АКЦЕНАТ

Већина речи у нашем језику изговара се тако што се један слог у њима изговара јаче,
наглашено; та појава назива се акценат.
Када су наглашени, слогови по дужини могу бити дуги и кратки, а по тону силазни и
узлазни.
Тако у нашем језику постоје четири акцента.

Дугосилазни акценат имају речи: мајка, сунце, сенка, зид, зуб, сив, ја, мој, нагло.
Дугоузлазни акценат налази се у речима: рука, зима, почетак, храбар, радити, овде.
Краткосилазни акценат имају речи: кућа, ватра, болестан, наш, гледати.
Краткоузлазни акценат имају речи: ливада, вода, лепота, читати, куповати.
У распореду акцената постоје правила:
1) Силазни акценти могу стајати само на првом слогу речи: задруга, памтити, питати,
веверица, пријатељ.
2) Узлазни акценти могу стајати на било ком слогу речи осим на последњем: малина,
ширина развеселити, радити, генерација;
3) Једносложне речи имају само силазне акценте: ред, мрак, бол.
4) Последњи слог по правилу није наглашен.
Неке речи у нашем језику исте су по гласовном склопу, а разликују се по акценту:
Град (насељено место) град (врста падавине)
Купити (добити за новац) купити (скупљати)
Поплавити (покрити водом) поплавити (обојити у плаво)
Имена (ген. једн. именице име) имена (ном. мн. именице име)
Радио (врста уређаја) радио (радни глаголски придев)
Ненаглашени слогови могу бити дугу. Они могу да стоје само после наглашених: девојка,
морнар, јабуке.
Неке речи су ненаглашене и изговарају се заједно са речју која има свој акценат. Стоје
испред или иза ње. Оне с њом чине акценатску целину. Ненаглашене речи које се изговарају
с речју која стоји испред њих називају се енклитике, оне које се изговарају са речју која
стоји иза њих зову се проклитике.
Енклитике су ненаглашени облици личних заменица, ненаглашени облици помоћних
глагола јесам, бити и хтети и речца ли; проклитике су предлози, везници и речца не.
Нпр. подела реченице на акценатске целине:
Између амбара / и плота / разапет је / конопац / на којем се / суше / чаршави,/ одећа /и
рубље.
Ако нека реч има силазни акценат, он се мора пренети на проклитику.
Спавам – не спавам
Носим – не носим
Начин за проверу акцената: ако речи додамо префикс и акценат остане на истом слогу, онда
је у питању узлазни акценат: читам – прочитам; умем – не умем.
У односу на акцентовани слог у дијалекту, у стандарду је акценат na слог испред и увек је
узлазни.
Жена – жена
Живот – живот
Кревети – кревети
Душа – душа
Песак – песак
Писати – писати
Уколико је на акцентованом слогу у дијалекту био дугосилазни акценат, када се акценат
пренесе на претходни слог, на месту где је био дугосилазни акценат остаје дужина.
Сестре – сестре
Младић – младић
Препишем – препишем
 Неакцентоване дужине у српском језику
Граматичке категорије у којима су обавезне дужине у српском језику.
1. Наставак генитива множине именица
жена глава јунак Помоћник ствар
жена глава јунака помоћника ствари

2. Генитив једнине именица на –а: ноге, Николе и заменица и придева женског рода:
ове, јаке.
3. Инструментал једнине именица на –а: водом, Николом, као и инструментал једнине
и множине заменица придева сва три рода: мојим, мојом, зеленим, зеленом;
4. Одређени придевски вид: црни, црног;
5. Компаратив и суперлатив придева: млађи, млађег, најмлађи, најмлађег;
6. Редни бројеви: девети;
7. Презент: купујем, купујеш, купује, купујемо, купујете, купују; изузеци су презентски
облици моћи, хтети и јесам где се дужина јавља само у трећем лицу множине глагола
моћи и хтети.
Могу хоћу нећу јесам нисам
Можеш хоћеш нећеш јеси ниси
Може хоће неће јесте није
Можемо хоћемо нећемо јесмо нисмо
Можете хоћете нећете јесте нисте
Могу хоће неће јесу нису
8. На вокалу –а у наставцима имперфекта: бејах, причах
9. На вокалу који претходи наставку –ћи у глаголском прилогу садашњем: читајући
10. На вокалу који претходи наставку –вши у глаголском прилогу прошлом:
прочитавши
11. На вокалу који стоји испред наставка –н и –т: враћан, нападнут, отет.
12. На наставцима неких изведених речи:
-ач: возач, свирач
-ак: земљак, првак
-ост: слабост, младост
13. код глаголских именица на –ње: читање

Акцентуј речи:
1.
А) краљ, нож, рог, леп, млад, сив, крив, слеп, јеж, жив, воз, бол
Б) сан, цар, нов, пун, миш, шав, Трст, крст, прст, тенк, наш, ваш
В) труба, лепеза, машина, шеталиште, снага, ружан, вино, глава
Г) лопата, разумети, говорити, словенски, енглески, немачки, лепота
Д) прасак, тресак, врисак, блесак, благо, сено, тело, лишће, грање
Прилика, иметак, новине, пиво, селити, колица, година, суша, кожа, рода, биљка, шетња,
деца, ласта, роса, олуја, бомба, грмље, срна, црвен, зелен, момак, грешка, бесан, трезан,
колевка
не пишем
не умем
не волим
не сећам се
не умем
не возим
не кажем
не читам
не гласам
савити – славити бринути – бранити киснути – каснити
читати – питати радити – гадити скакати – плакати
певати – сневати сећи – рећи писати – брисати
Доручак
Веридба
Душица
Погача
Пшеница
Столица
Хаљина
Чарапа
2. Акцентуј глаголе у инфинитиву, а затим их напиши и акцентуј у презенту.
Славити прославити
Плакати проплакати
Веровати поверовати
Памтити упамтити
Долазити надолазити
Вриштати завриштати
Мислити измислити
3. Напишите и акцентујте тражене облике:
Палац (Нмн)
Рад (инфинитив)
Звати (глаголска именица)
Грана (збирна именица)
Нога (Нмн)
Сестра (Вјд)
Снага (прилог)
Дете (Нмн)
Градови (придев)
4. Акцентуј примере:
Леп – лепши – лепота
Век – векови – вечност
Ниш – Нишлија – нишки
5. Акцентуј глаголе у потврдном и одричном облику.
Гледам – не гледам
Учим – не учим
Мерим – не мерим
Бројим – не бројим
Бежим – не бежим
Чекам – не чекам
Стојим – не стојим
Машем – не машем
6. Наведене врсте речи имају исти фонетски склоп а различит акценат. Одредите врсту и
облик речи.
Пример: штедите – императив 2. л. мн.
Штедите – презент, 2. л. мн.
Влада влада
Дуга дуга
Прескочи прескочи
Ваљати ваљати
Нада нада
Разгледати разгледати
Кућа кућа
Девојке девојке
Јованом Јованом
7. Акцентуј речи:
Погоди шта имам у руци!
Више пута је покушавао али никако да погоди прави одговор.
Он снажно шутну лопту и погоди стативу.
Ти си прави мангуп.
Он се прави мангуп.
Сви углови квадрата су прави.
То је право значење.
Гледао је право испред себе.
8. Обележи неакцентоване дужине:
Освајач, остварити, остварујем, текући, бољи, снажан, снажнији, радост, могавши,
унапредити, читан, читам, женом, градом, слушалаца
9. Акцентуј одломак:
Не сећам се и не бих могао поуздано одредити кад сам почео да пишем, јер се у мени моја
прва жеља за писањем и потреба за изразом у току времена помешала са стварним почецима
мога писања. Чини ми се да је уз прве књиге које сам читао, или само гледао, везана и прва
помисао да нешто и сам напишем или бар у машти уобличим. А књига, то је била велика
страст и велика мука наших младих година. Она је била и остала жеља мога детињства.
Дечак у трећем разреду гимназије, ја сам патио од праве жеђи за књигом. Та жеђ је била
утолико већа што се до књига теже долазило. А књига у нашем тадашњем животу била је
ретка и скупа, готов недостижна ствар. У нашим сиротињским становима није било књига,
осим уџбеника или неког убогог календара. Школа је пружила мало или ништа, а о
куповини није могло бити говора.