmiljen
raspored sadraja kao i vremenska razgranienost korienja sadraja upravo dozvoljava da
sve ciljne grupe borave pod istim krovom ne ometajui jedni druge, tako da je osnovni
zajedniki imenitelj svih grupacija zapravo dobra platena mo i visoka oekivanja po pitanju
kvaliteta i usluga.
Sadraji kluba prostiru se na etiri sprata koja sadre:
Dve teretane, jedna sa dnevnim svetlom i tiom muzikom, druga bez dnevnog svetla i
veoma glasnom muzikom
Tri sale za grupne vezbe, pod nazivom Mind&Body, Energy zone i sala za vebe na
biciklima, u kojima se odrava preko 100 asova grupnih vebi nedeljno od joge i
pilatesa do step-aerobika, kombat vebi, bodi balansa, pre i post porodjajnih vebi,
boksinga, power plate-a i sl.
Spa zonu, na posebnom spratu ine bazen, deiji bazen, tursko kupatilo, sauna i
djakuzi. U bazenu se ujutru organizuju asovi akvabika, a preko dana asovi plivanja
za decu.
Usuge kozmetikih tretmana (tretmani lica, frizer, pedikir, manikir) su autsorsovane,

kao i usluge sportske medicine, koja prua preglede od strane medicinskog osoblja.
Restoran i vitamin bar, sa izborom zdrave hrane i ejkova (voni, proteinski...)
Ogradjena igraonica za decu, kao i vrti koji usluge brige o deci naplauje na sat i
omoguava mamama da dok su deca u vrtiu mogu da vebaju
Svlaionice na svakom spratu, ime se izbegava stvaranje guve i etanje gostiju po

celom klubu
Internet centar, kao i mogunost korienja beinog interneta u celom klubu
36
Prodajni pult koji ima svu nepohodnu sportsku opremu za vebanje u sluaju da je
klijent neto zaboravio
Jedan od razloga zbog ega je ovaj klub izabran za sltudiju sluaja je upravo to na veoma
nenametljiv nain brine o svojim klijentima i svakoj ciljnoj grupi pua zadovoljenje svih
oekivanja, od besplatnog parkinga i korienja pekira do usko kreiranih usluga za svaku
grupu pojedinano. Ono to ovom klubu ide sa uspehom je upravo umee da sve te razliite
ciljne grupe, uz pomo dobre organizacije i profesionalno obuenog osoblja ugoste u istom
objektu i da se svaki od njih oseti kao da je to mesto ba stvoreno za njih.
S druge strane, pozicioniranost ovog kluba, omoguava mu da ostvari dodatni prihod od
turista koji svakodnevno poseuju grad i na taj nain bude i deo turistike ponude grada, a ne
samo gradski rekreativni centar.
Dejvid Lojd predstavlja primer fitnes i spa kluba, koji klijentima omoguava bekstvo od
svakodnevnog uurbanog stila ivota, mesto za odmor i relaksaciju, bavljenje sobom ali i
mesto gde se moe popiti kafa sa prijateljima.
37
Ophodi se lepo prema zemlji;

ona ti nije data od roditelja,
ona ti je pozajmljena od strane tvoje
dece.
Kenijska poslovica
3. ODRIVI RAZVOJ WELLENSS TURIZMA
3.1. POJAM ODRIVOG TURIZMA
Odrivi turzam u svom najkonkretnijem smislu, podrazumeva privrednu granu koja vri
minimalan uticaj na ivotnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomaui sticanje zarade,
nova radna mesta i zatitu lokalnih ekosistema. Naime, to je odgovoran turizam koji se
prijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj batini.26
Jo uvek ne postoji jedinstveno prihvaena definicija odrivog turizma, koja pretpostavlja ne
samo potovanje principa odrivog razvoja, ve i etike promene kod svih uesnika u
turistikom procesu.
Neophodno je poboljati kvalitet ivota, ekonomski razvoj, individualno oseanje blagostanja
i to putem smanjenog korienja neobnovljivih resursa i pritiska na ivotnu sredinu i oveka.
Najjednostavnija definicija jeste da se pod odrivim turizmom podrazumeva "svaki vid
turizma koji doprinosi zatiti ivotne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i
unapreivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi".27
Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogui ljudima uivanje i sticanje znanja o
prirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruenja, uz ouvanje
integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalne zajednice.
Iskustvo pokazuje da je planiranje na vie nivoa (tzv. multi- level planning) najefektivniji i
najodriviji pristup planiranja i razvoja turizma. To podrazumeva integrisanje strategija
26
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, www.ekoplan.gov.rs, pristupljeno u julu 2010.
27
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, www.ekoplan.gov.rs, pristupljeno u julu 2010.

38
turizma na nacionalnom i regionalnom nivou, lokalne destinacije i upravljanja samim

objektom.
Prema izvetaju ITB WTTR-a28 za 2011. g., turisti prilikom rezervacije odmora, ne pridaju
veliki znaaj odrivosti destinacije i hotela, istraivanje je pokazalo da se odrivost nala na
sedmom od osam mesta po bitnosti prilikom pravljenja rezervacije. S druge strane, za 20%
turista, odrivost se nala kao jedna od tri bitne stavke prilikom odabira aranmana. Suprotno
tome, 42% Amerikanaca je spremno da plati vie za turistike usluge ukoliko one doprinose
,,zelenoj planeti.
Na osnovu ispitivanja o svesti turista o odrivosti, Lucern Univerzitet navodi da su potroai
svesni odrivosti lokalnih proizvoda, zajednice i kulture. Takodje, ouvanje energije,
upravljanje otpadom i ukljuivanje lokalne zajednice u turizam, vide kao izuzetan vid
odrivosti.
Svetski turizam doprinosi sa 5% globalnoj emisiji CO2, od ega 40% odlazi na avio
saobraaj, 32% od putovanja automobilom, a 21% od smetajnih kapaciteta.
U sluaju razvoja zdravstvnog turizma, od izuzetnog je znaaja postojanje svesti o uticajima i
praenju principa odrivosti i ekoloke svesti, naroito to se zdravsteni i wellness turizam
najee zasniva na krhkim prirodnim resursima i dobrima.
3.2. UTICAJI WELLNESS TURIZMA NA OKRUENJE

Planiranjem u turizmu se odredjuju ciljevi i ukazuje na sredstva i metode kako da se ti ciljevi
postignu. Planiranje je jedan od najvanijih instrumenata nacionalnih, regionalnih i lokalnih
vlasti, a svesnim planiranjem preventiraju se i umanjuju negativni uticaji turizma na najnii
nivo, dok se pozitivni uticaji omoguavaju i jaaju. Zdravstveni i wellness turizam imaju
sline uticaje na okolinu. Uticaji turizma grupiu se u tri osnovne kategorije: ekonomski,
drutveno kulturni, i uticaji na okolinu 29.
28
29
ITB World Travel Trends Report 2010/2011, IPK International on behalf of ITB Berlin, str. 24
Smith M., Puczko L., (2009) Health and Wellness Tourism, BH, Elsevier, str. 157.
39
3.2.1. Ekonomski uticaji

Zaposlenost: Bilo koji oblik zdravstvenog i wellness turizma ima potrebu za zapoljavanjem
obuenog osoblja, vie nego to je to sluaj u hotelima masovnog turizma. I dok to sa jedne
strane predstavlja povoljan uticaj, s druge strane je esto teko pronai kvalifikovano i
iskusno osoblje u mestima gde se objekat nalazi. Ovakva situacija ima za posledicu
dovodjenje obuenog osoblja iz drugih krajeva. Ukoliko su razlike i udaljenosti izmedju
glavnih gradova i regiona gde se razvija wellness turizam velike, poslodavci esto moraju da
nude povoljnije uslove i zarade kako bi privukli osoblje iz drugih krajeva.
Ekonomija: Praksa je pokazala da gosti zdravstvenog i wellness turizma troe neto vie
novca nego konzumenti ostalih vrsta turizma, iz razloga to ili ostaju due, nekada i po
nekoliko nedelja ukoliko se radi o medicinsko turistikim kompleksima, ili u sluaju
wellness turizma odsedaju u hotelima vie kategorije (najmanje tri zvezdice). Takodje, usluge
koje koriste su velikim delom oslonjene na ljudske resurse, tj. personalizovane usluge poput
razliitih vrsta tretmana ili masaa koje izvode specijalisti-terapeuti runo, to implicira i vei
broj zaposlenih nego u nekim drugim vrstama turizma, npr. kongresnom turizmu.
Rizici koji se mogu javiti su razvijanje odredjene vrste usluga usled ega dolazi do mono
kulturalnog razvoja i preterane zavisnosti od samo jedne aktivnosti. Stvaranje neravnotee u
ponudi dovodi u pitanje dugoronu odrivost, obzirom da svaka promena na ekonomskom
tritu, zdravstvemoj politici ili trendovima uopte, moe imati velikog uticaja na destinacije i
operatore. Smatra se da promena od samo 1% u podrci drave prilikom subvencionisanja
odlaska u banje, moe imati i te kakve pozitivne, tj. negativne uticaje. Manje razvijene
destinacije smatraju srenim reenjem preuzimanje tehnologija i proizvoda koji nisu dostupni
na lokalnom tritu, ali posmatrano dugorono, to moe dovesti do potpunog iskljuivanja
lokalnih proizvoda i stanovnitva. Primer tome je da se posetioci radije odluuju za
kozmetike preparate poznatih brendova, pa na taj nain lokalni brendovi, iako imaju isti
efekat i nie cene, ostaju izostavljeni.
Uslovi ivljenja: Ekonomski uticaji mogu imati direktne uticaje na uslove ivljenja lokalnog
stanovnitva. Stanovnito pozitivno reaguje kada se uz nove projekte razvija i infrastruktura
poput novih puteva ili kanalizacije. Mnoga mesta postaju popularna zbog nekih od prirodnih
aspekata koji se koriste u zdravstvenom i wellness turizmu, poput termalnih izvora, lekovitog
blata ili klimatskih karakteristika. Popularnost moe privui veliki broj posetilaca, pa samim
tim i investitore, to esto za posledicu ima i rast cena. To moe biti pozitivan uticaj kada
40
lokalno stanovnito prodaje dobra ili usluge, ali i negativan kada ele da ih kupe, na primer u
sluaju kupovine nekretnina.
3.2.2. Drutveno kulturni uticaji
Wellness turizam moe imati bitne drutveno kulturne uticaje ukoliko se radi o naseljenoj
destinaciji, medjutim u sluajevima na primer izolovanih turistikih kompleksa na obali
mora, nenaseljenim ostrvima ili grinfild invstijcijama, ovi uticaji su znatno smanjeni.
Kulturno nasledje: Lokacije na kojima istorijska zdanja, spomenici ili zatieni objekti imaju
zdravstvene i wellness sadraje, kao to je to sluaj sa banjama sa bogatim istorijskim
nasledjem, mogu imati dobrobiti od ponovno otkrivene popularnosti. Mada, esto je izazov
uskladiti arhitekturu novih objekata sa postojeom arhotekturom u cilju ouvanja
autentinosti destinacije ili napraviti pravi balans izmedju ouvanja nasledjenog i oekivanja
posetilaca i operatora.
Stanovnitvo: Rast broja stanovnika ak i u udaljenim mestima gde se razvijaju spa
kompleksi je neminovan. Imigracija zaposlenih moe doprineti znaajnim promenama u
lokalnom stanovnitvu po pitanju njihovog broja, godina starosti, obrazovanja, jezika, rase...
Jedan od osnovnih problema sa kojima se suoavaju popularne destinacije je meanje
privremenog i stalnog stanovnitva. Mnogi posetioci, nakon boravka na odredjenoj destinaciji
odlue da tu kupe nekretninu koju e koristiti tokom praznika ili odmora. esto je sluaj i da
vlasnici samih wellness i spa kompleksa nisu iz lokalnog kraja ili ak zemlje. U manjim
mestima, pojavom novih lokalaca moe se oiveti utogljena atmosfera mesta, ali s druge
strane, vlasnici vikendica ili kua iskljuivo za odmor esto ne razumeju svakodnevne
probleme lokalnog stanovnitva i ivota na toj destinaciji.
Zaposlenost: Posmatrano iz ugla lokalne ekonomije i lokalnog stanovniva, uvodjenje
zdravstvenih i wellness sadraja ima pozitivan uticaj kada su u pitanju nova radna mesta i
mogunosti za zaradu. Ovo se posebno odnosi u sluaju velikih zdravstvenih i wellness
kompleksa, a manje kada su u pitanju utoita (centri za jogu, meditaciju, alternativne vidove
medicine) u kojima posetioici sami sebi pripremaju hranu i vode rauna o higijeni sobe. est
je sluaj da lokalno stanovnitvo koje je zaposleno u turistikim kompleksima ima potekoa
u saradnji sa visokim menadmentom, pogotovo kada se radi o objektima koji su u okviru
lanca nekom hotelskog brenda, gde menadment predstvalja vlasnika ili menament
kompaniju. Takodje, i menadment moe imati istih potekoa sa lokalnim stanovnitvom
41
koje zapoljava. Puczko i Smith30 navode primer Danubius Hotels grupe, specijalizovane za
spa hotele, koja je imala neekivanih potekoa da inkorporira zaposlene u novootvorenom
objektu u ekoj, jer je nain rada bio veoma razliit od onih na koje je stanovnitvo bilo
naviklo.
Zajednica: Lokalni resursi koji se koriste u zdravstvenom i wellness tuizmu mogu uiniti
lokalnu zajednicu odrivijom, obzirom da kroz nova radna mesta i razvijanje usluga cela
zajednica moe imati koristi. Medjutim, uvodjenjem novih usluga ili dolazak novih ljudi, na
primer otvaranje joga centra, moe dovesti i do potekoa u razumevanju i prihvatanju od
strane lokalnog stanovnitva, usled njihove religije, tradicije i naina ivota. Dovodjenje
obuenog osoblja moe naii na lo prijem kod onih koji su izostavljeni. Mlade osobe, pod
uticajem onog to vide od posetilaca, mogu udeti za vrednostima i naii na nerazumevanje
od strane lanova porodice ili lokalne zajednice. Uenje stranih jezika i nova saznanja kroz
ukrtanje sa posetiocima, svakako da je jedan od pozitivnih uticaja na lokalno stanovnitvo.
3.2.3. Uticaji na okolinu

U poredjenju sa masovnim turizmom, zdravstveni i wellness turizam pokuava da ima neto
drugaiji uticaj na okolinu. Teoretski gledano, ovaj vid turizma ne moe da primi veliki broj
posetilaca, kao to je to sluaj sa na primer akva-parkovima ili velikim turistikim
kompleksima. Uticaj zdravstvenog turizma na okolinu moe se grupisati u dva tipa, uticaj na
prirodnu i uticaj na izgradjenu okolinu. Tu spadaju:
Vegetacija i ivotinjski svet ouvanje biljnog i ivotinjskog sveta je od izuzetnog znaaja
ako se radi o podruju koje ima prirodne klimatsko zdravstvene karakteristike za leenje,
poput klime, planina, jezera ili lekovitog blata. Ovi prirodni aspekti koji pomau pri leenju
deo su prirodnog stanita, stoga svaka izgradnja na njima, razvoj ili njihovo iskoriavanje
ima direktan uticaj na biljni i ivotinjski svet. Ouvanje flore i faune je stoga od izuzetnog
znaaja jer svako naruavanje okoline moe da izmeni prirodno stanite samo po sebi. Za
nezavisne rizortove i utoita veoma je bitno da prirodna okolina koja ih okruuje ostane
netaknuta jer i ona sama predstavlja deo turistike atrakcije.
30
Smith M., Puczko L., (2009) Health and Wellness Tourism, BH, Elsevier, str. 159.
42
Resursi: Osim standardnog uticaja turizma na resurse, kakav imaju na primer emisije ili
smee, jedan od najveih uticaja wellness turizma na okolinu ima deponovanje koriene
vode. Voda koja se koristi u wellness i zdravstvenim centrima esto je bogata mineralnima ili
je visoke temperature. Teoretski, ove vode bi trebalo da se tretiraju, obzirom da topla voda
bogata mineralima optereuje prirodne vode. Visoke temperature vode utiu na nestajanje
pojedinih biljnih vrsta.
Upotreba zemljita i izgradnja novih objekata: Objekti zdravstvenog i wellness turizma
mogu imati znaajnog uticaja na zemljite, pogotovo ako se radi o velikim i novim objektima.
Oni mogu doprineti novim stilovima u gradjevinarstvu kao i doprineti poveanju gustine
naseljenosti. Vlasti i vodje projekata imaju veliku odgovornost prilikom izgradnje objekata u
prirodnim stanitima jer se time moe naruiti celokupna prirodna atmosfera.
Navedeni uticaji zdravstvenog i wellness turizma razlikuju se od sluaja do sluaja, i bila bi
generalizacija rei da se oni uvek i svugde javljaju. Prilikom procesa planiranja objekta treba
da se postave uslovi i ogranienja u ukviru kojim jedan projekat moe da se razvija
(deponovanje smea, vode, upotreba obnovljivih izvora energije i sl.).
3.2.4. Poslovne koristi odrivog razvoja

Pitanje odrivosti u poslovanju inicijalno je istaknuto od strane organizacije World Business
Council for Sustainable Development (www.wbcsd.org) i zasnivalo se na eko-efikasnosti,
upravljanju rizikom i angaovanju stejkholdera, medjutim, nedavno je ovo pitanje raireno na
niz opipljivih i neopipljivih benefita. Pa iako su korisni aspekti odrivog poslovanja prisutni
bez svake sumnje, ini se da je odrivost kao poslovna politika jo uvek u povoju u
korporativnom svetu. Slina situacija je i u wellness i spa industriji. Inicijative od strane
Green Globe organizacije poput razvoja benmarkinga okoline i drutvenog benmarkinga za
spa i wellness centre, osnivanje Green Spa Networking-a (greenspanetwork.org) koje prua
profesionalcima iz spa industrije edukaciju o okolini i podstie dobre prakse, kao i pojava
hotela koji poinju sve vie da primenjuju principe odrivosti, ohrabruju i navode na sve iru
primenu odrivog poslovanja. Shodno znaenju i filozofiji wellness-a, oekivalo bi se da ova
vrsta turizma bude jedna od lidera u sledjenju principa odrivosti, a ne pratilac ostalih sektora
industrije. Wellness i spa centri najee su vodjeni od strane hotelske industrije u kojoj
trenutno postoji rastua zainteresovanost i trend ka eko-turizmu, kao odgovor na sve veu
43
svest gostiju na probleme okoline i planete zemlje. Putnici i gosti danas oekuju od hotela,
rizortova i spa centara da potuju principe odrivog razvoja, promoviu upravljanje otpadom,
redukovanu upotrebu energije, primenjuju odgovornu kupovinu, koriste i kupuju lokalne
proizvode, minimalno emituju ugljen-monoksid kao i podravaju projekte lokalne zajednice.
Paralelno sa tim oekivanjima, prisutan je i izvestan skepticizam po pitanju verodostojnog
primenjivanja praksi odrivosti, tzv. greenwashing (lano promovisanje odrivih praksi). U
prilog tome govore rezultati istraivanja Six Sins of Greenwashing31 koje je sprovela
marketinka agencija u Severnoj Americi, Terra Choice, istiui da je velika veina
marketinkih tvrdnji koje su ispitane kompanije isticale o odgovornom i odrivom
poslovanju, nisu bile primenjivane u praksi.
Koristi odrivog razvoja u poslovanju prema Poritu32:
Eko-efikasnost
1.
Nii trokovi
2.
Izbegavanje trokova
3.
Optimalne strategije investiranja
Menadment kvaliteta
1.
Bolje upravljanje rizikom
2.
Vea pouzdanost na nestabilnom tritu
3.
Motivisanost zaposlenih, poverenje
4.
Poboljan intelektualni kapital
Dozvola za poslovanje
1.
Smanjeni trokovi za dobijanje licenci, dozvola, saglasnosti
2.
Poboljana reputacija sa stejkholderima
Prednost na tritu
1.
Jai brend
2.
Lojalnost klijenata
3.
Nii trokovi kapitala
31
www.terrachoice.com pristupljeno u julu 2010.

Cohen M., Bodeker G., (2008) Understanding the Global Spa Industry: Spa Management, Elsevier, BH, str.
349.
32
44
4.
Privlaenje pravih talenata
5.
Novi proizvodi
Odrivi profit
1.
Nova poslovanja/ poveano uee na tritu
2.
Poboljana vrednost stejkholdera
Primena odrivih praksi

Internacionalna spa asocijacija ISPA, u martu 2010. g. sprovela je istraivanje medju
svojim lanicama na temu primenjivanja odrivih praksi u spa i wellness centrima i dobila
sledee rezultate:
Tabela 4. Primena odrivih praksi, ISPA33
33
International Spa Association ISPA, March 2010 ISPA Snapshot Survey, www.experienceispa.com
45
3.3.BENMARKING UTICAJA NA IVOTNU SREDINU I DRUTVENI

BENMARKING U WELLNESS TURIZMU
Benmarking je sredstvo uz pomo kojeg se moe proceniti operativnost i unaprediti njen
drutveni i ekonomski kvantitativni uticaj, kao i onaj na ivotnu sredinu, u odnosu na
uspostavljeni standard34. Pokazatelji benmarkinga utvrdjuju mere koje treba da budu
evidentirane kao uinak nekog poslovanja. Prikupljanje podataka prilikom benmarkinga
treba da bude jednostavno, npr. prilikom benmarkinga ivotne sredine treba svakodnevno
evidentirati koliinu potroene vode u objektu u periodu od godinu dana ili potronju
elektrine energije.
Kako bi se omoguilo poredjenje rezultata po sektorima, neophodno je da se utvrde tzv. mere
aktivnosti (activity measures) prilikom analize podataka. Mera aktivnosti odraava osnovnu
aktivnost odredjenog poslovanja, uzimajui u obzir vrstu uticaja. Potom se potronja energije,
vode, koliina otpada i sl. poredi prema utvrdjenim merama aktivnosti. Primera radi, u
odeljenju smetaja, mera aktivnosti je broj noenja, dok je za spa sektor odredjen sat
tretmana gosta.
Korist i pozitvni efekti benmarkinga su brojni. Njime se:
Doprinosi zatiti lokalnog i globalnog kvaliteta ivotne sredine
Zadravaju postojei i zadobijaju novi klijenti i gosti
Poboljava se profit kroz smanjenje otpada i veu efikasnost
Obezbedjuje vrsta osnova za izvetavanje stejkholdera o ivotnoj sredini
Poboljavaju poslovne mogunosti i rezultati
Poboljavaju odnosi sa vlastima i lokalnom zajednicom
Motiviu zaposleni
Aktuelni programi benmarkinga

Od 2001. g. organizacija Green Globe (www.ec3global.com/products-programs/green-globe)
u saradnji sa
Susitainable Tourism Cooperative Research Centre (STCRC), vrhovnom
ustanovom za istraivanja u domenu turizma i putovanja na globalnom nivou, razvila je

34
305.
46
benmarking iz oblasti ivotne sredine za vie od 25 sektora iz oblasti turizma i putovanja,

ukljuujui smetaj, kancelarije, restorane, rizortove, kruzere, golf terene i tur-operatore.
Program Green Globe-a se zasniva na principima Agende 21 o odrivom razvoju odobrene
1992. g. od strane 182 predstavnika na samitu planete Zemlje Ujedinjenih Nacija u Riu de
aneiru.
Earthcheck
benmarking
sistem
predstavlja
jednostavnu
veb
aplikaciju
(www.ec3global.com/product-programs/earthcheck) koja korisnicima omoguava da unesu

neophodne podatke za procenu i izvetaj i na taj nain prate svoj uinak na godinjem nivou u
odnosu na graninu vrednost i dobre prakse unutar svog sektora i tako prema potrebi
sprovedu mere ka poboljanju.
Sve do 2008. g. nije postojao program internacionalnog benmarkinga za wellness i spa
sektor, koji se do tada uglavnom vezivao za hotele i rizortove. Medjutim, brzom ekspanzijom
spa industrije, Green Globe organizacija i STCRC, u saradnji sa Six Senses Resorts & Spas,
jednim od lidera u spa industriji koji upravljaju poslovanjem nekoliko spa rizortova na
Maldivima, Tajlandu i Vijetnamu, kreirali su indikatore benmarkinga za spa sektor irom
sveta, primenjujui Earthcheck benmarking sistem.
Ustanovljeno je da u okviru spa sektora, postoje velike razlike u veliini i lokaciji objekata,
kao i u raznolikosti ponude i vrsti ponudjenih sadraja (saune, kupatila, bazeni i sl.), koje
treba uzeti u obzir prilikom uporedjivanja rezultata, a koje je najoptimalnije izvriti od strane
auditora u okviru samog objekta.
Earthcheck benmarking sistem ima nekoliko osnovnih pokazatelja koji su primenljivi na sve
sektore u industriji turizma i putovanja ukljuujui i spa sektor35:
Potronja energije
Emisija gasova staklene bate
Potronja vode
Upravljanje otpadom
Obaveza prema zajednici
35
309.
47
Proizvodi od papira
Proizvodi za ienje
Upotreba pesticida
Potronja energije
Energija se pribavlja iz razliitih izvora (elektrina mrea, prirodni gas, benzin, dizel...), a
znaajan nivo energije se troi unutar samih spa i wellness sadraja kroz rasvetu, saune,
kupatila, bazene, sisteme grejanja i hladjenja kao i za transport (prevoz gostiju i zaposlenih,
odravanje lokacije, dostava...). Smanjenje potronje energije na ukupnom nivou moe
doprineti znaajnoj promeni finansijskih rezultata i pozitivnim uticajima posebno na ivotnu
sredinu, kroz ouvanje prirodnih resursa i smanjenje emisije gasova staklene bate.
Emisija gasova staklene bate

Od izuzetnog je znaaja da se pokazatelji odredjenog sektora u benamrkingu odnose na
emisiju gasova staklene bate kao rezultat poslovanja. Ovo se sprovodi kroz Earthcheck
sistem putem specijalno kreiranog kalkulatora energije koji rauna koliinu emitovanog
ugljen-dioksida uz pomo inicijalnih podataka (ukljuujui vrste izvora energije i koliine) o
energiji koje unosi operator.
Potronja vode
Pijaa voda ima iroku primenu u wellness i spa sektoru, od razliitih potreba za ienjem
poput sauna, bazena, podova i sl., preko upotrebe u kuhinji, perionici, za rekreativne sadraje
(voda u bazenima, vetakim jezercima), do zalivanja zelenih povrina. Medjutim, mnogi
objekti su locirani u oblastima u kojima snabdevanje sveom pijaom vodom predstavlja
problem, stoga sve aktivnosti koje vode smanjivanju potreba za vodom (smanjenje potranje,
podsticanje recikliranja i ponovne upotrebe) predstavljaju osnovni doprinos dugoronoj
odrivosti lokalnog poslovanja i ivotne sredine.
48
Earthcheck benmarking sistem, pored merenja potronje vode, ukljuuje i eklistu razliitih
naina uz pomo kojih se moe utedeti potronja vode kao to je:
Provera svih ventila, da li ima curenja
Upotreba kotlia sa umanjenim kapacitetom vode, ili dvojakim sistemom
Upotreba slavina sa umanjenim protokom vode
Upotreba tueva sa umanjenim protokom vode
Upotreba prskalica za vodu
Ponovna upotreba koriene vode, upotreba kinice
Upravljanje otpadom
Uklanjanje otpadnog materijala na deponije ima negativan uticaj na okolinu ne samo zbog
zagadjivanja prilikom njegovog transporta, ve i zbog natapanja kontaminiranih materija i
emisije gasova staklene bate usled razgradnje organskog materijala. Kako bi se umanjili ovi
tetni uticaji na okolinu, neophodno je pre svega smanjiti koliinu otpada i to kupovinom
proizvoda na veliko, kako bi se smanjila koliina ambalae, a zatim reciklirati je ili ukoliko je
to mogue, ponovo upotrebljavati. Organski otpad iz kuhinje i zelenila iz bate trebalo bi
otklanjati na posebno osmiljena mesta za pravljenje djubriva.
Earthcheck benmarking sistem, pored merenja koliine otpada koji se alje na deponije,
ukljuuje i eklistu razliitih naina uz pomo kojih se moe smanjiti koliina otpada uz
recikliranje sledeih materijala:
Staklo
Karton/Papir
Gvodje/elik
Plastika
Guma
Organski otpad
Odgovornost prema zajednici

Jedna od osnovnih stvari u obezbedjivanju odrivosti jeste uzimanje u obzir drutvenog
uticaja koji poslovanje ima na lokalnu zajednicu. Potovanje lokalne tradicije i obiaja, tamo
gde je to mogue, kupivina lokalnih proizvoda i usluga, pozitivan su doprinos i treba da budu
deo politike odrivog poslovanja. Takodje, u okviru drutvenog benmarkinga meri se i broj
49
zaposlenih iz lokalne sredine, to za posledicu ima ekonosku stabilnost lokalne zajednice, a

kompaniji smanjuje trokove obezbedjivanja uslova za zaposlene koji nisu iz lokalne sredine.
Porede se i cifre novca potroenog na programe odrivosti, broj sklopljenih ugovora sa
lokalnim izvodjaima radova, kao i broj osoblja koje je prolo edukaciju o odrivosti.
Proizvodi od papira
Primena strategija recikliranja i ponovne upotrebe kao i korienje proizvoda koji su
dokazano prihvatljivi za okolinu treba da se implementiraju u okviru benmarkinga okoline.
to se tie kvaliteta proizvoda od papira, vano je da se izbegava upotreba belila koji u sebi
sadri hlor, podsticati upotrebu biorazgradivih mastila i boja kao i korienje papira koji je
dobijen od drveta sa odrivih plantaa. Benmarking proizvoda od papira pored vodjenja
rauna o dobavljau, prati i nain na koji se papir koristi: upotreba kancelarijskog papira,
korienje ambalaa, papirnih maramica i salveta, toalet papira i ubrusa.
Proizvodi za ienje
Hemijska sredstva koja se koriste prilikom tretmana u centrima i sredstva za ienje objekta
(losioni, sapuni, amponi, deterdenti za pranje, odmaivai i sl.) zatim sredstva za
odravanje higijene vode (antibakterijska sredstva, omekivai vode) putem toaleta, kuhinje,
odvoda za bazene i sl. zavravaju u sredini i mogu imati znaajan uticaj na poremeaj
prirodne ravnotee ekosistema (kao to gomilanje fosfata doprinosi eutrofikaciji voda).
Benmarkingom proizvoda za ienje, poredi se koliina korienih sredstava i vrsta
sredstava koja se koriste za podove, tepihe, unutranje, spoljanje i staklene povrine,
deterdenti i sredstva za linu higijenu.
Pored svih prethodno navedenih aktivnosti koje se mogu porediti u okviru benmarkinga
uticaja wellness sektora na ivotnu sredinu i drutvo, uzimaju se u obzir jo i upotreba
pesticida, broj i vrsta vozila koji se koriste, briga o zaposlenima i sl.
50
3.4.
STUDIJA SLUAJA
Fairmont Hotels & Resorts
Fairmont Hotels & Resorts36 je kanadski operater luksuznih hotela koji je prisutan u esnaest
zemalja irom sveta, na preko pedeset i est destinacija. Specifinost ovih hotela, odmaralita
i spa utoita, pored toga to su luksuzni i arhitektonski dovedeni do savrenstva, lei i u
paljivo odabranim lokacijama i prirodnim stanitima na kojima se objekti nalaze (Kanada,
SAD, kotska, Meksiko, Kenija, Junoafrika Republika, Havaji, Kina, Egipat...) pruajui
autentinost i jedinstven izgled svakog hotela ponaosob.
Fermont H&R zasniva svoju filozofiju poslovanja na gradjenju i potovanju veze sa
stanitima i zajednicama u kojima posluju. Najpre u kanadskim hotelima, a kasnije i u onima
irom sveta, Fairmont H&R je 1990. godine zapoeo uvodjenje programa zelenog
partnerstva (Green Partnership Program), koji predstavlja sveobuhvatnu obavezu ka
smanjivanju tetnih uticaja koji njihovi hoteli imaju na planetu. Program prati prirunik za
primenu odrivih aktivnosti i praksi u hotelskoj industriji, a ova zelena filozofija je ujedno
postala i kljuna vrednost kompanije.
Program se fokusira na implementiranje procesa za poboljanje uravljanja otpadom,
odrivosti, korienja vode i energije u okviru svojih hotela, brigu o klimatskim promenama,
odgovornoj kupovini, kao i programima koji ukljuuju saradnju sa lokalnim grupama i
partnerima.
Kroz poboljanje poslovanja, postignuti su pozitivni rezultati za okolinu, kroz primenu
recikliranja, preusmeravanje organskog otpada u hotelskim kuhinjama, postavljanje tedljive
rasvete, distribuciju hrane i dotrajalog pokustva socijalno ugroenim osobama, kupujui
obnovljivu energiju i sl. i sve to kroz primenu u preko pedeset hotela sa oko 23.000 soba, gde
su oko 26.000 zaposlenih irom sveta postali neka vrsta ,,ambasadora zelenog partnerstva
koji potpomau ouvanju habitata, resursa i kulture mesta u kojima se hoteli nalaze.
36
www.fairmont.com, pristupljeno u julu 2010.
51
Politika Fairmont H&R-a prema okolini zasniva se na sledecem :
Intenzivan rad na smanjivanju otpadaka, ouvanju prirodnih resursa, posebno kroz

zatitu voda i energije
Vrednovanje prirodnog i kulturnog nasledja njihovih objekata, istovremeno pruajui

gostima autentino lokalno iskustvo
Potovanje svih zakona o okolini i uzimanje u obzir aspekata okoline prilikom

donoenja odluka
Permanentna revizija ciljeva Programa zelenog partnerstva
Gradjenje lokalnih partnerstava sa zajednicama u kojima posluju, na taj nain

prenoenje ideje zelenog programa i irenje svesti medju kolegama i gostima
Stalno identifikovanje prostora za poboljanje i inovacije u objektima
Ouvanje energije
Fairmont H&R37 sprovodi program ouvanja energije kroz primenu tedljive rasvete i novih
tehnologija ukljuujui kupovinu obnovljivih izvora energije i napredne opreme. Kompanija
je takodje zapoela proces merenja koliine ugljen-dioksida koji emituje, u skladu sa
Intenacionalnim protokolom za gasove staklene bate (Intenational Greenhouse Gas
Protocol). U tom smislu, angaovana je spoljna konsultantska firma koja procenjuje utedu
trokova i energije za svaki od potencijalnih projekata u cilju ouvanja energije.
Konkretno, hotel The Fermont Sonoma Mission Inn & Spa ,Kalifornija, SAD, je 2006. godine
promenio kompletan sistem rasvete postavljanjem 4440 sijalica koje tede energiju. Kao
rezutat toga, hotel je utedeo 203.000 kwh energije i godinju sumu od 61.000 dolara. Ova
promena e doprineti isputanju 143.675 kg ugljen-dioksida u atmosferu.
Takodje, hotel The Fairmont Chateau Lake Luise, Alberta, Kanada, od 1999. godine koristi
obnovljivu energiju. Trenutno se 50% potreba za elektrinom energijom nabavlja
kombinovanjem struje dobijene snagom vetra i hidro-energije. Obnovljivi izvori energije
imaju minimalan uticaj na okolinu i proizvode manju koliinu gasova staklene bate u
poredjenju sa tradicionalnim metodama proizvodnje struje.
37
www.fairmont.com, pristupljeno u julu, 2010.
52
Ouvanje voda
Instaliranje tueva sa slabijim protokom vode, vodokotlii sa manjim kapacitetima vode i
rasprivai vode na slavinama, postali su korporativni standard u sobama hotela Fairmont
grupe. Takodje, u svim objektima postoji poseban program menjanja pekira i posteljine kako
bi se utedela potronja vode.
Jedna okupirana hotelska soba, u proseku dnevno potroi 825 l vode. Ugradnjom efikasnijih
vodoinstalacija, Fermont grupa je smanjila godinju potronju vode u proseku za 31%.
Pod okriljem Programa tednje grada Toronta (ICI Water Saver Program), hotel The
Fairmont Royal York, Kanada, 2005. godine je nagradjen za realizaciju programa tednje.
Hotel je instalirao omekiva vode koji je umanjio potronju vode za pranje vea na jedno
pranje i jedno ispiranje po ciklusu, tedei na taj nain 476.000 l vode dnevno, koliinu
dovoljnu da snabde 500 domova vodom.
2006. godine, hotel The Fairmont Kea Lani, Maui, Havaji, uveo je reciklau otpadnih voda u
perionici vea. Ovaj sistem ima kapacitet da reciklira 75% svih voda koje se koriste za pranje
hotelskih pekira i posteljine.
U hotelu The Fairmont Dubai, postavljeni su rasprivai vode na slavinama, u cilju
smanjenja potronje vode za 30%. Ukupna godinja potronja vode u celom hotelu bila je
procenjena na 30 miliona litara. Oekivana ukupna godinja potronja sa novom instalacijom
na svih 3200 slavina u hotelu rezultirae utedom oko 10 miliona litara.
The Fairmont Southampton hotel ima specifian i odriv program upravljanja sveom i
otpadnim vodama. Sa vie od 127cm kinice godinje, hotel koristi ovu prirodnu prednost
tako to je sagradjeno skadite za prikupljanje kinice ispod nivoa zemlje. Na taj nain hotel
je dobio skladite za milion galona vode.
Upravljanje otpadom
Prema podacima Fairmont grupe, jedan gost u proseku napravi kilogram smea dnevno, koje
se uglavnom sastoji od ambalae pia i hrane, to ini 65% ukupnog hotelskog smea. Tamo
gde je to bilo izvodljivo, Fairmont H&R je postavio korpe za recikliranje smea u sobama, a
takodje ulae i napore da se reciklira smee koje se pravi u kancelarijama, kao i hrana i
organsko smee u kuhinjama.
53
Ciljevi Faimont grupe po pitanju upravljanja otpadom postignuti su na sledee neine:
Implementiranjem sveobuhvatnog programa recikliranja
Programima djubrenja i upravljanjem otpacima hranom
Distribucijom neiskorienih obroka i hrane, kao i polovnog pokustva sklonitima i

lokalnom stanovnitvu
Hotel Fairmont Vancouver, Kanada, organizuje donacije skonitu koje ostatke hrane
posluuje osobama na rubu egzistencije. Proseno se na svaka tri meseca donira jedna tona
hrane.
Hotel Fairmont Sonoma Mission Inn & Spa, Kalifornia, SAD, ostvario je partnerstvo sa
Sonoma farmom crva u cilju postavljanja kante sa crvima u okviru samog objekta, gde se
direktno odstranjuje organski otpad iz kuhinje i na taj nain proizvodi djubrivo. Kante sa
crvima obrade nedeljno u proseku 75kg organskog otpada. Pola kilograma crva u proseku
pojede 4kg organskog otpada nedeljno, to je dinamika koja moe da isprati koliinu
nagomilanog otpada u hotelu.
Hotel Fairmont Chateau Lake Louise, Alberta, Kanada, upotrebljava jedinicu za rafinisanje
biogoriva, koju hotel koristi za konvertovanje neupotrebljivog ulja iz kuhinje u biogorivo
koje se dalje upotrebljava za pogon dva nova autobusa za prevoz gostiju hotela. Na ovaj
nain obezbedjuje se gorivo za 16 tura dnevno autobusom u slaboj i 32 ture dnevno u visokoj
sezoni. Hotel je u stanju da reciklira vie od 130.000 kg iskorienog kuhinjskog ulja
godinje.
Klimatske promene
Kako su hoteli Fairmont grupe locirani na veoma razliitim i ivopisnim lokacijama, kao
vodei posrednik u putovanjima, Fairmont grupa je posveena ouvanju destinacija i
pospeivanju njihove profitabilnosti, svesna uticaja koje poslovanje moe da ima na okolinu
(npr. smanjenje koliine snega u ski centrima), trudi se da umanji emisiju ugljenika koju
proizvodi i umanji efekte globalnog zagrevanja. U tom smislu, ostvarili su partnerstvo sa
World Wildlife Fund-om, WWF, u cilju kreiranja Strategije o klimatskim promenama. Kao
deo Climate Savers programa, Fairmont grupa je izraunala totalnu emisiju ugljen dioksida
u skladu sa protokolom Ujedinjenih nacija i postavila korporativni cilj da do 2013. g.
54
redukuje emisiju gasa staklene bate za 20% ispod koliine iz 2006. g. to bi bio ekvivalent
uklanjanju 19.777 automobila sa ulica godinje i izbegavanje da se sagori 174.775 barela
nafte.
Odgovorna kupovina
Fermont grupa nastoji da u svojim hotelima koristi proizvode koji ne tete okolini i ljudskom
zdravlju. U tom smislu, kompanija kupuje proizvode od dobavljaa ija je praksa u skladu sa
politikom Fairmont-a.
Tako npr. hotel Fairmont Winnipeg od 2007. g. ne koristi vie stiropor, koji se prethodno
koristio za usluge spoljanjeg keteringa, ve proizvode od materijala prihvatljivih za okolinu.
Metroplitan kompanija za proizvodnju aja (Metropolitan Tea Company Ltd.), proizvela je
posebnu liniju aja koju je nazvala Tea at the Fairmont, koji se posluuje u svim Fairmont
hotelima. Ova vrsta aja, proizvedena je uz potovanje svih odredaba potovanja ljudskih i
zakonskih prava zaposlenih i procesa proizvodnje (Fair Trade).
55
4. TRENDOVI U WELLNESS TURIZMU
4.1.
SVETSKI TRENDOVI U TURIZMU
Novi trendovi u industriji putovanja ukazuju da se situacija generalno poboljava u ondosu na

2009. g., kao i da se vide znaci izlaska iz svetske ekonomske krize. Takodje, dolo je do
pomaka u destinacijama koje su aktuelne, kako za receptivni, tako i za izlazni turizam. U
2011. g. se oekuje da broj internacionalnih putovanja dostigne svoj vrhunac, a potronja se
znatno oporavlja u odnosu na proteklu godinu. Rastu na globalnom tritu doprinose nove
destinacije poput Azije i June Amerike, dok Evropa i Severna Amerika belee nizak rast.
Uopteno gledano, ljudi su ponovo poeli da putuju nakon recesije, s tim to su u porastu
kraa a ea putovanja, ali je zapaeno da turisti na putovanjima paljivo troe svoj novac.
Prema izvetaju koji je IPK International38 uradio u ime ITB Berlin za 2010/2011. g.,
istaknuti su sledei trendovi u turizmu:
1. 2010. g. belei snaan oporavak svetskog turizma, a taj trend se nastavlja i u 2011. g.
2. Turizam u Evropi se oporavlja sporim tempom
3. Azija belei dinamian rast
4. Severna Amerika ulae napore, Juna Amerika je u povoju
5. Nove destinacije u povoju doprinose menjanju trita
6. Nove tehnologije: drutveni mediji i mobilni telefoni
7. LOHAS nova vrsta premijum turista
8. Pametni hoteli i interaktivni potroai
Oekuje se da e po pitanju receptivnog turizma, najvei rast zabeleiti Azija, Bliski Istok i
Juna Amerika, a to se tie individualnih destinacija, pretpostavlja se da e najvei rast imati
Juna Koreja, Kina, Nemaka, Hrvatska i Meksiko.
38
ITB World Travel Trends Report 2010/2011, IPK International on behalf of ITB Berlin, str. 1-3
56
Kina, Indija i Meksiko su zemlje koje e izrasti u vodea turistika trita, a destinacije koje
planiraju da ugoste milione i milione turista sa ovih podruja, poinju da pripremaju trita i
prilagodjavaju usluge i proizvode prema njihovim potrebama.
4.2.
TRENDOVI U WELLNESS I SPA TURIZMU
Internacionalna spa asocijacija ISPA, sprovela je krajem 2009. godine istraivanje medju
svojim lanicama na temu trendova u spa i wellness industriji koji se mogu oekivati u 2010.
godini. Ono to se istie kao opti zakljuak prognoze jeste da zdrav nain ivota nikada ne
izlazi iz mode. Predsednica asocijacije Lin MekNis, istie da korisnici usluga usled
ekonomske krize, nikada nisu bili bolje informisani po pitanju proizvoda i usluga koje
koriste. Oni oekuju povraaj svoje investicije kroz vidljive rezultate i ne padaju olako na
marketinke trikove.
ISPA je istakla sledee trendove u 2010. g. koji e karakterisati wellness i spa industriju:
Drutvene mree: Novo poglavlje u marketingu otvoreno je pojavom drutvenih

mrea Facebook i Tweeter. Danas je lake nego ikad za spa centre da obavetavaju
svoje korisnike o noviminama i promocijama, kao i za korisnike da rezerviu ili
otkau termine tretmana. Istraivanja pokazuju da su na 57% mladih izmedju 18 i 24
godine, kao i na 48.5% izmedju 24 i 38 godina, drutvene mree uticale na njihov
odabir wellness i spa centara. I ITB WTTR istie da e drutveni mediji i mobilne
tehnologije dramatino uticati na industriju putovanja u budunosti39. U SAD oko
52% rekreativnih turista ve koriste drutvene medije, medjutim, bez obzira na visoku
poseenost drutvenim sajtovima, turisti i dalje imaju najvie poverenja u re
prijatelja i rodjaka. Coyle Hospitality Group40 je 2010. g. sprovela globalno spa
istraivanje (Global Spa Survey) na 1275 ispitanika, koji su izmedju ostalog, na
pitanje koje internet sajtove koriste za pretragu spa centara i usluga, dali odgovore
prikazane u sledeoj tabeli:
3939
40
ITB World Travel Trends Report 2010/2011, IPK International on behalf of ITB Berlin, str. 19-20.
Coyle Hospitality Group, New Priorities of Todays Spa Consumers, S.P. Goldstein, Maj 2010.
57
Tabela 5. Internet sajtovi za pretragu wellness centara
Web sajtovi koji se trenutno najee koriste za pretragu spa usluga i centara
Spa Finder
44%
Internet pretraivai, pretraga spa centra putem imena ili usluge
43%
Facebook
22%
Groupon
25%
Citysearch
19%
Yelp
15%
Nijedan
15%
Spaweek
10%
SpaWish
6%
TimeOut
5%
Twitter
5%
Gilt
4%
LinkedIn
3%
MySpace
3%
SpaAddicts
3%
A-Z Spa Girls
2%
SpaBuzz
1%
SalonWish
1%
Lifebooker
1%
Digg
1%
Yippit
0%
SpaIndex
0%
58
Briga o korisnicima: Korisnici spa usluga su vie nego do sada svesni svake pare
koju troe na usluge, stoga su se poveala i njihova oekivanja o nivou usluga. Spa
centri na to odgovaraju kreiranjem usluga po meri gosta. Prema istraivanju, 87% spa
centara koristi povratne informacije od gostiju (anketni listii) kako bi kreirali svoju
ponudu kao i prevazili oekivanja gostiju, a 48% spa centara koristi neku vrstu lojalti
programa, kao i popuste i nagrade.
Spa meni: Kako bi to vie pribliili gostima razliite spa usluge, centri su ponudili
jeftinije usluge u kraem trajanju. Ove mini usluge imaju za cilj da gostima po
niim cenama ponude vie tretmana. Prema istraivanju ISPA asocijacije, 86%
lanica koristi ovakav vid prodaje usluga, a 46% njih ima povean broj rezervacija
ovih paketa.
Wellness kao prevencija bolesti: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije,

do 2020. g. uzrok prvih pet najprisutnijih bolesti kod ljudi bie stres. S tim u vezi, sve
je vei broj korisnika wellness i spa usluga koji na masau, relaksaciju i odmor,
gledaju kao na prevenciju pojave stresom uzrokovanih bolesti, radije nego na leenje
istih.
Stvaranje partnerstava: Sve je vei broj otvaranja spa centara kroz franizni oblik
poslovanja, kao i osvarivanje partnerstava sa kompanijama u okruenju, uvodjenje
korporativnih lanarina sa popustima, partnerstava sa hotelima iz okruenja koji
nemaju wellness i spa sadraje.
Spa aplikacije za mobilni telefon: Razliite aplikacije za mobilne telefone ine

pronalaenje spa i wellness usluga, kao i njihovo rezervisanje sve jednostavnijim.
Four Seasons hoteli omoguavaju korisnicima da preko mobilnog telefona pretrauju
usluge i rezerviu sobe. Takodje sline sarine je i Spa Finder California aplikacija,
kao i Tripology koja omoguava pretraivanje wellness i spa putovaja, kao i Spa
Finder uz pomo kojeg se pronale wellness i spa centri i destinacije u neposrednoj
blizini.
Generacija Y: Najvei broj korinika wellness i spa usluga pripada Generaciji Y, tzv.
Millennials, kojoj pripadaju osobe rodjene od 70-tih godina prolog veka do 2000.
godine. Oni su odrasli u godinama u kojima zdrav ivot i briga o sebi nisu samo
opcije ve norma. Najprisutniji vid informisanja i komunikacije sa ovom grupom
korisnika je putem drutvenih mrea.
59
Pojednostavljena spa ponuda: U vremenu kada usled svetske finansijske krize svi
smanjuju trokove, spa centri takodje proivljavaju krizu kroz pojednostavljivanje
svoje ponude. Gosti ele tretmane koji im daju vidljive rezultate i ne poldeu olako
marketinkim trikovima. Najtraeniji tretman je masaa koja olakava posledice
stresa, a osnovni razlog odlaska u wellness i spa centre je relaksacija.
Trendovi koje predvidja Spa Finder41 za 2011. godinu

Spa Finder, amerika medijska agencija koja na globalnom nivou prua korisnicima
pretraivanje spa i wellness sadraja i usluga na svim kontinentima, nudi aranmane i
mogunost rezervisanja hotela i usluga, kao i aplikaciju za mobilne telefone, sprovela je
istraivanje o trendovima koji oekuju spa i wellness industriju u 2011. godini. Rezlutlati
istraivanja pokazali su sledee trendove:
Akcenat na baby boomers42 generaciji: U narednim godinama, ova grupacija koja
sve vie koristi usluge wellness i spa centara, imae znaajan uticaj na spa industriju.
S tim u vezi, dobro informisani centri ve prilagodjavaju svoje sadraje i usluge ovoj
ciljnoj grupi koja je do sada bila esto zanemarivana. To se ini kroz kreiranje
adekvatnih sadraja, programa, opreme, zaposlenih i drugaijeg marketinkog
pristupa. Uvodjenje fizikalne terapije, programa rehabilitacije i oslobodjenja od bola
nai e se vie u ponudi centara, kako bi pomogli onima koji imaju probleme sa
kolenima, ledjaima, vratom i pokretljivou. Ovaj trend ve se vidi na primeru
Fairmont Willow Stream Spa koji u ponudi ima kompletan program rehabilitacije
kolena i zglobova.
Azija kao nova destinacija: Azija je kontinent sa kojeg su potekle mnoge usluge koje
se danas koriste u spa centrima, poput tajlandskih i ijacu masaa, ajurvede, joge,
akupunkture i sl. Medjutim, do sada je uglavnom bio sluaj da su se te usluge
izvozile u Evropu i Severnu Ameriku. Nova predvidjanja su da e upravo Azija,
kao trite sa 4,1 milijade ljudi, postati nova hit destinacija, sa Kinom i Indijom na
elu, a tu su jo i Kamboda, Vietnam, Indonezija, ri Lanka i Tailand. Statistika
41
www.spafinder.com (pristupljeno u aprilu 2011.g.)
42
Generacije rodjene u periodu posle Drugog svetskog rata do sredine 60-tih godina dvadesetog veka
60
kae da je Kina uveala BDP u poslednjih trideset godina sedamdeset i dva puta, kao
i da e biti vodea turistika destinacija do 2015. g. Znatno se poveava broj samih
Kineza koji putuju unutar zemlje, to potvrdjuje i veliki broj hotela koji je u planu ili
se trenutno grade. to se tie spa hotela, predvidja se da e se investitori drati
balansa izmedju orijentalnog i zapadnjakog stila kako bi zadovoljili ukuse i potrebe
kako domaih tako i inostranih gostiju. Za razliku o prethodno navedenog trenda da
e odredjena trita se truditi da udovolje baby boomers generaciji, Kina i Indija
targetiraju mladu populaciju kao glavne korisnike spa usluga.
Takodje, prema izvetaju ITB WTTR43 za 2010/2011. g., Azija ima dvocifreni kako
receptivni, tako i izlazni turizam. Preko 76% Azijata putuje unutar regiona, 13%
poseuje Evropu, a oko 10% poseuje ameriki kontinent. Zemlja koju Azijati
najvie poseuju je Kina.
Slane sobe i peine: Medicinska istraivanja pokazuju da je udisanje slanog vazduha
korisno u spreavanju plunih bolesti poput astme i alergija, konih oboljenja kao
to su astma i psorijaza, pa ak i cistitis. Najei su upravo u hotelima koji su
udaljeni od mora. Veliki hotelski spa centri uvode ove sadraje kao odlinu dopunu
hidro-termalnim sadrajima, a popularni su i jer ne zahtevaju dodatno osoblje.
Predvidja se da e se ove usluge koristiti zajedno sa masaom, meditacijom ili
jogom, kako bi se maksimizirao doivljaj i efekat.
Franizni oblik poslovanja i spa brendovi: Do sadanje poslovanje spa centara
uglavnom je podrazumevalo jedan objekat pod odredjenim brendom, medjutim
predvidjanja su da e doi do sve veeg broja otvaranja spa centara koji e poslovati
pod franizom. Takodje, predvidja se prava navala globalnih spa brendova, koji e
imati objedinjenu i identinu ponudu i ma gde da se nadjete u svetu, znaete ta da
oekujete. Neki od lanaca koji ve posluju : LOccitane, Woodhouse Day Spa,
Dragonfly, Spa Moment, Banyan Tree, Bliss Spa, Clarins, Dove Spa, Mandara, Red
Door ...
Novi oblici promocija spa centara: Sve vie je sajtova koji promoviu on lajn grupnu
kupovinu wellness i spa usluga, kroz tzv. dilove ili on lajn kupone. Ovaj trend se
veoma brzo iri, a procenjuje se da ih trenutno ima oko 500 irom sveta. Prvi medju
43
ITB World Travel Trends Report 2010/2011, IPK International on behalf of ITB Berlin, str.10-11.
61
njima su Gropuon i Livingsocial, a tu su i Deallist, Yelp, Buy With Me, Wowchers,

Groupalias, Jumppoints, Meituans, All Deals Asia i mnogi drugi.
Spa nauka: Sve je vei broj dokaza i medicinskih podataka da wellness i spa pristup
poboljanju zdravlja putem masae, meditacije, akupunkture, regulisanja telesne
teine, urednog spavanja, hidroterapije i vebanja, postaje sve vidljiviji i oigledniji.
Medjutim, prikupljanje takvih podataka na naunom nivou jo uvek je u povoju, a
pretpostavka je da e akcenat i narednim godina biti upravo na naunom
uspostavljnju dokaza o pozitivnim efektima spa tretmana. Takvi rezultali,
potkrepljeni naunim dokazima, jo vie e doprineti popularnosti wellness i spa
centara kako kod postojeih tako i kod novih korisnika usluga.
Super lokalni spa centri:
U cilju izlaenja u susret potrebi gostiju za to
autentinijim tretmanima i atmosferom, spa centri se okreu sve vie lokalnim

obiajima, hrani (kako onoj koja se konzumira, tako i onoj koja se koristi za
tretmane),
kreirajui na taj nain super-lokalna spa utoita, gde je zaposleno
lokalno stanovnitvo, koriste se lokalni materijali i proizvodi, a gosti tokom svog

boravka, ne samo da koriste usluge, ve i upoznaju sredinu u kojoj se nalaze. Primer
jednog takvog centra je Hay Barn Spa (Cotswolds, V. Britanija) gde gosti jedu hranu
koja se gaji u okviru samog spa centra, a koja se ujedno koristi i za tretmane,
takodje, pod je izdradjen od lokalnog drveta, a ovija vuna koriena za izolaciju
zidova. Gosti ue da uzgajaju povre, kuvaju i prave lokalne umetnine.
Ektremna lepota: Trend gde bol nadmauje uivanje, pretpostavlja se da e biti u
porastu, jer su klijenti, zarad veite lepote, spremni da istrpe sve nelagodnosti koje to
sa sobom nosi i da plate visoke sume za to. Facelifting botoksom je ve prevazidjen
tretmanima poput intervencije matinim elijama, plazma terapijom i najnovijom
ulterapijom u kojoj se ultrazvukom regenerie kolagen ispod koe i zatee kako bi
koa dobila mladalaki izgled. Takodje, novina je i tzv. bukalna tehnika (buccal
technique), popularna medju zapadnim det setom, kojom se na izuzetno bolan tain
izvodi masaa lica ali unutar usta. Sve su popularnije i ekstremne aktivnosti poput
vojnikih kampova, bikram joge, tajlandske masae, pilinga u turskim kupatilima, ali
i krioterapija ili tzv. hladna sauna, koja podrazumeva trominutni boravak u komori
na -110 C. Zarad lepote, klijenti su spremni i da svoj program detoksikacije
sprovedu jedenjem iskljuivo sirovih i organskih proizvoda i namirnica.
62
Spa bilo gde, bilo kad, koliko god vi elite: Usled nedostatka vremena, ali i novca,
spa centri se trude da na svaki nain izadju u susret svojim klijentima, tako da je sve
ea pojava da spa centri rade do kasno uvece, a neki ak i posle ponoi, sedam
dana u nedelji. Takodje, internet i aplikacije za mobilene telefone omoguavaju
korisnicima da rezerviu tretmane i pretrauju spa centre u bilo koje doba dana ili
noi. Medjutim, trend koji diktira uurbani ivot stanovnika Nju Jorka je skraivanje
tretmana na 30 ili ak 15 minuta, kao i izvodjenje nekoliko tretmana istovremeno.
Organizovanje specijalnih dogadjaja: Deavanja poput nedelja sirove hrane,
pravljenje nakita, vebanje na trapezu, kuvanje bez glutena, trka biciklima u kojoj
pobedjuje najsporiji takmiar, kao i mnoge druge radionice, samo su neke od
mnotva originalnih dogadjaja koje spa centri organizuju pored svoje standardne
ponude, a kojima se trude da privuku goste. Ideje su beskrajne i pretpostavlja se da
e ovakvi dogadjaji biti sve popularniji.
LOHAS novi pokret potroaa

Na World Travel Monitor Forum-u koji je odran u Pizi 2010.g., ITB Berlin u svom izvetaju
WTTR44 (World Travel Trends Report) 2010/2011. istie LOHAS kao novi pokret potroaa
koji u poslednjih desetak godina sve vie uzima maha. Skraenica LOHAS oznaava Lifestyle
of Health and Sustainability (Zdravlje i odrivost kao ivotni stil), medjutim koristi se i kao
naziv za osobe koje su zainteresovane za usluge i proizvode koji se fokusiraju na zdravlje,
okolinu, socijalnu i linu pravdu i odrivo ivljenje45. To su osobe iji je ivotni stil,
donoenje odluka i potronja informisana, etina i svesna, posebno kada je u pitanju njihovo
zdravlje i fitnes, kao i pitanja okoline i drutva. Oni tu zainteresovani za nove tehnologije i
duhovnost. Pojam LOHAS pokriva razliite podgrupe koje imaju ove zajednike stavove.
U SAD, 19% odrasle populacije pripada LOHAS grupi to je 41 milion stanovnika. U
Zapadnoj Evropi, najvei broj ih ima u Nemakoj, gde 20% odraslih pripada ovoj grupi
potroaa. Njihov najei oblik putovanja su letovanja, krai odmori, aktivni (penjanje,
peaenje) i wellness putovanja.
44
ITB World Travel Trends Report 2010/2011, IPK International on behalf of ITB Berlin, str. 24
45
www.lohas.com
63
5. BUDUNOST WELLNESS I SPA TURIZMA
Uzimajui u obzir globalno stanje zdravstvenog i wellness turizma, u budunosti se

predvidjaju dva osnovna pravca razvoja 46. S jedne strane e se otvarati objekti manje
veliine, zadovoljavajui potrebe dobro stojee klijentele, ali i objekti koji nude holistike
usluge. S druge strane otvarae se objekti koji e predstavljati meavinu trenutno aktuelnih
usluga i trendova. Oekuje se da e ovaj oblik miksa usluga, iliti well-blending turizam,
postati novi oblik masovnog turizma, mada ne u meri kao to je to sluaj sa letovalitima, ve
vie poput skijalita.
Korienje globalnih spa proizvoda i usluga je u stalnom porastu (bazeni, saune, turska
kupatila, masae, fitnes sale...), obzirom da njihova implementacija ne zavisi od prirodne
lokacije na kome se hotel nalazi. Medjutim, u porastu je i uvrtavanje proizvoda i usluga koje
su vie lokalnog i tradicionalnog karaktera (tajlandska masaa ili indijska ajurveda koja se
moe praktikovati i u evropskim spa i holistikim centrima). Psiholoke aktivnosti
(upravljanje stresom, lajf kouing) su takodje u porastu gotovo svugde u svetu, naroito u
oblasti wellnessa zaposlenih i poslovnog turizma.
Pretpostavlja se da e se razvoj spa hotela i rizortova deavati i dalje, kako u domenu broja
novih objekata, tako i po pitanju inovacija u okviru samih centara. Takodje, holistiki centri
(joga, pilates, masaa, meditacija, ajurveda, aletrnativna ishrana...) su sve popularniji gotovo
u svim delovima sveta.
Iako nee sve zemlje zasnivati rekreativni turizam na razvijanju wellness i zdravstvenog
turizma, mnoge zemlje e razviti neki oblik zdravstvenog turizma47, obzirom na injenicu da
e uvek postojati potreba za leenjem bolesti. Pretpostavlja se da e medicinski turizam biti
uvek aktuelan, s tim to se menja odnos prema nainu na koji se tretira bolest, koji je sve vie
preventivne prirode, a manje tretiranje bolesti kada se ona ve pojavi.
Jedna od glavnih briga u buduem razvoju wellness turizma mnogih destinacija je da e sve
biti svugde dostupno. Predvidja se da neka vrsta spa tretmana i usluga biti dostupna u skoro
svakom obliku wellness i zdravstvenog turizma, od mobilnih spa punktova i rezidencija,
preko festivala, kruzera, klinika i bolnica. Iako mnogi centri i hoteli pokuavaju da lokalnim i
tradicionalnim prizvodima istaknu svoju ponudu, ili da specifinom arhitekturom izadju iz
46
Smith M. & Puczko L, (2009) Health and Wellness Tourism, Butterworth-Heinemann, str.255-260
47
Smith M. & Puczko L, (2009) Health and Wellness Tourism, Butterworth-Heinemann,str. 267-270
64
standardnih okvira, veina hotela bi ustvari mogla biti smetena bilo gde na planeti. Ukoliko
ih karakterie oderedjeni prirodni aspekt (planina, more, ostrvo...), to bi moglo predstavljati
dobru marketinku osnovu, medjutim, ukoliko se oslanjaju na globalne spa proizvode i
usluge, njihova aktuelnost i profitabilnost bi mogla biti ograniena. Primer ovakve situacije
ve postoji u Nemakoj i Austriji, gde je dolo do zasienja trita, uprkos visokom kvalitetu
usluga. Trite u Aziji se sve vie razvija i to na raun duhovnih naselja, na primer,
tajlandska ostrva koja su nekada bila utoita bekpekera i kampera, sada postaju pretrpana
spa hotelima sa gostima koji preferiraju paket aranmane, a smatra se da je samo pitanje
vremena kada e Goa u Indiji otii istim putem.
Obzirom da se najvei broj spa centara nalazi u Severnoj Americi, namee se injenica da
upravo to trite diktira nove trendove. Medjutim, severnoameriko trite je veoma razliito
od evropskog, kao i od ostatka sveta, stoga, uzimajui u obzir sva trita, pretpostavlja se da
e sledee usluge i tretmani biti aktuelni u budunosti:
spa punktovi na aerodromima
antiejding programi
ajurveda
personalizovani spa tretmani
kaldarijum
tretmani bez angaovanja osoblja
frigidarijum
hiperbarina komora
infracrvena sauna
spa za decu
lakonium (vrsta saune samo sa manje visokom temperaturom),
LOHAS (Lifestyle of Health and Sustainability potroai koji se fokusiraju na

zdravlje i fitnes, ivotnu sredinu, lini razvoj, odriv nain ivljenja i socijalnu
pravdu)
65
terapija vibracijama
nanotehnologija
neurobik
tepidarijum
spa batler
drutvena hidroterapija i dr...
Pretpostavlja se da e korisnici spa usluga biti sve zahtevniji po pitanju kvaliteta tretmana,
higijene, visoko kvalifikovanog osoblja i terapeuta, oekujui vrednost usluga za novac.
Klijenti su danas daleko vie mudriji i iskusniji po pitanju usluga koje dobijaju, znajui
kakvo iskustvo treba da oekuju. Korisnici oekuju tretmane prilagodjene njihovim linim
potrebama i eljama. To podrazumeva prilagodjavanje proizvoda i usluga razliitim
goditima i polovima. ISPA istie u istaivanju sprovedenom 2008. godine da je 30%
korisnika spa usluga u Severnoj Americi mukog pola, kao i da je blizu 4 miliona tinejdera
do sada bilo u spa centrima, te samim tim i ponuda treba da se prilagodjava ciljnim grupama.
U porastu su i paketi usluga koje koriste ene sa svojim prijateljicama, kako bi se udaljile od
svakodnevnih obaveza (proslave rodjendana ili devojake veeri u spa centrima), popularni
su i paketi za majke sa erkama, majke sa bebama, kao i porodini paketi. Korporativni
wellness paketi su takodje u porastu, a ISPA takodje istie da u Severnoj Americi, na svaki
dolar potroen na wellness programe, poslodavcima se vraa do 10 dolara kroz umanjena
medicinska potraivanja, smanjenu odsutnost zaposlenih sa posla, poboljanje produktivnosti
zaposlenih i sl.
Spa Finder web sajt predvidja da e potraga ljudi za samoom biti zamenjena prirodnom
potrebom ljudi za zajednitvom i rastuom svesti da je socijalna interakcija vaan aspekt
zdravlja. Spa centri ve imaju u svojoj ponudi programe koji omoguavaju socijalizaciju, a
poseivanje spa centara moe postati nain za druenje kao to su, gledano daleko u istoriju,
spa mesta to i bila u vreme Staroga Rima. Popularni su programi romantinog odmora za
parove, momake i devojake veeri, poslovni turisti sa kolegama, porodini paketi. S druge
strane, holistiki centri privlae posetioce koji dolaze u njih da bi izmedju ostalog upoznali
osobe koje imaju slina interesovanja i praktikovali grupne programe.
66
Predvidja se da e wellness i spa centri po pitanju usluga, pridavati vie panje kreiranju
boljeg prostora u kojima e se vie eksperimentisati, a korisnici se samoposluivati. Spa
centri bi mogli vie da ukljue parna kupatila sa aroma terapijom, ambijentalne saune, air jet
kade sa terapijom bojama, hidromasane tueve, refleksologiju puetm hodanja po vodi,
masaere stopala, samousluno prodavanje proizvoda i sl. Singer i Monteson48 istiu da spa
centri ne bi trebalo da imaju u ponudi sve to se u svetu nudi po pitanju usluga, je se na taj
nain stavra konfuzija kod korisnika, potrebno je dosta treninga za osoblje i veliki inventar
paroizvoda. Filozofija je da je manje vie, kao i da je bolje ponuditi manji broj uluga ali
kvalitetnih, kao i neku uslugu ili proizvod po kojem bi oderedjeni spa centar bio
prepoznatljiv.
Kako navodi Evropska spa asocijacija ESPA, kraj 20. veka doveo je u pitanje budunost
spa industrije u svom klasinom obliku, kao komponenta sveobuhvatnog zdravstvenog
sistema; s druge strane, govori se o renesansi spa industrije kao stalnoj komponenti hotelske
industrije. Spa usluge postale su deo hotelske ponude na globalnom nivou, one su deo svakog
novootvorenog luksuznog hotela koji prua sveobuhvatnu uslugu, oni koji ih nisu imali sada
ih naknadno dodaju, a spa brendovi poinju da posluju pod franiznim oblikom poslovanja. S
jedne strane, tradicionalni spa hoteli strahuju od sofisticirane konkurencije, a s druge mogu
profitirati injenicom da su korisnici spa usluga ve navikunuti na njihovo postojanje kao deo
standarne hotelske ponude, upoznati su sa uslugama i znaju ta da oekuju. Klasini spa
centri u okviru banjskog turizma trude se da izdvoje svoju ponudu od konkurencije i zadre
obeleje ekskluzivnosti na razliite naine kao to je zapoljavanje medicinskog osoblja,
sertifikacija objekata i sl.
Ipak, spa hoteli i centri treba da budu na oprezu, jer nakon velikog procvata, trite poinje da
se ini prezasieno, a tempo usluga i novih ideja da se usporava.
Prva upozorenja su se javila u Nemakoj, zemlji koja je imala izuzetno efektnu wellness
kampanju, a istraivanje koje je sporovedeno, tzv. wellness senzor pokazalo je da medju
ispitanicima postoji izuzetna zainteresovanost za spa usluge, kao i da se mnoge usluge esto i
koriste. Sam broj objekata koji proaju wellness i spa usluge i dalje nastavlja da se poveava,
naroito u Istonoj Evropi. Niskobudetni centri utiu na dalji pad cena. Medjutim, Nemaka
kao najvee wellness trite je skeptina to se tie budueg razvoja tradicionalnog
(klasinog) wellness trita.
48
J.L. Singer & P.A. Monteson, www.hotel-online.com, Spas - How to stay on trend and make money
67
ESPA navodi da se austrijsko trite ve ini pretrpanim. Prema podacima Instituta za

rekreativni turizam (Institut fr Freizeitwirtschaft), dolo je do smanjene tranje wellness
usluga od strane nemakih turista. U isto vreme, Austrija ima najvei broj spa objekata po
glavi stanovnika. Samo u periodu 2004 2005. otvoreno je 80 novih wellness hotela u
Austriji, a trenutno ih ima preko 750. Trend otvaranja novih objekata dostigao je svoj zenit i
sada poinju da se oseaju znaci smanjene okupiranosti.
Italija, koje nije zabeleila trend masovnog otvaranja wellness hotela, ipak ima 10% udela na
tritu evropskog wellness turizma.
Poljska je u poslednjih nekoliko godina razgranala wellness turizam kroz centre i hotele
namenjene razvoju zdravstvenog turizma. Mnogi od tih projekata finansirani su uz pomo
razvojnih fondova Evropske unije. Geslo poljskog turizma puno muzike za malo para
uspelo je da privue veliki broj domaih turista, ali i turista iz Evrope, medju kojima Nemci
ine 60%. Procenjuje se da e u narednim godinama doi do godinjeg skoka od oko 40
novih objekata.
Slovaka je ozbiljnim marketinkim pristupom i pristupanim cenama uveala priliv gostiju
iz Nemake i takav trend se i dalje oekuje, za razliku od eke gde je broj nemakih turista
u padu za 4% u odnosu na Slovaku.
Slovenija je uvidela ekonomsku korist u razvijanju wellness turizma i poveala ulaganja u
razvoj infrastrukture u vezi sa tim.
vajcarska, iako jedna od zemalja sa najviim cenama, zabeleava iznenadjujue pozitivan
trend. To je znak da usluge i njihov kvalitet glavni faktor uspeha. vajcarska je kreirala i novi
Luksuzni katalog spa ponude.
Irska i Velika Britanija su se takodje prikljuile wellness turizmu. Pennyhill Park Hotel&Spa
na povrini od 9000m2 je verovatno najvei spa hotel u Evropi. Spa hoteli u Irskoj i V.
Britaniji su tipini rizortovi sa pet zvezdica, koje pored luksuza prate i visok nivo
profesionalizma i kvalitet usluga. Brzi razvoj spa trita prisilio je Britansku Spa Asocijaciju
da zaotri kriterijume kvaliteta i postavi standarde kojih svi spa hoteli i centri moraju da se
pridravaju.
68
ZAKLJUAK
Istraivanjem je pokazano da wellness turizam, kako po pitanju broja korisnika, tako i po

pitanju novootvorenih spa hotela i centara, u poslednje dve decenije doivljava konstantan
razvoj. Usluge koje nudi wellness turizam, bez obzira odakle vode poreklo, danas se usled
globalozacije, koja nije zaobila ni wellness turizam, mogu praktikovati gotovo bilo gde u
svetu. Medjutim, manje je poznato da su mnoge od tih usluga stare i po nekoliko hiljada
godina, a da se tek danas doivljavaju kao nove. Mnoge od njih danas doivljavaju pravu
renesansu.
Pokazano je da je termin spa, takodje doiveo svoju renesansu, s tim to je znaenje
pomereno sa oznaavanja istorijski termlanih mesta na moderne objekte koji nude itav
spektar usluga koje doprinose blagostanju. Istaivanjem je pokazano da termini wellness i
spa, iako esto poistoveeni i korieni zajedno, imaju svoja razgranienja. Termin spa se
odnosi na mesta u kojima se nude usluge koje doprinose sveoptem blagostanju, dok se
termin wellness prevashodno koristi u znaenju ivotnog stila, filozofije, ideje o postizanju
balansa tela, uma i duha. Wellness je multi-dimenzionalni koncept koji inkorporira aspekte
kako fizikog i mentalnog zdravlja, tako i socijalne i faktore okoline.
Raznolikost spa centara prema tipu, vrsti usluga koje nude, izboru destinacija, govori u
mnogome o sve veoj izbirljivou gostiju, izlaenju u susret njihovim potrebama, kako zbog
konkurencije, tako i zbog gostiju ija su oekivanja, usled iskustva, sve vea.
Savremen nain ivota koji odlikuju hronian manjak slobodnog vremena, izloenost stresu,
brige i strahovi, doveo je do poveanog interesovanja za wellness nain ivota, koji se javio
kao prirodna potreba ljudi da uine neto dobro za svoje zdravlje.
U drugom poglavlju su analizirani faktori koji su uticali na pojavu sve vee zainteresovanosti
osoba za spa usluge. Istaknuti su brojni uticaji, od promene stava koji se ima prema
sopstvenom zdravlju, do uticaja drava, vladinih mera, medija, slavnih linosti i dr, koji su
doprineli razvoju wellness turizma.
Analizirani su i profili korisnika wellness turizma, kao i njihovi motivi za odlazak u iste.
Statistiki gledano, najei korisnici wellness usluga su pripadnici baby boomers generacije.
Oni imaju izmedju 35 i 50 godina, vie od dve treine ih ine pripadnice enskog pola, bolje
69
su platene moi, imaju manjak slobodnog vremena i izloene su stresu. Pokazano je da

osnovni razlog zbog kojeg osobe odlaze u spa centre je da bi se relaksirali i oslobodili stresa.
U skladu su globalnim trendovima o ouvanju ivotne sredine i brizi o prirodnim resursima i
planeti Zemlji, u treem poglavlju je objanjeno na koji nain wellness turizam, koji ima sve
vei udeo u okviru turizma uopte, moe da d svoj doprinos. Analizirane su metode koje
primenjuju veliki svetski hotelski lanci, a ouvanje energije se pokazalo kao osnovna
strategija za spa centre, ime se znatno umanjuju trokovi poslovanja, kao i proizvodnja
ugljen-dioksida. Istaknuti su benefiti koje spa hoteli dobijaju primenom mera za ouvanje
prirodnih resursa. Wellness industrija ima odgovornost da prihvati odrive prakse kako zbog
sopstvene filozofije, tako i zbog anse da pokae da odrive tehnologije mogu da znatno
utede novac, zatite okolinu, ali i da istovremeno omogue luksuzna iskustva i odriv wellbeing.
U poslednjem poglavlju, analizirani su trenutni trendovi u wellness i spa industriji, kao i oni
za koje se pretpostavlja da e biti aktuelni. Akcenat je stavljen na veliki utcaj drutvenih
mrea, kako pri odabiru spa centara od strane konzumenata, tako i kao jako marketinko
sredstvo za same vlasnike. Svi izvori su saglasni da e nova popularna destinacija biti Azija,
posebno Kina i Indija.
Na osnovu celokupnog istraivanja, moe se zakljuiti da e wellness turizam i dalje nastaviti
da se razvija, s tim to e u nekim zemljama u kojima je dolo do zasienja spa hotelima (
Nemaka, Austija) taj trend neto usporiti, dok e u nekim drugim destinacija biti u porastu
(Kina, Indija, Tajland, Vijentam). Danas gotovo da nema zemlja koja ne razvija neku vrstu
wellness turizma, pa makar i u osnovnom obliku, to govori u prilog injenici da je
prepoznata potreba ljudi da brinu o sebi, svom zdravlju i blagostanju.
Na osnovu koncepta wellnessa o balansu tela, uma i duha, radja se tema da je put ka
wellnessu znaajniji od same destinacije.
Wellness je put, a ne destinacija49
49
Wright State Univercity, http://www.wright.edu/admin/wellness/wellnesswheel.htm, pristupljeno u maju

2010.
70
LITERATURA:
1. ITB World Travel Trends Report 2010/2011

2. Naylor, G. & Kleiser, S. B. (2002). Exploring the Differences in Perceptions of
Satisfaction across Lifestyle Segments. Journal of Vacation Marketing, 8(4), 343-351.
3. Palacio, V. & McCool, S. F. (1997). Identifying Ecotourists in Belize Through
Benefit Segmentation: A Preliminary Analysis. Journal of Sustainable Tourism, 5(3),
234-243.
4. Patton, M. Q. (2002). Qualitative Research and Evaluation Methods. Thousand Oaks:
Sage Publications.
5. Pearce, P. L. & Lee, U.-I. (2005). Developing the Travel Career Approach to Tourist
Motivation. Journal of Travel Research, 43(3), 226-237.
6. Pernecky, T. & Johnston, C. (2006). Voyage Through Numinous Space: Applying the
Specialization Concept to New Age Tourism. Tourism Recreation Research, 31(1),
37-46.
7. Pollock, A. & Williams, P. (2000). Health Tourism Trends: Closing the Gap between
Health Care and Tourism. In D. W. Lime & W. C. Gartner (Eds.), Trends in Outdoor
Recreation, Leisure and Tourism. New York: CABI Pub.
8. Swarbrooke, J. & Horner, S. (2007). Consumer Behaviour in Tourism. Oxford
9. Butterworth-Heinemann.Weaver, P., Kaufman, T. J. & Yoon, Y. (2002). A Market
Segmentation Study Based on Benefits Sought by Visitors at Heritage Sites. Tourism
Analysis, 6(3-4), 213-222.
10. Cornelia Voigt, (2008) Insights Into Wellness Tourists: Segmentaton by Benefits,
University of South Australia
11. Cohen M. & Bodeker G., (2008) Understanding the Global Spa Industry: Spa
Management, Butterworth - Heinemann, Elsevier
12. Coyle Hospitality Group, (2010) New Priorities of Todays Spa Consumers, S.P.
Goldstein, May
13. Diener, Selingman (2004) Beyond Money - Toward an Economy of Well-Being,
Psychological science in the public interest, pdf.
71
14. Dunn H. (1959) High level wellness for man and society, American Journal Of Public
Health
15. European Spa Association ESPA, www.espa-ehv.com
16. Henderson J.C. (2004) Healthcare in Southeast Asia, Tourism Review International,
Vol. No 3-4
17. International Spa Association ISPA, March 2010, ISPA Snapshot Survey
18. Johnson E.M. & Redman B.M. (2008) Spa A Comprehensive Introduction, ISPA,
American Hotel & Lodging Association
19. M&S, Spending Habits of Bridget Jones Generation (2005), press release
20. Milisavljevi M, Todorovi J, (2001) Marketing strategija, Ekonomski fakultet,
Beograd
21. Mueller H. & Kaufmann E. L. (2000) Wellness Tourism: Market Analysis of a special
health tourism segment and implications for the hotel industry, Journal of Vacation
Marketing
22. National Wellness Institute, www.nationalwellness.org
23. New Economics Foundation, NEF, www.wellbeingmanifesto.net
24. PULSE, Magazine for Spa Professionals, jun 2010.
25. Spabusiness Magazine, 2011-2, str. 36
26. Smith M. & Puczko L, (2009) Health and Wellness Tourism, ButterworthHeinemann, Elsevier
27. Standford Enciclopedy Of Philosophy, www.plato.stanford.edu
28. ivkovi R, (2009) Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum,
Beograd
29. WHO, (2006) Constitution Of The World Health Organization, 45th edition
30. www.itb-berlin.com/library
31. www.experienceispa.com:ISPA, (2007) Global Consumer Study Report
32. www.fairmont.com
33. www.healthtourismmagasine.com
34. www.hotel-online.comwww.ekoplan.gov.rs, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog
planiranja
35. www.ec3global.com
36. www.sixsenses.com
37. www.davidlloyd.co.uk
38. www.spafinder.comwww.terrachoice.com
72
39. www.wright.edu, Wright State University

40. www.ajur-veda.rs
41. www.lohas.com
42. www.spabusiness.com
73

MR

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Departman za postdiplomske studije

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU

TRENDOVI U WELLNESS TURIZMU

Trendovi u wellness turizmu

UVODNA RAZMATRANJA ................................................................................................ 3

1. ISTORIJA, RAZVOJ I DEFINICIJE WELLNESS I SPA POJMA............................. 7

2. PROFILI KORISNIKA TURISTIKIH USLUGA U WELLNESS TURIZMU ....... 22

3. ODRIVI RAZVOJ WELLENSS TURIZMA ............................................................ 38

4. TRENDOVI U WELLNESS TURIZMU ..................................................................... 56

5. BUDUNOST WELLNESS TURIZMA ..................................................................... 64

Trendovi u wellness turizmu

Trendovi u wellness turizmu

Projektom istraivanja definisini su predmet, cilj, metode i hipoteze istraivanja:

Trendovi u wellness turizmu

Stepen istraenosti problema

Deskriptivnom metodom su objanjene razliite vrste wellness turizma kao i usluge

Statistika i komparativna metoda su koriene kako bi se prikazali trendovi u

Komparativnom metodom poredjeni su trendovi wellness turizma u razliitim

Trendovi u wellness turizmu

Takodje, komparativnom metodom prikazane su i razlike izmedju rezultata dobijenih

Zakljuak i testiranje hipoteze

Trendovi u wellness turizmu

1. ISTORIJA, RAZVOJ I DEFINICIJE WELLNESS I SPA POJMA

TRADICIJA I EVOLUCIJA SPA TERMINA

Kupanje i rituale u vodi

Upotrebu lekovitog bilja

Trendovi u wellness turizmu

www.ajur-veda.rs, pristupljeno sajtu u martu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

Trendovi u wellness turizmu

Trendovi u wellness turizmu

SAVREMENE DEFINICIJE POJMA WELLNESS

Trendovi u wellness turizmu

aktivnost, briga o lepoti, zdrava ishrana, relaksiranje, meditacija, mentalna aktivnost,

Slika 2. Toak wellnessa

Izvor: National Wellness Institute

National Wellness Institute, www.nationalwellness.org, pristupljeno u aprilu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

Socijalni aspekt ohrabruje doprinos okolini i zajednici pojedinca. On naglaava

Fiziki aspekt razmatra potrebu za redovnom fizikom aktivnou. Fiziko razvijanje

Intelektualni aspekt govori o kreativnim i stimulativnim mentalnim aktivnostima individue.

Emotivan aspekt razmatra svest i prihvatanje tudjih oseanja. On podrazumeva sposobnost da

Trendovi u wellness turizmu

ZDRAVLJE, BLAGOSTANJE I BOLEST RAZGRANIENJA

pravi razliku izmedju putovanja radi

wellnessa (relaksacija i lepota) i putovanja usled bolesti (medicinske intrvencije i pregledi

WHO, Constitution Of The World Health Organization, 45th edition, 2006

Standford Enciclopedy Of Philosophy, www.plato.standford.edu, pristupljeno u aprilu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

DEFINICIJA SPA POJMA

NEF, New Economics Foundation, www.wellbeingmanifesto.com, pristupljeno u aprilu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

Spa centri se razvijaju na najrazliitijim mestima, od planinskih vrhova, gradskih centara,

VRSTE SPA CENTARA

1.5.1. Destinacijski spa centar (Destination spa)

Intenational Spa Association, www.experienceispa.com, pristupljeno u martu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

1.5.2. Resort spa

1.5.3. Medicinski spa (Medical spa)

1.5.4. Spa centri za dnevnu upotrebu - Day spa

European Spa Association - ESPA, www.espa-ehv.com, pristupljeno u aprilu 2010.g.

Trendovi u wellness turizmu

(kozmetiki proizvodi, sportska oprema i dr.). Od izuzetnog su znaaja atmosfera, kvalitet,