Предмет:

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

2023/24

ПРИМАРНА
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

Проф. др сц. мед. Љиљана Црнчевић Радовић

Академија струковних студија Београд

Одсек Висока здравствена школа
 Здравствена заштита
организационо се дели на

- ванболничку (нехоспиталну, пацијент

покретан)

- болничку (хоспиталну) зз
Најстарији сегмент зз је болничка
зз
и
прве болнице организоване су у
оквиру цркве (манастира)
 Прве болнице
помињу се у III веку п.н.е.
и
основане су у Индији и на Цејлону
Најстарија српска болница основана
је на Хиландару, на Светој гори
1191. године
и
уређена је Хиландарским типиком
 Од XVI века медицинска заштита
прелази у државне оквире и
почиње да се развија ванболничка
заштита
 Настанком и развојем
ванболничких амбуланти почиње
да се развија и професија лекара
опште праксе
 До средине XIX века развој
амбулантних установа текао је споро
У периоду од 1919. до 1930. године, у
нашој земљи интензиван развој
ванболничких установа, посебно
домова здравља
После Другог светског рата
интензивно се развијају
болнички капацитети
 Седамдесетих година прошлог века
постаје јасно да је ванболничка зз јевтинија
и да се њоме могу постићи
значајна побољшања здравственог стања
популације
Свет, посебно неразвијен и слабо развијен,
тражи нови модел организовања
здравствених система који ће бити
јевтинији а са добрим резултатима по
здравствено стање популације
 Такав модел нуди СЗО
и
одржава конференцију у Алма Ати
1978. године
 Шта је донела Конференција:

- Здравље се промовише као

неопходна компонента укупног
развоја заједнице
- Владе позивају да преузму
одговорност за здравље
становништва своје земље
- Дата важећа дефиниција здравља
 Шта је донела конференција:
- Здравствена служба је само
сегмент у очувању и унапређењу
здравља
- Њен основни задатак је
фокусирање на заједницу у којој
људи живе и раде (породица,
школа, радна средина) и
развијање активности које могу
и треба да укључе чланове
заједнице, чиме зз постаје
блиска корисницима
 Шта је донела конференција:

- Интеграцију школске, класичне,

„научне“ и традиционалне
медицине
Конференција је донела

Декларацију о примарној
здравственој заштити
Конференција је дефинисала ПЗЗ као:
„Есенцијалну заштиту базирану на
практичним, научним и социјално
прихватљивим методама и
технологији која је универзално
доступна индивидуама и породици у
заједници, кроз њихову пуну
партиципацију и уз коштање које
заједница или земља може да
поднесе у свакој фази свог развоја“.
 Конференција је дефинисала ПЗЗ
као (наставак):

„Она представља интегрални део

здравственог система једне земље,
чија је централна функција и главни
фокус, као и интегрални део укупног
социоекономског развоја
заједнице“.
 Конференција је дефинисала ПЗЗ као
(наставак):

„Она је и први ниво контаката

индивидуа, породица и заједнице са
националним здравственим системом,
доводећи, на тај начин, зз што је могуће
ближе местима где људи живе и раде, и
представљајући први елеменат
континуираног процеса здравствене
заштите“.
Четири основна принципа на
којима је базирана ПЗЗ су:

1. Мултисекторска сарадња
2. Партиципација заједнице
3. Једнака дистрибуција
ресурса
4. Одговарајућа технологија
 1. Мултисекторска сарадња
Сви сектори заједнице доприносе
бољем здрављу становништва али и
здравствени аспект мора бити укључен
у све елементе развоја.

Саставни елементи ПЗЗ су:

образовање, водоснабдевање,
диспозиција отпадних материја,
становање, саобраћај, производња
хране, итд.
 2. Партиципација заједнице
Људима треба обезбедити
професионалну помоћ и треба да
добију валидне, научне и засноване
на (научним) доказима
информације, да би о свом здрављу
самостално одлучивали. Пре свега
здравственоваспитним
активностима допринећемо да се
људи укључе у процесе унапређења
и очувања здравља.
 3. Једнака дистрибуција ресурса

Без обзира колики су здравствени

ресурси, они треба да су подједнако
распоређени, без обзира на полне,
образовне, социоекономске,
географске, верске, културне и друге
разлике становништва.
 4. Одговарајућа технологија

Технологија која се примењује

(опрема, процедура, програм,
здравственоваспитна активност и
мера) треба да одговара
потребама и могућностима
становништва.
 Након Алма Ате уски концепт
примарне (медицинске) заштите
усмерене највећим делом на
куративне услуге, замењен је
сложеним концептом ПЗЗ засноване
на различитим програмима,
другачијој филозофији здравља, где
је ПЗЗ посебан ниво заштите и
представља посебну стратегију за
преоријентацију здравствених
система.
За неразвијене земље оваква ПЗЗ је
значила програме за решавање
базичних проблема и то: едукацију,
базичну санитацију и
водоснабдевање, заштиту здравља
мајке и детета, планирање
породице, имунизацију, лечење
приоритетних здравствених
проблема, снабдевање лековима.
У земљама у развоју и развијеним
земљама, Конференција је покренула
преиспитивање стања и функционисања
здравствених система, и различите
активности за смањење доминантне улоге
болница.
Ванболничке установе су
обогатиле свој обим и садржај
рада окрећући се решавању
приоритетних проблема
заједнице.
ПЗЗ постаје све значајнији сегмент
здравственог система у свакој
земљи.
ПЗЗ постаје заштита првог контакта
пацијента са здравственим
професионалцем, где имају
директан приступ ка њему.
У институцијама ПЗЗ одвијају се
различите активности између
здравственог система и појединца и
заједнице.
Најзначајнији садржаји ових активности
су:
- обезбеђивање и пружање примарне
медицинске заштите и
- допринос укупном физичком,
психичком и социјалном здрављу
појединца, групације или популације
СЗО дефинише улогу и
садржај рада ПЗЗ као
“интеграцију медицинских,
едукативних и економских
сектора на заштити здравља
заједно са напорима од
стране индивидуе и заједнице
који се у истом правцу
усмеравају”.
 Организациони облици
институција ПЗЗ подразумевају:

- групну (здравствени центри,

домови здравља, групна
пракса)
и/или
- индивидуалну праксу
 Место пружања ПЗЗ је
ординација, кућа пацијента,
школа, радно место, тргови и
улице, дискотеке, сва места која
људи посећују.
Главна кадровска компонента ПЗЗ је
лекар опште медицине, у функцији
изабраног лекара, лекара породичне
медицине, итд.
У различитим здравственим системима,
ПЗЗ је различито организована и
различито функционише

- Економски фактори најважнији у

одређивању здравственог система
 Критеријуми за разликовање
здравствених система, система
ПЗЗ:
- обезбеђеност
- упућивање на више нивое
здравствене заштите
- плаћање лекара у ПЗЗ
- организација рада у ПЗЗ
- укључивање чланова заједнице
у активности ПЗЗ
 Обезбеђеност (рутински
прате показатељи
обезбеђења)
- Број становника на једног
лекара опште медицине
(од 3000 у Шведској до
850 у Италији, код нас око
1200)
Лекари најчешће имају
дефинисану популацију, али
постоје земље без
 Упућивање на више нивое
здравствене заштите:
Од 1000 хипотетских
корисника ПЗЗ, њих 700
користи само ПЗЗ, 100
упућено на секундарни
ниво а 10 (1%) на
терцијарни ниво зз
 Постојање специјалиста у ПЗЗ је
значајан проблем здравствене
политике већине земаља

- Шта раде?
Плаћање лекара у ПЗЗ:
- индиректно плаћање уз
надокнаду трошкова
пацијенту (често и уз његово
учешће)
- директно плаћање из буџета
(плате)
- директно плаћање путем
уговора (плаћање по јединици
услуге, капитација, плата)
- често се методи плаћања
- Стимулативно плаћање по
јединици услуге превентивног
карактера?

- Систем плаћања у ПЗЗ да се

униформише применом ткз.
Јавног уговора?
Организација рада у ПЗЗ:

- соло пракса (тамо где је

плаћање по јединици услуге)
- здравствени центри
Најзначајнија ванболничка установа
и установа ПЗЗ у нас је дом здравља

ДЗ обезбеђује и пружа ПЗЗ за

становништво једне општине
Ван седишта ДЗ оснивају се :
- здравствене станице (за више
од 3000 становника, за
миграциона и неразвијена
подручја за више од 1500
становника) и
- здравствене амбуланте (за
више од 1000 становника, за
миграциона и неразвијена
подручја са више од 500
становника)
Минимално обавља зз из 11
делатности:

- здравствено васпитање, општа

медицина, зз жена, зз деце,
поливалентна патронажа,
стоматолошка заштита,
лабораторијска и рентген
дијагностика, кућно лечење и
здравствена нега и хитна помоћ.
Под одређеним условима
има и:

ХЕС, пнеумофтизиологију,
медицину рада, физикалну
медицину, медицинско
снабдевање
 Задаци дома здравља:
- прати и проучава
здравствено стање
становништва, хигијенске
прилике и услове живота
становништва
- спроводи мере за зз жена,
трудница, одојчади,
предшколске и школске
деце, омладине, радника,
старих
 Задаци дома здравља:
- спроводи мере на спречавању,
сузбијању, раном откривању и
лечењу заразних и других
масовних обољења и повреда
- организује патронажну службу
- спроводи здравствено васпитање
- лечи и спроводи рехабилитацију
оболелих и повређених у
установи и стану болесника
 Задаци дома здравља:

- спроводи мере у циљу спречавања

обољења уста и зуба и врши њихово
лечење и
- обавља дезинфекцију и
дезинсекцију
 Показатељи функционисања ПЗЗ:
- показатељи покривености и
обезбеђености популације ПЗЗ
- показатељи коришћења ПЗЗ
- показатељи оптерећености
кадра у ПЗЗ
- показатељи садржаја рада,
квалитета и ефикасности ПЗЗ
 Показатељи покривености и
обезбеђености популације
ПЗЗ:
- % укупне популације за коју
је обезбеђена ПЗЗ
- % укупног броја лекара који
раде у ПЗЗ
- % укупног броја лекара који
раде у општој медицини
 Показатељи покривености и
обезбеђености популације ПЗЗ:

- % укупне популације којој је

обезбеђена бесплатна ПЗЗ
- Број институција ПЗЗ
- Просечна удаљеност институција ПЗЗ
за становника
 Показатељи коришћења ПЗЗ:

- Стопа коришћења ПЗЗ је Број посета

институцијама ПЗЗ/Број становника

- Број прегледа (посета) на једног

становника је Број свих прегледа
(посета)/Број становника

- % укупне популације који има бар

једну посету ПЗЗ годишње
Показатељи оптерећености кадра у ПЗЗ:

- Број посета по једном лекару у ПЗЗ је

Укупан број посета у ПЗЗ/Број лекара
који раде у ПЗЗ

- Број становника по једном лекару у

ПЗЗ је Укупан број становника/Број
лекара у ПЗЗ
- Број остварених радних дана у ПЗЗ
 Показатељи садржаја рада,
квалитета и ефикасности ПЗЗ:
- % деце млађе од пет година
од укупног броја деце тог
узраста који је обухваћен
обавезном имунизацијом
- % жена у генеративном
периоду од укупног броја
жена тог доба који користи
контрацепцију
Показатељи садржаја рада, квалитета
и ефикасности ПЗЗ:

- Однос првих и поновних прегледа

- Однос првих посета у општој
медицини у односу на прве посете
специјалистима
- Број упућених пацијената на више
нивое заштите на 1000 прегледаних
пацијената у ПЗЗ
 Још и подаци о
сатисфакцији пацијената,
сатисфакцији запослених
радника на нивоу ПЗЗ, итд.