Aktivnost Zdravlje PDF

Susret sa korona virusom — psihofizička i duhovna priprema
Beograd, 2020.
Autor:
Miloš Bogdanović,
mishabogdanovic@gmail.com
+381-641515092
Lektor:
Marija Bogdanović
Recenzenti:
Dr Miloš V. Bogdanović, specijalista preventivne medicine
Dr Stevan Dudić, specijalista pedijatrije
Dr Ljiljana Mićević, specijalista oftalmologije
Dr Darko Stanković, neuropsihijatar
Dr Žikica Simić, sociolog
Dr Nikola Samardžić, istoričar
Miloš Bogdanović
SUSRET SA KORONA
VIRUSOM
— PSIHOFIZIČK A I
DUHOVNA PRIPREMA
Problem snažnog ali neadekvatnog imuniteta
Kako zrelo reagovati na stres?
Koja zavera se krije iza teorije zavere o korona virusu?
Da li 5G mreža širi virus korone?
www.svetlost.org
4 Susret sa korona virusom
SADRŽAJ
Predgovor ............................................................................................... 5
Značaj zdrave ishrane i zdravog života .......................................... 6
Zdrava ishrana ..................................................................................... 7
Psihofizička aktivnost ....................................................................... 14
Odmor ................................................................................................... 15
Sunčeva svetlost ................................................................................ 19
Ispravna cirkulacija krvotoka kao preventiva protiv prehlade ... 20
Adekvatan odgovor imunog sistema na korona virus .............. 21
Umerenost i pobeda nad poročnošću ........................................... 28
Zrela reakcija na stres donosi psihofizički oporavak ..................... 34
Između nonšalantnosti i straha od zavere .................................. 41
Biblijska načela zdravog života i ishrane .................................... 44
Zašto ostavljamo mesnu ishranu? .................................................... 57
Odgovornost koju svako treba da preuzme na sebe ..................... 63
Odricanje od odgovornosti negiranjem ozbiljnosti situacije ........ 73
Odricanje od odgovornosti njenim prebacivanjem na drugoga ....... 78
Šta različite teorije zavere otkrivaju o onima koji su ih formirali? .... 84
Strah nečiste savesti kao generator bizarnih teorija zavera ........ 84
Projekcija sopstvenih motiva kao generator bizarnih teorija zavera .. 88
Da li Bil Gejts zaista hoće da uništi čovečanstvo? ........................... 91
Da li 5G mreža širi virus korone? ...................................................... 95
Gubljenje zdravog razuma .............................................................. 101
Da li verujemo ili razumemo? .......................................................... 105
Da li su teoretičari zavere savremeni proroci? .......................... 108
Teorija zavere o jačanju uloge države i globalne diktature ......... 116
Između biblijskog karantina i verskih skupova ............................ 122
Iskušenja okretanja ka religioznosti .............................................. 126
Poslanica razmaženim hrišćanima ............................................... 130
Izvori .................................................................................................... 134
Psihofizička i duhovna priprema 5
PREDGOVOR
Korona virus je zatekao ljude zdravstveno, psihički i
duhovno nespremne do te mere da mnogi svoju nemoć
suočavanja sa situacijom žele da reše samouveravanjem
da virus ni ne postoji, dok drugi reaguju panikom i stra-
hom, obrušujući se na dežurne neprijatelje i krivce, koji
tobož žele da ih unište. Čak i oni koji razumno, hladne
glave, nameravaju da ulože napor u vođenje računa o na-
čelima zdrave ishrane i života, i žele da regenerišu svoj
imunitet, ne znaju odakle prvo da krenu. Njima posebno
treba skrenuti pažnju da je struktura korona virusa ta-
kva da izaziva neadekvatan odgovor organizma, koji po-
diže imunitet protiv bakterija, a ne protiv samog virusa.
Mnogi koriste one biljne preparate koji još više aktiviraju
neadekvatan imuni odgovor organizma, umesto prepa-
rata koji bi im zaista mogli pomoći. Cela situacija izaziva
stres na koji mnogi ne znaju kako zrelo da odgovore. Um
koji na problem gleda kroz ružičaste naočare ili koji je po-
mračen teorijama zavere, preduzima neadekvatne i čak
destruktivne akcije.
Ova knjižica predstavlja pokušaj odgovora na pomenu-
te potrebe, podsećanjem čitaoca na zanemarena načela
zdrave ishrane i života, sa posebnim osvrtom na problem
adekvatnog odgovora imunog sistema na korona virus.
A protiv lažnog optimizma i sujevernih strahova autor
iznosi one argumente kojima se Zapadna civilizacija pre
pet vekova odupirala tami srednjeg veka, tami koja se u
dekadenciji Zapadnog sveta nama ponovo vraća i koja
pruža priliku savremenom totalitarizmu da istim izgovo-
rima kao nekad, ponovo obnovi svoju negdašnju vladavi-
nu nad ljudskom savešću i tako nametnutim jednoumljem
prikrije novonastalu zbrku i haos ljudi pomračenog uma.
ZNAČAJ ZDR AVE ISHR ANE

I ZDR AVOG ŽIVOTA
Psihofizičko zdravlje je svakome od nas potrebno da
bismo u što potpunijoj meri i što dužeg i kvalitetnijeg
životnog veka bili u stanju da odgovaramo na potrebe
života. U potrebe života spadaju ne samo naše sopstve-
ne, već i potrebe drugih ljudi koji su u našoj sferi uti-
caja, pa i potrebe šire društvene zajednice. Čovek koji
ne ispunjava smisao života da se stara za sebe i druge
ljude, vrlo brzo gubi smisao samog življenja. Svako od
nas može lako dospeti u to stanje ukoliko ne vodi računa
o psihofizičkom zdravlju, jer nam psihofizičko zdravlje
održava vitalnim sposobnosti kojima odgovaramo na
potrebe života.
Danas je pitanje zdravlja, kao i svako drugo pitanje
koje zalazi u sferu lične odgovornosti, postalo pomalo
nepristojno pitanje i zato ne retko možemo čuti reakcije
koje glase: „Moja je stvar kako ću da živim i da se hranim!”
Tačno je da je to pre svega lična stvar kako će ko da
živi i da se hrani. Ali onoga trenutka kada se zbog nemara
prema sopstvenom zdravlju osoba razboli, padne u krevet
i postane teret svojim bližnjima, a preko socijalne pomo-
ći i široj društvenoj zajednici, to više neće biti samo nje-
na lična stvar. Onome ko je nemaran prema sopstvenom
zdravlju, kako možemo poverovati da mu je na srcu dobro
drugih ljudi? Zato, pre nego što nezdrave životne navike
uzmu svoj danak kroz bolest, patnju i preranu smrt, pod-
setimo se na nekoliko osnovnih načela zdravlja koja stoje
svakome na raspolaganju sasvim besplatno i koja su izvo-
ri velikih zdravstvenih blagoslova.
Eskalacija savremenog hedonizma, kao pokušaj čoveka

da žeđ duše zadovolji u neumerenim i nezdravim navi-
kama, predstavlja dodatni problem inače zanemarenim
principima zdrave ishrane i života. Zato postoji ne samo
potreba za spoljnjim obuzdavanjem na planu neumereno-
sti i zavisnosti od opijata, već i potreba za rasterećenjem
od unutrašnjeg duhovnog nezadovoljenja koje se manife-
stuje kroz neumerenost i različite oblike opijanja.
Pojava savremenih virusnih epidemija kao što su HIV,
SARS, ptičji i svinjski grip, ebola, a posebno trenutno ak-
tuelni korona virus, koji rezultuje desetak puta većom
smrtnošću od sezonskog gripa, zahtevaju od nas razvi-
janje, ne samo snažnog imuniteta, već i adekvatnog imu-
niteta, o čemu će posebno biti reči.
ZDR AVA ISHR ANA

Jedan od najvećih uzroka zdravstvenih problema je-
ste nezdrava ishrana.
Hrana treba da nam da materijal za gradivno tkivo
za naš organizam i energiju za naše psihofizičke ak-
tivnosti. Ali nezdrava i neumerena ishrana je u stanju
da ošteti naš organizam i da nas iscrpi, i tako oduzme
energiju za psihofizičke aktivnosti, a takođe i da znatno
umanji naš imunitet.
Najzdravija hrana za čoveka jeste hrana biljnog pore-
kla: voće, orašasti plodovi, semenke, žitarice i povrće.
Mnogi misle da ishrana lišena namirnica životinjskog
porekla neće biti dovoljno bogata proteinima (belanče-
vinama), zaboravljajući da su životinje, čije meso jedu,
svoje proteine dobile iz biljne hrane. Dakle, oni koji
uzimaju proteine iz mesne hrane, uzimaju proteine iz
druge ruke. Zato, ako se osoba odrekne mesne ishrane,
nije dobro da koristi pojam „zamene za meso” u biljnoj
hrani, jer je zapravo mesna hrana u istoriji bila zamena
za biljne proteine kada ih je, zbog nedovoljne količine i
raznovrsnosti biljnih vrsta, bilo potrebno nadoknaditi
mesnom ishranom.
Najviše proteina ima u mahunarkama (pasulju, bobu,
grašku, sočivu, soji), koštunjavom voću (orahu, bademu,
lešniku), semenkama i raznim žitaricama (pšenici, ovsu,
prosu, kukuruzu...). Mada su proteini gradivno tkivo za naš
organizam, potreba našeg organizma za njima nije tako ve-
lika kako se to ranije mislilo. Dnevna potreba za proteinima
iznosi svega 0,6 do 0,9 grаmа proteina po kilogramu težine,
a za ugljenim hidratima 4 do 6 grama po kg težine. U sva-
kom obroku bi proteini iz žitarica trebalo da budu uzeti za-
jedno sa proteinima iz orašastog voća ili mahunarki da bi se
međusobno nadopunjavao njihov sastav aminokiselina.
Prilikom iskorišćavanja proteina za izgradnju i rege-
neraciju ljudskog tkiva veoma je važno da nivo slobod-
nih radikala bude nizak, jer su oni glavni uzrok mutacija
(oštećivanja DNK), pojave raka i preranog starenja.
Slobodni radikali su snažni oksidanti, atomi, mole-
kuli ili joni sa nesparenim elektronima, koji nastaju iz
unutrašnjih (stres, imunološka odbrana, zapaljenje, pre-
veliko fizičko opterećenje, metabolizam) i spoljašnjih
uzroka (duvanski dim, lekovi, način ishrane, terapijska
i okolna zračenja). Slobodni radikali su u stanju oduzmu
elektrone drugim molekulima i da na taj način promene
njihovu strukturu i hemijske osobine.
Namirnice biljnog porekla sadrže u sebi antioksidan-
te koji neutrališu slobodne radikale, dok njih gotovo
da nema u namirnicama životinjskog porekla. Mesnom
ishranom ne samo što je čovek lišen potrebnih antiok-

sidanata, već unosi u organizam i masti životinjskog po-
rekla, koje predstavljaju najnezdraviji način postepenog
trovanja organizma. Pojedinci pravdaju konzumiranje
mesa tvrdnjom da su danas i biljna i mesna ishrana za-
trovane. Međutim, biljke se moraju prskati pesticidima
više desetina puta jer ih kiša ispere, dok toksini u masti-
ma životinja ostaju konzervirani. Sve one sastojke koje
organizam nije uspeo da iskoristi za sopstvene potrebe,
a nije uspeo ni da izbaci napolje kroz mokraću i znoj, on
skladišti u svoje masne naslage. To je razlog zašto Sveto
pismo zabranjuje upotrebu životinjskog sala za ishranu.
Meso životinja koje jedu mrtve ostatke drugih životinja
(svinjsko meso, meso svih vrsta riba koje nemaju krljušt
i „morski plodovi”) u Svetom pismu je, zajedno sa živo-
tinjskim salom, proglašeno nečistim i zabranjeno za jelo.
Svrha tih životinja je čišćenje tla od leševa, čije bi raspa-
danje zatrovalo sredinu raznim otrovima, a ne ljudska
ishrana. Eksperimentalno je utvrđeno da pet sati posle
konzumiranja svinjskog mesa krv pod mikroskopom ot-
kriva skup vidljivih fizičkih anomalija:
„Rezultati nedvosmisleno pokazuju da konzumiranje
nemarinirane svinjetine ima prilično negativan efekat
na krv. Pet sati nakon konzumiranja, ispitanici su poka-
zali izuzetno zgrušenu krv, sa (obilnim crvenim krvnim
zrncima (RBC)) rouleaux (rulo) formacijama eritrocita
(RBC), u obliku naslaganih kovanica, RBC agregate i pri-
sustvo faktora zgrušavanja, posebno fibrina, koji se vide
u obliku belih končića u tamnom polju mikroskopa.”
(www.westonaprice.org/health-topics/how-does-pork-sausage-affect-the-blood)
Više naučnih istraživanja je dokumentovalo duži ži-
votni vek i manju zastupljenost različitih bolesti kod
osoba koje ne jedu mesnu hranu i koje ne konzumiraju
ni najmanju količinu alkohola.
No, čak i ako se hranimo zdravim namirnicama, mo-
žemo da ugrozimo svoje zdravlje ako hranu uzimamo u
neumerenoj količini. Ishrana treba da bude prilagođena
životnom dobu i dnevnim aktivnostima. Osoba u inten-
zivnom razvoju treba da se više hrani namirnicama koje
su bogate proteinima, a osoba koja radi teške fizičke po-
slove treba da se više hrani hranom bogatom ugljenim
hidratima i masnoćama biljnog porekla.
Osobi koja je oštetila nervni sistem, orašasti plodo-
vi mogu drastično pomoći u njegovoj regeneraciji. Me-
đutim, isti orašasti plodovi, zbog visoke zastupljenosti
aminokiseline arginin, predstavljaju hranu za brzi ra-
zvoj virusne infekcije. Osobi sa virusnom infekcijom bi
više odgovarala ishrana sa mahunarkama i pirinčem,
zbog veće koncentracije aminokiseline lizina, koja ome-
ta razvoj virusa.
Neadekvatna i neumerena ishrana, pri kojoj se kon-
zumiraju proteini koji neće moći da se ugrade, i ugljeni
hidrati i masti koji neće moći da se utroše, nepotrebno
opterećuje i skraćuje vek unutrašnjih organa.
Radi ishrane proteinima u krajevima sa skromnom
vegetacijom, neke populacije ljudi su genetski adaptira-
ne da mogu kao odrasli ljudi da koriste mleko i mlečne
proizvode. Ferment laktaza (koji razlaže mlečni šećer
laktozu na šećere iskoristljive za ljudski organizam),
kod njih ne prestaje da se luči sa završetkom dojenja,
već ostaje celog života aktivan. Ostali, koji nemaju taj
ferment, mogu imati problema sa mlečnom ishranom.
Ali i oni koji imaju taj ferment mogu da imaju problema
zato što mleko i mlečne prerađevine sadrže visok nivo
neurotransmitera histamina, ključnog posrednika, koji
se oslobađa u kontaktu sa alergenom i na taj način uče-

stvuje u simptomima alergijskih reakcija.
Mnoge osobe koje su patile zbog jakih alergijskih reak-
cija i stalnog curenja sluzi u nosu, grlu i sinusima, rešile
su se svojih problema posle nekoliko sedmica apstinenci-
je od mleka i mlečnih proizvoda. Sluz, koja se zatrovana
virusima i bakterijama sliva niz dušnik u pluća, odgovor-
na je za mnoga zapaljenja pluća sa smrtnim ishodom.
Hrani u želucu treba do šest sati da se svari: voću od
16 minuta do oko 2 sata, povrću do 4 sata, mahunarka-
ma i mesu do 6 sati. Dužina varenja je veća i organizam
se više zamara ako je hrana u istom obroku raznovrsni-
ja, ako je obrok obimniji i ako je hrana lošije sažvakana.
S obzirom na to da za vreme varenja hranljivi sastojci
bivaju postepeno apsorbovani, svako uzimanje hrane iz-
među obroka ne samo što je nepotrebno, već predstavlja
ometanje već postojećeg procesa varenja. Tek uzeta hra-
na zahteva drugačiji tretman od one koja je već u dužem
procesu varenja, pa samo jedan zalogaj između obroka
može drastično da utiče na zadržavanje ostale hrane u
želucu i samim tim da optereti organizam. Ne samo že-
lucu, već i nervnom sistemu koji se veoma angažuje oko
varenja hrane, treba dati odmor između obroka. Zato su
dva obroka dnevno sasvim dovoljna, prvi najviše sat-
dva posle buđenja, a drugi popodne ili predveče. Stari
Grci su smatrali da je odlika varvara da jedu više od dva
puta dnevno. Običaj da se konzumiraju tri obroka dnev-
no raširio se Evropom tek pojavom savremenog hedo-
nizma, početkom XIX veka.
U toku istog obroka, prvo treba uzeti hranu koja se
brzo vari (voće), pa tek posle onu koja se vari duže i do
nekoliko sati (povrće, mahunarke). Ako jedemo voće za-
jedno sa povrćem, ili posle povrća, ono, dok „čeka” da se
svari povrće, podleže fermentaciji i truljenju, stvarajući
gasove, kiseline, pa čak i alkohol. Najbolje je jesti voće i
žitarice za doručak, a povrće za ručak, jer jutarnji obrok
treba da pruži organizmu energiju za rad i da što manje
optereti organe za varenje, dok ručak (koji se duže vari)
treba da nam da gradivne materije.
Žitarice bi trebalo da se konzumiraju sa celim zrnom,
pa ako imamo na raspolaganju samo belo brašno i beli
hleb, potrebno je nadoknaditi sastojke celog zrna sva-
kodnevnim pravljenjem kaša (muslija) od ovsenih, ječ-
menih i drugih pahuljica, natopljenih bolje sa sokom od
voća nego sa jogurtom ili mlekom.
Posle ručka ili večere nije dobro imati ni intenzivnu
psihičku ni fizičku aktivnost, niti leći u krevet. Svaka
vanredna fizička i psihička aktivnost za vreme jela ili
posle jela ometa varenje hrane, jer je i nervni sistem
posebno angažovan oko procesa varenja. Obrok izazi-
va skok hormona radosti — serotonina i hormona uz-
buđenja — dopamina, pa je prigodno održavati svečanu
atmosferu za vreme jela, prožetu zahvalnošću.
Spavanje posle jela, dok se hrana još nije svarila, po-
sebno је nezdravo, jer i organi za varenje tada prestaju
sa radom. U slučaju složenijeg sastava uzete hrane, do-
lazi do njenog truljenja i delimične toksičnosti krvotoka,
pa osoba može sutradan da oseća mamurluk kao posle
opijanja alkoholom i da bude umornija nego pre leganja
u krevet. Neiskorišćeni šećeri i masti će tokom spava-
nja da se uskladište u masne naslage, i zato može doći
do gojaznosti ukoliko se poslednji obrok uzima previše
kasno. Najbolje je posle jela imati umerenu fizičku aktiv-
nost, kroz, na primer, laganu šetnju po svežem vazduhu.
Vodu treba piti do oko pola sata pre obroka, a ne za

vreme obroka niti odmah posle, jer voda razblažuje kon-
centraciju kiseline i enzima koji vare hranu, pa varenje
prestaje dok se suvišna voda ne izbaci i ne podigne kon-
centracija kiseline i enzima na odgovarajući nivo. Isto
tako, ukoliko se popije hladan napitak, prekida se vare-
nje hrane dok se temperatura želuca ne podigne na 37
stepeni C, temperaturu na kojoj fermenti mogu najbolje
da vare hranu. Voda za piće treba po mogućstvu da bude
slabo-mineralna (meka voda), jer veća gustina minerala
ometa rastvaranje i izbacivanje otrova iz organizma.
Ljudi u proseku piju manje vode nego što je neophodno,
što rezultuje nagomilavanjem otrova u organizmu, nei-
spravnom cirkulacijom krvi i zato glavoboljama koje bi se
mogle izbeći povećanim uzimanjem čiste vode (bez šećera).
Slike Sare Smit (Sarah
Smith), na kojima ona izgleda
„desetak” godina mlađe posle
28 dana pijenja tri litre vode
dnevno, obišle su ceo svet.
Eksperimentalno je utvrđeno
da osobe koje piju više vode
lakše mogu da podnesu veću
hladnoću i dugotrajan fizički
napor. Savet: Onda kada izme-
đu obroka osetite glad, umesto neke grickalice, uzmite
čašu čiste vode, čime ćete i utoliti svoju lažnu potrebu
za hranom i dodatno osvežiti organizam.
Nemar prema ovim jednostavnim zahtevima zdrave
ishrane rezultuje nepotrebnim zamaranjem organizma,
njegovim psihofizičkim iscrpljivanjem i preranim troše-
njem, kao i oslabljenim imunitetom.
PSIHOFIZIČK A AKTIVNOST
Čovek je obdaren različitim sposobnostima koje mu
pomažu da prepozna realne potrebe života i da na njih
odgovori svojim raznoraznim talentima. Kao što alat
koji se ne upotrebljava – zarđa, tako i mišići koji se ne
koriste – atrofiraju. One sposobnosti koje čovek slabo
koristi, on ih vremenom gubi. Zato kondicija uma i tela
treba svakodnevno da se održava.
Čovek koji je intenzivno intelektualno aktivan, a za-
nemaruje svoje fizičke aktivnosti, uskoro će početi da
trpi i intelektualnu slabost i pad imuniteta. Ravnoteža
tela i uma mora da postoji.
Brzo hodanje, plivanje, gimnastičke vežbe i sl, pred-
stavljaju blagoslov za čovekov intelektualni rad. Pored
svakodnevnih šetnji, fizički koristan rad, osim što služi
potrebama života, povećava i samu psihofizičku kondi-
ciju organizma.
U situaciji kada smo zbog opasnosti od širenja zaraza
ograničeni boravkom u stanu, bez mogućnosti da izlazi-
mo i da se šetamo, prvu pomoć u zameni za svakodnev-
nu fizičku aktivnost može da nam pruži naizmenično
tuširanje hladnom i toplom vodom, jer pokreće cirkula-
ciju krvotoka kao i fizička aktivnost.
Fizičke vežbe i sportske aktivnosti mogu biti korisne,
ako su umerene tako da održavaju kondiciju, a ne ako
čoveka opterećuju rezultatima koji podrazumevaju ne-
umerenost i ako mu oduzimaju energiju i vreme koje bi
r
trebalo da posveti odgovoru na važnije potrebe života.
ODMOR
Kao što trenutak za remont automobila nije onda kada
on radi „punom parom”, isto tako i vreme za regenera-
ciju ljudskog organizma nije vreme naših intenzivnih
psihofizičkih aktivnosti, već je to vreme našeg najdu-
bljeg mirovanja tokom sna. Savremena naučna saznanja
otkrivaju da se čovekov organizam regeneriše za vre-
me spavanja i zato nedostatak sna rezultuje atrofijom
nervnog sistema i čitavog organizma. Samo jedna noć
nedovoljnog spavanja može tako oslabiti imunitet da on
popusti pred opasnim uticajem epidemije virusa.
Zašto se čovek regeneriše upravo za vreme sna?
Tokom dana, zbog izraženih psihofizičkih aktivnosti
i varenja hrane, metabolički procesi rezultuju visokim
nivoom slobodnih radikala. Kada bi hormon rasta imao
izraženu aktivnost tokom dana, tada bi visok nivo slo-
bodnih radikala izazvao priličan nivo oštećenja (muta-
cija) pri kopiranju DNK, jer je funkcija hormona rasta
umnožavanje ćelija radi regeneracije organizma i njego-
vog rasta.
Tokom dana hormon somatostatin smanjuje nivo hor-
mona rasta i tako čuva organizam od mutacija koje bi
nastale za vreme izraženog metabolizma. Ali, pred po-
četak spavanja organizam izluči hormon spavanja – me-
latonin, koji je blokator somatostatina, pa odblokiran
hormon rasta počinje svoju regenerativnu funkciju or-
ganizma. Melatonin je takođe poznat kao jedan od najja-
čih antioksidanata, koji uništava slobodne radikale koji
izazivaju mutacije pri kopiranju DNK. Takođe, melato-
nin pokreće proizvodnju enzima telomeraze koji dodaju
telomere – „kape” na krajeve hromozoma pri njihovom
umnožavanju. Skraćivanje hromozoma usled nedostat-
ka telomera se smatra uzrokom starenja, jer je u svakom
sledećem kopiranju hromozom kraći ako nema telome-
ra. Kod mnogih starih ljudi može se primetiti staračka
mršavost i atrofija oko 3 do 6 godina pred smrt, koje su
posledica nagomilanih mutacija i niskog nivoa telome-
raze, a takođe i prirodno niskog nivoa melatonina u po-
znim godinama.
Bez dovoljno dugog i dubokog sna nema oporavka or-

ganizma i zato mnoge osobe izgledaju starije i istroše-
nije nego što bi trebalo za svoje godine, jer nedovoljno
spavaju. Ljudi ne cene dovoljno značaj spavanja jer im
deluje isuviše jednostavno i banalno shvatanje da nedo-
statak sna može da ugrozi njihovo zdravlje i psihofizičke
sposobnosti, pa popuštaju trci života koja ih pritiska da
kasno ležu a rano ustaju. Imućnije osobe troše i hiljade
evra mesečno za veštačke tretmane hormonom rasta
da bi izgledale desetak godina mlađe, nesvesne da bi još
veće rezultate mogle postići redovnim dovoljnim snom i
jednim danom sedmično bez ikakve hrane.
Treba leći ranije, da se ne bi nastavkom budnog stanja

omela prirodna proizvodnja melatonina i na taj način iz-
gubila prednost povećane regeneracije tkiva. Da bi spa-
vanje bilo dovoljno duboko i bez štetnih posledica trulje-
nja nesvarene hrane, potrebno je leći u krevet praznog
želuca. Takođe, važno je boraviti pred spavanje u sobi sa
prigušenim svetlom i bez jakih uzbuđenja da bi se pove-
ćao nivo melatonina.
Himnična i klasična muzika, bez naglašenog ritma,
ako se slušaju umereno pred spavanje, podižu nivo se-
rotonina i melatonina.
Ljudi koji su bili na ivici duševnog rastrojstva zbog
hroničnog napornog rada i neispavanosti, uspevali su
da se psihički oporave i vidljivo osveže u izgledu posle
oko tri sedmice uzimanja čaja od kantariona (u umere-
noj količini) ili vitamina B6 (maksimalno 5 mg) par sati
pre spavanja. Time su izazvali skok melatonina i tako
postigli duži i dublji san, a samim tim i veće okrepljenje
organizma. Miševi kojima je veštački dodavan melato-
nin su živeli oko 20% duže od ostalih miševa.
No, preterano uzimanje melatonina može izazvati go-
jaznost i čak omesti spavanje, pa zato posle tri sedmice
kuru treba prekinuti, i ispravnim vođenjem života pri-
rodno regulisati nivo melatonina.
Svako prejedanje, kao i preterano konzumiranje šeće-
ra kroz sokove i gazirane napitke, povećava nivo šećera
(glukoze) u krvi i samim tim nivo slobodnih radikala.
Organizam se sam čuva od štetnog efekta slobodnih
radikala tako što pri višem nivou glukoze blokira pro-
izvodnju hormona rasta, čime organizam biva lišen po-
trebnog odmora i regeneracije. Zato, jedan od načina na
koji možemo da podignemo nivo hormona rasta i rege-
neraciju organizma jeste da jedan dan sedmično (noć–

dan–noć) ne konzumiramo nikakvu hranu niti napitke
osim čiste vode. Ne samo što ćemo time pružiti odmor
svojim unutrašnjim organima i očistiti organizam od
otrova, već ćemo sniženim nivoom glukoze u krvi iza-
zvati skok hormona rasta i dubok oporavak organizma
tokom poslednje noći naše dijete.
Naučno je utvrđeno da dijeta potpunog gladovanja od

24 sata podiže nivo hormona rasta 13 puta kod žena i
20 puta kod muškaraca. Naravno, treba imati na umu
da podizanje hormona rasta u slučaju nezdrave ishrane i
viška slobodnih radikala podiže nivo mutacija i verovat-
noću nastanka kancera.
Dijeta potpunog gladovanja, čak i ako se primenjuje
samo 16 sati dnevno u takozvanoj “intermittent fasting”
dijeti, kada se svi obroci jedu u roku od 8 sati, a u ostat-
ku dana ni najmanja količina hrane niti slatkog napitka,
značajno podiže imunitet, jer podiže nivo interferona
koji su značajan faktor u imunološkoj odbrani.
SUNČEVA SVETLOST
Posle buđenja, poželjno je popiti jednu do dve čaše to-
ple vode, što će ubrzati izbacivanje toksičnih supstanci
iz organizma, ali i ubrzati razbuđivanje. Topla voda se
brže apsorbuje, jer se ne zadržava dugo u želucu radi za-
grevanja. A zatim treba telo izložiti sunčevoj svetlosti.
Naime, u slučaju nedostatka sunčeve svetlosti organi-
zam shvata da je zima i usporava metabolizam, pa čovek,
iako se probudio, ostaje delimično pospan i bez dovoljne
snage za rad. Kao što tama preko čula vida daje informa-
ciju nervnom sistemu da podigne nivo melatonina, tako
i jutarnja svetlost podiže nivo serotonina i razbuđuje čo-
veka za rad. Isti efekat proizvodi sunčeva svetlost koja
pada na kožu, jer pokreće proizvodnju vitamina D3 koji
smanjuje nivo melatonina, a podiže nivo serotonina. Vi-
tamin D3 je jako važan za naš imuni sistem, zajedno sa
vitaminom C. Ako smo dovoljno dugo spavali, tada, zbog
dovoljno visokog nivoa melatonina i njegovog antioksi-
dantnog delovanja, sunčeva svetlost neće biti opasnost
za dobijanje raka, kao u slučaju neispavanosti.
Utvrđeno je da melatonin i serotonin sinergički pred-
stavljaju sredstvo za uništenje ćelija raka. Zato, sasvim
suprotno uvreženom shvatanju, umereno prepodnevno
sunčanje, ako smo dobro ispavani, može da nam pomo-
gne u borbi protiv raka.
Nivo serotonina se podiže tuširanjem i masažom, što
nas može uveče uspavati, jer se u mraku serotonin pre-
tvara u melatonin, dok nas ujutru tuširanje i masaža
mogu rasaniti, jer sunčeva svetlost i nastali vitamin D3
sprečavaju pretvaranje serotonina u melatonin.
Sunčeva svetlost bi trebala da svakodnevno obasjava
našu spavaću sobu i posteljinu jer sunčevo UV zračenje
jeste moćno sredstvo dezinfekcije.
ISPR AVNA CIRKULACIJA KRVOTOK A K AO

PREVENTIVA PROTIV PREHLADE
Prehlada najčešće nastaje kada na hlađenje našeg tela
organizam reaguje povlačenjem krvi iz ekstremiteta i
njenim preusmeravanjem ka unutrašnjim organima, što
izaziva pad imuniteta.
Zrela reakcija nervnog sistema na hladnoću bi pred-
stavljala preusmeravanje cirkulacije krvi u one delove
tela koji najviše trpe zahlađenje. Ona se može razviti
svakodnevnim tuširanjem hladnom i toplom vodom. U
početku treba na kratko sa pauzama izlagati hladnoj
vodi ekstremitete i lice, a zatim preći na ostatak tela,
pa postepeno, dan za danom privikavati se na duže pe-
riode hladne vode. Najbolje je takve vežbe za cirkulaciju
izvoditi praznog stomaka, ali onda kada smo se već do-
bro rasanili, inače možemo naškoditi svom srcu. Rezul-
tat će biti da nas hladan vazduh promaje neće „zgrčiti”
od hladnoće, već će izazvati prijatno osveženje pokre-
tanjem periferne cirkulacije. Kada tu zrelost razvijemo,
možemo slobodno držati otvorene prozore u prostoriji u
kojoj boravimo i tako održavati cirkulaciju svežeg vaz-
duha, što predstavlja još jedan doprinos našem zdrav-
lju. Naime, temperatura vazduha u sobi ne sme da bude
pretopla, posebno u toku spavanja, jer ako je vazduh to-
pao, pluća automatski dišu plitko. Ali samo telo treba za
vreme spavanja da bude umereno utopljeno, jer se tada
smanjuje njegovo sopstveno metaboličko zagrevanje.
Količina slobodnih radikala je srazmerna intenzitetu
metabolizma, pa što organizam mora više sam sebe da
zagreva, utoliko više mora da smanji nivo hormona ra-
sta, da bi smanjio nivo mutacija.
ADEKVATAN ODGOVOR IMUNOG SISTEMA

NA KORONA VIRUS
Imunitet se može povećati desetak puta podizanjem
temperature organizma samo za dva stepena, utoplja-
vanjem toplim pokrivačima ili boravkom u toploj vodi.
Osobe koje prirodno ili poremećajem imaju viši nivo
prolaktina, imaju toliko podignut imunitet da im se on
često obrušava na sopstveno tkivo kroz sklonost ka au-
toimunim bolestima. Dakle, nije dovoljno samo podići
imunitet, već on mora biti adekvatan. Od čega to zavisi?
Leukociti (bela krvna zrnca) se razlikuju između sebe
po tome da li organizam čuvaju od bakterija, virusa,
raka, parazita, alergena, gljiva ili uginulih ćelija. Svaka
vrsta leukocita vodi poreklo od zajedničkog prekursora,
a organizam određuje u kojoj količini će se prekursor
pretvoriti u određenu vrstu leukocita.
Međutim, naša nezrela reakcija na stres može da omete
adekvatan odgovor imunog sistema na bolest, pa se tada
zajednički prekursor leukocita može pretvoriti najviše u
onu vrstu leukocita koja nije odgovor na našu realnu po-
trebu. Na primer, strah i osećanje krivice će ga usmeriti ka
formiranju eozinofila koji se bore protiv alergena i parazi-
ta, a ne protiv virusa i bakterija. I tako, uprkos tome što je
imunitet podignut, on može biti pogrešno usmeren. Čovek
će tada lako reagovati alergijom na supstance koje uopšte
nisu za njega opasne, dok će zato imati slabu reakciju imu-
nog sistema na ćelije raka ili na viruse, zato što se zajednič-
ki prekursor leukocita najviše transformisao u onu vrstu
leukocita koja mu tada nije toliko potrebna.
Pojedine biljke sadrže sastojke koji mogu da preusme-
re pretvaranje prekursora u željenom smeru, pa će tako
uzimanje čaja od bele imele (Viscum album) podići nivo
limfocita koji se bore protiv virusa i raka, kao i leukocita
neutrofila koji se bore protiv bakterija, a na račun formi-
ranja leukocita eozinofila koji organizam čuvaju od para-
zita i alergena. I umesto da organizam reaguje preosetljivo
na alergene, on će, zahvaljujući beloj imeli, da se uspešnije
bori protiv raka, virusa i bakterija. Poznato je da leukoci-
ti koriste slobodne radikale kao odbrambeni mehanizam
u borbi protiv raznih mikroorganizama, zbog njihove ci-
totoksičnosti. Eozinofili se bore protiv alergena i parazita
oksidativnim supstancama kao što je vodonik peroksid, pa
je njihovu nepotrebnu količinu svakako poželjno smanjiti.
Neadekvatan imuni odgovor organizma može, u izuzet-
no retkim slučajevima, izazvati anafilaktički šok i smrt,
prilikom uboda stršljena ili uzimanja vakcine, i to je jedini
opravdan razlog zašto bi vakcine trebalo uzimati po sop-
stvenoj savesti, na svoju ličnu odgovornost.
Epidemija korona virusa otkrila je veliki problem

sa čovekovom prirodnom imunom reakcijom na taj vi-
rus. Statistika je pokazala da 85% pacijenata, od 1099
primljenih na kliničko lečenje u Vuhanu do 29. januara
2020. zbog infekcije korona virusom, ima limfopeniju.
Limfopenija predstavlja snižen odgovor limfocita (koji
se bore protiv virusa), a preterano povećan broj leuko-
cita neutrofila (koji su zaduženi za borbu protiv bakteri-
ja), što je potpuno neadekvatno jer je reč o virusnoj, a ne
bakterijskoj infekciji. Druga istraživanja su ukazala na
„citokinsku oluju” kao uzrok većine smrtnih slučajeva
zbog korona virusa, što je pokazalo potrebu da se smanji
količina citokina (IL-1β, IL-6, TNF-α). Treće istraživanje
je pokazalo da nedostaju i korisni leukociti protiv virusa
- monociti, jer se njihov prekursor pretvara u neutrofile.
Dakle, korona virus u sebi sadrži strukturu koja ob-
manjuje imuni sistem organizma i navodi ga na neade-
kvatnu imunu reakciju, karakterističnu za bakterijsku a
ne virusnu infekciju, zbog čega imuni sistem slabije biva
usmeren na borbu protiv virusa, a više na borbu protiv
inficiranog tkiva, oštećujući tom prilikom i zdravo tkivo.
Rezultat neadekvatnog imunog odgovora organizma
jeste akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) kod 5%
inficiranih, koji zatim često rezultuje smrtnim ishodom,
kada se bolesnik uguši zbog plućnog sekreta i razgradnje
plućnog tkiva. Najveća smrtnost prouzrokovana korona
virusom je posledica zapaljenja pluća zbog preterane zapa-
ljenske reakcije imunog sistema, koji se tada obrušava i na
zdravo tkivo pluća, dok proizvedena sluz ometa samo di-
sanje. Kineski lekari koji su radili autopsiju preminulih od
korona virusa tvrde da su zaticali pluća pretvorena u sluz.
Popularne biljke čiji su sastojci korisni za opšte podi-
zanje imuniteta kao što su ehinacea i astragalus, mogu
da pogoršaju borbu protiv korona virusa jer podižu broj
neutrofila i citokina odgovornih za „citokinsku oluju”.
Više naučnih istraživanja je pokazalo da čaj od zove
(Sambucus nigra) ili ekstrakt od zove — Sambukol do-
vodi upravo do željenog povećanja limfocita a smanjenja
neutrofila, što povećava mogućnost preživljavanja infici-
ranih korona virusom ako se zova koristi preventivno i u
prvoj fazi oboljenja, pre upale pluća. Utvrđeno je da zova
podiže interferone koji sprečavaju umnožavanje virusa
(IFN-β), i citokine koji su značajni za borbu organizma
protiv virusa i bakterija (IL-1β, IL-6, IL-8, TNF-α).
Za vreme epidemije gripa B/Panama 1993. godine, uzi-
manje čaja od zove je pomoglo da izlečenje od gripa u 93.3%
slučajeva bude završeno posle samo dva dana, za razliku od
kontrolne grupe koja je uzimala placebo umesto zove, gde
je izlečeno 91.7% ljudi posle najmanje šest dana. Međutim,
kako zova podiže koncentraciju citokina koji su odlučuju-
ći za nastanak citokinske oluje koja uništava pluća i druge
unutrašnje organe, trebalo bi odmah obustaviti njenu upo-
trebu kada dođe do upale bilo kog unutrašnjeg organa.
Tada bi trebalo početi sa intenzivnom upotrebom ek-
strakta biljaka koji smanjuju neutrofile, a takođe i citoki-
ne zadužene za citokinsku oluju (IL-1β, IL-6, TNF-α). To su
ekstrakti biljaka aronije, kurkume, đumbira, cimeta, crnog
kima i slatkog korena. Iste biljke, iako smanjuju upalne ci-
tokine (koji mogu biti korisni na početku oboljenja), one
podižu korisne antivirusne interferone koji predstavljaju
prvu liniju odbrane. Zato ih ima smisla uzimati preventiv-
no, zajedno sa zovom, ali obustaviti ih sa prvim simptomi-
ma korona virusa, i potom ponovo uzimati tek kada snaž-
nu upalu treba smanjiti.
Protivupalno delovanje, koje posebno snižava IL-6 i
TNF-α, imaju i soja i njene prerađevine.
Slatki koren (Glycyrrhiza glabra) je izuzetno koristan za

smanjenje svake upale, a posebno upale pluća, ali zbog štet-
nih nuspojava treba ga koristiti samo za vreme trajanja upa-
le. U područjima islamskog sveta gde se napitak od slatkog
korena pije za vreme ramazana, uočeni su simptomi njego-
ve preterane konzumacije. U svakodnevnom unosu slatki
koren izaziva gubitak kalijuma, srčanu aritmiju, poremećaj
EKG-a i povišenje pritiska zbog zadržavanja vode u organiz-
mu. Iako ima antibaktericidne efekte u direktnom kontaktu
sa bakterijama, ne bi ga trebalo uzimati bez preke potrebe
jer snažno smanjuje imunitet samog organizma protiv bak-
terijskih infekcija.
Kako korona virus počinje da napada prvo gornje disajne
puteve, treba sprečiti slivanje zarazne sluzi u pluća smanje-
njem sadržaja histamina u ishrani. Histamini pospešuju cu-
renje sluzi, i zato treba izbaciti iz upotrebe namirnice bogate
histaminima kao što su mlečni proizvodi i ukiseljeno povr-
će. Supstanca karvakrol, koja se nalazi u divljem origanu,
vrijesku (rtanjskom čaju), timijanu i majčinoj dušici, pored
antivirusnog delovanja, pokazuje izražen antihistaminski
efekat, a takođe, i u malim dozama smanjuje najopasnije
upalne citokine (IL-1β, IL-6, TNF-α).
Iako je dobro podići imunitet utopljavanjem organizma,
preterano visoka temperatura može izazvati preteranu
upalnu reakciju, i kobno iscrpsti organizam, pa je zato u kri-
tičnom trenutku treba snižavati hladnom kupkom, posebno
ako je osoba već dobila teško zapaljenje pluća.
Podložnost smrti od korona virusa starijih osoba je objaš-
njiva niskim nivoom interferona, koji su važni za borbu orga-
nizma protiv virusa, a koji najveći pad nivoa postižu posle pe-
desete godine ljudskog života. Utvrđeno je da konzumiranje
samo 2 grama belog luka podiže za 2 sata oko pet puta nivo
alfa interferona (IFN-α). Beli luk pokazuje i antiupalne efekte.
Slika predstavlja neutrofile kako pronalaze inficirane ćelije i

uništavaju ih citokinima. Ali preveliki broj neutrofila osloba-
đa preveliku količinu citokina koji uništavaju i zdrave ćelije.
Sastojci belog luka i sremuša ometaju sposobnost neutrofila
da se izduže i provuku između ćelija. Na taj način oni smanjuju
njihovo upalno dejstvo i time čuvaju zdrave ćelije od smrti.
Vitamin B3 (niacin ili nikotinamid) i vitamin C bi treba-

lo uzimati preventivno jer podižu interferone, a posebno
kada počne kašalj, jer je eksperimentalno dokazano da oba
vitamina imaju regenerativni efekat na oštećena pluća.
Oštećenje pluća usled korona virusa rezultuje hipoksi-
jom — smanjenjem kiseonika u krvi, i često oštećenjem sa-
mog srca zbog nedostatka kiseonika, čak i ako osoba uspe
da preživi. Rešenje bi moglo biti u uzimanju beta blokatora
propranolola, koji smanjuje potrebu mišića srca, ali i čitavog
organizma za kiseonikom, što rasterećuje mišiće srca i omo-
gućava organizmu da preživi sa umanjenim radom pluća. U
jednom eksperimentu dve grupe od po osam pasa imale su
na raspolaganju vazduh sa samo 9% kiseonika. U grupi pasa
bez propranolola, polovina pasa je uginula u roku od 40 mi-

nuta, dok grupa pasa koja je bila pod uticajem propranolola
nije imala nijednu uginulu jedinku. Propranolol je pokazao
i mnoge antiupalne i antivirusne efekte, posebno prilikom
njegovog konzumiranja za vreme gripa, ali ga zbog mogućih
štetnih nuspojava kod osoba sa niskim pritiskom i sa jakom
astmom, treba koristiti pod nadzorom lekara.
U slučaju nakupljanja sluzi u plućima, nekada može
biti od velike pomoći cvet biljke lobelije koji izaziva
snažno grčevito iskašljavanje. Kako je za koristan efekat
potrebna samo malo manja količina od toksične količine,
trebalo bi postepeno povećavati dozu tinkture od cve-
ta na svakih dvadesetak minuta, dok se ne pojavi jako
iskašljavanje. Ako su tinkture od lobelije preslabe kon-
centracije, direktno konzumiranje cveta treba uraditi sa
velikim oprezom. U nekim slučajevima takvo iskašljava-
nje je u stanju da očisti pluća od otpadaka koji, ako se ne
izbace, jesu izvor višegodišnjeg hroničnog kašlja.
Dok za vreme bolesti traje period odsustva volje za hra-
nom, ne treba je ni najmanje konzumirati, jer hipoglikemija
(nedostatak šećera u krvi) izaziva skok prolaktina i interfe-
rona, čime se imunitet drastično podiže, dok u momentima
gladi, treba jesti jednostavnu i energetski jaku hranu koja
se lako vari, najbolje kombinaciju ulja (maslinovog) i crnog
hleba; ili nefermentisanog (bez histamina) putera i meda.
Naravno, sve ove faktore podizanja adekvatnog imuni-
teta je iluzorno sprovoditi, a istovremeno kršiti principe
umerene i zdrave ishrane, dovoljnog unošenja čiste vode,
dovoljnog sna, neophodne fizičke aktivnosti i zrele reakcije
na stres. No, ni sve te mere nisu sigurna garancija da će oso-
ba preživeti korona virus, ali je svako odgovoran da uradi
sve što do njega stoji.
UMERENOST I POBEDA NAD POROČNOŠĆU

Neumerenost se može manifestovati u vidu nezdrave
ishrane, ali i u vidu preteranog vođenja računa o ishrani
i zdravlju. Uzrok neumerenosti je loša motivacija kojom
pristupamo ishrani i zdravlju.
Mi treba da vodimo računa o zdravlju iz ljubavi pre-
ma zdravlju (da bismo svojim sposobnostima uspešno
odgovarali na potrebe života), a ne iz straha od bolesti
ili opterećenosti sobom i svojim izgledom. Ako smo op-
terećeni zdravljem, mi ćemo naglašavati nebitne poje-
dinosti, a zanemarivati bitne i tako opet ugroziti svo-
je zdravlje nemudrim načinom sprovođenja ispravnih
zdravstvenih saveta. Neumereno konzumiranje propra-
nolola, belog luka, pa čak i obične vode, već je proizvelo
smrtne slučajeve.
Uzrok neumerenosti koja nas navodi na pogrešne po-
stupke jeste u našem unutrašnjem duhovnom nezadovo-
ljenju. Ono nas navodi da budemo opterećeni bilo uživa-
njem u hrani i zato nemarni prema zdravlju, bilo samim
vođenjem računa o zdravlju. Žeđ duše se mora zadovo-
ljiti na pravom izvoru, inače će nas nezadovoljstvo duha
stalno opterećivati pokušajima da zadovoljenje nađemo
u onome što radimo, i to će nas činiti neumerenima.
Neke osobe su zavisne od slatkiša i šećera na psiho-
loškoj osnovi, jer povećanom količinom glukoze u krvi
proizvode stalno visok nivo hormona sreće – serotoni-
na i na taj način se bore protiv neprijatnih osećanja. To
je izraz nezrelosti, jer osećanja treba da budu adekvat-
na stvarnosti da bi organizam proizvodio hormone koji
će mu dati one sposobnosti koje su odgovor na realne
potrebe života. Naša osećanja su uvek odgovor na neku
stvarnost, bilo spoljašnju, bilo unutrašnju – duhovnu.
Ako nas muče anksioznost, psihička napetost ili depre-

sija, nije rešenje da emotivnim i čulnim senzacijama
ugušujemo svest o unutrašnjem problemu.
Ako svoja iskušenja ne pobeđujemo, nečista savest
ostaje na nama i može da nas optereti raznim straho-
vima i fobijama, jer podsvesno znamo šta smo zasluži-
li. Može nas spopasti i strah od zavere, kada hipoteza
o tuđoj zloj nameri donosi neverovatnu satisfakciju za
našu sopstvenu nečistu savest. Ako smo nemarni pre-
ma sopstvenim nezdravim navikama, možemo pokazati
strah da neko drugi hoće da nas otruje. Ako nas snalaze
pandemije kao prokletstvo zbog opšteraširenih greha,
mi se onda bavimo specifičnim gresima neke manjine na
koju prebacujemo odgovornost zbog nesreće koja dolazi
na čitavo čovečanstvo.
Čovek nikada ne može ostvariti viši cilj od onoga koji
je sam sebi zacrtao, više ideale od onih kojima se bavi
njegov um. Dok će se prosvećen um baviti prizorima koji
su iznad njega samog i koji ga oplemenjuju tako što ga
čine svesnim potrebe za sopstvenom reformom, dotle
će osoba dekadentnog karaktera da se bavi onim što je
lošije od nje same, da bi tako tešila svoju nečistu savest
da ima gorih od nje.
Umesto da zavaravamo svoju savest baveći se tuđim
zlim namerama, bilo bi bolje da bar jedan dan sedmično
posvetimo suočavanju sa sopstvenim problemima, pre-
ispitivanju i duhovnoj borbi, najbolje za vreme sedmič-
nog dana za dijetu, što bi taj dan pretvorilo u dan po-
sta. Suočavanje sa sobom nije prijatno, ali donosi velika
rasterećenja. Za vreme posta (bez ikakve hrane), zbog
odsustva ugljenih hidrata, smanjuje se nivo dopamina,
što automatski podiže prolaktin, hormon brižnosti, koji
podiže imunitet. Pad dopamina otrežnjava um za anali-
tičko razmišljanje i sopstveno preispitivanje. Međutim,
mi smo skloni upravo suprotnim mehanizmima. Još su
drevni Jevreji zapazili sklonost čoveka da se opija uživa-
njima i varljivom bezbrižnošću onda kada bi trebalo da
se suoči sa svojom odgovornošću:
„I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete
i ridate ... A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju
ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer
ćemo sutra umreti.” (Isaija 22,13)
„Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, neposto-
jani. Budite žalosni i plačite i jaučite: smeh vaš neka se
pretvori u plač, i radost u žalost. Ponizite se pred Gos-
podom, i podignuće vas. ... Slušajte sad vi koji govorite:
Danas ili sutra poći ćemo u ovaj ili onaj grad, i sedećemo
onde jednu godinu, i trgovaćemo i dobijaćemo. Vi koji ne
znate šta će biti sutra. Jer šta je vaš život? On je para,
koja se zamalo pokaže, a potom nestane.” (Jakov 4,8-14)
Da bismo ugušili svest o svom unutrašnjem proble-
mu, mi izazivamo snažan skok dopamina raznim izvori-
ma uzbuđenja (zabavnom muzikom, video igricama, ...),
što blokira prednji korteks i odgovornu funkciju razuma
i savesti. Takođe, izazivamo i euforiju tako što slatkim
napicima, slatkišima i prejedanjem podižemo nivo glu-
koze u krvi, što pored dopamina podiže i nivo hormo-
na sreće – serotonina. Međutim, previsok nivo glukoze
u krvi ima više štetnih nuspojava. Pored toga što sma-
njuje imunitet (onesposobljava leukocite), i što umanjuje
sposobnost organizma da sam proizvodi energiju toplje-
njem sopstvenih masnih naslaga, previsok nivo gluko-
ze opterećuje pankreas da intenzivno proizvodi insulin
koji glukozu pretvara u masne naslage. Takođe, visok
nivo glukoze stopira proizvodnju hormona rasta.
Vrlo visok nivo hormona radosti tokom radnih ak-

tivnosti čini čoveka isuviše bezbrižnim, površnim i ne-
marnim u radu. Zato slatkiše treba ostaviti za prazničnu
atmosferu. Najbolje je da jedan dan sedmično posvetimo
odmoru od prethodnih radnih aktivnosti, kada se, na
primer, možemo šetati prirodom i razmišljati o uzviše-
nim pojmovima, što će prirodno proizvesti viši nivo se-
rotonina i dopamina, i tako pospešiti psihofizički odmor
organizma. No, i zdrava životna zadovoljstva mogu po-
stati objekat naše zloupotrebe ako njima pokušavamo
da zadovoljimo žeđ duše. Jedenje ukusne hrane treba da
bude povod za izražavanje našeg unutrašnjeg ispunjenja
(kroz zahvalnost), a ne da u njemu tražimo svoje ispu-
njenje (što je uzrok proždrljivosti).
Zapazimo da osećanja sreće, ma kako da su snažna i

uzvišena, nikada ne mogu da nas zadovolje, već mogu
samo da uguše svest o našoj unutrašnjoj duhovnoj ispra-
znosti. Nije isto osećati sreću i biti srećan.
Zašto imamo utisak kao da sreća stalno „beži” od nas,
bez obzira koliko smo ostvarili svoje snove? Ne samo
zato što osećanje sreće nije u stanju da nas zadovolji, već
i zato što se sam naš organizam bori protiv naše zloupo-
trebe osećanja! Naime, kada stalnim pobuđivanjem ose-
ćanja užitka izazovemo preteran nivo hormona dopami-
na, tada sam dopamin izaziva apoptozu – programiranu
smrt neurona koji ga proizvode, jer se tako organizam
automatskom regulacijom brani od nefunkcionalnog
stalno visokog nivoa uzbuđenja.
Ljudi koji marihuanom i drugim narkoticima izazo-
vu skok dopamina, prvo tim skokom izazovu blokadu
prednjeg korteksa, što čini da postanu bezbrižni za sve i
površni u upotrebi razuma. A zatim, kada im procesom
apoptoze prilično izumru dopaminski neuroni, oni gube
koncentraciju i imaju jaku potrebu da ponovnim opija-
njem podignu dopamin, ali sada bar na prosečan nivo,
neophodan za normalno funkcionisanje mozga. Nespo-
sobnost da ostvare isto uzbuđenje i isti nivo koncen-
tracije navodi ih, zatim, na još neumereniju potrebu za
opijanjem. Na kraju, zbog nedostatka dopamina i zbog
osujećenja svoje potrebe, padaju u duboku depresiju i
osećaju se sasvim istrošeno. Isti je mehanizam i svakog
drugog opijanja koje podiže dopamin, na primer, opija-
nja muzikom, duvanom, marihuanom, video igricama i
pornografijom, za koje je utvrđeno da izazivaju ozbiljna
oštećenja dopaminskih neurona.
Oporavak dopaminskih neurona uništenih raznim
oblicima opijanja može se postići kurom od višednevnog
uzimanja čaja od iđirota (Acorus Calamus). Zbog drugih
štetnih nuspojava, upotrebu čaja treba uskoro završiti.
Previsok nivo dopamina predstavlja put u šizofreniju, a
prenizak iskušenje za depresiju.
Smanjena sposobnost osećanja prirodno navodi čo-
veka da hrli ka još jačim stimulativima, i to je, pored
unutrašnjeg nezadovoljstva duha, glavni uzrok čoveko-

ve neumerenosti.
Kada neko takvim osobama pruži savet „Uživaj u ma-
lim stvarima!” naravno da to tada deluje groteskno, jer
ako oni više nisu u stanju ni najjačim izvorima užitka da
se zadovolje, kako bi mogli u malim?
Oni koji uživaju u malim stvarima na putu su da usko-
ro postanu nezadovoljni malim stvarima i da potraže
satisfakciju u još većim.
Smisao života nije uživanje, već ljubav (služenje dru-
gima), a to je davanje sreće, a ne traženje sreće.
Ko hoće da uživa u traženju sreće mora sebe da one-
sreći u duhu, da postane u biti duboko nezadovoljan, da
bi imao motiv da sreću traži. Istinski (duhovno) zadovo-
ljena osoba ne traži sreću, već je daje.
Neki usmeravaju svoje nezadovoljstvo ka sferi duhov-
nosti i onda se opijaju pobožnim osećanjima, međutim,
oni su samo zamenili jedan objekat svoje opterećenosti
drugim koji se, zapravo, zove – idolatrija.
Međutim, pravo duhovno zadovoljenje rezultuje pro-

menom naših suštinskih pokretačkih motiva, a ne ose-
ćanja. Samo onda kada smo istinski zadovoljeni, tada
nećemo imati iskušenje da se opijamo osećanjima i da
budemo opterećeni stalnim traženjem satisfakcije u
onome što radimo. Tada ćemo jesti ukusnu hranu ne iz
proždrljivosti, već sa zahvalnošću; i tada ćemo voditi ra-
čuna o zdravlju ne iz opterećenosti, već iz ljubavi.
Nećemo doživeti stres ako treba da se lišimo ukusne a
nezdrave hrane, jer nećemo biti robovi hedonizma.
ZRELA REAKCIJA NA STRES

DONOSI PSIHOFIZIČKI OPOR AVAK
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da dugotraj-
ni doživljaj stresa dovodi do mnoštva psihosomatskih
poremećaja u organizmu. Autoimune bolesti, alergije,
problemi sa digestivnim traktom, srčana oboljenja, go-
jaznost, oslabljen imunitet, hormonalni poremećaji i
potreba čoveka za štetnim porocima, često nastaju kao
posledice dugotrajnog stresa. No, najčešće takva auto-
destruktivna reakcija organizma nije posledica realnih
dugotrajnih stresnih okolnosti, već naše nezrele reakci-
je na stres, koja rezultuje transformacijom naše ličnosti
i zadržavanjem stresne reakcije i kada je izvor stresa ot-
klonjen. Mi se često žalimo na okolnosti da su one krive
za naš stres, jer nam izazivaju neprijatna osećanja koja
ne možemo da podnesemo. Međutim, nema ničeg lošeg
u tome da imamo osećanja adekvatna stvarnosti. Pri-
rodno je da u opasnosti osećamo strah. Osećanje straha
podiže nivo hormona kortizola koji izaziva razgradnju
mišićnog tkiva i imunog sistema (limfocita i leukocita)
kako bismo imali dovoljno glukoze u krvi i tako energije
za bežanje.
Kada smo svedoci nepravde, adekvatno stvarnosti je

da osećamo gnev. Osećanje gneva izaziva skok testoste-
rona koji rezultuje izgradnjom mišićne mase da bismo
mogli da se borimo. Kada smo svedoci nevolje i gubitka
prirodno je da osećamo tugu. Tuga smanjuje testoste-
ron, a izaziva skok hormona brižnosti – prolaktina, da
bismo se posvetili potrebama ugroženih. Prirodno je da
osećamo radost kada smo svedoci dobrog, lepog i pra-
vednog. Osećanje radosti podiže razne hormone rado-
sti: emocija ljubavi podiže serotonin, čulno uzbuđenje
i divljenje – dopamin, itd, koji svi zajedno, u umerenoj
meri, potpomažu okrepljenje i regeneraciju organizma.
Problem stresa nije u osećanjima koja osećamo, već u
našim motivima kojima odgovaramo na stresnu situa-
ciju.
Stres je test naših stvarnih unutrašnjih motiva ali i
test našeg izbora jer predstavlja priliku da svoje motive
reformišemo. Ako u opasnosti dozvolimo da nama ovla-
da strah kao motiv ponašanja, tada on ostaje kao mo-
tiv koji nas navodi na kukavičluk, sumnjičavost i strah,
i onda kada više ne postoje objektivni razlozi za strah.
Ako kao žrtve nepravde dozvolimo da nama ovlada
gnevljivost, mi ćemo iz gnevljivosti biti skloni da tumači-
mo tuđe postupke kao nepravedne i da tako izmišljamo
povode za sukob sa drugima, i kada objektivni razlozi za
takve naše reakcije više ne postoje. Ako smo kao žrtve
gubitka pali u depresivno stanje, mi ćemo biti skloni da
stvarnost tumačimo na depresivan način i onda kada ra-
zlozi za tugu više ne postoje. Ako smo za vreme nevolje
počeli da se brinemo, mi ćemo nastaviti da se brinemo i
kada razlozi za brigu više ne postoje.
Ako na stres reagujemo nezrelo, mi doživljavamo ta-
kvu transformaciju sopstvene ličnosti da zadržavamo
stresnu reakciju organizma i kada je stresna situacija
otklonjena. Tada nastavljamo da tumačimo stvarnost
na stresan način, kako bismo imali povoda i izgovora
za svoju sumnjičavost, svadljivost i depresivno kukanje
nad situacijom. Tada se izvori straha, gneva i tuge počnu
nalaziti u nama samima, u našim pokretačkim motivi-
ma, nezavisno od objektivne stvarnosti izazivajući pre-
teran nivo hormona koji oštećuju naš organizam. Stalan
strah, visokim nivoom kortizola, razgrađuje naš imuni
sistem i izaziva gojaznost, jer višak neutrošene glukoze
u krvi pretvara u masne naslage. Kortizol se može sni-
ziti udisanjem eteričnog ulja lavande, bosiljka, žalfije ili
divljeg origana. Stalan gnev podiže testosteron koji raz-
građuje unutrašnje organe da bi od njihovih aminokise-
lina pravio mišićno tkivo, pa je u tom smislu tačno kada
se za čoveka ispunjenog mržnjom kaže da sam sebe jede.
Stalna tuga, preterano podignutim nivoom prolaktina,
preterano aktivira određene elemente imunog sistema
i tako provocira pojavu autoimunih bolesti. Dok stalna

emocija tuge podiže citokin IL-18 (zadužen za ćelije ubi-
ce i čitav sistem imune reakcije), osećanje ugroženosti
podiže citokin IL-6 (citokin upale).
Ne samo što nas naša nezrela reakcija na neprijatna
osećanja čini destruktivnima, već to čine i naše nezrele re-
akcije na prijatna osećanja. Ako smo izvore prijatnih ose-
ćanja zloupotrebljavali kroz pokušaj da se njima zadovo-
ljimo, u nama se javlja stalna zavisnost od izvora prijatnih
osećanja bez kojih sada više ne možemo. Stalno izazivanje
uzbuđenja podiže dopamin, koji blokira prednji korteks
i osobu čini neodgovornom i nemarnom. Visok dopamin
takođe obara prolaktin, koji je neophodan za zdravo funk-
cionisanje imunog sistema. Zapadno-mediteransku rasu
odlikuje prirodno visok dopamin, koji automatski snižava
prolaktin, pa se zato njen prirodno niži imunitet može po-
dići konzumiranjem ječma ili ječmenog slada (malteksa)
zbog sadržaja beta-glukana koji podiže prolaktin.
Osujećenje čovekove sebične potrebe za užitkom jeste
glavni izvor depresije savremenog čoveka. Što više od
života tražimo, više ćemo se u život razočarati. Ispravan
smisao je da životu pružamo, da budemo svetlost svetu,
a ne da od života pokušavamo nešto da „ućarimo”.
Tajna zrele reakcije na stres jeste u plemenitim mo-
tivima kojima treba da odgovaramo na stresnu situaci-
ju. Mi treba da osećamo radost zbog onoga što je dobro,
ali ne da prema izvoru dobra postanemo sebični, već
da mu budemo zahvalni. Mi treba da osećamo strah u
opasnosti, ali ne treba da budemo kukavice već treba da
budemo hrabri. Treba da osećamo gnev zbog nepravde,
ali ne da ka izvoru nepravde odgovaramo mržnjom već
krotošću. Treba da osećamo tugu zbog gubitka, ali ne da
padnemo u depresiju već da sačuvamo spokojstvo i mir.
Dakle, ista stresna situacija na koju smo nezrelom re-
akcijom sebe upropastili, može da nas izgradi ako na nju
reagujemo zrelo, uzvišenim i plemenitim motivima.
Međutim, kada smo već doživeli negativnu transfor-

maciju ličnosti (svojom nezrelom reakcijom na stres), mi
najčešće pokušavamo samo da licemerno sputamo ispo-
ljavanje loših motiva (sebičnosti, sumnjičavosti, mržnje
i brige), umesto da radimo na pozitivnoj transformaciji
svoje ličnosti koja će rezultovati promenom naših lo-
ših motiva u plemenite motive (nesebičnosti, hrabrosti,
krotosti i brižnosti).
Nama uglavnom smetaju samo simptomi nezrele re-
akcije na stres (neprijatna osećanja, sukob sa drugim
ljudima), a ne sami loši motivi (sebičnost, sumnjičavost,
mržnja i depresija) u koje smo pali nezrelom reakcijom
na stres. Samokontrolom možemo spolja da se ispravno
ponašamo, dok loši motivi nastavljaju da vrše svoj kobni
učinak u prekomernoj proizvodnji hormona koji nisu od-
govor na realne potrebe života. Takođe, loši motivi iza-
zivaju psihosomatske zdravstvene probleme bilo da ih
sputavamo u ispoljavanju (visok pritisak, čir na želucu...),
bilo da ih otvoreno izražavamo (grč srčane arterije...).
Rešenje nije niti u potiskivanju, niti u ispoljavanju lo-

ših motiva, već u njihovoj reformi. Ta reforma je rezul-
tat pozitivne transformacije ličnosti, koju bi pedagozi
nazvali pojmom odrastanja ličnosti, a religiozne osobe
iskustvom duhovnog nanovorođenja.
Odrastanje ličnosti predstavlja stavljanje naših spo-
sobnosti u pravilnu funkciju, da svojim emocijama, ču-
lima i umnim sposobnostima odgovaramo na realne
potrebe života, a ne da ih zloupotrebljavamo radi satis-
fakcije. Za razliku od biljaka i životinja koje genetski re-
aguju ispravno na stresnu situaciju, mi ljudi smo ličnosti
sa slobodom izbora da sami određujemo smisao naših
sposobnosti, da li ćemo ih zloupotrebljavati radi satis-
fakcije ili ćemo njima odgovarati na realne potrebe živo-
ta; da li ćemo na stres reagovati nezrelo ili zrelo. Zato mi
možemo jedni druge da cenimo za plemenite postupke,
onda kada znamo da oni nisu plod naše determinisano-
sti pod uticajem gena i okruženja, već plod našeg ličnog
izbora u trenucima životnih iskušenja.
No, ako probamo da dobrotu i plemenitost potražimo
u sebi, u svom srcu, jako ćemo se razočarati. U sebi ne-
ćemo naći snagu prave ljubavi, niti za zrelu reakciju na
stres, niti za vođenje računa o zdravlju i životu.
Potrebno je da pogled podignemo iznad sebe. Neop-

hodno nam je duhovno iskustvo, jer čovek je i duhovno,
a ne samo fizičko i duševno biće. U suštinskom smislu mi
smo svi religiozni, jer svi se mi „molimo” nekome ili ne-
čemu, jer u nekome ili nečemu tražimo zadovoljenje žeđi
sopstvene duše. Mi nesvesno pridajemo natprirodne bo-
žanske moći izvorima našeg užitka kada umišljamo da
oni mogu da nas zadovolje. Ali, kao što smo primetili,
doživljaji užitka nikoga ne mogu da zadovolje, već mogu
samo da uguše svest o našem unutrašnjem problemu.
Zato treba razumno da ispitujemo da li naš objekat uz-
danja zaista može da nas zadovolji, ili samo izaziva opi-
jajuća osećanja kojima ugušujemo svest o svom unutraš-
njem problemu i kojima izazivamo pristrasnu dobrotu
koja će nestati čim stres svakodnevnog života pokvari
naša osećanja.
Stresna situacija tu može veoma da nam pomogne, jer
u njoj naše realno duhovno stanje dolazi do izražaja, pa
kako ga postajemo svesni, možemo i da ga reformišemo.
Kada su naše duhovne potrebe zadovoljene, tada nam
više ništa nije iskušenje koje ne možemo da pobedimo.
Tada prijatni doživljaji gube ulogu izvora naše sa-
tisfakcije i dobijaju ulogu povoda za izražavanje sreće
koju već imamo u svojoj biti. Tada na prijatne doživlja-
je prirodno odgovaramo zahvalnošću, a na neprijatne
adekvatnim i razumnim motivima. Vođenje računa o
zdravlju tada nam neće biti teret, već radost. Ukus koji
je ranije bio izopačen, počeće da uživa u jednostavnoj i
zdravoj hrani.
Naša brižnost za zdravlje će nam doneti psihički i fi-
zički preporod, dok će naš rasterećen duh svojim spo-
sobnostima postati blagoslov i drugima oko nas.
IZMEĐU NONŠALANTNOSTI
I STR AHA OD ZAVERE
Danas se srećemo sa mnoštvom koje pokazuje izra-
ženu ravnodušnost i nonšalantnost prema opasnosti od
korona virusa i uopšte prema vođenju računa o zdravoj
ishrani i životu. Dok su jedni gordi da bi priznali da išta
može da ugrozi njihov veliki Ego, drugi su toliko odgajani
u atmosferi političke korektnosti i tabuiziranja proble-
ma, da ih suočavanje sa realnim problemima suočava sa
životnom nezrelošću i neodrastanjem njihove ličnosti.
Povećan broj zaraženih i preminulih od korona virusa
na području Italije, Francuske i Španije može se objasniti
prirodno visokim nivoom dopamina kod zapadno-medi-
teranske rase, koji smanjenom funkcijom prednjeg kor-
teksa te ljude čini manje odgovornima i koji smanjenjem
prolaktina čini te ljude manje imunim na korona virus.
Žene prirodno imaju viši nivo prolaktina nego muš-
karci i zato, zbog višeg imuniteta, duži životni vek i veću
sklonost ka autoimunim bolestima nego muškarci. Pro-
laktin produžava san i formira jastučiće sala po telu,
koje ljudi sa viškom dopamina imaju slabije izražene.
Dopamin, pored toga što smanjuje nivo prolaktina,
smanjuje i aktivnost prednjeg moždanog korteksa zadu-
ženog za odgovorno mišljenje i odlučivanje, dok poveća-
va aktivnost moždanih područja zaduženih za stvara-
lačke, pretežno umetničke, sposobnosti. Primećeno je da
osobe, koje zbog Parkinsonove bolesti moraju veštački
da podižu dopamin, često tokom terapije dobijaju sklo-
nost da se bave crtanjem. Mediteranski narodi pokazuju
izražene umetničke sposobnosti, ali zato imaju poteš-
koće kada treba da se suoče sa konkretnim životnim
odgovornostima. Ozbiljnost kojom su Italijani za vreme
Drugog svetskog rata odgovarali na poziv na mobiliza-
ciju i na zahteve rata poređena je sa onom koja odlikuje
družinu koja za vikend odlazi na piknik. Pogledajmo par
svedočanstava o njima:
„Mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom hoće
pre svega da se lično ispolji, da se pokaže i da se dopad-
ne.” (Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, 187)
„Ima veliku radost u govornoj reči, u lepim i živahnim
pokretima. Teži da nađe gipkost i veštinu naročito
vrednu interesa i hvale. Mediteranac je elokventan,
često vešt govornik, ne retko on je (bar za nordijskog
posmatrača) pričljiv i nekako površan.” (Hans Ginter,
The Racial Elements of European History, p. 56)
No, ljudi koji prirodno imaju veoma aktivan prednji
korteks i visoku svest o sopstvenoj odgovornosti, nisu u
manjem iskušenju, jer često zloupotrebom muzike, pu-
tem duvana, marihuane, video igrica, alkohola, itd, iza-
zivaju snažan skok dopamina, da bi proizveli isti efekat
odricanja od sopstvene životne odgovornosti. Primeće-
no je da što su osobe više inteligentne, više su sklone ra-
znim opijatima, jer im razum više smeta nego ostalima.
Semitizovane narode Bliskog istoka prepoznajemo po
izraženim sekundarnim polnim karakteristikama i zadrža-
vanju na fazi adolescencije. Zato se sklonost adolescenta da
deli ljude na prijatelje za koje je čak spreman i da umre i na
ostale kojih se plaši, prepoznaje kod tih naroda kao sklonost
da dele ljude na svoje, sa kojima su izraženo bliski, i na ostale,
koje neprestano sumnjiče za neprijateljstvo i za zaveru.
Svakako u ovoj analizi ne treba izostaviti ni iskušenja
naroda Dalekog istoka, koje u višoj meri odlikuje nivo žen-
skih hormona i zato više razvijena osećajnost. Ona im do-
nosi iskušenje da se oslanjaju na osećanja umesto na ra-

zum, i da zato izbegavaju svaku kritiku i samokritiku, da
ne bi bili emotivno ranjeni. Njihovo tradicionalno zataška-
vanje i tabuiziranje problema je opšte poznato, i možemo
ga prepoznati čak i kod evropskih naroda koji su sa azijat-
skim rasama izmešani, kao što su to Rusi i Šveđani.
Neke religije svojim tehnikama izazivaju dopaminsko
uzbuđenje koje blokira razum, a neke pobuđuju emocije
koje potom te vernike čine emotivno ranjivim. No, mno-
gi vernici izgovor za svoju bezbrižnost i neodgovornost
nalaze i u svom sopstvenom verovanju.
U to se posebno možemo uveriti u analizi stava koji su
mnogi vernici zauzeli prema korona virusu i prema vo-
đenju računa o svom zdravlju. Dok za korona virus tvrde
da ne postoji ili da je opasnost od njega preuveličana, za
svoj nemar prema zdravoj ishrani oni se pozivaju na Je-
vanđelje po Marku: „Ako i smrtno šta popiju, neće im na-
uditi;” (Marko 16,18) ili tvrde da je Isus na krstu „očistio
sve nečisto”. Samouvereni i bezbrižni vernici su skloni
da svako uznemiravanje sopstvene savesti proglašavaju
kvarenjem svog hrišćanskog mira i delom koje dolazi od
sotone, ne shvatajući da je Sveto pismo prepuno zdrav-
stvenih saveta. Pored obimnih saveta o zdravoj ishra-
ni, u Svetom pismu čak srećemo i naredbu za karantin,
izolaciju obolelog od zarazne bolesti, obavezno nošenje
krpe na ustima koja sprečava dalje širenje zaraze, pa
čak i naredbu za kupanje osobe koja bi došla u fizički
kontakt sa obolelim od zarazne bolesti. Dok crkveni au-
toriteti pozivaju na kršenje načela higijene radi držanja
hrišćanskih obreda, obratimo pažnju na osnovna načela
zdrave ishrane i principe odnosa prema bolesnima od
zaraznih bolesti koje nam iznosi samo Sveto pismo.
BIBLIJSK A NAČELA ZDR AVOG ŽIVOTA

I ISHR ANE
Po Svetom pismu, pre pada u greh čovek se hranio
samo plodovima žitarica i voća. Time nije ugrožavao ni-
čiji život, niti je uništavao samu biljku:
„I još reče Bog: Evo, dao sam vam sve bilje što nosi
seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme;
to će vam biti za hranu.” (1.Mojsijeva 1,29)
Posle pada u greh, kao deo prokletstva, u ishrani čo-
veka pojavilo se i povrće:
„Pa onda reče Adamu: Što si poslušao ženu i okusio s
drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s
njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom će se od
nje hraniti do svojega veka; Trnje i korov će ti rađati, a
ti ćeš jesti zelje poljsko.” (1.Mojsijeva 3,17-18)
Prokletstvo greha podrazumevalo je i pojavu smrti,
pa su radi održanja ravnoteže u prirodi mnogi organiz-
mi transformisani u mesoždere. Ako bi jedan par životi-
nja uspeo da od mnogobrojnih mladunčadi sačuva u ži-
votu više od jednog para potomaka posle njihove polne
zrelosti, pokvarila bi se ravnoteža u prirodi. Tek posle
svršetka velike borbe između dobra i zla, na novoj Zem-
lji, životinje će se vratiti principima prvobitne ishrane:
„I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele
i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dete vodiće
ih. I krava i medvedica zajedno će pasti, mlad njihova
ležaće zajedno, i lav će jesti slamu kao vo.” (Isaija 11,6-7)
Prvi nagoveštaj ishrane mesnom hranom kod ljudi vi-
dimo u savetima koje je Bog dao Noju u pripremi barke
pred potop:
„I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; Jer

te nađoh pravedna pred sobom ovoga veka. Uzmi sa
sobom od svih životinja čistih po sedmoro, sve muž-
jaka i ženku njegovu; a od životinja nečistih po dvoje,
mužjaka i ženku njegovu.” (1.Mojsijeva 7,1-2)
Vidimo da je Noju ukazano na razliku između čistih i
nečistih životinja. Čiste životinje su uzete u barku u ve-
ćoj količini, zato što će zbog uništene vegetacije biti ne-
ophodne za čovečju ishranu.
Oko hiljadu godina kasnije Bog iznosi izrailjskom na-
rodu razliku između čiste i nečiste hrane, kao i mnoge
druge zdravstvene savete:
„I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći im: Kažite sino-
vima Izrailjevim i recite: Ovo su životinje koje ćete jesti
između svih životinja na zemlji: Što god ima papke i papci
su mu razdvojeni i preživa između životinja, to jedite. Ali
onih što samo preživaju ili što samo imaju papke raz-
dvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema
papaka razdvojenih; da vam je nečista; I pitomi zec, jer
preživa ali nema papaka razdvojenih; nečist da vam je;
I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista
da vam je. Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova
dodijevajte; jer vam je nečisto. ...” (3.Mojsijeva 11. glava)
„Koji jedu meso svinjeće i stvari gadne i miše, svi će
izginuti, veli Gospod.” (Isaija 66,17)
Podela hrane na čistu i nečistu jeste zdravstvene pri-
rode, što vidimo na osnovu opisa blagoslova držanja nje-
nih načela:
„Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela care-
vog i vinom koje on pijaše, i zamoli se starešini nad
dvoranima da se ne skvrni. (...) A posle deset dana lica
im dođoše lepša i mesnatija nego u svih mladića koji
jeđahu carsko jelo.” (Danilo 1,8-15)
Pojam nečistog se u Svetom pismu odnosi na sve što je
nezdravo, pa se tako zaražena osoba proglašavala neči-
stom. Za osobu za koju se sumnjalo da nije zdrava, Sve-
to pismo je određivalo karantin. Sveštenik bi morao da
osobu sa početnim simptomima bolesti zatvori, da bi je
posle sedam dana karantina ponovo pregledao i utvrdio
da li je bolesna ili zdrava (3.Mojsijeva 13,29-36). Ako bi se
ispostavilo da je bolest napredovala, ona bi bila progla-
šena nečistom i za nju je važilo sledeće uputstvo izolaci-
je, pokrivanja usta i upozoravanja ostalih da je bolesna:
„A gubavac na kome je ta bolest, neka ide u haljinama
razdrtim i gologlav, i usta neka zastre (pokrije), i neka
viče: Nečist, nečist. Dokle je god bolest na njemu, neka
bude nečist; nečist je, neka živi sam, iza logora neka
mu bude stan.” (3.Mojsijeva 13,45-46)
Osoba koja bi dotakla ono što je nečisto ili dotakla
drugu nečistu osobu, smatrala bi se takođe nečistom do
večeri i morala bi da se okupa. Ukoliko bi osoba ozdravi-
la od zarazne bolesti, mogla je tek sedam dana po svom
ozdravljenju da se vrati među zdrave:
„A u sedmi dan neka obrije sve dlake svoje, glavu i
bradu i obrve nad očima, i sve dlake svoje neka obrije, i
neka opere haljine svoje, pa neka se okupa u vodi i biće
čist.” (3.Mojsijeva 14,9)
Pojedini Jevreji su pojam fizičkog pranja vodom shva-
tali na duhovan način i mislili su da pre obroka treba da
operu ruke, zato da se ne bi duhovno oskrnavili zbog svog
fizičkog kontakta sa grešnicima i tako sami postali greš-
ni. Kako su Jevreji formirali shvatanje da je greh čak i do-
dirnuti mnogobošca, takvo shvatanje se ispostavilo kao

prepreka prorečenom propovedanju Jevanđelja drugim
narodima. Naime, još je prorok Danilo izneo proročan-
stvo da će tri i po godine po Hristovom raspeću Jevanđe-
lje početi da se propoveda mnogobošcima. Da bi prazno-
verje koje tu misiju sprečava bilo osporeno, u prorečeno
vreme, apostol Petar dobija viziju sa životinjama, gadnim
za jelo, za koje mu se daje naredba da ih pojede:
„I vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega,
kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se
na zemlju; U kome behu sva četvoronožna na zemlji, i
zverinje i bubine i ptice nebeske. I postade glas k njemu:
Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. A Petar reče: Nipošto, Gos-
pode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto. I gle, glas
opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani. I
ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo.” (Dela 10,11-16)
Bliski kontakt sa mnogobošcima su mnogi Jevreji do-
življavali kao nešto gadno, adekvatno jedenju nečiste
hrane, pa je zato apostolu na takav način pokazano da
treba da se odrekne tog jevrejskog rasističkog odnosa
prema mnogobošcima. Apostol Petar to sam priznaje
kada je potom njegova misija odmah po toj viziji bila
usmerena prema mnogobošcima:
„I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu
družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da
nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim;” (Dela
10,28)
Takav prezriv odnos nekih Jevreja prema drugima nai-
lazio je na osudu još u starozavetno vreme, od strane pro-
roka Isaije koji je takav odnos okarakterisao kao odliku
licemera:
„Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom, koji
ide za svojim mislima putem koji nije dobar, narodu,
koji me jednako gnevi u oči, koji prinosi žrtve u vrto-
vima i kadi na opekama; koji sede kod grobova i noće u
pećinama, jedu meso svinjsko i supa im je nečista u su-
dovima; koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam
svetiji od tebe, ti su dim u nozdrvama mojim, dim koji
gori vas dan.” (Isaija 65,2-5)
Licemeri, koji površno samo na osnovu spoljnih pravi-
la ponašanja definišu pojam greha, nesvesni da je pitanje
greha pitanje motiva ljudskog srca, pokazivali su sklo-
nost da svoje grehe samo sputavaju u ispoljavanju i da se
onda gade onih koji te iste grehe otvoreno ispoljavaju. A
kada bi ih same snalazila teška iskušenja, onda bi njiho-
vo licemerstvo „pucalo”, pa bi sami pokazivali iste grešne
manifestacije koje su kod drugih osuđivali.
Da bi mogli da opstanu kao licemeri, oni su morali da
prezru starozavetnu svetlost o Božjem zakonu koji uko-
rava grehe srca i da te zahteve nadomeste zahtevima
svoje ljudske tradicije, koja pored promovisanja formal-
nog tumačenja zakona, proglašava duhovno opasnim fi-
zički kontakt sa drugim grešnikom. Učenje Svetog pisma
se ograđuje od takvog shvatanje greha, proglašavajući ga
plodom ljudskih, a ne božanskih zahteva:
„Ako dakle umreste s Hristom stihijama sveta, zašto se
kao živeći u svetu prepirete: Ne dohvati se, ne okusi, ne
opipaj; koje je sve na pogibao onome koji čini, po zapo-
vestima i naukama ljudskim?” (Kološanima 2,20-23)
Kada su takvi ljudi jednom prilikom zamerili Isusovim
učenicima što nisu oprali ruke pre jedenja hleba, Isus ih
je nazvao licemerima i otkrio suštinu njihove zablude:
„Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govo-

reći: Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim,
i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od
mene. No zaludu me poštuju učeći naukama i zapo-
vestima ljudskim. I dozvavši ljude, reče im: Slušajte i
razumite. Ne pogani čoveka šta ulazi u usta; nego šta
izlazi iz usta ono pogani čoveka.” (Matej 15,7-11)
Kako su i sami Isusovi učenici bili zbunjeni takvim
odgovorom, On im se lično obratio i takvo praznoverje
ukorio kao nerazumno, što znači da su oni sami trebali
svojim razumom da shvate da je ono pogrešno:
„A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni? Zar još ne
znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacuje se
napolje? A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani
čoveka. Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube,
kurvarstva, krađe, lažna svedočanstva, hule na Boga.
I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama
jesti ne pogani čoveka.” (Matej 15,16-20)
Jedenje hrane rukama koje su bile u kontaktu sa dru-
gim grešnicima nikoga ne može oskrnaviti grehom jer
je pitanje greha pitanje motiva srca i zavisi od ličnog
čovekovog izbora u trenucima kušanja. Pokušaj da se
unutrašnja duhovna nečistota duše zavara obraćanjem
pažnje na čistoću ruku i tela poznata je i u savreme-
noj psihologiji pod pojmom opsesivno-kompulzivnog
poremećaja, kada osoba oseća teskoban strah da će joj
nepodnošljivo nauditi njen kontakt sa prljavštinom i
zbog čega oseća duboko rasterećenje napetosti učesta-
lim prisilnim pranjem ruku i tela.
Opterećenost formom, a zanemarenost motiva srca
bilo je iskušenje onih ljudi kojima je Isus govorio:
„Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite
spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde.
Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu
i spolja čiste. Teško vama književnici i fariseji, licemeri,
što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a
unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako
i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste
puni licemerja i bezakonja.” (Matej 23,25-28)
Iskrivljena interpretacija greha bila je iskušenje i
među ranim hrišćanima. Kada su na pijacama kupovali
meso životinja koje su bile žrtvovane paganskim božan-
stvima, nekima se činilo da bi jedenje takve hrane zna-
čilo skrnavljenje sa paganskim božanstvima. Apostol
Pavle za braću koja tako misle kaže da su slabog razuma
i njihove zablude osporava razumnim argumentima, ali
zastupa da ih ne treba sablažnjavati:
„A za meso što je klato idolima... za jelo idolskih žrta-
va, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema drugog
Boga osim jednog. ... Ali nema svako razuma; jer neki
koji još i sad misle da su idoli nešto, kao idolske žrtve
jedu, i savest njihova, slaba budući, pogani se. ... Jer
ako tebe, koji imaš razum, vidi ko u idolskoj crkvi gde
sediš za trpezom, neće li njegova savest, slaba budu-
ći, osloboditi se da jede idolske žrtve? I s tvog razuma
poginuće slabi brat, za kog Hristos umre. Tako kad se
grešite o braću, i bijete njihovu slabu savest, o Hrista
se grešite. Zato, ako jelo sablažnjava brata mog, neću
jesti mesa doveka, da ne sablaznim brata svog.” (1.Ko-
rinćanima 8,1.4.7.10-13)
„A slaboga u veri primajte lepo, da se ne smeta savest.
Jer jedan veruje da sme svašta jesti, a koji je slab jede
zelje. Koji jede neka ne ukorava onog koji ne jede; i
koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog

primi. ... Znam i uveren sam u Hristu Isusu da ništa
nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je pogano,
onome je pogano. A ako je brat tvoj jela radi žalostan,
već se ne vladaš po ljubavi: ne gubi jelom svojim onog
za kog Hristos umre.” (Rimljanima 14, 1-3. 14-15)
Isto tako kako jedenje hrane posvećene idolima niko-
ga ne može da opogani pred Bogom, tako ni jedenje same
nečiste hrane nikoga ne može učiniti grešnim, ali sva-
kako otkriva grešnost srca iz koga izlazi nemar prema
zdravlju i lakomost prema užitku. Iako ne treba verovati
u magično štetan uticaj nezdrave hrane na naš duh to ne
znači da naš nemar prema zdravlju i ropstvo porocima
ne otkriva da smo imali duhovni problem pre nego smo
uzeli zalogaj nezdrave hrane ili povukli u sebe dim ma-
rihuane. Nemar prema zdravlju i lakomost prema užitku
predstavljaju kršenje Božjeg zakona. A Božji zakon gle-
da i na smisao naših postupaka i na motive srca iz kojih
naši postupci proizilaze.
Jedenje nezdrave hrane i druge nezdrave životne na-
vike predstavljaju kršenje Šeste Božje zapovesti „Ne
ubij” (2.Mojsijeva 20,13) jer otkrivaju čovekov nemar pre-
ma sopstvenom zdravlju i životu.
Apostol Pavle pred nas stavlja pitanje lične odgovor-
nosti za naše telo koje ima uzvišenu svrhu da živi za
Boga, bližnjeg i za čovečanstvo:
„Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? ... A ko se
Gospoda drži jedan je duh s Gospodom. ... Ili ne znate
da su telesa vaša crkva Svetog Duha koji živi u vama,
kog imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo.
Proslavite dakle Boga u telesima svojim i u dušama
svojim, što je Božije.” (1.Korinćanima 6,15-20)
Nezdrava ishrana i ugroženo zdravlje su često samo
posledica kršenja Prve Božje zapovesti „Nemoj imati
drugih bogova osim mene” (2.Mojsijeva 20,3), onda kada
čovek pokušava da žeđ duše, umesto u Bogu, zadovolji
neumerenom i nezdravom ishranom, i raznim poroci-
ma. No, ropska potreba za užitkom u hrani i napicima
jeste greh čak i ako čovek zloupotrebljava zdravu hranu
i zdrave napitke radi satisfakcije svog duha.
„Blago tebi, zemljo, kad ti je car plemenit i knezovi tvoji
jedu na vreme da se potkrepe, a ne da se opiju. ... Pra-
vednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima
nema dosta.” (Priče 10,17; 13,25)
Kada čovekova žeđ duše nije zadovoljena u Bogu, čo-
vek mora da nađe sebi neki drugi oblik satisfakcije, pa
kada to uradi sa hranom, postaje sklon neumerenosti i
nemaru prema pitanju da li se hrani zdravo. Za takve
osobe apostol Pavle kaže da im je trbuh bog (Filibljanima
3,19). Onda kada su Izrailjci tražili da jedu meso iako su
imali zdraviju hranu na raspolaganju, ispoštovana je nji-
hova slobodna volja ali ih je snašao pomor zbog njihovog
greha lakomstva:
„Tada se podiže vetar od Gospoda, i potera od mora pre-
pelice, i razasu ih po logoru na dan hoda odovuda i na
dan hoda odonuda oko logora, na dva lakta od zemlje.
I ustavši narod ceo onaj dan i svu noć i ceo drugi dan
kupljaše prepelice: i ko nakupi najmanje nakupi deset
gomora; i povešaše ih sebi redom oko logora. Ali meso
još im beše u zubima, jošte ga ne pojedoše, a Gospod
se razgnevi na narod i udari Gospod narod pomorom
vrlo velikim. I prozva se ono mesto Kivrot-Atava jer
onde ukopaše narod koji se beše polakomio.” (4.Mojsi-
jeva 11,31-34)
Hrišćani koji izgovaraju svoj nemar prema ishrani

tvrdnjom da je Isus na krstu „očistio sve nečisto”, pred-
stavljaju kao da je jedini greh neumerene i nezdrave hra-
ne narušeno zdravlje, te tvrde da ga je Isus neutralisao
svojom krvlju. Oni previđaju da je greh i sama ropska
potreba za užitkom, čak i ako ona nema štetne posledice.
Sve ono čemu pridajemo pokušaj zadovoljenja žeđi
duše predstavlja pridavanje božanskih atributa nečemu
što nije Bog i što ne može da nas zadovolji, već samo for-
mira ropsku naviku kojom samo možemo da ugušimo
svest o duhovnoj ispraznosti svoje duše.
„Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite
se! Veli Gospod. Jer dva zla učini moj narod: ostaviše
mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, stu-
dence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.” (Je-
remija 2,12-13)
„Zašto trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud
svoj na ono što ne siti?” (Isaija 55,2)
No, čak i ti vernici kojima smetaju samo posledice gre-
ha, a ne greh sam po sebi, zastupaju tešku zabludu kada
tvrde da će ih Bog sačuvati od posledica svesnog kršenja
Njegovih saveta. Takvo shvatanje, po Bibliji, jeste kuša-
nje Boga. Svesno se odupirati zdravstvenim savetima
koje nam Bog daje preko zdravog razuma, a onda Ga mo-
liti da nas sačuva od zaraze ili da učini čudo ozdravljenja
jeste drskost prema Bogu.
Takve osobe, koje se mole Bogu da ih oslobodi od po-
sledica greha a ne od samog greha, Isus upozorava da
nije sa njima, uprkos tome što svoju savest zavaravaju
raznoraznim čudesima:
„Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u

carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na
nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gos-
pode! Nismo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojim imenom
đavole izgonili, i Tvojim imenom čudesa mnoga tvorili?
I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od
mene koji činite bezakonje.” (Matej 7,21-23)
Isus Hristos upozorava da i sotona može da čini čuda:
„Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos, ili onde, ne
verujte. ... Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i po-
kazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude
moguće i izabrane.” (Matej 24,11-12,23-24)
U ovom vremenu, za koje Sveto pismo proriče da će
biti kao vreme Nojevo, kada su ljudi mislili samo na jelo,
piće i telesna zadovoljstva, hrišćani bi trebali da budu
prvi koji će svojim primerom da pruže svetu ukor za nje-
gov hedonizam i neumerenost. U veku opšteg bezakonja,
hrišćani bi trebali biti prvi koji će uzdići pogažene zah-
teve Božjeg zakona. U vremenu opšte bezbrižnosti kada
većina hrišćanskog sveta govori „Neće moj Gospodar još
zadugo doći” (Matej 24,48), potrebni su hrabri pojedinci
da uljuljkanu savest probude rečima upozorenja „Bojte
se Boga i podajte mu slavu, jer dođe čas suda Njegovog;
i poklonite se Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more
i izvore vodene.” (Otkrivenje 14,7).
No, hrišćani današnjeg vremena izgleda da više hrle
ka religiji u nameri da im ona pruži izgovore za njihove
grehe, nego oslobođenje od njih. Ali ni hrišćani ranijih
vremena nisu bili mnogo bolji. Nasuprot biblijskim sa-
vetima koji su zabranjivali kontakt sa obolelom osobom
i proglašavali svakoga ko je dodirne nečistom do večera,
hrišćanska crkva je tokom celog srednjeg veka zastupa-

la da je Isus navodno očistio sve što je u Starom zavetu
bilo nečisto, te da je vođenje računa o higijeni izraz ne-
poverenja u Boga ili čak oblik grešnog ugađanja telu.
„Revnost za čistoćom postala je manijom za čisto-

ćom. No nažalost, i ovde je Čivutin umešan. ... Ne
bruji li u našim ušima i iznad ušiju po svednevno
klika evropskih judaista: vode, vode, vode! Vodo-
vod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupati-
la! Čistoće, čistoće, čistoće! I svi klonuše od umora
perući se i čisteći se spolja. ... Jevreji su bili robovi
spoljašnje čistoće u ime Boga Jehove a Evropejci u
ime biologije. Jevreji su mislili da se spoljašnjom
čistoćom brane od neznaboštva, a Evropejci (u ko-
renu bezbožni) misle da se spoljašnjom čistoćom
brane od mikroba, od zaraznih nevidljivih crvi.”
(Nikolaj Velimirović (1880-1956), „Kroz tamnički prozor
— poruke srpskom narodu“, Hilmansir, 1985.)
Rezultati takve zablude su bili katastrofalni. Milioni

ljudskih žrtava su nepotrebno pali kao plod nemara pre-
ma preventivnim načelima zdrave ishrane i života otkri-
venim kroz Sveto pismo. Jedino su se Jevreji pridržavali
biblijskih načela higijene i zdravlja. Kako su ih zbog toga
velike epidemije u određenoj meri mimoilazile, dešavalo
se da su ih hrišćani teorijom zavere optuživali da su oni
sami te epidemije i izazivali. Katolici bi surovom torturom
pridobijali od mučenih Jevreja priznanja u kojima su oni
priznavali navodne zle namere da druge zatruju, a onda bi
na osnovu toga nastajali pogromi. U pojedinim područji-
ma Jevreji su bili istrebljivani do poslednje osobe. Na pri-
mer, pod optužbom da su druge hteli da inficiraju kugom,
u gradu Strazburu, na dan svetog Valentina, 14. februara
1349. godine, živo je spaljeno 2000 Jevreja. No, posle ma-
sakra kuga je došla u Strazbur i odnela oko 16000 života.
Teorije zavere danas imaju samo drugačije oblike, ali su
sve aktuelnije, jer potreba ljudi da krivicu za svoju nesre-
ću prebace na drugoga nije mnogo manja nego u vreme
srednjeg veka.
Protiv savesti koja nas opominje protiv nezdrave ži-
votne navike možemo se boriti na dva suprotna načina.
Jedan je da savest neprekidno ugušujemo i otupljujemo
ponavljajući naviku koju nam savest osuđuje, a drugi je
da tu naviku sputavamo u izražavanju. Osobe osetljive
savesti mogu pokazati sklonost da sebi zabrane konzu-
miranje željene hrane, da bi tako umirile svoju savest
zbog nepobeđene proždrljivosti.
Sveto pismo takvu savest naziva žigosanom savešću,
kada govori o onima koji su „u licemerju laža, žigosanih
na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju
uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahval-
nošću vernima i onima koji poznaše istinu.” (1.Timotiju
4,1-4) Ukusna hrana, isto kao i odnos sa bračnim saput-
nikom, imaju svoje mesto u životu kao svakodnevni po-
vodi za izražavanje ljubavi i zahvalnosti, ali osoba koja
nije pobedila želju, teško može da shvati ispravnu funk-
ciju dobara kojima je Bog blagoslovio čoveka. Svojom
zabranom, osoba tako pokazuje da je i dalje u srcu zadr-
žala grešne želje, jer da ih je pobedila, ne bi se ustruča-
vala da se čiste savesti posveti pravilnoj funkciji ishrane
i pravilnom odnosu sa bračnim saputnikom.
U Svetom pismu ukusna hrana i slatki napici bili su
preporuka prazničnih atmosfera, pa u jednoj prilici,
kada su Jevreji gorko plakali postavši svesni svoje neza-
hvalnosti, sveštenici „rekoše svemu narodu: Ovaj je dan

svet Gospodu Bogu našemu; ne tužite ni plačite. Jer pla-
kaše sav narod slušajući šta govori zakon. I reče im: idi-
te i jedite pretilo i pijte slatko i šaljite delove onima koji
nemaju ništa zgotovljeno, jer je ovaj dan svet Gospodu
našemu. Zato ne budite žalosni, jer je radost Gospodnja
vaša sila” (Nemija 8,9-10)
ZAŠTO OSTAVLJAMO MESNU ISHR ANU?

Svest da mesna ishrana nije najzdravija, da smanjuje
imunitet i skraćuje životni vek, te da podiže sklonost ka
pojavi različitih bolesti i pojavi raka, razumni su razlozi
da se nje odreknemo. Međutim, svedoci smo trenda da
mnogi napuštaju mesnu ishranu ne iz ljubavi prema sop-
stvenom zdravlju, već iz saosećanja prema životinjama
koje prolaze klanicu da bi se našle na njihovom tanjiru.
Hrišćani se pozivaju na svet pre pada u greh i na obnov-
ljenu zemlju gde „lav pase slamu kao vo” (Isaija 11,7) da
bi opravdali svoju odluku da ne budu saučesnici u stra-
danju životinja radi ljudske ishrane. Oni citiraju uzviše-
ne principe Svetog pisma o ljubavi prema životinjama:
„Pravednik se brine za život svog živinčeta, a u bez-
božnika je srce nemilostivo.” (Priče 12,10)
Iako je hrišćanski svet oduvek bio upoznat sa načelima
poštovanja svih Božjih stvorenja, stvarna brižnost pre-
ma svim živim bićima, i ljudima i životinjama, pojavila
se tek u XVI veku kao prirodan plod reforme mentalite-
ta zapadnih naroda u vreme protestantske reformacije.
Prvi i najjači glas protiv uživanja u krvnim borbama ži-
votinja digli su puritanski traktati, a potom raznorazna
verska, književna i pravna dela iz XVI i XVII veka ustaju
u odbranu životinja i uzdižu njihovo poštovanje.
Krivični zakon puritanske kolonije Masačusets (SAD)
godine 1641. naređuje obezbeđivanje odmora i okre-
pljenja domaćim životinjama ukoliko su umorne, izglad-
nele ili obolele. U isto vreme engleski parlament i potom
Oliver Kromvel zabranjuju surove igre sa životinjama.
Osnivaju se pokreti i udruženja za zaštitu životinja, a
literatura zastupa da bi onaj, koji je surov prema živo-
tinjama, bio takav i prema ljudima kada se ne bi plašio
posledica. Samo klanje životinje radi ishrane, iako se
smatra neprijatnim i tužnim činom, ne smatra se kao
kakav zločin, već kao nužnost palog sveta kojim je za-
vladala smrt. Veći problem se vidi u srcu osobe koja uži-
va u patnji životinje. Takvima, puritanski propovednik
Robert Bolton (1572-1631) piše:
„Sa kakvim brutalnim divljaštvom ti odbacuješ i u ve-
likoj meri unižavaš čovečnost ispod nivoa zveri! Nijed-
na zver, zna se, ne nalazi zadovoljstvo u povređivanju
druge zveri, osim u slučaju gladi ili besa. One zadovo-
ljavaju svoj apetit i bes ponekad sa okrutnošću i krvlju;
ali svoje oči i maštanje nikada.” (Robert Bolton, Some Ce-
nerall Directions for a Comfortable Walking with God, 1625)
No, krajem XIX veka i početkom XX zapadni svet do-
življava svoju dekadenciju u hedonizam i prava ljubav
prema ljudskom biću i prema životinjama biva zamenje-
na sa romantičarskim osećanjima sebičnog sentimenta.
Treba imati na umu da sama osećanja nisu nikakav do-
kaz ljubavi već su ona samo jedna prirodna sposobnost
koja zavisi od nivoa ženskih hormona i od trenutnog do-
življaja stvarnosti. Iako je sasvim normalno da naša ose-
ćanja budu adekvatna stvarnosti i da čovek oseti tugu i
bol kada pomisli na patnje životinje radi njene pripreme
za ljudsku ishranu, sam sentiment ne predstavlja dobar
pokretački motiv za naše odluke. Naša osećanja treba

da ostanu ono što jesu, sposobnost doživljaja stvarnosti.
Ali ako ovladaju nama kao kakvi pokretači, ona pred-
stavljaju našu sentimentalnu slabost koja se kao naš po-
kretač tada zove sebični sentiment.
Sebični sentiment nije ljubav, bez obzira što ga većina
danas promoviše u odnosu i prema ljudima i prema živo-
tinjama. Sebični sentiment samo znači da mi lično ne mo-
žemo da podnesemo nečiju patnju jer se sami tada oseća-
mo loše, za razliku od prave ljubavi koja nije odgovor na
našu potrebu za sopstvenom unutrašnjom satisfakcijom
već je odgovor na realne potrebe drugog živog bića.
Dok naša osećanja zavise od okolnosti, kvalitet na-
ših motiva zavisi isključivo od naše zajednice sa Bogom.
Ako smo odvojeni od Boga, u nama se formira tako snaž-
no nezadovoljenje duha i isto tako snažan motiv za ugu-
šenjem svesti o unutrašnjem nezadovoljenju, da iz nje-
ga spontano proizilazi naš sebičan odnos prema izvoru
prijatnih osećanja. Tada nismo sa drugom osobom zbog
nje, već zbog sebe. Mi tada prijatnim osećanjima poku-
šavamo da zadovoljimo žeđ duše, a kako je to nemoguće,
krajnji rezultat takvog pokušaja je depresija.
Sebični sentiment je glavni temelj romantičarskog od-
nosa dve osobe koje su u vezi, i razlog njihove potonje kri-
ze jer sebičnost, budući da je neutoljiva, vremenom svojim
osujećenjem partnere dovodi u međusobno razočarenje.
Sebični sentiment prepoznajemo kao koren lažnog pri-
jateljstva gde osobe jedna drugoj ne govore istinu koja
bi ih mogla povrediti, jer ih sebičnost čini emotivno pre-
osetljivim i ranjivim. Sebični sentiment je glavni razlog
zašto savremene majke upropašćavaju i razmazuju svoju
decu, jer ne mogu da trpe kada ona plaču zbog nezado-
voljenih hirova. I taj sebični odnos je temelj savremene
ljubavi prema životinjama kojima se ljudi okreću, jer nisu
u stanju da vole jedni druge kakvi zaista jesu. Zbog se-
bičnog sentimenta ljudi stavljaju životinje na više mesto
nego druge ljude. Protestantski pisci XIX veka su zapazili
takvu pojavu kao izraz dekadencije svoga vremena:
„Dok smo bili u Evropi, viđali smo žene sa malim psima,
koje su nosile u naručju i kojima su ugađale, i trošile
novac na njih, dok su mogle da uzmu neko siromašno
dete i da ga odgajaju da postane korisno. Zaista, po-
stoji nešto bolje za nas od takvih aktivnosti. Oko nas
je mnogo duša koje imaju svoje potrebe; postoje deca
koja treba da se izvedu iz neznanja i da budu vaspitana
i odgajana za večni život.” (EGW, Ms3-1888)
Često asocijalne osobe, koje su zbog svog uvredljivog
ili preosetljivog karaktera nesposobne da imaju zdrav
odnos sa drugim ljudima, okružuju sebe životinjama
koje će biti pod njihovom vlašću i tako nemoćne da po-
vrede njihov veliki Ego.
Sebični sentiment nas ometa da imamo osećanja ade-
kvatna stvarnosti zato što sebičnost predstavlja ropstvo
prijatnim osećanjima. Ako okolnosti pokvare naša pri-
jatna osećanja, tada naši sebični motivi bivaju osujećeni
u svom zadovoljenju i mi padamo u depresiju. Sebičnost
nas čini nezrelim u susretu sa stvarnošću kakva jeste,
i ako ona nije prijatna, nama se može činiti da nam je
učinjena nepravda. Ako nama ovlada sebični sentiment,
lako ćemo doći u iskušenje da Sveto pismo proglasimo
surovom knjigom, jer je ono, do Hristove žrtve na krstu,
zahtevalo prinošenje krvnih žrtava kao simbola nevine
Hristove žrtve za spas čovečanstva. Takođe, sam Isus
Hristos jede ribu, dok apostol Pavle tvrdi da je životi-
nja „stvorena da se hvata i kolje” (2. Petrova 2,12). Na

kraju ćemo doći u iskušenje da pohulimo na Boga što je
stvorio mesoždere da proždiru biljojede i što je uopšte
dozvolio pojavu patnji i smrti.
Ne samo što čovek koji zbog nepobeđene sebičnosti
pada u depresiju kada je neprijatnim osećanjima njegova
sebičnost osujećena, već je on, zbog nečiste savesti zbog
svojih greha, u svakoj nevolji i nesreći sklon da podsve-
sno vidi sen suda koji ga čeka. Njemu je samrtna patnja
životinje stres koji zbog projekcije svog unutrašnjeg du-
hovnog stanja ne može da podnese. Međutim, životinja
ne pati tako teško kao nepokajani grešnik kada umire,
jer je ne muči nečista savest i nije rob prijatnih osećanja.
Zabluda je verovati da bi životinja, ako bi i izbegla
ljudsku klanicu, živela besmrtno. Životinja će umre-
ti kad-tad, od nekog predatora, ma ko to bio, i mi to ne
možemo sprečiti. Predator svojim ugrizom kida vratne
arterije svoje žrtve, tako da ona vrlo brzo gubi svest i
njena patnja prestaje. Savremena zapadna civilizacija
vodi računa da patnja životinje prilikom njene smrti u
mesnoj industriji bude što manja i što kraća.
Aktivisti za prava životinja i vegani koji iz saosećanja
sa životinjama ne konzumiraju životinjske proizvode,
tvrde da je cilj njihove borbe da sačuvaju što je moguće
veći broj životinja živim što duže vremena, bez stresa
i patnje. Ali kako su pokrenuti sebičnim sentimentom,
oni ne shvataju da upravo mesna industrija namnožava
ogroman broj domaćih životinja koje nikada ne bi posto-
jale u tom broju da ljudi ne hrle za mesnom ishranom.
U prirodnim uslovima životinje snalazi mnogo veći
procenat smrtnosti još pre nego što postanu sposobne
za reprodukciju, jer stradaju od raznoraznih predatora
ili zbog nedostatka hrane. Smrtnost većine potomaka
jednog para životinja, i to još pre njihove reproduktivne
sposobnosti jeste neophodna, inače bi se pokvarila rav-
noteža u prirodi.
Uzmimo, na primer, broj potomaka jedne mačke.
Od dolaska na svet, mački treba oko 6 meseci da po-
stane sposobna za reprodukciju. U toku jedne godine,
mačka može da zatrudni i da donese potomstvo na svet
tri puta. U jednoj trudnoći, ona ima u proseku od tri do
pet potomaka. Životni vek im je oko 15 godina. Samo
jedna mačka u toku svog života bi mogla da stekne oko
pola miliona potomaka, ako njena reprodukcija i repro-
dukcija potomstva ne bi ničim bili ometeni.
U praksi, ako bi za vreme celokupnog života imala više

od samo dva potomka, njeno potomstvo bi, sa takvim prin-
cipom, za neko vreme opet narušilo ravnotežu u prirodi.
Za razliku od čoveka koji je u stanju da razumno pla-
nira broj svojih potomaka u skladu sa uslovima za njihov
zdrav razvoj, ravnoteža u prirodi se održava zahvaljuju-
ći predatorima i zahvaljujući nestašici hrane za potom-
stvo. Ako nema predatora, broj primeraka određene vr-
ste se naglo umnoži, da bi zatim ograničeni izvori njene

ishrane proizveli njihovu glad i visoku smrtnost.
Dakle, smrt većine potomaka pre sposobnosti za re-
produkciju je nužna, a da li će životinja umreti od gladi ili
tako što će je čovek pojesti ili neko drugi, to ne umanjuje
u potpunosti njenu patnju niti uspeva da u beskraj odloži
njenu smrt. Smrt je svuda oko nas i u nama samima, da
nas opominje protiv bezbrižnosti i podseća na posledice
ljudskog odmetništva i nezavisnosti od Onoga koji je izvor
života. Da prvi čovek nije sagrešio, smrti ne bi bilo. Mi ne
moramo da sledimo primer njegovog pada, dok posledice
pada, osim samog greha, moramo da i sami snosimo dok
smo živi. Ali je viši nivo bezumlja objaviti rat protiv po-
sledica greha umesto protiv samog greha.
ODGOVORNOST KOJU SVAKO TREBA
DA PREUZME NA SEBE
Čovek kao svesno i odgovorno biće prirodno postavlja
pitanja smisla onoga što se dešava, da bi razumevanjem
realnih potreba života dolazio do adekvatnih odgovora
na te potrebe. Kada zlo snalazi pojedinca, onda će prirod-
no on sam da preispita sebe šta je lično zgrešio. Kada zlo
snalazi ceo jedan narod, onda on prirodno treba da pre-
ispita svoj mentalitet i svoju politiku, u čemu se razlikuje
od drugih naroda, pa je zbog toga taj narod stalno prožet
jednim istim istorijskim problemima. A kada zlo snala-
zi čitavo čovečanstvo, onda se prirodno nameće pitanje
odgovornosti većine ljudi za ono što ih snalazi. Mi smo
svedoci opšte eskalacije zla u svetu i prirodno je da zato
preispitujemo sebe i svoj duh i time svoje saučesništvo u
uzrocima prokletstva koje snalazi svet zbog njegove du-
hovne i moralne dekadencije.
Kada otvorimo stranice svete Božje knjige tada u njoj
nalazimo otkrivenja o Božjim kaznama koje su snalazile
svet zbog njegovih greha i proročanstva o kaznama koje
će tek doći.
„Ko je dao Jakova da se potlači i Izrailja otimačima? Nije
li Gospod kome zgrešismo? Jer ne hteše hoditi putevima
Njegovim, niti slušaše zakona Njegova. Zato izli na njih
žestoku jarost svoju i silan rat, zapali ga unaokolo, ali on
ne razume; zapali ga, ali on ne mari.” (Isaija 42,24-25)
„Zašto se tuži čovek živ, čovek na kar za grehe svoje? ...
Pretražimo i razgledajmo puteve svoje, i povratimo se
ka Gospodu. Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na Ne-
besima. Zgrešismo i nepokorni bismo. Strah i jama zade-
si nas, pustošenje i zatiranje.” (Plač Jeremijin 3,39-42.47)
Setimo se Jevreja koji su u vreme srednjeg veka imali
blagoslove od vođenja računa o higijeni, ali nisu imali bla-
goslov od Boga, pa su opet postradali.
„Sazidaćeš kuću, a nećeš sedeti u njoj; posadićeš vino-
grad, a nećeš ga brati. ... Imaćeš maslina po svim krajevi-
ma svojim, ali se nećeš uljem namazati, jer će opasti ma-
sline tvoje. Rodićeš sinove i kćeri, ali neće biti tvoji; jer
će otići u ropstvo. ... Jer nisi služio Bogu svom radosnog
i veselog srca u svakom obilju.” (5.Mojs. 28, 30. 40-41. 47)
Možemo i mi imati blagoslove zbog vođenja računa o
zdravlju, pa ipak propasti ako nemamo zaštitu od Boga.
„Gle, nije okračala ruka Gospodnja da ne može spasti,
niti je otežalo uho njegovo da ne može čuti. Nego be-
zakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim i gresi vaši
zakloniše lice njegovo da ne čuje. Jer su ruke vaše oskr-
navljene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govo-
re laž i jezik vaš izriče opačinu. Nema nikoga da viče za
pravdu, niti ima da se pre za istinu. Zato je sud daleko

od nas, i pravda ne dolazi do nas, čekamo videlo, a ono
eto mrak; svetlost, a ono hodimo po tami. Čekamo sud a
njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas. Jer se pre-
stupi naši umnožiše pred tobom i gresi naši svedoče na
nas. Da, neveru učinismo i slagasmo Gospodu, i odstupi-
smo od Boga svojega, govorismo o nasilju i odmetu. Zato
sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade
na ulici i pravda ne može da prođe. I istine je nestalo, i ko
se uklanja oda zla, postaje plen.” (Isaija 59,1-4.9.11.14-15)
„Ne pristaše na moj savet, i preziraše sve opomene
moje. Zato će jesti plod od puteva svojih i nasitiće se
saveta svojih, jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će
pogubiti sreća njihova.” (Priče 1,30-32)
„Jer Gospod reče: Što ostaviše zakon moj, koji metnuh
pred njih, i ne slušaše glas moj i ne hodiše za njim, Nego
hodiše za mislima srca svog i za Valima, čemu ih nau-
čiše oci njihovi, Za to ovako veli Gospod nad vojskama,
Bog Izrailjev: Evo ja ću nahraniti taj narod pelenom i
napojiću ih žuči. I rasejaću ih među narode, kojih ne
poznavaše ni oni ni oci njihovi; i puštaću za njima mač
dokle ih ne istrebim. ... Jer se pope smrt na prozore
naše i uđe u dvorove naše da istrebi decu s ulica i mla-
diće s puteva. Ovako govori Gospod: i mrtva će telesa
ljudska ležati kao gnoj po njivi i kao rukoveti za žeteo-
cem, kojih niko ne kupi.” (Jeremija 9,13-22)
„A kad seđaše na gori maslinskoj pristupiše k Njemu uče-
nici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti? I kakav je
znak Tvog dolaska i kraja veka? I odgovarajući Isus reče
im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u
ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevari-
ti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne
uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj.
Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće
gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu. A to je sve
početak stradanja. Tada će vas predati na muke, i pobiće
vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi. I
tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omr-
znuće drug na druga. I izići će mnogi lažni proroci i pre-
variće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladneće
ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja blago njemu. I
propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu
za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posled-
nje vreme. Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o
kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom
(koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže
u gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u
kući; I koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme ha-
ljine svoje. A teško trudnima i dojilicama u te dane. Nego
se molite Bogu da ne bude bežan vaša u zimu ni u subo-
tu; Jer će biti nevolja velika kakva nije bila od postanja
sveta dosad niti će biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne
bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. Tada ako
vam ko kaže: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer
će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake ve-
like i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.
Eto vam kazah unapred. Ako vam dakle kažu: Evo ga u
pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kao
što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, takav
će biti dolazak Sina čovečijeg. Jer gde je strvina onamo
će se i orlovi kupiti. I odmah će po nevolji dana tih sunce
pomrčati, i mesec svoju svetlost izgubiti, i zvezde s neba
spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada će se pokaza-
ti znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva

plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijeg gde ide na
oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslaće
anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane
Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.” (Matej
24,3-31)
„I neznabošci se progneviše, i dođe gnev Tvoj i vreme
mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojim,
prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvog,
malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogu-
biše.” (Otkrivenje 11,18)
Duhovni pisac Elen Vajt još u XIX veku objašnjava poja-
vu savremenih bolesti:
„Sotona takođe radi preko prirodnih elemenata da pri-
kupi nespremne duše za svoju žetvu. On je proučavao
tajne laboratorija prirode i upotrebljava svu svoju moć
da upravlja tim prirodnim elementima koliko mu to
Bog dopusti. ... Bog je taj koji štiti svoja stvorenja i ogra-
đuje ih od sile onoga koji uništava. Ali hrišćanski svet
je pokazao prezir prema zakonu Jehove; i Gospod će
učiniti ono što je rekao da će učiniti. On će povući svoje
blagoslove sa Zemlje i ukloniti svoju zaštitničku brigu
od onih koji se bune protiv Njegovog zakona, i koji uče
i pritiskaju druge da tako isto učine. Sotona ima vlast
nad svima koje Bog specijalno ne čuva. On će učiniti
da neki napreduju i prosperiraju da bi uspešnije izveo
svoje namere, dok će na druge navući nevolje i navesti
ih da veruju da je Bog onaj koji ih muči. ... Dok se sotona
predstavlja ljudima kao veliki lekar koji može da izleči
sve njihove bolesti, u isto vreme on će svaliti na njih
bolesti i nesreće, i čitave gradove pretvoriti u ruševine
i pustoš. Čak i sada je on na delu.
U nesrećama i katastrofama na vodi i kopnu, u velikim
požarima, u strašnim olujama i padanju grada, u bu-
rama, poplavama, ciklonima, velikim plimskim talasi-
ma i zemljotresima, na svakom mestu i u hiljadu oblika
sotona pokazuje svoju moć. On uništava dozrelu žetvu
i tada dolaze glad i nevolja. On ispunjava vazduh smr-
tonosnim zagađenjima i hiljadu njih umire od pomora.
Ova pohođenja će biti sve češća i sve razornija. Propast
će naići kako na ljude tako i na životinje.” (Elen Vajt, Ve-
lika borba, 589-590)
Naučnici shvataju da je sadržaj korona virusa tako
lukavo napravljen da ometa adekvatan imuni odgovor
organizma. Na osnovu toga dolaze do zaključka da ga je
izmislio sam čovek u svojoj laboratoriji. Takvo shvatanje
odgovara sotoni jer time navodi ljude da jedni druge op-
tužuju, što se ne bi dešavalo kada bi bili svesni da ga je
napravio sam sotona.
Sotona polaže pravo na ljude zbog njihovih nepobeđe-
nih greha kao na svoj plen, i muči ih raznoraznim nevo-
ljama da bih ih naveo još dublje na greh. Pre nego ih na-
padne sa nekom nesrećom, sotona im izvede neki događaj
koji će oni onda da optužuju za uzrok svoje nesreće.
Nekima je dovoljno da prepreči put sa crnom mačkom,
da bi nju krivili za nesreće koje su ih snašle. Ako nisu toli-
ko naivni da optuže crnu mačku za svoje nesreće, prihva-
tiće neku drugu zabludu sujeverja koja ima za svrhu da
sakrije pravu prirodu prokletstva koje ih snalazi. Neki će
nasesti na astrološko sujeverje, optužujući položaj nebe-
skih tela na nebu za svoje nesreće.
Drugi će optuživati zračenje podzemnih voda, 5G ili
navodno zaprašivanje iz aviona kao uzrok svoje nervoze
ili naprasitog karaktera. Treći će optuživati vakcinaci-
ju za vidljive promene u ponašanju njihove dece koje su

posledica njihovog opsednuća demonima. I na kraju se
srećemo sa optuživanjem stranih tajnih službi za pravlje-
nje virusa u svojim tajnim laboratorijama, kojim sotona
sakriva sebe i svoju nameru da širenjem zaraze formira
paranoidnu atmosferu straha od zavere i prebacivanja
krivice na drugoga.
Da li optuživanje sotone za nastanak virusa znači odri-
canje od sopstvene odgovornosti?
Ne, jer shvatanje da „sotona ima vlast nad svima koje
Bog specijalno ne čuva” predstavlja poziv na preuzimanje
lične odgovornosti na sebe samog, jer Bog može da saču-
va samo ljude koji istinski odbacuju svoje grehe.
Da li biblijsko raskrinkavanje zavere otpalog hrišćan-
stva (Dela 20,29-31; 2. Solunjanima 2,3-4) i demaskiranje
učenja lažnih Hristosa (Matej 24,24) i lažnih apostola (2.
Korinćanima 11,13-15) predstavlja isto jedan vid trovanja
teorijom zavere? Ne, sve dok to ljudi rade samokritički,
radi prepoznavanja sopstvenih slabosti i sa svedočan-
stvom kako su sami bili kušani da iskvare svoja srca i da
u lažnom učenju nađu izgovore za sopstvene grehe.
Svrha analize uzroka nevolje nije u optuživanju drugih
već u sopstvenom preispitivanju i otrežnjenju:
„Bog ima određenu nameru kada dozvoljava da se do-
gađaju sve te katastrofe. One su Njegovo sredstvo da se
ljudi i žene osveste. ...” (EGW, 19MR 279, 1902)
„Oluja se približava. Mi se moramo pripremiti za njen
bes kajući se pred Bogom i pokazujući veru u našeg
Gospoda Isusa Hrista. Gospod će ustati da strahovito
potrese zemlju. Videćemo nevolje na sve strane. Hiljade
brodova završiće u dubinama mora. Mornarice će biti
potapane i milioni ljudskih žrtava žrtvovani. Požari će
izbijati neočekivano i nikakvi ljudski napori neće moći
da ih ugase. Palate na zemlji nestajaće u ogromnoj sti-
hiji. Železničke katastrofe će se dešavati sve češće. Na
velikim saobraćajnicama dolaziće do iznenadnih me-
teža, sudara i smrti. Kraj je blizu, vreme milosti ističe.
O, tražimo Gospoda dok se može naći, prizivajmo ga
dok je blizu!” (EGW, MYP 89-90, 1890)
„Požari, poplave, zemljotresi, bes sila velikog bezdana,
katastrofe i na moru i na kopnu, upućuju nam opome-
nu da se Božji duh neće doveka prepirati s ljudima.”
(EGW, 3MR 315, 1897)
„Recite im da će uskoro doći vreme kada više neće
biti bezbedna upotreba jaja, mleka, pavlake ili masla-
ca, zato što će se bolesti među životinjama povećavati
u srazmeri sa povećanjem zla među ljudima. Blizu je
vreme kada će zbog greha palog ljudskog roda, celo ži-
votinjsko carstvo uzdisati pod teretom bolesti koje će
zadesiti našu zemlju.” (EGW, 7T 135 1902)
Oni koji postanu svesni da su njihovi sopstveni gresi
izvor prokletstva sveta, pošto se sami pokaju za svoje
grehe i izmire sa Bogom, želeće da i drugi pobede svoja
iskušenja i tako steknu Božju zaštitu od zla koje snalazi
čovečanstvo:
„U vreme kad gnev Božji počne da se izliva u sve uče-
stalijim kaznama, ti smerni i odani Hristovi sledbenici
razlikovaće se od ostalih po svom dubokom duševnom
bolu, koji će se vidno odražavati u oplakivanju i uzdasi-
ma, u ukoru i opomenama. Dok će drugi pokušavati da
postojeće zlo pokriju plaštem odobravanja i iznalaže-
njem izgovora za bezbožništvo koje svuda preovlađuje,
oni koji revnuju za čast Božjeg imena i vole duše svojih
bližnjih neće ćutati da bi stekli bilo čije odobravanje.
Svojim nesvetim delima i razgovorima bezakonici sva-

kog dana muče ove pravedne i pobožne duše. Nemoćni
da zaustave rušilačku bujicu bezakonja, oni su puni tuge
i zabrinutosti. ... Božji Duh koji je spreman da ukori, baca
se prezrivo pod noge, dok sluge sotonine likuju. Bog je
obeščašćen, a istina učinjena gotovo nedelotvornom.
Oni koji ne osećaju nikakav bol ni tugu zbog sopstvenog
duhovnog opadanja niti plaču zbog greha drugih, neće
primiti Božji pečat.” (EGW, 5T 209-211)
„U svom proviđenju Gospod dovodi ljude u položaj gde
mogu da se provere njihove moralne snage i otkriju po-
bude kojima se oni rukovode u svom radu kako bi ono
što je dobro u njima mogli da učine još boljim, a ono
što nije dobro da odbace. Bog želi da se Njegove sluge
upoznaju sa pokretačkim mehanizmom morala u svom
srcu. Da bi to postigao, On dozvoljava da često prolaze
kroz oganj teških iskušenja, ali ne da u toj vatri izgo-
re, nego da se očiste. ... Ako ne možemo da izdržimo to
proveravanje, šta će biti s nama u vreme nevolje? Ako
svaki uspeh ili patnja u životu otkrivaju pritvorstvo,
oholost ili sebičnost koji se kriju u našem srcu, šta će
biti s nama kad Bog bude ognjem kušao svako ljudsko
delo i otkrivao tajne svakog srca? Oni koji poseduju
istinske vrline nikad se ne plaše proveravanja. Ako ne-
rado prihvatamo da nas Gospod proverava, znači da je
naše duhovno stanje veoma ozbiljno.” (EGW, 4T 43)
„Bog šalje probe da bi se pokazalo ko će verno odoleti
iskušenjima. On sve ljude dovodi u težak položaj da bi
video da li će se osloniti na silu koja je van i iznad njih
samih. Svi imaju prikrivene crte karaktera koje će kroz
patnju izaći na videlo. Bog dozvoljava da oni koji su sa-
mopouzdani budu bolno kušani kako bi uvideli svoju
bespomoćnost.” (EGW, 7Т, 211)
„Mi moramo savladati nasu gordost, sebičnost, rđave
strasti i zadovoljstva ovoga sveta. Zbog toga nam Bog
upućuje patnje da bi nas iskušao i isprobao i da bi nam
pokazao da te rđave osobine postoje u našem karakte-
ru.” (EGW, 3T, 115)
Međutim, većina sveta nije voljna da preispita uzroke
nesreća koje snalaze čovečanstvo u samim iskvarenim
principima koji pokreću većinu ljudi, niti svoje saučesniš-
tvo u tom zlu sa ostatkom čovečanstva. Nespremni da se
suoče sa sopstvenom odgovornošću, jedni sebe zavarava-
ju da u suštini nikakvi razlozi za strah ne postoje, a drugi
priznaju težinu situacije ali pokušavaju da odgovornost
za nevolje prebace na nekog drugog, formirajući teorije
zavere. Kada Sveto pismo proročki opisuje posledice ve-
likih nesreća koje će snaći planetu Zemlju u poslednjim
vremenima, tada otkriva da se većina preživelog sveta
neće pokajati za svoje grehe:
„I tako videh u utvari konje, i one što seđahu na njima,
koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i
glave konja njihovih behu kao glave lavova, i iz usta
njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor. I od ova tri zla
pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora
što izlažaše iz usta njihovih. ... I ostali ljudi koji ne biše
pobijeni zlima ovim, ne pokajaše se od dela ruku svojih
da se ne poklanjaju đavolima ni idolima zlatnim i sre-
brnim i bronzanim i kamenim i drvenim, koji ne mogu
videti ni čuti, ni hoditi; Niti se pokajaše od ubistva svo-
jih, ni od čaranja svojih, ni od kurvarstva svog, ni od
krađa svojih.” (Otkrivenje 9,17-21)
Možda nam deluje neshvatljivo kada čitamo kako se

preživeli neće pokajati primerima trećine izginulih ljudi
oko sebe. Kako je moguće da ih ni najveća stradanja neće
dovesti do pokajanja, možemo da shvatimo analizom više
mehanizama kojima teorija zavere uspeva da ljude oslo-
bodi od preispitivanja ličnе odgovornosti i pokajanja za
sopstvene grehe. Primeri koje nam na tom planu pružaju
teorije zavere o korona virusu su mnogobrojni i raznovr-
sni, i predstavljaju model ljudske reakcije u budućnosti za
vreme kada Bog bude pohodio svet prorečenim nesreća-
ma radi pokajanja i radi suda.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI
NEGIR ANJEM OZBILJNOSTI SITUACIJE
Možemo čuti različite teorije koje negiraju postojanje
problema sa korona virusom zato što priličan procenat
populacije nije zreo da se suoči sa krizom, pa negira da
ona ima realne osnove. Odbrambeni mehanizam negira-
nja ili odricanja poznat je u psihologiji:
„Negiranje ili odricanje; Suština ovog mehanizma je, u
stvari, u psihičkoj odbrani od spoljašnjeg ugrožavanja.
Odbrana se sastoji u previđanju, nezapažanju opasno-
sti, u negiranju ili odbacivanju opasnosti, neprizna-
vanju ozbiljnosti situacije. Primeri: Dete ne može da
poveruje u smrtnost ili u smrt nekog od roditelja, bole-
snik ne veruje, neće ili ne može da veruje u pravu pri-
rodu svoje opasne bolesti, majka ne može da se pomi-
ri da više nema njene poginule kćeri te veruje u „onaj
svet”, u kome će opet moći da je sretne itd.”
U skladu sa ovim mehanizmom možemo čuti hipotezu
da virus ne postoji, ili da postoji, a da su njegove posle-
dice bezazlene, ili da su posledice opasne, no da svi koji
veruju u Boga jesu sigurni i bezbedni u svojoj sigurnosti,
itd. Na primer, jedan od komentara na epidemiju korona
virusa citira biblijski stih: „Nisam li ti zapovedio: Budi slo-
bodan i hrabar! Ne boj se i ne plaši se, jer je s tobom Gospod
Bog tvoj kuda god ideš.” (Isus Navin 1,9) Takav stih nije ade-
kvatan postojećoj situaciji jer većinu današnjih vernika
odlikuje samo obličje pobožnosti kakvo je prorečeno za
poslednje dane:
„Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati vremena
teška. Jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hva-
liše, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblago-
darni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadači,
neuzdržnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, na-
duveni, koji više mare za slasti nego za Boga, koji imaju
obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli. I ovih se
kloni.” (2.Timotiju 3,1-5)
Zato, u trenutku kada nam svima treba preispitivanje
i pokajanje, takva lažna psihološka uteha nema uzviše-
niju funkciju od one koju su imali lažni proroci za čije
prevare Sveto pismo kaže sledeće:
„I prorok i sveštenik, svi su varalice. I leče rane kćeri
naroda mog ovlaš, govoreći: Mir, mir; a mira nema.”
(Jeremija 6,13-14)
„Proroci tvoji prorokovaše ti laž i bezumlje, i ne otkri-
vaše bezakonja tvojega da bi odvratili ropstvo tvoje,
nego ti kazivaše utvare lažne i koje će te prognati.”
(Plač Jeremijin 2,14)
„Teško bezbrižnima u Sionu i onima koji su bez straha
u gori samarijskoj, koji su na glasu između poglavica
narodima, ka kojima dolazi dom Izrailjev. Prođite u
Halnu i vidite, i odande idite u veliki Emat, posle siđite
u Gat filistejski; je li koje carstvo bolje od ovih? Jesu li

im međe prostranije od vaših međa? Teško vama koji
mislite da je daleko zli dan, a primičete stolicu na kojoj
je nasilje; Koji ležete na odrima od slonove kosti i pru-
žate se na posteljama svojim, i jedete jaganjce iz stada
i teoce ugojene; Koji pevate uza psaltire, i izmišljate
sprave muzičke kao David; Koji pijete vino velikim ča-
šama, i mažete se skupocenim mirisima, a ne marite za
polom Josifov.” (Amos 6,1-6)
„Jer kad kažu: Mir je, i nema se šta bojati, onda će izne-
nada napasti na njih pogibao kao bol na trudnu ženu,
i neće uteći. Ali vi, braćo, niste u tami da vas dan kao
lupež zastane. Jer ste vi svi sinovi videla i sinovi dana:
nismo noći niti tame. Tako dakle da ne spavamo kao i
ostali, nego da pazimo i da budemo trezni. Jer koji spa-
vaju, u noći spavaju, i koji se opijaju, u noći se opijaju.”
(1.Solunjanima 5,3-7)
„Kriza se brzo približava. Prava poplava prestupa, koja
tako naglo raste, pokazuje da vreme Božjeg pohođenja
samo što nije nastupilo. Iako nerado kažnjava, On će
ipak morati da kazni, i to spremno i veoma brzo. Oni
koji hode u svetlosti videće znake opasnosti koja se pri-
bližuje; ali oni ne smeju sedeti mirno, u ravnodušnom
očekivanju uništenja, tešeći se verovanjem da će Gos-
pod biti zaklon i zaštita svom narodu u doba pohođe-
nja. Daleko od toga. ... U vreme kad gnev Božji počne da
se izliva u sve učestalijim kaznama, ti smerni i odani
Hristovi sledbenici razlikovaće se od ostalih po svom
dubokom duševnom bolu, koji će se vidno odražavati u
oplakivanju i uzdasima, u ukoru i opomenama.” (EGW,
5T 209-211)
Više hrišćanskih sajtova je u ovo vreme epidemije obja-
vilo poruku koju je počelo sa sledećim biblijskim stihom:
„Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte
se.” (Filibljanima 4,4)
Muslimani su takođe plasirali poruku slične sadržine
koja glasi:
„Rekao je Jusuf svome bratu: „Ne žalosti se” (Kur’an
12:69) Šuajb (Jotor) savjetuje Musu (Mojsija) riječima:
„Ne strahuj” (Kur’an 28:25) Poslanik Muhammed, salla-
hu elejhi ve sellem, reče drugu svome: „Ne brini, Allah
je sa nama!” (Kur’an 9:40) Širenje smirenosti među lju-
dima u teškim momentima je poslanički princip.”
Takve poruke su neadekvatne jer ljudi trebaju da ima-
ju osećanja adekvatna stvarnosti.
Ako smo svedoci tuđe nevolje, zar treba da budemo
lišeni saosećanja i tuge? Ako je neko u opasnosti, zar
treba da budemo bezbrižni? Ako smo svedoci ili žrtve
nepravde, zar je primereno da osećamo radost?
Mi treba da imamo osećanja adekvatna stvarnosti, ali
naš duh treba da bude ispravan.
Da ponovimo već ranije spomenutu istinu: Mi treba
da osećamo strah u opasnosti, ali ne da budemo kukavi-
ce, već da budemo hrabri. Treba da osećamo gnev kada
smo svedoci nepravde, ali ne i da padnemo u mržnju, već
da nepravdu trpimo krotko. Treba da saosećamo sa oso-
bom koja je tužna, ali ne da padnemo u brigu i depresiju
već da budemo brižni vedrog duha.
Pojedini negiraju da postoji ikakav razlog za strah i
tvrde da je strah dokaz kukavičluka. Međutim, hrabrost
koja je posledica slepila pred opasnošću nije hrabrost
već ludost. Iza nje se upravo krije strah od suočavanja sa
problemom. Prava hrabrost se vidi kada je osoba svesna

opasnosti i kada uprkos osećanju straha koje je adekvat-
no opasnosti, pokazuje hrabrost i spremnost da ugrozi
svoje potrebe radi spasenja drugih. Prava hrabrost je
odlika lekara koji potpuno svesno pristupaju riziku da
se razbole od zaraze i izgube sopstveni život, ali ne odu-
staju da bi spasili živote drugima.
Takođe se čuju teorije da virus ne postoji ili da nije
opasan već da tu zabludu promovišu tajne sile da bi bu-
đenjem straha i panike vladali ljudima i tako stekli vlast
nad njima i u njima svoje podanike. Međutim, ako ljudi
reaguju panikom na zabludu, reagovaće panikom i na
istinu.
Ako ljudima može da se manipuliše izazivanjem pani-
ke, to znači da njima vladaju nečista savest, kukavičluk
ili druge slabosti karaktera, preko kojih njima može da
se manipuliše. Ljudi koji pobede svoje slabosti karakte-
ra ne mogu biti izmanipulisani, jer nemaju preko čega.
Manipulacija ljudima se dešava upravo preko njihovih
nepobeđenih slabosti karaktera, bilo preko njihove želje
da žive u lažnom miru, bilo preko sujete i sebičnosti, bilo
preko straha od teorije zavere, itd.
Ko je izmanipulisan, sam je kriv što je svojim nesavla-
danim slabostima to dozvolio.
Samim priznanjem da su drugi krivi što su ga izma-
nipulisali, čovek priznaje odsustvo sopstvene odgovor-
nosti za svoje postupke, odriče se atributa zrele ljudske
ličnosti i priznaje potrebu za starateljem, čime daje ar-
gumente Novom svetskom poretku koji na sebe preu-
zima odgovornost da sačuva takve osobe koje priznaju
da nisu moćne same da se odupru zlim manipulativnim
uticajima.
ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI NJENIM

PREBACIVANJEM NA DRUGOGA
Kao što je Adam za svoj greh optužio Evu, a Eva zmiju,
tako i kroz celu istoriju, osim u vreme reformacije i pro-
svetiteljstva, ljudi za svoje probleme optužuju jedni dru-
ge. Prebacivanje odgovornosti za nevolje koje nas snalaze
na nekog drugog sve češće se odvija putem teorije zave-
re. Teorija zavere tvrdi da se iza nesreća koje nas snalaze
(epidemija, zemljotresa, sukoba između naroda, sukoba
između ljudi, ...) kriju zavere tajnih sila, a ne prokletstvo
zbog naših greha. Umesto da ljudi shvate da ih nesreće
snalaze zato što zbog svojih nepokajanih greha nemaju
Božje odobravanje i zaštitu, oni sopstvenu odgovornost
za zla koja ih snalaze prebacuju na ona oruđa koja Bog
svojim proviđenjem koristi da bih ih opomenuo na po-
kajanje. Setimo se deset zala nad Egiptom. Zato što nisu
hteli da oslobode izrailjski narod, Egipćani su pretrpeli
izlivanje ukupno deset zala. Da su odmah priznali da su
zla došla kao opomena od Boga, lakše bi pristali da oslo-
bode Jevreje, ali oni su sebe zavaravali teorijom zavere,
pokušavajući da predstave da nesreće koje ih snalaze ne
dolaze od Boga, već da su plod Mojsijeve magijske moći.
Pogledajmo kako to jasno objašnjava nadahnut pisac:
„Faraon je želeo da opravda svoju tvrdoglavost u od-
bijanju božanske zapovesti i zato je tražio neki razlog
da zanemari čuda koja je Bog učinio preko Mojsija. So-
tona mu je dao upravo ono što je želeo. Delujući preko
vračara, on je kod Egipćana stvorio privid da su Moj-
sije i Aron samo vračari i gatari, a da se poruka koju
su doneli ne može poštovati kao ona koja dolazi od
nekog uzvišenijeg bića. Tako je sotonina krivotvorina
ostvarila svoj cilj, ohrabrila Egipćane u njihovoj pobu-

ni i otvrdnula faraonu srce da ne poveruje.” (Elen Vajt,
Patrijarsi i proroci)
Dakle, umesto da optuže sebe za svoju nesreću i da se
pokaju pred Bogom, oni su optuživali Mojsija i tako nepo-
trebno postradali, priznavši svoju zabludu tek kada je to
bilo gotovo prekasno. Bez obzira da li su teorije zavere ute-
meljene na faktima ili na paranoidnim pretpostavkama,
naše bavljenje oruđem preko koga nevolje dolaze potpuno
poništava smisao same nevolje, naše osvedočenje da su
naše slabosti, a ne tuđa zla suštinski izvor našeg stradanja.
Pojedini analitičari krize će u svom objašnjenju da se
ograde od teorije zavere rečima da ne treba da se bavimo
njom, ali će posejati seme sumnje, na primer, rečima kako
postoji neverovatna koincidencija između radnje nekog
crtanog filma ili hipotetičke konstrukcije mogućeg sce-
narija razvoja epidemije, koji se podudara sa realnim de-
šavanjima vezanim za pandemiju korona virusa, ostavlja-
jući mašti svojih slušalaca da se truju idejom kako je neka
tajna ljudska organizacija to sve dobro od ranije isplani-
rala i sprovela u praksu. Bog zna sve unapred i na razne
načine ljude upozorava na predstojeću opasnost. Poznati
predsednik Majkrosofta i filantrop Bil Gejts je održao jako
razuman govor 2015. u kojem je, govoreći o posledicama
trenutne epidemije ebole, skrenuo pažnju na veću poten-
cijalnu opasnost od virusa nego od nuklearnog naoruža-
nja. Objasnio je kako virus ebole svojim teškim simptomi-
ma osobu odmah veže za krevet i tako onesposobljava da
intenzivno širi zarazu dalje. Time je upozorio na mnogo
opasniji scenario, mogućnost, za koju treba da se priboja-
vamo da se ne pojavi u budućnosti, virusa čiji se simptomi
ne moraju odmah pojaviti i koji zbog toga ljudi mogu širiti
dalje, ne sumnjajući da su i sami zaraženi. Te nadahnute i
proročki upozoravajuće reči bi svakoga trebale da nave-
du na preispitivanje i na pokajanje za one grešne principe
koji su ovaj svet doveli do ovde, ne bi li nas Bog sačuvao
od još većih zala na koje je sotona spreman i na koja će
imati prava zbog ljudskog nepokajanja i dekadencije. Me-
đutim, ovaj nadahnut govor je grupi poznatih ličnosti iz
zabavnog medijskog života pružio povoda da formiraju
teoriju zavere da je sam Bil Gejts odgovoran za nastanak
korona virusa i zatim su tu ničim dokazanu klevetu raši-
rili preko društvenih mreža. Logika jednog od promotera
te zablude, komičara Gari Ovena, glasi ovako: „Ok, ovo je
zastrašujuće. Izgleda da su neko ili neke korporacije znali
da će se ovo dogoditi. Slučajnost?? Ostaviću vama, ljudi, da
odlučite!” (Gary Owen) Zaista je licemerno posejati u ljud-
sko srce sumnju, a onda izjaviti „Odlučite sami!” ili čak
„Nemojte se posle ovoga baviti teorijom zavere! Preispitujte
sebe i svoje srce!” Takvo licemerstvo srećemo u verskim i
nacionalističkim krugovima, kada sveštenik nacionalista
otruje vernike mržnjom, a onda licemerno izusti „Nemoj-
te da ove reči pobude u vama mržnju ni prema kome, mi
treba da volimo svoje neprijatelje!”
Kada se u poslednje dane bude izlivalo sedam zala
na Zemlju, lažni Hristosi će u svojim verskim centrima
(Rimu, Jerusalimu, Meki...) verovatno citirati „Ljubite ne-
prijatelje svoje” kao poziv svetu da pokaže ljubav, a ne mr-
žnju prema onoj verskoj grupi koja je navodno izazvala
Božji gnev i izlivanje zala zbog držanja, navodno na krstu
ukinutih, zahteva Dekaloga.
Ali taj licemerni poziv na ljubav će biti poziv na mr-
žnju i ubistva. Masa ljudi, umesto da prizna da je za smrt
njihovih bližnjih kriva većina koja je primila žig zveri,
krenuće da se osveti za njihovu smrt, verujući da su za to

krivi gresi manjine koja je zapravo samo odbila da primi
žig zveri. To što verni Božji ljudi tada neće držati ljudska
predanja i izmišljotine otpalog hrišćanstva, biće povod za
njihovo progonstvo.
Jedna od teorija zavere tvrdi da je korona virus naprav-
ljen u laboratoriji da bi mnoštvo zatim iz straha pohrlilo ka
vakcinama, a koje će u sebi sadržavati mikročipove za pra-
ćenje i kontrolu, te da će primanje čipa na ruku predstavljati
primanje žiga zverinog iz biblijske knjige Otkrivenja 13,12-18.
Međutim, takav probni kamen poslednjeg vremena ne bi bio
pravičan, jer ne bi mogao da testira razliku između isprav-
nih i loših motiva srca. Bog nas nikada nije upozorio da je
trpljenje svetih u odbijanju nošenja maski ili izbegavanju
vakcine i čipa, već Pismo kaže: “Ovde je trpljenje svetih, koji
drže zapovesti Božije i veru Isusovu.” (Otkrivenje 14, 12)
Odbijanje da se čip primi na ruku nije nikakav pokaza-
telj hrabrosti ili neke druge vrline, već kukavičluka, bunta
ili mržnje. Ljudi koji se boje mogućnosti da njihovo kreta-
nje bude praćeno, svakako niti imaju čistu savest, niti čisto
srce. Oni koji mrze svaki autoritet će takođe lako odbiti da
prime čip. Samo ljudi koji ne razumeju duh zakona — da
zakon ukorava grehe srca, mogu zaključiti da je čip žig zve-
rin. Primiti žig zveri na ruku znači svesno kršiti Božji za-
kon, dok žig na čelu jeste odlika prevarenih koji nisu voleli
istinu već zabludu koja izgovara njihovo bezakonje.
Teorija zavere, takođe, tvrdi da će ljudi, primajući vak-
cinu, primiti mikročip kojim će biti kontrolisani ne samo
u kretanju već i u ponašanju. No, ljudima se inače već ma-
nipuliše i upravlja preko nepobeđenih slabosti karaktera.
Ko god je sebičan, telesan, uplašen, gord ili ponosit, on je
već izmanipulisan okolnostima i drugim ljudima koji za-
dovoljavaju ili osujećuju njegove grešne želje. I sam sotona
ima moć i pravo da ljude nadahnjuje na pogrešne planove,
odluke i postupke ali samo ako su oni svojim nepokaja-
njem za grehe odbacili Božju zaštitu. To znači da teorija
zavere, koja zastupa da su čipovi oruđe kontrole ljudskog
ponašanja, navodi ljude da duhovnu borbu vode na po-
grešnom planu i da se bore protiv čipova, umesto protiv
svojih greha. Kada primete da ih je glas savesti prevario,
oni neće preispitati svoje srce i pokajati za njegove grehe,
već će da okrivljuju mikročipove kojima su navodno infi-
cirani kroz vakcinu ili na neki drugi način.
Kada bi bili svesni da su zapravo opsednuti demonima,
koji im daju prisilne misli, lakše bi rešili problem jer bi bili
svesni da su svojim gresima tome doprineli, a ovako će
odgovornost za svoje najluđe postupke da prebace na one
koji ih navodno kontrolišu putem mikročipova.
Oni koji danas promovišu teoriju zavere, jednoga tre-
nutka će se možda osvestiti i pokajati, ali će se posledice
njihovog otrova zadržati u narodu i postati snaga progon-
stva protiv pravog Božjeg naroda. Umesto da svet, u ne-
volji koja ga snalazi, vidi Božji ukor za svoje grehe i shvati
da nema sigurnost dok se sa Bogom ne izmiri, on će teori-
jom zavere biti naveden da se bavi tuđom krivicom ume-
sto sopstvenom, i da tako nespreman dočeka vreme zla.
Teoretičari zavere će prvi biti zavedeni šarmom lažnih
Hristosa i njihovih neospornih čuda. Iz istog uskogrudog
straha za svoj život zbog kojeg se sada boje zavere (5G mre-
že, vakcinacije, itd), bojaće se za svoj život da ga ne ugro-
ze niti suprotstavljanjem lažnom Hristu, a niti zavedenom
mnoštvu, pa će se lako odreći načela istine u času svog po-
hođenja. Iskušenje koje ih bude snašlo, biće veoma jako, a
njihov nepobeđen strah će ih navesti da se poklone zveri:
„I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori

ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne po-
klone ikoni zverinoj.” (Otkrivenje 13,15)
I dok se budu lažno kajali što su ranije mrzeli zver,
optužiće prave vernike da su oni krivi što su ih kritikom
zveri zatrovali mržnjom i onda će se teorijom zavere
okomiti na njih da ih istrebe po svaku cenu.
Preko svojih medijuma sotona već priprema svet da
odgovornost za nevolje prebaci na manjinu vernih ljudi
koji drže Božji zakon. Apostol Jovan opisuje otpalu crkvu
kako putem sotonske sile podbunjuje zemaljske vladare
protiv Božjeg vernog naroda:
„I videh iz usta aždajinih, i iz usta zverinih, i iz usta laž-
noga proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe. Jer
su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k care-
vima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj
veliki dan Boga svedržitelja.” (Otkrivenje 16,13-14)
Isus upozorava da Ga većina sveta neće dočekati kao
svog Spasitelja, već će ustati protiv onih koji su zaista
verni Njemu, jer će biti ukor za njihovo bezakonje: „Svi će
narodi omrznuti na vas imena mojega radi.” (Matej 24,9)
I zaista, mi još danas imamo ukazanja i proročanstva
koja imaju za svrhu da teorijom zavere optuže verne Isu-
sove sledbenike za izlivanje zala na Zemlju. Tako, ukazanje
„Gospe” koju je imala Leonie Van den Dyck (1875-1949)
iz Belgije, okrivljuje one koji ne svetkuju nedelju (simbol
papske moći da menja zakon) kao krivce za izlivanje zala:
„Božje kazne zbog greha ljudi su kazne zbog skrnav-
ljenja Dana Gospodnjeg, zbog brakolomstva, preljube,
pohlepe i ponosa.” (Leonie van den Dyck)
ŠTA R AZLIČITE TEORIJE ZAVERE OTKRIVAJU

O ONIMA KOJI SU IH FORMIR ALI?
Možemo čuti jako bizarne hipoteze o pozadini korona
virusa: „Vlada je izmislila korona virus da bi zaradila na
vakcini koju će napraviti”, „Korona virus je napravljen da
bi smanjio broj ljudi na Zemlji”, „Stvoren da bi se finansij-
ski sistem oslobodio od penzionera i slabih i bolešljivih, od
svih koji nisu korisni sistemu”, itd. Tako bizarna tumače-
nja mogu imati dva različita uzroka. Jedan je strah neči-
ste savesti, a drugi je projekcija motiva sopstvenog srca
drugim ljudima.
STR AH NEČISTE SAVESTI K AO GENER ATOR
BIZARNIH TEORIJA ZAVER A
Strah od zavere je često posledica sopstvene nečiste
savesti zbog koje se čovek boji nesreće jer podsvesno
zna da je zbog svojih nepokajanih greha nesreću zaslu-
žio. Prvi slučaj zabeležene teorije zavere u istoriji imamo
dokumentovan u Svetom pismu primerom prvog ubice —
Kajina, koji je zbog nečiste savesti drugima projektovao
da oni hoće njega da ubiju i zato u tom strahu izustio: „Pa
će me ubiti prvi koji me udesi”. (1.Mojsijeva 4,14) Kajin je
dobro znao šta je sam zaslužio.
Masovni strahovi od zavere neprijatelja se posebno ma-
nifestuju u svim kriznim periodima, i jesu karakteristika
svakog totalitarnog režima utemeljenog na manipulaciji
strahom i osećanjem krivice, kao što su to srednjevekov-
na crkva, nacistički i komunistički režim, i sl. Crkva je u
vreme srednjeg veka manipulisala strahom od pakla da
bi time pobuđivala versku revnost. A posledica revnosti
pokrenute strahom jeste bila ista i u vreme srednjeg veka
i u svim totalitarnim režimima, a to je izražena sumnji-
čavost. Sumnjičavost postaje generator različitih teori-

ja zavera, zbog kojih čovek prvo vidi opasnost u ljudima
druge vere, rase, nacije ili druge ideologije, a u nedostat-
ku drugih počinju da mu se priviđaju neprijatelji i među
sopstvenima, koji nisu dovoljno pravoverni tj. ideološki i
politički podobni. Strah od zavere kao posledicu sopstve-
nih unutrašnjih problema prepoznaje i savremena psihi-
jatrija i naziva je pojmom paranoidne šizofrenije:
„Šizofrenija. ... Poremećen odnos ličnosti prema okolini
stvara kod bolesnika posebnu nesigurnost u određiva-
nju granica između subjektivnog i objektivnog sveta.
Tako često neki subjektivno prouzrokovan čin ili do-
življaj bolesnik oseća kao nasilno uzrokovan uticajem
neke spoljne kosmičke natprirodne ili političke sile, na
primer, neke internacionalne organizacije, zavereničke
skupine, koja hipnotičkom sugestijom ili nekim apara-
tima utiče na njega, nameće mu svoje misli, otima nje-
gove vlastite, i pokreće njegove akcije. ... U paranoidnoj
šizofreniji preovlađuju delirijumi, ideje veličine (mega-
lomanija), manija progona i halucinacije.” (Enciklopedija
leksikografskog zavoda, V, 697)
Pojavom protestantske reformacije koja je uzdigla Sve-
to pismo, strah i osećanje krivice se više nisu uzimali kao
dokaz pobožnosti, već upravo suprotno, kao znak čove-
kovog duhovnog otpadništva i njegove neizmirenosti sa
Bogom. Protestanti su u Svetom pismu prepoznali strah
od zavere kao odliku bezbožnika:
„Strah mu zuji u ušima. Ne veruje da će se vratiti iz
tame, odsvuda priviđa mač. Zna da je za njega spre-
mljen dan tamni. Tuga i nevolja straše ga.” (O Jovu 15,20-
24) „Beže bezbožnici kad ih niko ne goni, a pravednici
su kao lavići bez straha.” (Priče 28,1) „Nego će ti Gospod
dati onde srce plašljivo, oči iščilele i dušu iznemoglu.
I život će tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašićeš se
noću i danju, i nećeš biti miran životom svojim. Jutrom
ćeš govoriti: Kamo da je veče! A večerom ćeš govoriti:
Kamo da je jutro! Od straha kojim će se strašiti srce
tvoje.” (5.Mojsijeva 28,65-67)
Ateisti danas tumače da je pojavom protestantizma
došlo do odbacivanja mnoštva teorija zavera zbog veće
informisanosti i većeg naučnog obrazovanja dotle nepi-
smenog, neobrazovanog i neinformisanog mnoštva. Pro-
testanti su pak smatrali da je prosvećenost naroda plod
same reformacije, njihovog masovnog pokajanja za grehe
i oslobađanja od tereta nečiste savesti, što je rezultovalo
nestankom teorije zavere kao masovne pojave i formira-
njem duha izraženog međuljudskog poverenja.
Pogledajmo par izjava na temu straha, sumnje i suje-
verja iz vremena reformacije, prva je od Viljema Šekspira,
a druga iz protestantskog časopisa iz XIX veka:
„Sumnjičavost uvek proganja um krivca.” (William Sha-
kespeare, Henry VI, Part Third, Act 5, Scene 6.)
„Nadalje, razumem da se oni ljudi koji nisu utvrđeni ot-
krivenjem da je Bog izvršio na Hristu svoj gnev (zbog
naših prestupa), uvek plaše Božjeg suda, jer ne nala-
ze kako da se pred njim opravdaju. Iz tog straha rastu
sujeverja, sumnje i ceremonije; od svega toga smo slo-
bodni mi, koji smo došlo do poznanja Hrista, uvereni
da Bog, pošto je pravedan, neće dva puta kazniti.” (The
British Friend, Volume 4, 3rd Month, 1846)
Uskoro dolazi dekadencija Zapadnog sveta i krajem
XIX veka raznorazna praznoverja utemeljena na strahu
ponovo vaskrsavaju. Jedno od prvih je pojava sujeverja
astrologije za koju astrolozi priznaju: „Pre 150 – 180 go-
dina ponovno se počela buditi, na početku XX veka oživ-

ljava.” (Ninoslav Šafarić, Mundana astrologija, str. 8) A onda,
zbog opšte dekadencije Zapadne civilizacije, strahovi
teorija zavere posebno počinju da eskaliraju krajem XX
i početkom XXI veka do te mere da se počinju smatrati
kulturološkim fenomenom.
Šta u njima drugo možemo da vidimo nego znake de-
kadencije i vraćanje svesti ljudi na nivo epohe srednjeg
veka?!
Kada mahnita rulja lomi i razvaljuje stubove sa ante-
nama za 5G mrežu, kriveći iste za svoje psihičke tegobe
ili čak za simptome korona virusa, ne možemo da se ne
setimo vremena srednjeg veka kada je crkva isto tako
ustajala protiv jeretika, tvrdeći da su oni krivi za nesreće
društva, ali i naučnih otkrića i pronalazaka u kojima je
videla delo sotone.
„Pre nekoliko godina kolera je posetila Madrid i druge
gradove. Lekari su bili potisnuti sujevernom masom.
Procesije svetaca su nosile hostiju ulicama radi zau-
stavljanja kuge. Ulice nisu bile očišćene; kanalizacije su
bile pune. Nečistoća i vera, stari partneri, suvereno su
vladali. Crkva, „eminentna po svojoj svetosti“, zaklanjala
je svetlost i bacala svoju senku na neuke i proste. Crkva
je u svojoj „neiscrpnoj plodonosnosti u svim dobrim stva-
rima“ dozvolila svojoj deci da propadnu kroz neznanje i
koristila je bolesti koje je ono proizvelo kao instrument
da dodatno porobi svoje glasače i svoje žrtve. ... Takođe,
znamo da je katolička crkva tokom svih godina svoje
vlasti bila neprijatelj svake nauke. Oslanjala se više na
magiju nego na medicinu, na relikvije nego na lekove,
na sveštenike nego na lekare. Mislila je više na astro-
loge nego na astronome. Mrzela je geologe - progonila
je hemičara i zatvarala prirodnjaka i suprotstavljala se

svakom otkriću sračunatom da poboljša stanje čove-
čanstva.” (Robert G. Ingersoll, Rim ili razum? 1888)
I danas, masa ljudi koja duvanom, alkoholom, marihu-
anom, neumerenom i nezdravom ishranom krši osnov-
ne principe zdravlja, ustaje u licemernu hajku protiv 5G
mreže, vakcina, navodnog trovanja iz vazduha, itd.
Dok se odbacivanje praznovernih strahova pojavom
reformacije često objašnjavalo većim obrazovanjem do-
tle neobrazovanog sveta, današnje teorije zavere nemaju
nikakav izgovor u neobrazovanju i neinformisanosti, jer
svako može da čuje argumente protiv popularnih teorija
zavera i da se uveri u njihovu neosnovanost.
Čovek mora da ima jake motive da bi ustao protiv oči-
glednih fakata i protiv zdravog razuma. Jasno možemo da
shvatimo da je uzrok eskalacije savremenih teorija zave-
re — duhovne prirode, u neizmirenosti čoveka sa Bogom,
a ne u ljudskom neobrazovanju i neinformisanosti.
PROJEKCIJA SOPSTVENIH MOTIVA K AO

GENER ATOR BIZARNIH TEORIJA ZAVER A
Pre svega, teorija zavere je često samo hipoteza za
koju ne postoje neosporni dokazi i koja se usvaja ne kao
potencijalna mogućnost, već kao fakat, iako ne ispunja-
va potrebne uslove da bi se mogla proglasiti faktom.
O tuđim namerama i motivima se zaključuje ne na
osnovu neospornih dokaza, već pretpostavkama koje
osoba prihvata kao istinite iako nema sigurne dokaze
da su istiniti. Iako su neke hipoteze teoretski moguće,
zastupnici teorije zavere ih često objašnjavaju na takve
načine koji nemaju smisla, kršeći principe zdravog ra-
zuma. Pokazujući tvrdoglavu nameru da po svaku cenu
odbrane svoje uverenje o zaveri, oni dovode u pitanje

svoju objektivnost i ispravnost motiva koji su ih doveli
do formiranja teorije zavere.
Karakter tuđih namera i motiva se u nedostatku faka-
ta tumači projekcijom sopstvenih motiva drugima. Kada
koristoljubiva osoba analizira dobronamerne postupke
plemenite osobe, ona ima sklonost da zaključi da se iza
njenih dobrih namera krije koristoljublje, jer je ona sama
takva. Isto tako i kada ponosita osoba tumači motive
druge osobe, imaće iskušenje da joj projektuje svoju po-
nositost. Osoba koja je sama pokvarena, imaće utisak da
su i svi drugi pokvareni. Delo prave ljubavi ona ne može
da prepozna ako je sama u sebi nema. Osobi, koja ima u
srcu potisnutu mržnju, čini se da drugi imaju nameru da
unište čovečanstvo zato što je ona sama takva u duši. A
samo bavljenje tuđim zlom donosi neverovatnu satisfak-
ciju i rasterećenje čoveku koga muči sopstvena savest
zbog nepobeđenih sopstvenih iskušenja. Naravno, oso-
ba koja je zaista u srcu plemenita ni na kraj pameti neće
imati ideju da neko ima nameru da uništi čovečanstvo.
„I kad neku izrazito negativnu vlastitu osobinu pripi-
sujemo drugima kod kojih ta osobina postoji u mnogo
manjoj meri ili uopšte ne postoji, govorimo takođe o me-
hanizmu projekcije. Dosta se često dešava da neko ko je
sam izrazito plašljiv gotovo o svim drugim ljudima go-
vori kao o kukavicama. On jednu svoju slabost, koju ni
pred sobom ne želi priznati, projektuje na ostale. Neko
ko je sebičan govori o mnogim drugima da su sebični. ...
Psiholozi navode da ispoljavanje preterano stroge mo-
ralnosti veoma često ukazuje na to da kod takvih gla-
snih i strogih moralista postoje, ili su postojale, želje
slične onima koje pripisuje drugima i osuđuje kod dru-
gih. ... Ogovaranje, sumnjičavost, nepoverljivost, pripisi-
vanje zlih namera drugima dobrim delom ima izvor u
mehanizmu projekcije.” (Dr Nikola Rot, Psihologija ličnosti, 140)
Takvo bavljenje tuđim gresima je đavolji posao. Tuđe
tajne grehe i skrivene zle namere možemo raskrinkava-
ti i suditi samo na osnovu slepog poverenja u izvor koji
nam o njima govori, dok duhovnu zabludu uvek možemo
i trebamo raskrinkavati na osnovu samog njenog smisla.
Mi smo odgovorni da raskrinkavamo prirodu preva-
re da sami ne bismo u nju pali, ali ne i da se bavimo ra-
skrinkavanjem tuđih zlih postupaka, jer oni nisu sfera
naše već tuđe savesti. Ispravno razumevanje duha Bož-
jeg zakona rezultuje time da je čovek sam svestan svoje
sopstvene grešnosti i zavisnosti od Božje milosti, tako da
mu ne pada na pamet sumnjičenje i osuđivanje drugih. On
će dobiti mudrost i nadahnuće (1.Kor.14,24-25) od Boga da
shvati nevidljive motive tuđeg srca, samo ako je u prilici
da drugome pomogne. Kako za objektivnu analizu i sud
o tuđim postupcima često nemamo dovoljno informacija,
njihova nejasnoća nam uvek može biti povod za sumnji-
čenje i projekciju sopstvenih kvarnih motiva. Zato Sveto
pismo ukorava takav duh osuđivanja:
„Ne sudite, da vam se ne sudi.” „Zato se ne možeš izgo-
varati, o čoveče koji god sudiš! Jer kojim sudom sudiš
drugome, sebe osuđuješ; jer to činiš sudeći.” (Matej 7,1;
Rim.2,1)
„Čistima je sve čisto; a poganima i nevernima ništa nije
čisto, nego je opoganjen njihov i um i savest.” (Titu 1,15)
Kada je Isus upozorio na zaveru protiv Njega i rekao:
„Zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me.” (Matej
26,21) većina učenika je reagovala onako kako mi treba
da reagujemo kada postavimo pitanje uzroka naših nevo-
lja: „I zabrinuvši se vrlo počeše svaki govoriti Mu: Da ni-
sam ja, Gospode?” (Matej 26,22) Nepokajani svet ima svoje

neprijatelje kojih se plaši, ali ti strahovi su strani onima
koji svog najvećeg neprijatelja vide u neosvešćenim i zato
nepobeđenim iskušenjima sopstvenog srca:
„Jer mi ovako reče Gospod uhvativši me za ruku i opo-
menuvši me da ne idem putem ovog naroda, govoreći:
Ne govorite zavera kad god ovaj narod kaže zavera, i
ne bojte se čega se on boji, i ne plašite se. Gospoda nad
vojskama svetite; i On neka vam je strah i bojazan.”
(Isaija 8,11-13)
“Jer oči Gospodnje gledaju na pravednike, i uši Nje-
gove na molitvu njihovu; a lice Gospodnje na one koji
zlo čine da ih istrebi sa zemlje. I ko može vama naudi-
ti ako uzidete za dobrim? Nego ako i stradate pravde
radi, blaženi ste. Ali straha njihovog ne bojte se, niti
se plašite;” (1.Pet. 3,12-14)
DA LI BIL GEJTS ZAISTA HOĆE

DA UNIŠTI ČOVEČANSTVO?
Dobar primer projekcije sopstvenih kvarnih motiva u
tumačenju postupaka druge osobe vidimo u slučaju teo-
rije zavere o navodnoj nameri Bila Gejtsa da smanji broj
stanovnika na planeti Zemlji putem korona virusa ili pu-
tem štetnog efekta vakcine koju će razviti protiv korona
virusa. Jedan novinski naslov glasi: „Bil Gejts priznaje:
Vakcine su najbolji način za depopulaciju.” U uvodnom
tekstu zatim čitamo: „Bil Gejts je otvoreno priznao da su
vakcine dizajnirane da bi vlade depopulisale svet.”
Kao argumenat kojim se navodno potvrđuje takvo
priznanje, na društvenim mrežama su osvanule Gejtso-
ve izjave u video formatu sa sledećim sadržajima:
„Uložio sam tri biliona dolara u ovaj virus koji se širi
svetom” i „Danas u svetu ima 6,8 milijardi ljudi. To ide ka
oko devet milijardi. Sada, ako napravimo zaista sjajan
posao na novim vakcinama, zdravstvenoj zaštiti, repro-
duktivnim zdravstvenim službama, mogli bi to spusti-
ti za, možda, 10 ili 15 procenata.” (www.ted.com/talks/
bill_gates_innovating_to_zero/transcript?language=en)
Šta bismo mogli zaključiti o Bilu Gejtsu na osnovu
ovih izjava? No, hajde da proverimo kontekst tih izjava!
Izjava „Uložio sam tri biliona dolara u ovaj respiratorni
virus koji se širi svetom” nije dobro prevedena. Ispravan
prevod bi glasio „Ja sam stavio (procenu) na tri biliona
dolara za ovaj respiratorni virus koji se širi svetom.” Kada
pogledamo širi kontekst njegovih reči, tada vidimo da
Bil Gejts uopšte nije govorio o ulaganju niti stavljanju
novca u širenje virusa već izostavljeni kontekst otkri-
va da je govorio o svojoj proceni štete koju će taj virus
naneti svetskoj ekonomiji. Novinarka Judy Woodruff sa
PBS-a postavlja pitanje Gejtsu:
„Vi ste bili jedan od proročkih glasova pre nekoliko go-
dina koji je rekao da će se pojaviti zarazna bolest koja
bi mogla da ubije milione ljudi. Koliko je ono što se
sada dešava drugačije od onoga što ste Vi očekivali?”
Bil Gejts je odgovorio:
„Pa, nažalost, rekao bih da je ekonomska šteta mnogo
veća. Ja sam stavio (procenu) na tri biliona dolara za
ovaj respiratorni virus koji se širi svetom. I znate, jasno
je da ćemo ići prilično iznad toga.” (https://www.pbs.org/
newshour/show/bill-gates-on-outlook-for-a-covid-19-vacci-
ne-and-where-pandemic-will-hurt-most#transcript)
Bil Gejts je sa blagim podsmehom govorio o svojoj

grešci, kako je mislio da će ta šteta biti samo 3 biliona
dolara, i nastavlja sa objašnjenjem da će ta šteta otići
prilično iznad te sume. On svakako nije mogao da misli
na ulaganje sopstvenog novca, jer njegov ukupan kapital
iznosi 98 milijardi, što je oko trideset puta manja suma
od spomenute vrednosti. Sledeća izjava Bila Gejtsa glasi:
„Danas u svetu ima 6,8 milijardi ljudi. To ide ka oko
devet milijardi. Sada, ako napravimo zaista sjajan
posao na novim vakcinama, zdravstvenoj zaštiti, re-
produktivnim zdravstvenim službama, mogli bi to
spustiti za, možda, 10 ili 15 procenata.”
Kada pogledamo ceo njegov govor, shvatamo da on
govori o smanjenju procenta ugljen-dioksida, čija pro-
dukcija jeste srazmerna broju stanovnika, zbog razvoja
industrije srazmerno broju stanovnika.
Šta se krije iza ideje o smanjenju broja stanovnika?
Bil Gejts, kao filantrop, želi da pomogne stanovništvu
zemalja u razvoju „da se uzdignu iznad gladi i ekstremnog
siromaštva” (Forbes, 21.11.2011), ali da ta pomoć podra-
zumeva uklanjanje principa koji su glad proizveli.
Još 1997. godine, analizirajući krizu zemalja trećeg
sveta Bil Gejts zaključuje da, kako su prirodni resursi
ograničeni, a broj stanovnika se rapidno povećava, da
bi uslovi normalnog i zdravog života bili ispunjeni, mora
postojati kontrola rađanja. Afrički narodi koje odlikuje
masovna glad imaju nekontrolisano rađanje dece, zato
što roditelji znaju da će malo koje od njih preživeti.
Šta bi se desilo kada bi stanovnici SAD-a ili Kine da-
nas imali po desetoro dece? Za samo par generacija nji-
hov broj stanovnika bi postao sto puta veći, što bi zatim
izazvalo glad i propast njihove civilizacije. Zato puko ula-
ganje novca u pomoć gladnima hranom ne bi rešilo pro-
blem, već bi ga umnožilo.
Istorijsko iskustvo je pokazalo da porodice sa mno-
gobrojnom decom dovode roditelje u situaciju da deci ne
mogu dovoljno da se posvete i da im osiguraju neophodnu
pažnju i zadovoljavajuću ishranu, zdravlje i obrazovanje, te
da takvu decu odlikuje povišena smrtnost i otežani uslovi
preživljavanja, koje onda oni sami nastavljaju da prenose
istom tradicijom na svoje buduće potomstvo. Zato Bil Gejts
smatra da, ako bi se u Africi smanjila smrtnost već rođene
dece njihovom zdravstvenom zaštitom, u koju spada i ade-
kvatna vakcinacija, da bi tada takve reforme ulile povere-
nje afričkom stanovništvu da će njihova deca preživeti i da
bi oni tada pristali na kontrolu rađanja.
Koliko mora biti pokvarena duša čoveka koja ove izjave
Bila Gejtsa tumači kao poziv na istrebljenje i likvidaciju?
Već čujem nekoga od njih kako se žali da govorim teške
reči i da vređam. Pa ako smatraju da Bil Gejts želi da li-
kvidira stanovništvo virusom i otrovnom vakcinom, zar
to nije uvreda?! Ako je to dobronamerna primedba, zašto
tako ne shvate i ove moje reči kao izraz dobronamerne
primedbe?!
Na društvenim mrežama smo mogli pročitati sumnji-
čenje filantropskog karaktera Bila Gejtsa. Sebični i usko-
grudi ljudi ne mogu da zamisle da je neko spreman da svoj
novac žrtvuje za dobrobit drugih. Štaviše, takva ideja im
smeta jer je ukor za njihovu uskogrudost.
A kako bi oni rešili problem viška stanovništva? Pa na
onaj način koji projektuju Bilu Gejtsu u tumačenju njego-
vih motiva i namera. Kako su sami pokvareni i zli u svojoj
duši, oni zaključuju da Bil Gejts želi da ih likvidira i da
tako smanji broj stanovnika. Verovatno ni oni sami ne-
maju strategiju da imaju po desetoro dece. Da li je oprav-

dano da ih zato optužimo da imaju strategiju smanjenja
svog potomstva likvidacijom?
Postoji još jedna njihova izražena nedoslednost. Zastu-
pnici teorije zavere se ponose svojom sumnjičavošću tvr-
deći da ih je učinila slobodoumnim u razmišljanju i da ih
je sačuvala od mnogih prevara. Ako je tako, zašto onda
nisu bili dosledni i kritički proverili ove navode o Bilu
Gejtsu? Nisu iz samog straha, koji je njihov glavni pokre-
tač na njihovo sumnjičavo istraživanje. Strah od zablude
je manje snažan motiv nego strah od istine. Ko se plaši
zablude, zar se neće još više plašiti neprijatne istine?!
Ti ljudi imaju jaku potrebu da veruju u teoriju zavere
i zato nju ne sumnjiče. Da nepoštenje njihovog karakte-
ra rezultuje gubljenjem zdravog razuma vidimo u samoj
nelogičnosti njihovog rezonovanja koju je raskrinkao
sam Bil Gejts u odgovoru na pitanja o pomenutim optuž-
bama da on namerava da uništi čovečanstvo:
„Rekao bih da je to ironično kada se odnosi na nekoga
ko daje sve od sebe da bi pripremio svet, i ulaže, kao u
mom slučaju, milijarde dolara u ova oruđa za zarazne
bolesti i zaista pokušava da reši široko zarazne bolesti,
uključujući one koje mogu da prouzrokuju pandemiju.
Ali, znate, mi smo u ludoj situaciji i stoga će biti ludih
glasina.” (Bil Gejts na CCTV: https://youtu.be/nFUdX_0PpT0)
DA LI 5G MREŽA ŠIRI VIRUS KORONE?

Jedna od popularnih teorija zavere povezuje korona
virus sa 5G mrežom. Ona zastupa da radio-talasi pro-
izvode viruse u organizmu i da zato 5G predajnici mo-
bilne telefonije jesu odgovorni za pojavu savremene
epidemije korona virusa. Kao argumenat oni navode po-
klapanje rasprostranjenosti područja 5G mreže u Italiji
sa područjem izražene zastupljenosti korona virusa. Ta-
kođe, oni navode kao argumenat pojavu virusa španske
groznice, koja je odnela milione žrtava, upravo u vreme
kada je došlo do otkrića i omasovljenja upotrebe radio
predajnika. Rezultat tog savremenog praznovernog
shvatanja jeste da ljudi po svetu uništavaju tornjeve sa
predajnicima 5G mreže da bi tako sprečili širenje koro-
na virusa.
Kao što smo mogli zapaziti, ako su neznanje i neinfor-
misanost mogli da budu izgovor za raznorazna sujeverja
i fobije tokom srednjeg veka, ne mogu da budu izgovor
i danas, jer se temeljne postavke praznoverja i fobija
o vezi korone i 5G mogu proveriti. Zato ćemo sada da
uradimo ono što bi svaki pošteni zastupnik pomenutog
praznoverja zaista i uradio da je imao ispravne motive
iza svoje radoznalosti. Preispitaćemo štetnost 5G mreže
i njen potencijalni uticaj na širenje virusne epidemije.
Svi izvori elektromagnetnog zračenja, bez obzira da
li je reč o radio-talasima, zračenju jednog radijatora,
otvorenog plamena, zelene svetlosti odbijene od bilja-
ka, sunčevog, rendgenskog ili kosmičkog zračenja, delu-
ju svakodnevno na nas i obasipaju nas svojim fotonima
energije. Sva ta zračenja klasifikuju se u elektromagnet-
nom spektru prema njihovoj frekvenciji.
Što je frekvencija elektromagnetnih talasa viša i sa-
mim tim njihova talasna dužina kraća, to je njihova
energija veća i eventualno štetnija.
Infracrveni fotoni, od toplog radijatora ili vatre, ima-
ju višu frekvenciju u odnosu na radio-talase 5G mreže
i zato 1,000 do 10,000 puta veću energiju od fotona 5G
mreže. Fotoni vidljive crvene svetlosti imaju 100,000
puta više energije od 5G fotona. Iznad vidljivog dela

spektra, odmah se susrećemo sa štetnim UV (ultralju-
bičastim) zračenjem kojem smo izloženi kada smo na
otvorenom suncu. Fotoni UV zračenja imaju 1,000,000
puta veću energiju nego zračenje 5G i zato su štetni. Oni
izazivaju jonizaciju vazduha, oštećenje mrežnjače oka i
pojavu raka. Ali, gama zraci imaju drastično više energi-
je i daleko su štetniji u odnosu na UV zračenje. Oni izazi-
vaju razaranje tkiva i najveća oštećenja DNK.
Za razliku od frekvencija koje su iznad vidljivog dela
spektra i koje izazivaju jonizaciju vazduha, sami radio
talasi nisu u stanju da izazovu oštećenje tkiva, niti mu-
tacije DNK zato što je energija njihovih fotona drastič-
no slabija. Jedini efekat radio talasa jeste zagrevanje
organizma. Zagrevanje organizma izlaganjem svetlosti
Sunca je zbog UV zračenja daleko rizičnije nego zagre-
vanje zračenjem radijatora. Zagrevanje radio-talasima
ne može imati štetnije dejstvo na čoveka od zagrevanja
radijatorom, s jedinom razlikom što će toplota radijato-
ra više da se zadrži na koži, dok će radio-talasi prodre-
ti kroz kožu i zagrevati unutrašnje organe. Kako su se
zbog te karakteristike radio-talasi pokazali blagotvor-
nim za organizam, oni se primenjuju u medicini radi po-
boljšanja cirkulacije ili povećanja produkcije kolagena.
Kako poboljšana cirkulacija poboljšava funkciju ma-
tičnih ćelija, možemo postaviti pitanje da li ona može
pored regenerativne moći, povećati i verovatnoću po-
jave raka? Dosadašnja istraživanja nisu dokazala jasnu
vezu između zagrevanja organizma radio-talasima i po-
jave raka, ali su pokazala snažnu korelaciju između ma-
lih svakodnevnih čašica alkohola i raka, duvana i raka, i
neispavanosti i pojave raka.
Kada u vreme infekcije organizam sam sebe zagreva
da bi podigao imunitet, tada se podiže hormon soma-
tostatin da blokira hormon rasta, jer povišen metaboli-
zam podiže nivo slobodnih radikala, pa bi prosečan nivo
hormona rasta tada povećao mogućnost nastanka mu-
tacija i raka. Ali kada se organizam spolja zagreva, tada
potreba za sopstvenim trošenjem energije opada i or-
ganizam, rasterećen od potrebe za sopstvenim metabo-
lizmom, koristi priliku da podigne hormon rasta i sebe
regeneriše. Dva boravka u sauni pri temperaturi od 80
C, u trajanju od po 20 minuta, sa pauzom između od pola
sata, podiže nivo hormona rasta dva puta. To znači da
bi zagrevanje organizma radio-talasima moglo čak da
smanji potrebu za sopstvenim metaboličkim aktivnosti-
ma i da tako uspori proces starenja i smanji mogućnost
nastanka raka. Naravno, samo uz uslov da je to zračenje
ravnomerno raspoređeno.
Mnogi terapeutski regenerativni procesi se već postižu
infracrvenim saunama gde niže frekvencije infracrvenog
spektra prolaze kroz kožu i zagrevaju unutrašnje tkivo,
bez poznatog iscrpljivanja tipičnog za klasične saune.
No, kako preterano zagrevanje radio-talasima izaziva oči-
gledne opekotine i oštećenja tkiva, utvrđeno je da konstan-
tno izlaganje radio-talasima ne bi smelo da ima veću sna-
gu od 4 vata po kg težine. Kao sigurna granica za upotrebu
mobilnih telefona, zato što se prislanjaju uz glavu, određe-
na je maksimalna jačina od 1,6 vata po kilogramu. Energija
radio-talasa kojom se organizam direktno izlaže za vreme
terapije radio-talasima iznosi do pedesetak vati usmerenih
ka određenom području tkiva. Direktna izloženost zračenju
mikrotalasne pećnice bi u tom slučaju bila veoma opasna jer
bi malu površinu tela izložila zračenju do 800 vati.
Posle ovih saznanja, nameće nam se pitanje koliko su

bezbedna zračenja mobilne telefonije.
Stanice za mobilnu telefoniju imaju snagu uglavnom od
20 do 120 vati. Treba imati na umu da snaga predajnika
drastično opada sa rastojanjem od predajnika, jer se si-
gnal od antene širi na sve strane, uglavnom horizontalno.
Za izračunavanje slabljenja snage se koristi Okumura-Ha-
ta formula. Iz nje proizilazi da predajnik od 120 vati, na
rastojanju od 10 metara ima izmerenu snagu od 48 mi-
krovata (0,000048 W). Njegovo zračenje na tom rastoja-
nju svakako ne može biti štetno.
Pogledajmo sada podatke o navodnom poklapanju špan-
ske groznice sa zračenjem radio-talasnih predajnika.
Epidemija španskog gripa je proizvela najmanje 50

miliona žrtava tokom svoja tri talasa koja su obišla svet
1918. i 1919. godine, dok je masovna pojava komercijalnih
radio stanica krenula tek od 2. novembra 1920. godine,
kada je radio stanica u Pitsburgu, u Pensilvaniji, počela sa
emitovanjem programa od jedan sat dnevno i to sa sna-
gom od svega 100 vati. Dakle, epidemija španskog gripa
je već bila završena u vreme kada su komercijalne radio
stanice tek počinjale sa svojim aktivnim radom.
Masovne virusne epidemije, kao na primer, velikih
boginja, snalazile su svet vekovima i milenijumima pre
pronalaska radio-predajnika. Od masovne pojave ko-
mercijalnih radio stanica dvadesetih godina XX veka,

nisu zabeležene epidemije na njihovim područjima još
više decenija. Snažan predajnik radio Beograda (kod
Obrenovca), 23 godine je (1976-1999) emitovao pro-
gram sa snagom od dva miliona vati, bez ikakvih štetnih
efekata po prirodu i ljude u svojoj okolini, i bez ikakvih
epidemija.
Zanima nas korelacija mapa sa 5G mrežom i koronom
na području Italije.
Vidimo da zaista postoji poklapanje. No, hajde da po-
gledamo još neke korelacije. Visoka zastupljenost faši-
stičkih, ateističkih i anarhističkih shvatanja na istom
području, visoko nasilje u porodici i visok broj saobra-
ćajnih nesreća. Ali to su bili fenomeni tog područja pre
pojave 5G mreže.
Možemo zaključiti da će slabiji imunitet ljudi tog pod-
ručja pre biti u korelaciji sa genetikom tog stanovništva
(dinarci i mediteranci) nego sa 5G. Uostalom, Iran je po-
sebno pogođen korona virusom, a uopšte nema 5G mre-
žu. Rasprostiranje virusnih infekcija se dešava fizičkim
kontaktima, a ne radio-talasima, i zato fakat da izolacija
uspešno blokira širenje virusa osporava hipotezu da ra-
dio-talasi izazivaju epidemije.
GUBLJENJE ZDR AVOG R AZUMA

Postoji mnoštvo teorija zavera koje svojim besmislom
otkrivaju ozbiljne probleme razuma onoga ko ih zastu-
pa. Ne bih više ulazio u raskrinkavanje tih teorija jer to
neće otkloniti uzrok problema, jaku unutrašnju potrebu
koja čoveka navodi da veruje u zabludu. Dovoljno je da
unesemo svoj Ego i njegove odbrambene mehanizme u
našu potragu za istinom, pa da pitanje šta istina jeste
bude nadjačano odgovorom na pitanje šta bismo mi že-
leli da istina jeste. To se takođe dešava ako postavljamo
pitanje „Šta je istina?” oko onih pojmova koji su nam već
bili sasvim jasni, jer time dozvoljavamo da nama ovlada
sumnjičenje.
Da bismo mogli da posumnjamo u postojeće fakte, u
traženju istine mi moramo umesto istinoljubivošću da
budemo pokrenuti zabludostrašljivošću tj. sumnjom.
Nikako ne želim reći da treba svemu slepo verovati
i da pojave ne treba proveravati, ali je jako bitno iz ko-
jih motiva to činimo. Kao što nije svejedno da li dobro
delo činimo iz straha nečiste savesti ili iz prave ljubavi
prema drugoj osobi, tako isto nije svejedno da li smo ra-
doznali iz straha od zablude ili iz ljubavi prema istini.
Kada smo pokrenuti na istraživanje istine iz straha od
zablude umesto iz ljubavi prema istini, tada smo skloni
da sumnjičimo ono što je jasno, baš zato što je jasno, a da
poverujemo u istinitost one hipoteze koja je nedokaziva
upravo zato što svojom nejasnoćom „golica” našu znati-
želju. Sumnja će nas, dakle, navesti da za istinu prihvati-
mo ono čega se plašimo i za šta nemamo jasne argumen-
te, već samo pretpostavke.
Ljudi mogu iskreno želeti da provere šta je istina, ali
ako ih pokreće strah od zablude, a ne ljubav prema isti-
ni, ne postoji nijedan dokaz koji ih može zadovoljiti u
potpunosti. Oni, na primer, sumnjaju da uopšte postoje
osobe obolele od korona virusa i traže da se upoznaju sa
tim slučajevima. Oni iskreno traže dokaz da korona vi-
rus nije izmišljen. Ali ispostavlja se da im nijedan dokaz
nije dovoljan. Uprkos svim dokazima, oni i dalje zadrža-
vaju sumnju. Koliko god dokaza da nađemo protiv neke
hipoteze, uvek postoje preduslovi koji se mogu sumnjičiti
otvaranjem novih pitanja: “Da li ova osoba mene laže da je

bolesna od korona virusa? Da li ju je neko platio da glumi?”
Oboleli od korona virusa mogu pored nje mrtvi da pa-
daju, ali ona će nastaviti da sumnja: “Ne bi li i inače ova
osoba kad-tad umrla? Jeste da je umrla mlada, ali to nije
od COVID-19 već od sezonskog gripa!”
Na kraju čovek može sumnjičiti sopstveno ime i pre-
zime, i pitati sebe da li je možda sve ovo nečiji san ili
nekakav scenario unapred napisane priče.
Uklanjanjem povoda za sumnju mi ne otklanjamo
sumnju iz srca sumnjičave osobe već samo povod za ma-
nifestaciju sumnje. Postoje osobe prirodno vrlo razvije-
nog razuma, koje bismo mogli da razložnim argumenti-
ma uspešno odvratimo od zastupanja zablude, ali time
im ne bismo suštinski pomogli, jer bi svoj strah i dalje
u sebi zadržale kao generator budućih teorija zavere i
sumnjičenja drugih ljudi. Zato protiv same sumnjičavo-
sti (straha od zablude) mi se ne možemo boriti većim
dokazima već jedino pokajanjem za samu sumnjičavost.
Ne samo teorije zavere, već i megalomanske ideje o
istoriji koje uzdižu sopstveni narod naspram drugih,
zatim predrasude prema drugima, razna praznoverja i
sujeverja imaju svoj direktan izvor u snažnim motivima
sopstvene nepobeđene gordosti, sebičnosti, kukavičlu-
ku i mržnji. Motive velikog Ega koji nas čine subjektiv-
nim u prosuđivanju (strah, gordost, sebičnost...), treba
nazvati pravim imenom — pojmom greha pred sopstve-
nom savešću i boriti se svakodnevno protiv njih, inače
ne možemo govoriti da su ispunjeni osnovni preduslovi
objektivnog razumnog prosuđivanja.
Pretpostavimo da se jednoga dana zaista pokaže da
su zastupnici teorije zavere bili u pravu u vezi sa nekim
svojim tvrdnjama koje su oni zastupali kao istinite, iako
nisu imali argumente da bi svoje teorije dokazali. Šta bi
bilo bolje? Da smo bili u zabludi (ili rezervisani) zbog
nedostatka dokaza ili da smo bili u pravu po cenu gubit-
ka zdravog razuma i života u strahu?! Naravno, bolje je
biti u zabludi ili još bolje rezervisan, nego slučajno biti
u pravu, a biti lud, i tim ludilom i druge zaluđivati! Duh
sumnjičavosti je greh, zbog kojeg čovek kojim ovlada
sumnja postaje sklon da i svoje najbolje prijatelje sum-
njiči kao neprijatelje.
Teorija zavere je najčešće prožeta licemerstvom, kroz
bavljenje onim što nije u našoj moći, uz istovremeno za-
nemarivanje onoga što do nas stoji. Zastupnici trovanja
(zaprašivanjem iz aviona ili vakcinama) često sami kon-
zumiraju duvan, alkohol, kafu, životinjsku mast i drugu
nezdravu hranu, što otkriva da je njihova kampanja pro-
tiv zaprašivanja i vakcina licemerna.
Čovek mora sam imati plemenito htenje kojim će se
odupirati duhu sumnjičavosti i okrivljavanju drugoga za
nesreću koja ga snalazi, jer je okrivljavanje drugoga u
svoj svojoj dubini hula na Božje proviđenje i zato hula na
samog Boga što dozvoljava nepravdu koja nema nikakav
smisao. Setimo se da je Isus Hristos onima koji su krivili
spoljne uticaje za svoju nesreću i padove u iskušenjima
skrenuo pažnju da je izvor greha koji ih opoganjuje u nji-
hovim sopstvenim srcima, a ne u spoljnim uticajima:
„Sva ova zla iznutra izlaze i pogane čoveka.” (Marko 7,23)
Duboko preispitivanje smisla sopstvene egzistencije
koja je sada dovedena u opasnost i preispitivanje sop-
stvene odgovornosti za krizu nije prijatan stres, i mi
bismo svi radije želeli da za nesreću okrivimo nekog
drugog ili nešto drugo, što će nas osloboditi od bilo ka-
kvog oblika lične odgovornosti. Dakle, da bismo došli do
objektivne slike o stvarnosti, mi moramo prethodno da

krenemo u svakodnevnu borbu sa sobom, da istinski po-
beđujemo svoja životna iskušenja, inače će naše slabosti
da nas učine subjektivnim u prosuđivanju stvarnog ka-
raktera novonastale situacije.
DA LI VERUJEMO ILI R AZUMEMO?

Zastupnici teorije zavere često tvrde da smo mi koji ne-
giramo njihove razloge za strah (na primer, globalnu za-
veru sa korona virusom, opasnost 5G i štetan uticaj vak-
cina), zapravo prevareni preko sredstava informisanja, jer
navodno više verujemo zvaničnoj TV i novinama nego što
mislimo svojom glavom.
Oni ne shvataju da ako ja, na primer, zastupam korisnost
vakcine ili bezopasnost 5G, da to ne zastupam zato što sam
to poverovao jer sam tako čuo na TV-u ili što sam tako na-
učio u školskom gradivu, već zato što sam razumeo kako
vakcina podiže imunitet i kako deluju radio talasi preko 5G
mreže. Ja nemam potrebe da to verujem. Ja to razumem.
Ali zastupnici straha od zavere tumače tuđe rezonova-
nje projekcijom svojih sopstvenih principa. Oni sami ne ko-
riste razum da shvate funkcionisanje vakcine i 5G, već se
odriču svoje odgovorne upotrebe razuma i tu odgovornost
mišljenja prebacuju na onoga kome slepo veruju.
Kome oni slepo veruju?
Uglavnom slepo veruju svom velikom Egu, svom prevar-
nom srcu, svojim strahovima i uobraziljama, tabuizirajući
svako preispitivanje i proveru smisla onoga što veruju.
A da li ja verujem sebi i svom Egu? Ne! Ja se čuvam sebe
da se na sebe ne oslonim jer shvatam sledeće iskušenje
“Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?”
(Jeremija 17,9) Pravilno razumevanje duha Božjeg zakona
koji ukorava sumnjičenje, kukavičluk, egocentrizam, me-
galomaniju, sujetu, gordost, bunt i druge grehe, čuva me da
se na sebe ne oslonim i ne postanem subjektivan u svom
sudu. Ukoravajući me za grešne sklonosti, Božji zakon me
čuva da ne umislim da sam toliko bitan da me navodno Bil
Gejts sa pažnjom preko mobilnog telefona prisluškuje i sni-
ma moje pripremanje vegetarijanske hrane u kuhinji.
Ali ako ne verujem svom srcu i odupirem se njegovim
fobijama i egoizmu, to ne znači da na sebe ne preuzimam
odgovornost da upotrebim razum i istražim šta je istina.
Ipak, možemo primetiti da pojedini od zastupnika zavere
pokazuju izraženo poverenje u pojedine stručnjake iz elek-
tronike, ali one koji tvrde da je 5G opasna ili kako slepo
veruju stručnjacima iz medicine, ali onima koji tvrde da su
vakcine štetne.
Iako zastupnici straha od zavere sumnjaju u sve i sva-
koga, ovde pokazuju tvrdoglavu isključivost i slepu veru.
Oni ne kažu da su im stručnjaci pomogli da shvate zašto
su vakcine i 5G opasni, već kažu “verujem im” i onda nam
umesto objašnjenja svojim rečima, šalju link sa njihovim
izlaganjima, da bismo im i mi isto tako verovali. Oni imaju
potrebu da im veruju, ali nisu u stanju da razumeju objaš-
njenja tih “stručnjaka”.
Nije moguće shvatiti da je 5G opasna ili da je vakcini-
sanje samo po sebi štetno, zato što naprosto nije moguće
shvatiti nešto što je besmisleno, već se takva shvatanja
mogu usvajati samo na slepo na poverenje.
Zastupnici straha od zavere otkrivaju da kada su u školi
učili gradivo da vrlo verovatno nikada nisu razumeli kako
funkcionišu vakcine ili da nisu razumeli karakteristike ra-
dio talasa, već da su gradivo slepo usvajali tj. bubali napa-
met, bez lične odgovornosti da ga razumeju. A možda su
tada i razumeli gradivo, ali je kasnije njihova jaka unutraš-

nja potreba za teorijom zavere potpuno isključila njihovo
zdravorazumno rezonovanje.
Da bismo mogli da sudimo o nekim drugim pojmovima,
kao što je pitanje globalne zavere sa korona virusom, uop-
šte ne treba da budemo posebno stručni da bismo prosudi-
li da li tako nešto ima smisla da se dešava ili nema. Uopšte
nema potrebe da budemo specijalno informisani. Potpuno
je besmisleno da bi se masa ljudi svesno i organizovano
udružila u nameri da sprovede smanjenje populacije ili
kontrolu ljudi preko mikročipova.
Ma kako čovek bio iskvaren, on ima savest koja ga čuva
od svesnih zlih namera. Ljudska istorija otkriva da ni naj-
veća zla nisu činjena svesno i zlonamerno već sa snažnim
ideološkim izgovorima. Zato je nezamislivo da bi nivo
iskvarenosti mogao dostići tako visok nivo da ljudi namer-
no, svesno i protiv svoje savesti rade na sprovođenju kakve
globalne zle namere. Da bi dovoljan broj zlih i nesavesnih
ljudi za takav projekat mogao biti mobilisan, to bi značilo
da bi većina sveta već morala postati toliko zla, da ne bi ni
bila dostojna ičeg drugog do svog uništenja. Ako najbolji
narodni predstavnici donose svesnu odluku da poubijaju
većinu, koliko li tek mora biti iskvaren sam narod iz koga
je proistekla tako iskvarena elita?!
Realno posmatrano, iskvareno je samo srce teoretičara
zavere. Oni projekcijom svog kvarnog karaktera drugima
dolaze do zaključka o njihovim navodnim zlim namerama
protiv čovečanstva ili na osnovu strahova sopstvene neči-
ste savesti dolaze do uverenja da neko hoće da ih ubije. U
tom drugom slučaju, oni, isto kao kada je Kajin ubio Ave-
lja, zaključuju da im neko radi o glavi, jer podsvesno dobro
znaju šta su zbog svojih nepokajanih greha zaslužili.
DA LI SU TEORETIČARI ZAVERE
SAVREMENI PROROCI KOJI UKOR AVAJU
GREHE ELITE?
Mogu se čuti tvrdnje da savremeni teoretičari zavere
ukoravaju zlo političke elite isto onako kako Sveto pismo
iznosi ukore protiv zla izrailjskih vladara. No, postoji veli-
ka razlika između ukoravanja zla od strane Božjih proro-
ka i ukoravanja zla od strane teoretičara zavere.
Teoretičari zavere su jako popularni jer niti kritikuju
grehe naroda, niti uvrežene duhovne zablude, već samo
zle namere vlasti. Takva kritika je licemerna iz više ra-
zloga. Pre svega, besmisleno bi bilo i očekivati da će vlast
imati bolji mentalitet od naroda koji ju je iznedrio. Zato
sami gresi zloupotrebe moći jesu, na neki način, i praved-
na kazna i opomena za narod koji bi iste grehe činio kada
bi bio na mestu ljudi u vlasti.
Takođe, teoretičari zavere kritikuju zla koja čini elita, a
koje ona sakriva od drugih. Kako elita te grehe sakriva od
drugih, jasno je da ljudi već imaju svest da su ti gresi loši,
a to znači da takva kritika ne pomaže narodu da se sam
popravi, već samo da opravda svoje grehe tako što ih po-
redi sa gresima onih na vlasti. A takva kritika ne pomaže
ni vlasti jer vlast zna sama da je to što čini loše, čim svoje
grehe sakriva od naroda.
Takva kritika zlih namera vlasti je, takođe, jako površ-
na jer ne ukorava one grehe koje narod već ima, već kri-
tikuje samo zle namere vlasti. Nije dovoljno ukoravati zle
namere, jer se i iza dobrih namera, na primer, da se ustu-
pi starijoj osobi mesto za sedenje u autobusu mogu kriti
loši motivi ponositosti, gordosti, straha nečiste savesti,
sebičnog sentimenta, umesto motiva prave ljubavi. Kriti-
kom zlih namera se odaje utisak da samo ljudi koji imaju
zle namere jesu loši, dok većina koja svoje grešne motive
srca izgovara dobrim namerama, ostaje bez ukora.
Božji proroci su oštro ukoravali one grehe izrailjskih
vladara koji su pretili da postanu uzor drugima da ih ve-
ćina potom ponovo čini, međutim, teoretičari zavere ta-
kve grehe ne ukoravaju jer bi se i sami našli ukoreni za
te grehe. Kada bi kritikovali hedonizam, želju za moć i za
slavom, paradiranje, nezdravu i neumerenu ishranu, raz-
vratan život, popularne opijate (zabavnu muziku, alkohol,
duvan, marihuanu) izgubili bi odobravanje i omiljenost
kakvu imaju sada kada kritikuju zaprašivanje, zatrova-
nost osiromašenim uranijumom, vakcinaciju, itd.
Zbog kritike opštenarodnih greha, Božji proroci su bili
progonjeni, dok su teoretičari zavere omiljeni, jer navo-
deći ljude da se bave tuđom odgovornošću, oni te ljude
oslobađaju od sopstvene odgovornosti za svoje postupke.
Dok su Božji proroci kritikovali vladare što ugađaju že-
ljama naroda, teoretičari zavere rade suprotno, tvrde da
vladari imaju želje i namere protiv naroda. Besmisleno bi
bilo da bilo koji vladar ima svesnu nameru da upropasti
svoj narod, jer od toga nema koristi, pa zato nemamo ni-
jedan slučaj da je Božji prorok upozoravao na zavere koje
bi kralj imao protiv sopstvenog naroda. Imamo suprotno,
puno primera kada se vladar odricao istine i Božjeg zako-
na, želeći da ugodi gresima i običajima naroda, pa je zato
bio ukoravan od Božjih proroka.
Jedine zabeležene biblijske primere kritike vladara koji
svesno žele da naude narodu vidimo kada je reč o stranim
vladarima koji jevrejski narod drže u ropstvu. Kada su
Jevreji došli pod vlast Vavilonjana, lažni proroci su trovali
narod duhom bunta i mržnje protiv okupatora, što je slič-
no delu teoretičara zavere, dok su Božji proroci zastupali
suprotnu opomenu:
„Savijte vrat svoj pod jaram cara vavilonskog i služite
njemu i narodu njegovom, pa ćete ostati živi. Zašto da
poginete ti i narod tvoj od mača i od gladi i od pomora,
kako reče Gospod za narod koji ne bi služio caru va-
vilonskom? Ne slušajte, dakle, šta govore proroci koji
vam kažu i vele: Nećete služiti caru vavilonskom, jer
vam oni prorokuju laž. ... I tražite dobro gradu, u koji
vas preselih, i molite se za nj Gospodu, jer u dobru nje-
govom biće vama dobro.” (Jeremija 27:12-14; 29,7)
Kako je bilo pod vavilonskim ropstvom, tako je bilo i
pod rimskom okupacijom. Isus je pozvao ljude da krotko i
ponizno trpe nepravdu, dok su lažni proroci i lažne Mesije
ustajali protiv nepravedne rimske vlasti. Isus je zastupao
borbu protiv druge vrste neprijatelja, a ne protiv vlasti, pa
su Ga Jevreji proglašavali izdajicom naroda, govoreći da je
bolje da On jedan postrada, nego ceo narod zbog Njega:
„I ne bojte se onih koji ubijaju telo a duše ne mogu
ubiti.” „Ne branite se oda zla, ... kada vas poteraju iz
jednog mesta, idite u drugo...” (Matej 10,28; 5,39; 10,23)
Načelo da se služi čak i nepravednim vlastima, izuzev
u zahtevima da se krši Božji zakon, ponavljali su apostoli:
„Sluge! Budite pokorni sa svakim strahom gospodarima
ne samo dobrima i krotkima, nego i zlima.” (1.Petr.2,18)
U ovom iskvarenom svetu vlast je neophodna da bi kri-
vičnim zakonom navela na odgovorno ponašanje one koji
ne nose sami na sebi odgovornost za svoje postupke. Na-
ravno da će takva vlast biti sklona zloupotrebi svoje moći
jer je formiraju grešni ljudi. Bog je unapred upozorio lju-
de na prokletstvo njihove iskvarenosti i zato zavisnosti
od zemaljskog vladara:
„Uzimaće desetak od useva vaših i od vinograda vaših,

i davaće dvoranima svojim i slugama svojim. ... Stada će
vaša desetkovati i vi ćete mu biti robovi. Pa ćete onda vi-
kati radi cara svojega, kojega izabraste sebi, ali vas Gos-
pod neće onda uslišiti. Ali, narod ne hte poslušati reči
Samuilovih, i rekoše: Ne, nego car neka bude nad nama,
da budemo i mi kao svi narodi; i neka nam sudi car naš i
ide pred nama i vodi naše ratove.” (1.Samuilova 8.)
Kada je Isus rekao „Moje carstvo nije od ovoga sveta”
(Jovan 18,36) time je podsetio svoje učenike da ovo ovde
nije Njegov svet, već da je ovo svet nepravde samim tim što
je svet nepravednih ljudi. Nepravda, kao i bolest, nesreća
pa i sama smrt, jeste iskušenje koje čovek mora da nauči
zrelo da trpi, inače će na nju odgovoriti takođe zlom i tako
se izjednačiti po karakteru sa onima protiv kojih se bori.
Borba protiv nepravde represivnim putem jedino može
da proizvode licemerstvo i zato ne može da se poredi sa
borbom protiv nepravde prosvećivanjem naroda i njego-
vim dragovoljnim pristankom na pokajanje i reformu. Na-
rod koji odbija da se reformiše nije ni dostojan da ima bolju
vlast od one koja je izraz njegovog sopstvenog mentaliteta.
„Vlast pod kojom je Isus živeo bila je izopačena i suro-
va; na svakom koraku čulo se o zloupotrebama – oti-
mačini, netrpeljivosti i tlačiteljskoj okrutnosti. Ipak,
Spasitelj nije pokušao da izvrši nikakve društvene re-
forme. On nije napadao nikakve nacionalne zloupotre-
be, niti osuđivao neprijateljske nacije. Nije se mešao u
vlast ili administraciju onih koji su bili na vlasti. Onaj
koji je bio naš primer držao se daleko od zemaljskih
vlasti. Ne zato što je bio ravnodušan prema ljudskim
nevoljama, nego zato što se lek nije nalazio samo u
ljudskim i spoljašnjim merama. Da bi bilo delotvorno,
lečenje mora obuhvatiti svakog pojedinca i mora obno-
viti srce.” (EGW, Čežnja vekova, glava 55)
Istorija je pokazala da smena vlasti bez reformacije
mentaliteta samo zamenjuje jedno zlo sa drugim. Poznati
primer je francuska revolucija koja se završila sa nečuve-
nim terorom, gde je teorijom zavere svako svakog sum-
njičio i slao na giljotinu.
Dakle, najveća i najopasnija zavera se krije u delu teo-
retičara zavere koji svojim teorijama ljude odvraćaju od
borbe protiv sopstvenih zabluda i greha, koji njihova srca
truju buntom i mržnjom, i navode ih da za svoje probleme
okrivljuju nekog drugog. Nemački filozof Hegel je tvrdio da
je francuska revolucija propala zato što joj nije prethodila
protestantska reformacija kao u nemačkim državama:
„Liberalizam kao apstrakcija, dolazeći iz Francuske,
raširio se rimskim svetom; ali religiozno ropstvo dr-
žalo je taj svet u okovima političkog ropstva. Zato je
neispravan princip da se okovi koji sputavaju pravič-
nost i slobodu mogu slomiti bez emancipacije svesti i
da može postojati revolucija bez reformacije.” (Georg
Wilhelm Friedrich Hegel, Vorlesungen über die Philosophie
der Geschichte, 558)
Reformаcija je proizvela preuzimanje odgovornosti
svakog čoveka na sebe samog, pa se duh samokritičnosti i
polaženja od sebe samog kao najvećeg neprijatelja mogao
primetiti kao odlika mentaliteta protestantskih naroda,
kako to otkriva i sledeći izveštaj iz XIX veka:
„Nijedan narod ne izobličava sam svoje nedostatke i
pogreške tako oštro kao Nemci. Francuz i same svoje
pogreške hvali i lepom bojom prevlači. Nemac se i o
svojim vrlinama sumnja i o njima skromno govori.
Francuz, kada hvali svoj narod, on bira samo lepe reči.
Francuska je sunce na nebu. Englez nigda vam ne hvali
svoj narod; drži da mu nije potrebno dokazivati da

je sunce svetlo. Nemac, za svaku nesreću koja posti-
gne njega ili njegovu zemlju, krivi samo sebe. Francuz
svagda obara krivicu na drugoga. Englez ne krivi ni-
koga, on ćuti, kao narod koji čita mnogo Bibliju, nalazi,
da su to sve putevi Božjeg proviđenja, kojima se mora
proći, pa bili oni uglađeni ili trnoviti.” (Ljubomir Nena-
dović, Sabrana dela)
„Proročki duh počinje ne kritikom društva već samokri-
tičnošću. Biti Protestant znači biti samokritičan... Prote-
stantizam ne može želeti monopol ili totalitarnu kontro-
lu. Ljudska priroda je takva kakva jeste; Protestantizam
traži spoljnu kritiku radi svog sopstvenog zdravlja.”
(John Leith, Pilgrimage of a Presbyterian, p. 328.)
Ta samokritičnost je tajna uspeha onih revolucija koje
su ustajale protiv stranog okupatora ili domaćeg tiranina,
i kojima zato ostvarena sloboda nije donosila haos i anar-
hiju, koju bi na kraju obuzdao neki novi tiranin, već slo-
bodu koja je donosila svaku vrstu prosperiteta. To je bilo
istorijsko iskustvo husitske (češke), holandske, engleske i
američke revolucije.
U biblijskoj istoriji imamo jedan adekvatan primer
odupiranja zaveri midsko-persijskog cara Asvira, koji
je pod uticajem svog glavnog vezira (ministra) Amana,
doneo nameru da istrebi jevrejski narod. Osoba koja je
isprovocirala Amana na takvu zaveru bio je Jevrejin Mar-
dohej koji je odbio da se pokloni Amanu, ne želeći da time
prekrši Prvu Božju zapovest - „Nemoj imati drugih bogo-
va”, i da tako Amana stavi na mesto Boga. Kada je Aman
saznao da je Mardohej Jevrejin i da ceo jevrejski narod
zastupa takvu religiju, napravio je zaveru da istrebi Mar-
doheja zajedno sa svim Jevrejima. Uskoro je po celom car-
stvu poslat dekret o istrebljenju koji je sadržao ove reči:
„Veliki car Asvir upraviteljima sto i dvadeset i sedam
pokrajina: Pošto sam upitao savetnike kako bi se to
moglo ostvariti, Aman je ukazao na to da se među osta-
le narode sveta zavukao jedan neprijateljski narod,
svojim zakonima sa svima sukobljen, narod koji večno
prezire careve odluke tako da se ne može učvrstiti
zajedničko carstvo kojim inače besprekorno upravlja-
mo.” (Jestira 3, 13a-13e, Septuaginta)
Kakva je bila reakcija Jevreja?
Sasvim suprotna od one koju proizvode teoretičari za-
vere. Jevreji su uzeli trodnevni post bez hrane i vode i va-
pili su Bogu:
„I u svim zemljama, u koje god mesto dođe reč careva i
zapovest njegova, bi velika žalost među Jevrejima i post i
plač i jauk, i mnogi u kostreti i pepelu ležahu.” (Jestira 4,3)
Sam Mardohej se osetio odgovornim što je svojim po-
štovanjem Božjeg zakona navukao zlo na Jevreje. Preispi-
tujući pobude svoga srca, on se ponizio pred Bogom po-
steći u prahu i pepelu. Njegova molitva otkriva njegove
plemenite pobude:
„Tebi je sve poznato; ti znaš, Gospode: nisam pao niči-
ce pred bahatog Amana, ali ne iz drskosti, ni iz oholo-
sti, ni iz častoljublja. Ti znaš da bih za spas Izraela bio
voljan i tabane njegove celivati. To sam učinio zato da
ne metnem čast koja se iskazuje čoveku iznad one koja
se iskazuje Bogu... Neću pasti ničice ni pred kim, nego
samo pred tobom, moj Gospode, i to ne činim iz oholo-
sti. Sada, Gospode, Bože, Care, Bože Avramov, poštedi
narod svoj, jer gledaju samo kako bi nas istrebili: žele

da unište ono što je od početka bila tvoja baština.
Nemoj zanemariti svoju svojinu koju si oslobodio iz
egipatske zemlje! Usliši molitvu moju, budi milostiv
nasledstvu svome i u veselje promeni plač naš, da
bismo, ostavši živi, mogli hvalospevima slaviti ime
tvoje i nemoj dopustiti da iščeznu usta onih koji te
hvale, o Gospode!‘ I sav je Izrael vapio svom snagom
svojom, jer je smrt bila pred očima njihovim.” (Jestira
4,17i, , Septuaginta)
Umesto da se zainati i uzoholi, jevrejski narod se po-
nizio pred Bogom i pokajao za svoje grehe, pa se njego-
vo prokletstvo pretvorilo u blagoslov. Bog je već imao u
svom proviđenju od ranije pripremljeno rešenje za ovu
tešku krizu, ali od njega ne bi bilo ništa da se Jevreji nisu
ponizili i pokajali za svoje grehe. Cela ta borba i pobeda
sadržana je u proročkom snu koji je pre svih tih događaja
usnio Mardohej, a koji je predslika sudbine Božjeg naroda
pred kraj grešnoga sveta:
„Ovo je njegov san. Evo: krici i buka, grmljavina i ze-
mljotres; pometenost na zemlji. Zatim: dva ogromna
zmaja, oba spremna za borbu, brekću snažno. Na to
brektanje svaki se narod pripremi za rat kako bi se
borio protiv naroda pravednih. Bio je dan mraka i
tame, jada i pečali, čemera i velike pometenosti na
zemlji. Sav narod pravednih, snužden od straha pred
vlastitom nesrećom, spremi se na propast i zavapi k
Bogu. Od tog njihovog vapaja neki mali izvor poraste u
ogromnu reku, obilnu vodom. Ogranu svetlo i sunce te
se poniženi uzvisiše i proždreše moćne.” (Jestira 1,1d-
1k, Septuaginta)
TEORIJA ZAVERE O JAČANJU ULOGE DRŽAVE

I GLOBALNE DIKTATURE
Jedna od popularnijih teorija zavere tvrdi da je korona
virus napravljen da bi se pod izgovorom epidemije ojača-
la vlast države ili da bi se čak zavela globalna diktatura.
Takva teorija je krajnje licemerna jer previđa mnogo veći
problem na kojem počiva savremena eskalacija represiv-
ne uloge države i njen sve veći uticaj na život pojedinca
— a to je opšta eskalacija zla i dekadencija Zapadne civi-
lizacije. Međutim, taj problem većina želi da zataška jer
ne sadrži suštinu svake teorije zavere — prebacivanje na
drugoga sopstvene odgovornosti za krizu.
Kako postoje neprestane primedbe na vlast zbog nje-
ne navodne ili potencijalne zloupotrebe političke moći
povodom opasnosti od epidemije korona virusom, po-
trebno je da shvatimo da svaka vlast živi i jača svoju
moć na račun odsustva lične odgovornosti pojedinca.
Što su ljudi neodgovorniji i gori, to imaju veću potrebu
za represivnim sistemom koji će im obezbediti građan-
sku sigurnost i sačuvati ih od „anarhije”. Kada bi ljudi
bili neiskvareni, kada bi svaki čovek nosio na sebi od-
govornost za sopstvene postupke, tada ne bi postojala
potreba za represivnim merama koje bi primoravale ne-
odgovorne pojedince na odgovorno ponašanje. Ali, zbog
eskalacije ljudske iskvarenosti, i na nacionalnom i na
globalnom planu raste potreba za totalitarnom vlašću
kao izvorom sigurnosti među ljudima.
Sami ljudi traže autoritet kome će pokloniti političku
moć zauzvrat obezbeđene građanske sigurnosti. Kada
jedan čovek maltretira drugog čoveka, tada vlast ovog
prvog šalje u zatvor a ovom drugom obezbeđuje da živi
bezbedno i u miru. Što su ljudi gori, to država ima više

izgovora da se meša u život pojedinca i da jača u svom
despotizmu. Kao što na lokalnom planu postoji potre-
ba da država svojom vlašću obezbedi osnovna ljudska
prava svakom pojedincu, tako i na globalnom planu po-
stoji potreba da nekakva međunarodna vlast obezbedi
mir među narodima. Kao što lokalna vlast može da zlo-
upotrebi svoju moć, tako može i globalna. No, jednoga
trenutka, kada većina postane toliko iskvarena da svaka
vlast takođe biva sastavljena od ljudi koji se mogu kupiti
i prodati, opšte zlo donosi svoj tragičan danak kroz ras-
pad pravnog sistema, jer jednostavno nema nikog da ga
valjano sprovodi. I pravni sistem i demokratija tada se
pretvaraju u farsu od prava i demokratije.
Demokratija je uspešno funkcionisala samo na Zapadu
u vreme reformacije od XVI do XIX veka. Amerikanci tada
nisu imali čak ni klasičnu policiju jer je ogroman broj sta-
novništva sam na sebi nosio odgovornost za svoje postup-
ke, bez potrebe za kontrolom od strane države. U Engle-
skoj se smatralo sramotom ako bi kakvo naselje moralo da
ima dežurnu policijsku stanicu. Potreba za represivnom
državnom intervencijom se tada smatrala znakom opšte
iskvarenosti i odlikom neprotestantskog sveta:
„Samo moralni ljudi su sposobni za slobodu. Što nacija
više postaje korumpirana i iskvarena, to ima veću po-
trebu za gospodarem.” (Benjamin Franklin)
„Reformacija je unapredila narode koji su je usvojili,
omogućavajući im da osnuju slobodne institucije, dok
katolicizam vodi do despotizma ili anarhije, a često
naizmenično do jednog i drugog. Demokratska vlada
je prirodna vlada protestantskih naroda. Despotska
vlada je u prirodi katoličkih naroda. ... Protestanti po-
štuju i zakon i autoritet. Katolici, nesposobni i da osnu-
ju slobodu, i da žive bez nje, čine despotizam neophod-
nim... Kada zlo dostigne svoj vrhunac, zemlja oscilira
između anarhije i despotizma, iscrpi svu svoju snagu
u borbi nepomirljivih stranaka. ... Samo potpunim pot-
činjavanjem Rimu, kao što je ranije bio slučaj sa Špani-
jom, a sada sa Tirolom, oni žive u miru. Ako pokušaju
da se oslobode, oni teško mogu izbeći anarhiju. ... Veru-
jem da je uzrok sledeći. Regulisana sloboda nije mogu-
ća bez dobrog morala.” (Protestantism and Catholicism in
their bearing upon the Liberty and Prosperity of Nations, By
Emile De Laveleye, 1876. pp. 30, 31, 52,)
„U svim onim zemljama u kojima postoji malo ili uopšte
nema religije ili je ona vrlo loša i korumpirana, kao što
je to u zemljama Muhamedana i Pagana, tamo ćete naći,
sa jedva jednim izuzetkom, arbitrarne i tiranske vlade,
grubo neznanje i opakost i nesnosnu bedu u narodu.
Blagotvornom uticaju hrišćanstva dugujemo ovaj nivo
građanskih sloboda, i političke i društvene sreće koje
čovečanstvo sada uživa. ... Srazmerno tome koliko su
blagotvorni efekti hrišćanstva u bilo kojoj naciji uma-
njeni, bilo zbog neverovanja, bilo zbog iskvarenosti
njegovih doktrina ili zanemarivanja njegovih institu-
cija, u istoj proporciji će se ljudi tog naroda udaljiti od
blagoslova istinske slobode i približiti bedi potpunog
despotizma. Držite da je to istina potvrđena praksom.
Ako je tako, iz toga proizilazi da će svi napori da se
unište temelji naše svete religije na kraju rezultovati
svrgavanjem kako naše političke slobode, tako i sreće.
Kada se budu srušili stubovi hrišćanstva, naši današ-
nji republikanski oblici vlasti, i svi blagoslovi koji teku
iz njih, moraće pasti zajedno sa njima.” (Jedidiah Morse,

”Election Sermon” April 25, 1799)
„Želeći da uspostave federativni sistem, Meksikanci
su uzeli kao uzor i gotovo potpuno preslikali savezni
ustav svojih suseda Angloamerikanaca. Ali prenoseći
kod sebe slovo zakona, nisu mogli istovremeno da pre-
nesu i duh koji mu uliva život. ... Meksiko bez prestan-
ka zapada iz anarhije u vojni despotizam, i iz vojnog
despotizma u anarhiju. ... U kojem se delu sveta mogu
naći plodnije pustinje, veće reke, neiscrpnija a nenače-
ta bogatstva nego u Južnoj Americi? Međutim, Južna
Amerika ne može da podnese demokratiju. ... Španci i
Portugalci osnovali su u Južnoj Americi velike naseobi-
ne koje su, otada, postale carstva. Građanski rat i des-
potizam pustoše danas po tim ogromnim oblastima. ...
Ali kad sam zatim pažljivo ispitao društveno uređenje,
lako sam otkrio da su Amerikanci uložili velike i uspeš-
ne napore da suzbiju slabosti ljudskog srca i da poprave
te prirodne mane demokratije. ... Tako, dok zakon do-
pušta američkom narodu da sve čini, religija ga spre-
čava da sve zamisli i brani mu da se na sve usudi. ...
Zakonodavci u demokratijama i svi čestiti i prosvećeni
ljudi koji žive u demokratijama treba, dakle, da se bez
prestanka trude da uzdižu duše i da ih upravljaju ka
nebu.” (Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, 1835. god)
Krajem XIX veka odbacivanje Jevanđelja prvo je
rezultovalо nestankom slobodnog samokritičkog javnog
mnjenja koje je uslov da bi većina mogla trezveno da odlu-
čuje. Naime, eskalacija hedonizma je rezultovala time da
je jednoga trenutka postalo nepristojno biti samokritičan
i ukoravati greh među ljudima.
Kada su ljudi prestali da vode borbu protiv svojih sla-
bosti karaktera, masa je postala preko tih nepobeđenih
slabosti karaktera podložna manipulaciji i od tada je de-
mokratija postala farsa od demokratije. Eskalacija među-
ljudskog zla je u međuvremenu rezultovala snažnom in-
tervencijom države i njenim ulaženjem u sferu privatnog
života pojedinca do te mere da to prevazilazi sve granice
ljudskog dostojanstva.
Kako na lokalnom planu građani ne mogu bez lokalnog
policajca, tako ni na globalnom ne mogu bez globalnog po-
licajca. Amerika se danas pojavljuje na globalnom planu
kao spasitelj onih naroda koji bez njene intervencije, zbog
svoje neprosvećenosti, ne mogu da žive u miru i slozi, i koji
bez stalne kontrole otkrivaju sklonost ka svakom rasulu i
anarhiji.
Sveto pismo u proročkoj knjizi Otkrivenje predstavlja
Ameriku kao zver koja ima rogove kao jagnje, što otkriva
represivnu silu koja će svoju moć da zloupotrebljava u ime
jagnjeta tj. u ime Hrista i demokratskih vrednosti koje je
samo deklarativno zadržala iz vremena reformacije.
Teoretičari zavere često kritikuju zle namere papstva i
SAD-a, dok istovremeno zastupaju njihove verske zablude
i njihova autoritarna rešenja. Dok se, navodno, bore protiv
tiranije, mnogi od njih zastupaju sav arsenal inkvizicijskih
sumnjičenja, projekcija i generisanja neprijatelja u svemu i
svakome ko sa njima ne deli njihove uobrazilje i strahove.
Nismo li zapazili da su verski licemeri najvatreniji zastu-
pnici političke represije nad ljudskom savešću u cilju spro-
vođenja hrišćanskih načela?!
Oni bi krivičnim zakonom zabranili svako formalno
grešenje. Kada čovek iz straha od kazne sputa ispoljava-
nje svog greha, on tada ne može da trpi one koji taj greh
otvoreno ispoljavaju, jer bi sam voleo da ga upražnjava,

ali ne sme zbog osude savesti. To licemerstvo formira kod
njega jaku sklonost ka lažnom moralnom osuđivanju kao
i jaku potrebu da represivnim putem druge primora na
ono isto licemerstvo pod kakvim se sam nalazi!
Zato biblijska knjiga Otkrivenje predstavlja otpalu cr-
kvu kao bludnicu koja sprovodi blud sa carevima zemalj-
skim. Budući da ne poznaje silu Božjeg Duha koji menja
ljudska srca iznutra, ona hrli ka političkoj moći da bi mo-
gla da vlada ljudskom savešću i nameće lažni moral.
„Despotizam se često površnim posmatračima spolja
čini kao pravedna vlast vladara koja donosi red i zado-
voljstvo njegovim podanicima. Ipak, pogledajte ispod
površine, i videćete nepravdu koja najčešće uzurpira
presto i prikriva svoje ugnjetavačke dekrete misterijom
i tamom, dok su potlačeni ljudi, obuzdani od prigovora
fizičkom silom, primorani da trpe u tišini i da se osme-
huju dok pate. Despotizam je oblik licemerstva.
Demokratija — poslednje što se za nju može reći jeste
da je licemerna. Ona je poštena i iskrena; i ako se i po-
jave slučajevi kada njena neuračunljivost i ludost sabla-
zne, još uvek je čitav njen karakter otvoren za gleda-
nje, a njene nepravilnosti se mogu proveriti i radikalno
izlečiti prosvetljenim javnim mnjenjem. Kako je mnogo
bolje da te povremeno zabole rane na koži, koje su ružne
za poglede, koje često i najzdravijem telu kvare izgled,
nego da se hvališ tim lepim i blistavim tenom i privlač-
nim sjajem, sa simptomima organske bolesti i sigurnim
predznacima iznenadnog raspadanja.” (Semjuel Morze,
Neminovne opasnosti za slobodne institucije Sjedinjenih Dr-
žava kroz inostranu imigraciju, 1835)
IZMEĐU BIBLIJSKOG K AR ANTINA

I VERSKIH SKUPOVA
„‘Mise se moraju držati po cijenu života‘: dekan split-
skog Katoličkog fakulteta gostovao u desničarskoj
emisiji, poručio da poštuje prvo ‘Božje zakone‘.” (Slo-
bodna Dalmacija, 14. april, 2020.)
„SPC: Nećemo prestati sa pričešćivanjem, to je stvar oko
koje nema rasprave. Sveti arhijerejski sinod Srpske pra-
voslavne crkve (SPC) saopštio je danas da neće biti preki-
da služenja liturgija i vršenja pričešća.” (B92, 28.03.2020.)
Kod pravoslavnih i katoličkih vernika, zbog prilagođa-
vanja zahteva religije obličju pobožnosti i zanemarivanja
učenja Svetog pisma, odlazak vernika u molitveni hram
i samo bogosluženje često imaju pogrešnu, idolatrijsku
funkciju. Umesto da vernici u svojoj svakodnevnoj ličnoj
zajednici sa Bogom pobeđuju svoja iskušenja i primaju
duhovni blagoslov koji će zatim u crkvi podeliti između
sebe, oni odlaze u molitveni hram da bi u psihološkom
efektu ikona i kipova, magijskih rituala i ispovesti našli
samo psihološku satisfakciju za svoju nečistu savest koju
imaju zbog svoje neizmirenosti sa Bogom. Savremeni
protestanti istu satisfakciju nalaze u psihološkom efek-
tu propovedi koje manipulišu osećanjima, u efektu me-
đusobne sentimentalne bliskosti koju pogrešno nazivaju
pojmom ljubavi i u opijanju duhovnom muzikom koja ima
ritam i melodiju popularne muzike. Kako takvi vernici
postaju ropski zavisnici odlaska u hram i zajednicu, oni
teško mogu da podnesu karantin, iako je on po samom
Svetom pismu propisan i za osobe koje su ozdravile od za-
razne bolesti, još sedam dana posle potpunog povlačenja
poslednjih simptoma bolesti (3.Mojsijeva 14,9).
Kršenje takvih zabrana je greh i predstavlja kušanje

Boga. Ako neka crkva tvrdi da je sa Bogom, koji je čuva
od zaraze za vreme pričesti, onda neka pokaže svoju
čudotvornu moć u isceljenju bolesnog mnoštva u svom
narodu, pa neće imati potrebe da se ni na opštem pla-
nu sprovode akcije karantina protiv epidemije. No, sama
zavisnost mnogih vernika od verskih skupova i liturgi-
je ili mise otkriva da oni nemaju ličnu zajednicu sa Bo-
gom. Po Svetom pismu, duhovna zajednica sa Bogom se
ostvaruje kroz proučavanje Svetog pisma i ličnu molitvu
u svojoj sobi:
„A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata
svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj
koji vidi tajno, platiće tebi javno.” (Matej 6,6)
Ali ljudi koji ne odbacuju svoje grehe, ne mogu dobi-
ti mir od Boga, i zato imaju potrebu da taj mir ostva-
re psihološkim efektom verskih rituala, ili psihološkim
efektom same crkvene zgrade ili zajednice bliskosti sa
drugim vernicima. No, iako oni izlaze iz svojih hramova
ozarena lica i sa uzvišenim osećanjima, njihov karakter
i motivi ponašanja nisu promenjeni. Oni su pobožnim
osećanjima samo ugušili svest o svojoj duhovnoj ispra-
znosti. Pravilna funkcija okupljanja jeste da svaki ver-
nik podeli sa drugima one blagoslove koje je primio u
samoći svoje molitve u ličnoj zajednici sa Bogom, a ne da
traži spasenje u samoj zajednici sa drugim ljudima.
Prava duhovna zajednica nije autoritarna već ako po-
stoji neko nerazumevanje, onda ono treba da se iznese
pred većinu da bi se u raspravi pokazalo šta je zaista
ispravno:
„Izbavljenje je u mnoštvu savetnika.” (Solomun 24,6)
Pojedini sveštenici će reći da bi takva sloboda proizve-
la rasprave oko nebitnih pitanja i da bi nastao haos u cr-
kvi. Međutim, zašto obmanjivati vernike da su Hristovo
telo, ako to nisu? „Eda li se Hristos razdeli?” (1.Kor. 1,13)
Ako crkva mora represijom da čuva svoje jedinstvo,
to znači da je njeno jedinstvo lažno, i da ona predstavlja
prikriveni Vavilon (zbrku i pometnju) lažnih verovanja
pod jednom kapom. To otkriva političku ambiciju njenog
klera da vlada mnoštvom, a ne crkvu koja kao stub i tvr-
đava istine jeste svetlost svetu i odgovor na iskušenja
trenutka.
Podsetimo se reči Pisma da Bog ne živi u rukotvo-
renim crkvama (Dela 17,24), već u Njegovoj vernoj deci
(1.Korinćanima 6,19).
Ako Duh Sveti zaista živi u crkvi i ako je ona zaista
Hristovo telo, onda će ona imati jedinstvo duha kakvo
je imala apostolska crkva, a međusobni odnosi će ima-
ti duh brižnosti, namesto međusobnih sukoba. „Da ne
bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan
za drugog.” (1.Korinćanima 12,25) Tada ne postoji potre-
ba da se sveštenstvo uzdiže iznad ostalih vernika da bi
svojim autoritetom gradilo mir i jedinstvo vernika jer će
jedinstvo vernika biti ostvareno Svetim Duhom:
„A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a
vi ste svi braća.” (Matej 23,8-11)
Crkva mora biti mesto gde svaki član Hristovog tela
ima učešće u blagoslovu drugih svojim duhovnim daro-
vima:
„Darovi su različni, ali je Duh jedan. I različne su služ-
be, ali je jedan Gospod. I različne su sile, ali je jedan
Bog koji čini sve u svemu. A u svakome se pojavljuje
Duh na korist; Jer jednom se daje Duhom reč premu-
drosti; a drugom reč razuma po istom Duhu; A drugom

vera, tim istim Duhom; a drugom dar isceljivanja, po
tom istom Duhu; A drugom da čini čudesa, a drugom
proroštvo, a drugom da razlikuje duhove, a drugom ra-
zlični jezici, a drugom da kazuje jezike. A ovo sve čini
jedan i taj isti Duh razdeljujući po svojoj vlasti svako-
me kako hoće. Jer kao što je telo jedno i ude ima mnoge,
a svi udi jednog tela, premda su mnogi, jedno su telo:
tako i Hristos. ... Sad su pak mnogi udi, a jedno telo. Ali
oko ne može reći ruci: Ne trebaš mi; ili opet glava no-
gama: Ne trebate mi. Nego još koji se udi tela čine da su
najslabiji najpotrebniji su. A vi ste telo Hristovo, i udi
među sobom.” (1.Kor. 12,4-12, 20-22.27)
„Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude a udi svi
nemaju jedan posao, tako smo mnogi jedno telo u Hri-
stu, a po sebi smo udi jedan drugom. A imamo različite
darove po blagodati koja nam je dana: ako proroštvo,
neka bude po meri vere; Ako li službu, neka služi; ako je
učitelj, neka uči; Ako je tešitelj, neka teši; koji daje neka
daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji čini milost
neka čini s dobrom voljom.” (Rimljanima 12,4-8)
„Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledaj-
te da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
... Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od
vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima
kazivanje; a sve da biva na popravljanje.” (1.Kor. 14,12.26)
Ako zajedica vernika zida svoju duhovnu građevinu
na Hristu, onda međusobni odnos njenih vernika nije
ropski odnos i može da izdrži bez iskušenja svoju me-
đusobnu fizičku izolaciju, posebno onda kada je moguć
međusobni kontakt vernika telefonom i praćenje bogo-
služenja preko interneta.
ISKUŠENJA OKRETANJA K A RELIGIOZNOSTI

Ni ljudi koji se povodom ovakvih nevolja okreću ka reli-
gioznosti nisu lišeni iskušenja. Duhovni saveti koji se nude
kroz raznorazne rituale (ponavljanje molitve, ispovest, do-
bra dela) ili psihološke tehnike (vežbe disanja, zloupotre-
bu sporta, opijanje muzikom, itd) pružaju samo psihološku
utehu i tako upravo ugušuju čovekovu potrebu za unutraš-
njom reformom. Većina vernika se površno kaje za svoje
grehe, jer se zbog nerazumevanja značaja i smisla Božjeg
zakona ne kaje za loše motive srca, već samo za simptome
greha u mislima, osećanjima i postupcima.
Prosečan vernik će da se pokaje što je prijatelju rekao
ružnu reč, a ne što je takav, jer nije svestan svojih loših
motiva srca (na primer, uvređene gordosti). On se kaje
što nije bio bolji licemer. Njegovo pokajanje je lažno, jer se
ne kaje iz ljubavi kojom Bog vodi grešnika na pokajanje,
već se kaje iz straha nečiste savesti ili iz sramote poniže-
ne gordosti ili tuge sebičnog sentimenta.
Većina vernika greši jer pravednost traži u sebi, ume-
sto u Bogu, pobuđujući motive svoje pale prirode kao po-
kretače za versku revnost i za vođenje računa o zdravlju.
Da ne bi postali svesni pomenutih zabluda, oni se boje
otvorenog preispitivanja smisla svog verovanja i formi-
raju kultni odnos prema svojim duhovnicima koji misle
umesto njih samih i postavljaju granice prema svakom
obliku kritike koji bi pokvario njihov lažni mir. Ili se mož-
da oslanjaju na sopstvena osećanja ili na slepa pravila po-
našanja, umesto da razumno preispituju svoje duhovno
iskustvo u svetlosti Jevanđelja.
Mi treba da budemo spremni da svoja shvatanja izloži-
mo kritičkom mišljenju drugih ljudi, ali ne smemo dozvo-
liti da iko misli umesto nas samih i da njemu poklonimo

poverenje da on odlučuje umesto nas samih:
„Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka.” „Kuplje-
ni ste skupo, ne budite robovi ljudima.” (Jeremija 17,5;
1.Korinćanima 7,23)
U vreme opštih prevara, jako je važno da svoju odgo-
vornost mišljenja i odlučivanja zadržimo na sebi. Ali ni
oslanjanje na sopstveno srce i osećanja nije ništa manje
štetno nego oslanjanje na druge ljude. Individualizam
slobodne ličnosti nije isto što i individualizam velikog
Ega, kada čovek sluša svoje srce, a ne razum:
„Srce je prevarno više svega i opako: ko će ga poznati?”
„Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro,
izbaviće se.” „Bezumniku nije mio razum nego da se jav-
lja srce njegovo.” (Jeremija 17,9; Priče 28,26; 18,2)
Zato treba stalno da stražimo nad sobom i svojim
duhom, jer je čistota srca uslov Božjeg blagoslova nad
nama i zaštite od nesreća koje snalaze čovečanstvo:
„Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me usli-
šio Gospod.” (Psalam 66,18) „Jer govoriš: bogat sam i
obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da
si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep i go. ” (Ot-
krivenje 3,17) „Sami sebe okušajte jeste li u veri, sami
sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos
u vama? Već ako da u čemu niste valjani.” (2. Kor. 13,5)
„Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj! Prosvetli oči
moje da ne zaspim na smrt.” (Psalam 13,3) „Razum će
te čuvati izbavljajući te od zla puta” (Priče 2,11-12)
Kako je izvor pristrasnosti i subjektivnosti u prevar-
nim motivima našeg sopstvenog srca, naša zaštita je u
ispravnom razumevanju i poznanju Božjeg zakona koji
ukorava naše grešne sklonosti i koji nas tako čuva od

oslanjanja na sebe i usmerava ka Bogu kao jedinom izvo-
ru pravednosti. Ako se na sebe više ne oslanjamo, već
se uzdamo samo u Boga, naša grešna priroda više neće
imati vlast nad nama:
„Živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu tela.“ (Gal. 5,16)
„Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po
telu nego po duhu; Jer koji su po telu telesno misle, a
koji su po duhu duhovno misle. Jer telesno mudrova-
nje smrt je, a duhovno mudrovanje život je i mir. Jer
telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne
pokorava zakonu Božijem niti može. A koji su u telu ne
mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer
Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duh Hristov, on
nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo
greha radi a duh živ pravde radi.” (Rimljanima 8,4-10)
Ako kroz svakodnevno proučavanje Pisma i molitvu
svoje uzdanje zaista usmerimo ka Gospodu, a ne ka popu-
larnim samozavaravajućim tehnikama, doći ćemo u susret
sa Božjom ljubavlju koja na pokajanje vodi i koja nas ospo-
sobljava da na sebi ponesemo svoju životnu odgovornost:
„Ili ne mariš za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i
trpljenja, ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje
vodi?” (Rimljanima 2,4)
„I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.”
(1.Samuilova 10,6)
„Ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gad-
nih bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh
metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i
daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i uči-
niću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da

držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,25-27)
„Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog, i uči-
niš šta je pravo u očima Njegovim, i ako prigneš uho k
zapovestima Njegovim i sačuvaš sve uredbe Njegove,
nijednu bolest koju sam pustio na Misir neću pustiti na
tebe; jer sam ja Gospod, lekar tvoj.” (2.Mojsijeva 15,26)
Kada marljivo živimo po svetlosti koja nas sa Neba
obasjava, možemo čiste savesti imati poverenje u Boga
da će nas sačuvati od „Pomora, koji ide po mraku, bo-
lesti, koja u podne mori.” (Psalam 91,6) Samo tada mo-
žemo očekivati da Bog čuje naš vapaj i da nas spase od
bolesti i drugih nesreća u skladu sa rečima Psalma 91:
„Koji živi u zaklonu Višnjeg, u senu Svemogućeg počiva.
Govori Gospodu: Ti si utočište moje i branič moj, Bog
moj, u kog se uzdam. On će te izbaviti iz zamke ptičare-
ve, i od ljutog pomora; Perjem svojim oseniće te, i pod
krilima Njegovim zaklonićeš se; istina je Njegova štit
i ograda. Nećeš se bojati strahote noćne, strele, koja
leti danju, Pomora, koji ide po mraku, bolesti, koja u
podne mori. Pašće pored tebe hiljada i deset hiljada s
desne strane tebi, a tebe se neće dotaći. Samo ćeš gle-
dati očima svojim, i videćeš platu bezbožnicima. Jer si
Ti, Gospode, pouzdanje moje. Višnjeg si izabrao sebi za
utočište. Neće Te zlo zadesiti, i udarac neće dosegnuti
do kolibe Tvoje. Jer anđelima svojim zapoveda za Tebe
da Te čuvaju po svim putevima Tvojim. Na ruke će Te
uzeti da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. Na
lava i na aspidu nastupaćeš i gazićeš lavića i zmaja. Kad
me ljubi, izbaviću Ga; zakloniću Ga, kad je poznao ime
moje. Zazvaće me, i uslišiću Ga; s Njim ću biti u nevolji,
izbaviću Ga i proslaviću Ga. Duga života nasitiću Ga, i
pokazaću mu spasenje svoje.” (Psalam 91)
„Obuzeše me smrtne bolesti, i potoci nevaljalih ljudi
uplašiše me. Opkoliše me bolesti paklene, stegoše me
zamke smrtne. U svojoj teskobi prizvah Gospoda, i k
Bogu svojemu povikah; On ču iz dvora svojega glas
moj, i vika moja dođe mu do ušiju. Zatrese se i pokole-
ba se Zemlja, zadrmaše se i pomeriše se iz temelja gore,
jer se on razljuti.” „Slava Njegova pokri nebesa, i Zemlja
se napuni hvale Njegove. Svetlost mu beše kao sunce.”
„I carevi zemaljski, ... i svaki rob, i svaki slobodnjak.
sakriše se po pećinama i po kamenjacima gorskim; I
govoraše gorama i kamenju: Padnite na nas, i sakrijte
nas od lica Onoga što sedi na prestolu, i od gneva Ja-
gnjetova. Jer dođe veliki dan gneva Njegova, i ko može
opstati?” (Psalam 18,4-7. Avakum 3,3.4. Otkrivenje 6,15-17)
POSLANICA R AZMAŽENIM HRIŠĆANIMA
Bog nije obećao da vam u ovom životu, čak i ako ste

Njemu verni, niko neće zabosti nož ili špric u telo, već je
rekao:
“I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu
ubiti; nego se bojte Onog koji može i dušu i telo pogu-
biti u paklu.” (Matej 10,28)
Setite se kako su teška ponižavanja i nepravde mora-
li da trpe Jevreji od strane Haldejaca ili Rimljana, pa im
proroci i kasnije Isus govore da se ne brane od zla i da
okrenu drugi obraz, te da ako blagosiljaju samo one koji
njih ljube, da se tada ne razlikuju od mnogobožaca. Krot-
ko i ponizno trpljenje poniženja je bio jedini lek za njihov
samoljubivi i gordi karakter. Oni su bili pozvani da trpe

otimačine, iživljavanja iz mržnje, silovanja, ubistva.
A vi danas ne možete da podnesete da vam neko nare-
di da nosite masku ili da uzmete vakcinu. Tako otkriva-
te da se već nalazite u daleko gorem ropstvu od nošenja
maski, ropstvu sopstvenoj gordosti. I još tu svoju gordost
i razmaženost branite besmislicama zbog kojih gubite
zdrav razum. Tvrdite da vas je Bog već stvorio sa dobrim
imunitetom i tako hulite na Boga koji je preko Mojsija za-
povedio karantin i krpu na ustima za zaražene.
I još tvrdite da time oni uništavaju vaše ljudsko do-
stojanstvo, da time oni zlostavljaju vašu ličnost. Ta od-
brana vaše razmaženosti podseća na primedbe koje
savremeni pedagozi upućuju roditeljima protiv njihove
strogosti prema deci, sa obrazloženjem da upotreba ba-
tina izaziva teške psihičke probleme kod dece. A ja im
tada kažem: “Reci ti razmaženom detetu “No! No!” što ti
razbija vaze po kući ili krade novac iz novčanika, i ono će
zbog te kritike dobiti simptome neuroze iste kao da ste ga
istukli!”
Isto tako razmaženim i samovoljnim ljudima naredi
danas da peru ruke svaki put posle nužde i ima da te
optuže da ih zlostavljaš i da ih pripravljaš za odanost
Novom svetskom poretku, pa će brzo izmisliti nove teo-
rije zavere, možda i kako su fekalne bakterije zdrave, te
kako sapun sklanja prirodnu mast sa kože i oštećuje nje-
nu strukturu. Takvima je poslušnost glasu razuma atak
na veliki Ego, poziv na ropstvo i na licemerstvo jer u
svojim srcima nemaju prave ljubavi koja bi ih pokrenula
na ponašanje koje je odgovor na realne potrebe života.
Pa kad ste tako razmaženi da vam zahtev za nošenje
maski izaziva neurozu, kako ćete onda trpeti samo izli-
vanje sedam zala i izbeći žig zveri na ruku i na čelo? Još
danas vam je dovoljno da vam neko zapreti vakcinom i
vi gubite mir duha i sigurnost spasenja.
Kako ćete moći da podnesete kada vas masa bude op-
tužila teorijom zavere da ste vi krivi za izlivanje sedam
zala na zemlju?! Kad ste tako slabi da sada trpite auto-
ritet koji vam naređuje nošenje maski, kako ćete trpeti
pretnje ubistvom i sve ostale pritiske na vas da prekrši-
te Božji zakon?!
Vi se kao navodno bojite totalitarizma Novog svet-
skog poretka, a vaš rečnik jeste inkvizicijski rečnik,
adekvatan manipulativnom rečniku svake represivne
vlasti koja sumnjičenjem i optuživanjem drugih zavodi
masu na strah od zavere i mržnju protiv dežurnih kri-
vaca koje optužuje kao krivce za sve narodne nesreće.
Vi se licemerno plašite manipulacije, a već ste izma-
nipulisani preko svog gordog bunta prema autoritetima
ili preko paranoidnog straha da neko želi da vas ubije,
i svakako preko prirodne sklonosti čoveka da za svoju
nesreću optužuje spoljne uticaje.
Vi se bojite vakcine i čipa, jer bi preko njih navodno
sotona mogao da zagospodari vašom voljom. No, soto-
ni ne treba čip da bi vladao ljudskim umom. Dovoljno je
da čovek ima jedan nepokajan greh za koji odbija da se
pokaje, i sotona već ima vlast nad njime kao nad svojim
plenom. A vi se manje bojite svojih nepokajanih greha
nego vakcine ili čipa.
Božji pečat na čelo će primiti samo oni koji se odupi-
ru kukavičluku, sebičnom strahu za telo i potrebi da se
drugi okrivljuju za sopstvene probleme. Ko god gaji duh
sumnjičavosti i osuđivanja, duh gordog bunta prema au-
toritetima, mržnje, sukoba, nasilja, itd, on će primiti žig
zveri u dan svoga pohođenja, ako se na vreme ne pokaje

za svoj duh.
A da li vi pripremate ljude za takvo iskušenje?
Ne, već svojim strahovima i optužbama vi navodite
ljude da se bore protiv tuđeg zla umesto protiv zla sop-
stvenog srca. Odakle zlo dolazi, objasnio je Isus slede-
ćim rečima:
“Šta izlazi iz čoveka ono pogani čoveka; Jer iznutra,
iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva,
ubistva, Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo,
sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čoveka.” (Marko
7,20-23)
Vi sami niste u stanju da trezveno prosuđujete o ova-
kvim pitanjima dok ne očistite svoju savest od krivice
zbog koje vam se pričinjava da drugi hoće da vas ubi-
ju, sve dok svoja srca prethodno ne očistite od straha
od zavere i od gorde buntovnosti prema autoritetima,
od projekcije svog kvarnog karaktera drugim ljudima,
od potrebe da druge optužujete za sopstvene probleme,
i od svih svesnih nepokajanih greha zbog kojih sotona
vlada vašim umom. Vi vršite delo lažnih proroka i zato
će vaša sudbina biti njihova ako se ne pokajete:
“Proroci tvoji prorokovaše ti laž i bezumlje, i ne otkri-
vaše bezakonja tvojega da bi odvratili ropstvo tvoje,
nego ti kazivaše utvare lažne i koje će te prognati.”
(Plač Jeremijin 2,14)
IZVORI
Dugovečnost vegetarijanaca:
“Lower rates of cancer and all cause mortality in an Adventist cohort compared with a US Census
population” https://acsjournals.onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cncr.32571
Korisnost veganstva:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4245565/pdf/nutrients-06-04822.pdf
Svinjsko meso oštećuje eritrocite pet sati posle konzumiranja:
How Does Pork Sausage Affect the Blood?
https://www.westonaprice.org/health-topics/food-features/how-does-pork-sausage-affect-
the-blood/
Domaći orah regeneriše mozak:
Javad Mohajer Ansari, Pre-treatment effects of walnut kernel (juglans regia) on brain edema, neu-
ronal death and neurological scores in male rat after traumatic brain injury, 2016.
https://www.japsonline.com/admin/php/uploads/2020_pdf.pdf
Arginin pospešuje umnožavanje virusa dok lizin blokira:
Griffith RS, DeLong DC, Nelson JD, Relation of arginine-lysine antagonism to herpes simplex
growth in tissue culture.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/6262023
Lista namirnica sa visokim i niskim nivoom histamina:
https://www.histamineintolerance.org.uk/about/the-food-diary/the-food-list/
Pad nivoa alfa interferona (IFN-α) sa godinama:
Abb J, Abb H, Deinhardt F, Age-related decline of human interferon alpha and interferon gamma
production:
Povećanje pet puta alfa interferona (IFN-α) posle uzimanja 2 grama belog luka:
Bhattacharyya M, Systemic production of IFN-alpha by garlic (Allium sativum) in humans:
Limfopenija (smanjen broj limfocita) kod infekcije korona virusom COVID-19:
Huang C, Wang Y, Li X, et al. Clinical features of patients infected with 2019 novel coronavirus in
Wuhan, China. Lancet (London, England). 2020;395(10223):497-506.
https://www.journalofinfection.com/article/S0163-4453(20)30110-9/fulltext
Elementi preterane imune reakcije (citokinske oluje) kod infekcije korona virusom COVID-19:
Puja Mehta, COVID-19: consider cytokine storm syndromes and immunosuppression
https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)30628-0/fulltext
Ubrzano ozdravljenje od gripa uz pomoć zove (Sambucus nigra) za vreme epidemije Panama
B gripa:
Zichria Zakay-Rones, Inhibition of Several Strains of Influenza Virus in Vitro and Reduction of
Symptoms by an Elderberry Extract {Sambucus nigra L.) during an Outbreak of Influenza B Pa-
nama, 1995:
Bijke zova i astragalus podižu nivo beta interferona (IFN-β) koji je značajan za borbu imunog
sistema protiv virusa:
Astragalus Root and Elderberry Fruit Extracts Enhance the IFN-β Stimulatory Effects of Lactoba-
cillus acidophilus in Murine-Derived Dendritic Cells:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3484152/
Upalni i antiupalni efekti zove (Sambucus nigra):
Barak V, Birkenfeld S, Halperin T, Kalickman I, The effect of herbal remedies on the production of
human inflammatory and anti-inflammatory cytokines, 2002:
Antiupalni efekti zove (Sambucus nigra) protiv neutrofila:
Committee on Herbal Medicinal Products, Assessment report on Sambucus nigra:
https://www.fitoterapia.net/archivos/201807/wc500251098.pdf
Antiupalni efekat kurkume (Curcuma longa):
Jurenka JS, Anti-inflammatory properties of curcumin, a major constituent of Curcuma longa: a
review of preclinical and clinical research, 2009.
Upotreba kurkume kod infekcije COVID-19 smanjuje najštetnije upalne citokine (IL-1β, IL-6,
TNF-α):
Kai Larson, SignPath Pharma to Focus on Coronavirus Disease (COVID-19) by Developing Tre-
atment for Acute Respiratory Distress Syndrome (ARDS):
https://www.bloomberg.com/press-releases/2020-03-17/signpath-pharma-to-focus-on-co-
ronavirus-disease-covid-19-by-developing-treatment-for-acute-respiratory-distress-syndro-
me-ards
Antiupalni efekti crnog kima (Nigella sativa) protiv neutrofila:
Rachid Kacem, Chapter 97 - Effects of Nigella (Nigella sativa L.) Seed Extract on Human Neu-
trophil Elastase Activity:
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/B9780123756886100970
Antiupalni efekti slatkog korena (Glycyrrhiza glabra):
Anti-Inflammatory activities of licorice extract and its active compounds, glycyrrhizic acid, liquiri-
tin and liquiritigenin, in BV2 cells and mice liver:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26205049/
Štetne nuspojave upotrebe slatkog korena (Glycyrrhiza glabra):
https://www.sciencedirect.com/topics/agricultural-and-biological-sciences/licorice
Antiupalni efekti karvakrola (sastojka divljeg origana, timijana i vrijeska) protiv citokina:
Anti-inflammatory effects of carvacrol: Evidence for a key role of interleukin-10:
https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0014299912009715
Antihistaminski efekti karvakrola:
Fernanda Carolina Fachini-Queiroz, Effects of Thymol and Carvacrol, Constituents of Thymus
vulgaris L. Essential Oil, on the Inflammatory Response:
Karvakrol iz divljeg origana smanjuje kortizol kod svinja u vreme njihovog stresa prilikom
transporta:
Yi Zou, Effects of dietary oregano essential oil and vitamin E supplementation on meat quality,
stress response and intestinal morphology in pigs following transport stress:
Osećanje tuge podiže citokin IL-18:
Acute experimental changes in mood state regulate immune function in relation to central opioid
neurotransmission: A model of human CNS-peripheral inflammatory interaction:
ht tps://w w w.researchgate.net/publication/281068381_ Acute_experimental_chan-
ge s _ i n _ mood _ s t at e _ r eg u l at e _ i m mu ne _ f u nc t ion _ i n _ r el at ion _ t o _ cent r a l _ opioid _
neurotransmission_A_model_of_human_CNS-peripheral_inflammatory_interaction
Osećanje ugroženosti podiže citokin IL-6:
Anger Is Associated with Increased IL-6 Stress Reactivity in Women, But Only Among Those Low
in Social Support:
Propranolol omogućio preživljavanje pasa sa samo 9% kiseonika u vazduhu: https://www.
ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3663438
Melatonin produžava miševima životni vek 20%:
Maestroni GJM, Conti A, Pierpaoli W. (Instituto Cantonale di Patologia, Locarno, Switzerland),
Pineal melatonin, its fundamental immunoregulatory role in aging and cancer. 1988.
Viši nivo glukoze u krvi znači viši nivo slobodnih radikala:
“Study Shows Glucose Consumption Increases Production of Destructive Free Radicals, Lowers Le-
vel of Key Antioxidant”
www.buffalo.edu/news/releases/2000/08/4839.html
Drastičan skok hormona rasta posle jednodnevne dijete (bez hrane): www.ncbi.nlm.nih.gov/
pmc/articles/PMC329619/
Visok kortizol izaziva apoptozu ćelija imunog sistema:
“Environmental stressors such as prolonged physical or emotional stress can activate the HPA axis
to induce production of the stress hormone cortisol, causing abrupt thymus involution and a result
in a drop in thymopoiesis.” https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2538595/
Visok testosteron izaziva apoptozu ćelija unutrašnjih organa:
“Testosterone induces apoptosis in vascular smooth muscle cells...”
www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24658017
Uloga prolaktina u podizanju imunog sistema:
Fojtíková M, Cerná M, Pavelka K. A review of the effects of prolactin hormone and cytokine on the
development and pathogenesis of autoimmune diseases:
Skok dopamina blokira prednji korteks:
Amy F. T. Arnsten, Stress signalling pathways that impair prefrontal cortex structure and functi-
on: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2907136/
Prirodno povišenje dopamina kod adolescenta kao uzrok njegove visoke rizičnosti ponašanja:
Dustin Wahlstrom, Developmental changes in dopamine neurotransmission in adolescence: beha-
vioral implications and issues in assessment: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19944514
Povišen dopamin uništava moždane ćelije:
Dopamine-induced apoptosis in human neuronal cells: inhibition by nucleic acids antisense to the
dopamine transporter: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/8843076
Nejedenje hrane (post) smanjuje dopamin:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/7472425/

Aktivnost Zdravlje PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aktivnost Zdravlje PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Susret sa korona virusom — psihofizička i duhovna priprema

Kako zrelo reagovati na stres?

Koja zavera se krije iza teorije zavere o korona virusu?

Da li 5G mreža širi virus korone?

ZNAČAJ ZDR AVE ISHR ANE

Eskalacija savremenog hedonizma, kao pokušaj čoveka

ZDR AVA ISHR ANA

ishranom ne samo što je čovek lišen potrebnih antiok-

se oslobađa u kontaktu sa alergenom i na taj način uče-

Vodu treba piti do oko pola sata pre obroka, a ne za

Bez dovoljno dugog i dubokog sna nema oporavka or-

Treba leći ranije, da se ne bi nastavkom budnog stanja

neraciju organizma jeste da jedan dan sedmično (noć–

Naučno je utvrđeno da dijeta potpunog gladovanja od

ISPR AVNA CIRKULACIJA KRVOTOK A K AO

ADEKVATAN ODGOVOR IMUNOG SISTEMA

Epidemija korona virusa otkrila je veliki problem

Slatki koren (Glycyrrhiza glabra) je izuzetno koristan za

Slika predstavlja neutrofile kako pronalaze inficirane ćelije i

Vitamin B3 (niacin ili nikotinamid) i vitamin C bi treba-

bez propranolola, polovina pasa je uginula u roku od 40 mi-

UMERENOST I POBEDA NAD POROČNOŠĆU

Ako nas muče anksioznost, psihička napetost ili depre-

Vrlo visok nivo hormona radosti tokom radnih ak-

Zapazimo da osećanja sreće, ma kako da su snažna i

unutrašnjeg nezadovoljstva duha, glavni uzrok čoveko-

Međutim, pravo duhovno zadovoljenje rezultuje pro-

ZRELA REAKCIJA NA STRES

Kada smo svedoci nepravde, adekvatno stvarnosti je

i tako provocira pojavu autoimunih bolesti. Dok stalna

Međutim, kada smo već doživeli negativnu transfor-

Rešenje nije niti u potiskivanju, niti u ispoljavanju lo-

Potrebno je da pogled podignemo iznad sebe. Neop-

nosi iskušenje da se oslanjaju na osećanja umesto na ra-

BIBLIJSK A NAČELA ZDR AVOG ŽIVOTA

„I reče Gospod Noju: Uđi u kovčeg ti i sav dom tvoj; Jer

dirnuti mnogobošca, takvo shvatanje se ispostavilo kao

„Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govo-

koji ne jede neka ne osuđuje onog koji jede; jer ga Bog

Hrišćani koji izgovaraju svoj nemar prema ishrani

„Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u

hrišćanska crkva je tokom celog srednjeg veka zastupa-

„Revnost za čistoćom postala je manijom za čisto-

Rezultati takve zablude su bili katastrofalni. Milioni

hvalnosti, sveštenici „rekoše svemu narodu: Ovaj je dan

ZAŠTO OSTAVLJAMO MESNU ISHR ANU?

pokretački motiv za naše odluke. Naša osećanja treba

nja „stvorena da se hvata i kolje” (2. Petrova 2,12). Na

U praksi, ako bi za vreme celokupnog života imala više

ste se naglo umnoži, da bi zatim ograničeni izvori njene

pravdu, niti ima da se pre za istinu. Zato je sud daleko

ti znak Sina čovečijeg na nebu; i tada će proplakati sva

ju za vidljive promene u ponašanju njihove dece koje su

Svojim nesvetim delima i razgovorima bezakonici sva-

Možda nam deluje neshvatljivo kada čitamo kako se

u Gat filistejski; je li koje carstvo bolje od ovih? Jesu li

problemom. Prava hrabrost se vidi kada je osoba svesna

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI NJENIM

ostvarila svoj cilj, ohrabrila Egipćane u njihovoj pobu-

krenuće da se osveti za njihovu smrt, verujući da su za to

„I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori

ŠTA R AZLIČITE TEORIJE ZAVERE OTKRIVAJU

čavost. Sumnjičavost postaje generator različitih teori-