Biblioteka

Minut
Kwiga ezdeset esta

Urednik
Predrag Markovi

Sreten Ugrii

Rukopis ove kwige nagraen je

Kwievnom stipendijom Fondacije
Borislav Peki

Oprema
Duan evi

Bog jezika
i druge pri~e

Beograd
2000.

 Stubovi kulture

Mali Hristos
Kako znam za Hrista
Blagovesti
Triptih o pokornosti
Pepequgin sin
Sretewe
Oksidacija
Obrnuta perspektiva

Na koricama:
Nepoznati slikar,
Bogorodica sa Hristom, detaq

KAKO ZNAM ZA HRISTA

Tako to smo se jednom igrali zajedno.
Imali smo obojica pet ili est godina
tada, ne vie, znam jer jo nisam bio poao
u kolu. Roditeqi su me ostavili samog u
stanu, na par sati, vaqda prvi put u mom ivotu bez nadzora nekog starijeg. Odlazei,
rekli su:
Nemoj nikome da otvara vrata. Mi
emo brzo doi. Ti budi dobar, igraj se, crtkaj, itaj, ali zapamti nikome ne otvaraj,
ak ni ako neko poznat pozvoni ili pokuca,
ni tada ne otvaraj, kao da nisi tu, kao da nikog nema u stanu. Jesi li razumeo?
Gledao sam uvis ne trepui, majci u
oi, klimnuo sam glavom. Sagnuli su se i poqubili me u teme, prvo majka, zatim i otac.
Onda su otili.
Nije prolo ni pet minuta, neko pokuca na vrata. Tiho kucawe, ali uo sam jer sam
i daqe stajao u predsobqu, kao da sam to oekivao. Primaknem se sasvim i naslonim uvo
na kquaonicu, taman toliko sam bio visok.
utim i oslukujem. Opet se zau kucawe.
7

 Ovde nema nikog rekoh glasno.

Sa one strane tiina.
Ovde nema nikog ponovih glasno i
odluno. Idite kui.
Na to, mali Isus malo saeka, pa pokuca
i trei put.
Otvorim mu. On ue, a ja izaem.
Saekao sam pet minuta na stepenitu,
pravei se kao da vezujem pertlu, hteo sam da
mu dam malo vremena, da se snae, pa sam
priao vratima i pokucao.
Isprva, niko mi se ne odazove. Pokucam
ponovo. Sa one strane tiina.
Otvori mi apnuo sam u kquaonicu znam da si tu.
Nita.
Pokucam posledwi put.
Ovde nema nikog uh najzad blagi
glas sa one strane.
Poverovah tim reima, okrenuh se i
odoh svojim putem.

BLAGOVESTI
VEZIQA
Izvan vrta je drugi svet, zabludela istorija koja ne zna da joj kroz uskovitlani pesak Judeje sipe posledwi trenuci. Jedna mlada ena sedi u vrtu i ita.
Svaka re je vana. Mata se jasno ogleda u prii, kao to se srce ogleda u oku. Nije
ispriano zato to je istina, nego je istina
zato to je ispriano.
Wu, ednu, tivo je zanelo, pa ne vidi
da vie nita nije kao pre. Jue je kua bila skromna, starog drvodeqe; ograda niska, od
hrapavih dasaka; zemqa posna, zasad od malo
povra i tek poneke krte voke. Ali danas,
danas je svemu dato sveano, raskono ruho:
lovor je smenio trwe, slava sramotu.
Umesto trwem najeenog korova i golog
ibqa grm lovora, modrozelena buktiwa sa
mirisnim plamicima listova. Gori, a ne
sagoreva bez sivog dima to pee oi, bez
sivog pepela to prqa ruke u prozirnom
oblaku sveeg mirisa.
9

Pored fontane, kristalnog drveta sa

mlazevima grana i pupoqcima kapi: gusti
ruzmarina. A malo daqe, gle tepih deteline, umesto sprenog bodqikavog draa.
Senka fontane ovaplotila se u maslinu, razgranatu, razlistalu, srebrnastu.
itateqka kao da nije tu, ve u kwizi:
odevena je lepe od bilo koje neveste, a jo
ne zna razlog. Haqina je od svile, purpurna,
veto saivena jednom jedinom niti ba
onom to oblikuje wen stas. Razbokoreni
ruiwak iste je boje.
Staza je zlatna i uska kao vrpca, odmotava se sa wenih stopala prolazi pored fontane, pa niz travwak, vijuga izmeu muzikih
instrumenata pripremqenih za sveanost
i deli bujno biqe koje miruje, kao da je nacrtano.
Prsten je od tri navoja: neprimetno joj
klizi niz domali prst, kao da je preirok,
devojaki; onda zastane, jer je ipak po meri,
kao vereniki; pa se venani stegne i neno
uree.
Ima dva mua, a nijedan se nije sastao
sa wenim telom. Jedan je Josif, drugom ne zna
ime; onaj smeran, ovaj svet. Ne slutei da je

voqena i od smrtnog i od besmrtnog, eka da

bude izabrana, spokojno, sabrano.
Glava blago pognuta, vrat sasvim izloen svetlosti. Ruke, ramena i lea zauzimaju isti poloaj kao pri vezu.
Na drugom kraju bate, umotan u tanku
pozlatu sunca, tvrdi plod nara pulsira kao
stisnuta pesnica pa prsne. U raivenom
prorezu glatke kore otvara se rubinsko oko.
Spoqa je vetar koji kovitla i dere, a
ovde, oko we, kao da nema vazduha. Topli
providni vosak prelio se preko zvukova, zacequje.
Bledozeleni pupoqci upijaju meku svetlost, hrane se. Nebesa od istog biqura
duboka kao irom raskriqeni prozor zauzimaju sav prostor, nemaju kud.
Jedini listovi koji se pokreu beli su,
u kwizi.
Unaokolo su ivotiwe, male i velike,
krvoedne i pitome samo se ne vide.
Krtica je u zemqi. Leptir je u rui. Golub
je sav u svetlosti koja izbija sa dna neba,
slian krupnoj zvezdi, zorwai. Jednorog je
u prii koju ona ita. Tigar je reka na kraju
sveta.

10

11

Tamo izvan vrta, u vetru, lepra vuica sa dva mladunca pod sisom. Dugi niz
prasaka zastave natopqene krvqu ne dopire
ni do kapije, presahne.
Ovde, stianost je zaarala batu u
tajni zveriwak. ak ni velikog pauna niko
ne vidi sve oi uprte su u wegov rep. I jagwe je tu, jo nesigurnih nogu, skrilo joj se
iza lea. Zmija je u travi nerazluiva od
vlati kao otrov od leka. Svilena buba je u
auri to kao bro krasi haqinu.
ivotiwe sebe prepoznaju u wenim oseawima jer i oseawa su nevidqiva, wihovo prisustvo treperi zakloweno savrenom
mimikrijom. Leptir je strepwa, ali jednorog
je qubav. Krtica je bol, ali jagwe je uteha.
Kad bi mogla da ih vidi, kao to te ivotiwe gledaju u wu, netremice, znala bi da
su spremne da je slede. Ali ona ne namerava
nikud, sedi.
Jedine zenice koje se pokreu crne su,
wene.

12

GLASNIK
Neko joj prilazi, a nije ni mu, ni brat,
ni Cezarov centurion. Vojnik je, a nema in,
ni uzrast, ni pol. Neko je zaboravio da ga
oboji. Kad bi etar imao boju, bila bi to prozirno bela, boja krina.
U wegovim ustima nema ukusa donosi
iste rei. Iz tela mu iilela senka, a iz
prstiju dodir, kao vreme iz sunanih asovnika Rima.
ivotiwe ga ne opaaju, ali nagon im
kae da je tu.
Ne gleda u neznanca, prati tivo tako
vidi boqe, kao na dlanu. Isprva, prepoznaje
eterini ka d, jasno ispuwen oblikom i postojanou, kao da je opipqiv.
Nikad se nisu videli, a poznaju se.
Pisano je da e se sresti. Leva ruka posetioca razlistala se nudi na poklon beli
cvet. Desnica bez listova produuje se u
drku maa, a milost u seivo.
Golub roni sa dna neba ka wemu, rastui,
zaustavqa mu se na ramenu. Kao da namerno
zaklawa obasjanu glavu neznanca. Pozajmquje
13

mu krila. Vrhovi pera miluju iroka lea,

piu po mirnoj vodi. Svaka re je vana.
Ne remetei tiinu, voen zlatnom pantqikom, nepoznati stie pred veziqu koja
ita. Ne nose ga krila, ve on nosi wih, kao
svoj jedini teret. Wegov je jaram blag, breme
je wegovo lako.
Lebdi nad tlom u visini wenih oiju,
blizak, neizbean. Ona podie pogled sa
tiva. Posetilac klimne glavom, sklopi
krila, dve lepeze od ipke, dodirne stopama
vrsto zlato pred wenim skutom.
Klekne, kolenima utone u sjaj kao u med.
Predaje ma i cvet. Ostavi bez ruku, kae:
Device, u tebi je dete.
Batom opet zavlada tiina: suze providnog voska izbijaju iz pozadine, prelivaju
se preko ivog prizora koji pod pogledom
opet zarasta, bez oiqka, zaustavqen u sliku.
aka se odvojila od korica kwige i sad
prijawa uz trbuh. Dlan uje dva srca: blagovesti. Dvostruki otkucaji, usklaeni, poeli
da broje vreme. Zrnce peska koje sipi, nekad
mera istorije, od sad je mera beznaajnosti.
to pre nije moglo, posle wegovih rei
jeste. Sad ih je troje. Vrt raa slatkim

plodom. Rei ne opisuju ta se dogodilo

dogaaj je ivi odraz tih rei.
Kao na venawu: rei, starije od istine,
nisu opis mua i ene, nego su wih dvoje
slika i prilika tih rei. Prsten se stopio
sa prstom, dobio boju pu ti, a pu t postojanost
najplemenitijeg kova.
Najsvetije se zaiwe jedino reju. Sve je
kroz rei postalo i bez rei nita nije postalo to je postalo. Rei izgovaraju nas, razgovetno, a ne mi wih, nagaajui.
Marija, jer tako se zove, prestala je da
ita spoznavi sebe i plod svoje utrobe,
odgovara:
Neka mi bude po rei tvojoj.
Wena druga aka odlae tivo na stranu i sputa se. Ruke se ukrtaju u bezgrenom krilu od purpura: spasonosni znak, kao
tit i pozdrav.
Aneo, krilati torzo, otpozdravi joj, poqubi ukrtene ruke i otide od we pune blagodeti. S wom osta Bog.
Sve ivotiwe u isti mah izviruju iz
sklonita. Oseawa probijaju koprenu nevidqivosti. Jednorog se propne i rogom zaore
opnu od voska. Iz Marije buja blaenstvo.

14

15

Nepomino lie vrta iza Marije hartija je iza rei. Glasnik joj odneo iz kose
blistavu dijademu, za platu. Ali nad elom
odsjaja: utisnuti
se ipak zadrao tanki luk
oreol kao vodeni ig.
Nije znala za mua, a rodie sina; i bie joj radost i veseqe, i mnogi e se obradovati wegovu roewu. Zaet meu ivotiwama, rodie se meu ivotiwama. Jer u Boga je
sve to je reeno.
Zaetog u proletwem vrtu, u podne, rodie ga u pokoenom senu, u decembarsku pono, sa zaustavqenom kometom u zenitu, nad
jaslama. Dok gusti sneg zvea sporo sipi i
okovom od srebra optae slavu Vitlejema.
Wen sin ne mora da raste velik je i
sva je slava wegova. Pod vencem zimzelenog
lovora oiqci od trnove krune. Vidi se da
ovo dete nije sklupano u woj ruke mu rairene, a krhka ramena, kima i noge neprirodno uspravqeni, kao da je ve izvan, kao da
je ve ovek.
Razapet i go, podupire iznutra.

Dve male siluete se preklapaju: poloaj

deteta i Marijine ukrtene ruke da ih ne
deli plot trbuha, imali bi jednu senku.
Sin je zauzeo mesto koje mu pripada,
kako mu je pisano. Majka sedi, a sin stoji, kao
da je iznad we, uokviren tim nevidqivim
krstom, kao obala morem.
Majka ne nosi sina, jedini teret sin
nosi wu, svu od rei. Rei uvek kau isto: da
e seme i plod zameniti mesta, kao no i dan.
Da bi vaskrsli, moramo umreti.
Sin je u woj kao leptir u rui, a Marija
je u wemu kao rua u vrtu. Poetak e biti
na kraju, roditeq e biti dete. Raduje se
Marija, blaena meu enama.
Rei su na ivot. Meu svetovima ostao samo jedan i u wemu je sve od rei, ispriano. Jezik je materwi, jer nas raa.
Meu vrtovima ostao samo jedan. U wemu je fontana raskono drvo ivog kristala, ukoreweno u isti humus neba, okaeno o
tle kao lampa o svod. Prska punim sjajem
dawu bistru vodu svetla, nou gusto igliasto mleko meseine.
Visoka kamena ograda je iza fontane, iza
ruzmarina i nara, iza grana voki povijenih

16

17

SIN

od roda, iza muzikih instrumenata posejanih u travi, iza tiine koja je pritisla poqupcem svaku poru i pamukom ovila pupoqke, iza razrogaenih smaragdnih oiju paunovog repa, iza uma gde ive sve ivotiwe
ovog sveta. Osim ribe nacrtana je na zidu:
kao kquaonica na kapiji.
IHTIS. Tako je Marija proitala znak,
to znai: Isus Hristos, Sin Boga.
Duga sjajna staza kroz biqe, sasvim se
razmotala, qeskajui se usput kao pastrmka u
bistrom pliaku. Drugim krajem stigla do
visoke kamene ograde, popela se uz wu, veto
kao brqan, do vrha. Nalik je vrpci na poklonu. Ukraava i razdvaja.
Iz zlatne pukotine u zidu, uspravne i
isprva tanke poput maje zenice, razmiu se
kapije, polako, i rom: ito. Bledo uto pustiwe prevladano jarko utim ita.
Iza zadwih redova klasja je reka. amci
i lae slede snanu maticu. Ka Jerusalimu
tee Jordan. Udaqeni hu k moe lako da se zamisli. Niz obalu, daqe, vinogradi su zeleni
i modro zapeweni, a druge obale nema.
Nad morem bqesnu muwa.

Negde daleko, nigde: vuica sa iskrzane

zastave izvija vrat, kezi tupe owake i zavija, nemo, posledwi put.
Marija trepne, odobrava kapcima. Taj
treptaj je zakquni trenutak tiine. Vrtom
prostruji muzika. Vazduh se blago zatalasa,
prenosei tonove kao polen, kao bezazlenu
epidemiju radosti.
Srea zagluuje grmqavinu.
Ovim se pria o blagovetewu zavrava.

18

19

TRIPTIH O POKORNOSTI
Kako neki ne znaju za Hrista

ISIHAST

noi, koje su sve jedno ime, neophodno ivotu. A moja smrt me ne razlikuje od te komplikovane pozadine, pa je odustala, sad sam sasvim sa m. Nemam nikakvu tajnu, ni sklonite.
Odmah u pristati, kae isihast. ivim tiho, utim.

utim, tiho ivim, kae isihast. Odmah u pristati. Samo uzimam to je moje.
Nemam nikakvu tajnu, ni sklonite. Udiem
i izdiem samo jedno ime, koje je vazduh,
neophodan ivotu. Nita ne znam, nita
znam, kae isihast. Padam, padam, visoko, visoko uzdignutih pela roj me sledi, kroz vazduh redak ali sve i pun mednog miqa, kud
ostavqam bled i gladak trag kao dlan po prozoru, lica radosna od radosti same, kose zabaene niz ramena, da pada sa mnom.
I danas je praznik, ali tiina ne bi da
je uju sveanom, ostaje u pozadini, oslonac
kimi. Ne poznajem nijednu od sedam plemenitih vetina, kae isihast, osim male
line izdaje, molitve za ruke, da ispletu od
prstiju amac, za ukras, koji tone. Gledam da
pogledom ne povredim. Pasem vazduh kao riba i plivam u svetlima dana i u svetlima

Neki snovi imaju takvu snagu, oveka

obuzmu toliko da ivot ostane tek fusnota,
pria Isusovac. To su snovi na javi, probueni iz svakodnevne budnosti. Gregor je
to znao i zato se sav predao zadatku buewa,
probuenosti budnog. Jednostavno se probudi iz svakodnevice i sledi svoj poziv,
ono zbog ega si tu.
Posle mature pridruio nam se, pria
Isusovac, Isus je bio wegov san, jai od ivota koji lii na bilo iji ivot. Bratstvo
ga nije prihvatilo bezrezervno od prvog dana,
ubrzo, meutim, i to nevidqivo, niim pokazano, poetno nepoverewe iili. Kako i ne
bi, uvek je prvi, najpriqeniji, najradosniji, uvek spreman da pomogne, za Gregora ne-

20

21

ISUSOVAC

ma nepremostive prepreke, u svemu vidi samo

napredak i dobro, ranije ustaje, kasnije lee,
due ui, predanije se moli, samostalno organizuje dodatne kurseve, izlete, brine o bavama s vinom koje i bez iije pomoi ine vino svetim, ali on misli da ipak nije na
odmet...
Deseta je godina sna o buewu iz budnosti, pria Isusovac, ali Gregor se nije pribliio ni za korak, ni za misao mawe,
ni za otkucaj srca istinitije. Najzad ga slomi zaludnost poduhvata, ugleda sebe kao gubitnika: izmislio patetini lini mit i
pride se upiwe da u taj mit veruje.
Skinuvi mantiju, tetovira se po miicama i vratu, pria Isusovac, osniva pank
bend, i to uspean. Bavi se umetnikom fotografijom. Putuje van Evrope, po Evropi
eta kao po korzou u rodnoj palanci. Stie
dvoje vanbrane dece, sa enama koje voli i
koje wega vole, jednom mnogo mlaom i drugom mnogo starijom od sebe, osniva izdavaku
kuu, specijalizovanu za izdawa na latinskom, sa edicijom renika nedoumica moralne nedoumice, estetike, teoloke, politike, kulinarske... Drui se sa poznatim

piscima i naunicima, umetnicima i glumcima. ega god se prihvati ide mu, kako i
ne bi, kad je uvek prvi, najpriqeniji, najradosniji, uvek spreman da pomogne, za Gregora nema nepremostive prepreke, u svemu
vidi napredak i dobro, ranije ustaje, kasnije lee...
Desete godine nakon izlaska iz Isusovakog reda, pria Isusovac, put ga nanese u
grad u koji je prvi put stigao pre tano
dvadeset godina, odmah posle mature. Ode do
manastira da se pozdravi, pokuca na kapiji,
prepoznaju ga.
Najboqeg druga iz mladosti, mene, pria
Isusovac, zamoli da ga ispovedi, najblieg
brata, sa kojim je delio davnu naivnu viziju
o snu na javi o buewu iz svakodnevne budnosti, o predanosti zadatku buewa, o probuenosti budnog. Gregor ispovedajui se
izgovori ono to onda nije mogao, ni umeo, o
tome kako je i zato odluio da ih napusti
i zapone drugaiji ivot. Drug ga saslua,
pa mu ovako odgovori:
Zar si mislio da treba zaspati otvorenih oiju?
Ne razumem te uzvrati Gregor.

22

23

 Zar i sad misli da treba zaspati

otvorenih oiju? Nikad ti nije palo na pamet da bi bilo dovoqno prosto sklopiti oi
i prepustiti se?
Gregor se nasmei, pria Isusovac,
pa prekrije lice rukama. Idueg meseca ponovo se pridrui brai Isusovcima.

FILOZOF
Apsolut je definicija nae vere, niim
ograniene, ni od ega zavisne, tumai filozof, nije vera definicija apsoluta. Vera je
apsolutna, a ne Bog. Nije vera odreena Bogom
niti podreena Bogu. Ako uopte ima Boga,
sama vera je Bog, jer upravo vera je bezuslovni, samo u sebi utemeqen in, odnos. Ako
je poduprta ili motivisana bilo im izvan
sebe, vera nije autentina, nego je tek privid
nekog drugog ina ili odnosa saznajnog,
psiholokog, politikog, ekonomskog... Vernik ne veruje zato to zna, ili zato to voli,
ili zato to je korisnije, ili zato to tako
treba, on prosto veruje veruje zato to veruje. Tek tada, iz takvog Boanstva vere, iz24

viru i qubav i saznawe, delawe i moral. Tako da ipak imamo neto starije i od Boga
veru. Bez vere u Boga, Boga nema, nije to tek
truizam, tumai filozof, vera je subjektivni
preduslov, ona je bar za nas pre, prva, najstarija. Iracionalnost ovog odnosa pokazuje
se u oiglednom paradoksu, tumai filozof,
jer veruje se upravo u suprotno da je Bog
prvi, pre vere i pre svega ostalog, da je Bog
i po sebi i za nas objektivni preduslov,
da je Bog najstariji. U tom smislu, vera je samoponitavajui, negativni apsolut, ona samozakonito i spontano potire sopstvenu bezuslovnost, u ime pozitivnog apsoluta, Boga.
I Bog, onda, na to pristaje, takoe spontano
i samozakonito, ak sa potpuno blaenom neupitnou, nevino i neposredno, naivno, kao
dete. Ako je neto savreno, tumai filozof, onda je to ovaj tako netipino qudski
in apsoluta vere slobodno i samopotvrujue pokorenog Bogu.

25

U Pepequgi kuca sat. Znatno bre i nepravilnije nego pre. Ali ako ne prisloni
uvo na wene grudi, to ne uje.
Bajku ine reenice kakve nigde ne
moe nai, tajanstvene i poune. Tiho je,
napoqu pada prvi sneg, unutra ti ita.To
je tvoja sluba. Neka deca prvo naue da itaju, pa tek onda da govore. Ti si takvo dete.
Kad ita, redovi se dele na gorwe i dowe.
Lestvica te sama vodi. Kad pada sneg, maslaci se dele na gorwe i dowe. U centru svake
pahuqe je semenka, sitna kao trun praine.
Jedno je sigurno: srean kraj. Ako ita polako i paqivo, trebae ti oko trideset
minuta.
U Pepequgi kuca sat. Ali ako ne prisloni uvo na wene grudi, to ne uje. Zadihana je, kao da se poraala. Plesala je celu
no. Mora da ode pre nego to se pretvori u
neto drugo: u lutku, u larvu, u leptiricu,
uhvaenu u pauini. Vazduh je proputa, ne
prua otpor. Veeras joj sve polazi za rukom.

Klizi niz iroko mermerno stepenite, dok

sa ramena i ela kapqu odsjaji razlivenog
srebra. Silazi niz piramidu. Kad Pepequga
prolazi, stepenice se dele na gorwe i dowe.
Iznad wene glave nepokretni talasi pahuqa,
zaleeni mle. Poqa maslaka zauvek.
Niko u Vitlejemu ne zna zato ona uri. U Pepequgi kuca sat. Princ trai ba
wu. Jae, s kraja na kraj kraqevstva, od poetka do poetka kraqevstva. U srcu mu drhti
igla busole. Koristei astrolab, vitez tano
odreuje svoj poloaj u prostoru i vremenu.
Penkalom u mapu upisuje put, kao da ucrtava
dotad nepoznatu reku. Poneo je puku sa municijom za neno uspavqivawe divqai.
Prepoznae je po dvanaest prstiju. Deca
koja sluaju bajku ue kako se zovu prsti:
palac, kaiprst, utiprst, domali, mali, esti. Pepequga pqesne rukama. Princ trai
ba wu. Nanianie i odapee strelicu. Na
esti prst stavie joj prsten. Kad se prvi
put poqube, bie to izdaja svega u ta su do
tada verovali. Tako poiwe srea.
O wihovom ivotu priae se deci, svake veeri pred spavawe. Deca se raduju. U daqini zvone praporci. U Jerusalimu gore dr-

26

27

PEPEQUGIN SIN
1.

voredi. U konici bruji roj. U planini puca led. U Pepequgi kuca sat. Kazaqke skrivaju jedna drugu, kao kada su tasovi u ravnotei. I zaista, tasovi su u ravnotei. Sekund posle dvanaest izgubie cipelicu, a dobie bebu. Wenu utavu balsku haqinu vreme e prekrojiti u stari oquteni kredenac,
sa policama punim rasparenog porcelana i
aa od tankog stakla. Praina je prosuta
kao slama. Krhka staklena baletska cipelica
lei razvezana, prazna majuna zdela. Nita
ne diraj, neka ostane tako kako jeste. Na najvioj polici, tamo gde je srce, pouzdani asovnik na navijawe bocka tiinu vitrine odlunim otkucajima. U Pepequgi kuca sat.
Vie nema vremena. U satu je opruga, napregnuta i spremna da iskoi. To je Pepequgino dete, mali Hristos u majci Mariji.
Danas je Boi. Prvo jutro, sa najsjajnijom
zvezdom iznad novoroeneta. Posledwi
kratki trzaj due kazaqke. Ulaze tri mudra
kraqa sa Istoka, otresaju sneg sa kaputa i
klawaju se. Predaju joj svete poklone: kuglu,
kocku, beskrajnu ravan. Stari su i radosni,
kao tri Deda Mraza.
Prvi je Baltazar, koji kae:

Bog postoji.
Drugi je Melkhior, koji kae:
Svet je savren.
Trei je Gapar, koji kae:
Amin.
Nekome dragocenosti ispadaju iz ruku,
a nekome iz glave. Odmah se povlae iz obasjane tale, ure, moraju da odu pre nego to
se pretvore u neto drugo: u tri crvene i
slatke krike lubenice.
Deca se raduju. Deca vole Pepequginog
sina. Radost je zarazna i Pepequga se smeje.
Zvone praporci, okaeni o vratove pitomih
ivotiwa. Ako moe, ostavi tivo, uhvati
je za ruku, pomiluj je. Ako ne moe, ona e
pomilovati tebe. Veeras joj sve polazi za rukom. Danas joj je roendan, dola je na svet u
isti dan kad i wen sin. Deca brzo rastu. To su
bia natprirodnog i nadistorijskog sutastva. Kada dostignu punoletsvo, dele se na one
koji govore istinu i na one koji ne govore
istinu. Na tebi je da kae ko je u pravu.
U Pepequgi kuca sat. Ali ako ne prisloni uvo na wene grudi, to ne uje. Zadihana je, kao da je plesala celu no. Bio je to
bezbolan poroaj. Svean i tih kao ponona

28

29

tematika. Odbrojava se na prste, do dvanaest

i nazad do jedan. Onda se vaqa prekrstiti, pa
ispoetka. Pepequga uiva, kao da se igra
murke. Pqesne rukama. Sklapa sva tri oka
i nastavqa da gleda. Kao devojica iz slikovnice. Kao da ivi u bajci. Blista, wenoj
srei nema kraja. Pewe se uz piramidu. Wen
ivot je lep i istinit kao Euklidova geometrija. Neko sve vreme misli na wu. Neko je
uvek budan. Pravo ime joj je Marija, nema
prezime. Qudi daju imena, a Bog prezimena.

liturgija. Kad se Hristos i Marija prvi put

razdvoje, bie to dokaz da je Bog svemogu.
Tako poiwe istorija. Sve se dogaa prvi
put. Nita ne diraj, neka sve ostane tako
kako jeste.
Dua kazaqka uri. Deca brzo rastu.
Samo Pepequgin sin predosea opasnost.
Beba, sa dojkom u ustima, mqacka ritmino,
bezbrino. Bog doji Pepequgu, a ona Wegovog
Sina. Mleko kola spojenim sudovima sveta.
Deca vole Pepequginog sina. Punih usta,
gugue. Ve leti, jer Pepequgino naruje je
duboko i iroko raskriqeno kao nebo. Krila
mu zuje, kao da su peliwa.
Bie to to jeste suto mleko nikada se nee pretvoriti u neto drugo. Probaj,
ukusno je. Mleko je naa najzdravija hrana.
Ostavqa beleg iznad gorwe usne. Tako se zna
da si pio mleko. U mleku ima mnogo belanevina, neophodnih za na ivot. U belanevinama se vri tajanstveni proces fotosinteze: svetlosti neba i zemqe se prvo ujediwuju
u nerazluivi isti zeleni zrak, da bi se zatim taj zrak delio u sebi na gorwi i na dowi.
U Pepequgi kuca sat. Od wenog sina poiwe nae raunawe vremena. Laka je ta ma-

O wenom ivotu itae se deci. Srce joj

na mestu, puno meda, mlea i polena. Hajde,
prisloni uvo, polako, da ne uplai maleckog u wenom naruju. U Pepequgi kuca
sat. Plastini eksploziv sa programiranim
mehanizmom. Koliko je sati? Sve se dogaa
prvi put. Porodica je na okupu, prvi put.
Da li on osea moju qubav? pita
Pepequga.
On od toga ivi odgovara joj mu.
Vie nije princ, sada ima dete, sada je
kraq. Ima i kraqicu, Pepequgu. U wenom sr-

30

31

2.

cu je sat, a u wegovom busola. Eva je nastala

iz muevqeva rebra, a Pepequga iz muevqeve kqune kosti.
Umesto pupka pospano mirka weno
tree oko. Wime vidi ko je kakav. Ako si
gorak, prozre te i poloi ti zrnce eera,
sitni dijamant, pod prsa. Osetie prijatno golicawe. Kristal u tebi postepeno raste.
Ne moe da razume, ako ne proba.
Zavetovala se da e i posle smrti tititi ogorene. Smrt ne ubija, samo zavrava
nae raunawe vremena. unu srebrnastozelene iglice. U Pepequgi kuca sat. Sekundara je tanka kao borova iglica. Vreme je
kao vatra, dobar sluga, ali rav gospodar. Ruke se u vatru ne stavqaju. Zimzelena buktiwa se rasplamsala, gori, a ne sagoreva. Pepeo
je jo crven.
Mnogo volim tvoga oca kae Pepequga sinu.
Sin je razume, ne gleda u Josifa. Majka
stavqa estoprstu ruku na detetovo teme.
Boravak u wenoj utrobi priprema je za ivot
posle Boia. Boravak u Judeji priprema je
za ivot posle smrti. Boravak u piramidi je
besplatan. U piramidi je tiho. ita. U

Pepequgi kuca sat. Automatski mehanizam sa

datumarom. Pokretan samo u jednom smeru.
Kazaqke i brojanik osvetqeni. Toki na
navijawe privren za kuite. Safirno
staklo ne prima ogrebotine. Otporan na vodu do dubine od sto dvadeset metara. Pepequga ivi jo dubqe.
Slatko mi je da jedem hleb sa tobom
kae joj mu.
Jesi li ti moj? upita Pepequga mua.
Tvoj.
Je li to sigurno? uporna je Pepequga.
Koliko je i ovo dete tvoje.
ao mi je to ti nisam kerka priznaje Pepequga muu.
Josif joj poqubi ruku. Wena leva ruka
sestra je blizankiwa wene desne ruke. Dele
sve to imaju. I daju bliwima. Prii i
pogledaj: u Pepequgi sija brojanik. Brojevi
su rimski. Kazaqke se neprimetno miu, sustiu, razdvajaju. U Pepequgi kuca sat. Sina
je okupala mlekom i vrsto umotala u pelene
od belog pergamenta. Novi zavet povijen u
Stari zavet. Papirus uti. Tiho je, dok i-

32

33

ta. Oslukuje: uti. Napoqu pada jaka

kia. Ne, to se dete mekoqi u utirkanim
pelenama, kao u suvom liu.
Ruicama hvata stopala. Hoda na fluorescentnim rukama. Danas mu je roendan,
doao je na svet u isti dan kad i wegova mati.
Doao da ostane, da se odri na zemqi, vodi
i nebu. Tako poiwe bol. Mali Hristos plae. Moda je gladan? Usran? Bolestan? Niko
u itavoj Judeji ne zna zato Pepequgino dete plae. Odoje se umiri, naglo, kako je i zaplakalo. Jedino Hristos predosea opasnost.
Nita-nita, nije strano, pomiqa, malo se zagrcnuo, pun mleka.
Glava mu sitna, ali vrsta, kao iarka. Mama mu peva, neumorno ga mazi i ququka. Wena blagost venija je i blagorodnija od umetnosti. I deca znaju da umetnost
moe da zadri vreme. U Pepequgi kuca sat.
Kraa kazaqka kasni. Pono je odavno prola i sada vreme tee unazad. Dazanu eet
emerv adas i alorp onvado ej onop. Svaka
reenica bajke odaje po jednu tajnu, tiho, poverqivo.
Pepequga nije primetila da desni tas
pretee. Ni da su se ona tri vesela kraqa ve

vratili. Samo su sada mlai i runiji i

nisu mukarci nego ene. To je Pepequgina
maeha sa dve keri, nosatom i brkatom.
Brbqive su, laskaju prisutnima. Niko ih ne
razume. Hodaju u krug, u smeru suprotnom od
kretawa kazaqki na satu. Svima u tali vrti se u glavi.
Zlatna slama je prosuta kao praina.
Odsjaji, kao Sunce u preplanuloj kosi. Vetija stopala ne podnose svetlost, trule kao
pokvareno voe. Nijedna obua im ne pristaje. Meu nogama dre metle, ali ne metu.
Pogledaj, izrastaju im nokti na rukama,
otri i crni kao vrh korpijinog repa. U
Pepequgi kuca sat. Neznatno bre i nepravilnije nego pre. Prisutne spopada nagon za
povraawem, okreu glavu u stranu, da ih ne
gledaju. ak i ti za trenutak skree pogled.
Ostavio si esti prst na hartiji, da zna
gde si stao. I zaista, sad ih niko ne gleda!
Hitri zamah metlama skok u oblaku praine prema devici wen razrogaen trostruki
pogled nokti paraju beli pergament Starog
zaveta istina je ogoqena i nezatiena
Marijine prazne ruke gotovo! Gube se u praini, kao posledwa para. Oteli odoje iz

34

35

Pepequginog naruja. Istrgli melodiju iz

pesme.
Tiho je, dok ita. Pelene su iscepane
kao lie vinove loze posle letwe oluje sa
gradom. Praina se sporo slee. Izvori
praine su nepresuni. Odneli Pepequgino
edo u prqavoj vrei za krompir. Deci koja
itaju ili pred san sluaju bajku o Pepequgi
zastaje dah. Ali ako ne prisloni uvo na detiwe grudi, to ne moe znati. U konici
prestaje bruj. U mramornoj namesnikoj palati Pontije Pilat pere noge.
Najvea dragocenost iz Pepequgine vitrine je ukradena. Sada je devet i petnaest,
kazaqke su razapete i ne pomeraju se, zakovane
ekserima. Brojevi su rimski. Ko je izdao? U
Pepequgi kuca sat. Dvanaest zgrenih prstiju. Devica ne zapomae, ukoena je, kao fluorescentni fosil u ledenoj santi. Zaista,
kao plastina lutka, iz koje se ispilila leptirica, uhvaena u paukovu mreu. Pravo
maehino ime je Crna udovica.
Utihnue praporci, ugueni nemim otporom opqakanog vazduha. Svi junaci nikom
ponikoe. Princ je ponovo osedlao jednoro-

ga, kree u poteru. Ali i najbri galop prespor je za aveti.

Igla busole bezglavo se vrti u krug.
Srce mu kuca as prebrzo, as presporo. Ali
ako ne prisloni uvo na wegove grudi, to ne
moe znati. Zaboravio je da ponese oruje,
mapu, penkalo. Veeras mu nita ne polazi
za rukom. Spotie se i pada, dugo i tiho kao
prvi sneg. U Pepequgi kuca sat. U Judeji je
smrt zarazna, kao radost. Ve je Josifu u
krvi. Stii e ih, jer zvezde su na wegovoj
strani. Ali ne vidi dobro, sve zvezde su iste.
Jednako sijaju i one koje postoje i one koje ne
postoje. Zaboravio je da ponese astrolab.
Koristei astrolab za odreivawe visine
zvezda iznad horizonta, ili za simulirawe
rotacije nonog neba, putnik moe da odredi svoj poloaj u vremenu i prostoru. Ali
ta to sada vredi. Aveti odmiu, brzo kao
sekundara, sve su mawe. Wihova neuhvatqivost raste kao funkcija protoka vremena.
Komplikovana jednaina sa tri nepoznate.
Josif je samo kraq, vitez nije ni matematiar, ni astronom. U Pepequgi kuca sat.
iva je kao iva rana, gori, a ne sagoreva. Sjaj odsutne vatre, okovan ledom, treperi

36

37

fluorescentno. Vitezu je put slabo osvetqen

i pust. Put kojim idu lopovi neprohodan je
od qudi, od mora qudi koje se zove Slano,
ili Mramorno, ili Mrtvo, ili Crno. Nose
Pepequgino edo u prqavoj vrei za krompir. Niko u itavoj Judeji ne zna ta se dogaa, niko nita ne zna.
Ma sigurno e ih stii i pobediti, jer
vojska miliona dobrih pela poletela mu je
u pomo. Ali iz aoka umesto otrova odavno
sipi samo eer u prahu. Ve im je na tragu,
eno za wima u planini puca led. U Jerusalimu gore drvoredi. Pucketa grawe izlomqeno
vatrom. Pepeo je jo crven. Tiho je, dok ita, sedei uuren na prvom stepeniku
piramide. U tekstu nema smrti, tei samog
sebe, hrabri starog Josifa. Piramida je
posledwi orijentir, vidi se i sa vrha i sa
dna neba. Ali avaj, vitezova ula su tupa i
zarala kao kladivo izgubqeno u nepokoenoj travi.
On zna samo za dobro. Zlo ne bi prepoznao ni u sebi. Iz gvoa se rascvetavaju raskone orhideje re, srebro sedi, samo olovo
ostaje olovo. Na svetu vie nema sjaja. U Pepequgi kuca sat. Neko sve vreme misli na wu.

Neko je uvek budan. Neko koraa prainom, a

neko morem. Na nebu ni oblaka, na tlu ni maslaka. Zalutali Josif stie pred ulaz u tajne rudnike srebra cara Solomona. Iznad otvora u crnoj zemqi Crnog mora pie: Sreno!
Na ulazu u podzemqe svet se deli na gorwi i dowi. Deca su gore, a odrasli dole. Deca
brzo rastu. Znaju da se od srebra pravi novac,
u niskim peima, na visokoj temperaturi. U
Pepequgi kuca sat. Zvoni na uzbunu. Josif
stavqa ruke u vatru. Ruke se u vatru ne stavqaju. Sveta plot na tim temperaturama podlee belom usijawu, a potom kristalizaciji.
Ostarelom Josifu je potrebna pomo. Na
odvaqenoj steni sedi veliki beli aneo i
pokazuje kaiprstom i estim prstom
kuda treba traiti. utiprst mu na usnama.
Ali povoj je prazan.
Da li ukradeni sin osea moju qubav?
pita oajni Josif. Sklapa kristalne
dlanove u molitvi cin-cin! i iz te vaze
nie buket qubiica, usred pustiwe.
On od toga ivi tiho ga tei aneo,
sa svakom reju sve blei.
Sreno! pozdravqa se Josif sa
anelom i unosi qubiice u rudnik.

38

39

Kad bi vreme bilo tenost, klizilo bi

preko tvrdih stvari, ubrzavalo i sustizalo
iva bia, kao potok pastrmku. Teklo bi
urei da to pre uzme oblik posude u koju
ga sipa. I zaista, vreme tee. Posuda se uva u starom oqutenom kredencu, staklena
papuica za balet. Na dohvat ruke.
Leva i desna ruka su blizankiwe. Sve
dele, gorwima i dowima, deci i odraslima.
Dlanom o dlan i prolo je trideset godina,
taman koliko treba za bajku. ita, bogat si,
tvoje vreme nije novac. Bajku ine reenice
kakve nigde ne moe nai, tajanstvene i
poune. Jedno je sigurno: svaka reenica ima
srean kraj. Kad ita, redovi se dele na gorwe i dowe.
Pria se kako je u Nazaretu iveo jednom kraq sa sinom jedincem. Kraqica mu

bee ve odavno umrla. Ne moe da zaboravi

wenih dvanaest zgrenih prstiju. Ako moe,
ostavi tivo, uhvati je za ruku, pomiluj. Ako
ne moe, ona e pomilovati tebe. Pepequga
poiva u ledenom kovegu, kao putnik iz
budunosti, upuen ka poetnim intergalaktikim odreditima. Hladno je, ali mlena
para ne izlazi iz wenih usta. Suve iglice
leda kao dijadema na wenom elu. Ne blista,
severnom kraqevstvu wene smrti nema kraja.
U Pepequgi stao sat.
Kad stane sat, vreme se deli na gorwe i
na dowe. Vreme stoji, gorwe na najvioj polici, a dowe na samom dnu kredenca. Pepequga sklapa sva tri oka i nastavqa da gleda.
Uvek je volela da igra murke. I posle smrti titi ogorene. Wena smrt izdaja je svega u ta su qudi do tada verovali. Tako se
razdvajaju sveto i svetovno. Tako poiwe bajka o Pepequginom sinu. Nita ne diraj, neka sve ostane kako jeste. Sve se dogaa prvi
put. Tiho je, dok ita. Pored tvog uzglavqa
oqa toplog mleka. Mleko je naa najzdravija hrana. Deca vole Pepequginog sina.
Kraq se ponovo oenio, kae bajka, i
doveo svome detetu maehu. Kraq zna samo za

40

41

Sreno! O tvom ivotu priae se

qudima nedeqom u crkvi.
ta e sad biti? Ne pitaj. Prestani da
ita. ta e ti da uradi? Ako ne pronae ukradeno dete, pretvorie se u neto
drugo. U Pepequgi kuca sat.

3.

dobro. Zlo ne bi prepoznao ni u sebi. Samo

Pepequgin sin predosea opasnost. Ta druga
ena je bila opaka, a dovela mu je sa sobom i
svoje dve keri iz prvog braka. Nijedna od
wih tri ne ume da ita. Brbqive su, stalno
sebi laskaju. Niko ih ne razume. Nijedna
obua im ne pristaje. Nijedna bajka im ne
pristaje. Nijedna reenica im ne pristaje.
Nijedna od wih tri ne veruje u Boga. Bog je
sakriven, u piramidi. Piramida je u pustiwi. U pustiwi nema nikog. Tamo se taloi i
uva vreme. U Pepequgi kuca sat.
Posle nekog vremena razboli se kraq i
umre, kae bajka, a wegov sin jedinac osta u
kui sa maehom i oevim pastorkama. Josifova smrt tuna je i istinita kao drugi zakon termodinamike. Tako poiwu muke. Nova
kraqica, Crna udovica, bee okrutna, a i
wene keri behu okrutne, pa im je Josif
sklopio oi stadoe zlostavqati wegovo
dete. Tako maeha naredi siroetu da po kui
obavqa najtee i najprqavije poslove. Oduzme mu oevo penkalo, oev astrolab, oev
prsten i oevu puku sa municijom za neno
uspavqivawe divqai. Obue ga u rite i

drowke i naredi mu da spava u tali. Nije

imao izbora te poslua maehu.
Neko spava meu qudima, neko meu ivotiwama, a neko sam. Neko je uvek budan.
Neko mora prainom, a neko morem. Na nebu
ni oblaka, na tlu ni maslaka. U zloj kraqici nije bilo nikoga, pauk je u toj praznini pleo estougaonu mreu, ogromnu crnu
pahuqu.
U Pepequgi kuca sat. Hronograf od titanijuma sa neunitivim kristalnim mehanizmom. Navija se bez napora, sam od sebe,
tokom noi. Mladi princ, pun mleka, provodio je noi u slami pored krave, kowa i magareta, a dane istei, cepajui drva, perui,
ribajui podove... Otvarao je i zatvarao teka vrata dvorca, ubogi bezimeni lakej. Svakog
dana dovlaio je na leima vree krompira,
belog luka i kupusa.
Niko u itavoj Judeji ne zna kakva je
sudbina Pepequginog sina. Ali sve je to podnosio mirno i utke, znajui da je sam i nezatien. Melodija istrgnuta iz pesme. Tiho
je, utiprst je na aneoskim usnama. Deca
unapred znaju da e na magaretu ujahati u Jerusalim, jer bajku znaju napamet. U Pepequgi

42

43

kuca sat. Dvanaest rimskih brojeva. Deca

vole Pepequginog sina. Pustite ih k wemu.
Usamqen je, od kad zna za sebe. Jedina su
mu uteha i drutvo prijateqi iz tale, kao
i golubovi koje je kradom, idui na bunar po
vodu, hranio. Osim toga, voleo je i male tavanske mieve, pa im je svake veeri ostavqao mrvice sa stola.
Slatko mi je da jedem hleb sa vama
govorio im je.
Pepequgin sin nosi vodu. Doi e vreme da voda ponese wega. Kad stigne do raskra, putevi se dele na dowe i gorwe.
Hristos hoda na fluorescentnim rukama, wegovi putevi su gorwi. Prolazi. Kad prolazi
Pepequgin sin, vreme stoji. Onda vodonoa
zastane. Vreme potee. Kad doe jesen, lie
se deli na gorwe i dowe.
Mirie borovina i majkina duica. U
bavama zri vino, vri hleb, pupi plot. Vreme
sada sporije tee, tek kapne koja suza. Ispunilo je vrhom posudu. More je nepomini vodeni sat, promenqivih ivica. Tih je okean,
pa nikome ne smeta. Kad doe zima, iz zemqe
tiho izrasta sneg okeana. Bela poqa maslaka, zauvek. Deca brzo rastu. Hristos je odras-

tao neprimetno, jaajui polako, kao to jaa mladi bor. Drvo nam daje kiseonik, u wegovom zagrqaju se lako die. Udahni i nikada
nee izdahnuti. Wegove ruke zadravaju
sneg. Doao je da ostane, da se odri na zemqi, vodi i nebu.
I zaista, on je boino drvo, na vrhu
jelke sija zvezda koja mu je sijala nad elom
kad se rodio. Vrh strele hitnute iz napetog
meseevog luka. Strela leti u pravcu kazaqki sata. Kazaqke i brojanik nou svetle. U
ovom asu sat je busola koja pokazuje pravo ka
severu. Kad sat krene ispoetka, iz wega
bqesne nena muwa istog zelenog zraka, da
bi se zatim taj zrak podelio u sebi na gorwi
i na dowi. Od Pepequginog sina poiwe
nae raunawe vremena, otkucaji naih srca.
Danas mu je roendan. Sveano je u tali, kao na pononoj liturgiji. Tiho je, dok
ita. To je tvoja sluba. Povlai pogledom, estim prstom, ispod redova. Svaka reenica ima srean kraj. U tekstu nema smrti.
U Pepequgi ivi Pepequga. U Pepequgi kuca sat. Pepequgin sin vie nije dete. Pod
wim puno poklona. Nad wim pie: INRI.

44

45

Deca sriu i raduju se. Pono, vreme je za

promenu datuma.
Jednog dana, gorwim putem stie u kraqevski dvorac glasnik. Tajanstveno je wegovo poslawe. To si ti. U itavoj Judeji samo
ti zna ko si. Po belegu iznad gorwe usne
vidi se da si pio mleko. Povlai kaiprst
po dowim redovima, da bi se pojavili gorwi.
Lestvica te sama vodi. Trai ba Hrista.
Kad si kretao na put, poneo si kwigu za neno uspavqivawe dece.
Kuca na vrata. Ako ti otvore, treba da
kae samo dve rei: re Srean, i u istom
dahu re Boi. Istinit je taj zbir, laka je
ta matematika. Nema nikog ko bi to uinio
umesto tebe. Hristos ti otvara vrata. To je
tvoj prvi susret sa wim. Od sada ga vie
nee isputati iz vida. I zaista, die
pogled sa tiva, prestaje da ita, gleda
Pepequginog sina u oi: jedan drugom u zenici, vrwaci. I kae naglas, veselo, u jednom dahu:
Srean Boi!
Pepequga pqesne rukama. iva je kao
iva rana. Otrese sneg sa golih ramena. Ponovo die, iz wenih usta izleu pahuqe,

maslaci, beli leptiri kupusari. Kazaqke se

opet poklopile, sakrile jedna drugu, tasovi
su opet u ravnotei. Sve se dogaa prvi i posledwi put, uvek. U Pepequgi kuca sat. U
satu je opruga, napregnuta i spremna da iskoi. Ali ako ne prisloni uvo na wene grudi, to ne uje. Zadihana je, kao da se poraala. Danas joj je roendan, dola je na svet u
isti dan kad i wen sin. Vratila se sa bala, u
pravi as. Sekund posle dvanaest gubi staklenu cipelicu, a dobija sina, ve sasvim odraslog, visokog i snanog kao bor.
Ui kae Pepequgin sin.
Izai uzvraa.
Korakne on, korakne ti. Sudarite se u
kapiji. elom o elo. Nekome dragocenosti
ispadaju iz ruku, a nekome iz glave. Sagne se
on, sagne se ti. Opet se sudarite elom o elo. Nita ne boli, smejete se. Uhvati se za
glavu on, uhvati se za glavu ti. Vrwaci.
Stojite na pragu, zaglavqeni. Niti veeg
dvorca, niti mawih vrata. Niti on moe ovamo, niti ti tamo. U Pepequgi kuca sat. Neznatno bre i nepravilnije nego pre. Tada
wen sin ipak proe kroz tebe. unu borove
iglice. Istovremeno, i ti proe kroz we-

46

47

ga. Kao veslo kroz vodu, slomi se, ali

uopte nisi slomqen. Izbavqeni.
Umirena, deca su zaspala blaenim
snom. Kraj je srean. Od poetka do kraja isteklo je trideset minuta. U Pepequgi kuca
sat.

48

SRETEWE
Neprevodivo

Serbski car Duan Silni poeli da

mu se kwige Starog Zaveta prevedu sa grkog
na serbski. Sila Boga ne moli, Bog silu ne
blai. Po predawu, meu sedamdesetoricom
preporuenih za taj veliki posao, uenih i
jeziku naklowenih, naao se i mladi Simeon
Filozof.
Simeon Filozof, kao i svaki od sedamdeset odabranih Serba, dobi nebeskog opunomoenika, anela uteiteqa, da mu sedi na
ramenu dok radi, da mu zauzdava uroenu
pohlepu za Bogom i da mu pomae, da se istina otkrije i sauva u obliju serbske veroispovesti.
Samo to aneo Simeonov enski Anelka. Anelka veno mlada, pa kao svako dete
voli da se igra. Anelka zamuri, pokriva
oi dlanovima i apue, ovim serbskim reima:
Nai me... Nai me...
Spokojan i usredsreen na svoj posao,
Simeon joj se smei.
49

Anelka itala sa grkog, a prevodilac

pisao na serbskom. to se tako otkrilo i
sauvalo, onda prevodilac aputao na serbskom, a Anelka zanavek pamtila.
Simeonu zapalo da otkrije i na serbskom sauva ba kwigu proroka Isaije. Kad
Isaija kae, ostane zapisano i na serbskom.
Kad Simeon zapie italac zanemi. Jer
Serb, dragi brate, pismen ili nepismen
kad poveruje, vie ne pita.
Kada kod Isaije naie na grke rei da
jednom e jedna devica zatrudneti, i kao devica roditi sina Gospodweg, Spasiteqa
sveg Izraiqa a ne mlada ena, kako smatrao da treba da pie, jer kako devica moe
ostati devicom, a nosea zastane u poslu,
neodluan. Pomisli da prorok pogreio.
Potom pomislio da pogreio to pomislio da prorok pogreio. Pravo kau da
ud enska nestalna i prevrtqiva da li
se to aneo utehe na desnom ramenu Simeona
Filozofa premee u anela ironije na levom ramenu Simeona Filozofa? Ali Simeon se ne uplai zagonetke pred kojom se
naao.
50

A ni Anelka. Ko u pravu ili starozavetni Isaija, ili mladi Simeon? Anelka

na Simeonovom ramenu kao da se kolebala,
hoe li se prikloniti na stranu proroka ili
na stranu tumaa. Gde, slatka sestro, istina
gde?
Izgleda da se na grkom moe nazvati
devicom mlada ena koja u utrobi nosi dete,
a da to ipak istina, pomisli mladi i bistroumni prevodilac serbski Simeon, jer nijedna re nema samo jedno znaewe. Moe li se,
pitao se daqe muenik Simeon, isto tako i
na serbskom nazvati devicom mlada ena koja u utrobi nosi dete?
Moe odgovori, sam sebi serbski
jasno i glasno ali samo ako se protivrei
jeziku. Istina kao Bog nikad tu, ali ako
ipak ima istine na svetu, ona u jeziku, nigde
drugde.
Ko protiv serbskog taj protiv istine
potvruje Anelka Simeonu apatom, ali
sa kojeg ramena, levog ili desnog?
Dodue, ima jedna serbska re, sine Simeonu Filozofu, serbskoznalcu, koja oznaava i devicu i mladu enu, i ta re djeva,
51

beleg nesvakidawe enske plemenitosti i

lepote.
Pri tom, pogledaj malo blie i videe ree Simeon svojoj Anelki uvarki
nain upotrebe serbskog odreuje znaewe
serbskog. Serb ume da pogrei, ali tu, barem,
Serb nikada ne grei. Zna se tano kad djevom misli na plemenitu mladost eninu, istananu vrsnost wenih sitnih leta bilo da
je telesno ve upoznala mua, bilo da nije.
Ma siguran li? jo ne pristaje
Anelka.
Siguran, nego ta! odgovara u zanosu
Simeon Kao to se tano zna i kad Serb,
opet, misli na plemenitu nevinost plotne nedodirqivosti, bez obzira na uzrast eninu.
A ima li jo koje znaewe ta serbska
re djeva pita, ironino, opet Anelka.
Jo barem jedno Simeon e bre-boqe, da se vidi koliko on zna plemenitost
roda eninog i rodbine wene, bez obzira na
uzrast i bez obzira na nevinost ili grenost
ploti.
U Isaije, meutim, re ni o jednom ni o
drugom ni o treem. Re e o oiglednom
protivslovqu: o istoti plotnoj i majin-

stvu u jednoj istoj osobi, nesporno plemenitoj. To ne re, brate, ve protivreje, u serbskom kao i u bilo kom drugom jeziku, jer nema te qudske rei koja istovremeno moe da
oznai suprotnosti i devianstvo i majinstvo a da bude smislena.

52

53

Simeon morao da bira ta starije

prorokove rei, ili jezik kojim se prorok u
svom govoru slui. Zakqui da jezik ne nastaje iz Prorokovih rei, nego wegove rei iz
jezika. Jezikoznalac, kakav e mladi Simeon
Filozof, nikako drugaije ne mogae da
razume ovu zagonetku.
Voen sopstvenim zakqukom, neiskusni Simeon prekorai ovlaewa svoga zadatka, pa umesto da zapie kako na serbskom
glasi Isaijino proroanstvo, on se usudi da
promeni sam izvornik. Jer e ubeen da tamo neispravno zapisano.
Ne zavisi to, zaslepqeno mislio Simeon Filozof, ni od serbske, ni od grke,
niti od ine transkripcije, ve od onoga to
svakom od zapisa podleee od same istine
koja se nemarno i lakomisleno u qudskom
govoru skriva, umesto da se otkriva. A pod

istinom Simeonovom, tada, tek samouvereni

razum Simeonov leae.
Pokua da noktom izgrebe sa papirusa
prorokove rei. I vide Anelka uvarka Simeonova da to ne razumeju, Serbi ne trpe.
Saali se Anelka na Simeona Filozofa, svoga tienika, jer svi aneli na svetu znaju da ne razume jedino onaj koji nije
iskusio. Simeon e uen i pametan, ali mlad
i neiskusan. I rei Anelka da ponudi Simeonu priliku, da i on iskusi, kako bi ipak
razumeo o emu Isaija govori, dok Hrista
prorokuje.

I iveo mladi Simeon Filozof, sve

mawe mladim, a sve vie filozofom. Hteo ne
hteo, iskustvo ga mudrilo, neprimetno ga
bliilo istini. iveo dugo, nosei dilemu
u sebi a bol u rukama, ak i kad ve odavno
umrli svih ezdeset devet wegove brae prevodilaca. iveo dugo, nosei dilemu u sebi
a bol u rukama, ak i kad hu ve odavno svi
serbski carevi umrli, i kraqevi, i knezovi,
i gospodari. ivot bez ruku, dragi brate,
predugo traje.

I sprei Anelka Simeona u ionako

uzaludnoj nakani da izgrebe i u prah razveje
svete rei Staroga Zaveta. Ukoi mu obe ruke,
zgri mu ake u okot stare loze koja odavno
ne raa, i doapne mu aneosku utehu, koja na
serbskom zazvua kao tajanstvena enska
pretwa, reima:
ivee sve dok na svoje ruke ne primi Hrista.
Aneoska pretwa Serbinu odluno
obeawe, ako pride enska tim jo slae.

Simeon Filozof, suaw ivota. Preiveo bez ruku, i kad e narod serbskog Carigrada i okoline pogodio veliki pomor,
dnevno umiralo po pet i vie hiqada. Preiveo bez ruku i kad se strani zemqotres
iz Antiohije premetao sve do Save i Dunava, a zemqa pod nogama pomerala kao vetar nad
glavama.
Preiveo bez ruku i na Vidovdan trista
osamdeset devete, kad Serbi razmenie carstvo zemaqsko za carstvo nebesko, zavetom
dostojnim jedino aneoskih vojski, a nijedne
qudske, pa ni serbske. Po predawu, ta bitka
na smrt i na veni ivot e odluna za sva-

54

55

kog Serba, osim za Simeona, jer on, i da e

hteo, umreti slavno na Kosovu poqu ne mogae. Jer wegov ivot davnih dana ve razmewen e za jednu re.
Preiveo starina Simeon Filozof bez
ruku i kad Omraz, a nekad bogoumilni Miodrag, ukununuk Duana Blagog, a nekad Silnog, naredio strogi post kroz deset leta i
blagu molitvu kroz deset zima po celom Nekad-carstvu, a da bi se Gospod smilovao svome
narodu. Preiveo bez ruku i kad Nekad-carstvo spalo na jedan grad i kad ovaj Nekad-grad
spao na tri glave, cele tri glave a jedno serdce i jedna jedina nada.
Preiveo bez ruku i kad iz tih serbskih
glava opet sve vaskrslo, a da niko osim wega,
Simeona Filozofa ukoenih aka, ne poznavao negdawu slavu, samo mnogo tiu, skromniju i otporniju.

Serbi mislili da mu ake ukoene zbog

starosti. Simeon uz svu mudrost i daqe e
neiskusan, a najstariji. Anelka, veno mlada, lepa i vragolasta, s vremena na vreme
svraala sa neba da ga obie i da mu obeli i
potkree kosu i bradu. Ne htee mu se prikazivati, da ubogi Simeon ne pati jo vie.
Kad mu doe, Anelka kao uvek zamuri,
pokriva oi dlanovima i apue, ovim serbskim reima:
Nai me... Nai me...
Spokojan i usredsreen na svoj posao,
Simeon joj se smei.

Drugi umirali, on ne. iveo kako mu

obeano: ivee sve dok na svoje ruke ne primi Hrista. Simeon Filozof, suaw ivota. Onu dilemu u wemu i bol u rukama blaila jedino molitva.

Simeonov zadatak jo uvek stajao tamo

gde jednom davno e prekinut, kod Isaije, tamo daleko, daleko kraj rei djeva. Tamo ceo
ivot wegov, tamo Serbija. Jer Simeon jo
ne e reio laki zadatak svog muenikog
ivota, iveo i muio se u svom jeziku, jer
serbski ne gibak jako se opire, ne da od
sebe. Po tvrdom otporu to boli poznaje se
serbski.
Za utehu, opetuje mu mila Anelka na
serbskom: ivee sve dok na svoje ruke ne
primi Hrista i onda ode od wega. ta,

56

57

dragi brate, stranije: ironija kao posledwa uteha, ili uteha kao posledwa ironija?
Bol koju nosi u rukama ni starila ni
blaila. U dubokoj starosti, Simeon doiveo da wegovu nepojamnu dob Serbi cene na
vie stotina godina, verujui da to iznosi
koliko i venost, ili bar priblino toliko.
Ono za ta na zemqi serbskoj potrebno
e etristo godina, na nebu svetskom traje
etrdeset dana. I tako, etrdesetog dana po
roewu, Marija u pratwi Josifa donese mladenca, malenog Hrista, u Peku Patrijariju, da ga i pred Serbima posveti Gospodu,
kako i pisano.
Wena plava odea slui wenom telu kao
to weno telo slui wenoj lepoti.
Kad je ugleda, i Serb moe da naui ta
e lepota: ono u ta se zaqubqujemo. Marijina lepota probija kroz veo telesnosti kojim se zagrnula iz uviavnosti, da ne ometa
qude sa kojima se susree. Ali oni se stalno
osvru za wom, spotiu, zaboravqajui sve
svoje dotadawe namere i eqe, znawa i imawa, slede je u zaprepatewu, gube glavu, nalaze serdce.
58

Tako i sad, umotana e u svilene zastave

nad vojskama, u marame marama, plavet prikriva weno devianstvo, ali devianstvo se
sakriti ne da. Marijina lepota slui Marijinom devianstvu kao to Marijino devianstvo slui Marijinom Sinu.
Ali ipak niko da toga dana doeka Mariju, Isusa i Josifa. Zateklo ih naputeno
Kosovo, prazno i od qudi i od Gospoda.
Serbi vie nehu tu, podlegavi uroenoj
pohlepi za Bogom, koji nikad tu.
Posle Kosovskog boja stoleima u Serba
odolevae plemenitost i slava vidovdanskog
zaveta. Ali Bog kao Bog nikad tu. Daleko
od serbskih oiju, daleko-daleko od serbskog
serdca, govore Serbi, ali ne znaju da kad tako
kau, izriu upravo suprotno: daleko od serdca, daleko od oiju.
Onda, u toj Bojoj daqini, lakoverni i
lakoruki izneverie. Slepi kod oiju, izdali kukaviki, od straha.
Od ega, tako ti Boga, uplaeni? pita ironino Anelka.
Simeon Filozof uti, kao da ne uje.
59

 Od samih sebe, zar ne? pomae mu

malo Anelka.
Jeste, od tog nema veeg straha odgovara Simeon ista serdca, i daqe progovara:
Ne umesmo da sauvamo Kosovo, to na
serbskom znai: sebe. A jo mnogo pre svih
dumana, pre Turaka i Arbanasa
Germana i Kroata ubacuje, kao za sebe, Anelka, alom blaei Simeonovu gorinu i preozbiqnost Bugara i Anglosaksonaca
Znasmo da vie ne e u naoj moi
ne obazire se Simeon da neemo umeti da
ga sauvamo. To saznawe toliko nas prestravi, da izgubismo serdce i glavu.
Anelka paqivo sluala ta Simeon
ima da kae. I on uzdahnuvi nastavi, ovim
serbskim reima:
Na smrt uplaeni od sebe samih, satrsmo druge, inoverne, na Boga mawe pohlepne.
Pobismo, spalismo, opqakasmo, proterasmo
preko Prokletija. Ni decu im ne tedesmo.
uti sirota Anelka, slua raba Boijeg Simeona Filozofa, Serba kome davnih
dana e ruke ukoila.
60

A da savest umirimo, wih okrivismo

da hu uzeli od nas to odavno ve sami izgubismo. Tako e.
Drugi hu krivi, to nehu samo serbske
rei za zlo tei Simeona Anelka. I u
drugim jezicima ovo Drugi hu krivi znai isto to i u serbskom.
Ali Simeon jednako nastavqa, ne da joj
da mu ovaj govor prekine:
Slepi kod oiju, nepoinstvom prvo
sebi pred Bogom naudismo, bespovratno, pa
tek onda drugima. Za Gospoda znam, beskrajne
milosti, ali kako moliti oprotaj od qudi
kojima tolika zla nanesmo?
Tek sad zauti Simeon Filozof. Wegovo serdce, serbsko, najzad se ukoi, kao i
ruke.
Nedostojni hu. Tako sebe izdali za as
tili, i sve u ta se kleli stoleima zakqui umesto Simeona blaga Anelka. Tako i
proerdali serbsko pravo na serbsko Kosovo.
Onda se umori Anelka od munog razgovora i odlepra, ne kazavi kad e mu ponovo doi.
61

Jaka e mera serbska misli Simeon

Filozof, mislei da je ostao sam, sa sobom,
serdca kamenoga izdravala, izdravala,
ali najzad ipak pade mera serbska, nadjaana
kukavilukom koji najvei e u nas Serba,
jer ba mi verovasmo kako od pamtiveka najhrabriji.
U drugih mera wina ni upola toliko
ne istraja omakne se Anelki, jer i kad
daleko od svog tienika, ona ipak uvek e
tu, u wegovim mislima, da utei ili da se
dobroudno podsmehne. Ali ve zna Simeon
tvrda serdca za jadac:
Samo ako, mila sestro, nudi lanu
utehu za mene progovori serbski naglas
opet, kao da sam sa sobom pria.
Eh, lako li se serbskim reima uteiti,
pomisli, a od tada vie puta, gledajui od tog
doba ee kako serbski poe da lae jer serbski nema vie ta da kae. Serbski serbske
slave propade u serbski serbske sramote.

Serbija ubija. Serbija ubija i druge i

sebe.
Kako priznae, tako i odoe s Kosova,
bez iega svog iza ili ispred, osim crne
serbske sramote.
Kako dolikuje, Serbe poveo Patrijarh
serbski, kao vodu to vodi nizbrdica, jer se
odve strmo uzdie ta crna zemqa nekad
znana i zvana serbskom, bez korena u serbskim
qudima, bez uzdignutih ruku u Bogu. Ko
prekjue, ko jue, a poneko, bogami, jo jutros.
Kud koji mili moji. I nee se vratiti. Serbi
kad odu, dragi brate, ne znaju da se vrate.

Ipak, pretekne trica savesti, da Serbi

priznaju, da progledaju i u oi pogledaju, sebi i drugima, ovim serbskim reima:

Od tog doba u serbskom nema glagola kojim se kazuje bivstvo da neeg ima, a ne nema kojim se kazuje postojawe, tu gde mu
mesto i sad kad mu vreme, kojim se kazuje ivot.
Bez razloga serbskog bivstva, ni razloga serbskog jastva. A bez razloga serbskog jastva, brate moj, ni razloga serbskog jemstva,
jemstva da Serbi kad govore govore istinu.
Namesto glagola koji daje jemstvo svim
drugim glagolima serbskog jemstvo nemute
praznine. Serbski ne zna za istinu, po serb-

62

63

skom istine nema, to nekakva tua, neserbska re, ta li? Po toj odsutnosti to zvrji poznaje se serbski. Jezik naeg srama, u
kome, brate, i ovo to ita e napisano,
iako ne moe da se napie.
Serbski bez bivstva kao god Simeon bez
aka.
Meu ono malo prestarelih monaha koji i posle serbske stvarnosti ostali u
Serbskoj Patrijariji, jer e ionako ubrzo
umreti, pa nemaju rata kretati na dalek i
neizvestan put najstariji e Simeon Bez
aka. Tako ga, jadnog, zvali: Simeon Bez aka. I suaw ivota se odazivao, pokorno,
tvrda serdca.
U podne, kad naila Sveta porodica,
stajao suaw ivota ba pred vratima hrama
Bojeg, rasejan i sam, ne seajui se niti zato prekinuo molitvu, koju nikad ne prekida, niti kuda se toga jutra zaputio, kad ionako nema kud odavde. Noge ga jo dobro sluile, ali ukoene ake bolele jae nego ikad.
Marija, Josif i Hristos stali mu iza
lea, ne vaskrsli nego ivi samo Bivstvo
na kamenitoj stazi to kroz travu i trwe vo64

di ka stepenitu hrama Bojeg dok starina Simeon sporo vrteo glavom, pokuavajui
da se priseti ta e tu. Jo ih ne ugleda.
Zakqui konano da mu nema druge nego
da se vrati nazad u keliju, zadwu u dugom hodniku puste lavre, da nastavi molitvu. Okrene
se, da poe. Ali ne bi mu pisano da otud poe,
nego da ostane gde e. im se okrenuo, u serdcu se premetnuo.
Ah, kakva Marijina lepota svi poastvovani! i biqke i ivotiwe i oblaci na
nebu, ak i zemqa crnica svi u svetlosti.
Simeon Filozof, bez ruku, na stranom mestu kadar izdrati, klekne niice na oba
kolena, pred Djevu. A bolne ruke Simeona
Filozofa prue se same, prema Spasu.
Primi Simeon Bez aka Sina Marijinog na svoje ake.
Deje lice ivo, dete mu zaplakalo na
rukama. Simeon ne. Deje lice ivo, dete se
umiri. Simeon jo ne. U dobar as seti se
Anelkine igre, sklopi vrsto kapke i
obrati se ivom licu svoga Spasiteqa veselo, ovim serbskim reima:
Nai me... Nai me...
65

Deje lice ivo, dete se obraduje.

I zaista, Simeon se najzad obraduje, isto i prisno, ba kao novoroene.
Hristos, to na serbskom znai: Hristos, radosno se premetao na akama Simeona
Bez aka. I gugutao kao golub Duha Svetoga.
I mrdao prstiima kao da broji suze radosnice Simeona Filozofa. Bol se ovaplotila
u radost, soni grozd iz suvog okota.
Ugleda iz prikrajka dobrim oima
Anelka prizor koji nikada nee zaboraviti: gde Djeva Marija sa svojim Sinom, tu i
Simeon Filozof sa svojim Spasiteqem. I
zaklepeta zvoniima Anelka, pozdravqajui mali sveti skup:
Cin-cin! Cinci-linci-cin!
O Anelka, Anelka, zvonce moje milo pomisli u serdcu Simeon Filozof
istinu, meni gluvom, oduvek govorila. A ja
sporio, ni ne mnevajui da nemi nemaju ta
rei. A sad gle: evo Sina, a evo Mu i Majke,
Device Marije. iva istina. Istina u
Isaije, a ne u serbskom.
Spozna Simeon Filozof: da istina se
objavquje tek ako iskaz otkriva smisao koji
u serbskom pre toga nepoznat.

Stariji od jezika u kojem nastaju, iskazi

oduvek hu deca koja tek treba da se oroditeqe, deli Anelka misao sa Simeonom. Istina
to tajna koju qudi povezani jednim jezikom
tek treba da prepoznaju. A Serbi ba takvi
utvrdi Simeon roaci kojima se, eto, tek
ini da se razumeju.

66

67

I vrati suaw ivota Sina Boijeg u

naruje Bogorodici, Devici Mariji, ovim
serbskim reima:
Uzmi svoje edo, Djevo Marijo, i mene
s Wim.
Na te rei, Marija prihvati Sina nazad
u naruje. I pomiluje starog filozofa Simeona, niwe i prisno, ovim serbskim reima:
Gospode, pomiluj raba svoego Simeona
Bez aka.
Dodirnu Simeona Marijine rei milou, kao treom rukom. Serdce skoi i
ree:
Hop!
Sada Anelka uvarka Simeonova zamoli Gospoda da otpusti najzad iz ovog ivota
wenog tienika, muenika, suwa.

I nau ga na stepenitu pred vratima

hrama Bojeg, Simeona Filozofa Bez aka,
mrtvog. Sa rukama koje rastu uvis iz nepomine ploti, koja e serbska zemqa, Kosovom
zvana i znana.
I nau ga u hramu Bojem, ivog i
zdravog, kako pie.
Hop! Hopa-cup! Pie ivo serbsko
serdce. krip-krip, lako perom po hartiji.
Piui, Sveti Simeon Filozof, vrsni
jezikoznanac, ispisujui sa radou rei
Starog Zaveta Gospodweg ba kako izvorno
iskazane ispoetka uio svoj jezik, serbski, koji znai, kad se sav ispria:
I djeva zatrudne, i djeva rodi sina, bez
kojeg ni woj nema ivota.
Sveti Simeon Filozof pravi Serb.
Svi Serbi nalik maloj deci koja tek ue da
govore kad progovore serbski tek poeli da
ue serbski. Ue da govore celog ivota. Ue
od serbskog, koji kakav-takav mnogo zna i sve
priznaje, a oni ni malo.
Na kraju, serbski naui ovog posramqenog serbskog oveka, Svetog Simeona Filozofa, da Prorokove rei ne nastaju iz serb-

skog, nego serbski nastaje iz Prorokih rei.

Ne moe istina u serbskom da se uva, nego
samo obrnuto serbski u istini.

68

69

Sveti Simeon Filozof jo i ovo nauio od serbskog: dve su rase Serba, jato malobrojnih roaka koji serbski uobliuju i stado mnogobrojnih roaka koji serbski troe,
razobliavaju. Jato leti visoko i ne vidi se,
a stado pase u nepreglednom broju i ne da ti
da proe. I kud e ta e, nema ti,
brate, druge nego da ih preleti.
Hop! Leti Sveti Simeon Filozof, leti, uznesen: dao mu Bog da pie, pa leti, lako
perom po hartiji, a krilom po nebu, jo lake krilom po hartiji a perom po nebu, ceo
dan od podne i no do ponoi, bez predaha,
poletno, visoko nad svetom. Odande, neki put,
ini mu se Gospod: ne tako dalek kao to
izgleda.
Ali oi ga najzad peku. Jer ko pie mora da ita, a ko ita mora da pie. Ako ne
tako, nita ni od jednog ni od drugog. Svaka
sledea napisana reenica kaligrafska beleka o tano proitanoj prethodnoj reenici.

Najzad zaspa, tako, za tesnom skamijom.

Glava klonu. Svom teinom pritiska mu podlakticu. Die vrlo tiho. Iz zaustavqene
ake posle nekog vremena ispadne olovka
obrne se nekoliko puta oko sebe, sklizne sa
rukopisa, kucne o skamiju. Zaustavi se. Ali
Sveti Simeon to ne mogao znati. Ve daleko.
Oi vie ne peku. Ako se prevrtqivi
enski aneo na ramenu nagne i pogleda mu
preko ramena, proitae posledwu reenicu
koja glasi: Nee se vratiti. Anelka ve mora da zna: sve posledwe reenice u serbskom
tako glase.
Dok bespovratno pie to ima da napie, Sveti Simeon Filozof lako mae
krilima jasno se vidi u prozranom jatu
malobrojnih. Sa Anelkom i svim svetima u
dobrom drutvu.
Cin-cin! Cinci-linci-cin!
Eno ga!

odrasli jo uvek spavaju vrstim snom, brigama zaarani.

ta to pie na Sveti Simeon Filozof, sad kad serbski prevod proroka Isaije
uspeno okonan? Evo tih stihova, na beskrajnoj margini Prvoga Zaveta:
Zemqa nam crnica
Penica bjelica
A Marija Devica
To, po predawu serbskom, pie Sveti
Simeon Filozof, serdcem. Ruke ga slue vrlo dobro, kao uvek. A i krila bogami, kaligrafski.
Ne pitaj da li e se vratiti. Serbski se
to lepo kae, da te ceo svet razume:
Nee se vratiti.

Kako to pie na Sveti Simeon Filozof? Pie bespovratno, spokojan i usredsreen, kao detence, tek probueno, koje se
igra vlastitim rukama, u rano jutro, kad
70

71

aka u rukavici ne vidi se kao to se

ne vidi ni dua u telu, prsti se pokreu sami od sebe, kao noge pauka koji spretno hoda
po lelujavoj mrei. Kad zgrabi, stisak je
snaan, nepopustqiv ugriz terijera.
Rukavica osea akom. Kadra je za mnogo ta, weni poduhvati su komplikovani i
delikatni. Ipak, rukavica nije iva, a vidi
se obrnuto od moje ruke koja je iva, a ipak
nevidqiva, obloena zatitnom koom i
krznom.
Iznutra je toplo kao u telu, kao u golom
i bosom telu koje stoji na snegu, na minus
dvesta sedamdeset tri, dok iba ledeni vetar
a duga no je tek poela. Napamet znana ulica je sva od ogledala i ukoena, toliko vrsto
da se retki pramenovi dima ne pomeraju
iako strano duva ti pramenovi iznad glava ponekog prolaznika kojeg ne prepoznajem
izgledaju kao ogolelo grawe davno poseenog
drvoreda. Nestvarno zaustavqeno, grawe pramenova deluje sablasno, poput belih korala
u dubokom staklu Severnog mora.

Nita od toga ne dopire do moje ake

koja sawa, halucinira, uukana kao fetus
u materici, jer rukavica tela je savreni zaklon i utoite, ali iz daqine dolazi as
buewa, as da se izvue ruka, pribliava se
taj as, velika je brzina neminovnosti,
naglim pokretom rukavica e se izvrnuti,
samo to nije, evo!
Nesvakidawi prizor: to je bilo spoqa sada je unutra, a to je bilo unutra sada
je spoqa, gore je postalo dole, zemqa se premestila na nebesa. Izvrnute napoqe, istota
i toplota kratko traju, ve su uspomena, halucinacije ile, izvrnuta rukavica je prazna.
Wena aka, moja aka, wena dua, sada je
negde drugde.
Duboka no, ili voda, svejedno, ukoeno,
smrznuto do belog usijawa. Uska ulica ne
skreui vodi mojoj kui, ocu, u konanom
broju koraka, pusta, ako ne raunam dobroudne ivote visokog drvea u drvoredu, sa
obe strane, venu nonu strau, budnu i u
pripravnosti, strau koja nikakvim seivom
ne moe biti poseena, nikakvim ordewem
primereno nagraena za vernost i portvovawe do smrti.

72

73

OKSIDACIJA

A tu su i pogrbqene uline svetiqke,

prilino niske, kao da nisu za qude, nego za
decu i patuqke, u nizu sjaje i zuje, tek poneka mirka, vlanom svetlou od ove ulice
grade beli tunel, podupiru kao rebra u truplu broda taj dugaki tunel vetake svetlosti, pun kiseonika.
Neko, senka, sad ulazi u tunel, nem, pognute glave, bezvoqno oputenih ruku niz
telo koje koraa samo zato to mora, bez eqa i bez razloga, a taj neko sam mogao i ne
biti ja, jadan ja, sluajnost po sebi. Telo je
izabralo putawu, sluajno, desnom stranom
drvoreda, mada se obino slui levom, ne
primeujui pri tom da se ramenom u prolazu
oee o svako stablo, korom o koru.
Kiseonik zeva, gomilajui se besmisleno po dnu, kao razbacani baloni od sapunice,
providne plastine lopte za plau koje se
pri dodiru sa tvrdim tlom nisu rasprsle. Tu
se koraci ne uju, a pogled se oklizne o svaku
opaenu stvar, prizori se vaqaju kao da sam
na palubi broda kog quqaju talasi-planine
himalajskih kresti, moje telo odbija bilo ije naredbe, zanemaruje sopstvene instinkte,
prosleuje preostale eqe ocu, gasi ionako

mlake kotlove, preskae najnunije kretwe i

ispada iz koloseka, maina je zaribala i
tuno otkazala poslunost, stao sam teko
i neopozivo kao pristanite za teretne
brodove, kao eleznika stanica, tiina
preuzima vlast.
Kad o svemu razmislim sa bezbedne razdaqine, sa starinskim pozorinim dalekozorom u unutrawem oku, namee se pretpostavka da je za sve kriva ta rukavica koja
se izvrnula i koju sam izgubio i breskva koju sam ko zna zato drao u goloj ruci, moda zato to je bila plod moje ake kojoj se,
eto, prohtelo da na golom dlanu oseti neto
neoekivano i udesno. A onda, zastavi iako
nisam morao, pojeo sam breskvu u tri zalogaja, pohlepno kao gladni divqak.
Oprezno sa plodovima usred zime kad im
vreme nije, ipak, najmawe loa pretpostavka,
ta breskva, smazana za tren, zapamena za uvek.
Posuta crvenkastom prainom, u kojoj nita ne uspeva. Hrapava koa stee med i meso.
Bela porozna kotica sazrelom plodu daje
vrstinu. Kad je ogloda, ostae u ruci mali
okameweni mozak, porozni fosil laki od
oblaka. Jo ivi nervni zavreci kao

74

75

vlani korenii golicaju dlan ve sto miliona godina.

To to vidi u obliju kotice jeste
um okretne lasice. Unutra kovitla misao,
neuhvatqiva i sjajna kao elektron, misao koja uzvraa ujede. Ali tebi jo nije dato da
zna tu molitvu. Samo si gladno dete, leima okrenuto nepoznatom ocu, koji je tvoj
plitki koren, kratki fitiq kojeg hrani
sporim ali neprekidnim rastom, i sinu, koji je tvoja krowa, koju, videe ve, uznemireni vetar ne pomera, nego pali.
Stojim tako, lepqivih usana i prstiju,
ne mogu ni napred ni nazad, to je ionako isto, leima se oslawam na vrsto stablo najnepouzdanijeg drveta u ulici, inae bih ve
pao, jo samo nekoliko udisaja, jo samo
jedan, udisaj i izdisaj, kraj. U kiseoniku, a
prestajem da diem, sasvim klone glava, pridruuje se snegu asfalta i zemqi zemqe, koja je u dowim slojevima topla, ispod dubokog
stewa, to bar lii na utehu i milost. Onda
nestaje i posledwa misao, izgubqen sam bez
ijedne misli, tako je glasila.
Gore u golom grawu, nisam to znao, nepomino je ualo jato krupnih zift-crnih

ptica, neodreene vrste, bez oiju i bez ijedne mrqe na perju, skoro stotinu wih, kao noni grozdovi vetrom izbuene krowe bez
listova, prezrele kupine u velikom bunu
trwa koje uti ali nita ne kae. Kako
ipak znam za te ptice, kad vie ne znam ni za
sebe? Tako to su se one trgle, neujnim biem oinute iz ista mira, ba kad sam se zatekao tu ispod wih, ive ptice u gnezdimatabakarema-sarkofazima, trgle se i panino
uzletele uvis, uz strahovitu buku, kliktaje i
lepet otrih krila-sabqi koja se sudaraju, da
se raspre zauvek i da nijedna ne ostane.
Kao da su sve bile povezane crnim koncem, to znai meni nevidqivim, za crnu ruku u crnoj rukavici, to znai meni nevidqivu, crnog lutkara, to znai meni nevidqivog, koji ih je jednim naglim i neprirodnim pokretom cimnuo, kao gladni ribar hobotnicu koja je konano zagrizla mamac, uzdigao ih i velikom brzinom odneo na drugu
stranu, u no noi, kao da su nepojamno krive
to su zaspale tu, u grawu od buketa ugqenisanih muwa, iznad moje glave.
U istom asu sa pticama i kiseonik zaiti i uskomea se, a svaka vlas na mom

76

77

temenu uspravi se i zategne u zelen-borovu

iglicu, obrve se nakostree kao maje, koa
na lobawi najei se kao mirgl-papir. Otvorio sam usta u zaprepaewu, ja novoroene, mladenac, siroe kod ivih roditeqa.
I bi tama svetiqke se ugase, sve do jedne i moje lice nad bezdanom, kao nad velikim glatkim ogledalom, i onda se, o Boe,
drvee u ulici zapali, sa obe strane, samo od
sebe, krowe se razgore po tukinoj zapovesti, u prave buktiwe, palacaju izdueni crveno-zlatni plamenovi, pucketa uareno grawe,
kao crveni korali, i rui se pepeo, pune ake vrelog pepela.
Jedino ovo drvo uz koje sam se prislonio nije se zapalilo, ostalo je hladno, pribrano, a kad je sporo okretawe tela oko stabla poelo digao sam ruke, kao vetrokaz u
ivom kiseoniku koji je iva hrana ivoj
vatri, i jo sam jako rairio prste, tanije
prsti su se sami rairili u koatu lepezu,
kao da sa m Sveti Duh eli da mi polie
smrznute nokte i ulije se u mene, vaskrslog,
sa vencem senki koje se odmotavaju od mojih
nesigurnih stopala i pleu po tlu.

Evo ide as, i ve je, da izgorim u istom kiseoniku i da me nema, ali nisam sam,
jer je otac sa mnom, doao je da mi kae da me
gleda i da zato dobro pazim ta radim, voqeni otac je sa mnom, moj otac je sa mnom,
samo moj, ponavqao sam u sebi, sa mnom, bez
mene. I nije mi se zavrtelo u skalpiranoj
glavi, one rasprene slepe ptice odnele su
kosu u kandama i vie nema koprene,
neuspele frizure, perike, izmeu mene i neba, nema, ist sam i mogu mirno kui, ocu, i
ko god hoe do wega od sad e ii sa mnom,
jedino kroz mene moj je otac dostupan, kqu
je u mom xepu, za koji as otvoriu vrata, jer
ostalo je tek nekoliko koraka, lakih.
to i inim, io i veseo, kao da se nita nije desilo, kao da uopte nisam izvukao
prste iz tih rukavica koje sam od wega jednom davno dobio na poklon, kao da nisam zastao kod onog drveta, najvieg u zapaqenom
drvoredu, da pojedem breskvu pa ta bude, kao
da nije bilo oksidacije, delirijuma, halucinacije, histerije, nego je obina no, ni po
emu razliita od drugih noi.
I idem, a moje srce peva jer jo mirie
dim samospaqenog drvea u mraku, iza mojih

78

79

lea, i golu lobawu sam uspravio i ako nekog

sretnem rei u, nasmejan: dobro vee, kao da
se poznajemo.

OBRNUTA PERSPEKTIVA
Potroivi sav kiseonik, irilo izrawa. Na brzinu svlai teku opremu sa sebe
i tri preko palube ka svojoj kabini. Jo
mokar, nagiwe se nad mali radni sto i zadihano zapisuje, nalivperom, ovu reenicu:
U dubini je plavi kit.
Ili reenicu: Voda izmie opisu.
Ili: Neka pisac izabere strategiju
sipe: pustiti mastilo i nestati!
Ili: Plankton usporava ponirawe, leluja kao magla na putu, visoko u planinama.
Ili: Ko vriti pod vodom, mene zove.
Ili: Kwievnost kao posledwa veroispovest.
Dok irilo pie, kap okeana odrowava
se sa vrha wegovog nosa i propada u bezdan,
pada tano na tek stavqenu taku, pretvarajui je u malo plavo okeansko Sunce. irilo zapie jo i:
Nebo je od hartije.
Tako mokar, irilo kao da je sav od mastila. Zaista, slian je sipi.

80

81

Reenice su kao trwe, zakae se u prolasku. irilo osea koliko je grub i nespretan. A tek brzopleti Metodije!
Hteli su da saznaju o emu govore najlepe reenice naeg jezika.
Odluio sam ree irilo Metodiju.
Neu izmiqati reenice da bih prikazao
dogaaje. Postoji neto neuporedivo lepe
od toga.
ta to? upita Metodije zanetog
prijateqa.
Izmiqau dogaaje da bih prikazao
reenice.
U pravu si prihvati irilovo miqewe Metodije. Prie se sastoje od reenica, a ne od dogaaja.

tron. Nirvana i Adrenalin. Maratonac i

Sprinter. Ataraksija i Euforija. Sporopleti i Brzopleti. Prilika i Slika. irilica i Metod.
itaemo glasi wihova tajna zakletva s kraja detiwstva.
Metodije tek sada shvata: bili su korice
jedne kwige.
Ti pie boqe jednog dana Metodije prizna irilu. Ovaj mu uzvrati:
Opet brzoplet zakquak.

Metodije nosi duboki otvor u svojim

grudima, slian malom otvorenom balkonu na
koji uvek moe da izae i pozove prijateqa.
irilo ima samo jednog prijateqa. Sa
Metodijem je odrastao ne razdvajajui nijednu tajnu. Obraaju se jedan drugom redovnije
i istinitije nego sami sebi.
Blii jedan drugom nego bilo koja dva
blizanca: Tigar i Eufrat. Proton i Elek-

Pisawe pria u poetku bilo je suvie

sloeno, a onda suvie prosto; a pitawa o
Bogu, opet, prvo suvie jednostavna, da bi se
posle strano zamrsila.
irilo nije ni slutio da su to pismo i
glava istog novia. Taj novi bio je svo bogatstvo koje je imao, misli Metodije.
Pisawu je dorastao kad je nauio da
proita prethodno napisanu reenicu. Jer u
woj su, po irilu, sledee reenice. Samo ih
treba, jednu po jednu, paqivo proitati. Reenice su iwenice o kojima samo treba tano
izvestiti. Tako se pisawe, po irilu, svodi na precizno itawe.

82

83

Bog zapisuje mladi irilo tek listasta skrama ispod dubokog i bistrog stakla
neba, svetlucavi nitratni premaz koji omoguava da svet vidi i prepozna svoje lice. Naravno, samo pod odreenim uglom ili pogodnim osvetqewem.
Tako se inilo irilu, tada.
Po Metodiju, najlepa reenica naeg
jezika glasi:
Zrna nara ispadaju mu iz dlanova.
O emu govori ova irilova reenica?

godinama pomerao, sa sredweg prsta na domali, sa domalog na mali. Posle premetawa,

ostajao bi tanki lu k izbledele koe. Kad vie nije mogao da ga nosi, primeti da mu
prsten vie nije ni potreban.
Otac je lik u nekim od irilovih pria. Ali i pod maskom izmiqenih imena otac
izmie opisu. Izgleda da je mogue govoriti
samo o sinu. Priom o sinu slavi se otac.

Malecni irilo dugo nije umeo da

odredi gde je levo, a gde desno. Nikakve vebe
nisu davale rezultata. Onda mu otac pokloni
prsten, stavi ga na sredwi prst irilove
desne ruke, kao da ga venava, i ree:
Nemoj nikad da skida ovu zlatnu
burmu. arobna je i pomoi e ti kad god treba da odredi stranu. Pogledaj u prste i
znae: tamo gde je prsten to je desna strana,
a tamo gde ga nema leva.
irilo poslua oca nikad nije skidao prsten s ruke, ni kad spava. Samo bi ga sa

Majka je prethodnog dana otputovala po

sestru koja evo ve treu godinu ivi u manastiru. U sobi su samo wih dvojica.
Velika modrozelena senka bora raste uz
otvoreni balkon.
Pod stonom lampom, na kristalnom posluavniku bele krike jabuke i zdela ispuwena zrnima nara. Crvene se vrpce oqutene kore, obavijene oko kratkog srebrnog
noia. Pored lampe lei jo neuramqena
crno-bela porodina fotografija prizor
sa letovawa, sa velikim jedrom kao jedinom
pozadinom.
Sto pored oevog kreveta prekriven ipkom: uzdarje sestre Marte. Olovka na listu
prazne hartije. oqa tamnog i hladnog, nekad

84

85

prozirnog i vrelog aja. Umesto tople mirisne pare, oev glas:

...Voleo bih da to mogu da ti objasnim...
Kao kad bi ti neko zadrao ruku na grudima,
veliku, sigurnu mirnu aku, tano nad srcem.
I ne bi je uopte pomerao odatle. Dlan bi
uvek bio tu. Tebi bi, irilo, bilo dobro
dlan ti ne bi smetao, ma ta da radi, gde god
da ide naprotiv...
Govorio je tiho, glasom iscrpqenog oveka koji mesecima lei u krevetu. Pod zaravwenim pokrivaima kao da nema tela
tek lice i glas.
Strah je irilu otvorio sva ula. Sluao je oca i nesvesno pamtio svaku re, pauzu,
intonaciju:
Istovremeno bi i tom dlanu bilo dobro sa tobom. Taj neko, ija je ruka, drag ti je,
tvoj kao sestra, najblii prijateq, devojka
koju voli, prvi uiteq, tako neko i ve
dugo dri blagu ruku, tu nad tvojim srcem,
veoma dugo... i dok je sve u redu i kad je teko,
stalno, godinama...
Senka bora poraste jo malo, proviri
kroz otvoreni balkon, prui se do vrata,
vrhom dotakne tepih u sobi.

I onda taj neko kad dovoqno ojaa,

ili odraste ukloni ruku, neprimetno, dok
spava ili za trenutak ne misli na to, ali
tako da dodir ipak ostane gde je i bio,
razume...
Otac vidi da ga sin uje i razume. Onda
kae jo i:
Iz te velike podignute ruke neujno e
se prosuti nekoliko sitnih zrna nara, ali ti
to nee primetiti, nee ni znati da ruke
vie nema. Jer toplota, i spokoj, i pouzdawe
jo uvek su tu. Kao utisnuti...
ipka, umovi, mirisi i senke izblede
do uzajamne neprepoznatqivosti. Otac se
otro nakaqe, lice pokae radost, a ne bol.
Mladi je stiskao oblutak, skriven u
xepu, u oajawu, kao da stie oevu ruku.
Mali, savreni kamen, davno naen na dnu
mora, glatki kliker osloboen svakog svojstva osim sopstvenog oblika, koji je nosio
svud sa sobom. Otac nastavi:
Zna, ja, na primer, stalno tako oseam. Taj otisak, prozirni peat, kao vodeni
ig na hartiji... To me ne naputa. Na mojim
grudima nema, kao to vidi, niije ake,

86

87

Ima dogaaja posle kojih, po irilu,

nikada vie, nita vie, nije isto. U wegovom sluaju, misli Metodije, to nije bila
oeva smrt, ve itawe testamenta.
Metodije se jo sea kako je advokat za
as zastao i preko naoara pogledao u okupqene oko velikog ovalnog stola. U tekoj

staklenoj ploi nad mahagonijem odrazi

providnih lica zarobqeni kao u plitkoj vodi. Osmotrivi izraze neverice istovremene a ipak razliite kod svakog ponaosob
advokat produi sa itawem:
...Ni u dobrotvorne svrhe, ni crkvi, ni
politikoj stranci, ni advokatima nikome
i niemu, poznatom ili nepoznatom, oveku
ili instituciji nikada.
Iskazujui svoju posledwu i neporecivu voqu, otac je ostavio zavet pri punoj
svesti i neprisiqen od bilo koga da sva
imovina, pokretna i nepokretna, kako u zemqi tako i u inostranstvu, sav kapital, ukquujui sve budue rente, dividende i kamate,
uvena umetnika zbirka, kowi, koarkaki
klub koji je viestruki ampion Evrope,
fondacija za hendikepiranu decu, itd. doslovno sve to ostaje iza wega ne sme pripasti nikome.
Ni eni, oboavanoj majci wegove dece,
ni punoletnom jedincu irilu, ni irilovoj starijoj sestri, monahiwi Marti. Ni roacima, ni prijateqima, ni poslovnim partnerima, ni dravi, ni gradu, ni narodu...
Ukratko:

88

89

ali veliki nevidqivi dlan je ipak tu i taj

dodir, ini mi se, nikada nee proi.
Nije rekao vie nijednu re. irilo
poloi oev mirni dlan sebi na grudi. U
tiini, irilo, ne shvatajui ta se dogaa,
stvari u sobi nisu disale, niko u sobi nije
disao.
Sledeeg jutra, smrt najbogatijeg oveka
u zemqi bila je vest dana. Kursne liste zabeleile su blai pad nacionalne valute.
Sahrawen je po jednostavnom obredu, u
najuem krugu porodice i nekoliko prijateqa. Wegov dlan, do maloas stvaran i iv
nad irilovim srcem, nestao je. Dodir je i
daqe bio tu, ali mladi je to primetio tek
posle sahrane.

nikome nikada nita.

Ritual itawa testamenta prilino se
oduio. Otac je odluio da posle wegove smrti ono to mu je pripadalo mora ostati niije doveka. Ta odluka bila je neopoziva,
nepodlona izmenama, interpretacijama ili
pravnim zaobilaewima.
Jedna roaka apatom zapita ujaka koji
je sedeo do we:
U emu je naa krivica?
Odbivi dim iz lule, stari ujak, sea
se Metodije, nita ne odgovori.
Sestra Marta gledala je pravo ispred
sebe, u mapu sveta na zidu: mapa je stara, neke
kontinente tek treba otkriti. Nedokuiva
razuenost obala savrena je u svojoj udesnoj
asimetrinosti. Vijugave modre linije po vodi ukazuju na dubinu okeana. Kao godovi velikog plavog pawa. Koncentrini talasi oko
take gde je dno najdubqe.
irilo i daqe nije razumevao ta se
dogaa.
Nije tu bilo nikakve krivice, ni pokajawa, ni osvete, ni qubavi, tu nieg nije bilo.

Otac je za ivota bio poznat kao altruista, tampa je pisala kako je esto pomagao,
davao, javno i anonimno, bez dvoumqewa. U
ponaawu nije pokazivao znake ekscentrinosti svojstvene qudima wegove moi i uticaja.
Wegovo ime je definicija xentlmena
rekao je na televiziji ministar spoqnih
poslova.
Ugledni arhitekta, koji mu je podigao
nekoliko graevina, tvrdio je da je to bio
ovek bez religije, apsolutni agnostik, svoj.
A logoreina, dinamina predsednica
fondacije za hendikepiranu decu divila mu
se kao predanom vegetarijancu, objawavajui
kako to samo prividno nema veze sa sutinom wegovog humanistikog angamana.
Za wega, radni dan poiwao je ve u
sedam, i trajao do kasno uvee, ali esto bi
za vreme ruka odlazio kui, porodici, na
sat-dva posvedoio je oev poslovni sekretar.
Za brkatog bankara, nepoznatog irilu,
predsednika Meunarodnog monetarnog instituta, otac je bio buntovnik unutar sis-

90

91

tema, dodue, otmeni buntovnik, ali ipak

finansijski avanturista koji je jednom steeno umeo da ustostrui riskantnim poslovnim potezima, na zaprepaewe i neskrivenu
zavist konkurencije.
irilov otac je izmicao opisu.
Mogue je govoriti samo o sinu. Priom
o sinu slavi se otac.

egzotini kult. Pa eto, ipak: nikome nikada

nita.
Oeva voqa, ma koliko zbuwujua i
strana, dosledno je ispotovana.

Za ivota, irilov otac je sa bliom i

daqom rodbinom bio vrlo prisan. Ponekad je
majka neusiqeno i srdano priala o tome, uz
opte odobravawe:
Kao pravi Deda Mraz zadirkivala
bi mua nikud bez poklona.
I zaista, otac se najboqe oseao sa porodicom. Tek tu meu najbliim srodnicima potpuno se oputao i uivao. Nestvarno osloboeni materijalnih briga, do
ko zna kog kolena, liili su na porodicu
savremenih boanstava.
Zaseweni gosti priali bi o poseti kao
o dragocenom dogaaju, nalik odlasku u elitno pozorite, ili operu. Domainova posveenost eni i deci podseala je na nejasni,

Zaboravqeni oblutak u praini pod

krevetom, kao viwa uvaqana u brano, kao
kap rose zarobqena pauinom. Mislio je da
ga je onog dana kad je otac umro zauvek izgubio, a sad, kad je nametaj odnet, savreni
kamiak se pojavio.
Qudi su iznenada otili, neto ih je
oteralo, vetar im potiskuje lea kao nevidqivi buldoer, gurajui nemilosrdno.
Sada je tu jo samo setni mladi gospodin, u nezakopanom kaputu, sa rukom ve na
kvaki. Nije teko pogoditi: u ovoj kui irilo je odrastao. ini mu se da je soba mawa
nego pre, dok su u woj bile stvari, predstavnici toliko razliitih vrsta.
Logino bi bilo da je vea misli
mladi. Da posle selidbe, kad se sve iznese
i soba ostane potpuno prazna, bude prostranija nego pre. Pokustvo je zauzimalo prostor, pa kad su svi zajedno najednom izneti
napoqe, oekivao je da soba dobije na velii-

92

93

ni, da se rasprostre do kraja... Trebalo bi da

je vea. A nije, mawa je.
Zatvori oi, pokua da unutrawim pogledom vrati sobi nekadawi izgled. Otvori oi, pogleda u stranu, ka svojoj okamewenoj
aci koja se vrsto dri za kvaku. Ne moe
da ode.
Mati i sin odselili su se, za prvo vreme, kod wenih. iveli su kao meseari.
Opiweni zagonetkom, pokretani inercijom,
nisu se nikad prilagodili.
Ona je svakog popodneva crtala vaze. Uz
oqu aja, zauzimala bi svoje mesto kraj prozora i jedva primetnim pokretima ispuwavala bi novi list u crtaem bloku, list sa
vazom za taj dan.
Kad bi se spustilo vee, crte je bio gotov. Jo jedna prazna vaza, drugaija od svih
prethodnih, ali jednako prazna.
Majka bi se uvee, poto zavri crte
za taj dan, premetala u stolicu za quqawe,
kao majke to ine, u predveerja.

ak i najunosnije firme: energetsko-mainograditeqska grupacija, internacionalno

osiguravajue drutvo, mrea prodavnica
sportske opreme, dugi lanac rudnika srebra
na Bliskom istoku... niz monih korporacija u kojima su posedovali veinske pakete
akcija u meuvremenu su bankrotirale.
Porodine kue, brojni stambeni i poslovni objekti, klub sa sportskom halom za
petnaest hiqada posetilaca, vinogradi i
druga imawa, blistavi vozni park, avion i
jahta, itd. niko to nije koristio, niko o
tome nije brinuo, pa je sve zaraslo u korov i
trwe, kao u bajci.
U kakvom je sve stawu danas Metodije
moe samo da nagaa. Klub i ergela najpre su
se raspali, to je irilu, tada, posebno
teko palo.

Prolo je od tada, brzo, deset godina.

Kapital van obrta, poniten inflacijom, sveden je na neznatni trag nekadaweg.

Samo je galerija opstala. Kao da je otac

tu, meu slikama koje je sakupqao celog ivota.
Posetioci dobrovoqnim prilozima
podmiruju trokove odravawa, pripreme tematskih izlobi, tampawe kataloga. Kustosi-volonteri se posle svake sezone redovno

94

95

smewuju, pa meu posetiocima ne prepoznaju

nekadawe vlasnike.
irilo ponekad odlazi tamo, hoda
izmeu eksponata.
Na isti nain hodao je i otac, drei
ruke na leima primeti majka.
Niija zbirka samosvrhovitih predmeta,
pomisli brzopleti Metodije.
A sporopletog irila ovde opseda ideja o savrenstvu misli na oca, dok koraa
polako od slike do slike, meu skulpturama
o dostinom, smrtnom, qudskom savrenstvu. Po irilu, savrenstvo boli.

Zaista, ocu se pria nije naroito dopala. Kao ni sledeih tri, etiri Kad je
proitao petu, ree:
Ovo ve lii na neto, ima poetak,
sredinu i kraj, kako Bog zapoveda. Kroz te
tvoje reenice kao da se nazire neoekivan, a
zakonit ishod Ne, uopte nije loe.
im se vratio u svoju sobu i zatvorio
vrata, irilo je ovu priu pocepao.
Zato? brzopleto ga upita Metodije.
Siguran sam da je tu neto u osnovi
bilo pogreno, ne znam ta, ali znam da nije vaqalo

Metodije se dobro sea veeri kad je

irilov otac prvi put zatraio od sina da
mu pokae neku svoju priu. Ovaj izabere, svestan da nee pogoditi oev ukus, zamoli Metodija da ga saeka, preda tekst ocu bez ijedne
propratne rei, sedne u najdaqu fotequ.
Otac je itao usredsreeno, stojei kraj
prozora, kao da je napoqu jo dan, kao da mu
ne smeta nedostatak svetlosti, kao da je hartija koju dri u ruci iluminisana.
Napoqu je bilo vee, kao i svako drugo,
za sve qude na svetu osim za irila.

Kako irilo zamiqa vaskresewe:

bilo kad, bilo gde, jednostavno uzme
omiqenu kwigu, otvori korice i pone da
ita. Paqivo, od poetka do kraja. Bira
kako ti vie odgovara moe da ita ili
naglas, ili u sebi, uz pratwu prsta ili bez,
sa podvlaewima olovkom i belekama na
margini, ili samo za sebe i za taj trenutak,
ovenan proitanim. Ukratko, samo itaj. To
je najvanije. Zapovest glasi: itaj! Sprovodi je u delo s lakoom. S tim si se rodio.
itajui, tvoje ruke listaju stranicu za stra-

96

97

nicom, ali toga nisi svestan, jer si obuzet

tivom. Nekad se nasmeje, ili pak rasrdi,
nekad ti oko zasuzi, ili se u glavi roje misli i pitawa, ali uvek nastavqa, jednako,
da ita. Kad sve proita, zaklopi korice, to je kraj.
Ne odloi tivo, ostane ti u rukama,
na grudima, ako ve lei. Malo saeka,
tek da se slegnu utisci, moe i sklopqenih
oiju. ivo naviru detaqi koji ti toliko
znae. Prima ih blagorodno. Ne primeuje koliko brzo protie vreme. Ono je nevidqivi glasnik, donosi ti vesti i odnosi
ih od tebe. Ali ti si uvek tu, na poznatoj
adresi. Ukotvqen, postojan.
Onda, iz tog spokoja, koji je vean i savren, bez odluke i bez povoda, opet otvori
korice i pone da ita. Predan potpuno,
od samog poetka, kao da ti je prvi put. Pred
tobom je jo jedan ivot.
Zakletva glasi: itaemo.
Jednom, itali su zajedno, sedei nepomino u quqakama okaenim o visoki bor.
Metodije Ikonostas Florenskog, a irilo
Paskalove Misli.
98

Metodije se ne uzdri, nego proita naglas:

Postoji ikona Trojica Rubqova, dakle
postoji Bog.
irilo se ne odazove, kao da nije uo,
samo se jedva primetno promekoqi u korpi
quqake.
Reci obrati se Metodije prvi irilu.
Zato Bog ne pokae sebe? zapita
irilo.
Jesi li toga dostojan? Da ili ne?
uzvrati pitawem Metodije.
Da samouvereno e irilo.
Ti si ohol i makar zbog toga nedostojan metodski zakqui Metodije.
Ne irilo ispravi svoj prethodni
odgovor.
I tako, ti si nedostojan ree Metodije, mirno, ne likujui, ve naprotiv, setno.
Obojica sagnu glave i nastave da itaju,
svako svoje tivo.
Jutro e doi, svanue novi dan. Ko
razuman moe sa nepobitnom izvesnou da
99

tvrdi tako neto? pita irilo. A ta

ako bude pomraewe, ili ako u Zemqu udari
ogroman asteroid i raznese svet u paramparad, ili ako
Onaj koji veruje. Ja ti tvrdim i svedoim prekida ga brzopleti Metodije.
Zar nije svaki na dan, zakquno sa ovim danawim danom, dovoqan dokaz?
Nuan, ali ne i dovoqan dokaz, naalost ostaje pri svom sporopleti irilo.
Poverovati znai ujediniti. drugom
e prilikom irilo Sve, sve ujediniti.
Usmrtiti razliku.
Razlika je u smrti. odgovara mu Metodije Umreti ateiste i umreti verujueg
razlikuje se kao spavati i sawati.
I tako, jedan ovek dugo nije verovao
kad se ne veruje, to uvek predugo traje. Dugo,
vie od pola svog veka, ali onda je ipak
poverovao. Kako? Kako ovek poveruje?
Priu o irilu moe da ispria jedino Metodije, prvi jemac i svedok, koji zna.
irilica i Metod. Kakva je to kwiga! A wih
dvojica korice su te kwige.
100

ta je dramatinije? Ima li uzbudqivije teme za priu? Ima li iega na svetu

to bi qude vie zanimalo? ta moe biti
vanije od toga?
Metodije je zaqubqen, jo od detiwstva,
u irilovu sestru. Znao je to irilo, naravno.
Kad se Metodije usudi da je zaprosi, ona
ga pomiluje po obrazu, vlaan joj bee dlan,
prizna mu da je jedini na svetu za koga bi
elela da se uda i izrodi mu decu. Bio je to
najsreniji trenutak u Metodijevom ivotu.
Ali, posle kratkog utawa vremena koje on sada pamti kao jedan ceo zajedniki vek,
kristalno treperav i ist priznala mu je
jo neto, to nikome jo nije priznala: da
je jo pre nekoliko godina reeno da se zamonai, u wenom srcu, bez odluke i bez povoda, da su pripreme sasvim pri kraju i da za
dve nedeqe odlazi.
Tri godine starija od brata, Metodijeva
vrwakiwa, tri puta boqa, mislio je irilo, tri puta lepa od bilo koje druge devojke, mislio je Metodije.
101

ta je qubav objawavao je u zanosu

Metodije svome drugu ako ne na odnos
prema lepoti.
Mesec dana posle prosidbe za koju su
ionako znali samo wih troje zaista je otila u manastir. Dobi svoje pravo ime: Marta,
sestra Marta.
Izabrala je jedan od najstarijih i najzabaenijih naih manastira, Svetog Preobraewa, na krajwem jugu zemqe. Tamo se putuje vozom, pa peke uzbrdo, dva sata, priao
je irilo drugu.
Kad zavri sa dnevnim obavezama, sestra
Marta se povlai u beli sobiak, veze, moli
se. apatom ita Novi Zavet, gde se tivo
otvori.
Na zidu iznad posteqe ikona: Blagovesti. Oev poklon. Vizantija, XI vek. Nebeski
vojnik pozdravqa Bogorodicu koja ita.
Svici u lampi se umire. Sestra Marta
ipkom, zaplet po zaplet, veze poverewe u
svet. Glava joj blago pognuta. Ruke, ramena i
lea zauzimaju isti poloaj kao pri itawu.
102

Polako, irilo iscrtava konturu svoje

ake: olovka polazi sa dna lista, od zglavka,
pa nagore, oslawajui se uz prst, zagolica
jagodicu, pa se brzo sputa. Pet puta tako.
Linija stie na dno lista, i jo malo pree
preko. Time je crte gotov.
irilo jo ne podie ruku sa papira.
Zamislio se, kao dete.
Tako su se sestra i on igrali kad su
bili mali. Upisivali bi se jedno drugom u
dlan. U to vreme, aka starije sestre bila je
neto vea od irilove. Dvostruki crte
bi nekad uspeo boqe, a nekad nije liio ni
na ta. Neuspelu siluetu pretvarali bi u
neto drugo u drvo debelih grana (baobab
koji raa perece), ili u profil nosatog i upavog roaka koji je isplazio jezik, ili u veliku crvenu vatru sa vrelim plamenovima
koji bi te opekli ako opet primakne ruku.
A uspelu siluetu ukraavali bi raznim
detaqima: irilo bi ucrtao svoj prsten, ili
sat (kazaqke obino na pola dva), a sestra
maminu narukvicu, crveno lakirane nokte,
ili irilov oblutak na sredini dlana.
irilo skloni ruku: otisak velike prozirne ruke.
103

Sestra dri pismo u ruci, zna da je od

brata, sluti da su unutra dobre vesti. Povlai se u sobiak u potkrovqu manastirskog
konaka. Pred ikonom izgovori Oe na, sedne
na uski krevet i otvori kovertu. Rasklopi
list.
Dok ita bratovqevo pismo, sestri Marti zari se lice.

Sestra Marta se pridigne i ode do stola, uzme olovku, a pismo stavi pred sebe.
Poloi dlan unutar bratovqevog, u kalup po
meri. Stojei, mirno iscrta konturu u jednom potezu od poetka do kraja. Skloni ruku
(koja je ve ionako bez teine) i pogleda.
Podigne papir i postavi ga naspram lampe.
Pozdrav. Blagovesti.
Prekrsti se.
Nevidqivi dlan unutar istog takvog, belog nevidqivog dlana.
ula je da u nekim morima postoje ostrva unutar ostrva: na ostrvu je jezero, a u tom
jezeru opet jedno mawe ostrvo. Ali ovaj crte
je mapa poluostrva unutar istog takvog, neto veeg poluostrva. To je geografski apsurdno ipak, ona vidi da je mogue.
Sestra Marta sputa ruke u krilo.
Zaboravio je da se potpie.
Sklopi pismo naetvoro i pohrani ga u
Sveto pismo, kao u herbarijum. Mladi, svetlozeleni list poloen u humus. Potom se
pripremi za spavawe.
Molitve dugo traju. Vraa im se. Vraaju
se. Ona je kamen baen u vodu, a molitve su

104

105

Ovaj crte nije bio lo. Linija verno

odraava ivi original. Zadovoqan je postignutim, ba kao to bi deak bio zadovoqan.
Iz onog to vidi izrawa mapa poluostrva. Svaki prst je izdueni rt zariven u
zapenuanu belinu hartije. Izmeu prstiju
vlada sigurno zatije i tu su qudi podigli
gradove sa lukama. Ti gradovi nikada nisu
meusobno ratovali. U rat su polazili udrueni protiv zajednikog neprijateqa. Wihovi jedrewaci hrabro su sekli uzburkane talase. Izbivi na otvoreno more, brzo bi
dosezali obzorje i nestajali iz vidokruga...
Otac je opet izmakao opisu.
irilo preklopi list i stavi ga u
kovertu, adresira.

koncentrini krugovi malih talasa. Na dnu

je zlatni pesak, mekan kao perjani jastuk.
Sestra esto sawa brata.
irilo ne pamti svoje snove. Zagonetka
oevog testamenta u potpunosti zaokupqa,
hipnotie wegov um. Nikome nikada nita
trailo je, iz dana u dan i iz noi u no, da
bude rastumaeno.
Prolo je, sporo, dvadeset godina razmiqawa.
Sporopleti irilo najzad zna da je
pogreno izjednaavati poruku i oporuku.
Deak u wemu jo uvek sedi u onoj sobi sa
ocem, slua, boji se smrti i ne shvata ta se
dogaa, a zreo ovek kae:
Zavet nije isto to i savet. Kad bi
testament neto znaio, oev ivot ne bi
znaio nita.
Ako je vano da otisak dlana bude tu,
dlan mora biti negde drugde. Najzad zna.
Pokuao je da to objasni majci, jo
ivoj. Starica osea deliminu utehu dok joj
irilo govori o tome da oev ivot ne bi
imao nikakvog smisla kada bi testament
znaio bilo ta.
106

Od pre nekog vremena, prestala je da crta vaze. Wie je stolica za quqawe.

Rairenom lepezom nervozno tera rei
koje ne razume, daqe od svog lica. Kao da je
koatom akom epala telo ogromnog leptira koji snano zamahuje krilima, pokuavajui da joj se istrgne.
Raznobojni prah ispuwava sobu, oteavajui disawe.
Metodije se susreo sa irilovom sestrom, sestrom Martom, jo samo jednom u
ivotu nedavno, na sahrani irilove i
wene majke.
Sestra Marta i Metodije drali su se
za ruke, oseajui da su ruke dugake izrasline na srcu. Zaqubqeni par, qubili se
grlili se sve do pola dva, tako ih je nekad
zadirkivao irilo. Wen stisak je bio blai
od ome svezane jednom niti pauine.
Otpratio ju je na elezniku stanicu. U
trenutku kad su se tokovi lokomotive pokrenuli, u trzaju olakawa, Metodije joj
oprosti.
107

irilo putuje vozom na jug. Tamo je manastir sestre Marte. Sam je, vreme sporo prolazi. Kao da parna lokomotiva vue dugaku
i pretovarenu kompoziciju sekundi, uzbrdo.
No je, irilo gleda kroz prozor, ali kao da
su mu oi zatvorene.
Po irilu, oduvek postoje dva vremena:
jedno koje poiwe, i drugo, koje se zavrava.
Wihova istovremenost je vena.

Kad dokoni qudi, kao ja sad, predoavaju sebi vremenski sled, misli irilo, niu
uvek prvo prolost, zatim sadawost, da bi
na kraju niza usledila budunost. irilo zamisli vremensku o su kao prugu: svaki trenutak je popreni prag, spaja dve paralelne linije koje se na horizontu varqivo ukrtaju
u jednoj taki.
Ako vreme zamisli u tekom obliju
dugakog voza stara lokomotiva na paru,
paradoksalni spoj teine i lakoe onda
sadawost za sporopletog irila postaje
eleznika stanica, vreme je tu, pred nama,
sa nama. Na stanici je velika guva, ali svi
prisutni mogu da se ukrcaju u kompoziciju i
da otputuju.
Ako kojim sluajem voza nema u stanici,
onda ili dolazi, ili odlazi, nema tree
mogunosti. Da bi voz bio tu, mora prvo da
doe na stanicu. Taj voz koji dolazi je prolost, po irilu, kao vreme koje je bilo pre
ono je na inama ispred ovog sadaweg u
kome smo mi. Voz prolosti kasni, jo nije
pristigao u stanicu, a ve mu je bilo vreme.
Po istoj irilovoj saobraajnoj teoriji, budunost je voz koji odlazi, u oblaku

108

109

Jadni sporopleti irilo, dvadeset godina je mislio da se moe verovati samo u

neto to ne postoji. Jer ono stvarno, smatrao je, ve nalazimo u iskustvu. inilo mu
se glupim i besmislenim da veruje u neto
to moe i da opipa. Obrnuto, verovati da
je Bog stvaran znailo bi da to u ta se veruje ne postoji.
Veruje se samo u ono to se nikakvim
iskustvom ne da proveriti. Ali na emu onda bunio se irilo svih dvadeset godina
utemeqiti svoju veru, ni na emu? Na veri
samoj?
S prolea, poseivao bi sestru i poveravao joj svoje nedoumice. Nije bio siguran
kojoj od sestara dolazi: roenoj, ili Marti.

vrele pare naputa peron, jer je to vreme

posle ovog sadaweg, venog staninog, gde
smo mi. Voz budueg vremena krenuo je pre
trenutka precizno oznaenog u voznom redu,
ostavqajui na stanici zbuwene putnike, natovarene prtqagom.
Dakle, svodi raun u sebi irilo, ako
je vreme kao voz, onda je vozni red upravo
ovakav: prolost je vreme koje nam dolazi, jer
voz prvo mora da stigne na stanicu prolost je prvo od svih vremena. Sadawost je
onda vreme koje je tu, sa nama, posle prolosti, kao voz koji je upravo stigao na stanicu,
jo se pui, doliva vodu u rezervoare. A budunost je uvek posledwe od svih vremena, ono
vreme koje odlazi od nas.
Ukoliko u ovoj slici ima neke istine,
to znai da vreme koje dolazi, po irilu, nije budunost, kako su qudi navikli da misle
nego prolost. Isto tako, vreme koje odlazi vie se ne moe smatrati prolou,
nego budunou. U irilovoj glavi smer
kretawa kompozicije vremena se obrnuo.
Jedino sadawost ostaje ista, bez obzira kako se vreme zamiqa, to je nepokretna
110

taka oko koje se pravac kretawa obre. Voz

sadawosti uvek je tu, u stanici, sa nama, kao
da nikada neemo nikuda otii Istovremenost vremena koje poiwe i vremena koje se
zavrava je vena. Uvek je sad.
A nikad? Nikad je misli irilo, ve
prilino umoran od puta suprotno od sad.
Nikad je eleznika stanica na koju nije
prispeo nijedan voz prazna, bez ijednog putnika. irilo ne rauna samog sebe. Na taj
slepi kolosek nijedan voz nee stii, sa te
nevidqive, onostrane stanice nijedan voz
nee krenuti, nikada.
Teka zvowava ispuwava sive i bele
odaje, do vrha. Zawihane mantije kao urne
senke klize po hrapavoj pozadini manastirskih zidina, mewajui neprimetno boju, nisu
vie crne nego qubiaste, nisu vie qubiaste nego bronzane Qudi koraaju pognutih glava, ure, kasne? Unutrawi bruj nepreciznih, suvinih pitawa i utisaka pojaava irilovu nervozu.
Nije nikako mogao da se odlui izmeu
postoji i ne postoji. Jer verovati da Bog postoji pokuavao je da objasni strpqivoj se111

irilo je istrajavao u vlastitoj neodlunosti i uzdranosti.

Izabrao si nemogui lebdei poloaj,
napisala mu je u pismu sestra, bez oslonca, sa
otvorenom ranom kojoj ne dozvoqava da
zaraste. Budi milostiv, kao Otac na to je
milostiv.

Na kog oca misli? pitao se retoriki irilo.

inilo mu se da se bori sa nevidqivim
neprijateqem. Kao starozavetni Jakov koji se
u snu borio sa uhvaenim anelom.
Neu te pustiti dok me ne blagoslovi govori Jakov anelu, steui ga vrsto
rukama.
Aneo se otima, moli da ga pusti, ali
Jakov ga ne isputa, ni po koju cenu.
Prevrtali su se po zemqi, napiwali
miice, prtalo je perje na sve strane...
Zahtevao je da mu se onostrano bie obrati
neposredno blagoslovom! i time dokae
da zaista postoji, da nije tek plod uobraziqe.
Kad aneo vide da se ne moe tek tako
iskobeqati iz Jakovqevog stiska, udari ovog
svom snagom u slabinu. Jakov jaukne, uhvati
se za mesto gde je primio udarac, probudi se.
Kad je zakoraio, jak bol u slabini natera ga
da hramqe.
Osloboen iz snanog zagrqaja, aneo
udahne duboko, zamahne krilima i uspne se
presamienom Jakovu na ramena, tako da ga
ovaj vie ne moe dohvatiti. I ostane tu, sve
do kraja Jakovqeva ivota.

112

113

stri Marti znailo bi, u stvari: Bog ne postoji, jer moe se verovati samo u neto ega nema. Tek saznawe da Bog sigurno ne postoji znailo bi da ipak ima smisla verovati.
Priznao je sestri da joj zavidi.
Neka, to ti samo tako kae
Zato me ne pita za Metodija? ne
razume irilo, ali ne izgovara.
Uveren je da je ivot laki onima koji
su se opredelili, naroito ako su to uinili
bez odluke i bez povoda, kao wegova sestra:
prema prilici su zatieni, ili kaweni;
obezbeena im je uteha, ili su razreeni
potrebe za wom.
Na kraju, poqubio bi sestri ruku i vraao bi se odakle, pitao se, i kuda sad...
Zastao bi, po navici iz detiwstva pogledao
u ruke: Desno? Levo?

Zabrinut, Metodije oprezno zamoli prijateqa da se pomoli:

Ko zna, moda e ti to pomoi.
irilo outa. Onda ipak ree:
Kako da se pomolim? Kako se to radi,
Metodije moj najdrai? Koji je tvoj metod?
Iz srca, kau qudi. Iz istog srca...
Kao to je tvoje?
Kao to je tvoje, irilo.
Onda ree irilo:
ta treba da se kae?
Ovako neka kae tvoje srce radosno
uzvrati Metodije:
Gospode Isuse Hriste Sine Boiji, smiluj mi se.
Tada, promaja naglo otvori prozor, a
kroz prozor izlete papiri sa irilovog stola. Skoi brzopleti Metodije kao oparen, da
spasava rukopis.
Ree sporopleti irilo:
Gospode Isuse Hriste Sine Boiji,
smiluj mi se.
Uspevalo mu je da se odri, pod okriqem
nezatienosti, vaqda zato to je wegovo
114

stawe bilo slino hipnozi. irilova svest

kao da je utrnula, zaraena dugogodiwom
nereivom enigmom.
Metodije je oekivao je da e se najzad
probuditi, pun mastiqavih modrica i sa
bolom na bedru kao starozavetni Jakov, sa
bolom od koga se hramqe. A ta bol bie spasonosna i sveta, kao prvi najzad pouzdan znak
da irilo anela nije sawao, nego da se upustio u kotac sa boanstvom koje je stvarno.
Takvog spasonosnog buewa, meutim, za
irila nije bilo. Ni modrica nije bilo, ni
hramawa pri hodu, jer borba sa anelom jo
je trajala, u snu iz koga se nije budio dvadeset godina.
Kao da gleda uvek isti film, a ne zna
kakav je kraj. Uvek od poetka, od naslova i
pice, sve do pred sam zavretak, ali onda
kao da celuloidna traka pukne izgori od
svetlosti kojom je prejako osvetqena... Nedostaju kqune scene kojima se razreava
zaplet, pa sve mora iznova, neprestano...
Beskonano, inilo se brinom Metodiju, naslov tog irilovog filma mora da je
Beskonano.
115

Konano, utrnulost kao guba spade s wega. Izloba zbirke sredwovekovne umetnosti
izazvala je veliko interesovawe. irilo je
ovog puta doao sam, bio je neupadqiv, obian posetilac, a opet, razlikovao se u tolikoj
meri, kao da je, recimo, hodao na rukama, naglavake, samo to niko nije video.
Posetioci su se grupisali oko najblistavijih eksponata: pod staklenim kupolama,
na purpurnom somotu briqivo poreani
krstovi od zlata i dragog kamewa, krune,
nakit vladara i patrijarha, ezla i pehari,
okovi etvorojevaneqa.
Hodajui izdvojen od ostalih, irilo u
sali na kraju hodnika naie na kolekciju vizantijskih ikona. Osvetqewe kao da je ovde bilo blae nego u drugim prostorijama galerije.
Zid je pun ikona. irilo stoji, sam, kao
pred ikonostasom.
Ni na jednoj od slika nema linije horizonta. Predstavqeni prizori dogaaju se na
zemqi uznetoj do neba, na nebu naklowenom
qudima, do zemqe.
Obzorje koje se prekorauje, misli irilo, nije napoqu, daleko u dnu vidokruga,
vidqivo ve u oveku koji gleda i veruje.

Pokrene ruku, nesvesno, i stavi dlan na

grudi. Tanka modra linija bez poetka i kraja zatreperi, zategnuta kao najtawa struna na
violini.

116

117

irilo prie nizu ikona koje predstavqaju vojnike. Meu ratnicima zapadne mu
za oko lik Svetog Metoda, zbog crne rupe
pravougaonog oblika, koja je zjapila posred
grudi. Nije ni mogao znati kako se ba taj
svetac zove, sa one udaqenosti ime nije bilo
itqivo. U katalogu je pisalo da je to Sveti
Metod Nerawivi, jedan vrlo mlad, naoit
svetac, pobednik.
Nije znao da i sveti Metod bee ratnik,
nepobedivi vitez vere. Morae to da ispria
prijatequ, imewaku nerawivog sveca proburaenog lika.
Ikonopisac Svetog Metoda Nerawivog
eleo je da naslika uobiajenu ukrasnu ploicu, ojaawe na prsima ratnikovog oklopa.
Ali, poto je neprecizno sledio obrazac
obrnute vizantijske perspektive, umesto elinog ispupewa naslikao je prema iluzionistikom efektu zapadnog kanona ne-

to drugo: pravougaoni otvor u metalu, u telu

Svetog Metoda, a moda ak i u samoj ikoni.
Kratke kose linije koje treba da prikau ivice te ukrasne ploice na grudima
povuene su nespretno, u neodgovarajuu stranu i pod pogrenim uglom, tako da pred
zbuwenim okom posmatraa pretvaraju gvozdeni ukras u otvor na telu.
Fokusiran, pravougaoni otvor usred
grudi Svetog Metoda Nerawivog daqe se preobraava tako bar izgleda irilu u sliku unutar slike, u neto nalik malom mistinom balkonu kroz ija vrata se moe
proi i pristupiti neposredno u tamu, u
nevidqivo.

koga voli i u koga veruje, jer je svetac, jer je

prijateq.
Moda Bog nije prijateq, misli irilo, nego neprijateq?

irilo je siguran da je wegov pobratim

Metodije svetac, makar zato to veruje u
Boga, zato to nikada nije posumwao. To
postignue, po irilu, prevazilazi moi
obinih smrtnika.
irilo ne zna kako iz nesvetog nie
sveto kako se iz Savla raa Pavle, iz vode
vino, iz hleba telo, iz ruke poklon, iz izuzetka dubqa istina ali zna da on sam nikad
nee postati svetac, onakav kakav je Metodije,

Ikonopisac nije naslikao krst, ostavio

ga je neobojenog. Samo ga je uokvirio quspastim zlatom pozadine. Kao da krst nije predstavqen, ve stvaran. Vlakna u drvetu jasno
se vide: teku od Hristovih stopala navie i
granaju se na levu i desnu stranu. Bog je dobar drvodeqa.
Crni gvozdeni klinovi tri su trna zabodena ukoso, u obrnutoj perspektivi. irilovo oko se zbuni, ali irilo se ne da zbuni-

118

119

Seo je na nisku klupicu pred jednim

Raspeem iz IX veka, vremena ikonoborstva,
kad je ikonopisawe bilo opasno po ivot.
Borova daska debqine ake. Na drvo je nanet tanak sloj pozlate, sada sasvim ispucale.
U katalogu je, pored ostalog pisalo, ispod crno-bele reprodukcije:
Raspee Sa Velikim Rukama
33cm x 33cm. Autor anoniman.

ti. Pod tim neprirodnim uglom i bol, pomisli, mora da je neprirodna.

aku jo dri na grudima.
Vidi da onostranost zahteva odgovarajui nain predstavqawa onostranu perspektivu, postavqenu suprotno od uobiajene,
svetovne. ia zamiqenih linija koje
uobliavaju dubinu prostora mora se premestiti sa udaqenog horizonta na mesto
posmatraeve take gledita.
irilo vidi da dubina nije svojstvena
ogranienoj ravnoj ploi slike, nego bezdanu
oveijem. ina taka svetog prostora
ikone mora biti u meni, misli irilo, a ne
negde napoqu, daleko. Zraci svetosti koje
ikona lepezasto isijava treba da se uliju u
oko i srce, a ne da se izlivaju u provaliju iza
iluzije vidqivog horizonta.

najzad seku negde na sredini linije horizonta, one se sa dubinom divno ire. Tako su
blie figure mawe od drugih, naslikanih u
poziciji daqe od posmatraa.
Kad bi ih bilo na ikonama daje primer Metodije ine pruge bi se sa udaqenou irile, a ne suavale, posledwi vagoni voza koji nam dolazi u susret bili bi vei od lokomotive.
I zaista, irilo je tako video: najvee
je najdaqe od nas.

Brzopleti Metodije objawava ta irilo vidi, on vidi to to irilo vidi, i

zna: na vizantijskim ikonama, svet kao da je
postavqen naopake umesto da se paralelne
linije perspektive suavaju sa daqinom i

Zlatna pozadina Raspea ujedno je i

pozadina samog ovekoveenog dogaaja: to se
dogodilo u zlatu, nije moglo biti drugaije.
Raspeti je utisnut u dubinu gustog, neprozirnog sjaja.
Oko se prilagodilo drugaijem rasporedu. Ikona je uverila irila da je prostor koji se vidi nalije prostora koji se ne vidi.
Povrina neba izbrazdana zlatnim ilicama sjaja, raspukla se tik pred irilovim licem, hrapava kao povrina isuene i
ispucale zemqe. Praina se slegla i smirila, stvrdla se, davno pre poetka istorije.

120

121

Podloga ogledala je srebro, a podloga ikona je zlato. U tome je razlika, po irilu, izmeu zapadnih i pravoslavnih slika.
Oe, zato si me napustio? uzdahne
Raspeti.
irilo uje. Ali misli da uje svoje
rei, svoje misli.
Oe, zato si me napustio? ponavqa
u pasiji Hristos.
irilo vie nije siguran Ko izgovara
ove rei? Pokuava da proveri. uti. Ne
misli ni na ta. eka.
U galeriji vlada potpuna tiina. Samo
irilovo srce udara jako.
Onda ree Hristos, po trei put, razgovetno:
Oe, zato si me napustio?
Iza Hristovih lea, mravi putuju porama u borovoj dasci.
Ruka jedne od ena koje klee pod krstom
pruena je, veno, ka Raspetom. Pokazuje irilu ta se dogaa: Hristos u patwi ogoqenoj
do bestidnosti, tela raskriqenog u preirok
zagrqaj, iza je i iznad we. Nebo se kovitla
122

pred oluju, pramenovi kose ibaju joj lice.

Wen pogled ne moe se istinito opisati.
Ali ta vena enska ruka ispruena u
dubinu, to je daqa od posmatraa, a blia
Raspetom sve je vea, umesto da se smawuje
i suava raste, i sve je svetlija to je daqa
od we same, a blia Bogu.
Onda irilo premesti pogled dubqe,
sledei pravac koji mu je zadat, da bi boqe
osmotrio Isusove ruke: mrave, nesrazmerno velikih aka, probijeni dlanovi iroki
i bledi kao pun Mesec.
Ti veliki dlanovi sasvim se primaknu
irilovom licu kao da ih je neto naglo
gurnulo napred, kao da ih je Hristos pomerio
da budu blie irilovim oima.
to je bilo zakovano sada se kree, to
je bilo daleko, sada je blizu. to je bilo malo, sada je veliko, to je bilo posledwe, sada je prvo.
Dugo zagledan u ikonu, pomilovan, irilo je jasno video i na margini kataloga zapisao, pored reprodukcije Raspea Sa Velikim Rukama:
123

zrna nara
ispadaju mu
iz dlanova
Posle, itajui ove rei, imao je jasan
oseaj da ih je napisao neko drugi.
Kao da je neko dalek moda ba taj
sredwovekovni ikonopisac ovog Raspea Sa
Velikim Rukama vodio nalivpero u irilovoj ruci.
irilo sagleda, u vremenskom luku dugom dve decenije, a kratkom kao efekat fotoblica: to je taj dlan! Veliki dlan o kome mu
je otac govorio na samrti.
Trostih, opis Hrista na Golgoti preciznijeg irilo nikada nije proitao poklapao se sa oevim reima na samrti, kao
to se poklapaju desni dlan i levi dlan.
Pqesak! Podudarnost dva prizora, podudarnost dva otiska, blago i jasno mu se ukazala, bez odluke i bez povoda, nedvosmislena,
istinita.
U Jevanequ pie: I ruka Gospodwa bee s wim.
I velika ruka Gospodwa bee s irilom.
124

Laka senka trwa sitnim ubodima minu

elom.
irilo poverova.
Izmeu postoji i verovati razlika se
izbrisala, zarasla. Osta tek bezbolni oiqak, vodeni ig u obliku odsutnog dlana utisnuo mu se na grudi, kao na hartiju.
Ne lii sin na oca svedoi Metodije nego otac na sina.
Definicija Novog Zaveta.

125

Veliki Hristos
Veera u Emausu
Nepokretni pokreta
Utopija
Jeres
Melodrama s mladencima
Kapetan iz Kapernauma
Perce

VE^ERA U EMAUSU
Putopis

Kad voda pada na zemqu, kaemo: kia.

A kad se zemqa uzdie iz vode, kaemo: svet.
Svet je bez kie pust. Zemqa se sui i trne,
usitwava se u prainu, pesak slanih pustiwa.
Tek to poe prvi proletwi pqusak
posle dugih meseci ei, kad su brda gorela
iz dana u dan ali odmah stane. Oblaci ve
iileli, oponaajui milost, nema ih, kao
glasa u uzviku zanemelog, kao vode u moru
peska.
Posledwe kapi brzo tonu iz vedrog neba. Tamo gde padnu rasprskavaju boju. Hoe li
iz svakog zrnca peska isklijati bledozelena
vlat?
Prognane sa brda poarom, ivotiwe
silaze u judejsku dolinu. Podiu fino brano praine. Predvodi ih vaskrsli Hristos,
belih udova, sa jagwetom na ramenima. Stado
je za Rimqane nevidqivo. Wihovo carstvo
dopire dokle pogled moe da obuhvati. Vidqivo je limes. Ko je zaboravio da oboji zveri?
129

I zaista vam kaem: trei je dan poto je Isus Nazareanin, pogrdno od Rimqana
nazvan Cezarom Judejskim, izdahnuo na krstu,
razapet. Ve trei dan; ivoti nai teku
daqe, kao da se nita nije dogodilo.
Svaki na dan oduvek je bio ovaj dan
kae Andreja Luki. U wihovim imenima
nisu se sakrile ivotiwe, jer Andreja znai:

Vrata otvaraj od sebe, a Luka znai: Vrata

otvaraj ka sebi. U wihovim imenima kriju se
qudi.
Dva Isusova sledbenika, dva mrava i u
bradu zarasla apostola, na krivudavom putu
za Emaus, razgovaraju o uitequ. Sledbenici
su i dele miqewe: on bee jedini dostojan da ga qudi budu nedostojni. Ne moe
ga hvaliti, nego jedino slaviti.
Ali i spore se: Andreja tvrdi za uiteqa da je bio Judejac. Luka ne odobrava i kae
da je bio Galilejac.
Po Andreji, molitva mu je bila:
Razapni me kao lu k, hitni me kao strelu.
A po Luki, molitva mu je bila:
Razapni me kao razboj, udeni me kao potku.
Jo jutros krenue, sve tako razgovarajui, jer daleko je Emaus. A wihova neprestana molitva bee: Boe, smiluj mi se, daj mi
da poverujem, kojom sami sebi, smueni i ojaeni, protivree. Idu tamo, a kuda su se uputili znaju li?
Malopre pokisli, a ve suvi. Stvarno,
odve kratko potraja dad. Ne primeuju kako se u ubogu, ispranu odeu vraaju boje. Nad

130

131

Kapi kie izdubile uzane kanale u vazduhu, inei ga poroznim, nalik hlebu. Mirie, mirie na cimet i majinu duicu.
ivotiwe se u pomeanim krdima sputaju
niz padine i dahu, site. Dolaze li u miru?
Kad su stigli, rasporedi ih po gajevima
i vrtovima, po zastavama i sazveima, po naim imenima i snovima. Jagwe ostavqa lavu
na leima, sa wukom zagwurenom u grivu;
pauna na tepih, a crva pod zemqu; pile u areno praznino jaje, a svice u fewer; malog
medveda nedaleko od velikog medveda, a majmuna meu druge majmune; jato riba u Petrovu
mreu, a sviwu pod hrast. A biser? Biser u
koqku.
Svakom nae mesto, pa se oprosti i vrati opet meu qude.

wima sunce, sija jarko, kao i pre tri dana, kao

i pre trideset tri dana, kao i pre tri hiqade
trista trideset tri dana...
Kako to? pitaju se, nesreni, neispavani.
Da li od preobilne tuge mnogo ta ne
razumeju?
I zaista vam kaem: kad su bili na nekoj pustoj raskrsnici, Isus im prie. Izdaleka, a sasvim blizu. Pridrui se, sluajui razgovor krene ukorak sa wima. Kako je
izgledao? irokih plea, meke rie kose i
tek nikle brade ali neupadqiv svat, slian
bilo kom namerniku.
Podmlaen vaskrsewem. U obrvama mu
zemqa, a na vrhovima prstiju titravi vazduh.
Ona dvojica, oajni i zaneseni raspravom,
nisu ga prepoznali. Bar oima nisu.
Utivo ih upita o emu razgovaraju i zato su tuni.
O izdaji Judinoj Isusa Hrista je re,
mladiu, o izdaji uiteqa naeg i Spasiteqa Izraiqa odgovori mu Luka, gorko. A
taj izdajnik je Juda Iskariot, to znai:
Visei plen besne hijene.
132

O neshvatqivom raspeu na kamenitoj

Golgoti, to znai: Kosturnici, kao da je
bio, oprosti mi Boe, zloinac, a ne Sin
Tvoj, bezgreno zaeti upadne u re Andreja, pogledavajui u nebo.
Tako mu rekoe. Gledao im je u oi, namrtene, razumeo je ta mu govore. I ne bi
tuan zbog toga, nego radostan, iz pristojnosti krijui osmejak.
Apostoli nastave ustro da raspravqaju o enama koje su dan posle sahrane nale
grobnicu isprawenu ba onu u koju je
Isusovo izmueno telo bilo poloeno. Nije
bilo spokoja, za wih dvojicu, u tom govoru.
Jedno je verovati Bogu, a drugo enama.
Spomiwali su da je iza razvaqene teke
stene ostao, ako je verovati enama, tek arav pokrova, ist kao voda, bez mrqe krvi.
to je ukazivalo, po wima, na udo uskrsnua, kako je i bilo predskazano.
Uoi stranac: iako je srce apostolsko
htelo da klie Da!, glava apostolska bolno
sumwae. Ima li opravdawa wihovoj sumwi?
Zato sumwaju? Ima li im povratka sa ovog
puta u Emaus?
133

Naiu na ovakav prizor: deak, izbezumqen od besa, udara onemoalog odraslog oveka.
Pogledajte ree onaj rii mladi
to iae sa Andrejom i Lukom. Otac tue
svoje dete.
Wegove rei ne opisuju ta se dogaa
dogaaj je ivi odraz tih rei: jer sad zaista
deak lei na tlu, pokrio se rukama po glavi,
a roditeq ga udara, nogama i akama, ne gledajui gde bije. Luka prvi pritri i obuzda
nasilnika.

Dete odmah utee, i ne obrisavi suze. Jer

odrasli qudi ne priznaju da su plakali, nikada.
ta to radi, nesrenie! povie
apostol, jo onoga vrsto pridravajui.
Zar roeni otac da me opqaka...
prostewe kroz zube nasilnik, zamahujui
akom ka beguncu, nemoan da se otme iz
Lukinih ruku.
Kako to: otac mlai od sina? Luka se
prevari mislei da je ovaj od besa i jada pobrkalo ko je predak, a ko potomak. Jednako ga
drae, ne poputajui stisak.
ta bi ti na mom mestu uinio?
upita Luku sputani ovek.
Luka, videvi da ne lae, pusti ga, poraen.
Andreja prie prijatequ koji nemono
dizae ruke uvis, ostavi bez rei. Ree
Andreja Luki:
Ma pusti, idemo svojim putem.
A stranac? Prie onom oveku i ree mu:
Zar ti sam ve ne krade, moda ba
od sina. Zar i ti sam nisi dete?
Na te rei, nesrenik opet uze lik deteta. Andreja i Luka vie nisu bili tu, da
vide udo.

134

135

Bio je najboqi meu qudima ubeivao je neznanca Andreja.

Boqi od qudi, nemerqiv... popravqao je Luka, verujui da zvui jo ubedqivije. A ne doseaju se da sebe ele da ubede.
Najmawe lo, tanije je i razumnije
rei: Najmawe lo tako im je odgovarao
ovaj. Ali govor treeg nisu razumeli, kao da
im se obraa na nekom tuem jeziku. uli su
samo jedan drugog, a za ostalo behu gluvi i
slepi.
Andreja i Luka prue korak.

 Ko si ti, da sudi? uzvrati deak.

I ode, ne ekajui odgovora, ne sledei stope
svog odbeglog oca, jer deca ne sluaju roditeqe, nikada. Ko slua, nije dete. A neizgovoreni odgovor bee: Lopov sam, od oca kradem.
Andreja! Luka! viknu nepoznati mladi za onom dvojicom to ve odmakoe.
Hej, saekajte me!
I oni zastanu.
Sporo su se primicali Emausu. Dugo su
traili putokaze. Wihovog puta nije bilo
na kartama Avgustove Imperije. Apostoli bi
nabasali, umesto na znakove, samo na divqe
zveri: korpije i gutere gazili su nehotice, otkidajui im rep pre no to bi ga
gmizavac sam sebi progutao; zalutalog mamuta oterae prakom, kao da su oterali brdo kojeg nema na rimskoj vojnoj mapi; vuici
sa mladuncima nalik onoj sa rimskog stega bacie kosku da je gloe i udaqie se,
a zastava osta da lewo lepra; uplaenog
modrog kengura naterae svojom pojavom u
bezrazloan beg, jer kad se u visokim skokovima udaqio narastu mu ui i pokae se da
je zec.
136

Jedino su muve stalno zujale nad Andrejinom i Lukinom glavom. A nad neznanevom,
odve visoko da bi ga apostoli spazili, golub uopte ne pomera krila, kao da je nacrtan.
Onda putem pored wih protutwi rimski
dvopreg. Preesti behu pucwi dugog bia nad
zabalavqenim i izbezumqenim kowskim glavama. Crni kowi u beloj peni ega su znamewe?
Centurion prejako stezae uzde. Mimoilazei ih, urlikne neto, vaqda upozorewe da mu se ona dvojica uklone s puta.
Treeg u naletu ni ne opazi.
Velikom brzinom vojnik je grabio u
suprotnom smeru od wihovog.
Suneva bezbojna kugla pratila ih je
putawom ogromnog lu ka, s kraja na kraj neba
i zemqe, od Jerusalima do Emausa. Sjaj i vrelina nisu dozvoqavali da se vidi bilo ta
drugo osim puta, svega nekoliko koraka ispred. Bilo ta po strani, makar i neznatno
udaqeno pokretno ili nepokretno, ivo
ili neivo topilo se gubei obrise lako
137

Andreja i Luka koraaju u sramu, ophrvani poniewem: nikada nee zaboraviti kako
je wihov uiteq bio ismejan i iiban, is-

pquvan i izrugan. Stideli su se prizora na

krstu, a ne ponosili, kako ih je uio i obeao
im. Uz to, bili su svedoci da je Boji Sin
izdahnuo na krstu, a znali su da tako ne moe
biti. A ako je ipak bio mrtav, i sahrawen, onda nije moglo biti istina da je vaskrsao.
Preteka, prebolna iskuewa za wihov
nesigurni um! Je li u Emausu izlaz iz ovog
orsokaka, ili negde jo daqe?
Iza koprene vidqivog sveta promicala
su krda slonova, kamila, irafa, bizona, zebri i nosoroga. Poto ih ne videe, priini im se da zemqa podrhtava od zemqotresa.
Strepei, ipak produe daqe.
Nedoumice su se nizale jedna na drugu,
kao vorovi na uetu to sve jae stee. A
suwi se koprcaju, stalno novim pitawima
na koja nemaju odgovora, i tako doprinose
vlastitoj muci. Delili su Andreja i Luka nedoumice sa zebwom, sve iznova preispitujui, ali neizreeni strani zakquak rasprave stalno je na isto navodio.
Ko hoe duu svoju da sauva, izgubie je,
a ko izgubi duu svoju mene radi, onaj e je sauvati mogao im je rei. Ali vie nita
nije rekao.

138

139

kao to se slovo gubi u rei, re u slici, a

slika u oku.
I zaista vam kaem: svet je treperio u
jari i brawavoj izmaglici, kao da je sav
opsena. Koraali su kroz privid uporno, ravnomernim hodom. Ne, oni ne mogu znati kuda
idu.
A ti, strane, kuda? upita pratioca
Andreja.
Moje kuda je odakle.
Aha. A gde ti je to? zajedqivo e
Luka.
Odakle se znawe i stid povlae
ovim nespretnim reima pokua posledwi
put Hristos, kao da ne zna da govori smrtnima, kao da ne zna da odgovori smrtnima.
Ma ko si ti da sudi, pomisle na to
Andreja i Luka, ali ne izrekoe. Kad bi qudi govorili sve to misle, videlo bi se da
su jo uvek deca.
Mi idemo u Emaus, a ti kako ti drago
uzvrate mu.

Bezuslovna predaja za bezuslovnu utehu

i spas? Takve vere ova dva suwa opsene nisu
nalazili, bar ne ovuda, dok tlo podrhtava, na
krivom rimskom drumu za Emaus. A Hristos,
ivi pastir svih ivotiwa i qudi, koraa
im uz bok.
Retko drvee, to raste tu i tamo uz put,
pupelo je. Moglo se kroz sparinu nazreti
kako nenocrveni roii niu po grawu
ak i po korewu ali ko bi jo mario za to.
Ima li razlike izmeu nastojawa u biqu, i
wihovog?
Bar Emaus vie nije daleko. Mladi rii stranac pokae ka prvim krovovima, razbi
privide dana, i oni kao da osetie olakawe. Ali Andreja i Luka samo ubrzaju korak,
ne obrate pawu na nagovetaj.
S prvim mrakom pristignu u Emaus, a da
se nijednom nisu osvrnuli, prainom nehotice zameui tragove vlastitih koraka. Da
su se okrenuli, videli bi od tragova samo
dva, oba zlatnih stopa, svoja. Umesto treeg
traga: mnotvo otisaka kopita, apa, kanxi,
peraja. Koja li to nebeska ptica krilom mete
stope Vaskrslog?
140

Promicali su sporednim ulicama, govorili tie. Nebo je mewalo boju i oblik: razlivene crvene mrqe zgruavale se u bokore
qubiastih jorgovana, cvetne grozdove zasaene u duboke oblake. Ali cvetovi brzo
istrule, pomodre, putajui mastilo. U to
mastilo, ko umae pero?
Kao da je naseqe pod vodom, u nekakvom
jezeru, ili moru. Zraci kojima zvezde probijaju opnu nonog svoda jo nemaju tano ime,
mogu samo da se pokau prstom: kao na mrkim
bodqama morskog jea, srebre se vrci igala.
Zato nijedan, dok koraaju po dnu, ne
pogleda gore?
Uu, sva trojica, u sirotu ali prijateqsku kuu, da tu prenoe. Zidovi i pod behu
od zemqe, tepih od humusa, grubi nametaj i
posue od gline. ak i vosak svee bio je od
zemqe koja se topi. A ta silna zemqa, od ega
ona bi?
Stranca boja plamena podseti na boju
oiju wegove majke. On prie i poqubi votanicu, kao da qubi usne device, a Andreja i
Luka zaude se. Moda je to obiaj iz nez141

nanevog zaviaja, nama nepoznat, pomisli

Luka, koji je svemu traio objawewe.
Mladi klekne na pod. S toplog vrha votanice skotrqa se jedna suza i kane na elo drebetu da bi ostala zauvek, kao priqubqena latica, kao znak raspoznavawa. A vo
i magare stajahu sa strane, pasui humus.
Ne videi ivotiwe, Andreja i Luka
primaknu se sasvim kleklom. Neznanac mirno ustane sa zemqe, osvrne se:
A gde nam je domain? zapita.

Oni podigoe glave. Kako je nekad lako

podii preteku glavu!
Dok su pruali ruke da prihvate hleb,
wima se otvore oi. Ve otvorene kad
videe te probijene neznaneve ake i u
wima dosuene im komade nasune hrane
opet se otvorie oi.
Uinio je to upravo kao na posledwoj zajednikoj veeri, onu no pred izdaju Judinu,
pred trostruko odricawe Petrovo: ista blagost bez mere, iste mrve pale beumno na sto.
I poznae ga.
Mrkla bura u duama dobi jasno oblije grubi reqef zemqe najednom se tano uklopi u meki reqef neba, kao u kalup po meri.

Kad su seli za trpezu, utke, umorni od

duga peaewa a ona dvojica jo vie od
nesreenosti i amotiwe Isus prvi uzme
hleba, kao da je wegov, kao da je ba on ovde
domain. I nali vina u tri ae.
Luka i Andreja pognu glave, zahvaqujui
nemo za hranu.
I hleb je od testa zemqe, jer zemqa je od
hleba. Praina i brano isto su, u itavoj
Judeji napaenoj. Niko na svetu vie nikada
nee biti gladan ako zaore, da bi se nahranio,
tim hlebom. Blagoslovivi, prelomi ga na
troje i dade im.

Progledae Andreja i Luka: vide Raspetog, koga nisu dostojni. Kapi vina teinom
ive kapqu mu iz dlanova. Wihova srca upiju ih, kao dve suve sredine od hleba.
I vide sramotu svoju, jer sramota wegova bee za slavu, a ne za stid.
Vide. Koliko traje treptaj otvorenog
oka?
Dovoqno dugo da se i napoqu haos uredi: praina se uas staloi, zauzme zadano

142

143

Svea jednako sagoreva, nedri suzu za suzom. Plamiak se trza kao majuna svetluca-

va riba, upecana na fitiq. Topli vazduh sobe

treperi vodenastim odsjajima.
Malo odmaknuta, trea stolica je zemqani presto neba. Tu je do maloas sedeo Cezar
svih ivotiwa i qudi. Mladu glavu prodirala mu ria griva, sporo kao plima obalu.
Ili to bee talasasto runo ovna predvodnika?
Tvrda bee ta glava, na elu meu monim spiralnim rogovima, triput izuvijanim
neto je pisalo. Ti su redovi are na
krilima velikog nonog leptira. Krila su
prawava kao listovi prastare kwige.
I zaista vam kaem: leptir je taj kao
otvorena drevna kwiga nepokretan i tajanstven, izloen samo pogledu upuenog itaoca. Andreja i Luka, sriui, uju rei
molitve Gospoda Isusa Hrista, Sina Boga i
Spasiteqa Naeg.
uju ga kako poziva lovca: Razapni me
kao lu k, hitni me kao strelu.
uju ga kako apue tkau: Razapni me
kao razboj, udeni me kao potku.
uju ga kako se udvara praqi: Razapni me
kao arav, prekrij me kao rosa.

144

145

mesto. Prostor se pokrene kao slika koja se

ovaplotila i oivela; a vreme stalo i prostrlo se kao prosuta voda, razlivena u praznini izmeu predmeta, ivotiwa i qudi, nad
zemqom.
Zar ba sve doe na svoje mesto, k sebi?
U dobar as smire se apostoli i prepoznaju se u pronaenoj sudbini. Otvore se vrata,
oba krila istovremeno i od sebe i ka sebi.
to je pre bilo nemogue, ukae im se jedino stvarnim. Andreja i Luka najzad spoznae
tajnu: da bi vaskrsao, morao je umreti. Moraju
li i oni tako?
Ovim poznawem svako bie dotle tue
i divqe dobi ime i smisao pitomine. Svet
posta wihov.
Jer poznae ga ovog ivog oveka to,
iako mrtav i sahrawen, evo sedi s wima za
stolom kao vaskrslog Spasiteqa i svog Boga. Otvorenih oiju ugledae ga, prvi put
onakvim kako zaista izgleda, i poznae Emanuila, to znai: S Nama Bog.
Ali u isti as wega nestade.

uju ga kako nareuje ribaru: Razapni me

kao mreu, sputaj me kao zver.
uju ga kako moli grenicu: Razapni me
kao udove, pomiluj me kao dete.
I vide Andreja i Luka gledajui netremice u sitna pismena na krilima nonog
leptira da sve uiteqeve molitve usliene su, kako one upuene ocu, tako i one upuene majci.
Posut prelivima zemqanog praha, nepomini mrki insekt verno oponaa pozadinu
praznog naslona stolice. Gde se zavravaju
krila, a gde poiwe prah?
Ieznuem iz vida pozva ih da pou za
wim.
Jedan od wih taman bee zaustio da mu
se obrati, ali ukazawe ne potraja ni koliko
najkraa re. Da li su ga ugledali zato to
je nestao, ili nesta zato to ga ugledae?
Dve narasle senke, Andrejina i Lukina,
hrapavom tavanicom prelomqene pod pravim
uglom vie ne drhte, lelujaju mirno poput
zavese, one su isti arav Spasiteqevog
pokrova.
146

I soba kao da je narasla, sad je vea od

itave kue, a kua je vea od itavog naseqa
emauskog. Emaus je pod vodom, u mastilu. Ili
tako samo izgleda zato to je no. Ali no ne
poiwe, iako tek to je stigla, nego se upravo povlai, kao oseka koja ogoquje bia do tada utonula u mastilo.
I zaista vam kaem: za duboku modru
vodu kojom se pie kaemo: vreme. Rei nam
ostaju, vreme otee. Trea je no od kad je izdan Isus Nazareanin, pogrdno od Rimqana
nazvan Cezarom Judejskim.
U toj noi negdawi prijateq Andrejin
i Lukin, Juda Iskariotski, najverniji od
sledbenika, jo uvek visi, daleko negde od
Emausa, nigde. Trulim je plodom rodila ona
usamqena maslina. I tree noi wie ga
vlastiti smrad. Iskeena hijena mu pod
stopalima, pobesnela od gladi.
Truo je kanap, crna peteqka cepa se u
konie, truplo e pasti u zoru.
Je li svaka naa no oduvek bila ova
no, pomisli Andreja, ali ne izree. Svaka,
pomisli Luka, jer isto se u istom asu zapi147

Mrtve muve zelenkastim odsjajima prekrivaju dugaki rimski drum to vodi od

Emausa do Jerusalima. U praskozorje svici

su izleteli iz fewera i lampi sad sijaju
oko glave Andrejine i oko glave Lukine.
Svima zapadnu za oko jarke boje odee
dvojice apostola to su se upravo vratili iz
Emausa. I prilaze qudi da opipaju tkaninu
i da priupitaju gde su bili i ta im se to
desilo na putu.
U gomili stajae, neodluan i znatieqan, ak i rimski straar. I one ene to
su znale za Vaskrs htedoe im prii, ali ne
mogahu od mnotva naroda.
A uz svakoga oveka bi po jedna pitoma
ivotiwa, kao senka obojena mastilom. I gle,
modra persijska maka jemi za lovca. Modra
svilena buba brine o tkau. Modri pas uva
praqu. Modri petao straari uz vojnika. Modri pelikan stara se o ribaru. Modra lasta
prata za grenicu. Modri kit je u dubini.
Podigne ruku Luka i isprui kaiprst
pred licem, ciqajui visoko iznad grada,
to znai: Priite, da se poklonimo.
I govore okupqenim qudima Andreja i
Luka, apostoli Hristovi u prvom sjaju novog
dana, u mirisu cimeta i majine duice,
puni svetosti, istinu im govorei:

148

149

tao. Ali ni on ne izree, jer ve odavno bi

izreeno.
U wima nestali Hristov lik, uti i eka, kao pre tri noi, kao i pre trideset tri
noi, kao i pre tri hiqade trista trideset
tri noi... Razapet go i ist kao odrana
ivotiwa podupire iznutra.
I zaista, zaista vam kaem: nesta.
Svakom nae mesto i vrati se opet meu
zveri, pitome i nepokorne.
Postojana je nepostojanost Hristova:
odbi oblije, da bi ga dao svemu drugom. to
pre nije imalo nikakvog smisla, sada je jedina istina, i zauvek.
Na kraju puta Luka i Andreja zakorae
jo po korak: prolaze kroz iroko raskriqena vrata.
Ne zaudivi se ni malo Spasiteqevu
ieznuu, ustanu od prebogate trpeze u
Emausu, istovremeno, gledajui se u oi. Bez
rei poure nazad u Jerusalim, da posvedoe.
Tamo e stii u zoru.

 Odbi oblije, da bi ga dao svemu drugom. I zaista vam kaem govori Andreja
dok ti je stalno pred oima, nee ga videti.
Tek kad ga prepozna i kad srce kao
oko wime napuni, izgubie ti se iz vida.
Tada poi za wim govori Luka.
I poklone se qudi u Jerusalimu. Poklone se do zemqe, toliko duboko da su obrvama
pokupili svu riu prainu, pesak slanih
pustiwa, dok im ruke ostadoe gore, prstiju
zarivenih u vazduh, mlak od daha sitih ivotiwa.
Tako poiwe dan etvrti.

150

NEPOKRETNI POKRETA^
Nepomini jednakostranini trougao.
U trouglu je upisan krug.
Krug ne miruje, trougao ga pokree.
prva stranica trougla
Qudi se dele na one koji su umetnici i
na one koji to nisu. E, sad, oni koji nisu
umetnici dele se na one koji znaju da nisu
umetnici i na one koji ne znaju da nisu umetnici. Ovi prvi, koji znaju da nisu umetnici,
dele se daqe na one koji znajui da nisu umetnici ne ele to ni da budu, i na one koji,
iako znaju da nisu umetnici, ipak ele to da
budu. Rei za ove druge da su oajnici, bio bi
niim utemeqen kompliment. Ostaju jo oni
koji nisu umetnici i pri tom ne znaju za to.
Takve uopte nije briga za umetnost, to
znai da izlaze iz okvira ovog razmatrawa,
pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe na
podvrste. to se tie umetnika, oni svi odreda znaju ta su. Takva je, prosto, umetnost
151

Qudi se dele na one koji su oajni i na

one koji to nisu. E, sad, oni koji nisu oajni

dele se na one koji znaju da nisu oajni i na

one koji ne znaju da nisu oajni. Ovi prvi,
koji znaju da nisu oajni, dele se daqe na one
koji znajui da nisu oajni ne ele to ni da
budu, i na one koji, iako znaju da nisu oajni,
ipak pomiqaju da li bi, s obzirom na okolnosti, trebalo da budu oajni. Rei za ove
druge da moda nisu sasvim izgubqeni, bio
bi in jednostavne qudske podrke. Ostaju
jo oni koji nisu oajni i pri tom ne znaju
za to. Takve uopte nije briga niti ko su niti u kakvom svetu ive, to znai da izlaze
iz okvira ovog razmatrawa, pa bi bilo besmisleno deliti ih daqe na podvrste. to
se tie oajnih, oni svi odreda znaju ta su
i kako im je. Takav je, prosto, oaj ako ti je
dat, mora ga biti svestan. Oajni se zato
dele na dve osnovne vrste: jedni se jako trude
da budu oajni, sakrivajui to vie mogu,
od sebe i od drugih, iwenicu da nisu samo
oajnici nego da su, izmeu ostalog, obini
qudi koji jo uvek umeju da se obraduju, kad
se nekim udom odnekud pojavi neki mali razlog za radost. Uzaludan je napor to bezuslovno pokoravawe oaju. A ovi, pak, od druge
vrste oajnika, kriju od sebe i od drugih ba

152

153

ako ti je data, mora je biti svestan. Umetnici se zato dele na dve osnovne vrste: jedni
se jako trude da budu umetnici, sakrivajui
to vie mogu, od sebe i od drugih, iwenicu da nisu samo umetnici nego da su, izmeu
ostalog, obini, smrtni qudi. Uzaludan je to
napor. A ovi, pak, od druge vrste, kriju od
sebe i od drugih ba to da su umetnici, kao
da se stide nekakve rune bolesti koja ih je
snala i paze da se to to mawe primeti,
oponaajui ivot ostalih smrtnika. Opet,
naravno, uzaludni napor. Obe vrste umetnika su oajnici. S tim da ovi drugi imaju vie razloga za oaj. Ali bar je wihova umetnost mnogo vie umetnost od umetnosti onih
prvih. Eto takva je Kafkina umetnost, kao i
umetnost Bruna ulca. Eto takva je Gogoqeva
umetnost, kao i umetnost A. P. ehova. Umetnost u tolikoj meri ogoqena da se we umetnik stidi.
druga stranica trougla

to da su oajni, kao da se stide nekakve rune

bolesti koja ih je snala i paze da se to to
mawe primeti, oponaajui ivot smrtnika
koji nisu oajni, verujui iskreno da veina
qudi upravo tako postupa, krijui brino i
pedatno sopstveni oaj od drugih, jer oaja
ionako ima odve na svetu. Opet, naravno,
uzaludni napor. Obe vrste oajnika su dobri
qudi, dakle, pripadnici retke vrste. S tim
da ovi drugi moda imaju malo vie razloga
za nadu. Ali je zato wihovo oajawe vie oajawe od oajawa onih prvih. Eto takav je oaj
gospodina Kafke, kao i oaj gospodina ulca. Eto takav je oaj gospodina Gogoqa i oaj
gospodina ehova. Nepatvoreni oaj, ali
veto maskiran, mimikrijski zatomqen tako
dobro da ovek ne moe a da odmah ne uoi
wegovo urliue odsustvo, koje vam donosi
rumen u obraze i obavezuje na potovawe, to
niti Kafka niti ulc, niti Gogoq niti A.
P. ehov, meutim, uopte ne primeuju, jer
i sami su ve postieni pred vama, ma ko da
ste, i trude se da vam nenametqivo iskau
svoje iskreno potovawe.

154

trea stranica trougla

Qudi se dele na one koji su prisutni i
na one koji su odsutni. E, sad, oni koji su
odsutni dele se na one koji znaju da su odsutni i na one koji ne znaju da su odsutni. Ovi
prvi, koji znaju da su odsutni, dele se daqe
na one koji znajui da su odsutni ele to i
da budu, i na one koji, iako znaju da su odsutni, ipak ne ele to da budu. Ovi prvi su
mrtvi, neka poivaju u miru. Ovi drugi su deca, neka dou u miru. Ostaju jo oni koji nisu prisutni i pri tom ne znaju za to. Takvi
qudi su sreni, to znai da izlaze iz okvira ovog razmatrawa, pa bi bilo besmisleno
deliti ih daqe na podvrste. to se tie
prisutnih, oni svi odreda znaju gde su i ta
su. Takva je, prosto, prisutnost ako ti je data, ini te prisutnim i mora je biti svestan. Prisutni se zato dele na dve osnovne
vrste: jedni se jako trude da budu prisutni,
sakrivajui to vie mogu, od sebe i od
drugih, iwenicu da nisu neprestano prisutni nego da su, izmeu ostalog, ponekad i
obini, smrtni qudi. Ogroman je to napor,
koji ipak uspeva, jer prisutnima sve uspeva,
155

zato i jesu prisutni. A ovi, pak, od druge

vrste, kriju od sebe i od drugih ba to da su
prisutni, kao da se stide nekakve rune bolesti koja ih je snala i paze da se to to
mawe primeti, oponaajui ivot ostalih
smrtnika. Opet ogroman napor, koji ipak
uvek uspeva, jer prisutnima sve uspeva. Obe
vrste prisutnih su sveci. S tim da samo ovi
drugi zasluuju slavu. Jer wihova je svetost
mnogo vie svetost od svetosti onih prvih.
Eto takva je Kafkina svetost, kao i svetost
Bruna ulca. Eto takva je Gogoqeva svetost,
kao i svetost A. P. ehova. Svetost u tolikoj
meri ogoqena, da se we svetac stidi.

156

UTOPIJA
1.
Ide ovek praznim putem, nosi svoje ime
i prezime.
Stopira. Palac je stalno u vazduhu. Hoda bos ivicom asfalta. Letwe je doba, jako
Sunce, senka treperi. Na glavi mu slamnati
eir ukraen fazanovim perom.
Na leima bele kouqe napisano je wegovo ime i prezime, kao na sportskom dresu,
samo to ovde nema broja. Kako se zove ovaj
ovek, jo mladi? To mora da se proita. Ko
hoe da proita, mora da zna posebnu podvarijantu redukovane irilice.
Umoran od hodawa, svrati u crkvu pored
puta. Nema vrata. Ue. Senovito je, iako jedan
deo krova nedostaje. Skida kapu. Svetlost se
kroz procep sliva kao plat od blede pene,
u kosom slapu, predmete koje obgrli dematerijalizuje, zasipa sjajnom prainom.
ovek stane pred visoki ikonostas, teku konstrukciju od izrezbarenog ruinog
drveta, malo nagnutu prema posmatrau. Kao
157

da je samo jo pauina uva od pada. Veina

ikona je tu, uprqane su, ali neoteene.
Gleda, ali nita ne razume. Sedne pred
Raspee. Ne gleda vie, sagnuo je glavu, bleda trava izbija izmeu kamenih blokova poda, pa onda ipak opet pogleda. Raspeti ima
sklopqene kapke, pa se ne razaznaje je li iv
ili mrtav. Pre e biti da je jo iv, pomisli posmatra, tako bi slika dobila na dramatinosti.
Podigne ruke u visinu ramena, dri ih
tako, rairene, nagne glavu na prsa, nehajno
oponaajui prizor. Sputa ruke. Odmara
se. Odmori se.
Izae iz crkve. Nastavi da hoda. Ponovo
podie palac. Istina je ono to su mu
priali: ovim drumom nema saobraaja.
Ide ovek praznim putem, nosi svoje ime
i prezime. Najzad nailazi jedan automobil,
staje. Buna plava buba, model izvan proizvodwe ve dvadeset godina. Voza je ugasio
motor i eka. Autostoper skida eir, otvara vrata. Kvaka je vrela. Za trenutak, uini mu se da unutra nema nikoga. Zavue glavu
sasvim u kabinu, kiqei kroz trepavice
kae:

Idem prema granici, je li to i va

pravac?
Jeste. Uite odgovori ena za volanom.
Wegovih je godina, ili malo starija,
sitna, kratke smee kose. Nosi plastine
naoari za Sunce. Na usnama nema karmina,
na kratkim, ali ipak zgodnim nogama nema
cipela. Ne okree glavu, pogled joj je zalepqen za asfalt. Na wenoj haqini je srebrnim koncem izvezeno ime. Poto je naslowena na sedite to se ne vidi.
Autostoper ionako ne eli nita da je
pita. Ona pripaquje cigaretu, nudi i wemu.
On kae:
Ne hvala i to je sve.
Polaze. Buba se kree sporo i jednolino. ena se plai da kola ne prokuvaju,
zato vozi paqivo. On se ne ali. Nema saobraajnih znakova, niti pune niti isprekidane bele linije, ispred je samo lo, hrapavi
asfalt. Ako ih ne zaustave, do prelaza e im
trebati najmawe tri sata. Tanije, do prvih
graniara.
Nebo je ogromno i isto, ali se uopte
ne vidi, od prejake jare koja kipi kao mleko.

158

159

Dan, a kao da je no, bez ijedne zvezde. Ovo je

neka druga planeta, pomiqa ena, ovo nije
Zemqa. Pogleda u oveka do sebe. On ima
sklopqene kapke, pa se ne razaznaje je li iv
ili mrtav. Pre e biti da je jo iv, pomisli, jesmo li od iste vrste, mali zeleni
izgubqeni Marsovci, Jupiterijanci?
Ide plava buba praznim drumom, nosi
dva slepa putnika.
Kad kasnije u prqavoj sobi motela jebu
jedno drugo, razliiti od sebe samih, to moda jo uvek nije in obeznawenog trgawa
svake veze sa spoqnim svetom, ali nisu ni daleko od toga. Bar ili bolno ali zato potpuno sveprisutna bezuslovna zavisnost od
Otaxbine, Naroda i CKS-a, oboavanog Centralnog Komiteta Spasa. Gube tlo pod nogama,
nebo su ve usput izgubili i sada plutaju u
vakuumu, jedno telo drugom telu jedina orijentacija.
Motel je zaputen, isti kao svi moteli
u zemqi, posledwi sa ove strane granice. Od
wih dvoje, blie onoj strani u ovom trenutku
samo su vojnici u punoj ratnoj opremi. Zna
se da graniari imaju metak u cevi i samo jedno nareewe: ubij ili budi ubijen.

Par iz plave bube nema nikakav plan.

Zakopavaju jedno drugo u telesnost najdubqe
to mogu, potiskuju iz svesti doslovno
snagom i nenou udova tragove bilo
kakvog smisla, to im priiwava estoko
zadovoqstvo. Kao da e se spasiti tek ako nestanu jedno u drugom, prodirui se.
apuu skarednosti na stranom jeziku,
zabrawenom u wihovoj zemqi. Ona je zapoela
tu igru, ako je to uopte igra.
Ze akun ifugoy Ifugoy grahes vrea
ga ona, dok joj uzbuewe lie kou, jei je.
Vose buqewm cet a kaeledid tlehe on joj
uzvraa.
Dok ena svrava, fazanovo pero neno
je miluje po kimi. Svaki prqen je dotaknut i na trenutak osloboen svakodnevnog
pritiska teine, straha. Ide pero niz modinu, nosi arobni prah blaenog olakawa,
sree.
On vadi okameweni kurac iz prepune
ali jo uvek halapqive sipe wene pike,
pridie se na kolena, nabija ga, skroz do uspanienih muda, u wena usta. Ejakulira izgovorivi na materwem jeziku prosto:
Da.

160

161

Lee na stomacima jedno uz drugo, licem

prema licu, ipak se ne dodirujui, ak ni pogledom, providni su, kao one ribe-udovita
iz najdaqih okenskih dubina kuda nikakva
svetlost nikada ne prodire. Imaju otvorene
kapke, ali se ne moe razaznati jesu li ivi
ili mrtvi. Pre e biti da su jo ivi, tako
prizor dobija na dramatinosti. Jo ne spavaju, ali nita im drugo ne preostaje. Jedna
wena zenica je zlatna, druga zelena, zemqano
zelena.
Nisu gladni, a morali bi biti, nita
nisu jeli itavog dana. San im se pribliava krijui se, nije im potreban. Nije im vie ostala nijedna eqa, slobodni su od svake
boli.
Veliki ventilator na plafonu je proradio raalovani helikopter, gvozdeni vilin kowic bespomono prevrnut naglavake
i sad im slui da isui znoj, rashladi
ogrebotine.
Ide helikopter praznim nonim nebom,
nosi na trbuhu reflektor, buka je nesnosna,
sva srea da je strana letilica samo virtuelni plod wihove podsvesti, pa se tiina

moe ponovo prizvati, ali snop je gust i vreo

kao gejzir, prikiva ih za leaj.
Odozgo, iz ugla tavanice kamera zumira:
na stopalima, od prstiju do pete, imaju istetovirane serijske brojeve, slova, ifru.
Nadgledni organ nema problema sa identifikacijom.
Na wenom levom ramenu istetovirana je
mala rua: cvet, bodqa, list. Crte je nevet, delimino razliven, bolan, nedavno
nanesen, nezakonit.
Wegova mlenobela ramena proarana
su pegama kao nenom rom, izbledela geografska karta severnog arhipelaga. Plovi
brod uskim moreuzima, nosi lak ali dragocen tovar, plea su jedra, jarbol kima. Wegova leva ruka sama od sebe zauzima poloaj
kao pri stopirawu, sa podignutim palcem.
Imena i prezimena istetovirana su im
na leima, krupno, mainski precizno, u
masnom crnom luku od lopatice do lopatice.
Zvanina dravna irilina tipografija.
Wegovo ime kao ona velika slova na
kartama sveta kojima ne ugleda odmah niz,
nego mora da potrai pogledom sledee
slovo da bi sastavio ime kontinenta.

162

163

Weno ime kao naziv male cveare na

uglu ulice.
Ta imena se ne poklapaju s imenima na
wihovoj odei.
Koga to ovo dvoje oajnika misle da prevare: Narodnu Miliciju, Dravnu Bezbednost, Kontraobavetajnu Slubu? Ili prosto sebe, Boga? Kako god bilo, nije vie ni od
kakvog znaaja. Neutralisani su tu, na krevetu pograninog motela, u snu, ne pomerivi
se, nervnim gasom sporog dejstva, isputenim
iz pokvarenog ventila na radijatoru, to jest
ispravnog.
Najvanije je da su posle mnogo godina
oboje slobodno sawali, izvan dometa totalne
kontrole programirane nastave NSOP-a, Neprekidnog Svenarodnog Obrazovnog Procesa,
izvan dometa hladnih senzacija CNSN-a,
Centralnog Nervnog Sistema Naroda, izvan
dometa ultrakratkih talasa hiperealizma
DRTL-a, Dravne Radio-Televizije i Literature. Tako sawati nezamisliva je srea.
On je sawao svoju omiqenu televizijsku
reklamu, koju je video kada je bio na slubenom putu u inostranstvu, jedini put u ivo-

tu, ponosan na svoj paso od roto-hartije, za

jednokratnu upotrebu.
A ona je sawala svoju omiqenu bajku,
staroindijsku, koju joj je starija sestra priala pred spavawe, svaki put pomalo izmewenu, ali sa uvek istim velianstvenim krajem, toliko lepim da se ne da razumeti.
Sawaju lako i precizno, nema interferencija, kao da su budni.
Reklama i bajka, iako ih deli etiri
hiqade godina, poruuju isto: istina ne zna
za istorijski progres, wen jedini Bog je Bog
jezika. Reklama i bajka poruuju isto: istina je jaa od ivota za ivot i od smrti pred
smru, ona qubi u usta i iz usta, duboko i
bestidno. Uvek nalazei razliku i greku u
vladajuem poretku, ona ih odaje kao svoje najintimnije bie, pobedniki krei prinudu
vaeih principa i zakona. Ona je veliki
majstor maske i iznenaewa, neprimetno gradi svoj put i krajwe odredite, uiva da se
pokazuje tek u posledwem prizoru, da se uje
tek u posledwoj replici istina se govori
tek u posledwoj reenici.
Ide gas praznim cevima, nosi slatku
smrt.

164

165

Sve vreme sliku ne prati nikakva muzika, samo prirodni zvuci, vazduh koji mirno
die, tiina. Povremeno nekakvo jedva ujno utawe, kao kad se grafitnom olovkom
pie po tankoj hartiji. Moda ni to. Jer
slika je uglaana, do nedodirqivosti.
Slika predstavqa uski asfaltni put
kroz blago zatalasani zeleni pejza. Sa jedne
strane travwaci, a sa druge ve olistala uma. Na vlatima trave podrhtava rosa, titraju zemaqske zvezdice. Tamo u tepihu deteline
ue dva bela zeca, doaptavaju se, a u senovitoj umi divqih jabuka neko gradi jedrewak sa hiqadu jarbola.
Kroz vitke senke jarbola zauene srne
promiu beumno. Trei zec lei u grmu
lenika, gladi ui, siguran da ga niko ne
vidi. Ali grdno se vara.
Vedro nebo kao plitka plima. Blistavo
bistro jutro u kasno prolee, lako, isprano
i ispeglano kao pelena. Ekran emituje vrlo
prijatnu sveinu. Ono to se ne vidi, tu ne
postoji. Pored puta na klupi sedi gospodin
sredwih godina, po svemu sudei slep, mirno

pui na lulu. U ovoj prii on je tek usputni lik (mada je dim iz lule moda otrovan).
Putem nailazi neko na biciklu. Lagano
se pribliava. to je bicikl blie, jasnije se uje kripavi zvuk koji unosi jedinu
neprijatnu notu u savreni red i spokojstvo
idilinog okruewa. Ono to se vidi, vidi
se dobro, izuzetno precizno i jasno. Biciklom upravqa crnokosa devojka, u jednostavnoj
lanenoj haqini na cvetie, kratkoj, tako da
moe nesmetano da okree pedale. krikckrikc-ciju! krikc-krikc-cij!
To je Rua. Izgleda da Rua ide u susret onome koga voli, ali ko zna, to se ne vidi, pa moda to i nije tano. Sve je blia,
sad je ve i slepcu jasno da je Rua vrlo lepa.
Poeqna kao pupoqak, kao trewa na vrhu
torte, ili tanije, ta trewa koju svi spomiwu poeqna je kao Rua, jer svaka poeqnost
na ovom svetu potie od nae Rue i uvire
u naoj Rui.
Rua je svesna svojih atributa, sve je tu
i sve zavodi: besmrtni torzo izvajan u klizavom emajlu, spokojan pogled visoko plemenite
bake, nenametqiva elegancija zrele ene,
gipki i odluni pokreti samosvesne devojke,

166

167

2.

osmejak devojice zanete omiqenom igrom,

koa odojeta, ivotnost elijskog jedra.
Opisati je zahtevalo bi mnogo vie vremena nego to dozvoqava trajawe jedne televizijske reklame. Kakve prozrane oi, kakva glatka i prozrana koa! Kakve sone i
slatke usne! Naroito treba obratiti pawu
na to lice, na svilenkaste prelive puti. Rua zna tajnu koja svakoj naoj eni moe podariti ba takvu svilenkastu pu t. Lepota
poiwe lepom koom.
Lepota je neopisiva, jer lepo je u opisu,
a ne u devojci. Nije re o opisu lepote, nego
o Rui o lepoti opisa. Ako je lepa a jeste, to se dobro vidi onda to znai da wen
lik neto opisuje. Samo ta?
Bilo kako bilo, Rua je bezbrina, wena duga crna kosa prati je kao talas belu
barku, a gola kolena qeskaju, dok ih podie
i sputa lakim ujednaenim ritmom. Ali to
kripawe je sve glasnije. krikc-krikcciju! Dok prizor sporo i meandrirajui protie i ne dodiruje je, da ne naudi savrenstvu: krikc-krikc-cij!
Na prvoj krivini Rua usporava, skree
sa asfalta, prikoi, sputa stopalo na tlo.

Tlo je nosi i ne znajui ta radi, kao pela

to nosi polen pokupqen nehotice sa mirisnih tukova. Rua silazi sa sica. Oslawa bicikl na kratku pomonu nogaru.
Sagiwe se do lanca i cimne ga malo napred, malo nazad. Lanac kripi. krikckrikc-ciju-cij! Lanac je suv i zarao, jer je
bicikl pre neku no ostao ispred kue na
kii, nepokriven. A sipilo je do zore, kao da
nikada nee stati. Zato sad lanac kripi.
Moe li ova nesmotrenost nae Rue biti
kobna?
Ne moe, naravno. Rua zna u kom grmu
lei zec. Wenim licem minu ozarewe idejom. Trepne, kao iva lutka.
Rua se uspravqa i iz korpe od pletenog
prua nad zadwim tokom uzima okruglu
plastinu kutijicu, prozirnu kao aa vode.
Odvre poklopac i prstima zahvata malo beliaste pomade. To je ona udesna krema koja
svakoj naoj eni moe podariti svilenkastu put vilinske finoe.
Zatim se opet sagne, une i kremu nanese duinom lanca, od toka do pedala, sa gorwe i sa dowe strane karika. Weni prsti su nestvarni, ta god da Rua radi ostaju isti.

168

169

Prozrani i slatki su prsti ove devojke,

opisuju mrekawe vode na obliwem jezeru.
Kad zavri sa mazawem zaralog lanca,
Rua ipak obrie ruke, i ini to vrlo uverqivo. Sve to ini, ona ini kao da to zaista i ini. Vraa pomadu na mesto, opet zajai bicikl. Podigne ruku i zabaci kosu iza
ramena, kao gavran krilo, u pesmi. Usmeri
pogled pravo napred. Vidi put koji joj predstoji. Weno lice zorno pokazuje u emu je tajna lepote lepota poiwe lepom koom.
Jedan trenutak potpune, bezuslovne tiine. Ono to se ne vidi na ekranu, ni ne
postoji. Naa svest je kao taj ekran slika
je uglaana, do nedodirqivosti.
Rua se otiskuje od tla kao jedrewak sa
hiqadu jarbola od pristanita, nastavqa
vowu. uma sa desne strane ponovo krene,
klizi tik niz glatku blistavost Ruine pojave i wenog bicikla. Ali neto nije u redu:
bicikl i daqe kripi! krikc-krikc-ciju-cij! Da, da, Rua bezbrino okree pedale, ali bicikl jednako kripi. krikckrikc-ciju! krikc-krikc-cij!
Taj zvuk je neopozivo ostao tu. Rua se
ne obazire, uopte nema nameru da opet skre-

ne s puta i prekine vowu. Dodue, kripawe i cijukawe kao da je neznatno tie, ali
to je samo privid zato to Rua sve vie
odmie, lagano kao pri dolasku. Vrluda bezbrino daqe niz predeo, smawuje se postepeno. Wena lea i vrat takoe su vrlo lepi
ista jedrina, ista prozranost i sveina
koe opisuju obrise porcelanske vaze u koju e staviti ono cvee sa haqine kad stigne
kui.
Kui koja ne postoji, jer se sa ovog mesta ne moe videti, nije prikazana. A kad bi
postojala! Ali ta kua je onostrana, nema u
ovoj reklami nikakvu ulogu, Rua stie niotkud i odlazi ko zna gde. Jedino je kripavo cijukawe stvarno.
U stvari, neprijatni zvuk zaralog lanca sada je ak i glasniji, misli Rua. Ipak,
to joj ne smeta da iskreno uiva. Nikakvo
kripawe, cijukawe, zveckawe ili egrtawe
ne mogu je uiniti mawe lepom, mawe poeqnom, niti wenu kou mawe prozranom i
glatkom. Weno lice je istinski izvor svetlosti koja itav pejza omiquje, uznosi.
Gledati Ruu isto je kao sluati najdrau melodiju, tiho, u dubini uiju. Pre-

170

171

Nae prvo boanstvo, proletwi Bog fotosinteze po imenu Laticama Ovenani, ivi u svetlosti, u nekoj vrsti rajskog vrta, gde
ga dvori stotinu prelepih vila, skoro devojica, stotinu bistrih du ga. One mu iskazuju
svoju bezuslovnu privrenost i qubav time

to ga posipaju laticama tek niklih cvetova voki i livadskih biqaka. Dok lebde nad
wim, kao stotinu pokretnih drhtavih oreola, sline vilinim kowicima, on blista,
oliavajui pralik lepote i moi.
Ali jedna od zaqubqenih vila zakai u
letu granu procvale trewe bila je nepaqiva jer nije mogla da odvoji pogled od svog
Boga i strmoglavi se na zemqu. Kad se probudila iz nesvesti, vide da je u telu natprirodno lepe, natprirodno mirisne, ali sirote
devojice, roene u brojnoj porodici koja je
oduvek pripadala kasti Nedodirqivih.
Devojici su dali ime po jedinom natprirodnom cvetu za koji su znali Rua. I
zaista, umesto srca imala je pupoqak rue.
Rua se seala svog prethodnog ivota
i Laticama Ovenanog koga je oboavala.
Ovde na zemqi, izvan svetosti, oboavawe je
ostalo, ali je zadavalo bol. Samo nou, kad
svetlost mine, bilo joj je malo lake. Ono
to je za Ruu bila bol, qudi su na wenom
licu tumaili kao blaeni osmeh.
Roditeqi devetogodiwu devojicu udaju za mladia iz udaqenog sela, koga nikada
do tada nije videla. enik je bio dobra pri-

172

173

deo je jedva primetno nagnut, kao beskonano

produena nizbrdica, tako da vowa ne iziskuje nikakav napor. Na biciklu koji uporno
kripi. Rua najzad zamie krivinom, na
putu vie nema nikog. Kuda se prozrana lepotica uputila nije vano, jer sada je reklami koja kripi i cijue doao kraj.
Svaki pokret na slici prestaje. Onaj
zvuk se jo uvek jasno i glasno uje: krikckrikc-cij! Pred oima, preko zaustavqene
slike, na ekranu nie natpis, slovo po slovo:
tajna koju svaka naa ena zna
Ruina Krema
garantuje
ISTU VLANOST
bez imalo masnoe!

3.

lika, zdrav i vredan mladi, pripadnik iste

kaste. U wegovom selu nalazio se mali hram
Laticama Ovenanog, ubog i zaputen. Niko
od metana odavno nije obraao pawu na
sjaj, zarobqen ipkom gustog brqena.
Rua bi dobra ena svome muu i bi dobra majka brojnoj deci. I pored svih ivotnih obaveza koje su je iscrpqivale u kui,
u poqu, na pijaci nalazila je snage i vremena da svakog dana odlazi u obliwi hram
Laticama Ovenanog.
U dvoritu zasadi trewu. Drvo nikne
i razgrana se, ivo kao mlazevi u fontani
bogatoj vodom. Pupoqak u Ruinom srcu poe
da se otvara.
Do wenog dolaska u selo hram je bio skoro zaboravqen, a Ruinom brigom i marom
ponovo je zablistao. Svakog predveerja bi
dolazila, plevila korov, sakupqala latice,
istila i prala, palila mirisna drvca pred
oltarom, polivala zasaeno cvee i dugo u
no molila se svome Bogu.
Trewa u dvoritu cvetala je svakog
prolea udesno lepim cvetovima i potom
raala mnotvom slatkih, jarkocrvenih plodova.

Videvi kako je hram zahvaqujui Rui

ponovo oiveo, qudi ponu ee da dolaze.
Dok sunce zalazi, ogromno indijsko sunce,
razgovarali su sa wom o Laticama Ovenanom, obraali joj se za pomo i savet, mirisali rascvetali cvet wenog srca. Rua je u
svakom oveku oivqavala traak lepote i
venog dostojanstva.
Kod kue, portvovano je brinula o deci i marqivom muu. Poslovi su mu se posreili, tako da su od nekog vremena malo
lake i lepe iveli. Desio se nezapamen
presedan bili su primqeni u kastu iznad
svoje. Rua i wena porodica postali su
dodirqivi. Ime wihove porodice uzbueno
je aputala cela Indija.
Ruin ivot proticao je u skladu sa
smrtnim qudima i u ewi za svojim dalekim nebeskim zaviajem.
Doivela je da vidi unuie, pra-unuie i ak ukun-unuie. Svi koji su je
znali smatrali su staricu sveticom. Uprkos
borama i umornim kostima, wena lepota nije prolazila i to su ak i slepci mogli da
vide, samo da su znali gde da dou i pogledaju.

174

175

Ali posle mnogo godina, prva latica

wenog srca se sparui i otpadne, spusti se
beumno u mirisni humus mrtvog cvea.
Kad je osetila da se smrt konano pribliila, ona u hramu pripremi sebi odar.
Trewa se upravo osula hiqadama cvetova i
Rua rei da sagradi odar pod tom svetom
krowom.
Cvee se samo od sebe trgalo iz zemqe i
sa grana, hrlilo starici u naruje. Tako je
Rua uspela, uprkos godinama, da sama sebi
pripremi mirisni leaj.
Kad je umrla, probudi se u krilu Laticama Ovenanog, mlada i lepa kao uvek. Devedeset devet vila vrwakiwa posipalo ih
je laticama cvetova svih vrsta i mirisa.
Voqeni proletwi Bog fotosinteze pomiluje je, sklonivi nedodirqivim dlanom latice sa wenih kapaka, i neno joj ree:
Mila moja, pa gde si ti do sad? itavog jutra smo te traili.

JERES
Sev.
Tajac.
Grmqavina.
Sledili ga, lako, jer lako je slediti
onoga ko je ispuwen svetlou kao staklena
aa mlekom zvezda.
Ne dodirujte me, ne dodirujte me
govori im.
Sledili ga, lako, jer lako je slediti
onoga ko je ispuwen svetlou kao najdue
grawe vrba vodom.
Ne gledajte me, ne gledajte me govori
im.
Sledili ga, lako, jer lako je slediti
onoga ko je ispuwen svetlou kao golubije
krilo vazduhom strujeeg neba.
U smiraj, umoran, obrati se gologlavim
uenicima, okupanima pquskom, deci bez
oruja i bez savesti, tek u prvom semenu zaetima, ovim reima:
Da bi vaskrsli, moramo umreti.

176

177

Uplae se, jako. Stane drhtati ova jadna sveta vojska, od vlane odee i od vlanog
oklopa prve vere, kojim se bespomono brane
od sveta.
I prozre kako im ve sumwa sadi prvo
prqavo cvee re u taj teak oklop ivota
koji s naporom nose ispred svojih srca, jo
neispuwenih ni do pola.
Pozna da ga nisu razumeli.

Toma osta bez svog odgovora. Gledao je u

zemqu i ekao. Strpqiv je bio Toma, koliko
i pun vere.

Osim jednog:
Ravi upita Toma a kad vaskrsnemo,
hoemo li umreti?
Okrene se na tu stranu i ree otro:
ta me to pita, Tomo?
Oprosti mi prostotu, Ravi, ali ako
sam te dobro razumeo, onda bih voleo da mi
kae pa ponovi Toma, na zaprepaewe
svojih drugova po tebi, kad vaskrsnemo, hoemo li potom moi opet umreti?
Hoe da kae, onako kao to emo,
po meni, vaskrsnuti kad umremo?
Ba tako. Srean sam da si me razumeo
odgovori mu Toma taman koliko i ja tebe.
Drugi nisu razumeli nijednog od wih
dvojice.

I taman kad se reio da ih sve napusti,

i drugove i Uiteqa, ve se bio i pridigao,
da se pozdravi, kad se nebo jae zamrai i
uskovitla se oluja.
Da drugi ne uju, nagne se i uzvrati najzad Tomi:
Tomo, ti si mi najdrai, jer zna i
sam ko si. Ostali niti su sigurni da znaju
sami ko su, niti su sigurni da znaju koga
slede. Ti bar misli svojom glavom.
Jo ree, ali sada da svi uju, najzad siguran da e shvatiti:
Ne sluajte mene. uli ste Tomu. Ne
govori on samo za sebe.
Ravi pobunie se ostali u glas
pusti umiqenog Tomu, ne zna ta pria.
Uvek neto izmiqa, ili proverava, ili
prosto bulazni, tako, samo da nije kao drugi.
Toma boqe zna! odluno ih upozori.
Tajac.
Pa im jo zagrmi nad sitnim glavama:

178

179

 Obeavam svakome svoje! Obeavam!

ak i Tomi vaskrslom smrt obeavam!
U taj as pade Toma niice. I vie ga
ne videe.
Svaka zverica liila je na Tomu, svaki kamen liio je na Tomu, svaki list pokidan besnim vetrom, svaki tmasti oblak.
Gde je Toma?
Tomo! krikne neko.
Toma se ne odaziva. Traje tajac.
Zato vie nije sa wima? Je li to smrt?
ta e sad biti?
Kao jedan podigoe u oajawu glave prema Spasitequ.
A tamo, iz Wega: nekakva svetlost koju
ne vidi ali koja sve unaokolo ini ivim
i dostojnim da bude vieno. Nasta crna rupa,
Toma je pun Mesec iupao iz noi.
Sledbenici vide: Boja zenica.
Lako je bilo slediti ga dok bee ispuwen svetlou kao staklena aa ispuwena mlekom zvezda, kao najdue grawe vrba ispuweno vodom, kao golubije krilo ispuweno vazduhom strujeeg neba.
180

Ali sada tamo gde bee mleko zvezda pojavile se ile i kosti ploti, gde bee bistra voda pojavi se drob smrdqive neistoe,
gde behu nebeske struje pojavi se neutena
teina i ukopanost stewa.
Dodirnite me ree im.
Sledbenici diraju: Boje rane.
Tako im se javi na Tavoru, olujnoj gori,
od stewa glatkog kao tamno naoblaeno nebo.
Pred uenicima, pred svojom jadnom vojskom
koja se nestankom Tominim za itavu treinu
osula.
Sad su oni u sjaju, a Uiteq u tami.
Gledajte me ree im.
Ranije je svetlost otkrivala vidqivo, a
sakrivala nevidqivo. Sad ova tama, pak,
sakriva vidqivo, a otkriva nevidqivo.
Nisu dugo gledali, sveci. Zenica Boja
uzvrati im pogled, blaga muwa probi im oklop i svaki od wih nae Tomu, u svom srcu,
eto gde se osobewak bee skrio.
Krenu daqe, svi na okupu.

181

MELODRAMA S
MLADENCIMA
Valovita reka za wega je huk; muwa je
grom; okret kqua u bravi je kqocawe; oznojeni jednorog u galopu je topot; uskovitlani
roj pela je zu j; nizovi crnih kvrica na
notnom papiru muzika; pucaw je dugi bi
koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje
neiji zapetqan, neitak potpis; guva pred
hramom je amor.
Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta,
iroko otvorenih usta, dok sa obe ruke pridrava glavu, upa kosu, jeste krik.
Jue, vraajui se iz vinograda, ugleda
tu devojku prvi put. Gluvi vide jasnije, daqe
i vie. Bdi celu no, sa wom pred oima, as
otvorenim, as zatvorenim, slika je ista. A
danas, kud god pogleda uje wu.
Nemi prose boqe od reitih.
Dobi devojku.
182

Svetenik prvo upita nevestu. Ona izgovori, izazvavi drhtaj vela:

Da.
Potom, svetenik pita mladoewu. Ozareni svatovi izduenih vratova, nasmeenih lica, blago nagnutih u stranu oekivali su da mladoewa klimne glavom. Ili da
prstima u vazduhu iscrta svoj pristanak.
Umesto toga, on progovori:
Da.
Zvanice zaneme od iznenaewa.
Slava Isusu Hristu, Bogu jezika.
ta kae Bog jezika? Evo ta kae, neka svi uju: da na jezik ima etiri pomona glagola: raditi, verovati, voleti, umreti.
Meusobno su razmewivi, kao etiri valute
iste kovine. Bez wih, ovek ivi nemo.
Laka je ta gramatika. Progovorio, jer ispunio je sva etiri naloga jezika. Sad to zna.
Ali gde je onda smrt? Ako je to posledwi
uslov, zar samo mrtvi govore? Misli brzo
smewuju jedna drugu, posledwa u nizu glasi:
kako se umire, a ipak ostaje iv?
Na venawu se ne moe umreti. Smrt eka.
183

ta jo kae Bog jezika? O ostalom,

Bog jezika uti, ili se grohotom smeje.
Proglase ih za mua i enu. to pre
nije bilo, posle wihovih rei jeste.
Ukrste ruke, prstenuju se istetoviranim
lovorom svijenim oko domalog prsta na levoj
ruci. Zgazi au i slomi je, ona zgazi wegovu
cipelu, tek sad vidi da mu je ena bosa.
Uzeli su se, a dali su re. Stoje zajedno,
od rei su koliko i od ploti, sad pa doveka.
Mu podigne veo: kao da lebdi nad tlom
u visini wegovih oiju, bliska, neizbena,
da im ruke nisu spojene odletela bi uvis, bez
ijednog zamaha.
Poqubi enu. Sa wegovih usana i poqubac je re.

Kad su izlazili iz hrama, poe da pada

kia.
Kapi su sitne i slatke kao zrna pirina. utawe pquska pomea se sa radosnim
aplauzom okupqenih zvanica. Muwa je grom.
Odsjaji svetla u baricama po kojima mladenci gaze srebre se kao novii.
Odvede je, vezujui je vrsto rukom oko
struka za sebe. Za wima se spusti nena vodena zavesa. Guva pred hramom je amor.
Sve e biti dobro. Svatovi zapevaju, kraj
jedne pesme poetak je sledee, a svaka je o naem Bogu. Nizovi crnih kvrica na notnom
papiru glase: INRI! INRI! INRI!

Klekne pred wu, kao kad je prosio. Tada

nita nije mogao da izgovori. Sada ree svojoj eni:
Hoe li da bude moja devojka?
Ona se divno osmehne, pristane. ena
se nakloni pred wim. Ustane i stavi joj srebrnu dijademu u kosu. ena je venana, a devojka ovenana.

Ramena joj gola, do providnosti. Izmeu

we i wene purpurne venanice video je to
u predveerju nije bilo niega. apne mu:
Haqina je saivena jednom jedinom
niti, koncem bez vora
Sagiwui se da joj poqubi vrat, on uzbueno zakqui:
Povuem li, dakle, na jednom kraju,
izvui e se, sve Haqina e se raspasti, delovi svile rasue se pred mojim oima.

184

185

Nastavi da je qubi. Traio je Kraj

purpurne niti bio je iznad desne dojke. U asu kad ga je pronaao nebo zapara meteor, srebrne putawe koja lukom dokazuje da je svod
daleka kupola po kojoj planete jure kao glava
ibice po hrapavoj povri kresiva.
Zagrizao je slobodan kraj konca gladnim
zubima i polako, polako povukao.

Podigao ju je i preneo preko praga: nosei

je, liio je na loeg pantomimiara koji se
trudi da uveri qude kako u naruju nosi devojku, ali avaj, lakoa je kvarila iluziju o wenom postojawu. Mladina teina bila je najmawe istinita od svega ostalog u vezi sa wom.
Vrata se sama zatvore za wima. Okret
kqua u bravi je kqocawe.

Ono to se pojavilo pred wim moglo je

postati stvarno samo pod jednim uslovom:
otelotvoreno wegovim rukama.
Mu neka saini od devojke enu, a
ena neka saini od mladia mua ostalo
je u uima ta im je itao svetenik kao
kap vode posle kupawa.
Rei su bile poznate, ali niko od svatova nije znao o emu govore. Meu reima,
mora biti i takvih, koje ne govore.
Ako mu ne moe sebi da stvori enu,
ni ona nee moi sebi da stvori mua. Niko
drugi to ne moe da uradi za wih, ve moraju sami. Slava Bogu.
Svetenik zaklopi korice i prekrsti
se, Bog je svoje rekao, sad mladoewa ima pune
ruke posla.

Mesec je od meda. Zaustavio se usred modrozelenog neba, pun i lepqiv kao tegla, teak. Toliko ga ima da se preliva preko oboda, curi tankim, medenim kapima. Uskovitlani roj pela je zu j.
Reflektujui treperavu svetlost, koja se
dizala sa poda kao sa vode, zasvetlucaju joj
oi, osvetlivi na as elo i kosu podignutu u jednostavnu, elegantnu punu.
Onda pored wih, kroz sobu projuri kometa, isti onaj meteor koji im se vraa svake
veeri. Proe kroz zidove ne otetivi ih,
repa tek neto dueg i sjajnijeg od devojine
kose. Vihor joj razbije frizuru. Tamne vlasi
zalepraju, vrci pramenova trnom dotiu
najeene bradavice. Zagolicana, jae se privi
uz wega.
187

186

Oko prstiju mrestila se topla enskost.

Blagim dlanom dugo je milovao ve sazrelu
kajsiju u kojoj nema kotice. Sono unutarje
sisalo mu je prvo svaki prst, posle i ukoeni
ud.
Oznojeni jednorog u galopu je topot.
Stopala joj se iznenada pojavquju iznad tla,
u etru, ili u pauinastom dimu svea koje gore svuda po podu. Ona lebdi. A pod wim. Kao
da mu hoda po leima, po uzburkanom moru.
Vee je vre rukom oko struka za sebe.
Ona ipak ima krila. Ili se pocepao jastuk.
Trebalo je smoi snage, pa da joj sasvim
poveruje.
Pridigla se prvo na laktove, pa sela na
kolena paganski totem u slavu boanstva
nagosti treperi kroz polumrak kao da je od
meseine, nad wim. Potom prebaci telo preko muevog, ne bi li se nekako izvukla iz
kreveta: vitki beli most nad tamnom provalijom. Valovita reka je huk. Prihvativi
neno, obema rukama, wene tvrde grudi, on iskoristi priliku i poqubi ih, grize zelene
kradene kruke.
188

Gde e? upita je.

Odmah se vraam odgovori mu, podiui uvebanim pokretima kosu u kowski
rep. Ne odvaja pogled od mua ni za trenutak,
wen profil je kao riba-list, sa oba krupna
oka na istoj strani lica.
Patila je od nesanice, nije mogla da se
navikne na sreu.
Ona sad stoji pored posteqe, uspravqena, malo rairenih nogu. Uvek bosa, poe da
hoda unatrake, sporo, dajui vremena stvarima da joj se uklone s puta. Gleda ka muu:
uukan u mekotu dima, ulepqen u melasu
polutame, uvaqan u modrikastu prozranost
izguvane posteqine, kao u najfinije samleveni eer.
eleo bih da mi se vrati, pomisli.
Pri tom oseti jako zadovoqstvo, izazvano saznawem da e mu se voqena ena zaista vratiti, ve za koji minut, jer tu je, posluje u kuhiwi, i doi e nasmejana, zaqubqena.
Kakva srea, pomisli, kao kad bi se neko
u skruenoj strepwi molio Bogu, a opet znajui da ispuwewe sigurno stie, da je upra189

vo na putu i da ga nita na svetu ne moe

zadrati. Koliko je slatka ta molitva...
Naslauje se ponavqajui tiho svoju molitvu, lagano, sporim apatom, ovim reima:
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih
da mi se vrati. Voleo bih da mi se vrati.
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih da mi
se vrati...
Svaki sledei put kad bi to izgovorio
bio je za stepen vie uzbuen, srean, jer
odbrojavawe do trenutka wenog povratka
bliilo se ispuwewu.
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih
da mi se vrati. Voleo bih da mi se vrati.
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih da mi
se vrati...
I zaista, ona mu se vrati. Polae svoje
telo u wegovo. To je jedini nain da i ona zaspi.
Godinama nisu imali poroda. Hiqadu
godina, inilo se wemu. Hiqadu godina,
inilo se wegovoj eni. Ukupno: dve hiqade
godina.
Onda ena zabremeni.
190

Umrla je na poroaju. Breme je bilo preteko.

Pobedila je nepobedivu nesanicu i zaspala dubokim, trajnim snom.
Rodila je tri sina. Jedan glasniji od
drugog. Od rei je ovaj porod, koliko i od
ploti. Re im je od oca, a plot od majke.
Ona veerwa kometa je zalutala, nema je
vie da ih obie.
Palio je ibice. Tek tada sinovi
prestanu da plau, umire se, zaspu, rastu.
Veoma smo blizu, pomisli. Odmaramo se
jedno uz drugo, kao da smo upravo vodili
qubav, estoko se rawavajui, umorno robqe
sree. Pucaw je dugi bi koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje neiji zapetqan,
neitak potpis, jo odzvawa sobama.
Slika koju vidim je prozirno jasna: meko popodnevno sunce prolazi kroz stakla, bez
otpora. Tanka bela zavesa svetlosti beumno klizi, u mekim plitkim talasima, niz
ukoso nagnutu pritku, gomilajui se po tepihu pod prozorom. Kao sneg od ulupanog belanca, kao jedini oblak unutar itavog svet191

loplavog vidokruga. Ko bi tu zagazio, pomisli, znao bi kako je na nebu.

Wegove misli brzo smewuju jedna drugu,
naredna glasi: nas dvoje smo, meutim, nepokretni. Tek diemo, nita vie. Nehotice,
oponaamo tiinu. Moje oi su irom
otvorene, ali se ipak otvaraju. Vidim te.
Lei na boku, glavu si oslonila o
ruku. Tvoje oi neto itaju. Iako ne vidim
tivo, znam da tvoje nemirne zenice tano
slede tragove rei. Kao, ne primeuje da te
posmatram sa divqewem.
eleo bih da mi se vrati, pomisli.
Pri tom oseti jako zadovoqstvo, izazvano saznawem da e mu se voqena ena zaista vratiti, ve za koji minut, jer tu je, posluje u kuhiwi, i doi e nasmejana, zaqubqena.
Kakva srea, pomisli, kao kad bi se neko
u skruenoj strepwi molio Bogu, a opet znajui da ispuwewe sigurno stie, da je upravo na putu i da ga nita na svetu ne moe
zadrati. Koliko je slatka ta molitva...
Naslauje se ponavqajui tiho svoju molitvu, lagano, sporim apatom, ovim reima:
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih
da mi se vrati. Voleo bih da mi se vrati.

Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih da mi

se vrati...
Svaki sledei put kad bi to izgovorio
bio je za stepen vie uzbuen, srean, jer
odbrojavawe do trenutka wenog povratka
bliilo se ispuwewu.
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih
da mi se vrati. Voleo bih da mi se vrati.
Voleo bih da mi se vrati. Voleo bih da mi
se vrati...
I zaista, ona mu se vrati. Ugledavi je,
on zanemi.

192

193

Zanemeo, jer izneverio je posledwi nalog jezika.

Slave ga tiho, naa crkva i na narod.
Wegova ikona iscequje tvrde na uima i mutave, budi zabludele, opomiwe vete na jeziku. Na ikoni nita ne pie, ak ni ime
sveca oduzetog jezika, zatitnika mladenaca.
Svet, jer je izneverio Boga jezika. Dobar
glas proneo se nadaleko.
Valovita reka za wega je huk; muwa je
grom; okret kqua u bravi je kqocawe; oznojeni jednorog u galopu je topot; uskovitlani roj pela je zu j; nizovi crnih kvrica

na notnom papiru muzika; pucaw je dugi

bi koji u vazduhu velikom brzinom ispisuje neiji zapetqan, neitak potpis; guva
pred hramom je amor.
Usamqeni sivi lik kraj ograde mosta,
iroko otvorenih usta, dok sa obe ruke
pridrava glavu, upa kosu, jeste krik.

KAPETAN IZ KAPERNAUMA
Po istinitom dogaaju
U toga kapetana sluga se razboli i leae na umoru.
A bee mio gospodaru kao da mu je brat,
a ne rob. Kad u za Isusa, posla k wemu stareine judejske da bi ovaj doao da mu isceli slugu.
Stareine se dvoumie da li da posluaju kapetanov nalog. Ipak, bee to dobra
prilika da i sami provere glasine o udotvorstvu Galilejca, samozvanog Spasiteqa
Izraiqa.
Ne poe li mu za rukom da isceli polumrtvog rimskog slugu, nadahu se, kapetan e
ga uhapsiti kao varalicu i lanog proroka.
Tako i ree da odu do Isusa.
Na nebu iznad Kapernauma spremae se
oluja.
I moqahu ga stareine, uz pomo farizeja, predstavqajui kapetana u dobrom svetlu, to i ne bee la.

194

195

 Dostojan je da mu to uini nagovarahu ga.

Kako rimski centurion da bude dostojan naega uiteqa? zapitaju u jedan glas
Juda i Toma, najverniji i najneverniji od
sledbenika.
U prilog pohvali rekoe farizeji:
Jer nije inio naao Judejcima, jer qubi na narod, ak nam je i vrt sa ivotiwama
nainio ovde u Kapernaumu. I ponekad bi narod zabavqao izlazei na megdan zverima. A mi
smo kao deca aplaudirali wegovim pobedama.
I naroito ovo istakoe farizeji:
Tuinu budi tu, bratu budi brat, prijatequ budi prijateq, protivniku budi protivnik. Takva je voqa u ovog kapetana kapernaumskog, tako on misli i postupa, a da i ne
troi suvine rei.
Vredan hvale bee kapetan kapernaumski.

Isus ipak poe, prizvan dostojanstvom.

Kad su bili nadomak kue, izae kapetan
kapernaumski pred wega, u punoj ratnikoj
spremi i sa odlijima Cezara Avgusta na
blistavom oklopu.
Ovako ga pozdravi:
Doao si. Ti si ist kao voda, ne trudi se, jer nisam dostojan da ue pod moju
strehu. Stani, a ja u prii tebi.
Zastane Isus i vide zato mu ovaj ovek
nije sam odmah priao, nego je druge slao,
mawe dostojne.

Uenici rekoe Isusu da ne ide oficiru mada je potreba i mada je molilac od ugleda, ne zato to su prozreli govor stareina
i farizeja, nego zato to se bojahu bezbonog
rimskog maa, a jo vie bezbone rimske
doslednosti.

Stareine i farizeji stajahu okolo i

doaptavahu se, ne shvatajui ta znai ovakav susret. Pogledavahu ispod oka na kapetanovu falangu, brojnu strau postrojenu pred
kuom. Iekivahu tren kad e Isus izneveriti nadu zbog koje je pozvan.
Ne drah sebe dostojna da ti doem,
nego samo reci re i ozdravie moj sluga
zamoli kapetan Isusa.
Na tu iskrenu molbu, zaudi se i obradova Isus, okrene glavu ka stareinama i ka
okupqenom narodu, ree im ovako:

196

197

I stajae Isus pred ovim kapetanom,

Sin Boji kao jedna od zveri putena iz
kaveza da izae na megdan nepobedivom rimskom zapovedniku.

Jedini ja, izgleda mi, tebi verujem, Nazareanine prekine tiinu kapetan. Jer
i ja sam ovek od vlasti, imam pod sobom verne vojnike, pa ako kaem jednome: ubij, on ubija; a drugome: potedi, i taj potedi; i sluzi
ako zapovedim svojemu: uini to, i on uini.
Odavno znam da mora biti kako je kazano.
Razumevi kapetanove rei, sad stareine judejske i farizeji sa wima bojahu se
nepredvienog obrta u ovom danu koji ne bee wihov dan, u ivotu koji ne bee wihov
ivot, u venosti koja veno ne bee wihova.
Jer ti si naredio govori kapetan
Isusu sluga je izvrio. Kazao si, tu za mene ne bee ni opsene ni lai. Tako i ja inim otkad znam za sebe. I moja re starija bee od istine, kao i tvoja. Kazano izvravah,
to sam kazao bi izvreno. Zato ti verujem,
ne proveravajui niti sumwajui.
Jo vie se obradova Spasiteq wegovim reima, a i sledbenici, kojih sada bi vie no pre, a od istog broja. Ipak, svi iekivahu ishod.
Ali qudima ispred kapetanove kue ne
bee dato da odmah vide ishod.

198

199

Kaem vam, ni u Izraiqu tolike vere

ne naoh.
Svi utahu.
Zdrav ti je sluga koliko i ti si zdrav,
a qudi vide da jesi ree Isus. I ja vidim
da jesi, jer sluga si koliko je i on, a qudi
znaju da jeste.
I re postade telo i useli se u kapetanovog slugu, punog blagodeti i istine. Pod
kuom, jednako svi utahu.
Onda kapetan ree:
A sad idi daqe, dok ti je vreme, i neka ti je Bog uvek u pomoi, i kad vie ne
bude vremena.
Ali narod se ne razmakne, a ni vojnici,
napregnutih miica, stisnutih zuba. Hristovi sledbenici uplae se.
Mastiqavi behu oblaci nad Kapernaumom, gomilahu se i pretie muwom.

Visoko u nebesima oblaci se uzburkae

kao talasi u peni. Zemqu pak pritisnu teka, nepomina sparina.
U kui, kapetanova ena zatekne slugu
zdrava i bez bolova. ovek ustane eno ga,
protee udove i trqa oi kao da se probudio
iz krepkog sna. Dobro je, pomisli ena, molba moga mua ispuni se.
Ali ona bi jedini oevidac uda. I
nagne se ena kroz otvoren prozor, da javi dobru vest muu. Ali vide ga kako razgovara sa
nepoznatim, pred varvarskim narodom i pred
vojskom i zabrinu se. Oseti srcem da napoqu
ve drugo je vanije. ta moe biti vanije od zdravqa?

Trajae tajac, tajanstven i reit. Neko

trepnu, neko neujno uzdahnu, neko nestrpqivo iekivae tresak groma. Kapetan je
oslukivao re Isusovu, kao to su vojnici
kapetanovi oslukivali naredbu kapetanovu,
steui vre maeve. Ali se ne pomerie.
Lako je proitati, kapetane, ta pie u tvojoj dui apne Hristos.

U poetku sam i sam izvravao pokorno. nastavi obraawe Hristu dostojni

kapetan. Istakoh se u borbama, dadoe da i
ja upravqam. Potom celog veka upravqah i
nareivah, a drugi bi izvravali. Kohorta
me je bez pogovora sledila, i u smrt, kad je
pisano. I evo me sad pred tobom.
Isus mu prie sasvim, skoro na uho mogao je da mu apne re, stariju od istine.

Vide kapetan da je ova borba na ivot i

smrt, i da vie nije jai nego slabiji. Spozna da i nad ovekom ima zver, kao to je ovek
iznad zveri. I spozna: vredan hvale klawa se
pred vrednim slave.
Bqesne muwa, pozlati se duboko nebo.
Ali strani vetar jo ne zarawa do kapernaumskih krovova.
Ree najzad kapetan, nadglaavajui grmqavinu, da svi uju:
Vidim da opet doe vreme da ja izvrim. Jer vaqa umreti da bi se doveka ivelo. Slava tvoja istinita je, Nazareanine,
proitaj mi zapoved.
Stareine judejske ne mogahu poverovati u ono to uju, nego jedan drugog u udu
gurkahu laktovima. Propitivahu jedan dru-

200

201

 Gospodaru budi gopodar, sluzi budi

sluga oglasi zapovest Hristos.
Ove rei niko od prisutnih ne u.
Okupqeni narod judejski, slian zbuwenom
stoglavom udovitu, to je jo uvek u kavezu, gledae onu dvojicu kako prsa u prsa razgovarahu. Kao kroz zarale reetke da gledaju, iako nikakvih reetki tu ne bee.
Samo prqavi prah re ostae meu
prstima stareina judejskih i farizeja.
Na te rei, asni oficir spusti bronzani tit u prainu, skide teki oklop pun
odlija sa sebe i lakne mu. Skide sa glave
kacigu sa crvenom perukom i lakne mu.
Isue blistavi ma iz korica i zabode
ga u zemqu. Senka maa polegne po mekoj po-

vrini peska, i pokae se krst, titravo iscrtan tankom pozlatom. Pokae se, iako zapeweni oblaci jo zaklawahu daleko Sunce.
Pritisnut lakoom kakvu nikad u ivotu nije osetio na pleima, kapetan padne na
kolena. Poloi ma pred Hristova stopala,
u onu titravu senku, kao u prikladnije korice. I u praini okrene vrh otrice ka sebi.
Onda straari uine isto, sledei komandira, i oni po nemoj komandi. Poloe
oruje, jedan po jedan, u prainu pod Isusovim nogama, i kad praina kao prozirna
voda prelomi im maeve, oni odu. Jer svaka
stvar urowena u istu vodu biva prelomqena,
ma koliko naizgled da je vrsta.
Povuku se rimski vojnici utke i glava pognutih, ni u najveem porazu nisu tako
odlazili.
Otkud voda u praini, pitahu se zanemele stareine judejske i farizeji. Tu bi, jer ree kapetan da Hristos je kao voda, a pod vodom
nema praine, nego je sve od prozirne svetlosti.
U taj as kapetan se uhvati snanom akom za srce i premine.

202

203

gog uju li isto, ili im se, moe biti, priiwa: kapetan se obraa Nazareaninu kao vojskovoa Cezaru, kao sluga gospodaru.
Ali ne bi priine u reima kapetana
karpenaumskog. Rei su starije i od obmane.
Ovaj centurion bee i vojskovoa i sluga, a
Cezar wegov nije u Rimu, ve ovde u Kapernaumu judejskom, pred wim.

ena mu, to je gledala sa prozora, izjuri iz kapije i kroz atrijum dotri do wih.
Zagrli, u suzama, mrtvog mua, dostojnog da
nikada ne umre. Pripi se uz wega kao brqan
uz visoko jako drvo, sa sveom zelenom krowom punom narova to prskaju.
Sparina naglo popusti, lie kao da zauti, tiho. um ne usmo, samo nam se uini, pomisli Toma, najneverniji meu Hristovim uenicima. Ipak, ini nas opreznijima.
Ima umova, po Tomi, koji se nikada vie
ne ponove, ma koliko da se oslukuje
beumnih kao krowa nepokretnog lia.
Hristos uzme eninu ruku i ree:
Mu ti je, ti ga zna najboqe. Wegov
ma je moj. Moj ivot je wegov. ena si mu,
veruj mi.
Tako joj ree. I jo ovo:
Treba samo da mu kae da poe sa nama, za tobom, kao ti to si itavog veka ila
za wim.
A kad razapnu ruke da je primi u zagrqaj,
vide ena kako Isusu krupna zrna nara ispadaju iz dlanova. Odmah poverova i poe za
wim.
204

Narod judejski razmakne se i oni prou

Isus prvi, za wim ena i wen mu, zatim
ostali sledbenici.
Kao beli hram da se pokrenuo, a u tom
hramu Isus bee kapija kroz koju se prolazi,
a oni kolonada. Na pokretnim stubovima
poiva hram, svaki je drugaijeg postoqa i
kapitela, ali iste visine i nosivosti.
Onamo osta nepomino tek drvo s narovima. A u dubokim visinama nad krowom
razbistri se nebo.
Posledwi odlazei sa poprita, Juda
otkine sa onog drveta jedan krupni plod pun
rubinskih zrnaca, kao srce to je puno kapima krvi.
Oluja proe ne dotakavi grad, ni zveriwak.
Posle, oni to su sa razoruanim vojnicima uli u kapetanovu kuu, a u guvi
behu i stareine judejske i farizeji, zateknu
zaista kapetanovog slugu iva i zdrava.
Pobednika rika ivotiwa u kavezima,
pitomih a nepokornih, nije prestajala itavu
no.
205

Uspavanka

PERCE
Kad je Hristos bio sasvim malo dete, sa
nepune dve godine, voleo je da dotri do
bliwih i da zamuri, vrsto stisnutih kapaka, da bi radosno rekao:
Nema Isusa.
Dete moe da vidi samo kada dete vidi tebe. Tako, kad zamuri ono nestane. itav svet zavisi od tih bespomonih oiju.
Kad se ponovo otvore svet odmah vaskrsne.
Sad ga vidi sad ga ne vidi.
Nema Isusa.
Srce kome bi se Mali Hristos iznenada obratio na ovaj nain obradovalo bi se i
nasmejalo. Odrasli su milovali detence po
kosi, qubili ga u kapke i u prisnoj nevinosti potvrivali:
Gle, stvarno, nema naeg dragog Isusa.
Gde li se denuo? Hej, Isuse! zovu ga, osvrui se oko sebe. Gde si? Javi se! Doi!
Onda bi Isus otvorio oi.

Dan pun uzbuewa brzo proe. Vreme je

za deji san.
Marija u tami uspavquje sina priom:
Sada je no. Mama je upalila sveu.
Svea gori i osvetqava tvoje lice. Plamiak
treperi. Duni, sine, i ugasi sveu.
Phu! mali Isus dune u mrak.
Bravo, sine! Ugasio si sveu ape
sreno Marija, nagnuta nad detiwim krevecom. Sad je opet no. Mama e ti dati jedan
beli maslaak. Evo ga. Uzmi, sine, maslaak
i duni u wega. Neka se razlete semenke na sve
strane, kao sneg.
Phu! mali Isus dune u mrak.
Oj! Koliko srebrnih semenki. Vidi!
Svud su se razletele po sobi. I tamo i tamo
Daaa kae zadovoqno mali Isus.
Nema ih vie.
Deakove oi irom su otvorene, nimalo se ne plae tame. On iekuje posledwi
nastavak prie.
Marija mu se jo malko primakne i
apne:

206

207

Postawe

 A sad, prui mami dlan da ti dam perce.

Malecki Isus radosno prua ruku, otvara dlan. Majka dotakne aicu dlana vrhom
prsta i kae:
Evo ga perce. Duni, sine, u perce. Neka
poleti!
Dete brzo udahne i dune, junaki, u perce:
U-phu!
Bravo, sine kae Marija i pomiluje sina po elu Gle kako visoko leti perce.
Leti, leti i sputa se, sputa se pravo na
nos tati Josifu. Duni, Josife, neka opet poleti perce!
Fuuu! dune gromko kroz sedu bradu
Josif.
Au! Leti perce visoko-visoko. Leti,
leti i sputa se, sputa se pravo na nos mami. Sad e mama da dune:
Fu!
Leti pece, leti pece! uzvikne mali
Isus.
Visoko, gore, skroz do tavanice. Vidi,
sine, evo poiwe da se sputa, polako. Vidi
kako se wie i leti prema Isusu i sputa
se, sputa sve blie i seda naem Isusu
pravo na nos. Duni, sine!

Dete za trenutak ne odgovara, nasluuje

da se prii blii kraj. Onda brzo dune, ovog
puta ne toliko snano.
Perce ponovo uzleti.
Bravo, sine! Leti perce, do tavanice.
Leti, leti, tamo, sve daqe, leti, leti, gde je,
nema ga, odletelo
Odetelo pece tamo potvruje tiho
dete.
Da, sine, odletelo perce. Spava perce
kae na kraju uspavanke Marija. Spavaj
i ti. Laku no, sine moj mili.
Marija miluje Isusa po elu i qubi ga.
Laku no nagiwe se i Josif nad
krevetac i qubi dete.
Ku no otpozdravqa im, ve sasvim
pospano, sklopqenih oiju, mali Isus.

208

209

as letewa
Dve ili tri godine kasnije, u dvoritu
iza kue, strpqivo je brojao oblake, nikako
ne uspevajui da ih skupi vie od tri.
Jedan dva tri Uvek bi mu neto
zasmetalo, neki uzvik sa ulice, svilena nit

pauine koju je primetio u grawu, neto ega bi se setio Jedan dva tri
Jedno bledo, skoro prozirno golubije
perce dotakne mu vrh nosa, skotrqa se niz
grudi, da bi se beumno smestilo u spretno
podmetnut dlan.
Zdravo ree Isus.
Oh! poskoi perce sa dlana, tek toliko da se okrene na drugu stranu, da boqe
vidi s kim razgovara. Najzad prizemqewe.
Kakva je vratolomija ovo letewe kroz vazduh!
Ipak mali Isus e na to mora da
je lepo tako leteti.
Nije uopte teko kao to na prvi
pogled izgleda. Hoe li da ti pokaem?
Vrlo rado bih nauio da letim kao ti,
ali bojim se da to nee biti mogue.
Vara se. Dozvoli da ti pokaem.
Dovoqno je da dune.
Da dunem?
Da. Udahni duboko i jednostavno duni
u mene. Hajde, uini tako i uverie se.
Mali Isus dune u perce na svom dlanu,
u golubije perce koje ne samo to ume da leti
nego ume i da govori.

Na to, perce se uzdigne uvis, okrene se

dva-tri puta oko sebe u vazduhu. Iz daqine,
pre nego to e se ponovo spustiti, vikne:
Duni u mene jae!
Deak dune jae.
Perce uzleti jo vie, uzdiui se
nepravilnom putawom, ali poletno i ne bez
uroene elegancije.
Tada ga deak na trenutak izgubi iz vida.
Gledao je u nebo, levo-desno oko sebe,
prema oblaku, pa prema onom drugom, mawem,
to lii onom najdaqem, treem oblaku kao
jastuk pun perja jastuku punom perja. Ali
nigde perceta. Dok ga nije najzad ponovo
ugledao kako mu se lagano pribliava, wiui se i treperei, smerajui prema vrhu
Isusovog nosa, kao da ga nos magnetski privlai.
Mali Isus otvori dlan i perce se ponovo bezbedno prizemqi.
Divan let, nema ta ree Isus
blago tebi.
Vidi da nije teko. A sad probaj i
ti.
Da probam? Ali kako u?

210

211

sjuruju odvano niz horizont, dok druge mirno stoje na svom mestu, tek da se zna da su tu.
Svetluca odasvud tako zvee na nebu
nad percetom. Gleda perce zadivqeno. Kae
zvezdama, namignuvi:
Velikog uiteqa ini ak koji ga
viestruko nadmauje.
Zadovoqno ishodom lekcije letewa, perce zaspi. Sjedini se najzad u snu ponovo sa
paperjem pod krilom goluba Svetog Duha,
odakle je i palo na zemqu.
Javi mu se Hristos u snu i ree:
Ti si lagan, a opet toliko tei od
mene. Ti ima makar nekakvu teinu, a ja sam
bez ikakve. Naui me da se spustim na zemqu.
Hou opet da hodam.
Na te rei perce u snu odgovori:
Tome ne mogu da te nauim. Prava
teina nije mi svojstvena. Pitaj svoje srce.
Ono e ti najboqe rei ta treba da radi.

Lako je, video si mene poui ga perce. Spremi se. Ja u da dunem u tebe.
I odmah dunu perce pravo Isusu u prsa,
ovako:
Phu!
Ruke Isusove podignu se uvis, same od
sebe, za wima ramena, i on se, na vlastito iznenaewe, sasvim odvoji od tla. Premetne se
nekoliko puta u vazduhu.
Hej, ta ovo bi! viknu gledajui
dole s visine.
Ne priaj mnogo opomene ga perce
nego pazi ta radi, jer sad u da dunem jo
jae.
Perce udahne svim pluima i dune zaista jako, kako se ne bi oekivalo od jednog
bledog, skoro prozirnog golubijeg perceta:
Fuuu!
Na to, mali Isus se uznese toliko visoko da ga perce potpuno izgubi iz vida.
ekalo ga je da se vrati, ekalo, strpqivo,
nekoliko sati.
Onda i Sunce zae, a umesto Isusa spusti se nazad na zemqu no, prepuna zvezda.
Svetlucaju zvezde, obleu jedna oko druge kao
pahuqe, srebrne semenke maslaka. Neke se

Sutradan, srce je pokazalo Isusu novu

igru: kako se najlepe i najlake kree

212

213

Ima Hrista

Deak ga poslua. ekao je strpqivo.

Ime mu je Emanuil, to znai: Bez Nas Bog.
Za Krstiteqa, ovo dete jo je bezimeno.
Onda sunce zae i svi odu, krteni vodom Jordana i Jovanovom rukom. Pusta je pustiwa.
Emanuil je sve vreme igrao svoju omiqenu igru: pokrije lice dlanovima i apue:
Nai me... Nai me... Nai me...
Krstiteq mu opet prie. Skloni deakove ruke sa lica i obrati mu se, ovim reima:

Ne misli ni na ta odreeno. Proetaj ovom pustom plaom koju zovemo pustiwa i potrai sebi lep oblutak. Tu je negde,
lei u toplom pesku kao jaje u gnezdu.
Sunce je upravo zalo, ali velika svetlost jo se quqa na vodi. Nema vetra, povrina Jordana glatka je i nepomina, kao taj
fini obli kamen koji je Emanuil pronaao.
Stavi ga na dlan. Odmeri mu teinu,
proui oblik.
Deaku zasmeta pesak u sandali. Wih
dvojica kao da su posledwi qudi na svetu.
Reka je toliko iroka da nema druge obale.
Deak vidi da je Jordan more, beskrajno
more u beskrajnoj pustiwi.
Prii, skroz, do ivice vode.
Mali Hristos zakorai napred.
Stani i pogledaj: ispred tebe nema niega, isti otvoreni prostor bez ijednog ostrva, galeba, lae, ili nekog drugog ukrasa. Horizont je vrsto razapet u visini tvojih oiju. Zategnut kao struna s kraja na kraj vidokruga.
Kad se uverio da deak jasno vidi sliku,
Jovan Pustiwski ree:

214

215

zemqom. Samo treba dotrati do nekog bliweg i poveriti mu se, ovim reima:
Doao sam da ti kaem da te volim.
Igra se malom Isusu veoma dopala. Svako kome bi priao odgovarao mu je drugaije.
itavog dana, sve do zalaska Sunca,
trkarao je unakolo, prilazio qudima, znanim i neznanim, da bi im se poverio, tano
tim reima koje je nauio od srca:
Doao sam da ti kaem da te volim.

Bogojavqewe
Saekaj da svi odu ree Jovan Krstiteq.

 Pokuaj da hitne kamen ka vodi, ali

tako da ne upadne u wu i ne okvasi se.
Zastane na as, pogleda krajikom oka u
dete. Mali samouvereni ovek gledao je pravo ispred sebe, utao, sa rukama iza lea,
stiskao u aci svoj oblutak, iekujui.
Neko bi pomislio da je to nemogue
naglasi Krstiteq, osmehnuvi se jedva primetno. Uzvraeno mu je vernim, umawenim
odrazom tog osmejka.
Drugi bi ekao da odnekud struja donese neko oboreno stablo, ili, jo boqe, da
naie velika spora barka, pa bi pokuao da
oblutak ubaci u plovilo.
Sada je gledao Emanuilu u oi, spokojno,
video mu ime.
A ovaj je, nespokojno, gledao kroz Krstiteqa. Modra linija treperila je pred deakom vodoravna nije imala ni poetak ni
kraj.
itav svet razdeli se, potpuno i konano, u detetu i van deteta, na dva simetrina dela koji se ogledaju jedan u drugom. Dva
neba, dva mora, dva ogledala, iste nepregledne
dubine i istote.
Tada mu ree Krstiteq jo i ovo:

Neko trei bi, meutim, sa pouzdawem

bacio kamen odmah, bez razmiqawa dovoqno jako i visoko da tim hicem prebaci
horizont, tu modru strunu koja je tako blizu,
na dohvat ruke.
uo je ta mu Jovan Krstiteq govori,
ali ga vie nije video iezla je i haqina od kamiqe dlake i koni pojas oko Jovanovog pasa i skakavac u upavoj bradi Krstiteqa i med divqih pela pod wegovim jezikom.
ta e ti da uradi? upita glas
vapijueg u pustiwi.
Velika tiha voda se pokrene.
Daleka naspramna obala ipak se pojavi,
iako su qudi odavno zaboravili da postoji,
jer je onostrana.
Neujno nadolazi plima, prespora za
oko. Beskonana reka Jordan kao sveti okean
premeta se sa jedne obale na drugu, sa kontinenta na kontinent, sa sveta na svet prinosi deaku svoje ogromno prozirno telo, uz
neizmeran napor.
Dotaknut vodom, Emanuil hitne oblutak,
lako prebaci blisko obzorje. Tamo, oblutak
ne upadne u vodu, nego u nebo, ne okvasi se.

216

217

Videvi detiwi podvig, Jovan Krstiteq padne na kolena i uzvikne u pustiwi, tri
puta:
Ti treba mene da krsti! Ti treba
mene da krsti! Ti treba mene da krsti!
Deak je shvatio ko je. Ime koje je nosio
sada ponese wega: Sa Nama Bog. Bi krten. A
onaj koji ga je krstio bi roen.
Potom pustiwak ree, promuklim glasom:
Naao sam te... Emanuile, nisam dostojan ni te razvezane pertle na sandali da ti
veem.
I zaista, ostavi mu remene razvezanim.
A plima je i daqe nadolazila. Krstiteq
sasvim potone u vodu. Zagwuren, oisti se od
svake prqavtine smrtnog ivota.
I krstivi se u dubinama, izae Jovan
iz vode, svete kao zavet. Izlazei, video je
Emanuila kako hoda po povrini, razvezanih
sandala, pozdravqa galeba, ovim reima:
Doao sam da ti kaem da te volim.
Deak nagazi na razvezanu pertlu, spotakne se. Ali ne upadne u vodu, nego u nebo,
uznet. Golub je meu galebovima.
218

Naravouenije
Videe... Doi e neko, blizak i neizbean, ko ti nedostaje mada toga nisi svestan. Doi e da ti kae da te voli. Oslovie
te po imenu iako se vidite prvi put u ivotu i otkrie kako se stvarno zove.
Doi e... Neko ko te je dugo traio, jedna devojica nestvarna, a jednako iva i
nepredvidiva kao perce ili mladune divqe
ivotiwe bie u koga si ve dugo tajno zaqubqen.
Doi e. Videe stae kraj tebe, uzee te za ruku i rei e da je dola da ti kae
da te voli. Nita vie. Gledae te u oi,
znae tvoje pravo ime, i to e biti dovoqno
da shvati ko si.

219

Sreten Ugrii, septembra 1997.

220

221

BELE[KA O AUTORU
Sreten Ugrii roen je 1961. godine u
Herceg-Novom. Diplomirao je filozofiju na
Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Objavio je kwige: Upoznavawe sa vetinom, prie o enama i metafizici (1985), Neponovqivo Neponovqivo, etvorojevaneqe
postmodernog romantizma, sa komentarima
(1988), Maja i ja i Maja, roman o odrastawu
(1992), Infinitiv, teorijska studija o jednom
izmiqenom savremenom filozofu (1997).
ivi u Beogradu. Autor je Stubova Kulture od 1997. godine.

Fotografija
Goranka Mati
222

223

Sreten Ugrii

Bog jezika i druge pri~e

Urednici
Predrag Markovi
Gojko Boovi
Oprema
Duan evi
Korektura
Desanka Sandulovi
Prelom kwige i priprema korica
Stubovi kulture
Izdava
Stubovi kulture, Beograd
Graditanska 15
tel. 403-122, 404-687
e-mail: redakcija@stubovi.co.yu
www.stubovi.co.yu
Za izdavaa
Milan Pajevi

SADR@AJ
Mali Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Kako znam za Hrista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Blagovesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Triptih o pokornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Pepequgin sin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Sretewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Oksidacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Obrnuta perspektiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Veliki Hristos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Veera u Emausu . . . . . . .
Nepokretni pokreta . . .
Utopija . . . . . . . . . . . . .
Jeres . . . . . . . . . . . . . . . .
Melodrama s mladencima
Kapetan iz Kapernauma .
Perce . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

. . . 129
. . . 151
. . . 157
. . . 177
. . . 182
. . . 195
. . . 206

Beleka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

tampa i povez
Art print, Sopot
Tira
1000 primeraka

224

.
.
.
.
.
.
.

225

226