О.Ш.

"Жарко Зрењанин"
Качарево

ПРИРОДА И ДРУШТВО
за трећи разред основне школе
(сепарат)

1
 1. КУЛТИВИСАНА СТАНИШТА И ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Човек употребљава многе биљке за исхрану. Најпре је сакупљао плодове у

природи и њима се хранио. Касније је научио да гаји биљке. Од самониклих биљака
које је налазио у природи, одабирањем и гајењем добио је гајене или културне
биљке.
Гајене биљке су се временом измениле и могу да успевају само ако им се
обезбеде сви потребни услови: плодно и добро обрађено земљиште, нега и заштита
током године. Поред тога човек мора да води рачуна где и када ће да засади,
односно посеје биљку. Он побољшава услове који утичу на раст и развој биљака
које гаји тако што ђубри, наводњава и оре земљиште, и спречава насељавање неких
биљака и животиња које угрожавају раст и развој гајених биљака окопавањем,
прскањем, кречењем стабла...
Човек биљке, за своје потребе гаји на различитим култивисаним стаништима као
што су повртњак, воћњак, виноград, врт и парк.
При побољшавању услова за гајене биљке обавезе човека су: (уџбеник стр. 42,
43)
1. __________________________________________________________________
__________________________________________________________________
2. __________________________________________________________________
__________________________________________________________________
3. __________________________________________________________________
__________________________________________________________________

Одговори на следећа питања:

1. Њива, повртњак, воћњак, виноград, врт и парк се називају
_____________________________________________животне заједнице зато
што_________________________
2. Човек култивише станишта тако што:
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
3. Како човек води рачуна где и када ће коју биљку посејати?
_________________________________________________________________
4. Како побољшава услове за раст и развој гајених биљака?
_________________________________________________________________
5. Како човек спречава насељавање биљака и животиња који неповољно утичу
на раст и развој биљака? ____________________________________________
_________________________________________________________________

2. ЊИВА ( стр. 44, 45)

Њиве су култивисана станишта ратарских биљака. Ратарске биљке гаје се

ради добијања хране или сировине за индустријску прераду. Од ратарских
биљака код нас највише гаје:
- ЖИТАРИЦЕ (пшеница, кукуруз, јечам, раж, овас)
- ИНДУСТРИЈСКЕ ( сунцокрет, шећерна репа, соја, дуван, лан, памук)

2
 - КРМНЕ ( луцерка, сточна репа)
Од житарица највише се сеју пшеница и кукуруз.
ПШЕНИЦА је једногодишња биљка која се сеје у јесен – озима. Успева
наплодном добро обрађеном земљишту. Пре сејања земљиште се обради тако што
се плугом земља преврне на дубини од 25 до 30 цм, иситни и поравна. За сетву се
бира здраво и крупно семе. Семе се запрашивањем штити од штеточина и болести.
Пре зиме пшеница никне и под снежним покривачем презими.
У пролеће се прехрањује вештачким ђубривом ( уџбеник стр. 43.) Она се разбацује
посебним машинама, а на већим површинама и авионом. Ако има много корова,
пшеница се штити прскањем.
Почетком лета пшеница сазри. Жање се комбајном који одваја зрно од плеве а
сламу слаже у бале.
Прерадом пшенице добија се брашно, гриз, мекиње.
Болести пшенице су: главница, житна рђа, гарка. Штеточине које нападју пшеницу
су: патуљасти мишеви, хрчак, кртица, вране и свраке се радо настањују у близини
њива засејаних житарицама. Инсектима и зрневљем храни се пољска шева.
Јечам, овас и раж су веома сличне пшеници. Најчешће се користе у исхрани стоке
али и за исхрану људи.
КУКУРУЗ се разликује од осталих житарица јер му је стабљика виша а
корен боље развијен. Јако и чврсто чланковито стабло испуњава срж. На њему је
широко и дугачко лишће.
Кукуруз се сеје у пролеће. Размак између стабљика мора бити већи него код
осталих житарица и сеје се у редовима да би свака биљка имала довољно простора,
светлости и ваздуха.
У току цветања на стаблу се развија клип, обмотан нежним листовима. У клипу се
заметне и сазри велики број зрна кукуруза. На једном стаблу се развије један, два а
понекад и три клипа кукуруза. Највеће количине кукуруза се утроше за исхрану
стоке и живине. Људи кукуруз користе за кукурузно брашно од кога се прави
кукурузни хлеб, проја, качамак а укусни су кувани или печени клипови зеленог
кукуруза.
Кукуруз је и индустријска биљка јер му се поједини делови прерађују у фабрикама
и од њих добијамо уље, шећер, вештачко влакно, лепак, гума за жвакање, шпиритус,
хартија и др.
Најчешће болести кукуруза су гарка и племенац. Највише га нападају кукурузни
мољац, пипе, осице као и јазавац, вране, свраке, чавке.
На њивама се гаје индустријске биљке као што су:
СУНЦОКРЕТ је једногодишња биљка која се сеје у пролеће. То је биљка
која нарасте до висине човека. Има цветну главицу у којој се налази велики број
семенки из којих се цеди уље. Остаци исцеђених семенки користе се за исхрану
стоке ( уљане погаче). Осушене стабљике сунцокрета користе се као гориво. Срж
сунцокретове стабљике употребљава се за пуњење појасева за спасавање.
ШЕЋЕРНА РЕПА је двогодишња биљка која се сеје у пролеће а вади у
јесен, када у корену има највише шећера. У октобру се шећерна репа вади из земље
чисти од лишћа и одвози у фабрике. Тамо се она прво добро опере, затим исече на
резанце, па се из њих уз помоћ вреле воде издваја шећер. После тога та слатка вода
се кува и испарава. Шећер остаје као жућкаста маса која се даље пречишћава.
Фабрички отпатци, резанци користе се као сточна храна а и вода помоћу које се
издваја шећер, пошто у себи садржи нешто шећера, користи се за исхрану стоке,
производњу шпиритуса.

3
1. Где је погодно место за њиву?
__________________________________________________________________
_________________________________________________________________
2. Шта се гаји на њиви?
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
3. Због чега човек гаји те биљке?
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
4. Како се једним именом називају биљке које се гаје на њиви?
__________________________________________________________________
5. Којим биљкама и животињама човек не дозвољава да се населе на њиви?
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
6. Ко су пожељни станари њива?
__________________________________________________________________
7. Које све послеове човек обавља на њиви?
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
8. Које су човекове обавезе при раду на њиви?
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
__________________________________________________________________

3. ПОВРТЊАК ( стр. 46, 47)

Повртњак је култивисано станиште повртарских биљака. Поврће је веома

значајан саставни део људске исхране. Већ крајем зиме повртари посеју семе
разног поврћа купус, паприка, парадајз, салата у топле леје. Кад биљке никну и
ојачају и кад време отопли, расад се расађује на сталном месту у повртњаку.
Поврће најбоље успева на равном растреситом и ђубревитом земљишту.
Захтева довољно светлости, топлоте а нарочито влаге. У току раста и развоја,
биљке се негују и штите. Окопавањењм се сузбијају корови и разбија тврда кора
земљишта – покорица, плеви. Додавањем вештачког ђубрива биљке се
прехрањују а против болести и штеточина прскају се различитим хемијским
средствима. Поврћу је потребно много воде. Због тога се много залива,
наводњава или се прска вештачком кишом.
Поврће се гаји и на мањим површинама у баштама, стакленицима, и
пластеницима.
Стакленици су просторије у којима се одржава потребна температура,
влажност и светлост па се поврће узгаја током целе године.
У пластеницима се најчешће узгаја расад салате и рани парадајз. Они се
не загревају, али поврће штите од пролећних мразева.
ПАСУЉ је једногодишња зељаста биљка. Сеје се у пролеће на сталном
месту. Користе се суво семе за исхрану које је веома хранљиво.
КРОМПИР је једногодишња биљка. У припремљено земљиште, у
нађубрене «кућице» стављају се у пролеће, целе мале кртоле или делови већих
кртола који имају по два или три окца. Кад отопли, из сваког окца израстају нове
биљке. За исхрану људи користе кртоле. Кромпир се употребљава и као сточна
храна. Из кртоле се индустријском прерадом добија шећер, скроб, алкохол.

4
 ШАРГАРЕПА је двогодишња зељаста биљка. Има дуг, вретенаст,
наранџаст корен који људи употребљавају у исхрани. Из паргарепе се током
друге године развија цваст у којој се налази семе које се наредне године користи
за сетву.
КУПУС је двогодишња зељаста биљка чији велики сочни листови
образују чврсте или меке главице. Прве године на кратком стаблу се развијају
велики сочни листови који образују главицу. Повртари у јесен остављају
неколико одабраних главица које следеће године цветају доносе плод и семе. У
рано пролеће семе се посеје у топле леје. Младе биљке се разређују а кад отопли
расађују се на сталном месту.
За јело се употребљавају и остале биљке сродне купусу:
Кељ – користи се лист
Келераба задебљано надземно стабло
Карфиол цваст
ЛУК је трогодишња повртарска биљка у исхрани се користи подземно
стабло луковица. Најпознатије врсте су црни и бели лук и празилук.

Штеточине у повртњаку су: кромпирова златица која напада лист

кромпира, лептир купусар – његова гусеница напада купус и њему сродне врсте,
жижак је инсект који напада пасуљ и грашак, ровац најкрупнији инсект у
повртњаку. Храни се глистама и корењем биљака и кртолама кромпира. Пуж
голаћ воли лишће зелене салате.

1. Где је погодно место за повртњак?

_______________________________________________________________
_______________________________________________________________

2. Наброј шта се гаји у повртњаку?

_______________________________________________________________
_______________________________________________________________

3. Због чега човек гаји те биљке?

_______________________________________________________________

4. Којим биљкама и животињама човек не дозвољава да се населе у

повртњаку?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________

5. А којима дозвољава?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________

6. Које све послове човек обави у повртњаку?

_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
7. Које су човекове обавезе при раду у повртњаку?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________

5
 Попуни табелу
Део биљке Биљке од којих употребљавамо те делове
Корен
Лист
Стабло
Цвет
Плод
Семе

4. ВОЋЊАК ( стр. 48,49)

Воћњак је култивисано станиште воћака. Оне успевају у крајевима где

има довољно плодног земљишта, сунчеве светлости, топлоте и воде, као што су:
равнице, и стране мањих узвишења.
Плод воћака је воће које садржи доста воћног шећера, витамина, и
минералних састојака па је неопходно у људској исхрани. Постоји више врста
воћа као што су: јабучасто, коштуњичаво, јагодасто ( то су сочна воћа), док се
воће од којих се користи семе (орах, лешник, бадем) називају суво. У
приморских пределима успева јужно воће.
Најпознатије јабучасто воће је јабука. За гајење јабуке најпогоднији су
равни терени или благе падине у подножју планина и брда где има довољно
влаге. Јабукама одговара растресито земљиште јер им корен продире дубоко у
земљу. Не захтева пуно топлоте. Јабуке се саде у јесен или рано пролеће у рупе.
Размак измеђшу воћки треба да буде најмање 5 метара, а због обезбеђивања
довољно светлости, редови воћки се саде у правцу север-југ. Јабуке се орезују,
да би им се обезбедило снажно стабло и гране које могу да издрже терет плодова
и да имају довољно светла. Земљиште око младих воћки ђубри се. Плод јабуке
садржи бројне састојке важне за човека. Зато их треба јести што више и то са
кором јер у покожици има шест пута више витамина Ц него у меснатом делу. Од
цвета јабуке прави се укусан чај против болова у грлу а многи користе и
јабуково сирће. Са јабуком су сродне крушка и мушмула.
Коштуничаво воће
ШЉИВА је веома отпорна воћка која се гаји на земљишту погодном као
и за узгој јабука. Цвет шљиве сличан је цвету јабуке. Плод је коштуница назван
тако по тврдој коштици у њему. У коштици се налази семенка. Плод шљиве једе
се сиров или сушен. Прерађен у пекмез или џем. По цвету и плоду шљиви су
сличне трешња и вишња. У коштуничаво воће спада кајсија и бресква.
Јагодичасто воће
Поред малине, купине људи гаје и јагоде. Јагода је вишегодишња зељаста
биљка. Воли растресито земљиште јер се жиличаст корен јагоде распростире
плитко при површини земље. Младице јагоде саде се до половине октобра,
одмах по вађењу. Са њих се скидају сви листови сем оног најбоље развијеног.
По сађењу земља око корена се добро сабије. Јагода се размножава и лозицама.
Кад коленце на лозици додирне земљу из њега се развије корен. Јагодама смета
коров па их треба често плевити, треба их и заливати. Укусне плодове јагода сви
радо једу јер садрже доста шећера и витамина Ц. Домаћице од њих праве
џемове, слатко, сокове, колаче. Од младог лишћа јагоде осушеног у хладовини
прави се чај за смиривање болова у стомаку.

6
 Суво воће
У суво воће спадају орах, лешник и бадем.
Ораху одговарају благе падине брда или равнице а земљиште треба да
буде дубоко, растресито и умерене влажности. Не подноси јаке мразеве. Воли
светлост и треба га садити на добро осунчаним местима. Орах добро подноси
сушу јер има разгранат корен. Сади се у рано пролеће у рупе као појединачно
дрво. Плодови ораха се беру у септембру и они су састављени од зеленог
омотача, дрвенасте љуске и језгра. Језгро ораха се употребљава за колаче. Од
ситних недозрелих плодова који садрже много јода, прави се ликер. Листови се
употребљавају за заштиту пасуља од жишка, облагање болних места. Стабло
ораха се користи за израду скупоценог намештаја. Кору, лишће и зелен омотач
плода људи користе за бојење тканина и дрвених предмета.
Јужно воће
У јужно воће спада лимун, наранџа, мандарина, нар, смоква. То су
вишегодишње дрвенасте биљке. Плодови су им сочни и богати витаминима и
минералима. Користе се у исхрани свежи као и за добијање сокова.
Воћњацима прети стална опасност не само од биљних болести него и од
штетних инсеката: гусенице губара и дудовца, штитаста ваш, јабучна пипа.
Воћњак је погодно станиште за животиње као што су: зец, врана, чворак, кртица,
кишна глиста, детлић, сеница (подвуци животиње који су пожељни станари у
воћњаку).
1. Где је погодно место за воћњак?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Наброј биљке које се гаје у воћњаку?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
3. Због чега човек гаји те биљке?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
4. Које све послове човек обавља у воћњаку?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
5. Која је човекова обавеза при раду у воћњаку?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
6. Састави један ланац исхране у воћњаку?

7
 5. ВИНОГРАД ( стр. 48, 49)

Виноград успева на странама малих узвишења с песковитим земљиштем у коме

се вода не задржава а сунчеве светлости и топлоте има у изобиљу. Овакви услови
погодују виновој лози вишегодишњој биљци да расте и развија се. Стабљике винове
лозе, чокот танка је и дрвенаста. Из чокота се гранају ластари који се хватају за
коље или жицу и «пењу се». Плод винове лозе је укусан и сочан грозд – грожђе,
који може бити разних боја зависно од сорте винове лозе. Човек гаји винову лозу
због јела, прављења ракије и вина, домаћице праве сокове и компоте а кад је лист
винове лозе млад праве и укусне сармице.
Виноград најчешће напада пламењача. То је гљива која напада младице,
лишће, цветове и плодове. Виноград настањује виноградарски пуж који може да
нанесе велику штету када се намножи јер једе лист винове лозе. Животиње које
аносе штету винограду су и зец, врана, чворак али и кртица јер земљу коју избацује
на површину, кртичњаци, могу да ометају редовну обраду земље.
Човеку у борби против штеточина помажу птице, сеница, ласта, детлић,
кос ове птице уништавају јаја штетних инсеката а и гусенице које се излегу.

1. Где је погодно место за виноград?

_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
2. Које све послове човек обавља у винограду?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
3. Које су човекове обавезе при раду у винограду?
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________
_____________________________________________________________________

6. ВРТ И ПАРК ( стр. 50, 51)

1. Шта је врт?
_______________________________________________________________
2. Наведи називе биљака које људи гаје у вртовима?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
3. Због чега их гаје?
_______________________________________________________________
4. Којим биљкама и животињама човек не дозвољава да се настане у
врту?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
5. Које животиње човек не спречава да бораве у врту?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
6. Зашто?
_______________________________________________________________

8
 7. Које све послове човек обавља у врту?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
8. Нацртај неколико украсних биљака

1. Шта је парк?
_______________________________________________________________
2. Наведи називе биљака које људи гаје у парку?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
3. Због чега их гаје?
_______________________________________________________________
4. Којим биљкама и животињама човек не дозвољава да се настане у
парку?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
5. Које животиње човек не спречава да бораве у парку?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
6. Зашто?
_______________________________________________________________

7. Које све послове човек обавља у парку?

_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
8. Које обавезе имају посетиоци парка?
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
Ако си све лекције добро научио уради следеће задатке:
1. Наведи називе четири култивисана станишта?
________________________________________________________________________
2. Три начина да човек прилагоди услове у култивисаном станишту биљака које
гаји су: _____________, __________________, _____________________
3. Када побољшава услове за биљке које гаји, човек има обавезу да ( заокружи
тачне одговоре)
А)Што више користи заштитна средства и вештачко ђубриво
Б) Не угрожава природна станишта у околини
Б) Не загађује земљиште у култивисаним стаништима
Г) Делови биљака који се користе у исхрани не буду штетни по здравље

9
4. По чему се разликују природна од култивисаних станишта?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
5. Чланови животних заједница у одређеном природном станишту држи на окупу
( заокружи тачан одговор)
А) Услови живота из неживе природе на које су прилагођени
Б) Односи исхране
В) Навике да живе заједно
6. На који начин човек врши заштиту биљака у култивисаним животним
заједницама?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
7. До чега може довести нестручна заштита биљака?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
8. Уради задатке у «Завичајници» на стр. 18-23

10