Medjugeneracijska Solidarnost Na Delu: Uticaj Pandemije COVID - 19 Na Položaj Starijih I Odnose Između Generacija

ÌÅ ÓÃÅÍÅÐÀÖÈЈÑÊÀ
ÑÎËÈÄÀÐÍÎÑÒ ÍÀ ÄÅËÓ
Óòèöàј ïàíäåìèјå Êîâèä – 19 íà ïîëîæàј

ñòàðèjèõ è îäíîñå èçìåђó ãåíeðàöèјà
1
Алекаандра Марковић
Meђугенерацијска
солидарност
на делу
Утицај пандемије
COVID – 19 на положај
стариjих и односе
између генeрација
Београд 2021. године

2 мeђугенерацијска солидарност на делу
Аутор:
Александра Марковић
Издавачи:
Републички фонд за пензијско
и инвалидско осигурање
More Than PR d.o.o.
Извршни издавач
АTЦ д.о.о.
Дизајн корица
Петар Андрић
Прелом и графичко уређење

Print & Gift
Штампа
Print & Gift
Тираж
500 примерака
ISBN – 978-86-85117-51-0
3
Садржај
УВОД......................................................................................................................................................................... 5
МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ – концептуални оквир............................................. 9
ДЕМОГРАФСКА СЛИКА СРБИЈЕ – трендови депопулације и
демографског старења становништва............................................................................................... 19
МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ У СРБИЈИ – досадашња истраживања. ........ 23
МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЛИДАРНОСТ И ПАНДЕМИЈА ВИРУСА COVID-19..................... 29
КВАНТИТАТИВНО ИСТРАЖИВАЊЕ........................................................................................................ 33
1. Методолошке напомене............................................................................................................ 33
2. Опис узорка....................................................................................................................................... 34
3. Перцепција квалитета живота у пандемији. ................................................................. 34
4. Како се пензионери информишу о COVID–19?. .......................................................... 40
5. Задовољство понашањем институција
према пензионерима у току пандемије........................................................................... 42
6. Перцепција мера против COVID-19.................................................................................... 50
7. Пандемија и државна помоћ. ................................................................................................. 56
8. Међугенерацијски односи....................................................................................................... 67
9. Старији суграђани и вакцинација........................................................................................ 69
ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ........................................................................................................................... 75
Препоруке........................................................................................................................................... 78
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА И ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ. ....................................................................... 81
5
Увод
„Док настојимо да се опоравимо заједно, морамо
уложити и здружене напоре током Декаде здравог
старења [...] Потенцијал старијих особа моћна је
основа за одрживи развој.“1
Генерални секретар Уједињених нација Антонио

Гутереш, о УН Декади здравог старења (2021-2030)
Будућност у погледу светског економског раста и друштвеног развоја је тешко

предвидети (или се, у најмању руку, може дебатовати), али будући демографски
трендови су знатно извеснији. Разумевање и предвиђање демографских трендова
у (блиској) будућности омогућава поучан увид у усмеравању и креирању државних
политика, друштвено-економског развоја и одрживости животне средине. Једна
од основних карактеристика савремених демографских ”мегатрендова” јесте
убрзање раста светског становништва, које је регионално неравномерно и где се
однос између броја становника по континентима значајно мења.2
Свет је доживео велике демографске промене у минулом веку, укључујући
историјски невиђени пад стопа морталитета и фертилитета, уз пораст становни-
штва. Демографске промене доносе читав спектар нових истраживачких области,
укључујући (али не ограничавајући се на) политику, здравство, социјалну заштиту,
рад и продуктивност, мобилност, урбани и рурални развој, међугенерацијску
солидарност, развој комуникационих алата. У двадесет и првом веку рађа се нови
скуп демографских изазова – док је 20. век је био век раста становништва, 21. век
1
„As we seek to recover better together, we must make concerted efforts across the Decade of
Healthy Ageing [...] The potential of older persons is a powerful basis for sustainable development“,
https://unece.org/fileadmin/DAM/pau/age/WG.13/Presentations/Item-3-Alana-Officer.pdf
2
Vukotić V. 2012. Demografske megapromjene. U: Vukotić, V. et al. Stanovništvo i razvoj. Beograd:
Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka
је век демографског старења становништва. Темпо демографског старења је знатно

бржи него у прошлости, а све земље у свету суочавају се са великим изазовима како
би обезбедиле спремност својих здравствених и социјалних система да испрате ове
демографске промене. Према проценама Светске здравствене организације удео
светског становништва старијег од 60 година ће се између 2015. и 2050. године готово
удвостручити - са 12% на 22%, а 2050. године чак 80% ове старосне кохорте живеће у
земљама са ниским и средњим приходима.3 Уколико се задржимо само на европском
континенту, број становника Европске уније се смањује – док је 1960. 13.5% светског
становништва чинило становништво Европске уније, дотле је 2018. године овај удео
износио 6.9%, а до 2070. године становници Старог континента могли би чинити тек 4%
укупног светског становништва.4 Продужење просечног животног века представља
цивилизацијско достигнуће и засновано је на привредном, здравственом и уопште
друштвеном развоју. У последњих педесет година просечан очекивани животни век
мушкараца и жена порастао је за 10 година, па се тако очекује да ће просечан животни
век за мушкарце до 2070. године износити 86.1 односно за жене 90.3 године. Међутим,
са друге стране, процењени број година здравог живота 2018. године износио је 63.7
година за мушкарце односно 64.2 године за жене. Овај несразмер између просечног
животног века и броја година здравог живота представља један од корних изазова
савременог света на које треба одговорити.5
Премда демографско старење доноси са собом низ социо-економских изазова,

као што су смањење броја радно способног становништва, повећане трошкове
здравствене заштите, те притисак на пензионе системе, дужи животни век доноси са
собом и низ нових могућности, не само за старије и њихове породице, већ и за друштво
у целини. Стога се у стручној литератури може пронаћи завидан број референци које
се баве тзв. активним старењем, аутентичним старењем, уобичајеним и успешним
старењем, продуктивним старењем.6
Старење можемо посматрати као индивидуални процес, који је детерминисан

биолошким променама (од фазе раста и развоја организма и функција до фазе
пропадања и слабљења функција), али на макро нивоу старење становништва
детерминисано је демографским променама.7 Док је почетком века Светска
здравствена организација активно старење везивала за ”здравље, независност и
продуктивност старијих људи”8, последњих година све више је у употреби концепт
3
https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ageing-and-health
4
Rezolucija Evropskog parlamenta. Starenje Starog kontinenta – mogućnosti i izazovi povezani s
politikom starenja poslije 2020. (2020/2008(INI)): https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/
TA-9-2021-0347_HR.pdf
5
Исто.
6
Више у: Dragišić Labaš S. 2016. Aktivno starenje u Beogradu. Beograd: Sociološko udruženje Srbije i
Crne Gore, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
7
Družić S. 2020. Demografsko starenje stanovništva i socijalna politika. Zbornik Islamskog pedagoškog
fakulteta u Bihaću, Br. 12, str. 265-287
8
Dragišić Labaš S. 2016. Aktivno starenje u Beogradu. Beograd: Sociološko udruženje Srbije i Crne Gore,
Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, str. 26.
7
здравог старења, које подразумева ”процес развоја и одржавања функционалних

способности које омогућавају добробит у старијој животној доби“. Функционална
способност подразумева могућности појединаца да задовољавају своје основне
потребе, раде на личном расту и развоју, буду мобилни, изграђују и одржавају
социјалне односе, доприносе целокупном друштву.9 Стога је на 73. скупштини Светске
здравствене организације одржаној 3. августа 2020. године изнет предлог „Декаде
здравог старења 2021-2030“, који је званично 14. децембра 2020. године усвојен
на Генералној скупштини Уједињених нација. Декада здравог старења Уједињених
нација представља глобалну сарадњу различитих друштвених актера, те окупља
владе, цивилно друштво, међународне институције, стручњаке, академску заједницу,
медије и приватни сектор, у циљу побољшања живота старијих људи, њихових
породица и заједница у којима живе.10
Демографско старење и повећање удела старих у националним државама са

собом доноси потребу за политикама које су усмерене ка уважавању социјалних и
емоционалних потреба старих, али уз истовремену свест да старији нису изоловани
део друштвене заједнице. Управо са циљем подстицања социјалне сигурности,
социјалне интеракције и друштвене кохезије, међународне институције и националне
државе у својим политикама све већи акценат стављају на концепт међугенерацијске
солидарности. Концепт међугенерацијске солидарности посебан значај добија у
контексту (још увек актуелне) пандемије вируса COVID-19, о чему ће у наставку бити
више речи.
Европска комисија је у јануару 2021. године представила Зелену књигу о старењу –

подстицање међугенерацијске солидарности и одговорности, са циљем да се покрене
свеобухватна расправа о политикама повезаним са старењем.11 Приступ од којег
се полази и на којем се базира сагледавање свих изазова популационе политике
и социјалне политике, као и системских одговора на њих, јесте приступ животног
циклуса (life-cycle approach). Животни циклус је један од најчешће коришћених
концепата у друштвеним наукама. Строго дефинисано, животни циклус се односи на
процесе сазревања и генерацијске процесе које покрећу механизми репродукције у
популацијама и користи се у многим научним дисциплинама: биологији, психологији,
социологији, антропологији...12 С обзиром на то да се савремени животни ток
променио као последица старења становништва, саму популацију би требало
посматрати из угла животног циклуса13 – тачке преласка из једне у другу животну
фазу (школовање, оснивање породице, заснивање радног односа, пензионисање
итд.) више нису нефлексибилне или барем не морају бити униформне као што је то
9
https://www.who.int/westernpacific/news/q-a-detail/ageing-healthy-ageing-and-functional-ability
10
https://www.who.int/initiatives/decade-of-healthy-ageing
11
https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/1_en_act_part1_v8_0.pdf
12
O’Rand A & Krecker M. 1990. Concepts of the Life Cycle: Their History, Meanings, and Uses in the
Social Sciences. Annual Review of Sociology, 16, pp. 241-262.
13
Stojilković Gnjatović J. 2019. Teorijski i konceptualni okvir izučavanja starenja stanovništva.
Stanovništvo, 57(2), str. 13-33.
било раније. Но, оно што је од изузетне важности јесте да овај концепт уважава идеју
да је зарад постизања одрживих решења у будућности неопходно радити на јачању
међугенерацијске солидарности и праведности између младих и старих.14
Ејџизам, односно негативни стереотипи, предрасуде о старењу и старима, те

дискриминација старих људи, као и негативна слика у медијима, који приказују старије
као болесне, зависне и скупе за друштво, онемогућавају развој међугенерацијске
солидарности у пуном обиму. Томе још треба додати и негативне стереотипе о
младима, као лењима, себичнима и непоузданима, те схватити да уколико се не учине
одређени напори, демографске промене које дају прилику за јачање међугенерациј-
ске солидарности, остаће неискоришћене.
Како Наташа Тодоровић и Милутин Врачевић у свом приручнику Међугенерацијска

солидарност за почетнике исправно примећују ”то се неће десити само од себе и
потребно је учинити додатне напоре у следећим областима:
1. Друштво ће морати да боље искористи потенцијал свих генерација и да

обезбеди шансе за све да развију свој пуни потенцијал, а да би се то догодило
прво би требало да се социјалне политике модернизују.
2. Перцепција људи старости изнад 50, 60 или 70 треба да се промени, старење
се још увек посматра као проблем, јер друштво превиђа потенцијал старијих.
Посебно су садашње baby boom генерације здраве и активне, боље образоване
и обучене од ранијих генерација. Друштва морају осигурати да овај велики
потенцијал буде искоришћен, а не изгубљен.
3. Са старењем друштва, постаје важније улагање у младе генерације, јер успех
млађе генерације омогућава друштву да подржи оне старије који зависе од
туђе помоћи и управо због тога проблеми високе незапослености младих,
превише рано напуштање школе и несигурност запослења са којима се
суочавају млади, што пре морају да се реше.
4. Треба обратити пажњу и на средњу ’сендвич’ генерацију, од које се очекује да
истовремено брине о најмлађим и најстаријим члановима друштва, и да та
брига представља значајан терет који је углавном на женама. Жена која има 65
година врло често брине о својим остарелим родитељима, а са друге стране
брине и о унуцима. Тиме омогућава да њена радно способна деца раде, али
њен рад нико не препознаје и не вреднује.”15
14
https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/1_en_act_part1_v8_0.pdf, стр.3.
15
Todorović N, Vračević M. 2019. Međugeneracijska saradnja za početnike. Beograd: Centar za
odgovornu akciju, str. 16.
9
Међугенерацијска
солидарност
– концептуални оквир
Појам међугенерацијске солидарности је комплексан и вишедимензионалан, а ми

ћемо се на овом месту придржавати успостављених дефиниција које смо усвојили
у претходној 2020. години, Години солидарности и сарадње, и користили у оквиру
програма Међугенерацијска радионица односно приликом израде публикације Иза
међугенерацијског огледала. Како бисмо обезбедили континуирано праћење трендова
међугенерацијске солидарности у Србији и имали могућност да компаративно
посматрамо феномен међугенерацијске солидарности из године у годину, неопходно
је задржати исти концептуални оквир истраживања. Имајући то у виду, у наставку ће
бити представљен теоријски оквир који је и у претходном истраживачком циклусу
коришћен, а међугенерацијска солидарност је схваћена као ”постојање међусобних
веза између појединаца у оквиру вишегенерацијских породица, као и између
различитих старосних група унутар заједнице”.16 На овом месту довољно је само
поменути да, иако постоје бројне дефиниције (међугенерацијске) солидарности,
обележја солидарности, без обзира на дефиницију коју истраживач усвоји, су:
1. Солидарност увек подразумева однос према групи, то је релациони однос.

Солидарност се увек односи на заједницу, специфичан колектив заснован на
одређеним сличностима, те подразумева ”нас” и ”њих”.
2. Солидарност укључује одређену посвећеност, то је специфичан однос између

чланова одговарајуће групе.
16
VanderVen K, 2012, према Весић З, Бркић М, Јакшић И, Перић С. 2020. Иза међугенерацијског
огледала. Подстицање међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за јавну
политику, стр. 11.
3. Солидарност укључује идеју о трошковима (који нису нужно материјални),

њу увек прате неки практични напори. Ово је посебно осетљива саставница
солидарности, јер због ограничених ресурса појединаца и друштава, трош-
кови које друштво сноси или који би требало да се сносе захтевају константно
идентификовање и преиспитивање у складу са друштвено (нормативно,
вредносно) постављеним критеријумима прихватљивости, разумности и
пропорционалности.17
На друштвену кохезију међу генерацијама утичу афективни, консензуални,

асоцијациони, функционални, нормативни и структурни фактори који делују и
како на макро нивоу (што поједини аутори називају „макрогеним“ факторима), тако
и на микронивоу („микрогени“ фактори).18 Међугенерацијску солидарност, чак и
интуитивно, можемо повезивати са два генерацијска феномена: солидарност између
различитих генерација које се називају старосним кохортама (групе које имају једну
заједничку карактеристику, годину рођења, најчешће се групишу у десетогодишње
интервале) и солидарност између различитих генерација унутар породичне групе
(нпр. родитеља и деце). Верн Бенгсон и Петрис Ојама сматрају да би међугенерациј-
ску солидарност требало сагледати у контексту заједничких очекивања и обавеза
различитих генерација, те да би овај својеврсни уговор између генерација и старосних
група представљао норме које делују на микро и макро нивоима друштвене
структуре у датом друштвено-историјском контексту. Према овим ауторима, три
сета нормативних очекивања и обавеза карактеришу традиционални уговор међу
генерацијама:
1) норме социјализације, подразумевају укључивање породица у процес

социјализације сваке следеће генерације (поред других друштвених институција
који представљају агенсе или покретаче социјализације);
2) норме повезане са доступношћу ресурса у облику финансијске и емоционалне

подршке коју млађе генерације пружају старијим генерацијама;
3) норме које одражавају очекивање да ће систем социјалне заштите старим људима

пружити бригу и старање.19
Међугенерацијска солидарност је један од основних друштвених уговора на коме

почива систем пензијско-инвалидског осигурања, како у свету, тако и у Републици
17
Ellerich-Groppe N, Schweda M, Pfaller L, 2020. #StayHomeForGrandma – Towards an analysis
of intergenerational solidarity and responsibility in the coronavirus pandemic. Social Sciences
& Humanities Open,Volume 2, Issue 1, https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/
S2590291120300747.

18
Bengtson V. L. and Oyama P. S. 2007. Intergenerational Solidarity: Strengthening Economic and Social
Ties. Expert Group Meeting. New York: United Nations Headquarters, Department of Economic and
Social Affairs Division for Social Policy and Development.
19
Исто.
11
Србији.20 Овај међугенерацијски друштвени уговор омогућава одрживост система

социјалне и здравствене заштите, превазилажење проблема унутар породица и
шире друштвене заједнице које деле исте норме и вредности, трансфер знања и
културних вредности захваљујући интеракцији припадника различитих старосних
групација, те повезује појединце који деле исте вредности, развија узајамна осећања
и сличности.21
Међутим, савремени глобални демографски и друштвено-политички трендови

(продужетак животног века, старење становништва, промене у породичним односима
и структурама, промене у владиним политикама), допринели су преиспитивању
традиционалног уговора између генерација. Тако се још осамдесетих година
прошлог века, услед дубоких демографских промена и великих јавних издвајања
за социјалну политику усмерену према старима, међу теоретичарима и креаторима
јавних политика јавила забринутост да млађе старосне кохорте неће добити исте
бенефиције у будућности, када се буду пензионисали, као данашњи стари, те да је
могућно да ће у будућности доћи до међугенерацијског сукоба. Са друге стране,
чули су се и супротни аргументи који су почивали на перспективи међугенерацијске
зависности, која тврди да се бенефити једне генерације не морају нужно остваривати
на рачун друге генерације, те да различите старосне кохорте деле више заједничких
него супротстављених интереса. Примера ради, постоји иреверзибилна размена
социјалне подршке међу генерацијама, у којој одрасла деца помажу и старају
се о својим родитељима, а баке и деке помажу у бризи и старању када је реч о
њиховим унуцима.22 Овакав поглед на међугенерацијску солидарност и анализа
унутарпородичне кохезије међу различитим генерацијама, теоријски су творили тзв.
”модел солидарности и конфликата у односима међу генерацијама”, који као основну
аналитичку јединицу у мерењу породичне међугенерацијске кохезивности користи
позицију појединца унутар генерације и породице, уважавајући односе и везе међу
члановима породице.23
Конструкт међугенерацијске солидарности на породичном нивоу карактерише

бихејвиоралне и емоционалне димензије интеракције, кохезије, осећања и подршке
између родитеља и деце, бака и деда и унука. Сама употреба појма солидарности и
димензије на којима почива, нашли су своје корене још у класичним социолошким
20
Todorović N, Janković B, Vračević M. 2021. Međugeneracijska solidarnost za sve generacije. Beograd:
Centar za podršku i inkluziju Help net, str. 10.
21
Весић З, Бркић М, Јакшић И, Перић С. 2020. Иза међугенерацијског огледала. Подстицање
међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за јавну политику, стр. 11.
Todorović, N. Vračević, M. 2019. Međugeneracijska saradnja za početnike. Beograd: Centar za
odogovornu akciju, str. 17.

22
23
теоријама (Диркемови појмови органске и механичке солидарности, Тенисови појмо-

ви заједнице и друштва), социјалној психологији и истицању значаја осећања (емоција),
интеракције (асоцијација), сродности (консензуса), те у теоријама породичног
функционисања.24 Бенгсон и Шредер су још осамдесетих година двадесетог века
дефинисали шест концептуалних димензија којима се мери солидарност:
- Емоционална или афективна солидарност - осећања блискости које чланови

породице изражавају о свом односу са другим члановима породице;
- Асоцијациона солидарност – врста, учесталост и обрасци контаката између

припадника различитих генерација чланова породице;
- Консензуална или споразумна солидарност – степен слагања у мишљењима,

вредностима и погледима на свет међу генерацијама унутар породице;
- Функционална солидарност - давање и примање подршке (материјална и

нематеријална размена) између чланова породице;
- Нормативна солидарност – очекивања и осећај бриге о члановима породице,

те норме о важности породичних вредности;
- Структурна солидарност – међугенерацијска интеракција услед географске

блискости.25
Битно је приметити да наведене димензије солидарности интерагују једна са другом,

што значи да измерени нивои солидарности у једној димензији утичу и на будуће
нивое солидарности у другим димензијама. Међутим, већина научних истраживања
која су користила овај теоријски модел фокусирала су се или само на једну или
неколико од шест димензија међугенерацијске солидарности, док се тек неколицина
истраживања бавила самим структурним односима између димензија, те овде још
увек постоји простор за напредак.26
24
Bengtson V. & Robert E. L. Roberts. 1991. Intergenerational Solidarity in Aging Families: An Example
of Formal Theory Construction. Journal of Marriage and Family, Vol. 53, No.4, pp. 858.
25
међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за јавну политику, стр. 11-12.
Todorović, N. i ostali. 2019. Međugeneracijska solidarnost između porodice i države. Beograd: Crveni
krst, str. 15-16.
Todorović N, Vračević M. 2019. Međugeneracijska saradnja za početnike. Beograd: Centar za
odgovornu akciju, str. 19-20.

26
Hogerbrugge M. J. A, Komter A. E. 2012. Solidarity and Ambivalence: Comparing Two Perspectives
on Intergenerational Relations Using Longitudinal Panel Dana. The Journals of Gerontology, Series B,
Volume 67B, Issue 3, 372–383.
13
Социјална подршка је битан аспект друштвених односа. Реч је о мултидимензиона-

лном концепту, који у теорији нуди мноштво различитих дефиниција27. Ране
дефиниције социјалне подршке наглашавале су емоционалну компоненту и ефекте
благостања који настају као резултат интеракције са људима који су нам блиски. Са
друге стране, изостанак социјалне подршке везује се за негативне ефекте ”лабавих
међуљудских односа” који могу бити извор незадовољства, стреса, па чак и болести.
Поједини аутори разликују практичну помоћ и емоционалну подршку, за друге је
реч о емоционалној, материјалној и информационој подршци, трећа група аутора
разликује инструменталну подршку, емоционалну подршку и финансијску подршку,
док има и оних који инструменталној, информационој и емоционалној подршци
додају и дружење као облик социјалне подршке.28
Концепт међугенерацијске солидарности можемо повезати са различитим врстама

социјалне подршке, па су тако, примера ради, инструментална подршка, финансијска
помоћ, помоћ у случају болести и емоционална подршка, део функционалне
солидарности.29 Иако је модел у претходној публикацији Иза међугенерацијског
огледала већ био описан, важно је још једном упутити на значај модела тзв. ”конвоја
социјалне подршке”, који су 1980. године развили Кан и Антонучи. Наиме, у контексту
међугенерацијске солидарности, за анализу социјалних односа битна су три
фактора:
1) Контекст – какво је животно искуство појединца, какве односе има и развија

са другим појединцима у друштву, а ово је директно корелирано са основним
социолошким варијаблама као што су класа, раса, национална припадност,
идеолошко-политичка оријентација и сл;
2) Генерацијска структура – колико генерација чини породицу, какав је и чиме

условљен степен међугенерацијских интеракција (географска удаљеност,
степен блискости, различите потребе различитих чланова породице),
3) Индивидуални или породични исходи – на индивидуалном нивоу за анализу

социјалних односа у контексту међугенерацијске солидарности важно је
утврдити везу између стреса којем је појединац изложен и његовог утицаја на
здравље и благостање појединца, док је на нивоу породице важно истражити
како појединци који деле социјална и демографска обележја превазилазе
акутне/хроничне рањивости и како уклањају/умањују своје слабости.30
27
Pearson J. E. 1986. The definition and measurement of social support. Journal of Counseling &
Development, 64(6), 390–395.
28
Hlebec V, Šircelj M, Mrzel M. 2010. How to monitor intergenerational solidarity in social support
networks? Teorija in praksa, let. 47 (6), 1135-1136.
29
Исто, стр. 1137.
30
Antonucci T, James Ј, and Simon B, 2007, према Todorović N. i ostali. 2019. Međugeneracijska
solidarnost između porodice i države. Beograd: Crveni krst, str. 16-17.
Према моделу конвоја социјалне подршке, појединци су окружени другим

појединцима који их подржавају и крећу се са њима током њиховог животног тока.
Сам термин „друштвени конвој“ означава динамичко груписање чланова социјалне
мреже који окружују појединца током времена и пружају различите врсте подршке
неопходне за здравље и општу добробит. Ови односи између појединаца варирају
по блискости, квалитету (позитивни или негативни), функцији (финансијска помоћ,
емотивна подршка, размена информација) и структури (величина, састав, учесталост
контаката, географска близина). На структуру, функцију и квалитет конвоја утичу
како личне (старост, пол), тако и контекстуалне (друштвене улоге, норме, вредности)
варијабле. Модел конвоја заговара развојну перспективу социјалне подршке, која
током животног века појединца није истог обима, јер узима у обзир да емоционалне
везаности временом флуктуирају као одговор на животне промене и потребе везане
за животну доб. Кан и Антонучи су креирали модел конвоја који се састоји од односа
које појединци хијерархијски организирају као врло блиске, донекле блиске и мање
блиске. На основу вредности које појединци приписују својим најближим везама,
њихово постојање и пропорција су кључни предиктори благостања, премда исход
не мора увек бити позитиван (ако је подршка неадекватна). Социо-демографске
карактеристике појединца (пол, старост и ниво образовања) и социо-економске
одреднице (социо-економски положај) обликују типове односа које појединци имају,
али обликују и њихов капацитет да се ови односи подршке развијају и одржавају.31
Посебан допринос представљеног модела јесте у томе што је допринео напретку

теоријског проучавања друштвених односа на више нивоа. Док се раније држало
до тога да је фреквентност социјалних односа њихова основна димензија, са
моделом социјалног конвоја социјални односи су почели да се сагледавају као
вишедимензионални, те се поред учесталости пажња почела обраћати и на
структуру, квалитет и тип социјалних односа. Поред наведеног, модел је у фокус
ставио и индивидуални однос (однос старих са другима у оквиру појединачних
друштвених интеракција), односно није се задржао само на групним интеракцијама
(породична и пријатељска окупљања). Надаље, модел је скренуо пажњу на то да се
социјални контакти могу стварати и у старости и да су подједнако важни као и они
који су настали у ранијем животном периоду, те да мрежу социјалних контаката могу
чинити и они социјални односи који немају континуитет и дугогодишње одржавање.
Напослетку, захваљујући значају концепта животног тока на којем модел почива,
аутори су допринели критичком посматрању геронтологије (науке о старењу).32
31
Antonucci T, Ajrouch K, Birditt K. 2014. The Convoy Model: Explaining Social Relations From a
Multidisciplinary Perspective. Gerontologist, 54(1), 82–92.
Perkins M. et al. 2012. Social Relations and Resident Health in Assisted Living: An Application of the
Convoy Model. The Gerontologist, Vol. 53, No. 3, 495–507.

32
15
Иако је Бенгсонов модел међугенерацијске солидарности, те посебно

операционализација појма преко идентификованих шест димензија, доживео
велики успех у научним истраживањима, почетком двадесетог века покренута је
дебата да ли би модел међугенерацијске солидарности требало ревидирати. Наиме,
критике које су упућене моделу међугенерацијске солидарности односиле су се на
то да модел пренаглашава хармоничне и позитивне аспекте породичног живота,
занемарујући сукобе и друге негативне стране породичних односа. Да би се дошло до
тачније концептуализације породичног живота, тврдили су критичари, у проучавање
породичних односа требало би укључити и позитивне и негативне аспекте породи-
чних односа. Као одговор на ову критику, с обзиром на то да међугенерацијски односи
могу добити форму солидарности, али и сукоба, модел је проширен концептом
међугенерацијске амбивалентности. Међугенерацијска амбивалентност одређена је
као коегзистенција контрадикторних осећања или (понашања које следи из) норми.
Бројна истраживања показала су да се незанемарљив број међугенерацијских
односа може окарактерисати као амбивалентни – то су друштвени односи у којима се
доживљавају амбивалентни осећаји, пре свега у погледу психолошке амбиваленције,
истовремене наклоности али и сукоба међу генерацијама. Фокус истраживања која
су се бавила међугенерацијском амбивалентности најчешће су била на који начин
се унутар међугенерацијских односа преговара о амбивалентности и како се, уз које
стратегије, управља амбивалентношћу. Показало се да искуство амбиваленције делује
као катализатор промена у породичним односима јер се претпоставља да повећава
стрес и смањује благостање.33
Хогербруге и Комтер су у лонгитудиналном истраживању тестирали одрживост

модела међугенерацијске солидарности и хипотетички ефекат амбивалентности.
Док су претходна истраживања указивала на то да искуство амбиваленције делује
као катализатор промена у породичним односима, ова два аутора су показала да
структурни односи између шест димензија међугенерацијске солидарности боље
објашњавају промене у породичним односима. Један од основих налаза истраживача
је да су асоцијациона, емоционална и функционална солидарност основне димензије
које међусобно високо корелирају, док димензију структурне солидарности и
сукоба пре треба посматрати као егзогене у односу на друге димензије. Овакав
налаз отвара питање да ли нормативну солидарност, структурну солидарност
и сукоб уопште треба укључити у модел међугенерацијске солидарности. Ипак,
закључују аутори, концепт амбивалентности није у потпуности прикладна замена
за модел међугенерацијске солидарности као такав, јер амбивалентност није била
супериорнија у објашњавању промена у међугенерацијским односима у поређењу
са оригиналним међугенерацијским моделом солидарности.34
33
Hogerbrugge M. J. A, Komter A. E. 2012. Solidarity and Ambivalence: Comparing Two Perspectives
on Intergenerational Relations Using Longitudinal Panel Dana. The Journals of Gerontology, Series
B, Volume 67B, Issue 3, 372–383.
34
Исто.
Извесно је да је на делу процес демографског старења становништва, а шта

будућност у погледу међугенерацијских односа доноси тешко је предвидети.
Друштвени научници који се баве међугенерацијским односима и међугенерацијском
солидарности подвлаче да су могућа два правца кретања – један подразумева
повећавање међугенерацијске солидарности и на макро и на микро нивоу уз
истовремено смањење међугенерацијских сукоба, а други указује на потенцијално
смањење међугенерацијске солидарности у будућности.
Аргументи који иду у прилог првој претпоставци (смањивање међугенерацијских

конфликата и повећање међугенерацијске солидарности) могу се сумирати на
следеће:
1. Хипотезу културног (или структурног) заостајања – друштвена структура и

културолошке вредности прилагођавају се новим демографским променама
рефлектујући нове облике старосне структуре становништва, што води ка
креирању све ефикаснијих механизама како би се адекватније водила брига о
повећаном броју старих.
2. Норме солидарности и подршке. Бројна истраживања указала су на значајан

обим међугенерацијске солидарности на нивоу породице, где међугенерациј-
ски различити чланови породице помажу једни другима и представљају
подршку једни другима. Ова солидарност заправо одражава норме (поштовање
према родитељима, реципроцитет, алтруизам и лични интерес у погледу
очекивања да ће и млађима бити потребна помоћ када остаре) које постоје
како на микро нивоу, тако и на макро нивоу (на нивоу читавог друштва).
3. Норме реципроцитета. Људи и даље верују у цикличан процес помоћи и

старања током целог животног циклуса. Наиме, старање о деци узима се као
датост (”здраво за готово”), као и бриге и старање о старијим особама, чак иако
се нормативна очекивања и обавезе у савременом глобалном свету мењају.
4. Нове улоге за старије. Постоји тренд перцепције дефиниције онога шта

старији људи могу и шта би требало да допринесу друштву. Тако се све чешће
на старије гледа као на ”извор неекономског капитала” – животног знања и
искуства, а у предузетништву се све чешће говори о тзв. ”сребрној економији”
и ”сребрном предузетништву”35.
5. Генерацијски алтруизам и генерацијски улог. Претходна истраживања показала

су да старије генерације улажу више у млађе генерације него што је то обрнут
случај, те да су старији често спремни на жртву због улôга који имају у млађим
генерацијама. Овај „генерацијски алтруизам“ може деловати дестимулативно
на међугенерацијски конфликт.36
35
Ivanić, V. 2019. Aktivno starenje i preduslovi za srebrno preduzetništvo u Srbiji. Stanovništvo, 57 (1),
str. 71-95.
36
17
Са друге стране, аргументи који иду у прилог другој претпоставци (повећање

међугенерацијских конфликата и смањење међугенерацијске солидарности) могу се
сумирати на следеће:
1. Повећање стопе зависности.37 Демографско старење становништва као

последицу има повећање стопе зависности, јер са старењем становништва
опада и удео радно способног становништва које може да пружи негу
старијима.
2. Повећање перцепције „генерацијске неједнакости и неравноправности“. Није

искључен сценарио да млађе и средње генерације старије људе виде као
привилеговане, похлепне, који путем система социјалне подршке старима
”узимају” друштвене ресурсе од млађег и продуктивнијег дела друштва.
3. Увећање ејџизма. С обзиром на процењену дужину животног века у будућно-

сти, на преко 85 година, није искључено да у будућности дође и до несузбијања
постојећих негативних стереотипа према старијима (старији људи крути,
старомодни, небитни, неспособни и безвредни). Надаље, са информатичким
и технолошким развојем друштва, сви старији који се не прилагоде, могу бити
остављени ”на милост и немилост” ејџизму, а младост као супротност може
бити додатно воршипована. Укратко, уз ниске стопе фертилитета, млади ће
бити ”више вредни” и социјалне политике могу бити усмерене на младе на
рачун старијих грађана.38
Ипак, без обзира на то што се међугенерацијски ”уговор” у савременом глобалном

друштву мења, Бенгсон верује да постоје многе индиције које више иду у прилог тези
о континуитету ”уговора” не само унутар породице, већ и на нивоу читавог друштва.
Бенгсон истиче да, глобално посматрано, међугенерацијска солидарност и алтруизам
опстају упркос притисцима са којима се државе боре, не би ли уравнотежиле све веће
потребе за бригом и старањем о старијој генерацији са општим старењем популације.
Упркос политичкој реторици о ”разарању породице”, историја показује да се друштва
успевају прилагодити променљивим ендогеним и егзогеним силама које прете да
генерацијски јаз буде једна од основних линија подела у савременим друштвима.39
37
Стопа зависности представља однос популације старијих од 65 година према радно способној
популацији, односно оној животне доби до 15 до 64.
38
Исто.
Todorović N. i ostali. 2019. Međugeneracijska solidarnost između porodice i države. Beograd: Crveni
krst, str. 19-20.

39
19
Демографска
слика Србије
– трендови депопулације и
демографског старења
Пре него што сачекамо резултате најновијег пописа становништва, које је најављено
за 2022. годину, за сада се још увек можемо ослонити само на податке у оквиру
претходног пописа (2011. година), односно на податке о процени броја становника.
Према Попису становништва, домаћинстава и станова из 2011. године у Србији је
живело 7186862 становника, чија је просечна старост 42,2 године (за жене 43,5, а за
мушкарце 40,9). У периоду између два пописа (између 2002. и 2011. године) дошло је
до пада укупног броја становника за 4,15%, што је првенствено последица негативног
природног прираштаја и одласка грађана у иностранство, а просечна старост укупног
становништва повећана је за две године. Удео лица старих-65 и више година у укупном
становништву Републике Србије износио је 17,4%, а удео млађих од 15 година био је
14,3%, што је већ пре десет година био индикатор тога да се налазимо у поодмаклој
фази демографског старења. Најнеповољнија ситуација је у Региону Јужне и Источне
Србије, где је скоро свако пето лице старије од 64 године.40
На основу резултата статистике природног кретања и унутрашњих миграција

становништва, процењен број становника у Републици Србији у 2020. години је
6899126 (од чега 51,3% чине жене, а 48,7% мушкарци). Како се наводи у Саопштењу
Републичког завода за статистику о процени становништва за 2020. годину, настављен
је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на
претходну годину, негативна и износи -6,7‰. Истовремено, процес демографског
старења становништва манифестује се ниским и стално опадајућим учешћем младих,
односно високим и континуирано растућим уделом старих у укупном становништву.
Према подацима за Републику Србију, у 2020. години удео лица старих-65 и више
година износи 21,1%, а млађих од 15 година 14,3%. У периоду 2002–2020, удео
40
РЗС. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији.
Књига 2: Старост и пол. Доступно на: https://publikacije.stat.gov.rs/G2012/Pdf/G201218003.pdf
лица млађих од 15 година је смањен са 16,1% на 14,3%, док је истовремено удео

старих (65 и више година) повећан са 16,6% на 21,1%. Овакви трендови утичу и
на смањење учешћа становништва радног узраста (15–64) у укупној популацији,
са 67,3% (2002) на 64,6% (2020). У истом временском интервалу, просечна старост
становништва је порасла са 40,2 на 43,4 године. На повећање броја старих утиче и
продужење очекиваног трајања живота, које за укупно становништво износи 1,9
година, од 72,3 године у 2002. до 74,2 године у 2020.41
Удео младог и старог становништва у укупном становништву, процена

Граф. 1.
средином 2020.
Област
Зајечарска
Пиротска
Борска
Браничевска
Расинска
Република 21,1
Србија 14,3
Севернобачка
Београдска
Јужнобачка
Рашка
Пчињска
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30
Удео старих 65 и више година Удео млађих од 15 година
Извор, слика преузета: РЗС. 2021. Статистика становништва. Процене

становништва, 2020. Саопштење број 181 - год. LXXI, 01.07.2021.
Индекс старења становништва представља однос становништва старог 60 и

више година и становништва старог од 0 до 19 година, процењеног средином
године посматрања. Уколико вредност индекса не прелази 20, може се рећи да је
41
РЗС. 2021. Статистика становништва. Процене становништва, 2020. Саопштење број 181 -
год. LXXI, 01.07.2021. Доступно на: https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20211181.pdf
21
становништво изразито младо, а уколико вредност прелази 40 индексних поена,

говоримо о демографски старом становништву. У Србији се индекс старења повећао са
99,1 у 2002. години на процењених чак 144,7 у 2020. години (видети табелу 1). Надаље,
неповољни демографски показатељи и трендови најбоље су осликани у податку
који се односи на коефицијент зависности старог становништва42. Према проценама
у 2020. години, у Републици Србији коефицијент зависности старог становништва
износи 32,7, што је за 8 индексних поена више него у 2002. години (када је износио
24,7). Коефицијент укупне зависности становништва такође је повећан са 48,6 (2002.)
на 54,7 (2020.), што је и очекивано с обзиром на раст коефицијента зависности старих,
док коефицијент зависности младих опада (23,9 2002. односно 22,1 2020. године), пре
свега због смањења броја рођених и ниске стопе фертилитета (табела 1).
Табела 1. Демографски показатељи структуре становништва, 2002. – 2020.
2002 2011 2017 2018 2019 2020

Број становника у хиљадама
Укупно 7500,00 7236,5 7020,9 6982,6 6945,2 6899,1
Мушко 3647,2 3523,9 3419,8 3401,7 3383,7 3360,3
Женско 3852,8 3712,6 3601,0 3580,9 3561,5 3538,8
Стопа маскулинитета старосне групе (%) 946,6 949,2 949,7 950,0 950,1 949,6
0-14 16,1 14,4 14,4 14,3 14,3 14,3
15-64 67,3 68,3 66,0 65,5 65,0 64,6
65 и више 16,6 17,3 19,6 20,2 20,7 21,1
Фертилни контигент 24,1 22,6 22,1 21,8 21,7 21,7
Коефицијенти зависности
Коефицијент зависности младих 23,9 21,1 22,1 21,9 22,0 22,1
Коефицијент зависности старих 24,7 25,2 29,8 30,8 31,8 32,7
Коефицијент укупне зависности 48,6 46,3 51,5 52,7 53,8 54,7
Показатељи старости
Просечна старост 40,2 42,1 43,0 43,2 43,3 43,4
Индекс старења 99,1 121,9 141,6 142,9 144,1 144,7
Очекивано трајање живота 72,3 74,2 75,4 75,6 75,7 74,2
Извор, слика преузета: РЗС. 2021. Статистика становништва. Процене
становништва, 2020. Саопштење број 181 - год. LXXI, 01.07.2021.
42
Коефицијент укупне зависности становништва представља однос становништва старог од 0 до 14
и 65 и више година, према становништву старом од 15 до 64 године, процењеног средином године
посматрања. Коефицијент зависности млађег становништва је однос између укупног броја младих
од 0 до 14 година и броја лица радног узраста (од 15 до 64). Коефицијент зависности старијег
становништва је однос између укупног броја старијих особа у годинама када су они углавном
економски неактивни (старости 65 и више година) и броја лица радног узраста (од 15 до 64).
Из наведених основних демографских показатеља није тешко извући закључак

да су у Србији на делу процеси укупне депопулације, односно смањење укупног
броја становништва (негативан природни прираштај, емиграција…), као и старење
становништва (ниске стопе фертилитета, пораст очекиваног трајања животног
века). Истраживачи који су покушали да, кроз моделе симулација, дају прогнозу
кретања становништва и радне снаге у Србији за период 2011 – 2041. године, немају
оптимистички поглед на будућност. Према овом истраживању, ”губици проистекли
из природног кретања становништва током периода 2011–2041. износили би 1,4
милиона, нето миграциони губитак за исти период износио би 261 хиљаду, обим
радне снаге опао би за 21%, коефицијент зависности старих повећао би се за 62%
(на 40 особа старости 65 година или више према 100 особа у добу 15–64 године).
Коефицијент економске зависности смањио би се за 5%, на 129 неактивних у односу
на 100 активних, што би и даље било знатно изнад европског просека”.43
43
Kupiszewski M, Kupiszewska D, Nikitović V. 2012. Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju.
Beograd: Međunarodna organizacija za migracije, Misija u Beogradu, str. 91.
23
солидарност у Србији
– досадашња истраживања
Имајући на уму претходно наведене демографске изазове и демографска кретања

са којима се Србија суочава, важност међугенерацијске солидарности посебно
добија на значају. Влада Републике Србије је 2017. годину прогласила Годином
међугенерацијске солидарност и основала Савет за унапређење међугенерацијске
сарадње и солидарности, чији је један од задатака подстицање учешћа,
недискриминације и социјалне инклузије старијих особа, као и повезивање младих и
старијих. Влада Републике Србије је као Годину солидарности и сарадње прогласила
2020. годину. На званичној интернет презентацији Републичког фонда а пензијско
и инвалидско осигурање могуће је видети активности, пројекте и истраживања
које је ова институција реализовала у последњих неколико година (истраживања,
међугенерацијске радионице, конференције, сајмове и манифестације фестивале…
).44 Према подацима Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и
популациону политику, који је у сарадњи са Министарством рада, запошљавања,
борачка и социјална питања, Републичким фондом за пензијско и инвалидско
осигурање и Републичким заводом за статистику спровео Анкету о међугенерацијској
сарадњи, у Србији 60% грађана сматра да речи подршка и ослонац најбоље описују
термин међугенерацијске солидарности, а сваки други грађанин међугенерацијску
солидарност везује за размену знања и искуства.45 У наставку су приказани једни од
најважнијих налаза неких од истраживања међугенерацијске солидарности у Србији,
који су спроведени у претходних неколико година.
44
https://www.pio.rs/sr/medugeneracijska-solidarnost
45
Пријић Т, Јовановић В. 2019. Како унапредити међугенерацијски дијалог у Србији. Београд:
Центар за подршку и инклузију Help Net, стр. 16-17.
У партнерству Црвеног крста Србије и Поверенице за заштиту равноправности, а

уз подршку Популационог фонда Уједињених нација, 2017. године спроведено је
истраживање Старење у градовима – изазови савременог друштва. Истраживање је
показало да међу најстаријом популацијом постоји изражена потреба за подршком,
једна трећина старијих је 2017. године имала потребу за негом у свом дому, тек 28%
старих процењује да може да живи самостално и да им није потребна помоћ, док
већина процењује да ће им помоћ бити потребна у будућности. Ослонац за већину је
сродничка помоћ и подршка (43% у породици и 10% од рођака) док је 23% усмерено
на институционалну помоћ и подршку. Уз то, значајан удео неформалне помоћи и
подршке која се добија од комшија (10%) и пријатеља (6%).46
Исте године (2017.), истраживачки тим SeConS групе за развојну иницијативу уз

подршку Црвеног крста Србије, спровео је и истраживање Социјална укљученост
старијих особа (65+) у Србији, које је било саставни део пројекта ”Иницијатива за
социјално укључивање старијих особа”. Као један од налаза до којих су истраживачи
дошли, истиче се и тај да у Србији постоји и силазна међугенерацијска солидарност.
Наиме, пре свега старије жене, пружају велику подршку другима, те представљају
значајан ресурс за подршку породичној групи. Такође, већина испитаника рекла је
”има особу са којом може да подели проблеме, као и особу на коју може да се ослони.
Ипак, готово свака десета старија особа нема са ким да подели проблеме, а свака пета
нема на кога да се ослони. Старијим особама којима је потребна посебна подршка и
нега значајан ресурс представљају неформални неговатељи, тј. нестручна лица која
су најчешће чланови породице. С обзиром на значајне ресурсе које неформални
неговатељи утроше бринући се о старијим члановима породице, неопходно је да се
осмисли начин на који може да им се пружи неопходна подршка, и то како у виду
обука, тако и у виду различитих услуга предаха”.47
Крајем 2018. и почетком 2019. године у оквиру пројекта ”Међугенерацијска солида-

рност” спроведено је спроведено је истраживање обима и садржаја међугенерацијске
размене, које је засновано на анализи три димензије међугенерацијске размене:
практичне помоћи и подршке у свакодневном животу, финансијској размене, те
социјалној подршци (учесталост контаката, емоционална блискост и квалитет односа
између родитеља и деце). Преко трећине старих у Србији (37,6%) пријавило је да има
тешкоће у самосталном обављању кућних активности, а готово 90% старих којима
је потребна помоћ ослања се на своју породичну мрежу подршке, а не на услуге из
система социјалне заштите. Основни закључак до којег се дошло јесте да се ”у Србији
учешће у међугенерацијској размени дешава у свим фазама животног циклуса, а један
незанемарљив број – приближно четвртина испитаног узорка – не би могао да обавља
свакодневне активности да не прима ову врсту помоћи и подршке, било од чланова
породице који станују у истом домаћинству, било од чланова породице који живе
одвојено. Како је највећи део помоћи који се прима онај у вези са кућним пословима,
46
Janković B, Todorović N, Vračević M, Zajić G. 2018. Starenje u gradovima - izazovi savremenog društva.
Beograd: Crveni krst Srbije, str. 13.
47
Babović M, Veličković K, Stefanović S, Todorović N, Vračević M. 2018. Socijalna uključenost starijih
osoba (65+) u Srbiji. Beograd: Crveni krst Srbije, str. 62.
25
а затим помоћи око транспорта и набавке, јасно је да неке од основних активности

повезаних са независним животом у великој мери зависе од расположивости
ове врсте помоћи. Прерачунавањем вредности примљених услуга у цене које би
ове услуге имале на тржишту рада, може се закључити да се на месечном нивоу, у
просеку, прими вредност услуга која превазилази износ минималне пензије, док је
просечан износ једнократне новчане помоћи у овој врсти размене чак двоструко
виши од минималне пензије у Србији. Закључује се да је неопходно промовисање
међугенерацијске сарадње на свим нивоима кроз инклузивне јавне политике које ће
омогућити да све генерације дају свој допринос породици, заједници и друштву”.48
У 2019. години Црвени крст је објавио резултате истраживања Међугенерацијска

солидарност између породице и државе, са циљем да се скрене пажња на значај
који међугенерацијска солидарност има у оквиру породица у Србији, те да на тај
начин помогне релевантним доносиоцима одлука у изради и правцу будућих јавних
политика. Истраживачи су посебан акценат ставили на посматрање и анализу: помоћи
и подршке која се размењује између генерација у породици, очекивања и осећај
обавезе, узроке разлика у блискости између чланова породице (у мишљењима,
ставовима, очекивањима и обрасцима пружања помоћи и подршке), да ли постоји
и колики потенцијал за међугенерацијску амбивалентност, економске вредности
међугенерацијских трансфера у породици, те улогу друштва и његових система
пружања услуга у погледу јачања веза у породици. Добијени налази показују да
постоји културолошки утемељена база за међугенерацијску солидарност - три
четвртине одрасле деце сматра да је у обавези да помогне својим старим родитељима,
64% верује да старије особе и треба да се ослоне на своју децу како би добили
помоћ, а преко трећине испитаних (37%) сматра да је примерено да одрасла деца
поднесу жртву и да оно што је намењено њиховој деци трансферују ка својим старим
родитељима. Када је у питању функционална солидарност, готово половина старих
особа (46%) пријављује да од своје деце добијају најмање три врсте помоћи (било да
је реч о кућним пословима и поправкама, помоћ при куповини/транспорту, лична
нега, емоционална или финансијска подршка). Породица има доминантну улогу у
пружању подршке особама којима је то потребно у свакодневном функционисању,
јер 53,9% старијих особа које су под ризиком од умањене функционалности добија
подршку од чланова породице, а свега 14,9% ових старијих особа добија подршку
од организованих служби. Супротни трансфери, од стране старих родитеља према
одраслој деци, такође су забележени – бар један тип помоћи од стране старих
родитеља ка одраслој деци пријавило је 82,7% испитаника, а највећи број прима
емоционалну подршку од својих старих родитеља (64,4%). Када је реч о сукобима
и амбивалнетностима, натполовична већина испитаника (56,7%) који имају децу
исказује јаку или изузетну блискост са својим дететом, а 38,2% родитеља односно
19,1% деце пријављује и сукобе и тензије у односу родитељ-дете.49
48
Vračević M, Todorović N, Zajić G, Kuzmanov L. 2019. Međugeneracijska razmena u Republici Srbiji.
Beograd: Crveni krst Srbije, str. 53.
49
Todorović N, Vračević M, Stanisavljević D, Milić N. 2019. Međugeneracijska solidarnost između porodice
i države. Beograd: Crveni krst.
Током 2019. године Центар за одговорну акцију, уз подршку Кабинета министра без
портфеља задуженог за демографију и популациону политику, истраживао је однос
услуга система за смештај старијих и подршке коју породица пружа „на даљину” у
случају када је старији члан смештен у дом за старе. Истраживање, које представља
студију пресека, је обухватило десет домова за старе широм Србије, а учествовало је
укупно 373 испитаника (корисника услуга), од чега је њих 309 смештено у државним,
а 64 у приватним домовима. За сваког другог испитаника (49,7%) немогућност да
живе сами је главни разлог живота у дому за старе, а сваки пети (21,2%) каже да је
главни разлог то да не желе да буду на терету својој деци. ”Жеља да се деци не буде на
терету показује да због демографског старења и мањег наталитета постоји мањи број
деце која у улози неформалних неговатеља могу да помогну својим родитељима, што
значи да она деца која такву услугу пружају морају за то да одвоје више времена,
а све ово без системске подршке која би им била пружена, па се може говорити о
перцепцији оптерећења”.50
Током 2019. године реализован је и пројекат „Унапређење међугенерацијског

дијалога“, које је спровео Центар за подршку и инклузију Help Net у сарадњи са
Повереником за заштиту равноправности, а уз подршку Вишеград фонда. У оквиру
пројекта одржано је десет дебата у десет градова широм Србије на тему да ли има ме-
ђугенерацијске солидарности, уз мини анкетно истраживање са учесницима дебата
(свих старосних категорија – младих, представницима средње генерације и стари-
јим лицима). Сваки четврти учесник дебате (25%) верује да млади у Србији немају
поштовања према старијима, а 36,9% се мање или више слаже са тврдњом да старији
очекују поштовање иако га понекад нису заслужили. Међугенерацијска солидарност
исказана је кроз мање или веће неподржавање става да је старијима место у дому
где нису оптерећење породици (59,3%), односно подржавање става да деца треба
да се старају о својим родитељима (са чиме се у потпуности слаже 43,4% испитаника,
а 32,9% се углавном слаже). Закључак до којег су истраживачи дошли сумиран је у
следећем: ”У нашем друштву је осећај породичне одговорности веома изражен, што
је и упориште међугенерацијске солидарности, због чега га је неопходно неговати и
подстицати, различитим мерама како друштва тако и државе”.51
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је у сарадњи са Институтом

за јавну политику, а уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и
социјална питања претходне, 2020. године, реализоваo пројекат Међугенерацијска
радионица. Том приликом је спроведено обимно, разнородно и детаљно истраживање
о међугенерацијској солидарности у Србији, а управо основне теоријске поставке на
којима је почивало наведено истраживање, послужиле су као основа и за истраживање
које је пред читаоцима. Основни циљ пројекта био је испитивање карактеристика
и садржаја међугенерацијске солидарности, те подстицање и унапређење
50
Vračević M, Todorović N, Stanisavljević D, Milić N. 2019. Starenje i međugeneracijska solidarnost u
institucionalnom smeštaju: izazovi i perspektive. Beograd: Centar za odgovornu akciju, str. 30.
51
Пријић Т, Јовановић В. 2019. Како унапредити међугенерацијски дијалог у Србији. Београд:
Центар за подршку и инклузију Help Net, стр. 60.
27
међугенерацијске солидарности. Ово је постигнуто реализацијом квантитативног и

квалитативног истраживања, као и одржавањем међугенерацијских радионица.52
Основни налази до којих се у прошлогодишњем истраживању дошло, могу се

сумирати у следећем:
1. Међугенерацијска солидарност, како међу младима тако и међу старијима,
везује се пре свега за ужу социјалну средину као што су породица и комшилук.
Асоцијације које грађани у Србији имају у погледу међугенерацијске
солидарности су: узајамна помоћ и разумевање, сарадња, упућеност једних
на друге, обострана подршка и одговорност, те међусобно поштовање.
2. Важност и значај међугенерацијске солидарности препознати су међу
учесницима истраживања, укључујући и све димензије солидарности
(емоционална, асоцијациона, споразумна, функционална, нормативна и
структурна), а посебно су се истакле као значајне димензије функционалне
(материјална и нематеријална размена) и емоционалне солидарности.
3. Као друштвене институције које утичу на квалитет и интензитет
међугенерацијске солидарности препознате су, пре свега, породица и школа, а
следе вршњачке групе, културолошке/регионалне особености, професионале
групе и професионална оријентација, медији и кризне ситуације.
4. Јасно је препозната свест о утицају величине насеља и регионалним и
културолошким особеностима на међугенерацијску солидарност – у мањим
срединама међугенерацијска солидарност је развијенија и део уобичајених
образаца понашања.
5. Квалитет и континуитет у комуникацији су препознати као значајни
фактори за успостављање и унапређење међугенерацијске солидарности
и сарадње. Управо неадекватна комуникација између младих и старих и
различити системи вредности маркирани су као најзначајнији узроци
међугенерацијског неразумевања.
6. Испитаници не гаје снажне предрасуде једни према другима, а стереотипи о
старијим особама су претежно позитивни – друштво старије особе се пре
види као топле него као компетентне, а друштво млађе особе се оцењује
донекле позитивно када су у питању топлина и компетентност.
7. Старији суграђани су недовољно заступљени у медијском простору, а
посебно је препознат негативан утицај ријалити програма и ”жуте штампе” на
промовисање и разумевање значаја међугенерацијске солидарности.
8. Кризне ситуације, попут пандемија вируса COVID-19, позитивно утичу на
јачање солидарности.53
52
међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за јавну политику.
53
Исто, стр. 95-97.
Још један од пројеката који је Црвени крст Србије спровео у партнерству са Центром
за подршку и инклузију Help Net, јесте и Јачање међугенерацијске солидарности, у
оквиру којег је почетком 2021. године спроведено истраживање Међугенерацијска
солидарност за све генерације, са циљем да се истраже ставови и вредности које
припадници различитих генерација имају о другим генерацијама, али и ставови
о међугенерацијској солидарности током пандемије COVID-19. Истраживање је
спроведено online, на узорку од 114 испитаника (од чега 85 жена и 29 мушкараца),
просечна старост испитаника била је 40 година (просечна старост младих износила
је 23 године, средовечних 43, а просечна старост старијих испитаника била је
73,5 година). Већина испитаника слаже се са ставом да старији имају драгоцено
искуство и знање и да би млади чешће требало да им се обраћају за савет, али чак
42,1% њих сматра да данашња омладина нема поштовања према старијима. У овом
(нерепрезентативном) узорку 88,5% испитаника се сложило са ставом да су млади
током пандемије пружали помоћ и подршку старијима (набавка, плаћање рачуна,
пружање информација), односно да су се старији током ванредног стања ослањали
на помоћ младих (82,5%). Да је током ванредног стања дошло до унапређења
међугенерацијске солидарности верује доминантна већина испитаника (71,6%), с тим
да се старији слажу у 80% случајева, средовечни у 78,5% а млади у 55,9% случајева,
па се може рећи да је унапређење међугенерацијске сарадње највише примећено
управо на релацији средња-старија генерација, односно између остарелих родитеља
и средовечне деце. Испитивање става да је након укидања ванредног стања довело до
смањења међугенерацијске солидарности донело је расипање одговора испитаника
(40,4% је неодлучно, 37,7% се слаже са ставом, а 21,9% се не слаже), што је вероватно
последица и даље актуелне пандемије у току истраживања, те немогућности
испитаника да дају коначан суд. Одговорност за пружање помоћи старијима током
пандемије сваки други испитаник (53,5%) види у свим друштвеним актерима (држава,
породица, друштво, цивилни сектор).54
Todorović, N, Janković, B, Vračević, M. 2021. Međugeneracijska solidarnost za sve generacije. Beograd:

54
Centar za podršku i inkluziju Help net, str. 34-64.

29
солидарност и
пандемија вируса
COVID-19
Док се свет бори са здравственом кризом (и осталим друштвено-економским
последицама кризе), старије особе постале су једна од видљивијих жртава вируса
COVID-19. Пандемија се преко годину и по дана шири међу особама свих старосних
доби и стања, али доступни подаци указују на то да су старије особе, због својих
хроничних обољења и придружних болести, у већем ризику од озбиљних последица
па и смртног исхода уколико се заразе вирусом.
Са појавом и разбуктавањем пандемије дошло је до и паралелног пораста ејџизма.

Наиме, у јавном дискурсу старији од 70 година се неретко приказују као немоћни,
слаби и неспособни да допринесу друштву, те као она друштвена групација о којој у
доба пандемије морамо да бринемо а која заузврат не може много тога учинити у смислу
помоћи у борби против пандемије. Друштвени истраживачи упозоравају да је овакав
дискурс проблематичан на неколико нивоа. Најпре, друштвена групација старих је
сама по себи хетерогена категорија и врло је опасно генерализовати и особине које
важе за неке припаднике групе приписивати читавој групи. Стари се разликују по
животним искуствима, културном залеђу, генетици и историји здравља, а и сам процес
старења је веома разнолик и зависи од друштвеног контекста. Поред тога, немали број
старијих особа далеко је од имиџа слабашних и беспомоћних особа, а велики број
старијих особа даје итекако вредан допринос друштву. Надаље, с обзиром на то да се
старији људи приказују као највулнерабилнија друштвена група у контексту пандемије
вируса COVID-19, млађи имају тенденцију да неретко себе доживљавају као имуне на
вирус, па се стога упуштају у ризична понашања. Генерацијски јаз, те истицање поделе
на младе и старе у контексту пандемије, такође омогућава млађим људима да свој бес
и огорченост због епидемиолошких мера усмере према старијим суграђанима, који
су јасно приказани као посебно осетљива групација о којој морамо да бринемо и

због којих уводимо одговарајуће епидемиолошке мере. Оно што је посебно ризично
у оваквој констелацији ствари, јесте то да у будућности ова старосна подела на младе
и старе, као и негативан приказ старијих особа и старења генерално, могу утицати и
на сам процес старења млађих генерација, јер они интернализују негативне поруке о
старости и старењу у контексту тренутне пандемије. Коначно, супротно уобичајеној
претпоставци, физичко дистанцирање не мора нужно довести и до емоционалног
дистанцирања. Наиме, када се међугенерацијски контакт индивидуализује (у оквиру
породице или лични контакти са старијим комшијама), негативни ефекти друштвене
категоризације, стигматизације, предрасуда и стереотипа, који се подривају у јавном
дискурсу, снажно се смањују и замењују нормама солидарности. Стога је неговање
овог облика личног контакта између старих и младих посебно значајно у контексту
пандемије, као средство за превазилажење међугенерацијских тензија.55
Пандемија је, чини се, више него икада питања међусобне обавезе и друштвене
кохезије између различитих старосних група ставила у центар свакодневне
друштвено-политичке мисли, а идеје међугенерацијске солидарности и одговорности
постале су централне нормативне референтне тачке у политичким говорима,
конференцијама за штампу и јавним медијским дискурсима. Међутим, дискурс о
међугенерацијској солидарности и одговорности у доба пандемије је донекле и
контроверзан, а нормативне импликације су нејасне и двосмислене. Сукобљене
и понекад потпуно контрадикторне моралне и политичке тврдње оправдавају се
позивањем на два концепта. Ради се о томе да су увођене драстичне епидемиолошке
мере, попут „социјалног дистанцирања“ и затварања (lockdown), које су неретко
оправдаване потребом заштите посебно осетљиве групе - старих људи. Међутим, што
су дуже трајале епидемиолошке мере, то су све већи проблем постајали друштвени и
економски трошкови овакве солидарности и одговорности. Временом су се чак чули
и коментари да би требало приоритизовати оскудне здравствене ресурсе држава, те
да би било добро да се старији повуку и одрекну својих виталних потреба и интереса
у корист будућности и млађих генерација, а неки су заступали тезу да би ефикаснија и
мање штетна стратегија била изоловати само рањиву групу старијих грађана, у циљу
одржања националних економија.56
Група истраживача из Немачке анализирала је дискурс међугенерацијске

солидарности и одговорности широм света током пандемије вируса COVID-19,
односно покушала је да направи типологију начина на који се у јавном дискурсу и
јавним политикама приказују старији људи, старост и међугенерацијски односи са
својим етичким последицама. Они су идентификовали три приступа у употреби и
импликацијама концепта међугенерацијске солидарности за време пандемије. Први
55
Ayalon L, et al. 2021. Aging in Times of the COVID-19 Pandemic: Avoiding Ageism and Fostering
Intergenerational Solidarity, The Journals of Gerontology: Series B, Volume 76, Issue 2, pp. e49–e52.
56
Ellerich-Groppe N, Pfaller L, Schweda M. 2021. Young for old-old for young? Ethical perspectives on
intergenerational solidarity and responsibility in public discourses on COVID-19. European Journal
of Ageing, 18(2), pp. 159–171.
31
приступ, појам свеобухватне међугенерацијске солидарности везује за све старосне

групе и генерације и базиран је на идеји о људској угрожености и општој претњи по
здравље и благостање свих људи. Солидарност унутар групе и према групи заснива се
на трансгенерацијској заједници у којој су субјект и објект солидарних одговорности
исти. Други приступ, који јасно разликује генерацију младих и генерацију старих,
уводи више асиметричан и једносмеран однос између, са једне стране, „супериорне“
групе младих која подржава слабе и рањиве из самилости и чини морално добро,
и са друге стране, рањиве групе старих. Обе парадигме имају различите моралне
импликације и потешкоће – у оквиру прве, питање међугенерацијске солидарности
као солидарности унутар једне групе могло би покренути питања друштвене
неједнакости унутар ове замишљене, свеобухватне и једнаке групе, док би у оквиру
друге појам солидарности према другој групи (групи старих) могао резултирати
репродукцијом стереотипа, дискриминације и ејџизма. Најзад, трећи дискурс на
другачији начин приказује старије људе, старост и међугенерацијске односе. Бити
члан ризичне групе (старих) повлачи са собом још већу одговорност да се не постане
додатни терет друштву. Другим речима, док је у првом дискурсу међугенерацијска
солидарност дефинисана у смислу унутрашње кохезије једне свеобухватне групе,
у другом као асиметрични однос једне супериорне групе према другој (рањивијој)
групи, трећи дискурс истиче индивидуалну одговорност припадника друштвене групе.
Морална импликација је индивидуална (само)одговорност, а државна интервенција
се чак одбацује, што за последицу може имати инструментализацију солидарности.57
Друштвена солидарност и кохезија, отпорност, толеранција и сарадња између људи

и земаља, са пандемијом су постали важнији него икада.58Иако су се на почеку
пандемије, посебно међу новинарима, чули описи пандемије као вируса који врши
”системско изједначавање”, јер не дискриминише и подједнако су му сви појединци
подложни,59 друштвени научници су брзо указали на нетачност ове тврдње. Наиме,
терети пандемије далеко су од тога да су равномерно распоређени. Неједнакости су
уочљиве дуж бројних социо-економских и социо-културних линија, које се називају
друштвеним детерминантама здравља, а које утичу и на преваленцу и тежину инфекција
вирусом, као и на величину негативних утицаја мера које владе предузимају за
успоравање ширења вируса. Најпре, постоји снажна веза између здравствених исхода
односно морбидитета и морталитета насталих услед вируса COVID-19 и друштвених
детерминанти здравља. Тако различите друштвено-економски угрожене групе, као и
различите етничке и расне групе, сносе несразмерно велики део терета болести.60
Разлог неједнаког ризика од инфекције крије се у неповољном друштвеном положају

одређених припадника шире друштвене заједнице. Најпре, припадници угрожених
57
Исто, 159–171.
58
Lee S. 2020. Subjective well-being and mental health during the pandemic outbreak: Exploring the
role of institutional trust. Research on Aging, XX(X), 1-12.
59
Mein, S.A. 2020. COVID-19 and Health Disparities: The Reality of “the Great Equalizer”. J. Gen. Intern.
Med. 35, 2439–2440.
60
Ali S, Asaria M, Stranges S. 2020. COVID-19 and inequality: Are we all in this together? Can. J. Public
Health, Vol. 111, 415–416.
група (као што су расне и етничке мањине), због свог неповољног социо-економског
положаја и друштвене неједнакости узроковане неједнаком расподелом ресурса,
имају веће шансе да буду носиоци хроничних здравствених стања (висок крвни
притисак, срчана обољења и прекомерна тежина) што их доводи у већи ризик од
морбидитета и морталитета узрокованих вирусом COVID-19. Даље, друштвене
неједнакости отежавају појединцима који заузимају неповољније друштвене положаје
да се редовно одмарају, вежбају, здраво се хране и избегавају стрес, а ово су све облици
понашања који доприносе јачању имунолошког система и ублажавању ефеката
изазваних заражавањем. Штавише, многи прекарни радници немају могућност
ни боловања, плаћеног одсуства са посла услед заразе, нити могућности рада на
даљину. Друштвено-економски угрожене групе становништва обично имају нижи
ниво ”здравствене писмености” и ограничен приступ здравственим информацијама,
што их чини рањивијим у погледу потенцијалног усвајања дезинформација. Такође,
они који су у лошијем социо-економском положају неретко имају лошије здравствено
осигурање (или га немају уопште) и приступ здравственој заштити, а имају и мање
шансе да добију оптималан третман ако уколико се заразе. Коначно, препоручене
превентивне мере често претпостављају да људи имају дом и приступ текућој води и
сапуну, што није нужно случај за одређене групе социјално угрожених особа, попут
бескућника или оних који живе у избегличким камповима широм света.61
Када је у питању солидарност, пандемија нам је поставила изазов како уравнотежити

солидарност међу генерацијама, односно како уравнотежити глобалну солидарност
у земљама са високим, средњим и ниским нивоима приходима. Пандемија
и превентивне епидемиолошке мере резултирају позивима на реципроцитет у
међугенерацијској солидарности. Говоримо ли о међугенерацијској солидарности,
изазов се односи на уравнотежење како узлазне (млади солидарни са старима)
тако и силазне (стари солидарни са младима) солидарности. На почетку пандемије
од младих се тражило да буду солидарни са старима, као посебно ризичном
категоријом становништва, но како је пандемија одмицала, млађи су почели да траже
солидарност од старијих како би се умањиле неке мере социјалног дистанцирања
(као што је предлог да пензионери остану код куће и потпуно изоловани). Један од
значајних разлога због чега је дошло до ове промене из узлазне до захтевима за
силазну солидарност крије се у томе да млади имају два и по пута већу вероватноћу
да раде у најтеже погођеним индустријама, већу вероватноћу да су били приморани
на уговоре о тзв. ”нултом радном времену” (без дефинисаног радног времена) и друге
флексибилне радне аранжмане, те да сносе највећи терет губитка посла и смањења
прихода.62� У условима пандемије, тешко је одговорити на питања о томе шта је
правична равнотежа и шта се разумно може очекивати од других генерација, те која
је то правична расподела терета и бенефиција.63
61
Stok F.M, Bal M, Yerkes M.A, de Wit J.B.F. 2021. Social Inequality and Solidarity in Times of COVID-19.
International Journal of Environmental Research and Public Health, 18, 6339.
62
https://www.if.org.uk/2020/10/01/pandemic-testing-intergenerational-solidarity/
63
Stok F.M, Bal M, Yerkes M.A, de Wit J.B.F. 2021. Social Inequality and Solidarity in Times of COVID-19.
International Journal of Environmental Research and Public Health, 18, 6339.
33
Kвантитативно
истраживање
1. МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ
Агенција за истраживање јавног мњења ЦеСИД у

Истраживање реализовали
сарадњи са агенцијом More than PR
Теренски рад У периоду између 05. и 15. августа 2021. године
Случајни узорак од 600 грађана Србије,

Тип и величина узорка
старијих од 65 година, са статусом пензионера
Грађани Србије, старији од 65 година,
Оквир узорка
са статусом пензионера
Одабир испитаника Методом првог рођендана у оквиру домаћинства
CATI (компјутерски подржано телефонско

Истраживачка техника
истраживање)
Истраживачки инструмент Упитник
Истраживање јавног мњења, које су реализовали агенција за истраживање јавног

мњења ЦеСИД, More than PR агенција и Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање, спроведено је у периоду између 5. и 15. августа 2021. године на територији
републике Србије без Косова и Метохије.
Истраживање је спроведено на случајном узорку од 600 грађана Србије старијих од

65 година, који имају статус пензионера. Као истраживачки инструмент је коришћен
упитник, формиран у сарадњи са клијентом, који се састојао од 35 питања.
Интервјуисање грађана је спроведено CATI истраживачком техником (компјутерски

подржано телефонско истраживање). Приликом анкетирања водило се рачуна да
испитаник буде особа која, у оквиру селектованог домаћинства, прва слави рођендан
почевши од дана анкетирања, како би на тај начин задовољили статистичко правило
које омогућава добијање што репрезентативнијег узорка испитаника.
2. ОПИС УЗОРКА
На основу методологије која је успостављена приликом спровођења овог

истраживања обухваћене су следеће категорије испитаника:
Полна структура испитаника: 56% жена и 44% мушкараца;
Старост испитаника: 65 до 69 година - 25%, 70 до 74 година - 34%, 75 до 79 година –

18%; 80 и више година - 23%;
Просечна старост испитаника: 74 године (минимално 65 година; максимално 93

године)
Образовна структура испитаника: основна школа или мање - 40% испитаника,

средња школа - 51% испитаника, виша школа/ факултет - 9% испитаника;
Регион: Војводина – 27%; Београд – 23%; Западна Србија и Шумадија – 29%; Јужна и
источна Србија – 21%;
Место становања: град – 57%; село – 43%
3. ПЕРЦЕПЦИЈА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА У ПАНДЕМИЈИ
Скоро три четвртине српских пензионера (72%) показују висок ниво оптимизма
када је у питању правац у ком се креће држава Србија. Насупрот 72% анкетираних
пензионера који верују да се држава у којој живе креће у добром правцу, налазимо
свега 11% песимиста, оних који сматрају да је правац у ком се креће Србија лош.
35
1%
Граф. 3.1. Уопште узев, да ли наша земља иде у добром или лошем правцу?
11%
1%
11%
16%
72%
16%
72%
У добром правцу УУлошем

лошем правцу
Стоји у месту, стагнира Не зна, не може да процени

У добром правцу У лошем правцу
Стоји у месту, стагнира Не зна, не може да процени

Стагнацију Србије примећује 16% испитаника, док је 1% оних који не могу да се
одреде према овом питању.
Правцем кретања Србије су најзадовољнији пензионери који долазе из Јужне и

источне Србије, али је висок степен задовољства присутан и код испитаника који живе
на територији Београда. Изнадпросечно незадовољство срећемо код анкетираних у
Војводини у којој сваки пети пензионер сматра да се Србија креће у лошем правцу, а
мање од две петине (64%) верује да је правац у ком се креће наша земља добар.
Процена правца у ком се креће Србија је у директној корелацији са перцепцијом

квалитета живота испитаника. Код оних пензионера који сматрају да живе добро и
веома добро, проценат испитаника који верују да се Србија креће у добром правцу
прелази 80%. Са друге стране, нешто више од једне четвртине испитаника (27%) који
верују да живе веома лоше сматрају да се Србија креће у лошем правцу. Потврду
утицаја перцепције животног стандарда на оптимизам/песимизам по питању правца
кретања државе, налазимо и у томе што 19% испитаника који живе лоше, сматрају да
се Србија креће у лошем правцу, што је за 8 процентних поена више од просека који
износи 11%.
Граф. 3.2. Како бисте оценили квалитет Вашег живота?
44%
31%
13%
9%
31%
Веома лош Лош Осредњи Добар Веома добар

Графикон 3.2 –
Две петине српских пензионера сматра да живи добро и веома добро. Проценат
оних испитаника који сматрају да живе добро је за три пута већи од процента
испитаника који сматрају да живе веома добро (31% : 9%). Ипак, доминантан проценат
пензионера свој живот оцењује осредњим (44%), а радује податак да је свега 16%
наших испитаника проценило да живи лоше или веома лоше.
Треба напоменути да је број оних који свој живот перципирају веома лошим у рангу
статистичке грешке и да не прелази 3%.
Веома је занимљив податак да је задовољство квалитетом живота присутније код

пензионера који су старији од 75 година, док је највећи проценат незадовољних
забележен код оних који су тек стекли услов за пензију и који имају између 65 и 69
година живота. Овај податак је могуће тумачити привикавањем доскора запослених
грађана на пензионерски живот, нешто мање обавеза, али и на нижа примања.
Посматрано према полу и према насељу становања (село/град), не постоји

статистички значајна разлика у просечном одговору између мушкараца и жена у
погледу задовољства квалитетом живота.
И поред чињенице да су пензионери група према којој су важила најрестриктивнија

правила по питању заштите од корона вируса, две трећине грађана (65%) који
припадају овој популацији тврди да пандемија није утицала на њихов живот и да
су живели исто као и пре короне.
37
Граф. 3.3. Да ли је, и ако да на који начин, корона утицала на квалитет Вашег живота?
4%
Корона је негативно утицала
на квалитет мог живота,
живим лошије него пре
короне
65% 31%
Корона није утицала на

квалитет мог живота, живим
исто као и пре короне
Корона је позитивно утицала

на квалитет мог живота,
живим боље него пре короне
Нешто мање од једне трећине испитаника (31%) ипак истичу негативне последице
пандемије и сматрају да је њихов живот у време короне био лошији него пре.
Очекивано, свега 4% испитаника верује да им је корона поправила квалитет живота
и да су у току пандемије живели боље него пре ње.
Да ли је, и ако да на који начин, корона утицала на квалитет Вашег живота,

Граф. 3.4.
поређење са перцепцијом правца у ком се креће Србија?
71%
65%
59%
46% 45%
35%
31%
27%
9%
6%
2% 4%
Стоји у месту,
У добром правцу У лошем правцу Просек
стагнира
Корона је негативно утицала на квалитет мог живота, живим лошије него пре
Корона није утицала на квалитет мог живота, живим исто као и пре короне
Корона је позитивно утицала на квалитет мог живота, живим боље него пре короне
Јасно је уочљива корелација између вере да Србија иде у добром правцу са ставом
да корона није утицала на квалитет њиховог живота. Међу оним пензионерима који
сматрају да се Србија креће у добром правцу, 71% сматра да корона није имала
утицаја на њихов живот. Насупрот њима, међу песимистима по правцу кретања
земље, корона није имала утицај на свега 45% анкетираних. Са друге стране, међу
песимистима налазимо чак 46% оних који су осетили негативне последице пандемије
корона вируса.
Граф. 3.5. Какво расположење преовлађује код Вас од појаве корона вируса до данас?
Нада, оптимизам 30%
Вера да ће бити
боље 24%
Забринутост 18%
Страх 10%
Равнодушност 8%
Немоћ, 4%
безнадежност
Туга 3%
Бес, гнев 3%
Више од половине пензионера у Србији (54%), иако су били изложени пандемији

корона вируса, гаји осећање наде, оптимизма и вере да ће бити боље него што
тренутно јесте. Код нешто мање од једне трећине испитаника (30%) од почетка
пандемије до данас преовладава осећање наде и оптимизма, док је код сваког
четвртог пензионера (24%) најизраженије осећање вере да ће бити боље.
Оптимизам и вера у боље заузимају прва два места на листи осећања са којима су
се пензионери у Србији суочавали у претходној години. Међутим, никако не треба
занемарити податак да код 46% анкетираних ипак сусрећемо негативна осећања
попут забринутости (18%), страха (10%), равнодушности (8%)…
Осећања која су присутна код пензионера су такође условљена перцепцијом

животног стандарда грађана и правца у ком се креће држава Србија.
39
Међу испитаницима који верују да се Србија креће у добром правцу изнад просека
налазимо грађане који гаје позитивна осећања без обзира на корону. Занимљиво је
да су позитивна осећања изнадпросечно заступљена код пензионера који сматрају
да живе осредње. Унутар ове групе проналазимо 36% оних код којих је присутно
осећање вере и наде и 25% оних код којих преовладава вера у бољитак. Лош и
веома лош животни стандард изнад просека са собом повлаче осећања немоћи,
безнадежности, па чак и туге…
Код испитаника код којих су у корони доминирала позитивна осећања, као највећи
проблем који их је пратио у пандемији се издваја забринутост за своје најближе.
Преко 60% испитаника унутар ове две категорије пензионера (оних који су осећали
оптимизам, наду и веру да ће бити боље) је навело да им је брига за ближње била
највећи проблем са којим су се суочили у пандемији. Као опозит овој категорији
испитаника налазимо оне који су доминантно осећали страх и чији је највећи проблем
био немогућност сусрета са својим најближим.
Туга, бес и равнодушност су са собом доносили проблеме попут усамљености,

самоизолације, али и немања довољно финансија за нормалан живот.
Шта је Вама лично највећи проблем са којим се суочавате од

Граф. 3.6.
појаве корона вируса до данас?
7%
Брига за своје најближе
53% 7%
Немогућност сусрета са
7% својом децом и унуцима
Усамљеност
16%
Самоизолација
Немање финансија за
нормалан живот
Не зна, не може да процени
10%
Брига за своје најближе се показала као главни проблем за сваког другог

пензионера (53%). Не треба занемарити ни немогућност сусрета са децом и унуцима
које је била примарни проблем за 16% анкетираних, као ни усамљеност која је
произашла из изолације и коју је као проблем навео сваки десети испитаник.
Самоизолација и недовољно финансија за нормалан живот су били проблем за по 7%

анкетираних.
4. КАКО СЕ ПЕНЗИОНЕРИ ИНФОРМИШУ О COVID–19?
Две трећине пензионера у Србији (64%) сматра да има таман онолико информација о
корона вирусу колико им треба. Са друге стране, 13% пензионера верује да има и
превише информација о овом вирусу, што указује да су донекле презасићени овом
темом у време пандемије.
Да ли сматрате да имате довољно информација о корона вирусу

Граф. 4.1.
и последицама које оставља на организам?
1%
13%
Немам довољно
22% информација о корона
вирусу
Имам таман онолико

информација колико ми
треба о корона вирусу
Имам и превише
64% информација о корона
вирусу
Не зна, не може да процени
Ипак, сваки пети пензионер (22%) тврди да нема довољно информација о корони
и последицама до којих може да доведе заражавање овим вирусом. Ову категорију
испитаника, оне који нису довољно упознати са короном и последицама које оставља
на организам, изнад просека сусрећемо у Јужној и источној Србији (27%) и донекле у
Београду (25%).
Највише информација о корони добијају пензионери који настањују Војводину и међу

којима чак 71% тврди да о корони има таман онолико информација колико му треба,
док је 13% оних који сматрају да немају довољно информација о овом вирусу.
Пензионери из Западне Србије и Шумадије су презасићени информацијама које им

се пласирају о овом вирусу, па је тако међу њима 18% оних који верују да имају и
превише информација о корони, што је за 5 процентних поена више од просека на
нивоу Србије.
41
Пензионери у Србији представљају највернију ТВ публику. Управо је телевизија

главни извор информација српским пензионерима по већини питања, па и по
питању корона вируса.
На који начин се најчешће информишете о корона вирусу

Граф. 4.2.
и пандемији генерално?
ТВ 77%
Online портали 9%
Штампа 7%
Пријатељи, рођаци,
породица итд. 6%
Друштвене мреже 1%
Више од три четвртине анкетираних пензионера (77%) тврди да се о корона вирусу

најчешће информишу путем телевизије. Сви остали медији су знатно мање
заступљени као легитимни извори информација за наше најстарије суграђане.
Сваки једанаести испитаник се ослања на online портале (9%), а посебно је занимљив

удео штампе у информисању најстаријих грађана Србије који је пао на свега 7%.
Информације које добијају од пријатеља, рођака и породице су значајне за 6%
пензионера, док је учесталост коришћења друштвених мрежа на нивоу статистичке
грешке (1%).
Налази указују да постоје одређене разлике у избору извора информација између

пензионера и пензионерки. Наиме, пензионерке су склоније да информације добијају
путем телевизије и друштвених мрежа, док је код пензионера важнија жива реч и
комуникација са пријатељима, породицом, родбином…
5. ЗАДОВОЉСТВО ПОНАШАЊЕМ ИНСТИТУЦИЈА ПРЕМА

ПЕНЗИОНЕРИМА У ТОКУ ПАНДЕМИЈЕ
Скоро половина пензионера у Србији (46%) верује да су у већој или мањој мери
били угрожени за време пандемије корона вируса. Једна трећина испитаника
навела нам је да су били угрожени за време трајања пандемије корона вируса, док
још 16% наводи да су били или веома или много угрожени.
Да ли сматрате да имате довољно информација о корона вирусу

Граф. 5.1.
и последицама које оставља на организам?
5%
Уопште нису били угрожени

26%
16%
Нису били угрожени
Нити јесу, нити нису

30%
23%
Били су угрожени
Били су веома много угрожени
Насупрот њима, сваки четврти пензионер (26%) верује да није био угрожен, а сваки
двадесети (5%) да уопште није био угрожен за време пандемије.
Пензионере који су се осећали угроженијим од просека проналазимо међу онима

који сматрају да Србија стоји у месту и стагнира, али и оним који верују да се креће
у лошем правцу. Осим тога, пензионери који сматрају да живе лоше показују две
крајности, па тако међу њима сусрећемо оне који верују да су били веома угрожени,
као и оне који сматрају да уопште нису били угрожени.
Посматрано према полу и према насељу становања (село/град), не постоји статистички

значајна разлика у просечном одговору између мушкараца и жена у погледу тога
колико су пензионери били угрожени за време пандемије корона вируса.
Показало се да је осећај угрожености у директној корелацији са негативним

осећањима које су испитаници имали за време пандемије. Управо је код оних
пензионера који су имали негативна осећања попут страха, безнадежности, туге…
изнад просека заступљен став да су били угрожени за време пандемије.
43
Ипак, угроженост коју су пензионери осећали је компензована задовољством

које су пензионери осећали због начина на који су државни органи и надлежне
институције водиле рачуна о њиховим потребама.
Да ли сте задовољни начином на који су држава и надлежне институције

Граф. 5.2.
водиле рачуна о пензионерима за време пандемије корона вируса?
48%
36%
10%
3% 3%
Уопште нисам Нисам Нити јесам, Задовољан Веома сам

задовољан/а задовољан/а нити нисам сам задовољан
Проценат испитаника који су задовољни и веома задовољни начином на који су

државни органи и надлежне институције водиле рачуна о њиховим потребама
прелази 80% (84%), док је процента незадовољних тек 6%. Сваки десети испитаник
нити је задовољан, нити незадовољан понашањем државних органа према
пензионерима у току пандемије.
Незадовољство је израженије код пензионера млађих од 75 година живота, као и

код оних који имају већи степен образовања. Такође, у категорији незадовољних
проналазимо изнад просека оне који сматрају да Србија стагнира или иде у лошем
правцу, као и код оних који сматрају да живе лоше и веома лоше. Негативна осећања
су катализатор незадовољства по овом питању, па је тако проценат незадовољних
радом државних органа и институција израженији међу испитаницима код који су у
току пандемије преовладавала осећања беса, гнева, забринутости и туге…
Када су у питању појединачне институције и њихово понашање према пензионерима

у току пандемије корона вируса, испитаници показују изузетно висок степен
задовољства њиховим радом.
У случају председника Србије, више од две трећине анкетираних (67%) показује

изузетно висок степен задовољства његовим радом.
Колико сте задовољни понашањем председника Србије у

Граф. 5.3.
периоду од проглашења пандемије до данас?
67%
17%
9%
6%
1%
У потпуности Незадовољан Нити Задовољан У потпуности

сам сам задовољан, нити сам сам задовољан
незадовољан незадовољан
Када не то додамо још 17% оних који су задовољни понашањем председника у време
пандемије, добијамо 84% пензионера који веома високо вреднују рад институције
председника за време пандемије корона вируса. Проценат незадовољних износи
свега 7%, док сваки једанаести испитаник нити је задовољан, нити незадовољан
улогом председника у току пандемије.
Радом председника су нешто мање задовољни млађи пензионери, они који имају
завршену вишу или високу стручну спрему, затим они који су настањени на територији
Војводине. Унутар ове три групе пензионера, проценат испитаника незадовољних
председниковим радом прелази преко 10%, што је, ипак, значајно мање од процента
оних који су задовољни његовим радом.
Незадовољство радом председнике изнад просека проналазимо и код испитаника

који сматрају да Србија стагнира или назадује, код оних који су незадовољни
квалитетом живота и код оних који су у току пандемије гајили негативна осећања.
Пензионери су веома задовољни понашањем које је Влада Републике Србије

показала у току пандемије. Три четвртине анкетираних међу нашим најстаријим
суграђанима (75%) је задовољно и веома задовољно понашањем Владе у току
пандемије. Треба истаћи да је сваки други пензионер (50%) веома задовољан, а
сваки четврти задовољан, понашањем премијерке и министара који су чинили
Владу пре и после ванредних парламентарних избора.
45
Проценат пензионера који су незадовољни радом Владе је нешто већи него у случају
председника и износи 12%.
Колико сте задовољни понашањем Владе Републике Србије у

Граф. 5.4.
периоду од проглашења пандемије до данас?
50%
25%
13%
7%
5%

Нешто израженија негативна осећања према Влади проналазимо код испитаника

који не верују да се Србија креће напред, са лошом субјективном проценом животног
стандарда и израженим негативним осећањима у току пандемије. Осим тога,
мушкарци су ти који показују нешто мање задовољства радом Владе, затим млађи
пензионери, они са вишим и високим степеном образовања, као и они који живе у
региону Војводине и Западне Србије са Шумадијом.
Пензионери који су изнад просека задовољни радом Владе изнад просека долазе
из редова испитаника са основном школом, испитаника старијих од 75 година, као и
оних који живе у региону Београда и Јужне и источне Србије.
Ипак, испитаници нису показали истоветан степен задовољства радом свих

институција у току пандемије. Проценат пензионера који су задовољни и веома
задовољни радом медија у току пандемије је скоро идентичан проценту оних који нити
су задовољни, нити нису њиховим понашањем. У оба случаја, ради се о приближно
две петине анкетираних пензионера, 40% оних који нити су задовољни, нити нису и
39% оних који су задовољни и веома задовољни.
Сваки пети пензионер (21%) који је учествовао у истраживању је исказао

делимично или потпуно незадовољство ангажманом медија у току пандемије.
Колико сте задовољни понашањем медија у периоду од

Граф. 5.5.
проглашења пандемије до данас?
40%
25%
14%
10% 11%

Још једном се показало да међу пензионерима највише незадовољства радом

институција проналазимо међу испитаницима који су генерално незадовољни
квалитетом свог живота, који су песимистични према правцу у коме се креће Србија
и код којих је корона утицала на пораст негативних осећања.
Медијима изнад просека нису задовољни ни пензионери млађи од 75 година, као и

они који живе у региону Војводине.
За разлику од медија, представници здравственог система, медицински радници,

лекари и епидемиолози… су положили тест код најстаријих суграђана који су
исказали висок ниво задовољства њиховим радом.
Три четвртине пензионера (74%) је, у мањој или већој мери, задовољно радом
медицинских радника и експерата у току пандемије. Незадовољно је тек 8%
анкетираних, док је 18% испитаника који нити су задовољни, нити нису.
Задовољство радом медицинске струке је директно повезано са задовољством

квалитета живота, оптимизмом по питању правца кретања Србије и позитивним
осећањима која су наши испитаници показали у току пандемије. Што је веће
задовољство квалитетом живота, оптимизам по питању правца у ком се креће земља
и што су позитивнија осећања која су грађани гајили у току короне, то је задовољство
радом медицинске струке веће.
47
Колико сте задовољни понашањем епидемиолога, стручњака

Граф. 5.6.
и лекара у периоду од проглашења пандемије до данас?
54%
20%
18%
4% 4%

Задовољство радом медицинског кадра у великој мери прати задовољство радом

здравственог система генерално. Више од две трећине пензионера (68%) је исказало
делимично или потпуно задовољство радом здравственог система.
Колико сте задовољни здравственим системом у периоду од

Граф. 5.7.
проглашења пандемије до данас?
45%
23%
18%
8%
6%

Проценат анектираних који су незадовољни радом здравственог система је

двоцифрен и износи 14%, док је 18% оних који нити су задовољни, нити нису, начином
на који је здравствени систем функционисао у току пандемије.
Очекивано, као и код медицинских радника, задовољство здравственим системом је

најизраженије код испитаника који су оптимисти по правцу кретања Србије, који су у
току пандемије имали позитиван став и који верују да живе добро или веома добро.
Здравствени систем посебно цене пензионери који су старији од 75 година, као и они
који су настањени у региону Београда и Јужне и источне Србије.
Граф. 5.8. Просечна оцена задовољства радом институција у току пандемије
4,4%
4,2%
4,1% 3,9%
3,2%
Председник Епидемиолози, Влада Србије Здравствени Медији

Србије стручњаци, систем
лекари
Може се извући закључак да су пензионери у Србији изузетно задовољни начином

на који су институције реаговале у току пандемије. Три институције од пет, чији
је рад вреднован на скали од 1=недовољан до 5=одличан су оцењене просечном
оценом већом од 4.
Највећу оцену је добио председник, чак 4,4, следе медицински експерти и

стручњаци са 4,2, Влада са 4,1.
Нешто ниже оцене, али и даље веома високе, су завредели здравствени систем 3,9
и медији 3,2.
49
Просечне оцене задовољства радом институција у току пандемије,

Табела 5.1.
према полу испитаника
Просечан Вредност Т Стандардна

Институција Пол Значајност
одговор теста девијација
Женско 4,25 1,214

Председник Србије 0,015 -2,434
Мушко 4,5 0,966
Женско 4,0 1,306
Влада Србије 0,170 -1,374
Мушко 4,15 1,112
Женско 3,11 1,131
Медији 0,023 -2,286
Мушко 3,35 1,205
Епидемиолози, Женско 4,19 1,127

0,756 -0,311
стручњаци, лекари Мушко 4,22 1,062
Женско 3,87 1,297
Здравствени систем 0,209 -1,257
Мушко 4,01 1,230
Т-тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања задовољства радом

институција у току пандемије мушкараца и жена (табела 5.1). Није било значајне
разлике између просечних одговора мушкараца и жена када је реч о Влади Србије,
епидемиолозима/стручњацима/лекарима и здравственом систему, али статистички
значајна разлика постоји када су у питању задовољство радом председника Србије
и медија.
Између просечних одговора задовољства радом председника Србије у току

пандемије мушкараца и жена постоји статистички значајна разлика, где жене дају
у просеку ниже оцене за рад председника у току пандемије, док мушкарци дају
више просечне оцене (жене: М=4,25, СД=1,214, мушкарци: М=4,5, СД=0,966; t=-2,434,
p=0,015). Ипак, разлика између средњих вредности обележја по групама (просечна
разлика=-0,244, 95% CI:-0,441 до -0,047) била је мала (ета квадрат = 0,012).
Између просечних одговора задовољства радом медија у току пандемије мушкараца

и жена постоји статистички значајна разлика, где жене дају у просеку ниже оцене
за рад медија у току пандемије, док мушкарци дају више просечне оцене (жене:
М=3,11, СД=1,131, мушкарци: М=3,35, СД=1,205; t=-2,286, p=0,023). Ипак, разлика
између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика=-0,240, 95% CI:-
0,446 до -0,034) била је мала (ета квадрат = 0,010).
Т-тест није показао статистички значајну разлику између одговора испитаника који
живе у селу и у граду, а у погледу задовољства радом различитих институција током
пандемије.
6. ПЕРЦЕПЦИЈА МЕРА ПРОТИВ COVID-19
У наредном поглављу говорићемо о перцепцији коју пензионисани грађани Србије

имају када су у питању мере које су на почетку 2020. године, са појавом пандемије
вируса COVID-19 уведене. Када говоримо о увођењу ванредног стања у Србији,
примећујемо да 73% испитаника старијих од 65 година наводи да је било
неопходно увести овакву меру. Супротно становиште дели једна петина учесника
у истраживању, док тек 7% испитаника није могло да процени да ли је увођење
ванредног стања била адекватна мера за сузбијање пандемије.
Међу испитаницима мушког пола изнад просека наилазимо на одговор да овакву

меру није било неопходно увести (ово је став који има 24% мушкараца и 18% жена),
док је међу испитаницима женског пола натпросечно примећен одговор да не могу
да процене да ли је ова мера била неопходна.
Граф. 6.1. Да ли сматрате да је било неопходно увести ванредно стање у земљи?
7%
20%
Није било неопходно увести

73% ову меру
Било је неопходно увести ову

меру
Не могу да проценим
Треба истаћи да испитаници који долазе из Западне Србије са Шумадијом испод

просека наводе да је увођење ванредног стања било неопходно. Тако имамо 63%
испитаника из овог региона са оваквим ставом, док исто мисли чак 82% пензионера
из Јужне и источне Србије. Слично, најмлађи испитаници из редова пензионера
(старосна група од 65 до 69 година) натпросечно мисли да потребе за увођењем
ванредног стања није било (25% њих има овакав став, док исто мисли 17% пензионера
старијих од 80 година).
51
Да ли сматрате да је било неопходно увести ванредно стање у земљи?

Граф. 6.2.
– према региону
82%
74% 75%
63%
21% 24%
20%
13% 14%
5% 5% 4%
Западна Србија са Јужна и Источна

Војводина Београд
Шумадијом Србија
Да ли сматрате да је било неопходно увести ванредно стање у земљи?

Граф. 6.3.
–Како је корона утицала на ваш живот?
84%
53%
50%
39%
33%
17%
12%
8%
4%
Није било Било је неопходно Не могу да

неопходно увести увести ову меру проценим
ову меру
Корона је негативно утицала на квалитет мог живота
Корона није утицала на квалитет мог живота
Корона је позитивно утицала на квалитет мог живота

Међу испитаницима који наводе да је пандемија вируса COVID–19 негативно утицала на

квалитет њиховог живота изнад просека наилазимо на испитанике који не подржавају
увођење ванредног стања, док код оних испитаника који не могу да процене
оправданост увођења ванредног стања наилазимо натпросечно на пензионере који
наводе да је корона позитивно утицала на квалитет њиховог живота.
Када је у питању подршка забрани кретања за старије од 65 година, уочавамо да

68% испитаника из управо ове старосне групе дели став да је такву меру било
неопходно увести. Супротно становиште, тј. да није било неопходно уводити меру
забране кретања има скоро једна трећина испитаника, док 6% наводи да не може да
процени да ли је меру било потребно увести или не.
Укрстимо ли ово питање са демографским карактеристикама испитаника, уочавамо

да испитаници који долазе из руралних средина изнад просека оправдавају
увођење забране кретања, па тако 64% испитаника из градских средина каже како
је било неопходно увести ову меру док исто мисли 72% испитаника из сеоских
средина. Очекивано, најстарији испитаници (преко 80 година) изнад просека налазе
оправданост у увођењу мере забране кретања. Са друге стране, они испитаници на
чији квалитет живота је корона негативно утицала су натпросечно наводили да није
било неопходно увести меру забране кретања за старије од 65 година.
Да ли сматрате да је било неопходно увести забрану кретања

Граф. 6.4.
за старије од 65 година?
6% 31%
68%
Није било неопходно увести ову меру
Било је неопходно увести ову меру
53

Граф. 6.5.
за време викенда?
5%
25%
70%

Граф. 6.5.1
за време викенда? – према месту становања
76%
67% 70%
30%
25%
18%
6% 4% 5%
Село Град Просек
Забрану кретања за све грађане за време викенда као једну од мера за сузбијање
пандемије COVID-19 сматра неопходном више од две трећине учесника у
истраживању (укупно 70%). Сваки четврти пензионер ипак мисли да ова мера
није била нужна у сузбијању пандемије, док је оних који су неопредељени 5%.
Испитанике који натпросечно оправдавају увођење ове мере налазимо међу женама,
испитаницима који су завршили основну школу, као и међу испитаницима из Београда
и Јужне и Источне Србије.
Као и код одговора на претходно питање међу испитаницима који живе у градским
срединама изнадпросечно налазимо одговор да није било неопходно уводити меру
забране кретања у току викенда. Образложење за чињеницу да испитаници из сеоских
средина натпросечно сматрају да су мере забране кретања (за старије од 65 година
увек и за читаву популацију викендом) биле оправдане можемо наћи у чињеници
да испитаници из руралних средина чешће имају приступ дворишту, па им је на тај
начин мање сметала забрана кретања. Занимљиво је напоменути да они испитаници
код којих преовлађују позитивна осећања везано за пандемију изнад просека верују
у неопходност увођења мере забране кретања.
Обавезу ношења маски и рукавица као неопходну меру препознаје чак 96%
учесника у истраживању, док остатак, њих 4%, наводи супротно. Међу оним
испитаницима коју су високообразовани, који живе у Војводини и у урбаним
срединама изнад просека наилазимо на одговор да ова мера није била неопходна.
Да ли сматрате да је било неопходно увести обавезу ношења

Граф. 6.6.
маски и рукавица?
4%
96%

55
Одлазак у набавку за старије од 65 година у искључиво раним јутарњим часовима

као меру која је била неопходна види скоро две трећине испитаних грађана
Србије старијих од 65 година. Са друге стране, за једну трећину ово је мера коју није
било неопходно увести, док сваки двадесети анкетирани каже да не може да процени
оправданост ове мере.
Да ли сматрате да је било неопходно увести одлазак у набавку за старије

Граф. 6.7.
од 65 година искључиво у раним јутарњим часовима?
5%
34%
61%
7. ПАНДЕМИЈА И ДРЖАВНА ПОМОЋ
Наредни сегмент истраживања тицаће се начина на који је помоћ коју су наши старији
суграђани добили како од државних органа, тако и од својих пријатеља, породице и
комшија перципирана од стране пензионера.
Помоћ грађанима у вредности од 100 евра у пролеће 2020. године је била веома
значајна за скоро половину испитаника – 49%, док још 29% наводи да им је
ова помоћ значила. Са друге стране, укупно 12% учесника у истраживању (збир
одговора нимало ми није значила и мало ми је значила) даје супротан одговор. Једној
десетини (9%) помоћ нити јесте нити није значила, уз 1% испитаника који нису могли
да процене.
Став о томе да помоћ није значила чешће уочавамо код оних испитаника који долазе
из Војводине (па тако, 19% анкетираних из Војводине верује да им помоћ од 100 евра
у пролеће 2021.године није нимало значила или је значила мало, док исти став дели
свега 5% испитаника из Јужне и источне Србије).
Колико су Вама лично значиле следеће мере помоћи и подршке од стране

Граф. 7.1.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Помоћ грађанима Србије у
вредности од 100 евра у пролеће 2020. године
49%
29%
7% 5% 9%
1%
Ни мало ми Мало ми је Нити јесте, Значила Веома ми је Не могу да

није значила значила нити није ми је значила проценим
57
Слично као и код претходног питања, скоро половина испитаника наводи да им

је помоћ од 30 евра у пролеће 2021.године веома значила (46%). Уз то скоро
трећина испитаника је става да им је помоћ значила. Супротно, тј. перцепцију о
томе да помоћ није значила, има 13% учесника у истраживању (збир одговора мало
је значила и нимало није значила).

Граф. 7.2.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Помоћ грађанима Србије
вредности од 30 евра,у пролеће 2021. године
46%
29%
12%
9% 4%
Ни мало ми Мало ми је Нити јесте, Значила Веома ми је

није значила значила нити није ми је значила

Граф. 7.3.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Помоћ грађанима Србије у
вредности од 30 евра, у пролеће 2021. године – према полу
48%
43% 46%
31%
25% 29%
13% 15% 12%

9%
5% 10%
6% 4% 4%

Мушкарци Жене Просек

Обезбеђивање бесплатне вакцине свим грађанима који желе да се вакцинишу

је помоћ која је значила или веома значила за чак 86% учесника у истраживању.
Свега 4% испитаника каже да оваква врста помоћи нити јесте, нити није значила, а
оних који сматрају да им обезбеђивање вакцина није било неопходно има укупно 9%
(збир одговора нимало није значило и мало је значило).

Граф. 7.4.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Обезбеђивање бесплатне
вакцине свим грађанима који желе да се вакцинишу
62%
24%
8%
4%
1% 1%

Учесници у истраживању који долазе са простора Војводине и Западне Србије са

Шумадијом, изнад просека наводе да им обезбеђивање бесплатне вакцине није
нимало значило или им је мало значило. Када говоримо о пензионерима који живе у
Београду, примећујемо да чак 95% испитаника наводи да им је оваква врста помоћи
веома значила или је значила. Треба напоменути да они испитаници који су нам рекли
да код њих везано за пандемију COVID-19 преовладавају негативна осећања (бес,
немоћ или забринутост) натпросечно уочавамо одговор да им помоћ није нимало
значила или им је мало значила.
59

Граф. 7.5.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Обезбеђивање бесплатне
вакцине свим грађанима који желе да се вакцинишу – према региону
78%
67%
54% 53%
29%
25%
17%
13% 11% 26%
9%
4% 5%
1% 1% 1%1%
0% 2% 3%

Београд Војводина
Јужна и Источна Србија Западна Србија са Шумадијом
И у случају надокнаде свим вакцинисаним грађанима у вредности од 3000

динара наилазимо на највећи проценат испитаника који кажу да им је оваква
врста државне помоћи веома значила – 38%. Још једна четвртина пензионера у
Србији каже да им је помоћ значила, док сваки десети каже да нити јесте нити није
значила.
У случају ове помоћи наилазимо на више од петине испитаника који кажу да им

надокнада није нимало или им је мало значила (укупно 21%). Испитанике којима
је надокнада за вакцинисане грађане веома значила или значила изнад просека
налазимо међу женама и испитаницима који имају завршену основну школу.

Граф. 7.6.
државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Надокнада свим
вакцинисаним грађанима у вредности од 3000 динара
38%
25%
18%
10%
3% 6%

Код помоћи која се тиче пакета пензионерима у виду витамина и суплемената

у исхрани примећујемо приближан проценат оних грађана Србије старијих од
65 година који наводе да им је то значило или да им је веома значило па тако 36%
испитаника каже да им је ова помоћ веома значила, а 34% да им је значила.
Сваки десети испитаник (9%) каже да им помоћ нити јесте нити није значила, а укупно
19% наводи да им је мало или нимало значила. У случају ове врсте помоћи одговор
да им помоћ није нимало значила или је мало значила натпросечно налазимо код
високообразованих испитаника, оних испитаника који живе у градовима, као и код
испитаника старих између 65 и 69 година.
61
Колико су Вама лично значиле следеће мере помоћи и подршке од

Граф. 7.7.
стране државе у току пандемије корона вируса у Србији? - Пакет помоћи
пензионерима у виду витамина и суплемената у исхрани
36%
34%
12% 9%
6%
3%

Укупно посматрано, испитаници као најзначајнији вид помоћи препознају

обезбеђивање бесплатне вакцине за све оне грађане који желе да се вакцинишу.
Ову врсту државне помоћи је као значајну препознало чак 86% испитаника. Одмах
затим следи помоћ од 100 евра из пролећа 2020. године коју позитивно перципира
78% испитаника. Три четвртине испитаника каже да им је помоћ од 30 евра из пролећа
2021. веома значила или значила, 70% то каже за пакет помоћи пензионерима у виду
витамина и суплемената у исхрани, а 63% за надокнаду вакцинисаним грађанима од
3000 динара.

Граф. 7.8.
државе у току пандемије корона вируса у Србији?
Помоћ грађанима Србије у вредности од 78%

100 евра у пролеће 2020. године 12%
Помоћ грађанима Србије у вредности од 75%

30 евра у пролеће 2021. године 13%
Обезбеђивање бесплатне вакцине свим 86%

грађанима који желе да се вакцинишу 9%
Надокнада свим вакцинисаним 63%

грађанима у вредности 3000 динара 21%
Пакет помоћи пензионерима у виду 70%

витамина и суплемената у исхрани 18%
Значило ми је + Веома ми је значило

Мало ми је значило + нимало ми није значило
Укупно 61% учесника у истраживању наводи да су у току трајања пандемије

COVID-19 добијали помоћ или подршку од различитих институција или појединаца.
Остатак испитаника, 39% каже да нису имали ничију помоћ у току пандемије.
У групи пензионера који наводе да нису имали ничију помоћ налазимо 31% оних који
долазе из Западне Србије са Шумадијом, 25% из Војводине, 21% из Јужне и источне
Србије и 23% из Београда.
Т-тестом независних узорака упоређени су резултати испитивања значаја мера

подршке и помоћи које су мере имале за мушкарце и жене (табела 7.1). Није било
значајне разлике између просечних одговора мушкараца и жена када је реч
обезбеђивању бесплатне вакцине свим грађанима који желе да се вакцинишу односно
63
када је реч о пакету помоћи пензионерима у виду витамина и суплемената исхрани,

али статистички значајна разлика постоји када су у питању три таласа новчане помоћи
грађанима (по 100 евра у пролеће 2020. и 30 евра 2021. године, односно 3000 динара
за вакцинисане грађане).
Између просечних одговора значаја помоћи у виду 100 евра у пролеће 2020. године
за жене и мушкарце, жене су у просеку пре склоније да дају ниже оцене (да им је помоћ
мање значила), док мушкарци дају нешто више оцене (да им је помоћ више значила)64
(жене: М=3,99, СД=1,267, мушкарци: М=4,23, СД=1,100; t=-2,218, p=0,027). Ипак,
разлика између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика=-0,235,
95% CI:-0,443 до -0,027) била је мала (ета квадрат = 0,009).
И када је у питању помоћ грађанима у виду 30 евра у пролеће 2021. године, жене су у
просеку пре склоније да дају ниже оцене (да им је помоћ мање значила), док мушкарци
дају нешто више оцене (да им је помоћ више значила) (жене: М=3,82, СД=1,373,
мушкарци: М=4,09, СД=1,158; t=-2,303, p=0,022). Међутим, и на овом месту разлика
између средњих вредности обележја по групама (просечна разлика=-0,266, 95% CI:-
0,493 до -0,039) била је мала (ета квадрат = 0,010).
Табела 7.1. Просечне оцене значаја мера помоћи и подршке, према полу испитаника
Мера помоћи и Просечан Вредност Т Стандардна

Пол Значајност
подршке одговор теста девијација
Женско 3,99 1,267

100 евра грађанима,
0,027 -2,218
пролеће 2020. године
Мушко 4,23 1,100
Женско 3,82 1,373

30 евра грађанима,
0,022 -2,303
пролеће 2021. године
Мушко 4,09 1,158
Обезбеђивање бесплатне Женско 4,25 1,244

вакцине свим грађанима 0,270 -1,104
који желе да се вакцинишу Мушко 4,37 1,126
Надокнада свим Женско 3,64 1,635

вакцинисаним 0,033 -2,139
грађанима – 3000 динара Мушко 3,94 1,481
Пакет помоћи Женско 3,75 1,447

пензионерима (витамини 0,108 -1,611
и суплементи у исхрани) Мушко 3,95 1,311
64
Скала је узимала вредности од 1 до 5, где је 1 = нимало ми није значила, 2 = мало ми је значила,
3 =ти јесте нити није, 4 = значила ми је, 5 = помоћ ми је веома значила.
Најзад, разлика у просечном одговору између мушкараца и жена постоји још када
је у питању надокнада свима вакцинисаним грађанима, и овде су жене у просеку
пре склоније да дају ниже оцене (да им је помоћ мање значила), док мушкарци дају
нешто више оцене (да им је помоћ више значила) (жене: М=3,64, СД=1,635, мушкарци:
М=3,94, СД=1,481; t=-2,139, p=0,033). Као и у претходним случајевима, разлика између
средњих вредности обележја по групама (просечна разлика=-0,302, 95% CI:-0,580 до
-0,025) била је врло мала (ета квадрат = 0,009).
Т-тест није показао статистички значајну разлику између одговора испитаника који
живе у селу и у граду, а у погледу значаја који су за њих имали наведени пакети
помоћи и подршке.
Да ли сте у току пандемије корона вируса добијали помоћ или подршку од

Граф. 7.9.
следећих институција/појединаца?
61% 39%
Имао сам подршку и помоћ

Нисам имао ничију подршку/помоћ
Највећи проценат пензионера наводи да су у току пандемије помоћ добијали од

својих рођака и пријатеља, укупно 45% грађана Србије старијих од 65 година нам
је дало овај одговор. На другом месту се налазе јединице локалне самоуправе
(односно општине и градови где испитаници живе) које су пружиле помоћ у 18%
случајева.
65
Када су комшије у питању, имамо 16% анкетираних који наводе да су добили помоћ
од људи који живе у њиховом непосредном суседству, а нешто више од једне десетине
(11%) каже да су помоћ добијали од стране организованих волонтера. Од стране
Црвеног крста је помоћ или подршку добило укупно 7% испитаника, док 5% учесника
у истраживању наводи да им је помоћ и подршку давао и ПИО фонд.
Да ли сте у току пандемије корона вируса добијали помоћ или подршку од

Граф. 7.10.
следећих институција/појединаца (могуће више одговора)?
Комшија 94%
16%
Рођака/пријатеља 55%
45%
Организованих 89%
волонтера 11%
ПИО фонда 95%

5%
Црвеног крста 93%

7%
Општине/града у 82%
коме живите 18%
Не Да
Добијена помоћ је препозната као нешто што је много значило за скоро две
трећине испитаника – 65%. Уз то, 28% анкетираних пензионера Србије каже да им
је помоћ значила, док укупно 4% каже да им помоћ нимало није значила или је мало
значила.
Међу оним учесницима у истраживању који изнад просека наводе да им пружена

подршка и помоћ није нимало значила или је значила мало, чешће налазимо
мушкарце, испитанике који су високообразовани, испитанике из Западне Србије са
Шумадијом и Јужне и источне Србије, као и анкетиране млађе од 75 година (није било
испитаника старијих од 75 година који су давали одговор да им подршка или помоћ
коју су добијали у току пандемије није нимало значила или је мало значила).
Само за оне који су одговорили да су имали нечију подршку или помоћ! Колико
Граф. 7.11.
Вам је значила подршка коју сте добили од ових институција/појединаца?
65%
28%
1% 2% 2% 2%
Нити јесте, Ни мало Мало је Не могу да Много ми је

нити није није значила проценим Значила ми је
значила

значајна разлика у просечном одговору између мушкараца и жена у погледу
тога колико им је значила подршка коју су добијали од наведених институција/
појединаца.
67
8. МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКИ ОДНОСИ
Део истраживања чини и питање које се тиче међугенерацијских односа. Испитанике

смо питали да оцене односе између млађих и старијих генерација у Србији генерално,
односно да нам кажу колико су, према њиховом мишљењу, млади спремни да се
жртвују и помогну старијим особама у Србији.
Највећи проценат учесника у истраживању каже да су млади спремни да помогну

старијима и оцењују однос међу генерацијама као добар – 42%.
Ипак, висок проценат учесника у истраживању каже да није спреман да оцени однос
као добар или лош, и сматра да има и добрих и лоших примера међу младим људима
(38%). Не треба заборавити да чак петина пензионера у Србији сматра да је однос
младих и старијих лош и да генерално млади људи нису спремни да помогну
старијима – укупно овакав одговор даје 19% испитаника.
Како бисте оценили односе између млађих и старијих генерација у Србији,

Граф. 8.1.
односно у којој мери су млади спремни да се жртвују и да помогну старијим
особама у нашој земљи?
1%
42% 19%
Лоше, млади људи генерално нису

спремни да помогну старијима
Нити добро, нити лоше, има и добрих,

али и лоших примера међу младим
људима
Добро, велики број младих људи је
спреман да помогне старијима
38%
Жене старије од 65 година су склоније ставу да је однос између генерација у Србији

добар. Тако имамо 51% испитаница које дају одговор да је велики број младих спреман
да помогне старијима, док исто наводи тек 32% мушкараца. Осим чињенице да су
мушкарци изнад просечно заступљени у групацији оних који кажу да има и добрих и
лоших примера међу младима, испитаникe мушког пола натпросечно проналазимо
и међу испитаницима који сматрају да су односи лоши и да млади нису спремни да
помогну старијима.
Како бисте оценили односе између млађих и старијих генерација у Србији,

Граф. 8.2.
односно у којој мери су млади спремни да се жртвују и да помогну старијим
особама у нашој земљи? – према полу
Лоше, млади људи генерално нису 18%

спремни да помогну старијима
15%
Нити добро, нити лоше, има и добрих, 50%

али и лоших примера међу младим
људима 32%
Добро, велики број младих људи је 32%

спреман да помогне старијима
51%
Не могу да проценим 2%
Мушки Женски
Анкетирани који нешто боље оцењују међугенерацијске односе нешто изнад просека
долазе из Војводине и Западне Србије са Шумадијом, живе у урбаним срединама, и
налазе се у старосној доби између 65 и 69 година. Са порастом година испитаника
расте и проценат оних који сматрају да су односи међу генерацијама лоши, као и
да млади нису спремни да помогну старијима ( укупно 26% испитаника старијих од
80 година је дало овакав одговор).
69
9. СТАРИЈИ СУГРАЂАНИ И ВАКЦИНАЦИЈА
Када је у питању подршка процесу вакцинације у Србији, из сакупљених налаза се

јасно уочава да пензионери подржавају овај процес. Чак 85% испитаника даје
позитиван одговор на питање да ли подржава процес вакцинације (збир одговора
подржавам у целости (63%) и подржавам (22%)). Нешто мање од десетине учесника у
истраживању (8%) каже да нити подржава нити не, док 3% не подржава, а 4% уопште
не подржава процес вакцинације.
Граф. 9.1. Да ли подржавате процес вакцинације у Србији?
Подржавам у целости 63%
Подржавам 22%
Нити подржавам, нити не 8%
Не подржавам 3%
Уопште не подржавам 4%
Међу испитаницима који наводе да уопште не подржавају процес вакцинације у

Србији нешто изнад просека уочавамо оне испитанике који имају високо образовање
(9%). Занимљиво је истаћи да у овој групацији (они испитаници који су завршили
факултет, мастер/магистарске или докторске студије) натпросечно имамо и одговор
о потпуној подршци вакцинацији у Србији (74%).
Гледајући налазе по региону из кога долазе испитаници, примећујемо следеће. Није

било анкетираних у Јужној и источној Србији који су наводили да не подржавају
процес вакцинације (одговори не подржавам и уопште не подржавам). Са друге
стране, имамо 9% испитаника који живе у Војводини који наводе да поменути процес
не подржавају. Анкетирани који долазе из руралних средина нешто изнад просека
наводе да подржавају вакцинацију у Србији, као и они испитаници код којих везано
за корону превладавају нешто негативнија осећања.
Граф. 9.2. Да ли подржавате процес вакцинације у Србији?- према образовању
74%
62% 62% 63%
25%
21% 22%
13%
9% 11%
8%
5% 6%
3% 5% 4% 2% 3% 2%
Уопште не Не Нити подржавам, Подржавам у

подржавам Подржавам
подржавам нити не целости
Основна школа Средња школа
Високо образовање Просек

значајна разлика у просечном одговору између мушкараца и жена у погледу тога да
ли подржавају процес вакцинације у Србији.
На крају, упитани да ли су они лично вакцинисани пензионери у Србији дају наредне

одговоре. Највећи проценат наводи да јесте вакцинисан, и то вакцином Синофарм
– 62%.
71
Граф. 9.3. Да ли сте се Ви лично вакцинисали?
Не жели да одговори 1%
Нисам , али планирам 5%
Нисам, јер ми здравље не

дозвољава 8%
Нисам и не планирам 11%
Јесам, Астра-зенеком 2%
Јесам, Фајзером 5%
Јесам, Спутником 6%
Јесам, Синофармом 62%
Вакцином Спутник је вакцинисано 6% испитаника, док један процентни поен мање

наводи да је примио/ла вакцину Фајзер. Свега 2% пензионера у Србији је примило
вакцину Астра-зенека.
Једна десетина пензионера нам је рекла да није вакцинисана и да то и не планира.

Имамо и 8% оних испитаника који наводе да нису вакцинисани јер им то здравље не
дозвољава, и 5% испитаника који планирају да се вакцинишу али то још увек нису
учинили.
Укупно посматрано, три четвртине учесника у истраживању наводи да је

вакцинисано.
Испитаници који долазе из Западне Србије са Шумадијом у 19% случајева наводе да

нису вакцинисани и да то и не намеравају. Када говоримо о избору вакцине, приме-
ћујемо да се чак 75% пензионера у Београду вакцинисало вакцином Синофарм, док
је тај проценат у Војводини 57%. Анкетирани који долазе из Војводине изнад просека
наводе да су се вакцинисали или Фајзер вакцином, али и Астра-зенеком. Највише
испитаника који наводе да нису вакцинисани јер им то здравље не дозвољава
налазимо у Јужној и Источној Србији.
Граф. 9.4. Да ли сте се Ви лично вакцинисали? – према региону
4%
2%
Не жели да одговори 0%
0%
1%
4%
2%
Нисам али планирам 1%
0%
2%
4%
8%
Нисам, јер ми здравље не 6%
дозвољава 5%
6%
9%
3%
Нисам и не планирам 3%
5%
5%
57%
75%
Јесам, Астра-зенеком 55%
63%
62%
7%
3%
Јесам, Фајзером 7%
15%
8%
3%
3%
Јесам, Спутником 9%
8%
5%
13%
6%
Јесам, Синофармом 19%
5%
11%
Војводина Београд Западна Србија са Шумадијом

Јужна и Источна Србија Просек
73
Три четвртине српских пензионера верује да је правац у ком се креће Србија

добар. Поред оптимизма по питању будућности Србије, наши најстарији суграђани
показују и врло висок степен задовољства квалитетом сопственог живота. Две
петине анкетираних процењује квалитет свог живота добрим и веома добрим, док са
друге стране, код оних који сматрају да живе лоше и веома лоше, проналазимо 16%
испитаника.
75
Зак учци
и препоруке
Иако су представљали најугроженију категорију становништва у току пандемије, у

случају две трећине пензионера корона није утицала на квалитет њиховог
живота и успели су да живе исто као и пре короне. Управо у време пандемије, наши
најстарији суграђани су демонстрирали важност позитивног мишљења, па је тако код
54% анкетираних најчешће осећање било вера да ће бити боље, нада и оптимизам.
Ипак, 46% пензионера се суочило са негативним осећањима попут бриге, страха,

безнадежности, туге и беса, што је значајно утицало на њихов доживљај пандемије и
рада државних институција на њеном заустављању.
Проблеми са којима су се сусрели пензионери су доминантно везани за њихов однос

са члановима породице, па је тако 53% наших испитаника навело да им је пандемија
донела бригу за њима блиске људе, док је за 16% највећи проблем представљала
немогућност сусрета са својом децом и унуцима.
Самоизолација и недовољно финансија за нормалан живот су били проблем за по

7% анкетираних, чиме се потврдило да је брига пензионера у највећој мери била
усмерена ка другима, а не ка њима самим. Брига коју су усмерили ка другима ни
на који начин није умањила свест пензионера о сопственој угрожености за време
пандемије. Скоро половина испитаника (46%) верује да су у мањој или већој
мери били угрожени за време короне. Осећај угрожености је донекле ублажен
субјективном перцепцијом наших испитаника да су државни органи водили
рачуна о потребама пензионера за време пандемије.
Међу државним органима и институцијама, пензионери посебно истичу рад

председника којим је задовољно 84% испитаника. По три четвртине анкетираних
пензионера исказује задовољство радом Владе Републике Србије и медицинских
експерата и стручњака, док је нешто мањи степен задовољства присутан када је реч о
раду здравственог система у целини и медија који су извештавали у току пандемије.
Без обзира на нешто лошију оцену рада медија у току пандемије, две трећине
пензионера верује да су о корона вирусу обавештени таман онолико колико
им треба, а најважнији медиј путем кога су се информисали о току пандемије је
телевизија коју као примарни извор информација наводи чак 77% испитаника.
Када је реч о увођењу ванредног стања у Србији у марту 2020. године, 73%
испитаника старијих од 65 година наводи да је било неопходно увести овакву
меру. Подршку забрани кретања за пензионисана лица даје укупно 68% испитаника
из управо ове старосне групе и дели став да је такву меру било неопходно увести.
Међу оним испитаницима који изнад просека дају подршку за забрану кретања за ста-
рије од 65 натпросечно налазимо најстарије испитанике (преко 80 година). Забрану
кретања за све грађане за време викенда као једну од мера за сузбијање пандемије
COVID-19 сматра неопходном више од две трећине учесника у истраживању (укупно
70%). Сваки четврти пензионер ипак мисли да ова мера није била нужна у сузбијању
пандемије. Међу испитаницима који живе у градским срединама изнадпросечно
налазимо одговор да није било неопходно уводити меру забране кретања у току
викенда.
Обавезу ношења маски и рукавица као неопходну меру препознаје чак 96%
учесника у истраживању, док остатак, њих 4%, наводи супротно. Међу оним
испитаницима коју су високообразовани, који живе у Војводини и у урбаним
срединама изнад просека наилазимо на одговор да ова мера није била неопходна.
Одлазак у набавку за старије од 65 година у искључиво раним јутарњим часовима
као меру која је била неопходна види скоро две трећине испитаних грађана Србије
старијих од 65 година.
Помоћ грађанима у вредности од 100 евра у пролеће 2020. године је била веома
значајна за скоро половину испитаника – 49%, док још 29% наводи да им је ова помоћ
значила. Став о томе да помоћ није значила чешће уочавамо код мушкараца, али и код
оних испитаника који долазе из Војводине. Скоро половина испитаника наводи да им
је помоћ од 30 евра у пролеће 2021. године веома значила (46%). Уз то скоро трећина
испитаника је става да им је помоћ значила. Обезбеђивање бесплатне вакцине свим
грађанима који желе да се вакцинишу је помоћ која је значила или веома значила
за чак 86% учесника у истраживању. И у случају надокнаде свим вакцинисаним
грађанима у вредности од 3000 динара наилазимо на највећи проценат испитаника
који кажу да им је оваква врста државне помоћи веома значила – 38%. Још једна
четвртина пензионера у Србији каже да им је помоћ значила, док сваки десети каже
да нити јесте нити није значила. Код помоћи која се тиче пакета пензионерима у виду
77
витамина и суплемената у исхрани примећујемо приближан проценат оних грађана

Србије старијих од 65 година који наводе да им је то значило или да им је веома
значило па тако 36% испитаника каже да им је ова помоћ веома значила, а 34% да им
је значила.
Укупно посматрано, испитаници као најзначајнији вид помоћи препознају

обезбеђивање бесплатне вакцине за све грађане који желе да се вакцинишу.
Укупно 61% учесника у истраживању наводи да су у току трајања пандемије COVID-19
добијали помоћ или подршку од различитих институција или појединаца. Највећи
проценат пензионера наводи да су у току пандемије помоћ добијали од својих
рођака и пријатеља, укупно 45% грађана Србије старијих од 65 година нам је дало
овај одговор. На другом месту се налазе јединице локалне самоуправе (односно
општине и градови где испитаници живе), које су пружиле помоћ у 18% случајева.
Добијена помоћ је препозната као нешто што је много значило за скоро две
трећине испитаника – 65%.
Испитанике смо питали да оцене односе између млађих и старијих генерација у

Србији, односно да нам кажу колико су, према њиховом мишљењу, млади спремни
да се жртвују и помогну старијим особама у Србији. Највећи проценат учесника у
истраживању каже да су млади спремни да помогну старијима и оцењују однос
међу генерацијама као добар – 42%. Чак петина пензионера у Србији сматра да је
однос младих и старијих лош и да генерално млади људи нису спремни да помогну
старијима – укупно овакав одговор даје 19% испитаника. Жене старије од 65 година
су склоније ставу да је однос између генерација у Србији добар.
Када је у питању подршка процесу вакцинације у Србији, из сакупљених налаза

се јасно уочава да пензионери подржавају овај процес. Чак 85% испитаника даје
позитиван одговор на питање да ли подржава процес вакцинације (збир одговора
подржавам у целости (63%) и подржавам (22%)). Највећи проценат пензионера у
Србији наводи да јесте вакцинисан, и то вакцином Синофарм – 62%. Једна десетина
пензионера нам је рекла да није вакцинисана и да то и не планира. Имамо и 8% оних
испитаника који наводе да нису вакцинисани јер им то здравље не дозвољава, и 5%
испитаника који планирају да се вакцинишу али то још увек нису учинили. Укупно
посматрано, три четвртине учесника у истраживању наводи да је вакцинисано.
ПРЕПОРУКЕ
Досадашња истраживања и публикације јасно су истицале важност улагања у даље

подстицање и развој међугенерацијске солидарности. Генералне препоруке изнете
2020. године у претходном истраживању Иза међугенерацијског огледала, важе и за
године које су пред нама. Ове препоруке се односе како на изградњу нормативних
оквира (као што је израда Стратегије међугенерацијске солидарности) и укључивање
теме међугенерацијске солидарности у образовни систем (обогаћивање наставних
планова и програма садржајима који промовишу међугенерацијску солидарност;
посете старијих вртићима, организовање Генерацијских игара, филмских течаја и
сл), тако и на осмишљавање различитих програма који су засновани на ангажовању
младих и старих, оснаживање капацитета локалних самоуправа за додатно
подстицање међугенерацијске солидарности, организовање међугенерацијске
размене знања и активности (међугенерацијски клубови, волонтирање младих у
помоћи при информатичком описмењавању старијих итд).65
Но, без обзира на већ постојеће препоруке, пандемија корона вируса донела је са
собом нове изазове и потребу за додатним напорима у промовисању и подстицању
међугенерацијске солидарности.
Иако би старији могли бити генерално подложнији инфекцији корона вирусом,

неопходно је освестити вишеструке негативне ефекте које COVID-19 има и на млађе
људе (недавна истраживања указују на то да су млађи одрасли у већем ризику од
психолошког стреса и усамљености током затварања него старији одрасли)66. Ста-
росна доб не би требало да буде искључиви критеријум за одређивање ризика од
инфекције, те би као један од корака у борби против ејџизма и међугенерацијске
поделе током пандемије требало да буде и избегавање употребе произвољних
граница старости у јавном дискурсу. Потребно је признати и нагласити сложене
интерсекционалности које неке људе могу ставити у већи ризик од директних и
индиректних негативних последица инфекције вирусом.
Важан начин да се избегне конфликтни међугенерацијски дискурс је да се у јавном

дискурсу не користе широке категоризације засноване на старости, што доводи
до опсежних генерализација и недостатка диференцијације. Старост и генерално
категоризација људи се могу превазићи наглашавањем поруке да смо сви заједно
у пандемији, без обзира на старосну доб. На тај начин се прихвата одговорност да
јавним дискурсом и порукама можемо утицати на ејџизам, генерализацију и етички
упитне поруке које се шаљу широм света.
65
међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за јавну политику, стр. 97-98.
66
Losada-Baltar A, et al. 2020. “We’re staying at home”: Association of self-perceptions of aging,
personal and family resources and loneliness with psychological distress during the lock-down
period of COVID-19. The Journals of Gerontology, Series B: Psychological Sciences and Social Sciences,
76(2), e10–e16.
79
С обзиром на неопходност физичког дистанцирања током пандемије и улоге коју

има све значајније ослањање на дигиталну технологију, старији људи се суочавају
са ограниченим приступом технологији или ограниченој могућности коришћења
технологије (било због технолошке неписмености, било због немогућности
поседовања апарата/интернета и сл.), што може бити фактор ризика за депресију
и усамљеност. Ови фактори могу бити посебно ризични за неке особе јер им
онемогућавају приступ робама и услугама и приступ добијању социјалне подршке
која им може затребати током пандемије. Стога је од велике важности најстаријим
суграђанима најпре омогућити приступ дигиталним технологијама, а потом их кроз
међугенерацијску солидарност и размену знања обучити за коришћење дигиталних
технологија.
Најзад, с обзиром на то да је улога породице (и ближег окружења) у подршци и

помоћи старијим особама још једном препозната и у овом истраживању, потребно је
обезбедити подршку и породици, посебно оним породицама које брину о старијим
зависним члановима породице. Ова подршка може бити остварена било кроз кон-
кретне услуге било кроз финансијску подршку. Посебну улогу у овом процесу могле
би да имају локалне самоуправе, локални центри за социјални рад и представници
цивилног сектора, који би помогли најпре у мапирању, а потом и у реализацији
оснаживања породица које брину о својим старијим зависним члановима.
81
КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА И ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ
• Ali S, Asaria M, Stranges S. 2020. COVID-19 and inequality: Are we all in this together?
Can. J. Public Health, Vol. 111, 415–416.
• Antonucci T, Ajrouch K, Birditt K. 2014. The Convoy Model: Explaining Social

Relations From a Multidisciplinary Perspective. Gerontologist, 54(1), 82–92.
• Ayalon L, et al. 2021. Aging in Times of the COVID-19 Pandemic: Avoiding Ageism
and Fostering Intergenerational Solidarity, The Journals of Gerontology: Series B,
Volume 76, Issue 2, pp. e49–e52.
• Bengtson V. L. and Oyama P. S. 2007. Intergenerational Solidarity: Strengthening

Economic and Social Ties. Expert Group Meeting. New York: United Nations
Headquarters, Department of Economic and Social Affairs Division for Social Policy
and Development.
• Babović M, Veličković K, Stefanović S, Todorović N, Vračević M. 2018. Socijalna

uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji. Beograd: Crveni krst Srbije.
• Bengtson V. & Robert E. L. Roberts. 1991. Intergenerational Solidarity in Aging

Families: An Example of Formal Theory Construction. Journal of Marriage and Family,
Vol. 53, No.4, 856-870.
• Весић З, Бркић М, Јакшић И, Перић С. 2020. Иза међугенерацијског огледала.

Подстицање међугенерацијске солидарности у Србији. Београд: Институт за
јавну политику.
• Vukotić V. 2012. Demografske megapromjene. U: Vukotić, V. et al. Stanovništvo i

razvoj. Beograd: Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
• Vračević M, Todorović N, Zajić G, Kuzmanov L. 2019. Međugeneracijska razmena u

Republici Srbiji. Beograd: Crveni krst Srbije.
• Vračević M, Todorović N, Stanisavljević D, Milić N. 2019. Starenje i međugeneracijska

solidarnost u institucionalnom smeštaju: izazovi i perspektive. Beograd: Centar za
odgovornu akciju.
• Dragišić Labaš S. 2016. Aktivno starenje u Beogradu. Beograd: Sociološko udruženje

Srbije i Crne Gore, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u
Beogradu.
• Družić S. 2020. Demografsko starenje stanovništva i socijalna politika. Zbornik

Islamskog pedagoškog fakulteta u Bihaću, Br. 12, str. 265-287.
• Ellerich-Groppe N, Schweda M, Pfaller L, 2020. #StayHomeForGrandma – Towards

an analysis of intergenerational solidarity and responsibility in the coronavirus
pandemic. Social Sciences & Humanities Open, Volume 2, Issue 1, https://www.
sciencedirect.com/science/article/pii/S2590291120300747
• Ellerich-Groppe N, Pfaller L, Schweda M. 2021. Young for old-old for young? Ethical
perspectives on intergenerational solidarity and responsibility in public discourses
on COVID-19. European Journal of Ageing, 18(2), 159–171.
• Ivanić, V. 2019. Aktivno starenje i preduslovi za srebrno preduzetništvo u Srbiji.

Stanovništvo, 57 (1), str. 71-95.
• Janković B, Todorović N, Vračević M, Zajić G. 2018. Starenje u gradovima - izazovi

savremenog društva. Beograd: Crveni krst Srbije.
• Kupiszewski M, Kupiszewska D, Nikitović V. 2012. Uticaj demografskih i migracionih

tokova na Srbiju. Beograd: Međunarodna organizacija za migracije, Misija u
Beogradu.
• Lee S. 2020. Subjective well-being and mental health during the pandemic outbreak:
Exploring the role of institutional trust. Research on Aging, XX(X), 1-12.
• Losada-Baltar A, et al. 2020. “We’re staying at home”: Association of self-perceptions

of aging, personal and family resources and loneliness with psychological distress
during the lock-down period of COVID-19. The Journals of Gerontology, Series B:
Psychological Sciences and Social Sciences, 76(2), e10–e16.
• Mein, S.A. 2020. COVID-19 and Health Disparities: The Reality of “the Great Equalizer”.
J. Gen. Intern. Med. 35, 2439–2440.
• O’Rand,A, & Krecker M. 1990. Concepts of the Life Cycle: Their History, Meanings,
and Uses in the Social Sciences. Annual Review of Sociology, 16, pp. 241-262.
• Pearson J. E. 1986. The definition and measurement of social support. Journal of

Counseling & Development, 64(6), 390–395.
• Perkins M. et al. 2012. Social Relations and Resident Health in Assisted Living: An
Application of the Convoy Model. The Gerontologist, Vol. 53, No. 3, 495–507.
• Пријић Т, Јовановић В. 2019. Како унапредити међугенерацијски дијалог у Србији.

Београд: Центар за подршку и инклузију Help Net.
• Rezolucija Evropskog parlamenta. Starenje Starog kontinenta – mogućnosti i izazovi

povezani s politikom starenja poslije 2020. (2020/2008(INI)): https://www.europarl.
europa.eu/doceo/document/TA-9-2021-0347_HR.pdf
• РЗС. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у

Републици Србији. Књига 2: Старост и пол. Доступно на: https://publikacije.stat.
gov.rs/G2012/Pdf/G201218003.pdf
83
• РЗС. 2021. Статистика становништва. Процене становништва, 2020.

Саопштење број 181 - год. LXXI, 01.07.2021. Доступно на: https://publikacije.stat.
gov.rs/G2021/Pdf/G20211181.pdf
• Stok F.M, Bal M, Yerkes M.A, de Wit J.B.F. 2021. Social Inequality and Solidarity in
Times of COVID-19. International Journal of Environmental Research and Public
Health, 18.
• Stojiljković Gnjatović J. 2019. Teorijski i konceptualni okvir izučavanja starenja

stanovništva. Stanovništvo, 57(2), str. 13-33.
• Todorović N, Vračević M. 2019. Međugeneracijska saradnja za početnike. Beograd:

Centar za odgovornu akciju.
• Todorović N, Janković B, Vračević M. 2021. Međugeneracijska solidarnost za sve

generacije. Beograd: Centar za podršku i inkluziju Help net.
• Todorović, N. i ostali. 2019. Međugeneracijska solidarnost između porodice i države.

Beograd: Crveni krst.
• Hlebec, V, Šircelj, M, Mrzel, M. 2010. How to monitor intergenerational solidarity in

social support networks? Teorija in praksa, let. 47 (6), 1127-1149.
• Hogerbrugge M. J. A, Komter A. E. 2012. Solidarity and Ambivalence: Comparing

Two Perspectives on Intergenerational Relations Using Longitudinal Panel Dana. The
Journals of Gerontology, Series B, Volume 67B, Issue 3, 372–383.
• https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ageing-and-healt h,
приступљено 28.08.2021.
• https://www.who.int/westernpacific/news/q-a-detail/ageing-healthy-ageing-and-
functional-ability, приступљено 28.08.2021.
• https://www.who.int/initiatives/decade-of-healthy-agein g,приступљено
28.08.2021.
• https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/1_en_act_part1_v8_0.pd f,
• https://ec.europa.eu/info/sites/default/files/1_en_act_part1_v8_0.pd f,
• https://www.pio.rs/sr/medugeneracijska-solidarnost, приступљено 3.09.2021.
• https://www.if.org.uk/2020/10/01/pandemic-testing-intergenerational-solidarity/,
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
316.644-053.6/.9:316.7(497.11)
316.642.3:[616.98:578.834(497.11)”2020/2021”
316.66-053.88(497.11)
159.922.63(497.11)
МАРКОВИЋ, Александра, 1989-

Meђугенерацијска солидарност на делу : утицај пандемије COVID - 19 на
положај стариjих и односе између генeрација / Алекаандра Марковић. -
Београд : АТЦ : Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање : More
Than PR, 2021 (Beograd : Print & Gift). - 84 стр. : табеле и граф. прикази ; 24 cm
Tiraž 500. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија:

стр. 81-83.
ISBN 978-86-85117-51-0 (АТЦ)
а) Међугенерацијски односи -- Србија б) Старење -- Социолошки аспект --

Србија в) Ковид 19 -- Пандемија -- Социолошка истраживања -- Србија
COBISS.SR-ID 46949385
ÌÅ ÓÃÅÍÅÐÀÖÈЈÑÊÀ
ÑÎËÈÄÀÐÍÎÑÒ ÍÀ ÄÅËÓ
Óòèöàј ïàíäåìèјå Êîâèä – 19 íà ïîëîæàј

ñòàðèjèõ è îäíîñå èçìåђó ãåíeðàöèјà

Medjugeneracijska Solidarnost Na Delu: Uticaj Pandemije COVID - 19 Na Položaj Starijih I Odnose Između Generacija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Medjugeneracijska Solidarnost Na Delu: Uticaj Pandemije COVID - 19 Na Položaj Starijih I Odnose Između Generacija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ÌÅ ÓÃÅÍÅÐÀÖÈЈÑÊÀ

Óòèöàј ïàíäåìèјå Êîâèä – 19 íà ïîëîæàј

Београд 2021. године

Прелом и графичко уређење

Генерални секретар Уједињених нација Антонио

Будућност у погледу светског економског раста и друштвеног развоја је тешко

је век демографског старења становништва. Темпо демографског старења је знатно

Премда демографско старење доноси са собом низ социо-економских изазова,

Старење можемо посматрати као индивидуални процес, који је детерминисан

здравог старења, које подразумева ”процес развоја и одржавања функционалних

Демографско старење и повећање удела старих у националним државама са

Европска комисија је у јануару 2021. године представила Зелену књигу о старењу –

Ејџизам, односно негативни стереотипи, предрасуде о старењу и старима, те

Како Наташа Тодоровић и Милутин Врачевић у свом приручнику Међугенерацијска

1. Друштво ће морати да боље искористи потенцијал свих генерација и да

Појам међугенерацијске солидарности је комплексан и вишедимензионалан, а ми

1. Солидарност увек подразумева однос према групи, то је релациони однос.

2. Солидарност укључује одређену посвећеност, то је специфичан однос између

3. Солидарност укључује идеју о трошковима (који нису нужно материјални),

На друштвену кохезију међу генерацијама утичу афективни, консензуални,

1) норме социјализације, подразумевају укључивање породица у процес

2) норме повезане са доступношћу ресурса у облику финансијске и емоционалне

3) норме које одражавају очекивање да ће систем социјалне заштите старим људима

Међугенерацијска солидарност је један од основних друштвених уговора на коме

Србији.20 Овај међугенерацијски друштвени уговор омогућава одрживост система

Међутим, савремени глобални демографски и друштвено-политички трендови

Конструкт међугенерацијске солидарности на породичном нивоу карактерише

теоријама (Диркемови појмови органске и механичке солидарности, Тенисови појмо-

- Емоционална или афективна солидарност - осећања блискости које чланови

- Асоцијациона солидарност – врста, учесталост и обрасци контаката између

- Консензуална или споразумна солидарност – степен слагања у мишљењима,

- Функционална солидарност - давање и примање подршке (материјална и

- Нормативна солидарност – очекивања и осећај бриге о члановима породице,

- Структурна солидарност – међугенерацијска интеракција услед географске

Битно је приметити да наведене димензије солидарности интерагују једна са другом,

Социјална подршка је битан аспект друштвених односа. Реч је о мултидимензиона-

Концепт међугенерацијске солидарности можемо повезати са различитим врстама

1) Контекст – какво је животно искуство појединца, какве односе има и развија

2) Генерацијска структура – колико генерација чини породицу, какав је и чиме

3) Индивидуални или породични исходи – на индивидуалном нивоу за анализу

Према моделу конвоја социјалне подршке, појединци су окружени другим

Посебан допринос представљеног модела јесте у томе што је допринео напретку

Иако је Бенгсонов модел међугенерацијске солидарности, те посебно

Хогербруге и Комтер су у лонгитудиналном истраживању тестирали одрживост

Извесно је да је на делу процес демографског старења становништва, а шта

Аргументи који иду у прилог првој претпоставци (смањивање међугенерацијских

1. Хипотезу културног (или структурног) заостајања – друштвена структура и

2. Норме солидарности и подршке. Бројна истраживања указала су на значајан

3. Норме реципроцитета. Људи и даље верују у цикличан процес помоћи и

4. Нове улоге за старије. Постоји тренд перцепције дефиниције онога шта

5. Генерацијски алтруизам и генерацијски улог. Претходна истраживања показала

Са друге стране, аргументи који иду у прилог другој претпоставци (повећање

1. Повећање стопе зависности.37 Демографско старење становништва као

2. Повећање перцепције „генерацијске неједнакости и неравноправности“. Није

3. Увећање ејџизма. С обзиром на процењену дужину животног века у будућно-

Ипак, без обзира на то што се међугенерацијски ”уговор” у савременом глобалном

На основу резултата статистике природног кретања и унутрашњих миграција

лица млађих од 15 година је смањен са 16,1% на 14,3%, док је истовремено удео

Удео младог и старог становништва у укупном становништву, процена

Извор, слика преузета: РЗС. 2021. Статистика становништва. Процене

Индекс старења становништва представља однос становништва старог 60 и

становништво изразито младо, а уколико вредност прелази 40 индексних поена,

Табела 1. Демографски показатељи структуре становништва, 2002. – 2020.