VISOKA MEDICINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

,,MILUTIN MILANKOVI
BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

TEMA: PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE

PREDMET: ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ
ZATITI

Profesor:

Student:

Dr sc. med. Gordana Arsi-Komljenovi

Tanja Komatinovic S82/2011

Predava:
Mr sc. Jasmina Radojlovi

Palijativno zbrinjavnje
Beograd, januar 2015.

SADRAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................3
2. TA JE PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE?.............................................................................4
2.1 Definicija..........................................................................................................................4
2.2 Vrednosti i etiki principi palijativnog zbrinjavanja.........................................................5
2.3 ta palijativno zbrinjavanje nije........................................................................................6
3. PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE U OKVIRU POSTOJEEG SISTEMA ZDRAVSTVENE
ZATITE....................................................................................................................................6
4. OPTA PITANjA ORGANIZACIJE SLUBE ZA PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE I
PROCES ZBRINjAVANjA.........................................................................................................7
5. MODELI PRUANjA PALIJATIVNOG ZBRINjAVANjA I SLUBE................................7
5.1 Modeli organizacionog dizajna.......................................................................................10
6. MEDICINSKA SESTRA I PALIJATIVNA NEGA..............................................................11
6.1 Uloga medicinske sestre u timu za palijativnu njegu......................................................12
7. PALIJATIVNA NEGA U KUNIM USLOVIMA...............................................................13
8. PREDLOG MERA................................................................................................................16
9. ZAKLjUAK.......................................................................................................................17
10. LITERATURA....................................................................................................................18

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje

1. UVOD
Palijativna nega, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO, 2002.), je aktivna
potpuna briga za bolesnike ija bolest vie ne reaguje na postupak leenja. Svrha palijativnog
leenja je postizanje najboljeg kvaliteta ivota terminalno bolesnih i njihovih porodica, i to
pomou kontrole boli i kontrole ostalih simptoma bolesnika te psiholoke, socijalne i duhovne
pomoi.
Smrt je sastavni deo ivota, te kvalitet ivota do samog dostojanstvenog kraja mora
biti optimalan i ne sme biti povezan s boli i patnjom. lanovi porodice terminalno obolele
osobe ne smeju imati oseaj da su oni i njihov najblii naputeni, nego da se cilj terapije
menja od produavanja ivota prema kvalitetu ivota.[1]
Palijativna nega je briga za bolesnika u terminalnoj fazi letalne bolesti, a obuhvata
kontrolu i olakavanje fizikih simptoma, najvie boli, odgovarajuu negu i prehranu te
psiholoku i duhovnu pomo bolesniku i porodici. Osim bolesnika s malignom bolesti jo
nekoliko

grupa

bolesnika

treba

palijativnu

negu,

kao

to

su

terminalne

faze

neuromuskularnih, metabolikih i genetskih bolesti, AIDS-a, te srane, jetrene ili bubrene

insuficijencije.
Palijativna nega je osnovno ljudsko pravo na zdravstvenu zatitu, pravo koje
naglaava jo Kanadska deklaracija iz 1992. i 2000., Cape Town deklaracija iz 2003.,
Preporuke ministara Vea Evrope iz 2003., Evropska kola onkologije iz 2004, Korejska
deklaracija iz 2005. oblikovana na Drugom globalnom sastanku Drutava hospicija i
palijativne nege u Seulu, te Venecijanska deklaracija s ciljem podrke razvoju istraivanja na
podruju palijativne nege u zemljama u razvoju iz 2006. godine.

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje

2. TA JE PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE?
Izraz palijativan potie od latinske rei pallium to znai plat, omota ili pokriva.
Ovaj termin jo se prevodi i kao maska. Izgleda da je to razlog zbog koga re palijativan u
naoj sredini ima negativnu konotaciju s obzirom na to da se razume u smislu tobonjeg
reavanja nekog pitanja ili zatakavanja, dakle, u smislu prikrivanja stvarnog uzroka neke
negativne pojave. Takvo miljenje, koje palijativno leenje shvata u smislu postupka koji
otklanja samo simptome, a ne samu bolest i njen uzrok, logiki je ispravno ali ono moe da
previdi sutinski pozitivne aspekte i doprinose koje program palijativnog zbrinjavanja sadri.
Etimologija rei palijativan ukazuje na to da se takvo zbrinjavanje bavi simptomima
koji su "omotani" ili "ublaeni" tretmanom iji je osnovni cilj da pobolja kvalitet ivota
pacijenata pod postojeim okolnostima, a nikako da preuti ili prikrije efekte neizleivih
bolesti.

2.1 Definicija
Definicija palijativnog zbrinjavanja tokom godina je razraivana onako kako se to polje
medicine razvijalo. Svetska zdravstvena organizacija najsaetije je definisala palijativno
zbrinjavanje kao aktivnu, sveukupnu brigu o pacijentima ija je bolest neizleiva. Kontrola
bola, drugih simptoma i psiholokih, socijalnih i duhovnih problema je od vrhunskog znaaja.
Cilj palijativnog zbrinjavanja je dostizanje najvieg mogueg kvaliteta ivljenja za pacijente i
njihove porodice
Novija definicija palijativnog zbrinjavanja iz 2002. godine koju je ponudila Svetska
zdravstvena organizacija stavlja vei naglasak na prevenciju patnje:

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje
Palijativno zbrinjavanje je pristup koji poboljava kvalitet ivljenja pacijenata i njihovih
porodica, suoavajui se sa problemima koji prate bolesti koje ugroavaju

ivot, kroz

prevenciju i olakavanje patnji putem rane identifikacije i nepogreive procene i leenje bola
i drugih problema, fizikih, psiholokih i duhovnih. [4]

Palijativno zbrinjavanje, osim toga prua ublaavanje bola i drugih simptoma;

afirmie ivot i gleda na smrt kao na normalan proces; nema nameru niti da ubrza niti da
odloi smrt; integrie psiholoke i duhovne aspekte zbrinjavanja pacijenta; nudi podrku
pacijentima kako bi do trenutka smrti mogli da ive to je mogue aktivnije; nudi sistem
potpore kako bi se pomoglo porodici da se suoi sa tekoama u toku pacijentove bolesti i u
periodu njihove alosti zbog gubitka voljene osobe; koristi timski pristup u prepoznavanju
potreba pacijenata i njihovih porodica, ukljuujui i savetovanja tokom perioda alosti,
ukoliko je to potrebno; poboljava kvalitet ivljenja, a moe takoe pozitivno da utie na tok
same bolesti; moe da se primeni ve u ranoj fazi bolesti, uporedo sa nizom drugih terapija
iji je cilj da produe ivot, kao to su hemioterapija, radioterapija, a ukljuuje i ona
ispitivanja koja su potrebna za bolje razumevanje i leenje tekih klinikih komplikacija.[6]

2.2 Vrednosti i etiki principi palijativnog zbrinjavanja

Osim definicije palijativnog zbrinjavanja koja izraava nain miljenja (filozofiju), misiju i
njenu primenu u klinikoj praksi postoje i drugi konceptualni okviri palijativnog zbrinjavanja
na osnovu kojih se mogu organizovati programi. To mogu biti opte prihvaene norme prakse,
vodii dobre klinike prakse, sredstva evaluacije i definicije pojmova koji su izraeni jezikom
koji e razumeti korisnici, oni koji tu uslugu pruaju kao i druge interesne strane
(stejkholderi). Meutim, od posebne vanosti su kljune vrednosti (kultura) i etiki principi na
kojima se zasnivaju modeli organizovanja slube, sprovoenje programa palijtivnog
zbrinjavanja i klinika praksa.
Palijativno zbrinjavanje, prema gleditima vie autora (Cassel, Foley, 24-26; AGS, ASCO,
1986-96;)

prepoznaje i potuje, izmeu ostalog, nezavisnost i jedinstvenost pojedinca,

kvalitet ivota onako kako ih oni definiu kao i njihovo pravo da uestvuju u donoenju
odlika.[5]
Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje
Saeto reeno, etiki principi

kojima se palijativno zbrinjavanje rukovodi i

potuje u praksi su:

Autonomija, odnosno pravo i sposobnost oveka da samostalno donosi odluke;

Pravednost, to jest potena upotreba raspoloivih resursa, moralni i drutveni principi na

kojima se zasniva potovanje pravinosti bez diskriminacije ili predrasuda;
Korist, odnosno injenje dobra;
Primum non nocere, odnosno ne nakoditi.
U domen etikih dilema spada: [7]
Govorenje istine, onoga to se zna ili veruje da je istina bez varanja i licemerja.
Poverljivost, odnosno zatita i kontrola svih linih podataka.
Eutanazija ili "dobra smrt".

2.3 ta palijativno zbrinjavanje nije

Iako su principi kojima se vodi palijativno zbrinjavanje mogu primeniti kod razliitih
bolesti ili stanja, neki autori istiu da sama zdravstvena nega starih (gerijatrija), hronino
obolelih, neizleivih pacijenata, nega onkolokih pacijenata, opta medicina (porodini lekar)
i centri za smanjenje bola nisu slube za palijativno zbrinjavanje. Naroito je vano naglasiti
da palijativno zbrinjavanje nije ni eutanazija ni medicinski asistirano samoubistvo zbog toga
to su oba postupka usredsreena na smrt, a ne na kvalitet ivota. Izvorni princip palijativnog
zbrinjavanja je osnivanje neprofitnih slubi ije su usluge besplatne za pacijenta i porodicu.
Ovaj princip ne potuje se u svim zemlja ali je tada pitanje da li u tim sluajevima govorimo o
palijativnom zbrinjavanju ili biznisu.

3. PALIJATIVNO ZBRINjAVANjE U OKVIRU POSTOJEEG SISTEMA

ZDRAVSTVENE ZATITE

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje
Problemi koji prate organizaciju programa palijativnog zbrinjavanja ne mogu se sagledati
izvan specifinosti organizacije zdravstvene delatnosti. Oblikovanje organizacione strukture u
ovoj oblasti uslovljavaju kako nove potrebe stanovnitva tako i novi pristupi zdravlju i bolesti.
Dobra organizacija je osnovni faktor uspeha i uslov ostvarivanja postavljenih ciljeva i
zadataka. Oblikovanje organizacione strukture, koja se ne shvata kao mehaniki zbir delova
ve kao "organska celina" u skladu sa hipotezom kongruencije mora poeti sa formulisanjem
ciljeva i strategije za njihovo ostvarenje.
Organizaciona struktura slube za palijativno zbrinjavanje zasniva se, pre svega, na
ciljevima i uslugama koje pruaju. Uspeno "trasiranje puta i pripreme terena" mogue je
ukoliko se nadlene dravne institucije odlue za razvijanje programa palijativnog
zbrinjavanja donoenjem zakonskih propisa koji bi uredili tu delatnost, a potom zdravstvene
organizacije prihvatile i dalje razvijale takve nove program.
Dok se to ne dogodi mora se voditi rauna i dobro razumeti sam proces menjanja kako
pojedinaca tako i organizacija. Jasno izraen cilj da bi osnivanje slube i razvoj programa
palijativnog zbrinjavanja izmenilo iskustvo i doivljaj bolesti koja ugroava ivot i doprineo
poboljanju kvaliteta ivota samo je prvi nuni korak na tom poslu ali ne i dovoljan.

4. OPTA PITANjA ORGANIZACIJE SLUBE ZA PALIJATIVNO

ZBRINjAVANjE I PROCES ZBRINjAVANjA
Opta pitanja organizacije slube za palijativno zbrinjavanje odnose se na

klinike

aspekte, odnosno kako na utvrene probleme sa kojima se susreu pacijenti i porodica tako i
na proces pruanja usluga zbrinjavanja. Osim toga, moraju se uzeti u obzir glavne funkcije
organizovanja i potrebni resursi. Dobra organizaciona struktura omoguava ispunjenje ciljeva
zbog kojih je sluba osnovana.[6]

5. MODELI PRUANjA PALIJATIVNOG ZBRINjAVANjA I SLUBE

Razliita okruenja u kojima se odvija palijativno zbrinjavanje determiniu i model slube
koja takve usluge prua. Meutim, svaka sluba moe se razvijati u skladu sa sopstvenom
prirodom i vlastitim modelom stratekog i poslovnog planiranja. To se najee moe postii
prilagoavanjem ve postojeih modela sopstvenim potrebama i okruenju:
Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje
Palijativno zbrinjavanje se moe pruiti u:

pacijentovom domu,

domu za negu,

starakom domu,

bolnici i

hospisu

Preporuke Saveta Evrope istiu da je korisno napraviti razliku izmeu nespecijalizovanih

(konvencionalnih) i specijalizovanih slubi palijativnog zbrinjavanja
A) Nespecijalizovane slube sprovode ogroman deo palijacije ali im palijativno
zbrinjavanje nije osnovna delatnost. Nespecijalizovane slube ine: ambulante opte prakse,
slube kunog leenja, patronane slube, domovi za negu, domovi za stare, osobe koje su
angaovane oko zbrinjavanja pacijenata a nisu profesionalci, terenske medicinske sestre,
lekari opte prakse i specijaliste koji nisu iz oblasti palijativnog zbrinjavanja. U naoj sredini
ne postoji kategorija volonteri, a to je pitanje od posebnog znaaja za uspeno sprovoenje
programa palijativnog zbrinjavanja koje ne sme da bude zaboravljeno.
B) Specijalizovane slube palijativnog zbrinjavanja su njemu potpuno posveene i to im je
osnovna delatnost. U njima postoji vii nivo strunosti iz oblasti palijativnog zbrinjavanja
(lanovi tima su posebno obueni) kao i vei broj zaposlenih u odnosu na broj pacijenata.
Uzreice "dome, slatki dome" ili "moja kuica, moja slobodica" najbolje izraavaju eljeno
okruenje u kome veina ljudi nastoji da boravi tokom bolesti ili da u njemu zavri ivot.
Prema jednom Galupovom istraivanju (The Galup Organization, 1996) veina ljudi u SAD
(oko 90%) je izjavilo kako bi eleli da umru kod svoje kue . U stvarnosti, meutim, prema
podacima iz 1997. godine samo je 20% Amerikanaca umrlo tamo gde eli.

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje

Slika 1. Palijativna nega pacijenta u hospisu

Veina pacijenata se radije opredeljuje da pruanje usluga zbrinjavanja dobije kod

kue kako bi to je due mogue:
- imali mogunost za tretman i zbrinjavanje koje im je
potrebno, kao i to da ne pate bespotrebno;
- nastavili da imaju iskustva i doivljaje koji za njih imaju smisao;
- sauvali lanove svoje porodice ili osobe koje se neformalno o njima staraju da ne
"sagore".
Meutim, kada je bolesnicima teko ili nemogue da neophodnu terapiju prime kod kue,
kada osobe koje se o njima staraju ne znaju ta da rade, kada im je uskraena mogunost
doivljaja koja neto znae i kada je usled njihovog zbrinjavanja porodica znaajno ugroena
mnogi takvi pacijenti radije odluuju da se prebace u stacionarne zdravstvene ustanove.
Veina ljudi svuda u svetu i kod nas prema rezultatima istraivanja nikako ne eli da lanove
svoje porodice dovede u opasnost da izgube posao ili da fiziki i finansijski propadnu.
Vodei rauna o svim takvim potrebama, modeli pruanja palijativnog zbrinjavanja koji su
se do sada pokazali uspenim su:[2]

Jedinica za palijativno zbrinjavanje leeih pacijenata u okviru opte bolnice

(sekundarni ili tercijarni nivo);

Tanja Komatinovi, S82/11

Palijativno zbrinjavnje

Bolniki tim za palijativno zbrinjavanje (u sekundarnim ili tercijarnim ustanovama) konsultativna uloga;

Jedinica za palijativno zbrinjavanje leeih pacijenata koja je razdvojena ili udaljena

od bolnice. esto se naziva "nezavisna jedinica" ili "hospis";

Sluba za palijativno zbrinjavanje u lokalnoj zajednici - zbrinjavanje pacijenta u

njegovom domu (Hospice at home);

Dnevna jedinica za palijativno zbrinjavanje za pacijente koji ive u svom domu ali
mogu da se u nju dovode radi medicinskog ili socijalnog zbrinjavanja na dnevnoj
osnovi. (Doyle i saradnici, 3)

Svaki od pet navedenih modela imaju svoje prednosti i ogranienja.

5.1 Modeli organizacionog dizajna

Organizaciona struktura u okviru svih modela usmerena je na

korisnike programa

palijativnog zbrinjavanja ali i na motivaciju profesionalaca koji pruaju zbrinjavanje da

neprestano unapreuju proces organizovanja. U nastojanju da ostvare postavljene ciljeve
slube za palijativno zbrinjavanje moraju da strateki planiraju. Planiranje je proces koji bi
trebalo da odgovori na etiri pitanja:

Na pitanje "ko smo" odgovor bi trebalo da prui misija slube.

Odgovor na pitanje "gde smo sada" dala je procena potreba.

Vizija je odgovor na pitanje "gde elimo da idemo".

Na pitanje "kako tamo da stignemo" odgovor bi trebalo da prui poslovni plan sa

predlogom ljudi koji e voditi slubu, organizacionom strukturom, ekonomskofinansijskim planom, marketing planom, planom evaluacije, izvrenja i obuhvatnim
definisanjem ciljeva i satnice.

Meutim, trebalo bi da vodimo rauna da se organizovanje smatra jednim od procesa

upravljanja. Menadment se definie kao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole
napora lanova organizacije i ostalih resursa radi ostvarivanja ciljeva organizacije.
Tanja Komatinovi, S82/11

10

Palijativno zbrinjavnje

Organizacija se odnosi na dva centralna segmenta menadmenta. Postoji vie modela

organizacionog dizajna i novih organizacionih struktura. Svi ovi modeli, kao i predhodni,
imaju svojih prednosti i ogranienja.
Modeli organizacionog dizajna su:

Jednostavni ili preduzetniki;

Birokratski;

Divizioni;

Profesionalni;

Adhoc-kratija.

Pitanje organizacone strukture slubi za palijativno zbrinjavanje ne moe se sagledati

izvan specifinosti organizacije zdravstvene delatnosti. S obzirom na to da se najvei deo
zdravstvenih organizacija u Srbiji finansira iz budeta i da je pod dravnom kontrolom, u
njihovoj organizacionoj strukturi moe se zapaziti dominacija birokratskog modela. Ovaj
model se odlikuje visokom horizontalnom i vertikalnom specijalizacijom, mehanizam
koordinacije je standardizacija procesa kao i formalizacija procesa i ponaanja; autoritet
donoenja odluka je na vrhu; horizontalna decentralizacija je neophodna usled potrebe da se
strunjacima dodeli odgovarajui autoritet; tehnostruktura je razvijena sa velikim brojem
zaposlenih i predstavlja najznaajniju i najmoniju grupu.

6. MEDICINSKA SESTRA I PALIJATIVNA NEGA

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), palijativna nega je "

sveukupna nega pacijenata ija bolest ne reaguje na kurativni tretman. Kontrola bola, drugih
simptoma i psiholokih, socijalnih i duhovnih problema je najvanija. Cilj palijativne nege je
dostii najbolji mogui kvalitet ivota za pacijente i njihove porodice". Palijativna nega se
ukljuuje kod pacijenta u terminalnoj fazi bolesti, najee je u pitanju malignom, te kod
Tanja Komatinovi, S82/11

11

Palijativno zbrinjavnje
pacijenata sa hroninim neurolokim, kardiolokim i respiratornim obolenjima, gde kurativna
terapija vie ne daje zadovoljavajui efekat.
Ovu vrstu nege propisuje, prati, provodi i njeno provoenje kontrolie struni tim koga
ine lekari razliitih specijalnosti, psiholog i medicinska sestra kao nosilac i izvrilac poslova
palijativne njege. Ovakav tim je neophodan u provoenju i organizaciji palijativne nege jer
ovakav vid nege zahteva viedisciplinarni pristup. Kako bi palijativna nega bila dostupna
svakom i pruala jednakost pristupa svima, njeno finansiranje, adekvatno provoenje i
edukovanje lekara i medicinskih sestara, te popunjavanje osoblja, stvar je kojom se mora
obavezno pozabaviti ira drutvena zajednica, jer je u pitanju problem od opteg drutvenog
znaaja. Osim medicinskih strunjaka, u sam tretman i edukaciju poslova oko pacijenta
ukljuuje se i porodica ili najblia rodbina, a isto tako i negovatelji koji se mogu uzeti za
ispomo.[9]

6.1 Uloga medicinske sestre u timu za palijativnu njegu

"Smanjiti ili ublaiti oseaj naputenosti Kod pacijenata u zavrnoj fazi bolesti
malignoma oseaj naputenosti se pojaava, produbljuje i postaje vidan. Takav pacijent se
povlai u sebe, u svoj svet. Kako ga izbaviti iz tog sveta i smanjiti oseaj naputenosti?
- Dobrom komunikacijom i razgovorom o lepim stvarima. Ako je mogue, ukljuiti u
slobodno vreme bliu porodicu, dalju rodbinu, komije i stare prijatelje, da bi popunili
prazninu samoe. Pri izlasku iz bolnice, skrenuti panju pacijentu da ima na raspolaganju 24satni pristup strunog lica ako mu je potreban neki savet ili informacija. " Podii i zadrati
kvalitet ivota Kako?
- Struni rad medicinske sestre koja obavlja ono to je potrebno oko pacijenta ukljuenog u
palijativnu negu e rezultirati njegovim kvalitetnijim nainom ivljenja. To se ogleda u
prevenciji dekubitusa, redovnoj promeni katetera, previjanju i drugim strunim radnjama koje
se odrede u toku sprovoenja nege.
- Poeljno je zadovoljiti potrebe i elje pacijenta kod vetakog hranjenja, isto tako i kod
hidracije.
Tanja Komatinovi, S82/11

12

Palijativno zbrinjavnje

- Po potrebi o tome edukovati i obuiti nekog ueg lana porodice.

- Medicinska sestra bi trebala sagledati i socijalni status pacijenta, tj. da li je i koliko socijalno
ugroen. Ako je potrebno, u reavnju problema ukljuuje se i socijalni radnik.
- Medicinska sestra bi trebala potovati pacijentovu autonomiju i njegov izbor, elju i odluku
o nainu leenja i odabiru onoga to hoe.
- Savetima i informacijama medicinska sestra e oraspoloiti svakog pacijenta i time postii
da se otkloni ili ublai oseaj napetosti, straha, nervoze, oseaji naputenosti i drugih
negativnih emocija.

- Odabir laganih tema u neformalnom razgovoru vraaju pacijentu osmeh na lice. Svojim
govorom medicinska sestra ne treba nikada gasiti nadu kod pacijenta ali ni ulivati preveliku
(lanu) nadu o ishodu bolesti i brzom ozdravljenju.
- Potrebno je znati da i porodica takvog bolesnika boluje zajedno s njim, jer bolest koja je
prisutna ne daje mira ni zdravim lanovima porodice.
- Kada se radi o vrlo ozbiljnoj i tekoj bolesti, a pogotovo kada se zna da nema izleenja ili da
je kraj blizu, onda je i situacija napetija. Razuman razgovor ili savetovanje od strane
medicinske sestre tada je potrebno i lanovima porodice, ali se to mora obavljati mimo
prisustva pacijenta. Treba ih postepeno i polako pripremati za neminovan kraj, sugerisati da
svoje suze i izlive alosti ne pokazuju pred pacijentom.

7. PALIJATIVNA NEGA U KUNIM USLOVIMA

Teko oboleli ele svoje zadnje trenutke provesti u svome domu. To je naglaeno u
sluajevima gde postoji adekvatna medicinska nega, koja se bavi kako bolesnikom tako i
njegovom porodicom. Nego, i pre tih zadnjih trenutaka, odreen broj bolesnika bira kunu
Tanja Komatinovi, S82/11

13

Palijativno zbrinjavnje
negu, kada za to postoje tri osnovna preduslova: da bolest dozvoljava takvu vrstu nege, da
dom to omoguuje i da porodica eli aktivno uestvovati u nezi.[8]
Prednosti leenja u kunim uslovima su brojne. Ponajpre vlastiti dom daje oseaj
nezavisnosti i psiholokog blagostanja: to je mesto prisnosti i udobnosti, bez institucionalnih
zakonitosti kao to su to npr. bolnice. U svom domu bolesnik se drui sa ukuanima i
uestvuju zajedno u planiranju aktivnosti, odmora, dijete. Bolesnici mogu izvravati odreene
zadatke i odrati svoje mesto unutar porodice. Privatnost je takoe vrlo vana: bolesnici nisu
izloeni neugodnim, pokatkad i potpuno nepotrebnim medicinskim aktivnostima (primer
jutarnje vizite). Iskljueno je prisustvovanje patnjama drugih osoba u viekrevetnim sobama.

Nadalje, bolesnici se u svom domu oseaju vie zatieni jer su manje izloeni
medicinskim zahvatima koji su u uznapredovalim stadijima neizjeivih bolesti ponekad
nepotrebni pa i tetni (intenzivna terapija, parenteralna prehrana, dijagnostike kontrole). U
svakodnevici se porodica lake i postupnije adaptira na promene zdravstvenog stanja, a smrt
blinjega u ambijentu koji su zajedniki delili je nain da se spozna kako je i to normalan,
uobiajen stadijum ivota. Sama injenica da je neko proveo zadnje dane svog ivota u kui
nije dovoljna za procenu kvaliteta ivota tog perioda. Ako je kuna palijativna njga dobra,
tada je kontrola simptomatologije slina onoj koja se postie u institucijama koje nude istu
uslugu, a svakako bolja od institucije (bolnice) koja nema palijativnu negu.
Postoje i neke negativne strane kunog leenja. Kada je bolesnik u svom domu esto
se porodina ravnotea poremeti svakom promenom stanja bolesnika, njegovog raspoloenja i
ponaanja. Porodica suoena sa promenama obino iskazuje negativne emocije anksioznosti,
straha,krivnje, ljutnje. Znaajna je redukcija aktivnosti pa i sati sna, a sve zajedno moe biti i
ekonomski teko izdrljivo (trokovi leenja, odsustvo sa posla).
Palijativna nega u kui je onemoguena kada je bolesnik ne eli, kada ivi sam ili sa
porodicom koja ne eli, ne moe ili ne zna pruiti negu. Novonastala situacija u porodici
moe ponekad stvoriti veliku napetost.
Tanja Komatinovi, S82/11

povezano sa odreenom simptomatologijom

14

Palijativno zbrinjavnje
(konvulzije/grenje, krvarenja, zadah, inkontinencija). Takoe, uestalija potreba za
specijalizovanom medicinskom negom te udaljenost od najblie bolnice mogu uticati na
odluku o izbegavanju nege u kui. U veini zemalja se kuna palijativna nega sprovodi sa
velikim udelom dobrovoljaca: javni i privatni zdravstveni sistemi ne potpomau takvo leenje
i to je najee razlog zato veliki deo terminalnih bolesnika svoje zadnje dane (ponekad i
mesece) provodi u zdravstvenim ustanovama koje im mogu garantovati dostupnost
zdravstvenog osoblja, lekova, tehnike, kao i odreeni stepen kontrole simptomatologije.[10]
Takoe, takve ustanove po pravilu omoguuju i medicinske zahvate koji su esto kod
tih bolesnika nepotrebni i skupi. Pravilnim razmiljanjem mogue je sa manjim trokovima
pruiti kvalitetniju negu tekim/terminalnim pacijentima a istovremeno rasteretiti zdravstvene
ustanove. S druge strane, nemogue je pruiti dobru kunu negu sa slabo plaenim, slabo
motivisanim i slabo edukovanim osobljem.

U naim uslovima svakodnevicu predstavljaju kasno uoavanje potrebe za

palijativnom negom, neobavetavanje bolesnika i porodice sa moguim terapijskim
postupcima i alternativama, loe zbrinjavanje simptoma (boli), retke kune posete. Celo
drutvo treba biti upoznato sa mogunou palijativne nege, kako bi bolesnici zahtevali takvo
leenje. To bi bio vrlo snaan faktor razvoja palijativne nege.
Ipak, i uz najbolju volju, nije mogue kvalitetno negovati u domu obolelog ako on
nema tekue vode, grejanje, osnovne uslove za ivot. Tada je, naravno, izbor bolnica.

Tanja Komatinovi, S82/11

15

Palijativno zbrinjavnje

Slika 2. Primer palijativne nege pacijenta u kunim uslovima

8. PREDLOG MERA

Svedoci smo da u dravnom zdravstvu najtee oboleli, za koje ponekad nema leka,
umiru u uslovima ispod svakog dostojanstva, sami, bez prave pomoi, bez lepe rei.
Ministarstvo zdravlja je pre vie godina najavilo razvoj slube palijativnog zbrinjavanja, da e
svaka bolnica imati jedinicu za palijativno zbrinjavanje, ali od svega toga nita. Pacijenti u
poslednjoj fazi bolesti uglavnom su preputeni porodici koja i sama ne zna kako i na koji
nain da im pomogne. Postoji nekoliko privatnih ustanova u kojima i neizleivo oboleli,
umirui pacijenti, mogu dobiti celodnevnu medicinsku negu i terapiju. Meutim, mnogima je
to nedostupno jer je cena od 60, 70, 80 i vie evra na dan, za nae prilike previsoka i malo ko
Tanja Komatinovi, S82/11

16

Palijativno zbrinjavnje
to moe da plati. Palijativno zbrinjavanje trebalo bi da pobolja kvalitet ivota pacijenata
suoenih sa neizleivom boleu, a pomo u prevazilaenju najteih trenutaka, kroz
prevenciju i olakavanje patnji leenjem bola, fizikih, psihikih i duhovnih tegoba,
posebnim, za tu vrstu patnje, prilagoenim metodama. Pomo je potrebna i lanovima
porodice obolelog. Naalost, taj segment zdravstvene zatite u proteklom periodu, ostao je
samo na obeanjima. Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa partnerima iz EU, razvoj Slube
palijativnog zbrinjavanja svrstalo je u prioritete i dodatno izdvojilo znaajna sredsvtva za
rekonstrukciju prostora namenjenog jedinicama palijativnog zbrinjavanja u bolnicama irom
Srbije.
Prema strategiji Ministarstva zdravlja jedinice za palijativno zbrinjavanje otvarae se
tamo gde je prosena starost stanovnitva iznad republikog proseka, i u bolnicama gde se
zbrinjavaju oboleli od najteih bolesti.[3]
Iako su umiranje i smrt postali zasebna nauna tema, jo uvek se nedovoljno zna o
tome kako kvalitetno iveti do samog kraja. Mnoge odgovore o ovom podruju daje
palijativna nega briga o umiruima i njihovim porodicama. Bez obzira na pacijentovu
dijagnozu, njegova bolest nije bolest samo pojedinca, porodice, ire zajednice, nego
celokupnog drutva. Pravilno zdravstveno upuivanje (mediji, ciljana predavanja, osnivanje
udruenja, volonteri) moe pribliiti problem palijativne nege i njegovo reavanje. Potreba za
palijativnom negom odnosno sistemskim organizovanjem palijativne nege te izgradnjom
ustanova svakodnevno raste. Razlog tome je sve dui ivotni vek stanovnitva, a nauno
medicinsko-tehnoloka dostignua sve su vea i to je bitnije uspenija.

9. ZAKLjUAK

Palijativna nega je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od tekih i

neizleivih bolesti, to podrazumeva kontrolu simptoma, kao i psiholoku, socijalnu i
duhovnu podrku pacijentima i njihovim porodicama. Palijativna nega omoguava
pacijentima postizanje najboljeg mogueg kvaliteta ivota u poslednjim fazama njihovih
bolesti.
Palijativna nega nastoji da osigura kvalitet ivota bolesnika do smrti, da ouva
dostojanstvo svakog oveka i maksimalni kvalitet nege tokom dvadeset etiri sata.
Tanja Komatinovi, S82/11

17

Palijativno zbrinjavnje
Interdisciplinarni tim je esencijalni faktor palijativne nege. Interdisciplinarni pristup nezi
omoguava lanovima tima podelu uloga i prevenciju nastanka sindroma izgaranja.
Palijativno zbrinjavanje je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od
tekih i neizleivih bolesti, to podrazumeva kontrolu simptoma, kao i psiholoku, socijalnu i
duhovnu podrku pacijentima i njihovim porodicama. Ovaj vid medicinske nege omoguava
pacijentima postizanje najbolje mogue kvalitete ivota u poslednjim fazama njihovih bolesti.
Palijativno zbrinjavanje nastoji osigurati kvalitet ivota bolesnika do smrti, ouvati
dostojanstvo svakog oveka.

10. LITERATURA
[1] Kuli Lj., Zdravstvena nega u gerijatriji, Beograd, 2012.
[2] Vukoti D., Organizacija slube za palijativno zbrinjavanje u lokalnoj zajednici,
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2005.
[3] Nacionalna strategija za palijativno zbrinjavanje nacrt, Ministarstvo zdravlja
Republike Srbije, septembar 2008., 1-17
[4] American Geriatrics Society (AGS) (2002): Position Statement: The Care of Dying
Patients
Tanja Komatinovi, S82/11

18

Palijativno zbrinjavnje
[5] American Society of Clinical Oncolgy (ASCO) Special Report (1998): Cancer Care
During the Last Phase of Life. J Clin Oncol 1998 May;16(5):1986-96
[6] Bjegovi V.Simi, S. Kosanovi,R.(2002): Mesto decentralizacije u zdravstvenoj
politici u: Dragievi-ei M. (prireiva)

Javna i kulturna politika -

sociokulturoloki aspekti, Beograd

[7] Brown Atlas Site of Death 19891997 (1998): The Quality of Care in the Last Six
Months of Life, Darthmouth Atlas of Health Care, Chapter 6, Section 2
[8] Cassel, Foley C and Foley K. (1999): Principles for Care of Patients at the End-ofLife: An Emerging Consensus Among the Specialties of Medicine. Milbank Memorial
Fund
[9] Christakis NA, Escarce JJ (1996): Survival of Medicare patients after enrollment in
hospice programs. New England Journal of Medicine. 335(5): 172-178,.
[10] Christakis NA. (1999): Death Foretold: Prophecy and Prognosis in Medical Care.
Chicago, IL: University of Chicago Press

Tanja Komatinovi, S82/11

19