Zlatko Krili

ZATO MENE SVI ODGAJAJU

Uvijek me zanimalo to se skriva iza rijei odgoj. to zapravo ona znai? Odgoj? esto sam sluao starije
kako je izgovaraju, ali nikada nisam uspio dobiti toan odgovor na pitanja o njezinu znaenju. Nitko nije
znao ili nije htio priznati da zna. Nedavno sam, na alost, saznao. Tog smo se dana Marko i ja igrali lovaca.
Lutali smo nepreglednim stepama i neprohodnim dunglama sa spremnim pukama. Lovili smo sve to se
micalo. Ve smo ulovili tri tigra i jednog lava kad je, bez ikakva razloga, prsnulo staklo na prozoru kue
susjede Ivanke.
- Tko je to uinio? - izjurila je susjeda iz kue.
- Ja... - priznao je Marko.
Nije nita drugo ni mogao jer nas je obojicu drala za ui.
- Nismo htjeli razbiti va prozor - promucao sam. - Nismo njega gaali.
- Nego?
- Gaao sam vau maku na prozoru - ree Marko.
Na to je pobjesnjela. Opalila je Marku uku. Htjela je i meni, ali je promaila.
- Kako ste neodgojeni! - vikala je za nama. - Rei u to vaim roditeljima.
Naveer sam, skriven iza zgrade, sluao kako Markov tata odgaja mog prijatelja. Tako ga je odgajao da se
Markov pla uo tri ulice dalje, a sutradan je bio pun masnica. Kao da ga je netko poprskao tintom, sav je
bio plav. Odgajati, dakle, znai tui. Odgojiti je ljepi izraz za isprebijati. Od tada saaljevam deka zakojeg
mi kau:
- Vidi kako je on lijepo odgojen!
Odmah traim masnice po njegovu licu. Jadnik. Tako mlad, a ve tako odgojen.
- I ti bi trebao biti kao on - govore mi pokazujui pristojne, odgojene deke.
- Neu nikada, obeajem! - odmah se uplaim. - Neu nikada biti kao on, samo me nemojte tui.
Zato djecu tuku kad neto skrive, a odrasle ne? Kad je moj ujak razbio vazu, mama je samo rekla: - Pazi
malo! Da se to meni dogodilo, bilo bi drukije, zato sam i rekao mami:
- Sad ga istuci!
- Koga?
- Ujaka.
- Zato?
- Zato to bi mene za istu stvar istukla.
- On je ve odrastao.
- Ba zato! Odrastao je pa moe bolje paziti.
- Ima mali pravo - nasmije se ujak. - Istuci me. Mama se samo smijala i nije ga istukla.
- To nije poteno - rekoh.
- Joj, ti pria o batinama kao da te ja svaki dan tuem - rekla je mama.
- Ti ne - rekao sam i pogledao svoja dva starija brata. Darka i eljka.
U naoj kui odgoj je tekao uvijek istim redom. Uvijek je bilo ovako: Ja bih neto napravio, bilo to, ali
neto zbog ega bi me mama trebala odgajati. Ona bi uzela ibu i krenula prema meni.
- Ne ini to - govorio sam joj povlaei se prema kutu. - Kasnije e ti biti ao, znam ja.
- Ve sada mi je ao, ali moram - i dalje se prijetei pribliavala.
- Ma, ne mora...
- Moram.
- Nemoj, molim te. - Bio sam u kutu i vie se nisam imao kamo povui. U posljednjem trenutku, uvijek u
posljednjem trenutku, dok se ve dizala ruka sa ibom, odnekud bi se pojavila moja baka. Voljena baka.
Pojavila bi se kao dobra vila. - Nemoj ga - rekla bi baka.
Mama bi se na trenutak okrenula da baki objasni kako ipak mora, a meni je to bilo dovoljno da pobjegnem u
dvorite. Tu bi me uvijek uhvatila ona dvojica, Darko i eljko.
- Balonja, to si opet napravio? -rekli bi i na brzinu me temeljito odgojili.
Onda bih ja, plaui, otiao u kuu i rekao mami da su me oni istukli. Onda bi mama istukla njih zato to su
istukli mene. Onda bi oni istukli mene zato to sam rekao mami da su me istukli, pa je ona zbog toga istukla
njih. Onda bih ja rekao mami da su oni istukli mene zato to je ona istukla njih zbog toga to su oni istukli
mene, pa bi ih mama istukla. Onda bi oni opet mene... Ja bih onda opet... Pa bi mama njih opet... Pa bi oni...
Pa bih ja... Pa bi mama... Tako smo se cijele dane odgajali. To bi trajalo toliko dugo dok se svi nismo
umorili, ili dok se Darko i eljko ne bi poeli meusobno odgajati, ili dok mi mama ne bi priprijetila to
tuakam. Ponekad sam bio toliko odgojen da sam jedva hodao. Na alost, nisu me odgajala samo braa.
Jednom me na igralitu iza kole izodgajao jedan deko iz petog razreda. Ja sam to rekao Darku i eljku, pa
su oni za vrijeme odmora odgojili njega.
I u naem se razredu vrlo esto meusobno bavimo odgojem, a i neki nas nastavnici ponekad odgajaju.
- Batina je izala iz raja! - kau stariji. Ja im vjerujem.
Naravno da je batina izala iz raja. Jer, da je tamo ostala, to vie ne bi bio raj.