Globalizacija i medjunarodna zdravstvena saradnja

Sadrzaj
1. Uvod........................................................................................................................................................2
2. Globalizacija, trgovina i zdravlje..............................................................................................................3
2.1. Kako je globalizacija povezana sa zdravljem?..................................................................................7
3. Medjunarodna zdravstvena saradnja i svetska zdravstvena organizacija.................................................8
Zakljucak...................................................................................................................................................10
Literatura...................................................................................................................................................12

2
1. Uvod

Svet sve više oblikuju moćne globalne sile, od kojih mnoge imaju posledice po ljudsko zdravlje,
a društveni, ekonomski i ekološki faktori koji utiču na zdravlje se sve više određuju na
nadnacionalnom nivou. Kao rezultat toga, napori na lokalnom ili nacionalnom nivou da utiču na
determinante zdravlja mogu imati samo ograničen uticaj i suviše je lako da se pojedini
zdravstveni radnici osećaju nemoćno. Ipak, dok zdravstveni radnici, sami po sebi, mogu zaista
biti relativno nemoćni, zajedno mogu postići mnogo.

Globalizacija je glavna pokretačka snaga u razvoju. Mnogi nacionalni i međunarodni dijalozi o

razvoju fokusirali su se na pozitivne i negativne efekte globalizacije, uključujući liberalizaciju
trgovine na zdravlje i zdravstvenu zaštitu. Globalizacija je mešoviti blagoslov. Kao posledice
globalizacije i trgovinske liberalizacije, ekonomski rast i napredak tehnologije su ubrzani, što je
doprinelo velikom poboljšanju zdravlja svetske populacije. S druge strane, nekoliko aspekata
globalizacije ugrožava zdravlje stanovništva i povećava jaz u zdravstvenoj nejednakosti unutar i
između zemalja. Milioni ljudi u svetu trenutno su izostavljeni iz zdravstvenih prednosti
globalizacije.

Globalizacija je ključni izazov za javno zdravlje, posebno u zemljama u razvoju, ali veze između
globalizacije i zdravlja su složene. Iako se sve više literature pojavljuje na ovu temu, ona je
parcijalna i pati od nedostatka dogovorenog okvira za procenu direktnih i indirektnih
zdravstvenih efekata različitih aspekata globalizacije.

3
2. Globalizacija, trgovina i zdravlje

Globalizacija, je proces interakcije i integracije među ljudima, kompanijama i vladama širom

sveta. Termin globalizacija se prvi put pojavio početkom 20. veka (zamenivši raniji francuski
termin mondijalizacija), razvio je svoje današnje značenje negde u drugoj polovini 20. veka i
ušao je u popularnu upotrebu 1990-ih da opiše neviđenu međunarodnu povezanost svet posle
Hladnog rata.1 Njegovo poreklo može se pratiti unazad do 18. i 19. veka zbog napretka u
transportu i komunikacijskoj tehnologiji. Ovo povećanje globalnih interakcija izazvalo je rast
međunarodne trgovine i razmenu ideja, verovanja i kulture. Globalizacija je prvenstveno
ekonomski proces interakcije i integracije koji je povezan sa društvenim i kulturnim aspektima.
Međutim, sporovi i međunarodna diplomatija su takođe veliki deo istorije globalizacije i
moderne globalizacije.

Ekonomski, globalizacija uključuje dobra, usluge, podatke, tehnologiju i ekonomske resurse

kapitala.2 Širenje globalnih tržišta liberalizuje ekonomske aktivnosti razmene dobara i sredstava.
Uklanjanje prekograničnih trgovinskih barijera učinilo je formiranje globalnih tržišta
izvodljivijim. Napredak u transportu, kao što su parna lokomotiva, parobrod, mlazni motor i
kontejnerski brodovi, i razvoj telekomunikacione infrastrukture, poput telegrafa, interneta,
mobilnih telefona i pametnih telefona, bili su glavni faktori globalizacije i doveli su do dalje
međuzavisnosti ekonomskih i kulturne aktivnosti širom sveta.

Globalizacija se odnosi na tri karakteristična i međusobno povezana fenomena:

(a) povećanje prekograničnih tokova roba, usluga, novca, ljudi, tehnologije i ideja;

(b) otvaranje nacionalnih ekonomija i granica takvim tokovima; i

1
Appelbaum R, Robinson W, eds. 2005. Critical Globalization Studies. London: Routledge
2
Appelbaum R, Robinson W, eds. 2005. Critical Globalization Studies. London: Routledge
4
(c) razvoj međunarodnih institucija i pravila koja regulišu ove prekogranične tokove. Sva tri
navedena fenomena snažno utiču i na njih utiču nacionalne makroekonomske i socijalne politike,
regulatorna okruženja i institucije. Oni takođe imaju bliske veze sa zdravstvenim ishodima u
četiri različite oblasti kao što su zdravstveni rizici, zdravstveni sistemi, nivo i raspodela prihoda
domaćinstva i uticaj na druge sektore.

Širenje zaraznih bolesti, kako koje se prenose hranom, tako i one koje se ne prenose hranom,
ilustruje direktne efekte globalizacije na zdravlje. Rast međunarodnih putovanja sa više od dva
miliona ljudi koji svakodnevno prelaze međunarodne granice doprineo je prenošenju bolesti u
nova područja. Transnacionalizacija tržišta i promocija štetnih proizvoda je takođe jedna važna
komponenta pretnji po javno zdravlje. Multinacionalne duvanske kompanije iskorišćavaju
potencijal za povećanje prodaje duvana u zemljama u razvoju, a potrošnja raste među mladim
odraslim osobama, posebno muškarcima, u većini zemalja u razvoju.3

Globalizacija može pomoći zemljama da povećaju efikasne intervencije javnog zdravlja. To bi

takođe moglo imati pozitivne i negativne uticaje na zdravstvene sisteme u mnogim drugim
oblastima, kao što su državni budžet za zdravstvo, pristup zdravstvenim dobrima i proizvodima
(lekovi, vakcine, medicinski materijal, itd.), međunarodna mobilnost zdravstvenih usluga i uticaj
znanje o politikama. To bi moglo uticati na sposobnost vlade da pruži zdravstvenu zaštitu,
posebno u zemljama u razvoju u kojima su izdaci za zdravstvo i obrazovanje ostali statični u
realnom smislu. Veliki deo svetske populacije još uvek ima ograničen pristup osnovnim
lekovima.4

3
Comm. Social Determ. Health. 2008. Closing the Gap in a Generation: Health Equity Through
Action on the Social Determinants of Health. Geneva: World Health Organ.

4
Labonté R, Schrecker T, Packer C, Runnels V. 2009. Globalization and Health: Pathways,
Evidence and Policy. New York: Routledge
5
Postoji nekoliko aspekata globalizacije koji mogu pozitivno uticati na zdravlje siromašnog
stanovništva. Neophodno je da se ekonomske koristi od globalizacije prošire na sve zemlje, a
posebno na one najnerazvijenije. Ekonomske koristi od globalizacije treba prevesti u zdravstvene
koristi. Potencijalno štetni efekti globalizacije na zdravlje, za razliku od ekonomskih kanala,
moraju se minimizirati. Brojna pitanja treba efikasno rešiti uzimajući u obzir njihove zdravstvene
dimenzije. Globalizacija će imati pozitivan uticaj samo ako se država može uspešno takmičiti u
globalnom okruženju. Mnoge zemlje u razvoju i dalje nemaju neophodnu pravnu infrastrukturu i
infrastrukturu ljudskog kapitala da to urade, a mnoge od njih takođe doživljavaju negativne
efekte barem u kratkom roku.

Globalizacija je termin koji se koristi da opiše kako su trgovina i tehnologija učinili svet
povezanijim i međuzavisnijim mestom. Globalizacija takođe obuhvata u svom obimu ekonomske
i društvene promene koje su nastale kao rezultat. Može se zamisliti kao niti ogromne paukove
mreže formirane tokom milenijuma, pri čemu se broj i doseg ovih niti povećava tokom vremena.
Ljudi, novac, materijalna dobra, ideje, pa čak i bolesti i pustoš putovali su ovim svilenim nitima,
i to u većem broju i bržim nego ikada u sadašnjem dobu.5

Prednosti i mane globalizacije su predmet stalne debate. Loša strana globalizacije može se videti
u povećanom riziku od prenošenja bolesti poput ebole ili teškog akutnog respiratornog sindroma
(SARS), ili u vrsti štete po životnu sredinu koju je naučnik Pol R. Furumo proučavao u
mikrokosmosu na plantažama palminog ulja u tropima. Globalizacija je naravno dovela i do
velikog dobra. Bogatije nacije sada mogu — i to rade — da priteknu u pomoć siromašnijim
nacijama u krizi. Povećanje raznolikosti u mnogim zemljama značilo je više prilika za učenje i
slavljenje drugih kultura. Pojavio se osećaj da postoji globalno selo, „mi“ širom sveta.6

5
Comm. Social Determ. Health. 2008. Closing the Gap in a Generation: Health Equity Through
Action on the Social Determinants of Health. Geneva: World Health Organ.

6
Birn A-E. 2009. The stages of international (global) health: histories of success or successes of
history? Global Public Health 4:50–68
6
2.1. Kako je globalizacija povezana sa zdravljem?

Ljudi su živeli sa stalnim promenama od migracije Homo erektusa iz Afrike pre milion godina.
Globalizacija je, u ovom smislu, išla ruku pod ruku sa evolucijom ljudskih društava. Ali naša
trenutna faza globalizacije je karakteristična po svom intenzitetu i obimu promena bez
presedana.

Bilo bi previše pojednostavljeno i netačno globalizaciju opisati kao „dobru“ ili „lošu“ za
zdravlje. Na primer, prostorne promene dovode do povećane migracije ljudi širom sveta. Za
zemlje sa visokim dohotkom, debata oko globalizacije i zdravlja teži da se fokusira na uočenu
pretnju, iz zemalja sa niskim i srednjim dohotkom, od dobijanja određenih akutnih i epidemijskih
infekcija, kao što su HIV/AIDS, tuberkuloza, kuga i, odnedavno , teški akutni respiratorni
sindrom (SARS). Bogatije zemlje takođe strahuju od potencijalnog finansijskog tereta nezdravog
stanovništva koje migrira iz sveta u razvoju.7 Ono što se manje ceni su rizici koje zemlje sa
visokim dohotkom mogu da izvoze u druge delove sveta kroz proizvode kao što su duvan i brza
hrana i, indirektnije, makroekonomske politike koje utiču na direktne strane investicije i teret
duga. Takođe postoji tendencija da se zanemare koristi koje imaju zemlje sa visokim prihodima
od mobilnosti stanovništva — migracija zdravstvenih radnika iz siromašnijih zemalja nudi
koristi zdravstvenim sistemima sa nedostatkom osoblja u zemljama sa visokim dohotkom (ali na
račun kapaciteta u svetu u razvoju). Drugim rečima, povećano kretanje ljudi i drugih stvari stvara
složenu jednačinu plusa i minusa za svako društvo.8

Slično tome, vremenska promena utiče na širenje bolesti. Brzina savremenih transportnih sistema
znači da se infekcije potencijalno mogu proširiti širom sveta u roku od nekoliko sati (kao što je
7
Deaton A. 2004. Health in an age of globalization. Brookings Trade Forum 2004:83–130

8
Birn A-E. 2009. The stages of international (global) health: histories of success or successes of
history? Global Public Health 4:50–68
7
ilustrovano izbijanjem SARS-a 2002-03). S druge strane, savremena tehnologija potencijalno
omogućava zdravstvenoj zajednici da brže reaguje na takve vanredne situacije. Na primer,
međunarodna mreža institucija koje koordinira Svetska zdravstvena organizacija (SZO) putem
globalnih telekomunikacija može lako da otkrije i brzo reaguje na promene u virusu gripa —
takav kapacitet nije bio dostupan posle Prvog svetskog rata, kada je oko 20 miliona ljudi umrla
od gripa širom sveta.9

3. Medjunarodna zdravstvena saradnja i svetska zdravstvena organizacija

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija

odgovorna za međunarodno javno zdravlje. Sa sedištem u Ženevi, Švajcarska, ima šest
regionalnih kancelarija i 150 terenskih kancelarija širom sveta.10

SZO je osnovana 7. aprila 1948. godine. Prvi sastanak Svetske zdravstvene skupštine , upravnog
tela agencije, održan je 24. jula te godine. SZO je uključila imovinu, osoblje i dužnosti
Zdravstvene organizacije Lige nacija i Kancelarije za međunarodnu higijenu, uključujući
Međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD). Njen rad je počeo ozbiljno 1951. godine nakon
značajne infuzije finansijskih i tehničkih sredstava.11

Mandat SZO teži i uključuje: rad širom sveta na promovisanju zdravlja, očuvanju sveta
bezbednim i služenju ugroženima. Zalaže se da milijardu više ljudi treba da ima: univerzalnu

9
Kawachi I, Wamala S. 2007. Poverty and inequality in a globalizing world. In Globalisation
and Health, ed. I Kawachi, S Wamala, pp. 122–37. Oxford: Oxford Univ. Press

10
Gushulak BD, MacPherson DW. 2004. Globalization of infectious diseases: the impact of
migration. Clin. Infect. Dis. 38:1742–48

11
Deaton A. 2004. Health in an age of globalization. Brookings Trade Forum 2004:83–130
8
pokrivenost zdravstvenom zaštitom, angažovanje u praćenju rizika po javno zdravlje,
koordinaciju odgovora na vanredne zdravstvene situacije i promovisanje zdravlja i blagostanja.
Pruža tehničku pomoć zemljama, postavlja međunarodne zdravstvene standarde i prikuplja
podatke o globalnim zdravstvenim pitanjima. Publikacija, Svetski zdravstveni izveštaj, daje
procene zdravstvenih tema širom sveta. SZO takođe služi kao forum za diskusije o zdravstvenim
pitanjima.12

Ustav SZO kaže da je njen cilj „da svi ljudi postignu najviši mogući nivo zdravlja“.

SZO ispunjava ovaj cilj kroz svoje funkcije koje su definisane u njenom Ustavu: (a) da deluje
kao usmeravajući i koordinirajući organ za međunarodni zdravstveni rad; (b) da uspostavi i
održava efikasnu saradnju sa Ujedinjenim nacijama, specijalizovanim agencijama, vladinim
zdravstvenim upravama, profesionalnim grupama i drugim organizacijama koje se smatraju
odgovarajućim; (c) da pomogne vladama, na zahtev, u jačanju zdravstvenih usluga; (d) da pruži
odgovarajuću tehničku pomoć i, u hitnim slučajevima, neophodnu pomoć na zahtev ili
prihvatanje vlada; (e) da obezbedi ili pomogne u obezbeđivanju, na zahtev Ujedinjenih nacija,
zdravstvenih usluga i objekata posebnim grupama, kao što su kao narodi teritorija pod
poverenjem; (f) da uspostavi i održava takve administrativne i tehničke službe koje mogu biti
potrebne, uključujući epidemiološke i statističke službe; (g) da stimuliše i unapredi rad na
iskorenjivanju epidemija, endemskih i drugih bolesti; (h) da promoviše, u saradnji sa drugim
specijalizovanim agencijama gde je to potrebno, prevenciju slučajnih povreda; (i) da promoviše,
u saradnji sa drugim specijalizovanim agencijama gde je to potrebno, poboljšanje ishrane,
stanovanja, sanitarnih uslova, rekreacije, ekonomskih ili radnih uslova i drugih aspekata higijene
životne sredine; (j) da promoviše saradnju među naučnim i profesionalnim grupama koje
doprinose unapređenju zdravlja; (k) da predlaže konvencije, sporazume i propise i daje
preporuke u vezi sa međunarodnim zdravstvenim pitanjima i da izvrši.13

12
Gushulak BD, MacPherson DW. 2004. Globalization of infectious diseases: the impact of
migration. Clin. Infect. Dis. 38:1742–48
9
Od 2012. godine, SZO je definisala svoju ulogu u javnom zdravlju na sledeći način:

pružanje vođstva u pitanjima od ključnog značaja za zdravlje i angažovanje u partnerstvima gde

je potrebno zajedničko delovanje;

oblikovanje istraživačke agende i stimulisanje generisanja, prevođenja i širenja vrednog znanja;

utvrđivanje normi i standarda i promovisanje i praćenje njihove implementacije;

artikulisanje etičkih opcija politike zasnovanih na dokazima;

pružanje tehničke podrške, kataliziranje promena i izgradnja održivih institucionalnih kapaciteta;

i

praćenje zdravstvene situacije i procena zdravstvenih trendova.

CRVS (civilna registracija i vitalna statistika) da obezbedi praćenje vitalnih događaja (rođenje,
smrt, venčanje, razvod).

Zakljucak

Jednostavno rečeno, globalizacija je sveobuhvatni termin za proces kojim se stvari i ljudi kreću
preko granica. Od robe i usluga do novca i tehnologije, globalizacija promoviše i ubrzava način
na koji se krećemo i razmenjujemo stvari širom sveta.

Uprkos uobičajenom shvatanju globalizacije kao isključivo ekonomskog ili finansijskog

koncepta, globalizacija se odnosi na naše živote na različite načine. Ideje i tradicije iz celog sveta

13
Kawachi I, Wamala S. 2007. Poverty and inequality in a globalizing world. In Globalisation
and Health, ed. I Kawachi, S Wamala, pp. 122–37. Oxford: Oxford Univ. Press

10
se trguju kao kulturna globalizacija, a mi slobodno letimo od zemlje do zemlje zbog geografske
globalizacije.

Globalizacija je neizbežna u našem sve povezanijem svetu. Ako želimo da maksimalno

iskoristimo globalne resurse deljenjem bogatstva, ideja i znanja, onda je globalizacija ključna.

Najvidljivije prednosti globalizacije su verovatno ekonomske i finansijske. Jednostavno rečeno,

globalizacija je mnoge zemlje izvukla iz siromaštva naglo povećanjem trgovinske, ekonomske i
finansijske razmene.

Zauzvrat, ovo je dovelo do snažnog globalnog ekonomskog rasta i doprinelo ubrzanju

industrijskog razvoja koji nam je dao napredne tehnologije i robe bez kojih sada ne možemo da
zamislimo život.

Slično tome, pojednostavljenje globalnih finansijskih propisa je olakšalo ključnim svetskim

finansijskim igračima da razmjenjuju kapital. Ovo je dovelo do zdravog, globalnog finansijskog
tržišta sa međunarodnim ugovorima i razmenama na konstantno visokom nivou.

Globalizacija ima dramatičan uticaj na zdravstvene sisteme i zdravstvene rezultate. Uticaj

globalizacije na zdravstvene sisteme i pojedince je složen. Uticaj globalizacije ima dvostruke
efekte, pozitivne i negativne. a uticaji moraju biti dobro vrednovani. Globalizacija je pokazala
potencijalne pozitivne uticaje minimiziranjem jaza u zdravstvenim nejednakostima između
bogatih i siromašnih ljudi, između globalnog juga i severa, i poboljšanjem zdravstvene zaštite za
sve. Međutim, postoje i negativne strane globalnog zdravlja, kao što je širenje zaraznih bolesti
zbog brze mobilnosti, koja se pojavljuje kao najveća pretnja za sve. Pod okriljem globalizacije i

11
njenog uticaja, ne treba zanemariti ni druge sisteme izvan zdravlja ljudi, kao što je uticaj na
zdravlje životinja i/ili zdravlje ekosistema i njihov uticaj na zdravlje ljudi.

Literatura

1. Appelbaum R, Robinson W, eds. 2005. Critical Globalization Studies. London: Routledge

2. Birn A-E. 2009. The stages of international (global) health: histories of success or successes of

history? Global Public Health 4:50–68

3. Comm. Social Determ. Health. 2008. Closing the Gap in a Generation: Health Equity Through
Action on the Social Determinants of Health. Geneva: World Health Organ.

4. Deaton A. 2004. Health in an age of globalization. Brookings Trade Forum 2004:83–130

5. Gushulak BD, MacPherson DW. 2004. Globalization of infectious diseases: the impact of

migration. Clin. Infect. Dis. 38:1742–48

6. Kawachi I, Wamala S. 2007. Poverty and inequality in a globalizing world. In Globalisation

and Health, ed. I Kawachi, S Wamala, pp. 122–37. Oxford: Oxford Univ. Press

7. Labonté R, Schrecker T, Packer C, Runnels V. 2009. Globalization and Health: Pathways,

Evidence and Policy. New York: Routledge

12