1

ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ

ZDRAVSTVENOJ ZA ZDRAVSTVENOJ ZA TITI TITI
VMS VMS Mirjana Marinkovi Mirjana Marinkovi
mr mr menad menad menta menta u u zdravstvu zdravstvu
PRIMARNA ZDRAVSTVENA PRIMARNA ZDRAVSTVENA
ZA ZA TITA TITA
Primarna zdravstvena za Primarna zdravstvena za tita je za tita je za tita kojom se tita kojom se
zadovoljavaju potrebe svake zajednice, kroz zadovoljavaju potrebe svake zajednice, kroz
obezbeivanje usluga obezbeivanje usluga to je mogu to je mogu e bli e bli e mestu e mestu
ivljenja i rada, po ceni koja je prihvatljiva za ivljenja i rada, po ceni koja je prihvatljiva za
sve. sve.
PRVI IDEOLOZI PRIMARNE PRVI IDEOLOZI PRIMARNE
ZDRAVSTVENE ZA ZDRAVSTVENE ZA TITE TITE
Dr. Dr. Milan Jovanovi Milan Jovanovi - - Batut Batut
Dr. Dr. Andrija Andrija tampar (I. Predsednik SZO) tampar (I. Predsednik SZO)
MS Florens Najtingel MS Florens Najtingel
Dr. Dr. Milan Jovanovi Milan Jovanovi - -Batut Batut
ukazao na potrebu da za zdravstveno ukazao na potrebu da za zdravstveno
prosve prosve ivanje treba zainteresovati ivanje treba zainteresovati ire ire
zdravstvene faktore zdravstvene faktore
1881. god. Pokrenuo 1881. god. Pokrenuo asopis ,,Zdravlje,, u kome asopis ,,Zdravlje,, u kome
je iznosio pouke o je iznosio pouke o uvanju zdravlja i zna uvanju zdravlja i zna aju aju
ranog otkrivanja bolesti. ranog otkrivanja bolesti.
Dr. Andrija Dr. Andrija tampar tampar
uva uva avao poziv medicinskih sestara i tra avao poziv medicinskih sestara i tra io od io od
lekara da ih cene lekara da ih cene
veliki pobornik preventivne medicine, formirao veliki pobornik preventivne medicine, formirao
je domove zdravlja kao preventivne ustanove, je domove zdravlja kao preventivne ustanove,
koje je nazivao ,, koje je nazivao ,, kolom zdravlja,, kolom zdravlja,,
pisao je da lekari treba da izau iz ordinacija u pisao je da lekari treba da izau iz ordinacija u
naselja, fabrike i da jedna informacija ima ve naselja, fabrike i da jedna informacija ima ve u u
vrednost od leka. vrednost od leka.
Medicinska sestra Florens Najtingel Medicinska sestra Florens Najtingel
bila je vizionar primarne zdravstvene za bila je vizionar primarne zdravstvene za tite tite
okrenuta ka zdravlju i prevenciji smatrala je da u okrenuta ka zdravlju i prevenciji smatrala je da u
budu budu nosti ne nosti ne e postojati sestre za bolesne, ve e postojati sestre za bolesne, ve
samo za zdrave. samo za zdrave.
2
Pojam primarne zdravstvene za Pojam primarne zdravstvene za tite se tite se esto esto
svodi na primarnu prevenciju ili primarnu svodi na primarnu prevenciju ili primarnu
medicinsku za medicinsku za titu. titu. Meutim Meutim, primarna , primarna
zdravstvena za zdravstvena za tita je mnogo tita je mnogo iri pojam od iri pojam od
primarne prevencije, odnosno od primarne primarne prevencije, odnosno od primarne
medicinske za medicinske za tite. tite.
Primarnu medicinsku za Primarnu medicinsku za titu spovodi titu spovodi
zdravstveni sektor, a za primarnu zdravstvenu zdravstveni sektor, a za primarnu zdravstvenu
za za titu su zadu titu su zadu eni svi sektori dru eni svi sektori dru tva, svi ljudi, tva, svi ljudi,
humanitarne, stru humanitarne, stru ne i druge organizacije. ne i druge organizacije.
U centru svih tih sektora je zdravstveni sektor. U centru svih tih sektora je zdravstveni sektor.
Prioritet u primarnoj zdravstvenoj za Prioritet u primarnoj zdravstvenoj za titi uvek titi uvek
ima prevencija, naro ima prevencija, naro ito primarna. ito primarna.
Primarna prevencija je samo jedan segment Primarna prevencija je samo jedan segment
zadataka u primarnoj zdravstvenoj za zadataka u primarnoj zdravstvenoj za titi. titi.
PRIMARNA prevencija PRIMARNA prevencija podrazumeva preduzimanje podrazumeva preduzimanje
niza mera u cilju o niza mera u cilju o uvanja i unapreenja zdravlja uvanja i unapreenja zdravlja, ,
odnosno spre odnosno spre avanja bolesti. avanja bolesti.
SEKUNDARNA prevencija SEKUNDARNA prevencija podrazumeva rano podrazumeva rano
otkrivanje, rana dijagnostika i blagovremeno le otkrivanje, rana dijagnostika i blagovremeno le enje enje
(ako nije rano nije prevencija) (ako nije rano nije prevencija)
TERCIJARNA prevencija TERCIJARNA prevencija rana rehabilitacija i rana rehabilitacija i
spre spre avanje invaliditeta. avanje invaliditeta.
U sprovoenju sve tri vrste prevencija u U sprovoenju sve tri vrste prevencija u estvuju, pored estvuju, pored
zdravstvenog sektora, i drugi sektori dru zdravstvenog sektora, i drugi sektori dru tva, od tva, odnosno nosno
graani graani. .
ME MEUSEKTORSKA SARADNJA USEKTORSKA SARADNJA
Zajedni Zajedni kom akcijom zdravstvenog sektora sa kom akcijom zdravstvenog sektora sa
drugim sektorima dru drugim sektorima dru tva mogu tva mogu e je posti e je posti i i
optimalni nivo zdravlja u zajednici. optimalni nivo zdravlja u zajednici.
Neki sektori neposredno uti Neki sektori neposredno uti u na zdravlje ljudi: u na zdravlje ljudi:
Poljoprivredni sektor je odgovoran za obezbeivanje Poljoprivredni sektor je odgovoran za obezbeivanje
zdrave hrane zdrave hrane
Komunalni sektor treba da obezbedi zdravu pija Komunalni sektor treba da obezbedi zdravu pija u u
vodu, higijensko otklanjanje otpadnih materija... vodu, higijensko otklanjanje otpadnih materija...
Prosvetni sektor u Prosvetni sektor u estvuje u pru estvuje u pru anju znanja o anju znanja o
zdravlju i razvijanju pozitivnog pona zdravlju i razvijanju pozitivnog pona anja anja
Industrijski sektor je od posebnog zna Industrijski sektor je od posebnog zna aja u aja u
obezbeivanju zdrave radne i obezbeivanju zdrave radne i ivotne sredine ivotne sredine
Socijalni sektor vr Socijalni sektor vr i uvid u socijalno stanje i uvid u socijalno stanje
graana graana
Saobra Saobra ajni sektor mo ajni sektor mo e da da doprinos u e da da doprinos u
smanjenju saobra smanjenju saobra ajnog traumatizma ajnog traumatizma
Finansijski sektor treba da obezbedi finansiranje Finansijski sektor treba da obezbedi finansiranje
zdravstvene za zdravstvene za tite tite
Zdravstveni sektor i zdravstveni radnici su Zdravstveni sektor i zdravstveni radnici su
organizatori celokupne zdravstvene za organizatori celokupne zdravstvene za tite. tite.
STRATEGIJA PRIMARNE STRATEGIJA PRIMARNE
ZDRAVSTVENE ZA ZDRAVSTVENE ZA TITE TITE
Zahteva Zahteva
osposobljavanje svih zdravstvenih radnika za osposobljavanje svih zdravstvenih radnika za
novu ulogu u primarnoj zdravstvenoj za novu ulogu u primarnoj zdravstvenoj za titi titi
motivisanje i informisanje nosioca zdravstvene motivisanje i informisanje nosioca zdravstvene
za za tite o na tite o na inu uklju inu uklju ivanja u sprovoenje ivanja u sprovoenje
programa za zdravlje programa za zdravlje
motivisanje i informisanje graana o aktivnom motivisanje i informisanje graana o aktivnom
u u e e u u zdravstvenoj za u u zdravstvenoj za titi titi
3
reorganizaciju zdravstvene za reorganizaciju zdravstvene za tite na svim nivoima tite na svim nivoima
jasno definisanje interdisciplinarnih i intersektorskih jasno definisanje interdisciplinarnih i intersektorskih
funkcija funkcija
istra istra ivanje zdravstvenog stanja graana ivanje zdravstvenog stanja graana
stvaranje mogu stvaranje mogu nosti otvorenog dijaloga izmeu nosti otvorenog dijaloga izmeu
korisnika zdravstvene za korisnika zdravstvene za tite i onih koji odlu tite i onih koji odlu uju o uju o
na na inu sprovoenja za inu sprovoenja za tite tite
osposobljavanje pojedinca, porodice i grupa da osposobljavanje pojedinca, porodice i grupa da
identifikuju svoje potrebe i u identifikuju svoje potrebe i u estvuju u postavljanju estvuju u postavljanju
prioriteta njihovih zafovoljavanja prioriteta njihovih zafovoljavanja
preusmeravanje resursa sa nivoa sekundarne i tercijarne preusmeravanje resursa sa nivoa sekundarne i tercijarne
zdravstvene za zdravstvene za tite na nivo primarna zdravstvene tite na nivo primarna zdravstvene
za za tite. tite.
CILJEVI I MERE ZDRAVSTVENE CILJEVI I MERE ZDRAVSTVENE
POLITIKE DO 2010. GODINE POLITIKE DO 2010. GODINE
Op Op ti ciljevi zdravstvene politike u Srbiji do 2010. ti ciljevi zdravstvene politike u Srbiji do 2010.
godine su: godine su:
- - o o uvanje i unapreenje biolo uvanje i unapreenje biolo kog integriteta naroda kog integriteta naroda
- - produ produ enje enje ivotnog veka stanovni ivotnog veka stanovni tva tva
- - unapreenje kvaliteta unapreenje kvaliteta ivota ljudi ivota ljudi
- - pobolj pobolj anje zdravstvenog stanja stanovni anje zdravstvenog stanja stanovni tva tva
- - obezbeenje jednakosti u zdravstvenoj za obezbeenje jednakosti u zdravstvenoj za titi titi
- - pobolj pobolj anje materijalnog polo anje materijalnog polo aja zdravstvenih aja zdravstvenih
ustanova i zdravstvenih radnika ustanova i zdravstvenih radnika
- - ve ve i uticaj korisnika zdravstvene za i uticaj korisnika zdravstvene za tite. tite.
Ciljevi u Ciljevi u ijoj realizaciji treba da u ijoj realizaciji treba da u estvuju i estvuju i
medicinske sestre, odnose se na: medicinske sestre, odnose se na:
- - zdravlje i kvalitet zdravlje i kvalitet ivota ivota
- - za za tita zdravlja tita zdravlja ena, dece, ena, dece, kolske dece i omladine, kolske dece i omladine,
odraslih odraslih
- - za za tita zdravlja starih osoba tita zdravlja starih osoba
- - prevencija malignih oboljenja prevencija malignih oboljenja
- - prevencija hroni prevencija hroni nih oboljenja, povreda i trovanja nih oboljenja, povreda i trovanja
- - za za tita mentalnog zdravlja tita mentalnog zdravlja
- - za za tita i prevencija infektivnih bolesti tita i prevencija infektivnih bolesti
- - porodi porodi na za na za tita tita
- - ciljevi koji se odnose na navike i zdravstveno ciljevi koji se odnose na navike i zdravstveno
pona pona anje. anje.
Primarna zdravstvena nega u primarnoj Primarna zdravstvena nega u primarnoj
zdravstvenoj za zdravstvenoj za titi je po definiciji SZO titi je po definiciji SZO
(1978.): (1978.):
,,Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj ,,Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj
za za titi je esencijalna nega osnovana na titi je esencijalna nega osnovana na
prakti prakti nom i nau nom i nau nom temelju i socijalno nom temelju i socijalno
prihva prihva enim metodama i tehnologijama, enim metodama i tehnologijama,
koncipirana da bude op koncipirana da bude op te dostupna te dostupna
pojedincima i porodicama u zajednici, po pojedincima i porodicama u zajednici, po
ceni koju su zajednica i zemlja u stanju da ceni koju su zajednica i zemlja u stanju da
izdr izdr avaju na svim etapama njihovog avaju na svim etapama njihovog
razvoja,,. razvoja,,.
Primena principa kontinuiteta nege se sastoji Primena principa kontinuiteta nege se sastoji
u kontinuiranom pra u kontinuiranom pra enju kroz zdravstvenu enju kroz zdravstvenu
negu svakog pojedinca od za negu svakog pojedinca od za e e a do kraja a do kraja
ivota. Samim tim, primena kontinuiteta ivota. Samim tim, primena kontinuiteta
nege i povezanosti zdravstvene nege u nege i povezanosti zdravstvene nege u
primarnoj zdravstvenoj za primarnoj zdravstvenoj za titi i klini titi i klini ko ko- -
bolni bolni koj praksi treba da bude dvosmerna, a koj praksi treba da bude dvosmerna, a
esto je potrebna i kru esto je potrebna i kru na saradnja. na saradnja.
Kru Kru na saradnja se mo na saradnja se mo e ostvariti e ostvariti: :
izmeu sestara u primarnoj zdravstvenoj za izmeu sestara u primarnoj zdravstvenoj za titi titi
izmeu sestara u bolnici izmeu sestara u bolnici
izmeu sestara iz primarne zdravstvene za izmeu sestara iz primarne zdravstvene za tite i tite i
sestara iz bolnice. sestara iz bolnice.
Tako se zatvara krug pra Tako se zatvara krug pra enja i stvara se sistem enja i stvara se sistem
zdravstvene nege, zdravstvene nege, to kod bolesnika i porodice to kod bolesnika i porodice
stvara ose stvara ose aj sigurnosti i poverenja.Sa druge aj sigurnosti i poverenja.Sa druge
strane, setra ima uvid u celokupan tretman, strane, setra ima uvid u celokupan tretman, to to
podi podi e nivo njenih stru e nivo njenih stru nih znanja i kvalitet nih znanja i kvalitet
prakse. prakse.
4
ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENA NEGA U
ZDRAVSTVENOJ ZA ZDRAVSTVENOJ ZA TITI PORODICE TITI PORODICE
Porodica Porodica - - najva najva nije mesto delovanja nije mesto delovanja
primarne zdravstvene za primarne zdravstvene za tite. tite.
Ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do Ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do
2010. god 2010. god. p . predviaju da redviaju da ,,svakoj porodici bude ,,svakoj porodici bude
omogu omogu eno ostvarivanje zdravstvene za eno ostvarivanje zdravstvene za tite tite
putem porodi putem porodi nog lekara i njegovog tima,,. nog lekara i njegovog tima,,.
Dobro organizovana porodi Dobro organizovana porodi na za na za tita tita
predstavlja bazi predstavlja bazi nu zdravstvenu negu i nu zdravstvenu negu i
najrealniju pretpostavku za pobolj najrealniju pretpostavku za pobolj anje anje
kvaliteta kvaliteta ivota ljudi i postizanje optimalnog ivota ljudi i postizanje optimalnog
zdravlja u svakoj zajednici. zdravlja u svakoj zajednici.
Zadatak sestre u porodici, treba da se ogleda u: Zadatak sestre u porodici, treba da se ogleda u:
aktivnijem uklju aktivnijem uklju ivanju porodice i zajednice u ivanju porodice i zajednice u
primarnu zdravstvenu za primarnu zdravstvenu za titu titu
promociji zdravlja i prevenciji bolesti promociji zdravlja i prevenciji bolesti
zadovoljavanju osnovnih zdravstvenih zadovoljavanju osnovnih zdravstvenih
potrebazajednice na nivou primarne nege potrebazajednice na nivou primarne nege
aktivnijem povezivanju sa ostalim slu aktivnijem povezivanju sa ostalim slu bama doma bama doma
zdravlja i klini zdravlja i klini ko ko- -bolni bolni kim ustanovama kim ustanovama
uspostavljanje saradnje sa drugim sektorima uspostavljanje saradnje sa drugim sektorima
dru dru tva tva
u u e e u u istra u u istra ivanju i identifikovanju riziko ivanju i identifikovanju riziko- -
faktora zdravlja faktora zdravlja
motivisanje pojedinca, porodice i zajednice za motivisanje pojedinca, porodice i zajednice za
zdrav na zdrav na in in ivota ivota
koordinaciju svih subjekata koji u koordinaciju svih subjekata koji u estvuju u nezi estvuju u nezi
primeni metode PZN kojom podi primeni metode PZN kojom podi e kvalitet e kvalitet
rada i objedinjuje svoje aktivnost rada i objedinjuje svoje aktivnost
osposobljavanju za promene i nove pristupe u osposobljavanju za promene i nove pristupe u
radu radu
Porodi Porodi na za na za tita obuhvata porodicu kao tita obuhvata porodicu kao
celinu, sve grupacije stanovni celinu, sve grupacije stanovni tva po uzrastu tva po uzrastu
i po vrsti za i po vrsti za tite. tite.
U primarnoj zdravstvenoj za U primarnoj zdravstvenoj za titi titi ena, dece, ena, dece,
kolske dece i studenata centralno mesto imaju kolske dece i studenata centralno mesto imaju
domovi zdravlja odnosno dispanzeri: domovi zdravlja odnosno dispanzeri:
dispanzer za dispanzer za ene ene
dispanzer za pred dispanzer za pred kolsku decu kolsku decu
dispanzer za dispanzer za kolsku decu i omladinu kolsku decu i omladinu
patrona patrona na slu na slu ba ba
stomatolo stomatolo ka slu ka slu ba ba
slu slu ba za za ba za za titu mental.zdravlja.Zdravstvenom titu mental.zdravlja.Zdravstvenom
za za titom dece, titom dece, kolske dece i omladine pored kolske dece i omladine pored
dispanzera bave se pred dispanzera bave se pred kolske ustanove, kolske ustanove, kole i kole i
zavodi za zdravstvenu za zavodi za zdravstvenu za titu studenata. titu studenata.
5
Na Na nacionalni program zdravstvene za nacionalni program zdravstvene za tite tite
ena, dece i omladine je odredio slede ena, dece i omladine je odredio slede e e
prioritete: prioritete:
prioriteti za zdravstvenu za prioriteti za zdravstvenu za titu titu ena ena
prioriteti za zdravstvenu za prioriteti za zdravstvenu za titu pred titu pred kolskog kolskog
deteta deteta
prioriteti za zdravstvenu za prioriteti za zdravstvenu za titu dece titu dece kolskog kolskog
uzrasta i studenata uzrasta i studenata
Treba ista Treba ista i da u svim programima zdravstvene i da u svim programima zdravstvene
za za tite mera broj jedan je zdravstveno vaspitanje tite mera broj jedan je zdravstveno vaspitanje
koje treba da se sprovodi sistematskim i koje treba da se sprovodi sistematskim i
kontinuiranim radom, usmerenim prema: kontinuiranim radom, usmerenim prema:
razvijanju i formiranju navika pravilne ishrane razvijanju i formiranju navika pravilne ishrane
razvijanju navika bavljenja fizi razvijanju navika bavljenja fizi kom aktivno kom aktivno u u
razvijanju higijenskih navika razvijanju higijenskih navika
blagovremenom razvijanju radnih navika blagovremenom razvijanju radnih navika
pravilnom kori pravilnom kori enju slobodnog vremena enju slobodnog vremena
razvijanju tolerantnog odnosa prema stresu razvijanju tolerantnog odnosa prema stresu
borbi protiv bolesti zavisnosti borbi protiv bolesti zavisnosti
upoznavanju roditelja i dece sa psihofizi upoznavanju roditelja i dece sa psihofizi kim kim
razvojem razvojem
razvijanju poverenja, uzajamnog po razvijanju poverenja, uzajamnog po tovanja i tovanja i
zdrave komunikacije u porodici i dru zdrave komunikacije u porodici i dru tvenim tvenim
grupama grupama
razvijanju samopouzdanja, sigurnosti, iskrenosti, razvijanju samopouzdanja, sigurnosti, iskrenosti,
pravi pravi nosti i drugih pozitivnih moralnih osobina nosti i drugih pozitivnih moralnih osobina
upoznavanju sa promenama u pubertetu, sa upoznavanju sa promenama u pubertetu, sa
posledicama ranih seksualnih odnosa posledicama ranih seksualnih odnosa
za za titi od bolesti koje se prenose polnim putem. titi od bolesti koje se prenose polnim putem.
MEDICINSKA SESTRA U ZDRAVSTVENOJ MEDICINSKA SESTRA U ZDRAVSTVENOJ
ZA ZA TITI DECE PRED TITI DECE PRED KOLSKOG UZRASTA KOLSKOG UZRASTA
Zdravstvenom za Zdravstvenom za titom dece do polaska u titom dece do polaska u kolu kolu
(novor (novoroen oen adi, odoj adi, odoj adi, male dece i adi, male dece i
pred pred kolske dece) bave se de kolske dece) bave se de iji dispanzeri u iji dispanzeri u
saradnji sa de saradnji sa de ijim jaslama i de ijim jaslama i de ijim obdani ijim obdani tima. tima.
Svaki od ovih perioda ima svoje specifi Svaki od ovih perioda ima svoje specifi nosti u nosti u
psihofizi psihofizi kom razvoju i u merama zdravstvene kom razvoju i u merama zdravstvene
za za tite. tite.
Posebno je zna Posebno je zna ajan rad sestre u dispanzeru za ajan rad sestre u dispanzeru za
pred pred kolsku decu,gde se uloga med. setre mo kolsku decu,gde se uloga med. setre mo e e
sagledavati kroz rad u savetovali sagledavati kroz rad u savetovali tu. S tu. Svaku vaku
majku koja doe u savetovali majku koja doe u savetovali te med. sestra te med. sestra
treba da osposobi za pravilnu negu deteta, i to: treba da osposobi za pravilnu negu deteta, i to:
odr odr avanje higijene ko avanje higijene ko e i sluzoko e i sluzoko a a
pravilna ishrana, forsiranje dojenja pravilna ishrana, forsiranje dojenja
na na in dojenja, hranjenja ka in dojenja, hranjenja ka i i icom, preko cucle icom, preko cucle
demonstracija pripremanja obroka demonstracija pripremanja obroka
pona pona anje roditelja za normalan emocionalni i anje roditelja za normalan emocionalni i
socijalni razvoj deteta socijalni razvoj deteta
upoznavanje sa na upoznavanje sa na inom razvijanja higijenskih inom razvijanja higijenskih
navika, navika sna i odmora i dr. navika, navika sna i odmora i dr.
MEDICINSKA SESTRA U MEDICINSKA SESTRA U
PRED PRED KOLSKIM USTANOVAMA KOLSKIM USTANOVAMA
Pred Pred kolske ustanove su ustanove za dnevni kolske ustanove su ustanove za dnevni
boravak dece, koje imaju ne samo socijalni, ve boravak dece, koje imaju ne samo socijalni, ve i i
vaspitno obrazovni karakter. vaspitno obrazovni karakter.
Vaspitna funkcija ovih ustanova je od Vaspitna funkcija ovih ustanova je od
izuzetnog zna izuzetnog zna aja za postavljanje temelja aja za postavljanje temelja
razvoja budu razvoja budu e li e li nosti deteta. nosti deteta.
U pred U pred kolskim ustanovama vaspitanje se odvija kolskim ustanovama vaspitanje se odvija
timski; najve timski; najve i deo vremena sa decom do 3 god. i deo vremena sa decom do 3 god.
(de (de .jasle) provodi med. Sestra, a posle 3 god. .jasle) provodi med. Sestra, a posle 3 god.
(obdani (obdani ta) vaspita ta) vaspita i. i.
6
Svaki period de Svaki period de ijeg razvoja ima svoje ijeg razvoja ima svoje
karakteristike, te je program karakteristike, te je program rada sa decom rada sa decom
prilagoen njihovom psihofizi prilagoen njihovom psihofizi kom razvoju. kom razvoju.
Period odoj Period odoj eta eta
zna zna ajan za postavljanje temelja emocionalnog ajan za postavljanje temelja emocionalnog
razvoja razvoja
verbalna komunikacija je neophodna zbog verbalna komunikacija je neophodna zbog
razvoja govora razvoja govora
posebno je va posebno je va na neverbalna komunikacija na neverbalna komunikacija
po po inje se sa razvijanjem navika (spavanja, inje se sa razvijanjem navika (spavanja,
hranjenja, kupanja, presvla hranjenja, kupanja, presvla enja, stavljanja na enja, stavljanja na
no no u...). u...).
Period malog deteta Period malog deteta
med. med. sestra uti sestra uti e na dalje razvijanje govora, e na dalje razvijanje govora,
boga boga enje re enje re nika nika
dete upija sve kao suner i veoma je va dete upija sve kao suner i veoma je va an an
vaspitni uticaj vaspitni uticaj
ve ve ba se kocentracija pa ba se kocentracija pa nje, razvija mi nje, razvija mi ljenje, ljenje,
inteligencija, deca u inteligencija, deca u e pona e pona anje anje
sti sti u znanja o opasnosti u znanja o opasnosti
period radoznalosti ( period radoznalosti ( ele sve da dotaknu) ele sve da dotaknu)
vole slikovnice sa kratkim tekstom, pesmice, vole slikovnice sa kratkim tekstom, pesmice,
pri pri ice koje im razvijaju ma ice koje im razvijaju ma tu. tu.
Pred Pred kolski period (od 3 kolski period (od 3- -6 godina) 6 godina)
pravilan odnos prema detetudoprinosi razvoju radnih pravilan odnos prema detetudoprinosi razvoju radnih
navika navika
tra tra e da njihove potrebe budu zadovoljene odmah (m.s. e da njihove potrebe budu zadovoljene odmah (m.s.
Treba da u Treba da u i dete da odlo i dete da odlo i svoje i svoje elje) elje)
imaju izra imaju izra enu potrebu za socijalnim kontaktom enu potrebu za socijalnim kontaktom
postavljaju se temelji moralnog vaspitanja postavljaju se temelji moralnog vaspitanja
dete u dete u i i ta je lepo ili ru ta je lepo ili ru no; dobro no; dobro- -lo lo e; e;
ispravno ispravno- -neispravno; dru neispravno; dru tveno tveno- -sebi sebi no i dr. no i dr.
estetsko vaspitanje se razvija kroz razne estetsko vaspitanje se razvija kroz razne
aktivnosti aktivnosti
ovaj period je zna ovaj period je zna ajan i za radno vaspitanje. ajan i za radno vaspitanje.
U ovom periodu se u obdani U ovom periodu se u obdani tima formira posebna tima formira posebna
grupa ,,pred grupa ,,pred kolska,,koja prolazi kroz odgovaraju kolska,,koja prolazi kroz odgovaraju i i
program pripreme za program pripreme za kolu: ve kolu: ve be motorike, be motorike,
koncentracije pa koncentracije pa nje, razvijanje mi nje, razvijanje mi ljenja i pravilnog ljenja i pravilnog
rasuivanja rasuivanja, ve , ve be pam be pam enja i se enja i se anja i dr. anja i dr.
Medicinske sestre i vaspita Medicinske sestre i vaspita i moraju da vode ra i moraju da vode ra una una
kako se pona kako se pona aju pred decom, jer deca opona aju pred decom, jer deca opona aju svoje aju svoje
vaspita vaspita e. e.
ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENOJ ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENOJ
ZA ZA TITI TITI KOLSKE DECE I STUDENATA KOLSKE DECE I STUDENATA
Zdravstvena za Zdravstvena za tita tita kolske dece i omladine kolske dece i omladine
obuhvata decu od polaska u obuhvata decu od polaska u kolu do zavr kolu do zavr etka etka
studija, odnosno omladinu do 25 godina studija, odnosno omladinu do 25 godina ivota, ivota,
a odvija se u dispanzerima za a odvija se u dispanzerima za kolsku decu, kolsku decu,
kolama, domovima u kolama, domovima u enika i studenata, enika i studenata,
studentskim poliklinikama, porodici i drugim studentskim poliklinikama, porodici i drugim
mestima okupljanja mestima okupljanja kolske dece i omladine. kolske dece i omladine.
Zna Zna ajno mesto u programima zdravstvene za ajno mesto u programima zdravstvene za tite tite
ima ima zdravstveno vaspitanje zdravstveno vaspitanje u cilju o u cilju o uvanja i uvanja i
unapreenja zdravlja i prevazila unapreenja zdravlja i prevazila enja razvojnih enja razvojnih
kriza. kriza.
Zdravstveno vaspitnim sadr Zdravstveno vaspitnim sadr ajima posebno treba ajima posebno treba
obuhvatiti promene i karakteristike perioda obuhvatiti promene i karakteristike perioda
puberteta i adolescencije, mogu puberteta i adolescencije, mogu im kriznim im kriznim
situacijama i na situacijama i na inom prevazila inom prevazila enja i re enja i re avanja avanja
problema.Sa ovim sadr problema.Sa ovim sadr ajima treba da budu ajima treba da budu
upoznati u upoznati u enici, roditelji i nastavnici. enici, roditelji i nastavnici.
7
Naro Naro ito treba obratiti pa ito treba obratiti pa nju na: nju na:
prevenciju ranih seksualnih odnosa i rane trudno prevenciju ranih seksualnih odnosa i rane trudno e e
primenu kontracepcije primenu kontracepcije
razvijanje humanih odnosa meu polovima razvijanje humanih odnosa meu polovima
prevenciju bolesti koje se prenose polnim putem prevenciju bolesti koje se prenose polnim putem
borbu protiv alkoholizma, pu borbu protiv alkoholizma, pu enja, narkomanije, enja, narkomanije,
maloletni maloletni ke delikvencije ke delikvencije
razvijanje pozitivnog zdravstvenog pona razvijanje pozitivnog zdravstvenog pona anja anja navika navika
prevenciju deformiteta ki prevenciju deformiteta ki me, stopala me, stopala
zna zna aj radnih navika za zdravlje aj radnih navika za zdravlje
psihofizi psihofizi ku, socijalnu, emocionalnu, ekonomsku ku, socijalnu, emocionalnu, ekonomsku
zrelost za brak i porodicu tj. za odgovorno roditeljstvo zrelost za brak i porodicu tj. za odgovorno roditeljstvo
kod srednjo kod srednjo kolaca i studenata. kolaca i studenata.
ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENA NEGA U
ZDRAVSTVENOJ ZA ZDRAVSTVENOJ ZA TITI ODRASLIH TITI ODRASLIH
Primarna zdravstvena za Primarna zdravstvena za tita odraslih se tita odraslih se
sprovodi u okviru dispanzera za op sprovodi u okviru dispanzera za op tu medicinu, tu medicinu,
dispanzera za medicinu rada, dispanzera za dispanzera za medicinu rada, dispanzera za
mentalno zdravlje, za onkologiju, u okviru mentalno zdravlje, za onkologiju, u okviru
stomatolo stomatolo ke slu ke slu be, patrona be, patrona ne slu ne slu be i dr. be i dr.
Najzna Najzna ajnije bolesti ovog doba su masovne ajnije bolesti ovog doba su masovne
hroni hroni ne nezarazne bolesti, u ne nezarazne bolesti, u ijoj prevenciji ijoj prevenciji
u u estvuju svi dispanzeri. estvuju svi dispanzeri.
Zdravstvena za Zdravstvena za tita treba da bude usmerena na: tita treba da bude usmerena na:
otkrivanje faktora rizika, njihovo otklanjanje ili otkrivanje faktora rizika, njihovo otklanjanje ili
smanjenje njihovog uticaja na zdravlje (nepravilno smanjenje njihovog uticaja na zdravlje (nepravilno
zdravstveno pona zdravstveno pona anje, hiperlipidemija, gojaznost, rizici anje, hiperlipidemija, gojaznost, rizici
i i ivotne i radne sredine...) ivotne i radne sredine...)
rano otkrivanje bolesti, dijagnostikovanje i rano otkrivanje bolesti, dijagnostikovanje i
blagovremeno le blagovremeno le enje enje
rana rehabilitacija, spre rana rehabilitacija, spre avanje komplikacija bolesti i avanje komplikacija bolesti i
invaliditeta. invaliditeta.
Dispanzer za op Dispanzer za op tu medicinu u svojoj organizacionoj tu medicinu u svojoj organizacionoj
strukturi predvia i savetovali strukturi predvia i savetovali ta.Posebno treba ta.Posebno treba
pomenuti savetovali pomenuti savetovali te za dijabetes i savetovali te za dijabetes i savetovali te te
za ishranu.U savetovali za ishranu.U savetovali tu za dijabetes zdravstveno tu za dijabetes zdravstveno
vaspitni sadr vaspitni sadr aji treba da sadr aji treba da sadr e slede e slede e: e:
motivisanje bolesnika za prihvatanje bolesti motivisanje bolesnika za prihvatanje bolesti
ishrana se smatra prvom merom u le ishrana se smatra prvom merom u le enju dijabetesa enju dijabetesa
fizi fizi ka aktivnost je druga mera u le ka aktivnost je druga mera u le enju dijabetesa enju dijabetesa
medikamentozna terapija je tre medikamentozna terapija je tre a mera le a mera le enja enja
samopra samopra enje stanja bolesti od strane bolesnika enje stanja bolesti od strane bolesnika
zna zna aj samokontrole je veliki aj samokontrole je veliki
pravilno odr pravilno odr avanje higijene tela, ode avanje higijene tela, ode e i obu e i obu e e
ukazati bolesnicima na naj ukazati bolesnicima na naj e e e komplikacije bolesti e komplikacije bolesti
zna zna aj redovnih lekarskih kontrola u savetovali aj redovnih lekarskih kontrola u savetovali tu za tu za
dijabetes. dijabetes.
ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENA NEGA U
ZDRAVSTVENOJ ZA ZDRAVSTVENOJ ZA TITI RADNIKA TITI RADNIKA
Zdravstvenom za Zdravstvenom za titom ranika se bave instituti, zavodi i titom ranika se bave instituti, zavodi i
dispanzeri za medicinu rada. dispanzeri za medicinu rada.
Medicina rada kao multidisciplinarna delatnost Medicina rada kao multidisciplinarna delatnost
uklju uklju ivanjem svih sektora dru ivanjem svih sektora dru tva akcenat rada stavlja tva akcenat rada stavlja
na: na:
unapreenje zdravlja radnika unapreenje zdravlja radnika, za , za titu na radu, uslove titu na radu, uslove
radne sredine i organizaciju rada, radne sredine i organizaciju rada,
prevenciju profesionalnih bolesti, drugih bolesti u vezi prevenciju profesionalnih bolesti, drugih bolesti u vezi
sa radom i povreda na radu sa radom i povreda na radu
pobolj pobolj anje fizi anje fizi kog, mentalnog i socijalnog stanja kog, mentalnog i socijalnog stanja
radnika radnika
motivisanje za rad, postizanje zadovoljstva radom i motivisanje za rad, postizanje zadovoljstva radom i
doprinos kvalitetu doprinos kvalitetu ivota. ivota.
Op Op ti ciljevi na ti ciljevi na eg nacionalnog programa u eg nacionalnog programa u
zdravstvenoj za zdravstvenoj za titi radnika su: titi radnika su:
obuhvatanje zdravstvenom za obuhvatanje zdravstvenom za titom titom
celokupne radne populacije u cilju celokupne radne populacije u cilju
unapreenja unapreenja, o , o uvanja i pobolj uvanja i pobolj anja zdravlja i anja zdravlja i
stvaranja zdrave radne sredine stvaranja zdrave radne sredine
prevencija profesionalnih bolesti, bolesti u prevencija profesionalnih bolesti, bolesti u
vezi sa radom i povreda na radu vezi sa radom i povreda na radu
dijagnostika, le dijagnostika, le enje i rehabilitacija obolelih i enje i rehabilitacija obolelih i
povreenih na radu povreenih na radu. .
8
Program dalje predvia Program dalje predvia 20 posebnih ciljeva, 20 posebnih ciljeva,
od kojih su za sestre u medicini rada od kojih su za sestre u medicini rada
najzna najzna ajniji: ajniji:
informisanje radnika i ukupne javnosti o svim informisanje radnika i ukupne javnosti o svim
aspektima profesionalnih rizika aspektima profesionalnih rizika
obrazovanje i zdravstveno vaspitanje radnika obrazovanje i zdravstveno vaspitanje radnika
sprovoenje mera li sprovoenje mera li ne i tehni ne i tehni ke za ke za tite na radu tite na radu
permanentna edukacija u sprovoenju programa permanentna edukacija u sprovoenju programa
i obezbeivanje multidisciplinarnog pristupa u i obezbeivanje multidisciplinarnog pristupa u
medicini rada. medicini rada.
Sestre u medicini rada treba da imaju Sestre u medicini rada treba da imaju
posebnu dokumentaciju za svakog posebnu dokumentaciju za svakog
radnika.Primenom procesa zdravstvene nege radnika.Primenom procesa zdravstvene nege
sestre mogu, analizom dokumentacije, da sestre mogu, analizom dokumentacije, da
istra istra uju veli uju veli inu problema, da na osnovu inu problema, da na osnovu
zajedni zajedni kih problema formiraju rizi kih problema formiraju rizi ne ne
grupe. Na osnovu takvog pristupa sestre grupe. Na osnovu takvog pristupa sestre
planiraju zdravstveno planiraju zdravstveno- -vaspitni rad i sprovode vaspitni rad i sprovode
ga sve do otklanjanja nekog problema. ga sve do otklanjanja nekog problema.
U prikupljanju podataka setra treba da obrati pa U prikupljanju podataka setra treba da obrati pa nju nju
i na podatke o: i na podatke o:
radnom mestu, radnom sta radnom mestu, radnom sta u; socijalnim podacima; u; socijalnim podacima;
porodi porodi noj situaciji; podacima o uslovima rada; opisu noj situaciji; podacima o uslovima rada; opisu
sredstava kolektivne sredstava kolektivne- -tehni tehni ke za ke za tite; kori tite; kori enju enju
sredstava li sredstava li ne za ne za tite; na tite; na inu ishrane radnika za vreme inu ishrane radnika za vreme
rada; higijenskim problemima; na rada; higijenskim problemima; na inu kori inu kori enja pauze i enja pauze i
trajanju pauze za vreme rada; udaljenosti radnog mesta i trajanju pauze za vreme rada; udaljenosti radnog mesta i
mesta stanovanja; informisanosti radnika; podacima o mesta stanovanja; informisanosti radnika; podacima o
zadovoljstvu radnika; interesovanju radnika; navikama i zadovoljstvu radnika; interesovanju radnika; navikama i
pona pona anju; kontroli zdravlja, le anju; kontroli zdravlja, le enju, uzimanju terapija; enju, uzimanju terapija;
potrebama za kulturom; zdravstvenom stanju radnika i potrebama za kulturom; zdravstvenom stanju radnika i
dr. dr.
Prikupljene podatke sestra proverava, sr Prikupljene podatke sestra proverava, sreuje euje, ,
identifikuje faktore rizika i probleme i klasifikuje identifikuje faktore rizika i probleme i klasifikuje
ih prema prioritetu. ih prema prioritetu.
Na osnovu utvrenih potreba i problema Na osnovu utvrenih potreba i problema
pojedinaca ili grupe radnika, sestra formuli pojedinaca ili grupe radnika, sestra formuli e e
sestrinske dijagnoze i kolaborativne probleme, sestrinske dijagnoze i kolaborativne probleme,
postavlja ciljeve i planira aktivnosti koje treba postavlja ciljeve i planira aktivnosti koje treba
preduzeti. preduzeti.
ZDRAVSTVENA NEGA U ZDRAVSTVENA NEGA U
ZDRAVSTVENOJ ZA ZDRAVSTVENOJ ZA TITI ZUBA TITI ZUBA
Primarna prevencija u za Primarna prevencija u za titi zuba se odnosi na titi zuba se odnosi na
sve grupacije stanovni sve grupacije stanovni tva. Posebno je zna tva. Posebno je zna ajna ajna
kod trudnica, odoj kod trudnica, odoj adi, male, pred adi, male, pred kolske i kolske i
kolske dece, omladine. Prevencija se sprovodi u kolske dece, omladine. Prevencija se sprovodi u
stomatolo stomatolo kim ambulantama i savetovali kim ambulantama i savetovali tima tima
odgovaraju odgovaraju ih dispanzera, odnosno u ih dispanzera, odnosno u
pred pred kolskim i kolskim i kolskim ustanovama. kolskim ustanovama.
U mere sekundarne prevencije se ubrajaju U mere sekundarne prevencije se ubrajaju
pregledi u cilju ranog otkrivanja i sistematska i pregledi u cilju ranog otkrivanja i sistematska i
blagovremena sanacija oboljenja usta i zuba. blagovremena sanacija oboljenja usta i zuba.
Karijes i paradontopatije svrstavaju se meu Karijes i paradontopatije svrstavaju se meu
naj naj e e a nezarazna oboljenja. Imaju veliki a nezarazna oboljenja. Imaju veliki
socijalno socijalno- -medicinski zna medicinski zna aj, jer mogu dovesti do aj, jer mogu dovesti do
komplikacija. Zato se posebno insistira na komplikacija. Zato se posebno insistira na
prevenciji, koja vrlo prevenciji, koja vrlo esto ima pozitivne efekte i esto ima pozitivne efekte i
dovodi do pada oralnih oboljenja. dovodi do pada oralnih oboljenja.
9
Sadr Sadr aji zdravstvenog vaspitanja u za aji zdravstvenog vaspitanja u za titi titi
oralnog zdravlja treba da budu usmereni na: oralnog zdravlja treba da budu usmereni na:
motivisanje za unapreenje i o motivisanje za unapreenje i o uvanje zdravih uvanje zdravih
zuba zuba
razvijanje navika negovanja i pravilnog razvijanje navika negovanja i pravilnog
obavljanja higijene zuba obavljanja higijene zuba
razvijanje navika pravilne ishrane razvijanje navika pravilne ishrane
uticaj na shvatanje zna uticaj na shvatanje zna enja redovne kontrole enja redovne kontrole
zuba zuba
informisanje o zna informisanje o zna aju fluoroprofilakse aju fluoroprofilakse
borba protiv pu borba protiv pu enja (uticaj pu enja (uticaj pu enja na zdravlje enja na zdravlje
i lepotu zuba). i lepotu zuba).
Zdravstvena nega u zdravstvenoj Zdravstvena nega u zdravstvenoj
za za titi starih titi starih
ocijalno ekonomski razvoj, bolji standard ocijalno ekonomski razvoj, bolji standard ivota, ivota,
dostignu dostignu a u medicini i psihologiji, i bolja zdravstvena a u medicini i psihologiji, i bolja zdravstvena
za za tita uslovili su porast broja starih u svetu.Od tita uslovili su porast broja starih u svetu.Od
anti anti kog doba do danas morbiditet i mortalitet kog doba do danas morbiditet i mortalitet
stanovni stanovni tva se uglavnom smanjivao a prose tva se uglavnom smanjivao a prose no trajanje no trajanje
ivota se produ ivota se produ avalo. avalo.
Prose Prose no trajanje no trajanje ivota u anti ivota u anti kom dobu je bilo oko 18 kom dobu je bilo oko 18
godina, krajem XVIII veka 30, u XIX veku 40, godina, krajem XVIII veka 30, u XIX veku 40,
po po etkom XX veka 46, a danas u razvijenom svetu etkom XX veka 46, a danas u razvijenom svetu
preko 70 godina. preko 70 godina.
Promene u starosnoj strukturi stanovnika su Promene u starosnoj strukturi stanovnika su
dovele do br dovele do br eg razvoja eg razvoja GERONTOLOGIJE GERONTOLOGIJE
(nauke koja se bavi prou (nauke koja se bavi prou avanjem svih starosnih avanjem svih starosnih
pojava) i pojava) i GERIJATRIJE GERIJATRIJE kao medicinske kao medicinske
discipline discipline (koja prou (koja prou ava klini ava klini ko patolo ko patolo ke ke
aspekte zavr aspekte zavr ne faze ne faze ivota...). ivota...).
Produ Produ enje trajanja prose enje trajanja prose nog nog ivota je po ivota je po
merilo starosne granice. merilo starosne granice. Smatra se da d Smatra se da do oba ba
starosti po starosti po inje tek posle 65 g inje tek posle 65 godina, a st odina, a starosno arosno
doba se deli na mlae starosno doba doba se deli na mlae starosno doba(od 65 (od 65- -75) i 75) i
starije starosno doba preko 75 godina. Neki starije starosno doba preko 75 godina. Neki
autori uvode i termin srednjeg starosnog doba. autori uvode i termin srednjeg starosnog doba.
Starenje zavisi od mnogobrojnih faktora, pre Starenje zavisi od mnogobrojnih faktora, pre
svega od zdravstvenog stanja, socijalno svega od zdravstvenog stanja, socijalno- -
ekonomskih i drugih uslova ekonomskih i drugih uslova ivota, subjektivnog ivota, subjektivnog
do do ivljavanja starosti i drugo. ivljavanja starosti i drugo.
OVEK JE STAR ONOLIKO OVEK JE STAR ONOLIKO, , KOLIKO SE KOLIKO SE
OSE OSE A STARIM A STARIM ! !
Teorije starenja i promene u starosti Teorije starenja i promene u starosti
Starenje po Starenje po inje od po inje od po etka etka ivota i rezul ivota i rezul- -
tat je progresivnih degenerativnih prome tat je progresivnih degenerativnih prome- -
na.Ono podrazumeva biolo na.Ono podrazumeva biolo ke, socijalne i ke, socijalne i
psiholo psiholo ke procese(bio ke procese(bio- -psihosocijalni pro psihosocijalni pro- -
ces).Starenje se mo ces).Starenje se mo e tuma e tuma iti sa sa razli iti sa sa razli itih itih
aspekata, koji se mogu grupisati u dve osnovne aspekata, koji se mogu grupisati u dve osnovne
teorije. To su : teorije. To su :
biolo biolo ka i socijalna teorija. ka i socijalna teorija.
10
Po Po biolo biolo koj teoriji koj teoriji u organizmu u organizmu oveka se javljaju oveka se javljaju
postepene bilo postepene bilo ke promene u ke promene u elijama. Glavni elijama. Glavni
,,krivac,, starenja je o ,,krivac,, starenja je o te te enje na nivou enje na nivou
dezoksiribonukleinske kiseline dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), zbog (DNK), zbog
ega dolazi do gubitka fiziolo ega dolazi do gubitka fiziolo ke adaptibinosti ke adaptibinosti
na spoljnu sredinu. Starost na spoljnu sredinu. Starost elija dovodi dovodi elija dovodi dovodi
do promena pre svega u endokrinom i nervnom do promena pre svega u endokrinom i nervnom
sistemu. sistemu.
Socijalna teorija Socijalna teorija starenja razmatra niz faktora koji starenja razmatra niz faktora koji
uti uti u na starenje. Za starenje su odgovorni: u na starenje. Za starenje su odgovorni:
predispozicija, kostitucija, ranije bolesti, egzogeni predispozicija, kostitucija, ranije bolesti, egzogeni
faktori, faktori, ivotni ,,put,, ivotni ,,put,, oveka.Po ovim oveka.Po ovim
shvatanjima postoje socijalno shvatanjima postoje socijalno- -ekonomski ekonomski
preduslovi dugove preduslovi dugove nosti (standard, rad u nosti (standard, rad u
normalnim uslovima, normalni sistem normalnim uslovima, normalni sistem
penzionisanja, na penzionisanja, na in kori in kori enja slobodnog enja slobodnog
vremena, dru vremena, dru tvena briga, zdrava okolina, tvena briga, zdrava okolina,
prevencija, higijena, zdravstveno vaspitanje i dr.) prevencija, higijena, zdravstveno vaspitanje i dr.)
Psiholo Psiholo ki i socijalni aspekti starenja ki i socijalni aspekti starenja
Pored biolo Pored biolo kih karakteristika starenja danas se u kih karakteristika starenja danas se u
svetu posebna pa svetu posebna pa nja pridaje psiholo nja pridaje psiholo kom i kom i
socijalnom procesu starenja. socijalnom procesu starenja.
Zbog promena na krvnim sudovima mozga i na Zbog promena na krvnim sudovima mozga i na
nervnom sistemu postepeno dolazi do promena nervnom sistemu postepeno dolazi do promena
u kognitivnim (saznajnim)funkcijama.Kognitivne u kognitivnim (saznajnim)funkcijama.Kognitivne
funkcije su opa funkcije su opa anje, pa anje, pa nja, pam nja, pam enje, mi enje, mi ljenje, ljenje,
intelegencija. intelegencija.
Sve kognitivne funkcije se starenjem menjaju i Sve kognitivne funkcije se starenjem menjaju i
stari ih te stari ih te ko do ko do ivljavaju. ivljavaju.
Najizra Najizra enije opa enije opa anje sopstvenog pada nekih anje sopstvenog pada nekih
funkcija je svest o promenama u pam funkcija je svest o promenama u pam enju. enju.
Pam Pam enje enje postepeno postaje ote postepeno postaje ote ano i ano i
kratkotrajno.Javlja se izra kratkotrajno.Javlja se izra enije enije zaboravljanje, zaboravljanje,
naro naro ito zbog sve ito zbog sve ih do ih do ivljaja. ivljaja. Karakterisit Karakterisit no za stare no za stare
je da brzo zaboravljaju ono je da brzo zaboravljaju ono to se skoro desilo, se to se skoro desilo, se aju se aju se
do do ivljaja iz mladosti i detinjstva. ivljaja iz mladosti i detinjstva. Zaboravljanje Zaboravljanje
postepeno dovodi do intelektualnog osiroma postepeno dovodi do intelektualnog osiroma enja i enja i
propadanja. propadanja.
Pa Pa nja i shvatanje nja i shvatanje su ote su ote ani, ani, to ima za to ima za
posledicu nesposobnost razumevanja i posledicu nesposobnost razumevanja i
prihvatanja novog. Starenjem postepeno dolazi i prihvatanja novog. Starenjem postepeno dolazi i
do promena do promena emocija emocija. . Javlja se Javlja se emocionalna emocionalna
labilnost,razdra labilnost,razdra ljivost,osetljivost, svadljivost. ljivost,osetljivost, svadljivost. Stari Stari
ose ose aju i imaju potrebu za posebnom pa aju i imaju potrebu za posebnom pa njom, njom,
ne ne no no u,lako zapla u,lako zapla u na nepravdu ili na u na nepravdu ili na
nezadovoljene potrebe. nezadovoljene potrebe.
11
Savremeni na Savremeni na in in ivota dovodi do reih ivota dovodi do reih
komunikacija starih sa komunikacija starih sa lanovima porodice, lanovima porodice,
prijateljima i kom prijateljima i kom ijama, ijama, to dovodi do gubljenja to dovodi do gubljenja
autoriteta, autonomije, izolovanosti i usamljenosti. autoriteta, autonomije, izolovanosti i usamljenosti.
To mo To mo e dovesti do psiholo e dovesti do psiholo kog i socijalnog kog i socijalnog
,,um ,,uma aranja,, koje nastaje pre biolo ranja,, koje nastaje pre biolo kog. kog.
Socijalno starenje dovodi kod nekih do Socijalno starenje dovodi kod nekih do
nezainteresovanosti za druge osobe nezainteresovanosti za druge osobe, , a kod nekih do a kod nekih do
preterane nametljivosti preterane nametljivosti, , zbog koje ih dru zbog koje ih dru tvo tvo
izbegava. izbegava.
Dalje napredovanje promena na mozgu mo Dalje napredovanje promena na mozgu mo e e
dovesti do dovesti do demencije demencije kao najte kao najte eg obilka eg obilka
intelektualnog propadanja (ne prepoznaju intelektualnog propadanja (ne prepoznaju
najbli najbli e, dezorjentisani su, agresivni,vode e, dezorjentisani su, agresivni,vode
destruktivnu kominikaciju). Starenje je destruktivnu kominikaciju). Starenje je
individualan proces te su ove promene kod individualan proces te su ove promene kod
nekog vi nekog vi e a kod nekog manje izra e a kod nekog manje izra ene. ene.
Naj Naj e e i zdravstveni problemi starih i zdravstveni problemi starih
Istra Istra ivanja zdravstvenog stanja starih osoba ivanja zdravstvenog stanja starih osoba
pokazuju da oko 75% starih ima po tri i vi pokazuju da oko 75% starih ima po tri i vi e e
oboljenja.Oni naj oboljenja.Oni naj e e e oboljevaju od e oboljevaju od
hroni hroni nih bolesti i to: nih bolesti i to:
kardiovaskularnih(arteroskleroza) kardiovaskularnih(arteroskleroza)
poreme poreme aji lokomotornog aparata aji lokomotornog aparata
oboljenja ko oboljenja ko e e
gastrointestinalnih bolesti gastrointestinalnih bolesti
urogenitalnih bolesti urogenitalnih bolesti
neoplazmi plu neoplazmi plu a i dojke a i dojke
cerebrovaskularnih bolesti cerebrovaskularnih bolesti
psihijatrijskih poreme psihijatrijskih poreme aja aja
o o te te enja sluha, vida,govora enja sluha, vida,govora
respiratorne bolesti respiratorne bolesti
kongnitivne disfunkcije i drugo kongnitivne disfunkcije i drugo. .
Nele Nele eni zdravstveni problemi u zrelom dobu eni zdravstveni problemi u zrelom dobu
uglavnom dovode do uglavnom dovode do prevremene patolo prevremene patolo ke starosti, ke starosti,
do fizi do fizi ke dekonpenzacije i onesposobljenosti ke dekonpenzacije i onesposobljenosti. .
Prevencija patolo Prevencija patolo ke starosti i ke starosti i
onesposobljenosti onesposobljenosti
Prevencija patolo Prevencija patolo ke starosti treba da po ke starosti treba da po ne od ne od
samog roenja procesima vaspitanja kojima se samog roenja procesima vaspitanja kojima se
razvijaju zdravi stilovi razvijaju zdravi stilovi ivota. ivota.
Preduzimanjem niza mera u Preduzimanjem niza mera u uvanju i uvanju i
unapreenju zdravlja unapreenju zdravlja(primarna prevencija) (primarna prevencija)
se mo se mo e spre e spre iti ili odlo iti ili odlo iti pojava zdravstvenih iti pojava zdravstvenih
problema.Ako se oni jave,zna problema.Ako se oni jave,zna ajno je rano ajno je rano
otkrivanje, rana dijagnostika i rano otkrivanje, rana dijagnostika i rano
le le enje(sekundarna prevencija). enje(sekundarna prevencija).
Prevencija fizi Prevencija fizi ke dekonpenzacije ke dekonpenzacije
Pod fizi Pod fizi kom dekonpenzacijom se podrazumeva kom dekonpenzacijom se podrazumeva
onesposobljenost za aktivnosti svakodnevnog onesposobljenost za aktivnosti svakodnevnog
ivota. Bolesti i promene na lokomotornom ivota. Bolesti i promene na lokomotornom
aparatu naj aparatu naj e e e dovode do fizi e dovode do fizi ke ke
dekonpenzacije. dekonpenzacije.
Glavni zadatak le Glavni zadatak le enja i nege se sastoji u tome da enja i nege se sastoji u tome da
se sa se sa uvaju i oja uvaju i oja aju preostale funkcije, odnosno aju preostale funkcije, odnosno
da se produ da se produ i vreme trajanja sopstvene brige i vreme trajanja sopstvene brige
starih u obavljanju aktivnosti svakodnevnog starih u obavljanju aktivnosti svakodnevnog
ivota. ivota.
12
To se najbolje posti To se najbolje posti e fizi e fizi kom aktivno kom aktivno u u
(pe (pe a a enje, dozirane ve enje, dozirane ve be, be, etnja), pravilnom etnja), pravilnom
ishranom (jer je deficitarna ishrana jedan od ishranom (jer je deficitarna ishrana jedan od
razloga dekonpenzacije), zdravstveno vaspitnim razloga dekonpenzacije), zdravstveno vaspitnim
radom do shvatanja zna radom do shvatanja zna aja ovih mera od strane aja ovih mera od strane
starih osoba i starih osoba i lanova porodice. lanova porodice.
Prevencija psihi Prevencija psihi ke i socijalne ke i socijalne
dekonpenzacije dekonpenzacije
Pod psihi Pod psihi kom i socijalnom dekonpenzacijom starih se kom i socijalnom dekonpenzacijom starih se
podrazumeva potpuna socijalna izolovanost i podrazumeva potpuna socijalna izolovanost i
uasmljenost.Naj uasmljenost.Naj e e i razlozi su bolest, smrt bli i razlozi su bolest, smrt bli njih, njih,
odlazak u bolnicu, odlazak u bolnicu, sme sme taj u dom za stare taj u dom za stare, prekidanje , prekidanje
kontakta sa porodicom i prijateljima. kontakta sa porodicom i prijateljima.
Ta usamljenost je Ta usamljenost je esto pra esto pra ena tugom i regresijom sa ena tugom i regresijom sa
suicidnim idejama. suicidnim idejama.
Prevencija psiho Prevencija psiho- -socijalne socijalne
dekonpenzacije dekonpenzacije
Podrazumeva: Podrazumeva:
rad sa porodicom u cilju prihvatanja i rad sa porodicom u cilju prihvatanja i
razumevanja problema starih i promena u razumevanja problema starih i promena u
starosti starosti
organizovanje poseta od strane prijatelja i roaka organizovanje poseta od strane prijatelja i roaka
u porodi u porodi nom krugu nom krugu
organizovanje brige od strane dece organizovanje brige od strane dece kolskog kolskog
uzrasta za stare (stari vole da pri uzrasta za stare (stari vole da pri aju, a deca vole aju, a deca vole
da ih slu da ih slu aju) aju)
u u initi sve da ose initi sve da ose aju korisnim i zadovoljnim (na aju korisnim i zadovoljnim (na
primer uva primer uva avati njihovo iskustvo i znanje, avati njihovo iskustvo i znanje,
odvojiti vreme za razgovor) odvojiti vreme za razgovor)
uklju uklju ivanje u dru ivanje u dru tveni tveni ivot van porodice ivot van porodice
(klubovi, proslave, izleti, posete i sli (klubovi, proslave, izleti, posete i sli no). no).
bavljenje intelektualnim radom(upotreba bavljenje intelektualnim radom(upotreba
intelektualnih funkcija izo intelektualnih funkcija izo trava mozak, a trava mozak, a
neupotreba dovodi do ,, neupotreba dovodi do ,,ranja ranja,, mo ,, mozga) zga)
ako su stambeno obezbeeni ako su stambeno obezbeeni,organizovati ,organizovati
kontinuiranu negu od strane kontinuiranu negu od strane lanova porodice lanova porodice
suseda ili posebno osposobljenih lica suseda ili posebno osposobljenih lica
ako stari imaju porodicu, nastojati da ostanu u ako stari imaju porodicu, nastojati da ostanu u
krugu porodice i izbegnu sme krugu porodice i izbegnu sme taj u dom taj u dom
ako su stari sme ako su stari sme teni u dom,organizovati teni u dom,organizovati
e e e posete porodice i prijatelja, kao i vikend e posete porodice i prijatelja, kao i vikend
posete porodici posete porodici
po mogu po mogu nosti obezbediti telefon. nosti obezbediti telefon.
Sve ove mere pru Sve ove mere pru aju starima zadovoljstvo, aju starima zadovoljstvo,
odr odr avaju njihovu mentalnu i socijalnu avaju njihovu mentalnu i socijalnu
aktivnost aktivnost to doprinosi prevenciji najte to doprinosi prevenciji najte ih ih
psihosocijalnih problema starosti. psihosocijalnih problema starosti.
13
Organizacija setrinske slu Organizacija setrinske slu be kao deo be kao deo
slo slo enog sistema organizacije zdravstvene enog sistema organizacije zdravstvene
za za tite treba, da se zasniva na nekim tite treba, da se zasniva na nekim
osnovnim na osnovnim na elima: elima:
zadovoljavanju potreba korisnika zdravstvene zadovoljavanju potreba korisnika zdravstvene
za za tite tite
racionalizaciji u organizaciji racionalizaciji u organizaciji
nesmetanom razvoju zdravstvene nege i nesmetanom razvoju zdravstvene nege i
usavr usavr avanju kadrova avanju kadrova
koordinaciji i saradnji kroz vertikalno i koordinaciji i saradnji kroz vertikalno i
horizontalno povezan sistem. horizontalno povezan sistem.
Svetska zdravstvena organizacija je Svetska zdravstvena organizacija je
formulisala stav da sestrinstvo na nivou formulisala stav da sestrinstvo na nivou
zdravstvene ustanove treba da bude zdravstvene ustanove treba da bude
organizovano, kao posebna organizaciona i organizovano, kao posebna organizaciona i
funkcionalna celina. funkcionalna celina.
Samo tako organizovana slu Samo tako organizovana slu ba zdravstvene ba zdravstvene
nege mo nege mo e da preuzme odgovornost za e da preuzme odgovornost za
postuzanje kvaliteta u zdravstvenoj za postuzanje kvaliteta u zdravstvenoj za titi i titi i
nesmetan razvoj teorije i prakse zdravstvene nesmetan razvoj teorije i prakse zdravstvene
nege. nege.
PORODI PORODI NA SESTRA PREMA NA SESTRA PREMA
MODELU EVROPSKE ZAJEDNICE MODELU EVROPSKE ZAJEDNICE
SZO nagla SZO nagla ava potrebu prilagoavanja ava potrebu prilagoavanja
obrazovanja medicinskih sestara potrebama obrazovanja medicinskih sestara potrebama
primarne za primarne za tite. Osnovni ciljevi zdravstvene tite. Osnovni ciljevi zdravstvene
politike za 21. vek politike za 21. vek su: , su: ,,Promocija, ,Promocija, unapreenje i unapreenje i
za za tita zdravlja i kvalitet tita zdravlja i kvalitet ivota,, gde se u ovom ivota,, gde se u ovom
kontekstu defini kontekstu defini e i nova uloga sestre e i nova uloga sestre - -
,,Porodi ,,Porodi na sestra,,. na sestra,,.
Porodi Porodi na sestra ima na sestra ima e svoje radne zadatke u e svoje radne zadatke u
okviru multidisciplinarnog tima i pomaga okviru multidisciplinarnog tima i pomaga e e
pojedincima i porodicama u o pojedincima i porodicama u o uvanju i uvanju i
unapreenju zdravlja unapreenju zdravlja, u spre , u spre avanju faktora avanju faktora
rizika i iznala rizika i iznala enju modela za preveniranje enju modela za preveniranje
stresnih situacija u okviru boljeg kvaliteta stresnih situacija u okviru boljeg kvaliteta ivota. ivota.
Sprovodi Sprovodi e zdravstvenu negu u toku bolesti i e zdravstvenu negu u toku bolesti i
invaliditeta, a ve invaliditeta, a ve i deo svog vremena provodi i deo svog vremena provodi e u e u
porodici sa pacijentima u ku porodici sa pacijentima u ku i i i i lanovima lanovima
njihove porodice. njihove porodice.
Porodi Porodi na sestra svojim radom u porodici na sestra svojim radom u porodici
doprinosi uspostavljanju kontinuirane doprinosi uspostavljanju kontinuirane
zdravstvene nege a time direktno uti zdravstvene nege a time direktno uti e na e na
smanjenje broja dana le smanjenje broja dana le enja u bolnicama i enja u bolnicama i
obezbeuje zdravstvenu negu u ku obezbeuje zdravstvenu negu u ku nim nim
uslovima. uslovima.
Njen zadatak je da prevenira sve probleme koji Njen zadatak je da prevenira sve probleme koji
uti uti u na zdravlje porodice i pojedinca, u na zdravlje porodice i pojedinca, a time a time
obezbeuje bolji kvalitet obezbeuje bolji kvalitet ivota. ivota.
OBRAZOVANJE ZA PORODI OBRAZOVANJE ZA PORODI NU NU
SESTRU SESTRU
Ekspertski tim za planiranje programa za Ekspertski tim za planiranje programa za
obrazovanje porodi obrazovanje porodi ne sestre za zemlje ne sestre za zemlje lanice lanice
Evropskog regiona pripremio je model za Evropskog regiona pripremio je model za
ovakav vid usavr ovakav vid usavr avanja u skladu sa donetom avanja u skladu sa donetom
Strategijom za obrazovanje sestara i babica do Strategijom za obrazovanje sestara i babica do
2010.god. 2010.god.
Porodi Porodi na sestra po zavr na sestra po zavr etku svog obrazovanja etku svog obrazovanja
ima ima e kompetencije u slede e kompetencije u slede im oblastima: osoba im oblastima: osoba
koja pru koja pru a zdravstvenu negu i za a zdravstvenu negu i za titu, koja titu, koja
donosi odluke, koja je komunikativna, lider u donosi odluke, koja je komunikativna, lider u
zajednici, menad zajednici, menad er. er.
14
Porodi Porodi na sestra na sestra e iskazati svoju efikasnost e iskazati svoju efikasnost
u slede u slede im radnim zadacima: im radnim zadacima:
u proceni i utvrivanju zdravstvenog statusa i u proceni i utvrivanju zdravstvenog statusa i
potreba potreba
odluke koje donosi bi odluke koje donosi bi e zasnovane na eti e zasnovane na eti kim kim
principima principima
planiranju i sprovoenju zdravstvene nege u planiranju i sprovoenju zdravstvene nege u
porodici porodici
promocija zdravlja kod pojedinca promocija zdravlja kod pojedinca, p , porodice i orodice i
zajednice zajednice
sprovoenje programa za edukaciju sprovoenje programa za edukaciju
kori kori enje ve enje ve tina u komunikaciji tina u komunikaciji
sprovoenje preventivnih programa sprovoenje preventivnih programa
organizovanje timskog rada u zdravstvenoj nezi organizovanje timskog rada u zdravstvenoj nezi
istra istra ivanje, radi ivanje, radi unapreivanja i planiranja zdravstvene unapreivanja i planiranja zdravstvene
nege nege
sprovodi organizacione promene (menad sprovodi organizacione promene (menad ment) ment)
daje podr daje podr ku pojedincima i porodici u cilju dono ku pojedincima i porodici u cilju dono enja enja
odluke o svom zdravlju odluke o svom zdravlju
izrauje standarde i evaluira liste u okviru porodi izrauje standarde i evaluira liste u okviru porodi nog nog
sestrinstva sestrinstva
nezavisna je u svom radu kao nezavisna je u svom radu kao lan tima lan tima
odreuje prioritete na relaciji zdravlje odreuje prioritete na relaciji zdravlje- -bolest bolest
iskazuje svoju profesionalnost u pravilnom odnosu iskazuje svoju profesionalnost u pravilnom odnosu
prema kolegama prema kolegama
svoje znanje stalno unapreuje kontinuiranim svoje znanje stalno unapreuje kontinuiranim
obrazovanjem. obrazovanjem.
Porodi Porodi na medicinska sestra, predstavlja na medicinska sestra, predstavlja
veliku sigurnost za pojedinca i porodicu. veliku sigurnost za pojedinca i porodicu.
Ona je glavni oslonac porodice u re Ona je glavni oslonac porodice u re avanju avanju
najve najve eg broja zdravstvenih pitanja i eg broja zdravstvenih pitanja i
problema. problema.
Ona prati i poma Ona prati i poma e njen razvoj kroz jednu, e njen razvoj kroz jednu,
dve, pa dve, pa ak i tri generacije, postaju ak i tri generacije, postaju i i esto esto
njen nezaobilazni prijatelj u svim zna njen nezaobilazni prijatelj u svim zna ajnim ajnim
porodi porodi nim dogaanjima nim dogaanjima. .
Hvala Hvala na na paznji paznji ! !