REPUBLIKA SRBIJA

MAŠINSKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU

ESEJ

Predmet: Osnovi sociologije i ekonomije

Tema: Ekonomska globalizacija

Mentor: Studenti:
Sonja Josipović Cankić Veljko 573/18
Dželatović Milica 593/18

Beograd, April 2019.

Sadržaj:
1. Definicija globalizacije ........................................................... 3
1.1 Proces globalizacije ............................................................ 4
2. Ekonomska globalizacija ........................................................ 5
3. Stavovi Japana prema ekonomskoj globalizaciji .................... 6
4. Nosioci globalizacije .............................................................. 6
5. Globalne kompanije ................................................................ 7
5.1 „ Coca-cola globalizacija“ .................................................. 7
6. Proces globalizacije tržišta i efekti na poslovanje preduzeća .. 8
Zaključak: ................................................................................... 8
Literatura: ................................................................................. 10

2
 U ovom radu govori se o razvoju procesa globalizacije, samom značenju
pojma kao i uticajima globalizacije na politiku i svetsku zajednicu uopšte.
Istaknuto je da globalizacija ima i negativne i pozitivne aspekte, ali da svakako
donosi značajne promene. Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i
upravo je on najbolje iskoristio aktualne globalne okolnosti. Razvojem
informatičke i komunikacijske tehnologije svet je postao jedinstveni celina, a
veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko se ostvaruje u
roku od nekoliko minuta. Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država
širom sveta i odvijanja niza nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju
države, regione, čitav svet. Ovaj splet svih odnosa kojima se povezuju brojni
učesnici na državnom, regionalnom nivou , pa i civilizacije – u raznim
oblastima, vremenima, pri različitim brzinama odvijanja, s tendencijom
sveobuhvatnosti, ali i širenja i kod onih procesa koji su već postali globalni-
nazivamo globalizacijom. Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se
odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine
sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih godina. Međutim, globalizacija se
odvija u mnogo oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvijala se
vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog
vremena. Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom
mestu tj. u jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet
kontinenata, onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo
te migracije. Prva globalizacija je bila demografska. Druga u istoriji, a prva
među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je došlo kada je
pronađeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak.
Saobraćajna globalizacija omogućila je globalizaciju u nizu drugih obliasti -
trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti. Sledeći
značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je
omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radia, telefona, televizije i kompjutera
koji su istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu
mogućnosti da sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku .

1. Definicija globalizacije

Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koji su se

ranije samo drugačije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciju mogli
bismo pomenuti ''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''...Globlizacija potiče
od francuske reči ''global'', što znači sveukupnost. Pojam globalizacije može se
shvatiti i definisati na različite načine. Jedno shvatanje definiše globalizaciju kao
pozitivan i optimističan proces koji donosi razvitak tehnologije, proširenje
tržišta, veći profit, lagodniji život, znanstveni napredak, raspad diktatorskih
režima i užitak potrošnje (dakle, kao nužnost povezivanja sveta bez nacionalnih
3
granica). Drugo definiše globalizaciju kao nužno zlo, prevlast SAD-a i EU-e u
svim aspektima života: ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao oblik
kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima).

1.1 Proces globalizacije

Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim

načinom proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može
povećati uz brz rast proizvodnje od troškova za isti nivo proizvodnje.
Industrijska revolucija i tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje
i omogućavali stvaranje novih proizvoda. Proces globalizacije podsaknut je
posebno tehnološkim napretkom u telekomunikacijama i transportu, a kraj 20.
veka je doneo informatičku tehnologiju. Ekonoski gledano, može se reći da su
uzroci i podsticaji globalizacije kapitalistički način proizvodnje, tehnološki
napredak i međunarodna regulacija. U globalnoj se privredi faktori proizvodnje,
prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge
slobodno kreću svetom. Domaće tržište više ne postoji, ono je deo jedinstvenog
globalnog tržišta. Globalizaciju karakteriše sve veća međuzavisnost nacionalnih
ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u
multidimenzionalnu mrezu ekonomskih, socijalnih, i politickih veza. Osnovni
cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih tržišta,
pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje
ili ograničavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane
nerazvijenih svetskih zemalja. Pretpostavka svetske povezanosti se zasniva na
tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji racionalni razvoj privrede
može ostvariti na osnovu oštrijih kriterijuma poslovanja i gde su velike
multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju
je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine. Globalizacija uključuje
potpunu ekonomsku liberalizaciju, to jest otvaranje vrata krupnom biznisu.
Multinacionalne kompanije su na čelu. Vlade stvaraju maksimalno povoljne
uslove za porast njihovog biznisa. Regionalne grupacije poput APEC, GATT i
WTO su u potpunosti posvećene istom cilju. Povezanost velikog biznisa, vlada,
regionalnih i međunarodnih institucija u stvaranju povoljnih okolnosti za
globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda
su dominantne snage bazirane na zapadu. Ipak, bilo bi pogrešno današnju
globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od
centara moći u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistočnoj i
jugoistočnoj Aziji.

Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene,

privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore. Pozitivni uticaji
globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca, dobra
organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija
4
i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri čemu se nabrojani uticaji
posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje. Drugu grupu pozitivnih uticaja
čine prestrukturiranje proizvodnje gde se radno-intenzivna proizvodnja locira u
zemlje u razvoju jer je jeftinija radna snaga, a kapitalno intenzivna proizvodnja
se locira u područjima razvijenih zemalja. Treću grupu pozitivnih uticaja čini
međuzavisnost koja se odražava kroz regionalna udruživanja, prenos znanja,
prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogućnost tehničko-tehnološkog i
proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd. Negativni uticaji globalizacije
izražavaju se preko opštih uticaja: nametanje običaja I shvatanja od strane
razvijenih i zemljama u razvoju, potiskivanje domaćih tradicionalnih vrednosti,
nesolidarnost,... Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti u zemljama
u razvoju, finansijske dominacije razvijenih zemalja( jer razvijene zemlje imaju
kapital), ograničavanje od razvijenih, itd.

2. Ekonomska globalizacija

Pod delovanjem tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih organizacija

i ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim
podsticajima kroz razvoj tehnologije u oblasti informatike i komunikacija,
provodi se ekonomska globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta
međunarodnih tokova roba i kapitala. Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u
najužem smislu tj. kao ''rastuću privrednu međuzavisnost država širom sveta'' i
tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne veze prelaze granice
država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim brojem zemalja
i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne i da su tek
tada sastavni deo procesa ekonomske globalizacije. Značajan događaj koji je
označio ne samo početak već i veliki skok u procesu svestrane a posebno
ekonomske globalizacije je pad Berlinskog zida. Davno smo naučeni da na
potrebama i njihovomom rastu, gledano na razlike domaće potrošnje i
proizvodnje, te investicija i štednje, a prema njihovim ekonomskim politikama,
počivaju glavni tokovi ekonomskih integracija: međunarodni tokovi roba,
međunarodni tokovi kapitala i njihov rast. Ekonomska globalizacija prirodan je,
tj. nužan proces i proizvod je

delovanja tržišnih zakona, međunarodnih ekonomskih politika, država i

međunarodnih ekonomskih ustanova i organizacija kao i transnacionalnih i
multinacionalnih kompanija. U tom procesu posebno potsticajnu ulogu igra
razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija. Oba glavna toka
globalne ekonomske integracije: međunarodni tokovi kapitala i međunarodni
tokovi roba kreću se ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog rasta, znatno
bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda.

5
3. Stavovi Japana prema ekonomskoj globalizaciji

Prirodno bi bilo da se Japan kao jedna od privredno najrazvijenijih

zemalja i druga po ekonomskoj snazi među njima, javlja kao jedan od šampiona
ekonomske globalizacije. Međutim, to nije tako. Jedni globalizaciju shvataju kao
spoljni pritisak na Japan, a ne kao interakciju između Japana i sveta. Neki
japanski autori tvrde da globalni standardi jesu ''američki standardi’’. Japanski
antiglobalisti, suočeni sa činjenicom da stranci mnogo više nego ranije kupuju
japanske kompanije (jer je cena deonica mnogo niža nego ranije), stalno upućuju
nacionalističke alarme japanskoj javnosti govoreći da pohlepni stranci gutaju
japanske firme, posebno japanske finansijske ustanove, dok drugi, pristalice
globalizacije, za decenijsku stagnaciju japanske privrede ne optužuju
globalizaciju, već tvrde da su japansko društvo i privreda prožeti neefikasnošću,
protekcionizmom...

4. Nosioci globalizacije

Kako smo ranije naveli, ključnu ulogu u globalizaciji imaju

multinacionalne kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao
kompanije koje posluju širom sveta. Ovakve kompanije imaju sedište u jednoj
zemlji, a posluju u mnogo zemalja (General Motors, IBM, General Electric,
Toyota). Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u
mnogo različitih zemalja. Mogu širom sveta prikupljati novac za svoje operacije.
Koristi im što su u mogućnosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u
kojima njihovi proizvodi mogu biti proizvedeni najefikasnije. Kompanije sa
operacijama rasprostranjenim širom sveta ponekad imaju pristup prirodnim
resursima i materijalima koji možda nisu uvek dostupni domaćim kompanijama.
Multinacionalne kompanije mogu zaposliti menadžere i ostalo osoblje iz celog
sveta. Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na
izazove i rizike povezane sa delovanjem u stranim okruženjima. Jedan od
problema predstavlja porast nacionalizma u mnogim zemljama. Multinacionalne
kompanije moraju održati dobre odnose sa zemljom domaćinom, što može biti
teško, jer dolazi do čestih promena vlada, a korporacije se moraju nositi s tim
promenama i neprestano im se prilagođavati. Iako mnoge kompanije teže da
postanu globalne, samo ih je nekoliko u tome i uspelo. To zahteva razvijanje
proizvoda imajući na umu celi svet. Pri donošenju strateških odluka treba voditi
računa o celokupnom svetu, dok taktike moraju biti prilagođene nacionalnom i
lokalnom okruženju. Sa kompanijama iz zemalja u koje je globalnim
kompanijama onemogućen pristup, potrebno je osnovati strateške alijanse.

6
5. Globalne kompanije

Globalne korporacije su izrazito velika preduzeća koja svoje delatnosti

obavljaju u novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u
starim industrijama koje su svoju tehnološku osnovu bazirale na informacijskoj
tehnologiji (GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola,Nike...), gledajući na celi svet
kao na jedno tržište. Za globalne korporacije ''nacionalne granice su irelevantne
u naporu da se nađe najbolji izvor materijala, proizvode proizvodi po najnižim
cenama''.

Globalne korporacije vide celi svet kao jedno tržište. Lociraju svoje operacije i
resurse na različite delove sveta. Globalne korporacije nude globalne proizvode
prilagođene lokalnim potrebama, a teže ostvarenju vodećeg mesta u prodaji
određenih proizvoda na svetskom nivou.

5.1 „ Coca-cola globalizacija“

Svaka priča o globalnoj ekonomiji i njenim instrumentima bila bi prazna

bez pomena najsnažnijeg svetskog Brenda, „ Coca- cole“. Coca-cola je nastala
krajem XIX veka, 1895. ili 1896. godine, iste sezone kada i film i strip, a
zahvaljujući izvesnom Džonu Pambertonu, apotekaru iz Atlante, država
Džordžija. Ono što je Pamberton izmislio bio je sirup protiv kašlja kome je
dodavana obična voda. Ime napitku je dao Frenk M. Robinson, Pambertonov
knjigovođa i kasnije partner. Tokom prve godine prodato je jedva 25 galona
pića. Pamberton ubrzo umire, i sa prvom krizom patent i firma bivaju prodati
Ejsi Dži Kendleru, koji stabilizuje prodaju u zemlji i lansira Coca Colu u
inostranstvo. Već 1897. godine susrećemo se sa njenim karakterisičnim znakom,
ali ne i sa njenom karakterističnom bočicom. 1900. počinje proces dizajniranja
originalne ambalaže, koji je dovršen 1916. godine, kada je po tome danas
znameniti Aleksandar Samjuelson, oblikovao sadašnji izgled bočice Coca-cole.
Posle Ejsinove smrti, ne verujući u trajnost investicije, njegovi naslednici se,
brže bolje, oslobađaju preduzeća i ono(1923) prelazi u ruke tada trideset
trogodišnjeg Roberta V. Vudrafa. Prava istorija tek tada počinje. Vudraf lansira
tezu o tajnoj formuli, te je sve do danas pravilo firme da recept znaju samo dve
osobe koje nikad ne putuju zajedno avionom. Cena od pet centi po bočici dugo
je bila jedan od važnih elemenata Coca-cola mitologije. Najveći Vudrafov
poduhvat vezan za tu cenu je i poslednji Svetski rat, kada je veštim poslovnim
manevrom Coca-cola preplavila svet. Vudraf se, naime, obavezao da će svakom
američkom vojniku, bez obzira na kom se frontu u svetu nalazio, osigurati Coca-
colu po tradicionalnih pet centi, nezavisno od toga koliko je to kompaniju zaista
koštalo. U toku rata podignute su u inostranstvu 64 fabrike, od kojih većina u
neposrednoj blizini velikih bojišta. Danas se preko 705 miliona puta dnevno
konzumira neki od Coca-Colinih proivoda u više od 195 zemalja, u svim
7
klimatskim zonama. Coca-Cola ima oko 5.8 milijardi potrošača, koji govore na
80 različitih jezika. Oko 94% svetske populacije danas poznaje ime „ Coca –
cola“ a dnevna potrošnja je oko 8 000 000 000 litara. „ Coca- cola“ danas ima
svoje fabrike u više od 200 zemalja sveta, dakle, ako se nekada zateknete na
Tibetu i monarh pije slavnu „ Coca-colu“ ,nemojte biti začuđeni jer sve je to deo
globalizacije.

6. Proces globalizacije tržišta i efekti na poslovanje preduzeća

Globalizacija u suštini predstavlja proces koji donosi više prilika i pretnji

u globalnom okruženju na nivou planete i obuhvata sve promene u odnosima
između država. Obuhvata sve odnose vezane za promene (čak i promene u
društvu). Razne nevladine organizacije provode proces globalizacije i
integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike,
zahteve... Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošloga veka
kao što su tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport,
sve više informacionih mreža koje globalno povezuju ljude, međunarodne
ekonomske integracije: manje tarife, valute povezane fluktuirajućim kursevima,
globalni tokovi kapitala , sazrevanje tržišta u razvijenim zemljama: sporiji
domaći rast, agresivniji izvoznici, manje intervencije države, pad komunističkog
i socijalističkog režima: sve više zemalja povezanih sa kapitalističkim sistemom,
više privatizacije. Globalizacija tržišta i konkurencije na takav način dovodi do
stvaranja više prilika što ima za posledicu povećanu brzinu i veću konkurenciju,
a sa druge strane stvaraju se i veće pretnje u smislu većeg tržišta i stvaranja
manje međudržavnih barijera. Da bi se izbegle pretnje ili iskoristile prilike,
preduzeća moraju izabrati transformaciju kojom će postati jači konkurenti.
Tipične metode transformacije su reinžinjering, restruktuiranje, programi
kvaliteta, integracija i akvizicije, promene kulture i ostale strateške promene.

Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i

kompanije koje prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće
posledice globalizacije.

Zaključak:

Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on

menja naše životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se
ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za
siromašne nacije. Pesimistični pogled na globalizaciju smatra da ona uništava
lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko pogoršava živote siromašnih.
Neki tvrde da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih
nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život.
Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se
8
odvijaju kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji
jednostavno kao o odvlačenju moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija
prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste jedna od njenih posledica. Nacije
gube deo svoje ekonomaske moći koji su nekada posedovale. Nezavisno od svih
negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti kao izazov za
mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju.
Budućnost kako svetskih tako i naših preduzeća zavisi od građenja
konkurentnosti sa sposobnošću ostvarivanja konkurentskih prednosti na srpskom
tržištu, kao delu globalnog tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene
sposobnim i inovativnim menadžmentom, naša preduzeća će moći da ostavaruju
rast na takvom tržištu. Neka od njih će se i povezivati sa međunarodnim
kompanijama, i na taj način se uspešnije uključivati u globalno tržište.

9
Literatura:

1. Nacionalna ekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.

2. www.wikipedia.org

10