Professional Documents
Culture Documents
1
ТОК ЧАСА
2
9. Зашто у томе није успео? других ученика;
10. Шта се догодило на крају бајке? повезује градиво;
11. Наведите сестрине особине. записује у свеску
12. Ко је у бајци награђен, а ко кажњен? најважније делове
13. Наведите поуке бајке Шест лабудова. обрађеног садржаја.
Изглед табле
3
Особине маћехе и свекрве: љубоморне, завидљиве, охоле, дволичне, неискрене,
сурове, грубе, зле
Идеје: Ко зло чини, и дочекаће га.
Ко добро чини, боље дочека.
Шта ко жели, томе се и нада.
Језик горе може посећи него мач.
Конац дело краси.
4
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 82
5
ТОК ЧАСА
Изглед табле
6
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 83
7
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА
8
2. група: Необични празници код нас и у свету
Главни део часа (25 минута)
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, Прати упутства
одговара на питања ученика, мотивише ученике, прати рад наставника;
ученика. одговара на питања;
Коментарисање илустрација и читање примера са 80. стране пише;
уџбеника. слуша одговоре
других ученика;
Ученици раде 2. задатак на 81. страни. Провера задатака.
износи резултате
Учитељ/учитељица објашњава како се пишу имена празника, свог рада и своја
наводећи примере. запажања;
Ученици раде преостале задатке на 82. страни. Провера самостално (или уз
задатака. помоћ
Учитељ/учитељица чита о необичним празницима (Прилог учитеља/учитељице)
1). решава задатке;
(Ученици могу да користе и интерактивне садржаје) чита своје одговоре;
анализира и
упоређује их са
Задатак – Празници одговорима других
ученика, закључује;
повезује градиво;
Интерактивни приказ – Имена празника
припрема изложбу,
слаже
Интерактивни приказ – Међународни празници картице/слагалицу.
Изглед табле
9
Писање назива празника
Истраживачки задаци:
1. Верски празници у Србији 3. Нова година код нас и у свету
2. Необични празници код нас и усвету 4. Предлажем да славимо и...
10
Прилог 1:
Дан за грљење мачака
Најзад су и мачке добиле свој дан. Кућни љубимци вероватно не знају шта је то
грубост, али луталицама је то, нажалост, познато. Сада уместо повика Шиц! и гађања
свим и свачим, бар 3. маја све мачке заслужују лепе речи и мало нежности. Под
слоганом „Загрли своју мачку” поштоваоци животиња и љубитељи ових
четвороножних ловаца на мишеве у америчкој савезној држави Алабами први су 3. мај
одредили за празник мачака.
Дан смеха
Готово сви знају да је „смајли” мали округли знак жуте боје
који приказује насмејано лице. Чим га је 1963. године
осмислио амерички дизајнер Харви Бол, знало се да ће
освојити цео свет и да ће сваком измамити осмех. Тако је и
било. Знак насмејаног лица, добродушан и опуштајући, био је
и остао симбол среће за све генерације. А онда је добио и свој
дан. Творац знака прогласио је 1999. године трећи дан октобра
за Дан смеха.
Дан чоколаде
Дан чоколаде први пут је обележен у Музеју чоколаде у
Келну, када је клуб произвођача овог слаткиша свечано
приказао велики избор разних врста ове посластице с
намером да потрошачима омогући да сазнају што више о
понуди на тржишту, али и о настанку чоколаде,
производњи и разликама међу чоколадама. Дан чоколаде је
10. октобар.
11
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 84
12
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Учитељица/учитељ започиње час подстицајним питањима: Осмишљава и
Који празник ускоро прослављамо? Како се осећате када га организује рад,
ишчекујете? На који начин га прослављате? Како га честитате започиње и води
једни другима, а како члановима своје породице? Да ли пишете разговор.
честитке и да ли добијате честитке од некога? Данас често
шаљемо поруке мобилним телсфонима и на тај начин
честитамо овај празник.
13
Изглед табле
14
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 85
15
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Учитељ/учитељица подстиче ученике на рад и позива их да Слушају, учествују
се припреме да погледају цртани или анимирани филм у разговору,
снимљен према тексту Гримове бајке (Трнова Ружица, сарађују.
Матовилка, Мачак у чизмама, Ивица и Марица, Снежана).
Учитељица/учитељ подстиче ученике да говоре о својим
утисцима и запажањима. Ученици који нису гледали цртани
филм слушају излагања својих другова и тако се подстиче
њихова радозналост за гледање филма на часу.
Разговор о утисцима учитељица/учитељ подстиче следећим
питањима:
Како сте доживели филм који је инспирисан Гримовом
бајком? Шта вам је у њему било најзанимљивије? Наведите
делове филма који су оставили најснажније утиске на вас.
Шта вас је посебно орасположило? Наведите сцену која вам
је била посебно духовита. Наведите шта вас је у филму
растужило. Објасните зашто.
Изглед табле
16
Гледање цртаних филмова снимљених према Гримовим бајкама
17
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 86
18
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА
19
Песму коју смо управо отпевали написао је песник
Војислав Илић. Данас ћемо читати још једну лепу песму о зими,
коју је написао песник Душан Васиљев.
Душан Васиљев (1900–1924) стварао је у првој половини
XX века. Врло млад упознао је страхоте Првог светског рата
(1914–1918). У својим песмама изразио је снажна антиратна
расположења и револт због неправде, насиља и страдања људи.
Домовина је једна од његових најлепших родољубивих песама.
Песме су му објављене у збиркама: Изабране песме (1932) и
Песме (1950).
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли и
позива ученике да отворе читанку У свету речи на страни 14. и
15.
Главни део часа (30 минута)
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања), Прати упутства
објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже наставника; чита и
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених пише; одговара на
задатака, мотивише ученике за рад и прати њихов рад. питања; самостално
Изражајно и интерпретативно читање песме Зима. (или уз помоћ
Учитељица/учитељ чита песму, а ученици пажљиво слушају. учитеља/учитељице)
Читајући песму, учитељица/учитељ се труди да ученици решава задатке;
доживе песму и разумеју њено значење. слуша одговоре
других ученика;
износи своја
Звучни запис – Зима запажања;
Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке анализира и
да разговарају о утисцима и осећањима које је у њима закључује;
побудила ова описна песма и да покажу како су је разумели. чита своје одговоре;
анализира их и
1. Како вам се допала песма? упоређује са
2. Какво ресположење је у вама изазвала? одговорима других
3. Шта песник описује у току зиме? ученика;
4. Шта вам се у њеном опису допало? повезује градиво.
5. Шта је на вас оставило најјачи утисак?
Разговор о разумевању песме Зима
1. Наведите речи којима је зима оживљена у песми.
2. Које боје преовлађују у њеном опису?
3. Како птице и дивље животиње доживљавају зиму?
4. Опишите изглед првих пахуљица и шумице.
5. Шта ће се све појавом првог снега променити у природи?
6. Који звукови ремете тишину у описаном зимском
пејзажу?
7. Шта је први снег најавио?
8. Запазите колико у песми Зима има строфа.
9. Од колико стихова се састоји свака строфа?
10. Прочитајте речи које се римују.
11. Шта се постиже употребом поређења и
персонификације у песми Зима?
Ученици запажају да је у песми описан први снег, који је
20
прекрио шуме, долине и брегове. Зима је приказана као живо
биће. Она је обукла бело одело, а земља уморно дрема.
Крупне, снежне пахуљице као небеске птице падају и
прекривају све. Животиње су побегле у своја склоништа и
сачекаће да прође хладна зима.
Ученици откривају да се песма Зима састоји од четири строфе и
да у свакој строфи има пет стихова. У песми се римују речи у
другом и петом стиху и трећем и четвртом стиху: брег – снег,
мала – задрхтала, збег – снег, дрема – нема, пре – ње, глава –
заборава, брег – снег, тице – пахуљице.
21
Занимљивости – О ињу / О зими
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин
указује ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му
даје довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба
да промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: прочитати песме Душана Радовића у
читанци У свету речи на стр. 78–83.
Изглед табле
23
ПРИЛОГ 1
ПТИЦЕ
Птице имају сталну телесну температуру. Њима зими није толико хладно напољу. Перје
и паперје штити њихово тело од хладноће. Међутим, глад покреће многе птице да сваке
године крену на дуга путовања. Птице које се хране бубицама, воћем, рибама и
рачићима морају кад дође зима да одлазе у топлије крајеве. Птице које се хране
зрневљем имају довољно хране током читаве године и немају потребе да се селе.
Међутим, и њима је потребно зими оставити храну (зрневље, мрвице хлеба, парче
сланине) како би им било лакше да презиме.
24
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 87
25
ТОК ЧАСА
Белешка о песнику
Душан Радовић (1922–1984) био је песник и приповедач,
писац радио и телевизијских драма. Објавио је следеће књиге:
Капетан Џон Пиплфокс, Поштована децо, Смешне речи,
Причам ти причу, Вукова азбука, Црни дан. Сабране песме
објављене су му у четири књиге: Понедељак, Уторак, Среда и
Четвртак (1983). Телевизијска серија На слово, на слово
26
емитована је 1963–1964. године. Аутор је и Антологије српске
поезије за децу (1984).
Најава наставне јединице
27
ока, немилосрдан је, опак, прождрљив и незасит.
Ученици откривају да се у песма Страшан лав римују речи: лав
– сав, јео – део, зао – знао – избрисао, Брана – дана.
28
Разговор о непосредном доживљају и разумевању песме
Плави зец
1. Опишите како замишљате плавог зеца.
2. Које он има особине?
3. Шта све уме да ради?
4. По чему је он све посебан?
5. Шта ловац намерава да уради са њим?
6. Коју особину он испољава?
7. Шта вас је више зачудило: зец који се чешља и умива или
дечак који се од умивања разболео?
Ученици износе своје утиске и размишљања поводом
прочитане песме.
Ученицима ће се допасти духовитост садржине, описи
необичног понашања животиња, невероватне ситуације у
којима су се нашле и разумљивост лексике. У разговору са
учитељем/учитељицом тумачиће поменуте песме и истицати
њихове доминантне књижевноуметничке карактеристике.
Изглед табле
29
Душан Радовић: „Песме” (избор)
30
ПРИЛОГ 1
ЛАВ
Лав се назива краљем животиња. Има велику гриву и тежак је око 180 килограма. За
разлику од лавица, у лов увек иде сам. Храни се антилопама, мишевима, мајмунима,
змијама и птицама.
МАЧКА И МИШ
Мачка је спретна животиња која лови мишеве. Преде кад је задовољна. Мјауче када је
гладна или жедна. Ако се уплаши, фркће, а длаке јој се накостреше на леђима. Мачке и
мишеви су љути непријатељи. Мишеви морају бити веома обазриви да их не би уловиле
брзе и спретне маце. Када је миш уплашен, он испушта мирис којим друге мишеве
упозорава на опасност. Тако им помаже да се на време сакрију или побегну.
Мачка добро види и чује у мраку. Уши јој се трзају и померају да би могла да чује из
ког правца долази звук.
ЗЕЦ
Зец је веома плашљива и брза шумска животиња. Има велике уши, дуге задње ноге и
кратак реп. Зуби му непрестано расту и зато он мора стално нешто да грицка. Највећи
непријатељи зецу у природи су лисица, вук и ловци. Веома је обазрив и настоји да на
време открије опасност и побегне. Зато зец стално њушка. Када се нађе у опасности, зец
нагло поскочи и брзо појури цик-цак. Та његова брзина и окретност му помажу да
побегне на време и избегне неприлику.
31
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 88
32
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Упознаје ученике са наставном једницом која ће се обрађивати Слуша, припрема се
на часу, води разговор, објашњава, одговара на питања, за рад, одговара на
мотивише ученике и прати њихов рад на часу. питања
Учитељица/учитељ пушта ученицима да чују музичку обраду учитељице/учитеља.
песме Здравица.
Данас ћемо у Радној свесци читати још неке песме Душана
Радовића и одговарати на питања. Отворите стр. 117.
Учитељ/учитељица бележи назив наставне јединице на табли.
Главни део часа (30 минута)
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања), Прати упутства
објашњава, пише на табли, одговара на питања ученика, помаже наставника; чита и
ученицима да повезују градиво, проверава тачност урађених пише; одговара на
задатака, мотивише ученике за рад и прати њихов рад. питања; самостално
Ученици читају песме Здравица, Тужне ђачке исповести, (или уз помоћ
Зашто постоје мишеви, Мали живот Душка Радовића из учитеља/учитељице)
Радне свеске и решавају задатке. решава задатке;
слуша одговоре
Ученицима ће се допасти духовитост садржине, описи других ученика;
необичног понашања животиња, невероватне ситуације у износи своја
којима су се нашле и разумљивост лексике. У разговору са запажања;
учитељем/учитељицом тумачиће поменуте песме и истицати анализира и
њихове доминантне књижевноуметничке карактеристике. закључује;
чита своје одговоре;
Учитељица/учитељ проверава исправност урађених задатака. анализира их и
упоређује са
одговорима других
ученика;
повезује градиво.
Завршни део часа (5 минута)
Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној Слуша, пише,
читанци У свету речи. Учитељ/учитељица континуирано и на повезује, износи
примерен начин указује ученику на квалитет његовог утиске о часу,
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне поставља питања,
повратне информације, подстицајне за даље напредовање бележи шта има за
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће домаћи задатак.
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који
су имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Изглед табле
33
Песме: „Здравица”, „Тужне ђачке исповести”, „Мали живот”, „Зашто постоје
мишеви”
34
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 89
35
ТОК ЧАСА
36
Ученици су за домаћи задатак имали да науче напамет разговору.
шаљиву песму по избору и припремају се да је на часу
изражајно и интерпретативно рецитују.
Главни део часа (30 минута)
Ученици изражајно читају и рецитују једну шаљиву песму по Изражајно и
избору. Образлажу зашто су одабрали одређену песму и интерпретативно
изражавају утиске о њој. рецитује песму по
избору; прати
Процењивање изражајности и усвојености изражајног
упутства
казивања. наставника;
одговара на питања;
слуша одговоре
других ученика;
износи своје
запажање;
анализира и
закључује;
самостално (или уз
помоћ
учитеља/учитељице;
анализира и
упоређује са
рецитовањем других
ученика.
Завршни део часа (10 минута)
Слушање звучних записа Радовићевих песама у дигиталној Слушају, износе
читанци. утиске о часу,
постављају питања.
Изглед табле
Лирске песме
37
Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-
ла?
38
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 90
39
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА
40
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати Слуша, чита,
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на учествује у
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. разговору и у игри,
Игра СЛАГАЛИЦА: Учитељ/учитељица је претходно одговара, анализира
припремио/-ла картоне и поређао/-ла их на прве клупе. утиске, сарађује.
Ученици покушавају да открију речи које се могу саставити
од датих слогова. На пример: СЕ-, ЛО, МА-, МА, МА-, ТЕ-,
МА-, ТИ-, КА итд. Ученик који је од датих слогова саставио
реч излази пред таблу / таблу од плуте и премешта слогове и
саставља реч да би је остали ученици видели и записали у
своје свеске. Тако добијена реч остаје на табли. (Ова игра
може се играти и на другачији начин: ученике поделити у
групе, па на клупама ређати слогове, а затим састављати
речи.) Ученици у свеске записују понуђене слогове и речи
састављене од њих.
Један од ученика отпева песму „Плива патка преко Саве”
полако, разлажући речи на слогове (може и нека друга песма
лаганијег ритма да би се добро чули/запазили слогови).
Понављање: Шта је слог? Како се речи деле на слогове?
41
Завршни део часа (5 минута)
Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном Слуша, пише,
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво, задаје им повезује, износи
домаћи задатак, говори о важности правописне културе и о утиске о часу,
практичној примени наученог. Учитељ/учитељица континуирано поставља питања,
и на примерен начин указује ученику на квалитет његовог бележи шта има за
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне домаћи задатак.
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Издвајање основних правила поделе речи на крају реда.
Изглед табле
Речи које имају један слог не растављају се: сат, кош, број, лист.
42
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-
ла?
43
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ
Прилог 1
1. Усправним цртама подели речи на слогове:
СОБА МИЛЕНА НИКОЛА МАТЕМАТИКА НАПИСАТИ
ЗАПАМТИ И ОВО
У латиници се не раздвајају двојна слова: lj, nj, dž.
Правилно је:
vo- dživ- а не vol- dživd-
lja džan ja žan
3. Како се назива правописни знак који се употребљава при растављању речи на крају
реда? Напиши га. ____________________________________________________
5. Потражи у својој читанци или у некој другој књизи примере растављања речи на
крају реда. Запиши неколико примера.
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
Решења:
1. СО|БА, МИ|ЛЕ|НА, НИ|КО|ЛА , МА|ТЕ|МА|ТИ|КА, НА|ПИ|СА|ТИ, КУ|ХИ|ЊА,
ЗА|МИ|СЛИ|ТИ, ПРЕ|СЛУ|ША|ТИ, ТЕ|ЛЕ|ФОН; 2. б); 3. цртица, -; 4. та-ва-ну, Ми-
шић, Чуч-нуо, је, ни-је.
44
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 91
45
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА
46
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, Прати упутства
одговара на питања ученика, мотивише ученике, прати рад наставника;
ученика. одговара на питања;
Ученици читају текстове са 88. стране уџбеника и одговарају пише;
на питања у вези са њима. слуша одговоре
(Ученици могу да користе и интерактивне садржаје) других ученика;
износи резултате
свог рада и своја
Звучни запис – Писање сугласника Ј 1 запажања;
самостално (или уз
Звучни запис – Писање сугласника Ј 2 помоћ
Учитељ/учитељица објашњава правила писања сугласника Ј, учитеља/учитељице)
наводећи питањима ученике да сами дођу до закључака. решава задатке;
Ученици раде 1, 2. и 3. задатак са 89. стране. Провера чита своје одговоре;
тачности урађених задатка. анализира и
Ученици решавају укрштеницу са 89. стране. Провера упоређује их са
укрштенице. одговорима других
ученика, закључује;
повезује градиво.
Задаци – Писање сугласника Ј
Задатак – Укрштеница
Изглед табле
Писање сугласника Ј
47
фиока, попио, замислио
мајица, историја, историјски
48
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 92
49
ТОК ЧАСА
Изглед табле
Правописна вежба
50
51
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ
ПРИЛОГ 1
ПРАВОПИСНА ВЕЖБА
а) б)
„Чудно питање: „ – Могули знати са каквим намерама? –
Дали кромпир цвета? – Неможе те. –
Не бих се чудио и да цвета!
Шта све нецвета у башти лета? – А ако позовем вашег оца? –
Од сунца до сунцокрета – Ни онда. Нигде непише да се не смеју
– све цвета,
била би штета пуштати бркови. –
да кромпир не цвета!” (Душан Радовић, „Бркови”)
(Душан Радовић, „Да ли кромпир цвета”) ________________________________
___________________________________
_______________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
3. Прочитај поруку коју је Марко послао Даници. Једна реч у поруци није правилно
написана. Прецртај ту реч и на линији испод напиши је правилно.
5. У следећим реченицама налазе се речи које садрже слово Ј. Неке од њих написане су
52
погрешно. Прецртај их и на линије напиши правилно.
53
Решења:1. а) Да ли, не цвета; б) Могу ли, не можете, не пише; в) Eskimi su narod
mongolske rase koji živi na ledenim obalama arktičkih mora, pretežno na severu Amerike, na
Grenlandu i Aljasci. Eskimi se najviše bave ribolovom i love foke, morževe, pa i kitove.; 3.
Đorđe; 4. На пример: Јанко, Маријана, крој; 5. а) Заједно; б) којима; в) хигијена; г)
мајица; 6. а) виолиниста; б) пијаниста; 7. а) Знаш ли где се родио Јован Јовановић
Змај?; б) У нашој библиотеци можеш пронаћи и Политикин забавник.; в) Змија
испушта отров када уједе. Змијски отров је опасан.; г) Врати, Марија, мајице у
фиоку! 8. дечи, боица, Шумадиа, линиа, бијо; 9. РА-ЧУ-НА-ТИ, ТРА-ВА, ВА-ЉЕ-ВО,
РА-ДИО, ПЕТ.
54
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 93
55
ТОК ЧАСА
56
Домаћи задатак: 1. Исправак нетачних задатака са наставног
листа
2. Подвуци придеве у химни Србије – „Боже, правде” – и одреди
им врсту (текст химне можеш пронаћи у Уџбенику Музичке
културе).
Изглед табле
57
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛ
Прилог 1
58
ПРИПРЕМА ЗА ПОЛУГОДИШЊИ ТЕСТ
3. Допиши глаголе у одговарајућем облику. У загради је дат глагол, као и време у којем
га треба написати.
а) Марија, не ________________о њима лоше. (ГОВОРИТИ, садашње време)
БОЈЕ ПРИРОДЕ
59
60
Решење:
1. висибаба, ветар, лубеница, мравињак, књига; именицама; 2. а) детињство, слика,
априла, априла, радост, празника, снови, крила; б) мушком роду, множине; 3. а)
говори, б) ће показати, в) су учествовали; 4. а) плав, небески, зелен, црвена, црна,
жути, сунчеви, сјајни, бели, снежни, бајни, розе, сив; б) снежни; небески, сунчев; в)
описни;
5.
Именица Врста именице Род именице Број именице
Давид властита мушки једнина
сребро градивна средњи једнина
цвеће збирна средњи једнина
браћа збирна женски једнина
љуљашке заједничка женски множина
б) Тачна је прва тврдња; 8. а) сања; б) не верују; в) ћемо рећи / рећи ћемо; г) ниси
устао/-ла; 9. Основни: седам, седамнаест; Редни: први, трећи, стоти, осми.
61
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 94
62
ТОК ЧАСА
63
Растко Немањић, то јест светогорски монах Сава, рођен је око
1175. године, а умро је 1236. године у Великом Трнову у
Бугарској. Био је најмлађи син Стефана Немање. Имао је
браћу Вукана и Стефана. Кад је напунио 15 година, отац му је
поверио да управља делом хумске земље. Међутим, са 17
година напустио је очев двор и отишао је на Свету Гору, где се
замонашио у руском манастиру Пантелејмон. Када му се отац
придружио на Светој Гори, заједно су основали српски
манастир Хиландар, чији је архимандрит касније постао Сава.
Свети Сава је био дипломата, законодавац, народни учитељ и
просветитељ. Осим тога, он је написао: Карејски и
Хиландарски типик (манастирски списи који уређују живот
монаха), Службу Светом Симеону, Посланицу игуману
Спиридону (једино сачувано приватно писмо Светог Саве).
64
умереност и чистоту. Тада му је кућа процветала, а сви укућани
и он су били срећни и задовољни. Свети Сава је у причи учитељ
и просветитељ. Њега краси несебичност и брига за српски
народ. У причи се јавља као народни учитељ и просветитељ. Из
приче се види да је Свети Сава посветио свој живот
васпитавању народа. Он је несебичан, племенит и посвећен
правим вредностима. Светог Саву краси мудрост, брига за
породицу и српски народ.
Изглед табле
65
− повезивање са претходним градивом (народна прича,
приповедање, ликови);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-
ла?
66
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 95
67
ТОК ЧАСА
Изглед табле
Полугодишњи тест
68
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-
ла?
Прилог 1
69
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 96
70
Приказ мултимедијалних садржаја наставне
јединице
ТОК ЧАСА
71
рад на часу. утиске, износи
„Свечана песма у славу Светог Саве резултате свог рада,
Светосавска химна најстарија је химна у Срба. сарађује.
Испевана је током 18. века. Први пут је отпевана
1839. године у Сегедину и након тога је често
извођена у Србији. Њен први нотни запис оставио
нам је Корнелије Станковић, после светосавске
прославе одржане у Бечу 1858. године.”
Данас ћемо научити да певамо Химну Светоме Сави и
разговараћемо о значају Светог Саве за српски народ.
Учитељица/учитељ пушта композицију химне да је ученици чују.
72
Светоме Сави изводи се на Дан школске славе, 27. јануара.
Изглед табле
73
− успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
Шта бих променио/-
ла?
74
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 97
75
ТОК ЧАСА
76
5. У којим ситуацијама сте саосећали са дечаком Растком?
6. Шта вам је било необично у причи?
Ученици износе своје утиске и доживљаје након прочитаног
текста.
Изглед табле
77
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
Прилог 1
Попуни укрштеницу.
УСПРАВНО
1. Назив манастира који је подигао Свети Сава са својим оцем на Светој Гори.
2. Десето слово азбуке.
3. Шта је Растко постао кад је отишао на Свету Гору?
4. Како се назива језик којим се Растко споразумевао са животињама?
5. Име Расткове маме.
6. Ко је Растку Немањићу помогао да савлада страх?
7. Кога је Растко Немањић припитомио у шуми?
8. Који брат се Растку ругао због тога што је плашљив?
9. Који се светац прославља као школска слава 27. јануара?
ХОРИЗОНТАЛНО
1. Похвална песма у славу свеца, народа или државе.
1. 2. 3 4. 5. 9.
8.
6.
7.
78
РЕШЕЊЕ
1. Х 2. И 3. М 4. Н 5. А 9. С
И О Е Н 8. В В
Л 6. Ј Н М А У Е
А А А У К Т
Н Г Х Ш 7. В А И
Д Њ Т У Н С
А Е И К А
Р А В
79
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 98
80
Ауторска приповетка, приповедање, опис, дијалог, књижевни
Кључни појмови:
лик, идеје.
81
ТОК ЧАСА
82
Главни део часа (25 минута)
Учитељица/учитељ чита приповетку, води разговор (поставља Прати читање
питања), објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати учитеља/учитељице;
њихов рад. одговара на питања;
слуша одговоре
Читајући причу Златно јагње запазили сте да у њој других ученика;
постоји више ликова, али се пажња усмерава на понашања и износи своја
осећања главног лика – Растка Немањића. Краћи прозни текст запажања;
у коме се приповеда о неком стварном или измишљеном анализира и
закључује
догађају назива се приповетка.
самостално (или уз
Учитељица/учитељ подстиче ученике на разговор о помоћ
приповеци: учитеља/учитељице);
1. Чега се Растко Немањић плашио? анализира своје
2. Када је његов страх био најизраженији? одговоре и упоређује
3. На који начин је он испољио страх? их са одговорима
4. Како су родитељи реаговали тада? других ученика.
5. Чије поступање вам се посебно допало? Образложите
зашто.
6. Како су браћа поступала према Растку?
7. Шта вам се у њиховом поступању није допало?
8. Које су особине они тада испољили?
9. Какве особине красе Расткову мајку Ану?
10. Објасните на који начин она покушава да помогне сину?
11. Како се Растко осећао након што је свима показао да
се плаши вука?
12. Шта вам је у поступању Растковог оца било необично?
13. Које особине испољава Растков отац?
14. Зашто је Растко почео да се осамљује и повлачи у себе?
15. Како се он тада осећао?
16. На који начин је молитва помагала Растку да се избори
са својим страховима и грижом савести?
17. Испричајте какав је сан Растко уснио.
18. Шта мислите, кога представља златно јагње у причи?
19. Како је савет који је добио у сну помогао дечаку да
победи страх?
20. Шта се тада догодило?
21. Како су родитељи и браћа реаговали када су сазнали за
Растков подвиг?
22. Како се Растко тада осећао?
Ученици одговарајући на питања тумаче приповетку.
Растко није могао сам да победи страх од вука. Била му је
потребна подршка других. Једино је мајка пружила утеху сину
и охрабрила га да покуша да превазиђе страх. Браћа су се
понела непоштено и непримерено: омаловажавала су га,
стидела су га се и избегавала су да се играју са њим. То је још
додатно оптеретило Растка, који се стидео себе и осећао је
грижу савести због тога што је другачији од њих. Отац је према
Растку био резервисан и дечак је патио због тога. Растко је мир
пронашао у молитви, а спас му је донео сан. Златно јагње га је
охрабрило да е суочи са оним чега се плаши и да га
контролише. Тако је Растко припитомио вука и показао да је
83
храбар, одважан, спреман да се избори са својим страховима и
да не повреди друге.
84
Изглед табле
85
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 99
86
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
Учитељица/учитељ проверава да ли су сви ученици Слуша, чита, пише,
написали састав. Бележи на табли као подсетник план учествује у
састава: разговору, одговара,
1. увод – опишите шта се догодило; анализира утиске,
износи резултате
2. разрада – опишите како сте се тада осећали, зашто сте се свог рада, сарађује.
уплашили, како сте превазишли страх;
3. закључак – објасните зашто памтите тај догађај и како данас
на њега гледате.
Главни део часа (30 минута)
Јављају се ученици који желе да читају своје саставе. Чита састав, прати
Учитељица/учитељ пажљиво слуша ученике и бележи упутства
запажања. Ученик који је прочитао рад образлаже своју идеју, а учитеља/учитељице;
онда и остали ученици саопштавају своја запажања. Након одговара на питања;
ученичких излагања, наставник саопштава своја запажања. слуша одговоре
Неопходно је истаћи добру страну писменог рада, а затим других ученика;
указати на недостатке. Учитељица/учитељ сугерише шта би износи своја
запажања;
требало побољшати у раду (композиционе недоследности,
анализира и
језичке, правописне и стилске грешке) и помаже ученицима у
закључује
проналажењу бољих решења. самостално (или уз
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, помоћ
помаже ученицима да повежу раније обрађено градиво са новим учитеља/учитељице);
градивом, наводи их да сами дођу до закључака, одговара на решава задатке;
питања ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. анализира своје
одговоре и упоређује
их са одговорима
других ученика;
повезује градиво.
Завршни део часа (5 минута)
Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном Слуша, пише,
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво, задаје им повезује, износи
домаћи задатак. Учитељ/учитељица континуирано и на утиске о часу,
примерен начин указује ученику на квалитет његовог поставља питања.
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне
повратне информације, подстицајне за даље напредовање
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
87
Изглед табле
88
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 100
89
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране
учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Упознаје ученике са наставном једницом која ће се обрађивати Слуша, чита, пише,
на часу, пише на табли, води разговор, објашњава, одговара на учествује у
питања, мотивише ученике, прати рад ученика. разговору, одговара,
1. Шта су народне умотворине? анализира утиске,
износи резултате
2. Које народне умотворине су вам познате? свог рада, сарађује.
Ученици саопштавају да су се народне умотворине
преносиле усмено из генерације у генерацију. То су: брзалице,
разбрајалице, загонетке, питалице и пословице.
Учитељица/учитељ најављује шта ће се радити на том часу.
На овом часу ћемо се забавити и разонодити читајући Народне
умотворине лаке за ђаке трећаке. Читаћемо питалице,
брзалице, разбрајалицe и пословичка поређења. Читајући
народне умотворине, уживаћете у њиховој духовитости и
поучности, откриваћете скривена значења речи, трагаћемо за
одгонеткама, одговарати на питалице, допуњавати пословице и
изговарати брзалице и разбрајалице. Уживајте читајући
кратке говорне облике усмене књижевности.
Образује пет група у којој има 3‒5 ученика. Учитељица/учитељ
дели наставне листове ученицима. Свака група добија
разноврсне примере народних умотворина и припрема се да
оствари задатке.
Ученици казују брзалице из Прилога 1.
Главни део часа (35 минута)
Учитељица/учитељ пажљиво слуша казивање брзалица и Чита брзалице,
разбрајалица и бележи запажања. разбрајалице и
питалице, прати
Група која приликом изговора није направила грешку добија упутства
поен. учитеља/учитељице;
Након што изложе брзалице и разбрајалице учитељица/учитељ одговара на питања;
слуша одговоре
поставља питања:
других ученика;
1. Која вам је брзалица била најзахтевнија за изговор? износи своја
Образложите зашто. запажања;
анализира и
2. Која група гласова вам је била најтежа за изговор? закључује;
Образложите зашто. самостално (или уз
помоћ
3. Зашто су настале разбрајалице? учитеља/учитељице)
4. Када се оне изговарају? решава задатке;
анализира своје
Рад у пару: ученици читају питалице у пару из наставног одговоре и
листа (Прилог 2). упоређује их са
одговорима других
90
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ученика;
помаже ученицима да повежу раније обрађено градиво са новим повезује градиво;
градивом, наводи их да сами дођу до закључака, одговара на записује у свеску
питања ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. најважније делове
обрађеног садржаја.
Ученици добијају да прочитају причу и да одговоре на захтеве.
Прилог 3.
Завршни део часа (5 минута)
Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном Слуша, пише,
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво. повезује, износи
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује утиске о часу,
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје поставља питања.
довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
Изглед табле
91
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
ПРВА ГРУПА
а) Без косе.
б) Без имена.
в) Без зуба.
92
ДРУГА ГРУПА
93
ТРЕЋА ГРУПА
Elem, belem,
Čim, čim kalem,
Veta, futma,
Gingiljal, taz, tuz,
Ljamuz, kupus!
______________________________________________________________
94
ЧЕТВРТА ГРУПА
95
ПЕТА ГРУПА
96
ПРИЛОГ 2
Питала лисицу шћер:
– Има ли, мајко, ико на свијету од нас паметнији?
– Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу.
***
Питала лисичица мајку кад се уфатила у гвожђа:
– Што ти би, мајко?
– Зло, ћерце! Мудри се по једном могу преварити.
***
Питали сељани вука:
– Бојиш ли се паса?
– Не бојим, али ми није мило да на мене лају.
***
Питао пас зеца:
– Ђе окрећеш кад годину свршиш?
– Пут нове године, ђе ја знам!
***
Питали љети гору:
– Зашто плачеш кад си тако окићена?
– Зато што знам да после љета долази зима.
***
Питали зечеви свог харамбашу:
– Хоћемо ли бјежати ђе људи нема?
– Ма зашто?
– Зато што нас свак кори да смо страшљивци.
– Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше све жабе у воду.
***
Питали рибу:
– Али ти је милији они те зна али они те не зна пливати?
– Први, јер се последњи боље чува.
***
Питао крмак крмка:
– Кад тебе најбоље хране у години?
– Богме, кад и тебе: они мјесец кад ме мисле утући.
***
Питали старца стогодишњака како му је било у толиком животу?
А он одговорио:
– Као да сам на једна врата ушао, а на друга изишао.
***
Питали Рељу од Пазара:
– Што устуче Марку на мегдану?
– Зато што ми овај свет није омрзнуо.
97
***
Питао бег рају:
– Ма како можеш тако слатко суха хљеба јести?
– Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два.
***
Питали рају:
– Који вам је до данас био најбољи паша?
– Они те није међу нас ни долазио.
***
Питало Циганче мајку:
– Који је дан најдуљи у години?
– Они кад се чека вечера без ручка.
***
Питали мудраца:
– Који је најтврђи град?
– Празан и гладан човјек.
***
Питала баба непознато момче:
– Кога тражиш, момче?
– Једног човека, па не могу да га нађем.
– Било је некад и жена и људи, мој синко, али их више нема.
98
Прилог 3
99