MENTALNA HIGIJENA

POJAM MENTALNOG

ZDRAVLJA PRIMARNA, SEKUNDARNA I TERCIJARNA PREVENCIJA

9.3.2012.

DEFINICIJA MENTALNOG ZDRAVLJA

2

Kisker: dve grupe modela mentalnog zdravlja (Vlajkovi, str. 359-360): Deskriptivni naglasak na spoljanje indikatore mentalnog zdravlja Eksplanatorni fokus na procese koji takve indikatore uslovljavaju

9.3.2012.

DESKRIPTIVNI MODELI MZ
3

Subjektivni model Kriterijum: linost i norme procenjivaa Zdravo je ono to odgovara normi procenjivaa Normativni model Kriterijum: usvojena norma mentalnog zdravlja Usvojena norma je najee predstavljena nekim idealom, savrenstvom koji se otelotvoruje kod samoostvarenih ljudi Statistiki model: Kriterijum: prosek populacije Misli, oseanja i ponaanja veine se smatraju zdravim Kulturalni model Kriterijum: standardi kulture Zdravo je ponaanje koje je u skladu sa kulturnim, socijalnim i etikim standardima odreenog drutva
9.3.2012.

EKSPLANATORNI MODELI MZ
4

Model bolesti - medicinski model Kriterijum: odsustvo simptoma bolesti Mentalno zdravlje: nedostatak mentalnog poremeaja Psihodinamski model Kriterijum: normalan razvoj po psihoanalitikoj teoriji Mentalno zdravlje: uravnoteena dinamika linosti (Id, Ego, Superego), genitalni stadijum razvoja, zreli mehanizmi odbrane, ego-snage Model uenja Kriterijum: ponaanje adaptirano situaciji Mentalno zdravlje: dobro naueno adaptivno ponaanje Mentalni poremeaji su vezani za procese pogrenog uenja Stres model Kriterijum: reakcija na nagle i iznenadne promene Mentalno zdravlje: sposobnost pojedinca da brzo, uspeno i na kreativan nain uspostavlja ravnoteu naruenu promenama
9.3.2012.

Metalno zdravlje = zrelost linosti?

5

Zrelost - ravnotea izmeu identiteta i integriteta osobe: bitna svojstva osobe (identitet) usklaena (integrisana) sa socijalnim zahtevima konformizam; osobenjatvo; opta nezrelost fizika, seksualna, emocionalna, socijalna, moralna, intelektualna Vojin Mati - zrela osoba je: Sposobna za rad i ljubav Tolerantna na frustracije Ne eksploatie niti dozvoljava da bude eksploatisana Sposobna da prihvata obaveze i odgovornosti Sposobna da se iroko prilagoava na ivotne promene Realna u proceni situacije, izboru partnera, prijatelja i saradnika Sposobna da se odmara i uiva Normativni model norma kao utopija?
9.3.2012.

ETIKE DILEME
6

Implikacije odreenja mentalnog zdravlja bolesti:

Uraunljivost Poslovna sposobnost Radna sposobnost Pravo na besplatno leenje

9.3.2012.

ZATITA I UNAPREENJE MZ
7

Prevencija - zdruena primena medicinskih, psiholokih i socijalnih mera u cilju (Vlajkovi, 358): uklanjanja tetnih posledica dejstva faktora rizika stvaranja uslova za rast i razvoj fizikih i duhovnih sposobnosti obezbeivanje pravovremene i odgovarajue pomoi ugroenima (tretman, terapija, rehabilitacija) Prevencija - jedan od najvanijih zadataka mentalne higijene.

9.3.2012.

PRIMARNA PREVENCIJA
8

Ciljevi (Vlajkovi, str. 358): spreavanje nastanka poremeaja ili bolesti smanjenje incidence oboljevanja na najmanju moguu meru Incidenca: broj novih sluajeva oboljenja u populaciji, najee na milion stanovnika (% , promili) u nekom vremenskom periodu (najee 1 godina). Uspeh primarne prevencije - kroz smanjenu incidencu. Nuni uslovi: da se zna ta je mentalno zdravlje i mentalni poremeaj da se zna kako nastaju mentalni poremeaj da se zna kako smanjiti uticaj faktora koji ugroavaju mentalno zdravlje da se na faktore rizika moe uticati direktno ili indirektno

9.3.2012.

RAZVOJ PRIMARNE PREVENCIJE

9

Vlajkovi (str. 361) - tri perioda razvoja primarne prevencije: I period: medicinski model II period: koncept sveobuhvatne psihijatrijske zatite II period: humanistiko edukativni tj. psiholoki model

9.3.2012.

Poetak: medicinski model primarne prevencije

10

Principi preventivnog rada preuzeti iz opte, somatske medicine naglasak na specifinoj zatiti mere za suzbijanje specifinih bolesti kod onih koji imaju povean rizik za njih (Vlajkovi, str. 361). Principi odreenja somatskog zdravlja - primenljivost na mentalno zdravlje (Kecmanovi, str. 1540): 1. Odreenje zdravlja i bolesti je kvantitativne prirode (potreba za egzatnou); mentalno zdravlje kvalitet doivljaja 2. Proseno = idealno: cilj prevencije je ouvanje prosenog; MZ: natproseno, originalno, potencijali 3. Parcijalizacija zdravlja i bolesti: stanje pojedinih organa i funkcija ili njihov skup; MZ - celokupan ovek Doprinos: prenatalna zatita, prevencija poroajnih lezija, smanjenje posledica ranog afektivnog liavanja
9.3.2012.

Model primarne prevencije u okviru sveobuhvatne psihijatrijske zatite

11

Model primarne prevencije u okviru sveobuhvatne psihijatrijske zatite ili psihijatrije u zajednici (Vlajkovi, str. 362-3) Naglasak na populaciji sa potrebama Ulazak u prirodnu sredinu osobe Spreavanje eskalacije problema do mentalnog poremeaja Derald Kaplan - teorija krize: prolazne, tranzitorne psihike smetnje (krize) mogu se ublaiti preventivnim radom: 1.Socijalni programi: promena uslova u zajednici, zakonske regulative administrativni postupci 2.Interpersonalni programi: neposredan kontakt licem u lice Intervencija u krizi: anticipatorno voenje, kratka psihoterapija (sadanjost, fokus na reenje) Savetovanje: kljune osobe u zajednici pruaju pomo Edukacija: kognitivno emocionalno iskustvo, uvoenje promene
9.3.2012.

Model psiholoke primarne prevencije

12

(Vlajkovi, str. 363-4) : Kognitivistiki pristup: vetine ovladavanja stresom Humanistiki pristup: razvijanje moi prevazilaenja krize sa otvaranjem za dalji razvoj Integrativni pristup: mentalno zdravlje u zajednici Odravanje i podizanje kvaliteta ivota Obaveza zajednice i organizacije Podela primarne prevencije na: profesionalnu delom medicinski model neprofesionalnu - zanemaren medicinski model autonomnu (samopomagaku) lini preventivni program (ivotni cilj) integrativnu smenjivanje prethodnih tipova u razliitim fazama linog razvoja
9.3.2012.

SEKUNDARNA PREVENCIJA (1)

13

Postupci skraenja trajanja psihijatrijskih poremeaja putem rane dijagnoze i efikasnog ranog tretmana (Kecmanovi, str. 1547-9). Mera uspeha: smanjena prevalenca - ukupan broj obolelih osoba unutar neke populacije u datom vremenskom trenutku u odnosu na celu populaciju (%, promili). Osnovni stavovi sekundarne prevencije u psihijatriji: 1. Ulazak u zajednicu u cilju uvida u obim problema 2. Naglasak na tretmane u najkraem moguem vremenu 3. Priprema liste prioriteta u usmerenju panje i raspoloivog kadra prioritet oni u ranoj fazi poremeaja 4. Maksimalno ukljuivanje:

multidisciplinarnog tima - psiholozi, soc. radnici, defektolozi, sociolozi lanova zajednice -nosioci informacija, propagande, nekih intervencija
9.3.2012.

SEKUNDARNA PREVENCIJA (2)

14

Efikasnost sekundarne prevencije poveava:

podizanje svesti o poremeaju i ranim znacima rano otkrivanje poremeaja dostupnost usluga saradnja i koordinacija profesionalaca, institucija, slubi,

zajednice
primena odgovarajuih preventivnih metoda, njihova

razvijenost i raznovrsnost

9.3.2012.

TERCIJARNA PREVENCIJA
15

Cilj: da se suzbije i ogranii posledica poremeaja/bolesti i ponovno uspostavljanje sposobnosti koje su zbog bolesti izgubljene ili da sauva one koje su bile ugroene (Vlajkovi, str. 358). Uspeh: smanjenje invaliditeta bolesnika u datoj populaciji u odreenom vremenskom periodu. Obuhvata: Postupke psiholoke rehabilitacije Postupke socijalne rehabilitacije i reintegracije Ukljuivanje u radne aktivnosti Ukoliko su posledice poremeaja ozbiljnije, utoliko je potreba tercijarnom prevencijom je vea.
9.3.2012.

Tercijarna prevencija i rehabilitacija

16

Tercijarna prevencija: smanjivanje posledica poremeaja na irem drutvenom planu. Rehabilitacija (Kecmanovi, str. 1549): skup postupaka koji imaju za cilj da maksimalno osposobe pojedinca. Obuhvata: evaluaciju sposobnosti pacijenta (na poetku, tokom i na kraju ter.) organsko-terapijske, psiho-terapijske i socio-terapijske postupke Principi rehabilitacije: 1. Sprovoditi ekipno, progresivno, kompleksno i kontinuirano 2. Zapoeti im se postigne kooperativnost korisnika 3. Razvijati ono to je ouvano 4. Postaviti realne ciljeve rehabilitacije 5. Sprovoditi u ustanovi i u lokalnoj zajednici 6. Socioterapijske mere na okolinu bolesnika da shvate i pomognu
9.3.2012.

Tercijarna prevencija - smetnje

17

ta ometa smanjivanje posledica poremeaja (Kecmanovi, str. 1552)? Hospitalizam: zavisnost od institucije, nezainteresovanost za ivot van nje, progresivno gubljenje sposobnosti za samostalan ivot Faktori rizika: a) pritisak psihijatrijske ustanove (socio-psiholoki, bioloki); b) osetljivost na hospitalizam; c )duina izloenosti Stigmatizacija duevno poremeenog ponaanja: kao devijantnog ponaanja napad na socijalni red, stabilnost i sigurnost strah, odbacivanje kao duevno bolesnog ponaanja nerazumljivo, bez samokontrole i odgovornosti ? rtveno jare: socijalna bespomonost poremeenogobjekat agresije Socijalno obezvreivanje poremeenog vee kod srednje i vie klase (slika o sebi, atak na sistem) Atak na omnipotenciju ukazuje na tronost razuma i duha oveka
9.3.2012.

Tercijarna prevencija - usluge

18

Prelazne ustanove (dnevni boravci, klubovi, socioterapijske zajednice) rizik da pacijenti ivot u njoj pretpostavljaju ivotu u zajednici (permisivna atmosfera, niska socijalna oekivanja, zatienost) (Kecmanovi, str. 1555-6) Sveobuhvatna psihijatrijska zatita u tercijarnoj prevencijiodgovornost svih lanova zajednice: jaanje veze sa zajednicom jo tokom boravka u instituciji (posao, por.) priprema za izlazak iz ustanove kontinuitet odgovornosti strunog osoblja, volontera, zajednice periodini pregledi sluba socioterapijskog praenja raspoloivost konsultacija i podrke (24/7?) kontinuirana saradanja sa socijalnom sredinom korisnika
9.3.2012.

PREVENTIVNI PROJEKTI u oblasti prevencije

19

Fokus na: prevazilaenju izazova razvoj kapaciteta (snage) ukljuivanju svih resursa ukljuivanju svih kljunih osoba/institucija saradnji izmeu osoba/institucija unapreenju integracije u zajednicu posebno: rad sa porodicom
redovni kontakti znanje o poremeaju rizici, uzroci, posledice, oporavak porodina atmosfera poveavanje kohezivnosti uloga pacijenta u porodici motiv za oporavak znaenje poremeaja za lanove i porodinu homeostazu razvoj kapaciteta porodice i korisnika porodine snage
9.3.2012.

LITERATURA
20

Vlajkovi, J, Prevencija mentalnih poremeaja. U:

Biro, M. (ur.), Klinika psihologija, str. 358-364. Kecmanovi, D., Prevencija duevnih poremeaja. Psihijatrija, Tom II; str., 1539-1557.

9.3.2012.