VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE Sremski Karlovci

SEMINARSKI RAD
Seminarski rad iz predmeta: SOCIOLOGIJE

Tema: ANTIGLOBALIZAM KAO SVETSKI PROCES

Mentor: Prof. dr Mile Draganovi Sremski Karlovci Jul 2012.g.

Student: Goran Trnini 244 / 11 - 1

SADRAJ
Uvod Globalizacija Karakteristike globalizacije Negativnosti globalizacije Antiglobalistiki pokret Antiglobalisti Istorija pokreta antiglobalista Protesti antiglobalista Antiglobalistiki predstavnici Pristalice antiglobalistikog pokreta Kritike na raun antiglobalista Zakljuak Literatura
3

4 5
6 7 8 10 11 14 16 18 19 20

1. UVOD
Bez obzira na to to je svet godinama pod uticajem drastinih promena u svakom drutvenom segmentu i to uglavnom po taktu opskurnih sila koje uvode takozvani novi svetski poredak u ime uzvienih ideala uredno spakovanih pod terminom globalizacije, malo je onih koji e se potpuno usaglasiti oko toga ta ova pojava, odnosno svetski proces, zapravo znai. Jasna je samo distinkcija na one koji joj se protive i one koji su za globalizaciju. Nema ak ni usaglaenog miljenja oko toga kada je zapoela, kao ni po ijoj ideji i u ime kojih (ijih) tano interesa. I dok zaetke ideje o ovom procesu neki autori pronalaze jo kod starih Grka, drugi su pak ubeeni da je ona definitivno i jedino izum savremene civilizacije i to u njenom najnovijem periodu, od kraja proteklog veka. Globalizacija se najee pominje u ekonomskoj sferi ivota. Da bi opstali svi, uesnici globalizovane ekonomije su osueni na stalnu trku u borbi za konkurentnost koja se izvodi jedino neprestanim poveanjem produktivnosti i konkurentnosti i to bez bilo kakve regulative, pa i skrupula. Politika globalizacija je neto to svakako izaziva najvei otpor kod protivnika ovakvom ureivanju sveta. Jer u sutini podrazumeva prihvatanje zahteva da se potpuno ili skoro potpuno eliminie znaaj drave. Iako u ideji globalizacije postoje i pozitivni momenti i vredni rezultati, ono zbog ega ovaj proces ima negativnu konotaciju, pa i vrlo tetni potencijal za svaku pojedinu dravu i naciju, izazvalo je ogroman otpor ljudi irom sveta. Taj otpor je s vremenom artikulisan kroz brojne organizacione forme i izrastao je u internacionalni antiglobalistiki pokret. U sutini, protivljenje globalizaciji se moe posmatrati kroz dve kljune take. Jedna je opasno i na sve sfere ivota vrlo destruktivno (unitavanje prirode, drastino pogoranje uslova rada, zloupotreba dece kao radne snage, ropska radna ekonomija, socijalna nepravda, ekonomsko porobljavanje treeg sveta i poveavanje dugova tih drava) i drastino poveanje moi multinacionalnih, zapravo nadnacionalnih, korporacija koje uz zastraujuu ekonomsku mo imaju i znaajnu politiku mo bez ikakve demokratske kontrole i ogranienja u sprovoenju njihovih ciljeva. Drugi fokus antiglobalistikih organizacija su centri globalistike moi olieni u internacionalnim telima, kao to su Svetska banka i Meunarodni monetarni fond, oni sutinski sponzoriu silu korporacija koje zarad svojih interesa implementiraju globalizacione ideje, promene i pravila ponaanja. Antiglobalistiki pokret je, otuda, u sutini jedini odgovor promenama koje iniciraju monici takozvanog korporacijskog ili neoliberalnog kapitalizma.

2. GLOBALIZACIJA
Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u drutvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Termin Globalizacija je prvi put upotrebio professor T. Levit sa Hardvarske kole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko trite. Od tada opte prihvaena definicija termina globalizacije ne postoji i zato u navesti neke od pokuaja da se ona definie: Globalizacija predstavlja inteziviranje drutvenih veza u celom svetu, i to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da dogaaji u jednom mestu mogu biti uzrok, ili posledica dogaaja u nekom drugom, koje je stotinama kilometara udaljeno, ili obrnuto. Anthony Giddens Globalizacija predstavlja porast meusobne zavisnosti i integracije razliitih ekonomskih sistema na celoj zemaljskoj kugli. Mehnad Desal Globalizacija predstavlja rastuu meusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo poveanje i raznovrsnost broja meunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnoloka razmena. Po MMF-u1 Koncept globalizacije odnosi se na saimanje sveta i kristalisanje svesti o svetu kao jednom. Roland Robertson Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gledita ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine, odnosno razvoja slobodne trgovine. Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo ire aspekte drutva. Globalizacija je poela i narastala je paralelno sa ekspanzijom i irenjem britanske imperije (Pax Britannica), kao i indusrijalizacijom, koja je sve vie uzimala maha. Globalizacija karakterie sve vea meuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mreu ekonomskih, socijalnih i politikih veza. Pretpostavke svetske povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zemlje da se dalji, racionalni razvoj privrede moe ostvariti na osnovu otrijih kriterijuma poslovanja i gde su velike multinacionalne kompanije osnova i nosioci povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.

Meunarodni monetarni fond

3. KARAKTERISTIKE GLOBALIZACIJE
Globalizacija je prepoznatljiva po mnogim trendovima od kojih se veina razvila nakon Drugog svetskog rata. Najoptije, to su vei uveavanje protoka dobara, novca, informacija i ljudi; razvoj tehnologija, organizacija, pravnih sistema i infrastrukture kao glavnog nosioca ovog pokreta (npr. internet). Ekonomske Vea stopa rasta meunarodne trgovine u odnosu na stopu rasta svetske ekonomije; Porast meunarodnog protoka kapitala, porast stranih direktnih investicija; Erozija nacionalnih suvereniteta i nacionalnih granica izazvana kao posledica brojnih meunarodnih ugovora; Razvoj globalnih finansijskih sistema; Porast uea multinacionalnih korporacija u svetskoj ekonomiji; Uveana uloga meunarodnih organizacija, poput Svetske trgovinske organizacije, svetske organizacije za zatitu intelektualne svojine, MMF i slinih. Kulturalne Vea meunarodna razmena u kulturi; irenje multikulturalizma i laki pristup kulturnim raznolikostima, na primer kroz izvoz filmova holivudske i bolivudske produkcije; Rast meunarodnih putovanja i turizma; Vea imigracija, ukljuujui i ilegalnu imigraciju. Stimulisanje i razvoj slobodne trgovine Dobara: o Umanjenje ili eliminacija carinskih stopa; olakavanje uvoznih reima; stvaranje slobodnih carinskih zona; o Smanjenje trokova transporta, posebno nakon razvoja prekookeanskog transporta u kontejnerima. Kapitala: o Umanjenje ili eliminacija kontrole protoka kapitala; o Umanjenje ili eliminacija povlastica, subvencija za lokalne preduzetnike i proizvoae. Zatita intelektualne svojine o Usaglaavanje zakona o intelektualnoj svojini (restriktivni trend); o Nadnacionalno priznavanje intelektualnih i patentnih prava (na primer, kineski patent priznat je i u SAD). Sve vei broj sluajeva koji se reavaju po meunarodnim zakonima i meunarodnim sudovima. Terorizam je takoe dobio odlike globalizacije i sve je vei broj napada u mestima koja nemaju direktnu vezu sa matinim zemljama inspiratora terorizma.

4. NEGATIVNOSTI GLOBALIZACIJE
Proces globalizacije u politikoj sferi obino se predstavlja kao proces u kome se drava, radi uspene integracije u meunarodnu zajednicu odrie klasino shvaenog suvereniteta usvajajui opte standarde prema kojima se rukovodi u unutranjoj i spoljnoj politici. Globalnim irenjem demokratskih vrednosti i reima, otvara se problem gubitka simetrinosti i podudarnosti odnosa izmeu onih koji donose politike odluke i onih na koje se te odluke odnose. Tanije, regionalna i globalna meupovezanost dovodi u pitanje tradicionalno reavanje kljunih problema demokratske teorije i prakse unutar nacionalne drave, a sam proces upravljanja moe da se istrgne iz okvira nacija drava. Svakako da nije reenje izgubiti dravu (nacionalni suverenitet) , ukinuti socijalnu funkciju drave, ponititi sopstvenu kulturu i identitet i razoriti prirodno okruenje. Ali, reenje nije ni izolacija, odnosno, autarkija 2, koja je po svemu sudei najgore reenje. Zemlje koje razvijaju svoju ekonomiju ne smeju odustati od svoje nacionalne strategije (strategije razvoja), moraju se izboriti, koliko to okolnosti dozvoljavaju, za ouvanje ekonomskog suvereniteta, kako bi iole drali konce sudbine sopstvene drave u svojim rukama i kako bi bili subjekti, a ne samo objekti ekonomskih zbivanja na meunarodnom planu, uz neizbeno prilagoavanje aktuelnim tendencijama i meunarodnim okolnostima. Zamerke koje se apostrofiraju kao negativnosti globalizacije su:

Globalizacija je neka vr sta konspiracije velikih kompanija protiv malih drava; Globalizacija je koncentracija trine snage u rukama nekoliko velikih korporacija; Globalizacija je avolje orue informacione tehnologije; Globalizacija je kompanija bet pravila; Globalizacija smanjuje radna mesta; Globalizacija podriva kulturne razlike; Globalizacija sniava radnike standarde, pretvarajui radnike zemalja u razvoju u robove; Globalizacija unitava ovekovu okolinu; Globalizacija se razvija na utrb malih kompanija i potroaa; Globalizacija proiruje razlike izmeu bogatih i siromanih.

Navedene negativnosti globalizacije stvorile su veliki broj kritiara i protivnika globalizacije. To su ideoloki i politiki veoma raznolike grupe i pokreti od zapatista i anarhistikih grupa, preko sindikata, socijaldemokratske i (neo)komunistike levice do klasinih konzervativaca i ekstremnih desniarskih grupa. Jednom reju, oni predstavljaju antiglobalistiki pokret.

gr. Ekonomski sistem u kome se potrebe podmiruju vlastitom proizvodnjom, bez uvoza.

5. ANTIGLOBALISTIKI POKRET
Antiglobalistiki pokret je termin koji se najee koristi da opie i uopti drutvene grupe koje protestuju protiv globalnih trgovinskih sporazuma, negativnih efekata slobodne trgovine na siromaan svet, ugroavanja ivotne sredine i meunarodnih vojnih intervencija, odnosno koji strahuju od negativnih posledica globalizacije. Antiglobalistiki pokret se sastoji od velikog broja pravaca i organizacija koje se suprostavljaju aktuelnim procesima globalizacije. Najae je izraen u otporima i protestima usmerenim prema globalnim ekonomskim procesima. Pok ret je heterogen i ukljuuje razliita, ponekad i suprotna gledita u ideologiji i strategijama otpora globalizacije. Delom, antiglobalistiki pokret svoju kritiku usmerava i prema politikim aspektima globalizacije, pre svega netransparetnosti demokratskih procesa koja, prema pristalicama pokreta, odlikuje pokuaje izgradnje sistema globalnog upravljanja ( globalne elite moi3). U domenu kulturne globalizacije, pristalice pokreta naelno kritikuju vesternizaciju i zalau se za ouvanje originalnih kulturnih identiteta (nacionalni identitet). Antiglobalistiki pokret je najradikalnije suprostavljen ideologiji neoliberalizma, i upravo najei protesti i kritike su usmereni protiv meunarodnih institucija koje, prema njemu, promoviu neoliberalizam, kao to su Svetska banka, Meunarodni monetarni fond (MMF), Svetska trgovaka organizacija i druge. Pokret se nalazi pod uticajem brojnih divergentnih ideologija, tako da okuplja pristalice najrazliitijih orjentacija, kao to su sindikalni aktivisti, feministkinje i feministi (feministiki pokreti), enviromentalisti i zeleni (ekoloki pokreti), anarhisti, komunisti, antikapitalisti ili reformski orjentisani prema kapitalizmu ( Tri put), protivnici genetskog inenjeringa (drutveni pokreti) itd. Ovakav diverzitet meu pristalicama antiglobalistikog pokreta donekle oteava posmatranje pokreta kao celine, odnosno za sada onemoguava koheretnu, afirmativnu formulaciju pokreta i njihovih ciljeva. Predstavnici antiglobalistikog pokreta su mnogi graanski aktivisti i dravni nacionalisti, tj. antiglobalisti.

Grupe sastavljene od pojedinaca koji poseduju veliki uticaj u oblasti politike, vojske, privrede, medija, kulture ili nauke, i koji na razliite naine formuliu svoje zajednike interese i utiu na globalnu politiku u cilju sprovoenja istih.

6. ANTIGLOBALISTI
Mnogi graanski aktivisti i dravni nacionalisti skreu panju na tetne posledice globalizacije. Oni imaju zajedniko ime, koje su mu dodelili mediji antiglobalisti. Taj pojam moe da deluje zbunjujue poto antiglobalisti mogu da dolaze iz sasvim suprotnih tabora, a mnogi osporavaju samo neke odlike globalizacije, ne i globalizaciju samu po sebi. Ipak, glavni argumenti antiglobalista se sastoje u tome da e neograniena globalizacija dovesti do cementiranja nejednakosti u svetu, da e siromane drave Treeg Sveta 4uiniti potpuno zavisnim od bogatih industrijskih drava, koje e zaustaviti njihov razvoj a ojaae multinacionalne korporacije, kojima je profit vaniji od nacionalnog interesa. Takoe, u zadnje vreme se kao antiglobalistiki argumenti sve ee spominju inteziviranja etnikih, verskih i rasnih sukoba kao posledica pojaanog protoka ljudi meu dravama. Neki od aktivista, na primer Noam omski, tvrde da je sam pojam anti-globalisti besmislen poto oni upravo ele da globalizuju pravdu. Istina, globalni pokret za pravdu ili pokret za globalnu pravdu bio bi precizniji naziv. Mnogi aktivisti su se ujedinili i pod sloganom drugaiji svet je mogu, koji je doneo nove pojmove, poput francuskog altermondijalizam odnosno alterglobalizam. Postoji mnotvo razliitih oblika anti-globalizma. Od zatite sopstvenog monopola, kriminalnih radnji do zaista iskrenih i humanih ideja. Najee, antiglobalisti smatraju da globalizacija nije donela one vrednosti i poboljanja kako se to smatralo, te da mnoge institucije koje deluju u ime globalizacije ne zastupaju interese radnike klase i siromanih u svetu. Ekonomski teoretiari fer trgovine tvrde da neograniena slobodna trgovina donosi vie koristi onima sa veim finansijskim uticajem (bogatima), a na raun nerazvijenih i siromanih. Mnogi antiglobalisti gledaju na globalizaciju kao promociju korporativnih memoranduma, koji imaju za cilj ogranienje prava pojedinaca u ime dobiti. Oni takoe tvrde da korporativna tela kroje politike nacija-drava. Neke antiglobalistike grupe tvrde da je globalizacija po svojoj prirodi imperijalistika. Da je jedan od glavnih uzroka rata u Iraku, te da vie doprinosi SAD nego zemljama u razvoju. Ovde je glavni argument migracija novca iz ratom zahvaenih teritorija u SAD. Najkonzervativniji tabor ine dravo -centrini nacionalisti koji se plae da e globalizacija izbrisati ulogu nacija u globalnoj politici. Oni pominju nevladine organizacije (NVO) kao izvrioce ove politike i krioce nacionalnih suvereniteta. Tipini predstavnik ovog pokreta je an Mari Le Pen.

Trei svet je pojam koji se odnosi na sve zemlje koje su ekonomski nerazvijene, ali su u razvoju. Potie iz vremena Hladnog rata, kada su ove zemlje formirale pokret nesvrstanih.

Neki analitiari smatraju da se iza propovedi o anti-globalizaciji krije zapravo antiamerikanizam, te da se napadaju ekonomski, politiki i kulturni elementi SAD. Na primer, amerike korporacije su najei predmet napada i kritika: ameriki Najk (Nike) je mnogo vie napadan od nemakog Adidasa. Slini stavovi postoje i u kulturi i nacionalnim proizvodima: francuska vina, kineski aj, japanska manga, takoe imaju dramatian i globalni rast i uticaj ali se ne smatraju "opasnim" poput Kokakole ili Holivuda. Mogue je da postoji veza izmeu opaaja "opasnosti" i intenziteta oglaavanja pojedinih brendova. Najiri sloj ljudi se opire nesputanoj globalizaciji ( neoliberalizam); lese fer kapitalizam, koje su posticale zapadne vlade 80ih (npr. Ronald Regan i Margaret Taer) i kvazi-vlada (npr. Meunarodni monetarni fond i Svetska banka) ne pokazuju dovoljno odgovornosti prema radnicima i irokim narodnim masama ve se najvie trude da udovolje interesima korporacija. Mnoge meunarodne konferencije, posebno grupe osam velikih (G8: SAD, Nemaka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Rusija) propraene su masivnim, esto nasilnim demonstracijama brojnih protivnika tzv. korporativnog globalizma. Ovaj pokret je veoma heterogen i ukljuuje verske zajednice, nacionaliste, leviare, ekologe odn. aktiviste za zatitu ivotne sredine, seljake, anti-rasistike grupe, liberalne socijaliste i druge. Veina ovih grupa ima reformistiki stav (trai humanije oblike kapitalizma), a neke su i revolucionarne (trae humaniji sistem umesto kapitalizma). Kritiari ovog pokreta smatraju da je ovakva razliitost u stavovima i ciljevima neozbiljna dok neki analitiari (npr. Noam omski) smatraju da snaga pokreta lei upravo u tome. Ovi protesti doveli su do izmetanja konferencija G8 iz velikih gradova u manja i slabije pristupna mesta odn. do lokacija u kojima je tee organizovati masovna okupljanja. Neki antiglobalisti zameraju trenutnoj globalizaciji da globalizuje novac i korporacije u isto vreme odbijajui da globalizuje ljude i sindikate. Dokaze za ovu tvrdnju nalaze u krutoj i neumoljivoj useljenikoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radnikih prava u mnogim zemljama u razvoju.

7. ISTORIJA POKRETA ANTIGLOBALISTA

Prihvaeno je da se istorija pokreta antiglobalista rauna od decembra 1999. godine, kada su prvi i sveobuhvatni protesti protiv novog svetskog finansijskog poretka, odrani u toku samita Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu. Januara 2001. godine u brazilskom gradu Port Alegri odran je Svetski socijalni forum na kome se okupilo vie od 11000 delegata iz 122 zemlje sveta, koji je postavio osnove pokreta antiglobalista. Od tada se prilaenjem novih politikih i drutvenih pokreta zamah akcija antiglobalista nepokolebljivo poveava. Pokret antiglobalista je prilino na zamahu dobio nakon izbora ora W. Bua za predsednika SAD, odnosno napada 11.septembra 2001. godine i zapoinjanja rata protiv terorizna, koji mnogi antiglobalisti vide kao pokuaj da se ciljevi globalizaci je provedu oruanim putem. Od tada se pod zastavu antiglobalista skupljaju predstavnici razliitih pokreta anarhisti, nacionalisti, lideri etnikih grupacija, lanovi kriminalnih sindikata . Svetska finansijska kriza 2008. godine obogatila je paletu antig lobalista parolom Okupiraj Volt Strit koja je irokim masama naroda SAD i Evrope, nastradalom zbog socijalno ekonomskih nevolja, postala vrlo razumljiva. Glavne parole protesnih akcija ostaju zahtevi svih:

Borba sa nepravednim novim svetskim poretkom i Svevlae transkontinentalnih korporacija i finansijskih institucija.

Pokret antiglobalista ima ne samo amerike, ve i posebne evropske korene. Jaanje snaga i uticaja antiglobalista kao glavnog kanala kojim se izraava drutveno nezadovoljstvo, pod uslovom da se tu ne podrazumevaju izbori, takoe svedoi o jaanju protestnog raspoloenja i u Evropi, to je direktno povezano sa krizom, koju preivljava itav sistem svetske bezbednosti. Evropsko drutvo je sve umornije od postojeih politikih modela, u okviru kojih na vlasti jedna drugu redovno smenjuju jedne te iste politike partije, koje se jedna od druge ne razlikuju ni po programima ni stvarnim delovanjem. A iznad svega toga se nadvila mainerija Evropske unije. Iako se pokazala kao nesposobna i za regulisanje regionalnih konflikta i za spreavanje finansijske krize, ona ipak redovno radi potrebe Evrope izvlai milijarde iz epova poreskih obveznika.

10

8. PROTESTI ANTIGLOBALISTA
SIJETL 1999. godine Masovne demonstracije u Sijetlu pred samit Svetske trgovinske organizacije (STO) i brutalna intervencija policije bili su u ii svetske panje manje zbog toga to su usled nereda svetski zvaninici, ukljuujui i generalnog sekretara UN-a Kofija Anana i dravnog sekretara SAD Madlen Olbrajt, bili zatoeni u hotelu i to je otvaranje Samita bilo odloeno. Medijsku senzaciju nije uinila veom ni Protesti antiglobalista u Sijetlu 1999.g. injenica da je tokom "Bitke za Sietl" (Battle in Seattle), kako je dogaaj nazvan, po prvi put od Drugog svetskog rata u nekom amerikom gradu uveden policijski as. Za raspad sistema i divljanje u Sijetlu "najzaslunija" je sudbina morskih kornjaa, ali ne treba potceniti ni ulogu retke vrste leptira na globalne ekonomske tokove. Demonstracije su, naime, pokazale da sa prestankom hladnog rata ne samo da nisu nestale sve ideoloke razmirice, ve su na povrinu izbili sukobi izmeu principa unutar jedne ideologije liberalizma. Naime, principi slobodne trgovine i potovanja ljudskih prava, stubovi savremene liberalne demokratije, esto se ukrtaju i u suprotnosti su jedni sa drugim, to naroito izlazi na videlo u pokuajima da se uredi svet koji se rapidno globalizuje. Na dan poetka Samita preko 25.000 mirnih demonstranata uputilo se ka stadionu gde je trajao miting sindikata. Prolazei pored trnog centra u srcu grada, uzvikivali su parole: "Mi smo stanovnici planete Zemlje!", "Spreimo prislini rad u zemljama Treeg sveta". Nevolje su nastale kada im se pridruila grupa anarhista poznata pod imenom Black block (Crni blok) iji su se pripadnici, obueni u crno i sa maskama na licima, zaleteli na radnje firmi Gap, svetski uvenog proizvoaa konfekcije i jo poznatijeg proizvoaa patika marke Nike. Razlog to su ove kompanije bile meta napada je to, navodno, obe koriste jeftinu radnu snagu pa i decu u zemljama Azije za proizvodnju skupih artikala. Na udaru se nala i najvei svetski proizvoa igraaka FAO Schwarz iz istih razloga. Demonstranti su pokuali da utiu na nasilnike uzvikujui: "Sramota", "Ne elimo nasilje", ali je grupica bila van kontrole. Nad gradom su ubrzo poeli da krue helikopteri, a na ulice ve prekrivene srom slile su se interventne brigade. Umesto da krenu da hapse omladinu, policija je upotrebila suzavac a, po tvrdnjama svedoka, i gumene metke.

11

ENOVA 2001.godine 27. samit grupe G8 je odran u Italijanskom gradu enovi, izmeu 18. i 22. jula 2001. godine. Taj sastanak je zasenjen tekim sukobima izmeu italijanskih snaga bezbednosti i antiglobalista, pri kojima je jedan demonstrant ubijen a vie stotina, zbog grubih intervencija policije, delom tee povreeno. Italijanski premijer Silvio Berluskoni je pozvao predstavnike G8 na samit u enovi. Dok su efovi drava i vlada najbogatijih drava sveta prisustvovali konferenciji u palati Doe (ital. Palazzo Ducale), zbog loih iskustava na prolim samitima, sprovoene su veoma stroge mere predostronosti, sa ciljem "umirivanja protesta". Italija je za vreme odravanja samita, suspendovala engenski sporazum i na granicama je vrila detaljne kontrole putnika i prtljaga. U samoj enovi je mobilisano 20.000 policajaca i karabinjera. Pre poetka samita su pojedini mediji i politiari upozoravali na opasnost eskalacije sukoba "kao u graanskom ratu". Italijanska policija je antiglobaliste napadala veoma grubo. Uhapen i povreen je veliki broj mirnih demonstranata. Mnogi od njih su neko vreme proveli u zatvoru Bolcaneto, kako su kasnije mnogi objavili, u pravnom vakumu, mueni, zlostavljani i delimino bez medicinske pomoi. Policija je pripadnike crnog bloka, koji su u najveoj meri bili odgovorni za nerede, najveim delom izbegavala. Primeena i dokumentovana je i saradnja policije i crnog bloka. Dogaaji na samitu G8 u enovi su i od nezavisnih organizacija, kao na primer "amnesti interneional" (amnesty international), otro osueni. Njihovi predstavnici su u kontekstu tih dogaaja, govorili o najteem ukidanju osnovnih demokratskih prava od strane dravnih organa od drugog svetskog rata.

Protest antiglobalista u enovi 2001.g.

12

ENEVA I LOZANA 2003.godine Policija u Lozani zabranila je najavljeni antiglobalistiki protest nakon to je grupa huligana demolirala benzinsku pumpu u kvartu sa ekskluzivnim hotelima, u kojima su odseli neki od dravnika koji e uestvovati na samitu G-8, koji j e poeti u Evijanu. Tokom noi, u Lozani i enevi, gradovima koji se nalaze na samoj granici sa Francuskom, dolo je do nereda tokom kojih su grupe huligana bacale molotovljeve koktele na gradsku skuptinu i razbijale izloge, uglavnom najekskluzivnijih butika, ali i knjiara i apoteka; policija je na to uzvratila suzavcem. Antiglobalistiki pokret, kao i brojne leviarske partije odmah su osudile vandalizam u Lozani i enevi, precizirajui da ne stoje iza tih nereda. U Lozani i enevi tokom popodne nije bilo veih grupa demonstranata, jer su svi potisnuti prema francuskoj granici. Nekoliko hiljada osoba okupilo se i u enevi, kao i u Anmasu, na francuskoj strani granice sa vajcarskom. Anmas, oblinja eneva i Lozana predstavljali su tako centre demonstracija. "Blokadama ovde (u Anmasu), Lozani i enevi, simbolino smo opkolili G 8", rekao je jedan od organizatora deavanja u Anmasu. U enevi, oko 4.000 demonstranata je, uz muziku i transparente na kojima je pisalo "ne imperijalizmu, ne ratu", zapalilo gume i podiglo barikade na pet mostova da bi spreili delegate da odu na trodnevni samit, a policija nije intervenisala, iako je postavila kordon i vodeni top.

Protest antiglobalista u enevi 2003.g.

13

9. ANTIGLOBALISTIKI PREDSTAVNICI Avram Noam omski omski je bio angaovan u politikom aktivizmu tokom njegovog celog punoletnog ivota i izraavao je miljenje o politici i svetskim dogaajima koji su bili iroko navoeni, publikovani i razmatrani. omski je redom osuivan da su njegovi pogledi oni koje moni ne ele da uju i iz ovog razloga je smatran amerikim politikim otpadnikom. Ovo su njegovi karakteristini pogledi: Mo je uvek nelegitimna osim ako se dokae kao legitimna. Vlast nosi breme dokaza. Ako ne moe biti dokazana, treba da se skloni. Vlast koja stavlja neke iznad drugih je nezakonita pod pretpostavkom slinom kao to je upotreba sile od strane nacije. Ne postoji velika razlika izmeu robovanja i izdavanja sebe vlasniku to on naziva ropstvom nadnice. On ovo osea kao napad na lini integritet koji unitava i naruava nau slobodu. On smatra da oni to rade u fabrikama trebalo bi njima i da upravljaju. Veoma stroga kritika spoljanje politike SAD. Posebno, izjavio je da osea dvostruke standarde vlade SAD, koji rezultuju masovnim krenjem ljudskih prava. omski je dokazivao da dok SAD mogu propagiraju demokratiju i slobodu za sve, SAD ima istoriju promocije, potpomaganja i saveznitva sa nedemokratskim i represivnim organizacijama i dravama. On je dokazivao da masovni mediji u SAD iroko slue kao deo propagande SAD vlade i korporacija, sa tri strane iroko isprepletane kroz zajednike interese. U poznatoj napomeni Volteru Lipmanu, Edvard S. Herman i omski su rekli da ameriki mediji proizvode pristanak meu publikom. Bio je protivnik globalnog rata SAD protiv droge, tvrdei da njegov jezik obmanjuje i upuuje na rat protiv odreenih droga. On se zalae za obrazovanje i prevenciju u spornom pitanju, nasuprot vojne i policijske delatnosti. Kritian prema amerikom kapitalistikom sistemu i velikom biznisu, on opisuje sebe kao slobodnog socijalistu koji saosea sa anarhosindikalizmom i veoma je kritian po lenjinistike grane socijalizma. On takoe veruje da vrednosti slobodnog socijaliste objanjavaju nacionalno i moralno postojano proirivanje originalnih, nerekonstruisanih, klasinih, liberalnih i radikalnih humanistikih ideja na industrijski kontekst. Posebno on veruje u visoko organizovano drutvo zasnovano na demokratskoj kontroli zajednica i radnih mesta. Dvadesetog septembra 2006. venecuelanski predsednik Hugo avez preporuio je knjigu omskog pod naslovom Vostvo ili opstanak: Ameriko traganje za globalnom nadmoi tokom njegovog govora na Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija.

14

an-Mari le Pen an-Mari le Pen (fr. Jean-Marie Le Pen; roen 20. juna 1928. u La Trinite sir Mer) je francuski nacionalistiki politiar. Bio je predsednik partije Nacionalni front do 16. januara 2011., kada ga je njegova ki Marin le Pennasledila. an-Mari le Pen je poslanik Evropskog parlamentra. Bio je kandidat za predsednika Republike Francuske na izborima 2007. Protivi se Evropskoj uniji, a usredsreuje se na francusku tradicionalnu kulturu i visoku stopu nezaposlenosti. Zalae se za ograniavanje imigracije u Francusku, vea ulaganja u odbranu, cenzuru kulture, uvoenje smrtne kaznei evroskepticizam. Le Pen je poasni graanin Zemuna. Vojislav eelj Dr Vojislav eelj roen je 11. oktobra 1954. godine. Doktorirao je na pravnom fakultetu u Beogradu. Od rane mladosti bio je angaovan u drutvenopolitikom ivotu tadanje Jugoslavije. Zbog svog politikog miljenja sedamdesetih godina doao je u sukob sa tadanjim vlastima, koje je okonano njegovim hapenjem. Od tada Vojislav eelj postao je jedan od vodeih disidenata u bivoj Jugoslaviji. Nakon izlaska iz zatvora nastavio je svoju politiku borbu, da bi poetkom devedesetih godina obnovio rad Srpske radikalne stranke i postao njen predsednik. Srpska radikalna stranka i dr Vojislav eelj od samog poetka graanskog rata zastupali su stav da ne postoji kolektivni zloin i kolektivna krivica ve samo individualni zloin i individualni poinioci na koje su ukazivali kad god su doli do informacija o njima. Istovremeno su stalno i dosledno osuivali akcije agresivnog globalizma koji je najvie uzeo maha delovanjima protiv palestinskog i irakog naroda. Vojislav eelj se otvoreno solidarisao sa borbom oba naroda. Kada je najavljena poslednja agresija Amerike na Irak, stranka je na inicijativu predsednika dr eelja organizovala masovni skup solidarnosti sa irakim narodom. Skup je stavio do znanja da bi dolaskom dr Vojislava eelja i Srpske radikalne stranke na vlast Srbija bila regionalni centar antiglobalistike borbe. Na to su reagovale SAD i njihove marionete u Beogradu zahtevajui od hakog tribunala da protiv dr Vojislava eelja podigne optunicu.

15

10.PRISTALICE ANTIGLOBALISTIKOG POKRETA

DRUTVENI POKRETI Organizovano, kolektivno, dobrovoljno i masovno delanje u okviru koga se lanovi pokreta zalau za specifine ciljeve. Najsaetija definicija bi bila definicija britanskog sociologa Botomora: " Drutveni pokret u najirem znaenju moe se odrediti kao kolektivna tenja da se u drutvu ostvare ili spree promene". Drutveni pokreti nemaju vrsto ideoloko utemeljenje, niti opte politike pretenzije, tj. ne bore se za vlast niti neposredno uestvuju u vlasti. Reavaju bitna drutvena pitanja i mogu biti znaajni akteri drutvene dinamike. Delanje je uvek praeno odreenom negativnom dimenzijom (protestom, poricanjem, revoltom, neprihvatanjem, oblicima nenasilnog otpora itd. Pojava drutvenih pokreta modernog doba obeleava konano dovrenje procesa razdvajanja politike drave od civilnog drutva i istovremeno uspostavljanje mosta izmeu njih. Najoptija podela drutvenih pokreta je na emancipatorske (koji proiruju polje ljud ske slobode i demokratije) i neemancipatorske (koji suavaju prostore slobode). S obzirom na drutveni sadraj i osnovne socijalne nosioce mogu biti: klasni, politiki, nacionalni (nacionalizam), populistiki, rasni, verski, kulturni, omladinski, sportski itd. Savremeni drutveni pokreti su: ekoloki, studentski, neofeministiki, mirovni, antinuklearni, za alternativnu tehnologiju i energiju, za alternativnu ekonomiju, graanske inicijative i pokreti za graanska prava i slobode, antipsihijatrijski itd. EKOLOKI POKRETI Drutveni pokreti koji se zalau za ouvanje ovekove sredine. Javljaju se ezdesetih godina XX veka, u periodu kada razvijene zemlje doseu dotada neviene stope rasta i ulaze u postindustrijsku fazu, a zemlje u razvoju (Trei svet) vre ubrzanu industrijalizaciju. Budui da su se tada osetile i prve posledice po svetski ekosistem, nauna istraivanja o posledicama efekta zelene bate, uestalih nuklearnih proba ili nestanka odreenih biljnih ivotinjskih vrsta su prodrla u iru javnost. Tako se, uporedo sa pokretima za ljudska prava, antinukleranim i feministikim pokretima, razvila drutvena svest (gotovo iskljuivo u zemljama razvijenog Zapada) o potrebi borbe za ouvanje planete. Formiraju se organizacije, poput Greenpeace-a (1971) iji aktivisti na nenasilan nain ometaju aktivnosti koje vode ka unitavanju ivotne sredine. Budui da je koncept za koji se zalau ekoloki pokreti opteprihvatljiv, uticaj koji oni imaju na politiki ivot je veliki. Krajem sedamdesetih, neki od pokreta (u Evropi) su se fuzionisali i transformisali u politike partije (najuspeniji u tome su nemaki Zeleni, nastali 1979). U meuvremenu su osnovne postavke ekolokih pokreta naelno usvojene, posebno u razvijenim zemljama, i sprovode se opsene mere da bi se izbegla ekoloka katastrofa na globalnom nivou (odrivi razvoj). Reavanje globalnog ekolokog problema esto je i stvar meudravne saradnje, i predstavlja jedan od integrativnih faktora koji ujedinjavaju planet.

16

FEMINISTIKI POKRETI Feminizam je drutveni pokret i doktrina koji se zalae za osloboenje ena od nasilja, seksizma i tradicionalnih enskih uloga (npr. domaice, supruge, majke, seksualnog objekta...) i za prihvatanje ene kao celokupne linosti. Pokret se takoe bori za ostvarenje ekonomske i po litike ravnopravnosti ena. Posebno se bavi ukazivanjem na postojanje opresije u svakodnevici, njenom predoavanju javnosti i tretmanu rtava. Ideja pokreta je ujedinjenje ena kako bi se prevaziladiskriminacija. U poetku je ogranien samo na ene, da bi istrajnou i samoemancipacijom poeo da ukljuuje i mukarce kao aktiviste. Poznat feministiki slogan "lino je politiko" ukazuje na to da pojedinana represija u kui, mua nad enom, stvara globalnu represiju u drutvu, mukarca nad enom. Feminizam, je naziv za skupinu ideologija, dakle radi se o feminizmima, i politikih pokreta kojima je cilj bio poboljanje poloaja ene u drutvu, odnosno izjednaavanje prava ena s pravima mukaraca. Feministiki pokret se ispoetka ispoljavao u dva oblika :

kao pokret za ravnopravnost u platama kao pokret za davanje prava glasa enama.

Kako je politika, a i ekonomska ravnopravnost ena postignuta u institucionalnom smislu, tako je i feminizam postepeno evoluirao u novu formu tzv. radikalnog feminizma. Feminizam se u poslednje vreme javlja i kao reakcija na porast neo-konzervativizma i verskogfundamentalizma, kojima je cilj vratiti tradicionalne institucije kao i tradicionalni poloaj ene u drutvu. Jedna od glavnih enskih borbi u mnogim zemljama je pravo na legalan, besplatan i dostupan pobaaj. Glavne tendencije u feminizmu 20 veka:

Radikalni feminizam - radikalne feministkinje istiu vanost akcije i protesta kao naina osvajanja enskog prostora i izgradnje enske kulture. Fokusi su muko nasilje nad enama, silovanje, ensko ropstvo i pornografija. Socijalistiki feminizam - socijalistike feministkinje naglaavaju nunost zajednie akcija sa drugim poltaenim grupama i klasama - anti-imerijalistikom pokretu, radnikim organizacijama, levim politikim strankama; a u novije vreme antiglobalizmu/alterglobalizmu, LGTB pokretu, sindikalnim grupama.. Rodno osloboenje nije mogue sve dokle su mo i bogatstvo u rukama nekolicine malobrojih i ekonomski samostalnih mukaraca. Liberalni feminizam - podravaju one feminstkinje koje veruju u postojei drutveni sistem, kog treba popraviti a ne ruiti. Zakonodavstvo je, smatraju, jedina metoda kojom e se uvesti rodna ravnopravnost, a najvaniji zadatak je podstai ene na obrazovanje i politiku participaciju.

17

11.KRITIKE NA RAUN ANTIGLOBALISTA

Prema antiglobalistima, svetsko trite e proizvesti sveopti rast siromatva na raun sve veeg bogaenja manjine bogatih. To je rezultat Marksovog predvianja i verovanja nastalog sredinom XIX veka u kojem on tvrdi da je kapitalizam apsolutno zlo, inkarniran u Sjedinjenim Dravama, kao id a se kroz njih i dalje ostvaruje. Marks je svoja predviana zasnivao na osnovu ubrzane industralizacije zapadne Evrope i Severne Amerike. Antiglobalisti dananjice su mnogo vie nego loi vidovnjaci. Njihov bes daleko prevazilazi granice legitimnog protesta, ii de ak do okvira prave brutalnosti. Ubijali su ljude simpatinim delatnostima poput bombardovanja Mekdonalds restorana. U Sijetlu, Nici, enovi i ostalim gradovima, buntovnici su unitavali imovinu vrednu milione dolara, napadali su funkcionere i Demonstracije u Nici 02.11.2011.g. policiju. Antiglobalisti su pokuavali da demokratiju zamene despotizmom rulje, vodei se brutalnim pravilom das u ulini demonstranti legitimniji od izabranih vlada. Gde god das u delovali, ciljevi sui m bili da spree susrete elnika drava ili dravnih funkcionera. Kao i drugi totalitaristi, oni ideje koje su u suprotnosti sa njihovim parolama smatraju zloinakim. Antiglobalisti nemaju ambiciju da program prilagode demokratskom duhu, iz prostog razloga to nemaju program, koherentnu ideju ili injenice na svojoj strain. Zato taj antikapitalistiki i antiameriki bubanj tako uplje zvui. U enovi (2001.g.) su se viorile crvene zastave ukraene srpom i ekiem, portret e Gevare i akronim za crve ne brigade. Antiglobalisti su esto nekoherentni. Doneli sun emir u Sijetl (1999.g.) u ime borbe protiv divljeg kapitalizma kojim profitiraju samo bogati. A u Sijetlu se sastala Svetska trgovinska organizacija (The World Trade Organization WTO), koja ima ulogu da pedatno nadgleda ekonomske transakcije, kako bi ih spreile da budu divlje. Nema zemlje u svetu koja nije eljna lanstva u WTO, a najsiromanije zemlje sveta svakako to najvie ele. U enovi su huligani demolirali fasade banaka jo pre nego to je konferencija i poela, govorili su o svojoj pobuni protiv bogatih zemalja koji ne brinu o siromanijim zemljama sveta. Meutim, pravi cilj tog samita, protiv kojeg su se oni borili, bila je upravo pomo tim siromanim zemljama. Osam vodeih industrijskih drava se sastalo da raspravlja o pomoi razvoju ekonomije na junoj hemisferi, kao i o stvaranju globalnog fonda iz kojeg e se finansirati medicinska kampanja protiv side, malarije, tuberkuloze, posebno u podruju podsaharske Afrike. Konferencija u Kvebeku (2001.g.) organizovana je sa ciljem da se isplanira temelj za jedinstveno ameriko trite, koje bi otvorilo puteve za proizvode siromanijih junoamerikih zemalja ka tritu bogatih severnih zemalja, tj. Sjedinjenih Drava i Kanade, ali su mladi, bogati, revolucionarni protestanti upali i rasturili tu konferenciju i na taj nain uzurpurali sastanak, iji je cilj bio da se siromanim zemljama ponudi slobodna trgovina. Tim potezom oni se zapravo postavljaju kao neprijatelji siromatva u svetu.
18

12. ZAKLJUAK ivot nam nigde ne nudi izbor izmeu alternative od kojih je jedna sasvim dobra, a druge iskljuivo loe. Deo gorine ivota sastoji se u nunosti izbora izmeu razliitih nesavrenih a ponekad ba sasvim loih reenja, pa je to situacija koja iz iskuje objektivnost, razboritost i mnogo intelektualnog napora da se doe do nekakve rezultante, koja nee biti ba previe nezadovoljavajua, iako e daleko biti od savrenstva. Prilikom izrade ovog rada trudio sam se da objektivno predstavim vrline i mane i jednog i drugog pokreta, sa neutralne take gledita i bez favorizovanja bilo koje ideologije sa ciljem da predstavim mogunosti izbora zasnovane na relevatnim injenicama. Svako od nas ima pravo da izabere pravac i put kojim eli da ide, da izabere svoje politiko i ideoloko opredeljenje, a da pri tom ne ugroava prava i bezbednost ostalih neistomiljenika i pripadnika drugih ideologija. U ovom sluaju izbor se sastoji izmeu globalizacije i antiglobalizacije. Svaki od ova dva izbora ima svoje prednosti i mane i nijedno od ta dva izbora nije idealno reenje za budunost oveanstva. Pravi izbor je negde izmeu.

19

LITERATUTA
1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) 9) 10) sr.wikipedia.org/sr/Antiglobalistiki_pokret; sr.wikipedia.org/sr/Globalizacija; sr.wikipedia.org/sr/Noam_omski; sr.wikipedia.org/sr/an-Mari_le_Pen; http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=seselj an Fransoa Revel Antiglobalizam = Antiamerikanizam,2007.g.; Petar Iskenderov Kako je antiglobalizam postao ogledalo sveta koji se menja; Vladislav Panov Svet u otporu globalizacije, 2011.g.; Grupa autora Aspekti globalizacije; Milan Suboti Kritike procesa globalizacije: primer Rusije i Srbije.

20