GL O B A L N O Z D R A V L J E

1
Prof. dr Bojana Matejić
 SADRŽAJ IZLAGANJA
2

❑ Osnovne paradigme globalnog zdravlja

❑ Definisanje pojma globalnog zdravlja

❑ Razvoj oblasti javnog i globalnog zdravlja

❑ Globalno zdravlje kroz razvnojnu agendu UN

GL O B A L N O ZD R A V LJE

 Oblast ekspanzivnog rasta-

istraživanja, edukacija, razvoj
politika, organizacija,
administracija...

 Putod internacionalnog....do
globalnog zdravlja
3
MU L T ID IS C IP L I N A R N A O B L A S T
 Javnozdravstvene discipline
 Društvene nauke

 Bihevioralne nauke

 Pravo

 Ekonomija

 Istorija

 Inžinjerstvo

 Bio-medicinske nauke

 ...

4
GLOBALNO ZDRAVLJE

 Globalna saradnja u cilju dostizanja

zdravlja za sve i rešavanju nejednakosti u
zdravlju

 Imperativ je težiti partnerstvu i

dvosmernom protoku i udruživanju
iskustva i znanja između razvijenih i
zemalja u razvoju prilikom sprovođenja
zdravstvenih intervencija ili programa 5
(Koplan i sar., 2009)
PARADIGME GLOBALNOG ZDRAVLJA

 Zdravljeje naše zajedničko ljudsko iskustvo

i vrednost, bez obzira na rasne, socijalne,
kulturalne i druge različitosti

 Bolesti ne poznaju granice

 Saosećanje i pomoć-lični plan

 Partnerstvo i saradnja- širi plan 6

PARADIGME GLOBALNOG ZDRAVLJA
“Svako ima pravo na standard života koji
obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i
njegove porodice, uključujući hranu,
odeću, stan, lekarsku negu i potrebne
socijalne službe”

Univerzalna deklaracija o ljudskim

pravima, 1948
 Etička dimenzija zdravlja

 Milioni dece i odraslih umiru u nerazvijenim

zemljama od bolesti koje su preventabilne, bez 7
pristupa zdravstvenoj zaštiti i lekovima, od gladi i
siromaštva
Paradigme globalnog zdravlja

 Zdravlje
populacije je u bliskoj vezi
sa ekonomskim i socijalnim razvojem
društva

8
Paradigme globalnog zdravlja

 Zdravlje i dobrostanje ljudi je u bliskoj vezi

sa globalnom bezbednošću i slobodama

 Visoke stope HIV zaraženih i obolelih od AIDS-a

destabilišu ekonomiju i organizaciju zemlje

 Kolera, SARS, Ebola- ekonomski gubici se u

zemljama mere milijardama dolara

 Primeri pitanja globalne bezbednosti: međunarodni

terorizam, nova oružja, trgovina ljudima i
lekovima, migrantie i interno raseljena lica, širenje
infektivnih bolesti... 9
PARADIGME GLOBALNOG ZDRAVLJA

 Sve političke odluke, lokalne ili

globalne, imaju na neki način veze
sa zdravljem ljudi

10
ŠTA JE GLOBALNO ZDRAVLJE?

Globalno zdravlje se odnosi na na zdravstvene

probleme i izazove koji prelaze nacionalne granice,
mogu biti pod uticajem okolnosti ili iskustava u
drugim zemljama, a najbolje ih je rešavati putem
zajedničkih akcija

(U.S. Institute of Medicine-IOM, 1997))

11
ŠTA JE GLOBALNO ZDRAVLJE?

 Ona zdravstvena pitanja koja prevazilaze nacionalne

granice i brigu pojedinačnih vlada, i pozivaju na
združene akcije kako bi se dostiglo dobro zdravlje što
većeg broja ljudi
(Kickbush I, 2006)

 Aktivnosti ka unapređenju zdravlja ljudi širom

planete, smanjenje razlika, i zaštita od globalnih
prijetnji koje prelaze nacionalne granice
(Macfarlane et al. 2008)
12
ŠTA JE GLOBALNO ZDRAVLJE?

 Globalno zdravlje je oblast edukacije, istraživanja i

prakse koja daje prioritet poboljšanju zdravlja i
postizanju jednakosti u zdravlju za sve ljude širom
sveta.
 Globalno zdravlje ističe transnacionalna
zdravstvena pitanja, odrednice i rešenja; uključuje
mnoge discipline unutar i izvan zdravstvenih
nauka i promoviše interdisciplinarnu saradnju; i
predstavlja sintezu preventivnih mera na
populacionom nivou sa kliničkim merama i
aktivnostima na individualnom nivou.
13

(Koplan i sar., 2009)

RA Z L I K E O S N O V N IH P O J M O V A

Internacionalno zdravlje

Javno zdravlje

Globalno zdravlje

14
RAZLIKE OSNOVNIH POJMOVA- FOKUS
Globalno Međunarodno Javno zdravlje
zdravlje zdravlje

Fokusira se na Fokusira se na Fokusira se na

pitanja koja zdravstvena pitanja koja
direktno ili pitanja u utiču na
indirektno utiču drugim zdravlje
na zdravlje, ali državama, stanovništva
prevazilaze posebno na one određene
nacionalne iz nerazvijenih i zajednice ili
granice siromašnih države
zemalja
Jeffrey P Koplan et al. Towards a common definition of global 15
health. Lancet 2009; 373: 1993–9
RA Z L I K E O S N O V N I H P O J M O V A -
STRATEGIJE RAZVOJA I IMPLEMENTACIJE

Globalno Međunarodno Javno zdravlje

zdravlje zdravlje

Potrebna je Najčešće se Najčešće ne

globalna zasniva na uključuje
saradnja bilateralnoj gobalnu
saradnji saradnju

Jeffrey P Koplan et al. Towards a common definition of global 16

health. Lancet 2009; 373: 1993–9
RAZLIKE OSNOVNIH POJMOVA-MERE I
AKTIVNOSTI

Globalno Međunarodno Javno zdravlje

zdravlje zdravlje

Bavi se Bavi se Uglavnom

prevencijom na prevencijom na fokusirano na
populacionom populacionom preventivne
planu i planu i programe na
kliničkim kliničkim nivou
merama na merama na pojedinačnih
individualnom individualnom populacija
nivou nivou

Jeffrey P Koplan et al. Towards a common definition of global 17

health. Lancet 2009; 373: 1993–9
RAZLIKE OSNOVNIH POJMOVA-OSNOVNI CILJ
Globalno Međunarodno Javno zdravlje
zdravlje zdravlje

Jednakost u Pomoć ljudima Jednakost u

zdravlju između iz drugih zdravlju unutar
različitih zemalja jedne populacije
zemalja i ili zajednice
globalno za sve
ljude

Jeffrey P Koplan et al. Towards a common definition of global 18

health. Lancet 2009; 373: 1993–9
RAZLIKE OSNOVNIH POJMOVA-
MULTIDISCIPLINARNOST
Globalno Međunarodno Javno zdravlje
zdravlje zdravlje

Visoko Multidisciplinarnost Podstiče

interdisciplinarni i je moguća, ali se ne multidisciplinarne
multidisciplinarni naglašava posebno pristupe, posebno u
pristup- unutar njen značaj okviru
zdravstvenog zdravstvenog i
sektora, i van socijalnog sektora
njega

Jeffrey P Koplan et al. Towards a common definition of global 19

health. Lancet 2009; 373: 1993–9
RAZVOJ OBLASTI GLOBALNOG ZDRAVLJA

 Povezanost sa razvojem discipline

javnog zdravlja.

 Priča o tome:
 kako stanovništvo doživljava zdravlje i bolesti;
 kako socijalni, ekonomski i politički sistemi stvaraju
mogućnosti za zdrav ili nezdrav život;
 kako društva stvaraju preduslove za zdravlje ili
faktore rizika po zdravlje; i
 kako ljudi, i kao pojedinci i kao društvene grupe,
pokušavaju da unaprede sopstveno zdravlje ili
izbegnu bolest
20
RAZVOJ OBLASTI- JAVNOG I GLOBALNOG ZDRAVLJA

 400. pne: Hipokrat predstavlja uzročno-posledičnu vezu

između životne sredine i bolesti

 I vek nove ere: Rimljani uvode kontrolu sanitarnih uslova i

organizuju sistem vodosnabdevanja

 14. vek: „Crna smrt“, karantin

 Srednji vek: kolonijalna ekspanzija širi zarazne bolesti

širom sveta

 1750–1850: industrijska revolucija rezultira opsežnim

zdravstvenim i socijalnim poboljšanjima u gradovima u 21
Evropi i Sjedinjenim Državama.
RA Z V O J O B L A S T I - J A V N O G I G L O B A L N O G
ZDRAVLJA

 Prva polovina 19. veka: epidemija Kolere

 formalna internacionalizacija javnog zdravlja.
 politika uspostavljanja sanitarnog kordona
 međunarodni sporazum o ograničenju trgovine
 1851. godine u Parizu - Prva međunarodna
sanitarna konferencija na kojoj se raspravljalo o
ulozi karantina u kontroli kolere, kuge i žute
groznice, koje su uzrokovale epidemije u celoj
Evropi.
 Konferencija je postavila temelje međunarodne
saradnje u zdravstvu. 22
RA Z V O J O B L A S T I - J A V N O G I G L O B A L N O G
ZDRAVLJA

 1850–1910: šire se znanja o uzrocima i

prenošenju zaraznih bolesti

 1910 –1945: značajno smanjenje smrtnosti

dece. Osnivaju se škole javnog zdravlja i
međunarodne fondacije i međuvladine agencije
zainteresovane za javno zdravlje i
međunarodnu zdravstvenu saradnju

23
RAZVOJ OBLASTI- JAVNOG I GLOBALNOG ZDRAVLJA

 1945–1990:
 Period velikih prekretnica
 Stvorene su Svetska banka,
Svetska zdravstvena
organizacija (SZO) i druge
agencije Ujedinjenih nacija.

24
RAZVOJ OBLASTI- JAVNOG I GLOBALNOG ZDRAVLJA

 1945–1990:
 međunarodni napori posvećeni kontroli
specifičnih bolest
 SZO uspeh u iskorjenjuju velikih boginja.
 Naglasak na primarnu zdravstvenu zaštitu i
prihvatanje značaja promocije zdravlja.
 Počinje pandemija HIV / AIDS-a.
 Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) predvodi
napore na obezbeđivanju univerzalne imunizacije
dece.
 Veća pažnja se posvećuje nezaraznim bolestima.
25
RAZVOJ OBLASTI- JAVNOG I GLOBALNOG ZDRAVLJA
1990–2000:
 brojne reforme zdravstvenih sistema širom sveta,
 uticaj procesa globalizacije i odgovori na te podsticaje
 pitanja ekonomske efikasnosti zdravstvenih sistema
 postepeni razvoj javno-privatna partnerstva u zdravstvenim
sistemima.

2000–2010:
 globalno interesovanje za pitanja nejednakosti u zdravlju
 fokus na socijalnim odrednicama zdravlja
 Nove inovativnih informacione i komunikacione tehnologije
 Razvojna agenda UN- Milenijumski ciljevi razvoja
26
RAZVOJ OBLASTI- JAVNOG I GLOBALNOG ZDRAVLJA

2010–2020:
 uticaj klimatskih promena na zdravlje
 rastući teret nezaraznih bolesti
 sve veća pretnja od novih infektivnih bolesti,
 globalna zdravstvena bezbednost
 univerzalno zdravstvena zaštite,
 širenje inovativnih tehnologija za pružanje usluga
 Usvajanje Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja
(SDG).

27
AG E N D A 2030 I C IL J E V I O D R Ž IV O G
RAZVOJA

28
PRISTUP ONE HEALTH / JEDNO ZDRAVLJE
Zdravlje
ljudi
 Kolaborativni,
multisektorski i
transdisciplinarni pristup
 Rad na lokalnom,
regionalnom, nacionalnom Jedno
i globalnom nivou zdravlje

 Cilj je postizanje boljeg

zdravlja ljudi na planeti uz
uvažvanje međusobne
povezanost ljudi, životinja,
biljaka i njihovog
zajedničkog okruženja 29
 I NA KRAJU...
 Stari...i novi izazovi globalnom zdravlju

30
 HV A L A V A M N A P A Ž N J I !
31

bojana.matejic@med.bg.ac.rs