Razoj koordinacije i preciznosti kod fudbalera

1.0. UVOD:

U savremenoj klasifikaciji sportskih aktivnosti fudbal, kao sportska igra, spada u grupu polustrukturalnih sportova kompleksnog karaktera u kojima su zastupljenja ciklicna i aciklicna kretanja preteno dinamikog tipa. Fudbalska igra se zbog svojih sprecifinih karakteristika moe svrstati i u grupu situacionih i nestandardizovanih aktivnosti. To zani da se reenje jednog motornog zadatka ne moe striktno odrediti niti unapred predvideti. to nije sluaj kod drugih sportova !atletika, gimnastika, plivanje i sl." u kojima je unapred poznat redosled svakog pokreta i uvek ima istu standardnu formu. #ored toga to nosi karakteristike ostalih sportskih igaram fudbal ima svoje specifinosti, koje se, pre svega, odre$uju vetim kontrolisanjem lopte donjim ekstremitetima. Fudbalsku igru karakterie raznosvrsnost i bogatsvo pokreta. Udarac se moe izvesti razliitim tehnikim zahvatima% unutranjom i spoljnjom stanom stopala, punim ristom, vrhom cipele i petom. &vi ti elementi mogu se izvesti kada lopta miruje ili se kre'e. U igri ne postoji stroga automatizacija pokreta, gotovo da je nemogu'e unapred predvideti razvoj doga$aja na terenu. (gra mora svoju igru i pokrete na terenu da prilagodi i usaglasi sa trenutnim situacijom, kao i sa svakom novonastalom. To znai, da u odre$enom trenutku igra treba da prona$e brza i tana, odnosno adekvatna reenja iji 'e intenzitet i trajanje zavisiti od fate situacije. U ovakvim sloenim okolnostima od igraa se trai da tokom cele igre ima ispoljava maksimalnu koncentraciju, da iima preglednost i orjentaciju u vremenu i prostoru, kao i druge tehniko ) taktike osobine. *a taj nain aktivnost u fudbalskoj igri angauje itav splet intelektualnih potencijala igraa i to fudbalskoj igri daje smiljenje i stvaralake aktivnosti. +isok nivo motorikih i fizikih sposobnosti osnovni je preduslov za kvalitetno i efikasno ispoljavanje tehnike i taktike. Fudbal je anaerobni ) aerobni sport sa naizmeninim fazama visokog optere'enja, kao to su sprintevi, skokovi, brza promena mesta i pravca kretanja sa i bez lopte, nagla

zaustavljanja i dr. -ananji fudbal zahteva snane, izdrljive fudbalere dobrih motorikih i funkcionalnih sposobnosti sa smislom ta improvizaciju i kolektivnu igru. .vakva igra, razume se, trai od od igraa da poseduje izuzetnu koordinaciju, tehniku, taktiku, naglasenu psihiku stabilnost, kao i izuzetnu disciplinovanost u igri. (z ovoga proizilati da to mora da bude fudbaler u kome se harmonino i recionalno sjedinjuju snaga, brzina, koordinacija, motorna inteligencija, tehnina virtuoznost i matovitost, kao i itav niz drugih sposobnosti koje omogu'ava visok domet u igru. +e' smo pomenuli da je od velike vanosti za fudbalere posedovanje visokog nivoa motorikih sposobnosti. /ada bi raspravljali koje su od motorikih sposobnosti potrebne jednom fudbaleru ne bi mogli da izostavimo niti jednu od bazinih motorikih sposobnosti0 mogli bismo samo da govorimo da li je neka manje ili vie zastupljena kod fudbalera. Te motorike sposobnosti bi bile% snaga, brzina, izdrljivost, koordinacija, gipkost, preciznost i ravnotea. SNAGA se definise kao ovekova osobina, tj. njegovo svojstvo da savlada spoljanji otpor ili da mu se suprostavi pomo'u mii'nih naprezanja. BRZINA podrazumeva sposobnost oveka da izvri motoriku aktivnost u minimalnom vremenu u datim uslovima. IZDR !"I#$S% je sposobnost da se neka aktivnost vri due vremena bez snienja njene efikasnosti. &$$RDINA'I"A se moe definisati kao svrsishodno i kontrolisano energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u jednu celinu. GI(&$S% je sposobnost izvodjenja nekog pokreta velikom amplitudom. (R)'IZN$S% se definie kao sposobnost oveka za izvo$enje tano usmerinih i doziranih pokreta, pri emu vanu ulogu imaju procena prostora i vremena. RA#N$%) A se moe definisati kao sposobnost ouvanja relativno stabilnog tela pri razliitim pokretima, pozama i drugim lokomocijama.

2.0. ME OD R!D!

2.1."OORD#$!%#&!

/oordinacija je veoma sloena i kompleksna bazina motorika sposobnost koju mnogo strunjaci smatraju veoma znaajnim oblikom motorike inteligencije i inteligencije oveka !snalaenje u novonastalim motorikim situacijama". U definisanju ove motorike sposobnosti je zbog njene izrazite kompleksnosti, bilo najvise polemika, pre svega zbog injenice da se koordinirano kretanje nalizi pod viskokim uticajem centralnog nervnog sistema i njegovih najvisih centara ije mnogobrojne funkcije jos nisu istraene u dovoljnoj meri. *o bez obzira na sve ove injenice, kooridnacija se moe definisati kao 2svrsishodno i kontrolisano energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u jednu celinu3. /oordinacija uestvuje u realizaciji svake kretne strukture, od najjednostavnojih do najsloenijih. Uticaj i vanost ove sposobnosti raste sa sloenocu motorike aktivnosti, a najvise dolazi do izraaja u situacijama brzog resavanja problema na motorikom nivou. 4bog toga je ova sposobnost dobila naziv 2motorika inteligencija3 &am pojam koordinacija ima viestruko znaenje i koristi se prilino iroko, ne samo u oblasti motorike oveka, ve' i u drugim oblastima ivota i rada !u ekonomiji, parvu, zdravstvu, itd." me$utim, u svakodnevnom ivotu oveka ova motorika sposobnost ima izuzetan znaaj, jer bez koordiriniranog rada ve'eg broja organskih sistema, posebno 5*&6a, nema uspenog stvaralakog delovanja, a mnoge ivotne funkcije ostale bi nedovrene i nedoreene. 7okomotorne aktivnosti sportista za vreme takmienja uvek su vezane za reavanje itavog niza novonastalih koordirinarih pokreta sa ciljem njihove konkretizacije u samoj igri. U fudbal,u na primer, nije uvek potrebno da se igra kre'e maksimalnom brzinom ili da uputi to jai ut na gol. *ekada je potrebno dodati upotrebljivu loptu pasom koji treba da bude precizan, odmeren i pravovremen. &ve ove radnje, naravno, moraju se izvesti veoma koerektno u celishodno kako bi se obezbedila prednost nad protivnikom. .vo spada u domen sloene koordinacije. Takva vrsta koordinacijene sre'e se samo u fudbalu ve' u svim sportskim disciplinama gde se situacija na terenu ili borilitu menja i gde en postoje dve potpuno iste motorike akcije.

#ored soene koordinacije postiji i koordinacija na elementarnom nivou za obavljanje jednostavnih pokreta gde po pravilu ne uestvuju najvii centri 5*&6a. #rimer za ovu vrstu koordinacije je savijanje ruke u laktu ili potkolenice u zglobu kolena. #ri obavljanju sloenih pokreta obino dolazi do uskladjivanja rada ve'eg broja elementarnih pokreta u jedninstveno kretanje, pri emu se mogu stvoriti itave kompozicije pokreta za koje je potrebno prisustvo svesne aktivnosti. &ve dok je za neko kretanje potrebna svesna aktivnost, naroito na poetku kretanja, govorimo o koordinaciji pokreta u antropomotorikom smislu rei. .nog trenutka kad ase pokreti ili kretanja dovedu do nivoa automatizma, vie se ne moe govoriti o koordinaciji kretanja, ve' o nauenim pokretima koji se sada izvode automatski. To ve' ne spada u domen koordinacije kretanja u antropomotorikom pogledu. /ao to smo rekli, koordinacija je sloena viedimenzionalna bazina motorika sposobnost, pa moemo govoriti o% 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 koordinaciji ruku koordinaciji nogu koordinaciji tela spretnosti okretnosti agilnosti tajmingu !pravovremenosti" tempu koordinaciji u ritmu reorganizaciji stereotipnih kretanja brzini promene pravca kretanja optoj statikoj koordinaciji optoj dinamikoj koordinaciji finoj koordinaciji tela gruboj koordinaciji tela koordinaciji izvodjenja silovitih pokreta motorikoj edukatibilnosti motorikoj inteligenciji

to se tie fudbala za njega je najvanija koordinacija nogu, koordinacija tela, spretnost, okretnost, agilnost, tajming, brzina promena pravca kretanja, koordinacija izvo$enja silovitih kretanja i motorika inteligencija.

2.1.1.'enetska uslo(ljenost koordinacije

/oordinacija je sposobnost koja uestvuje u skoro svim motorikim aktivnostima, a posebno sportskim igrama, atletici, borilaim sportovima, klizanju, ritmiko6sportskoj gimnastici, itd. :li, koordinacija je ujedno i veoma specifina osobina sa prilino ogranienim transferom. Tako, na primer, osobe koje su koordinacijski izuzetno nadarene za jednu vrstu kretnih aktivnosti ne pokazuju takve sposobnosti u drugim, dosadanja istraivanja u ovoj oblasti ukazuju da ej koordinacija genetski uslovljena sa koficientom od preko ;<=. >azvoj koordinacije dostie svoj maksimum kod ljudi oko 1? godine. -a bi se pravilno i dobro razvila mora se poeti sa vebanjem to ranije, ali ne ispod 9 godine. -o ,,.godine treba razviti koordinirano kretanje po posebnim programima tzv. #odprogramima, koko bi se od ,, ) ,@. godine aktivirali pravi programi za realizaciju kompleksnijih motorikih zadataka. U doba puberteta dolaAi do stagnacije u razvoju koordinacije zbog ubrzanog rasta i razvoja, ali se kasnije to stanje popravlja. Be$utim, veoma je teko popraviti neiju koordinaciju ako se to ne ini sistematizovano i planski od najranijeg detinjstva ili ako se osova od malena bavila samo jednom vrtom aktivnosti, na primer, plivanjem ili tranjem. To su cikline aktivnosti sa veoma skromnim motorikim strokturama, pa ih je kasnije teko popraviti i razviti.

2.1.2.)aktori od koji* za(isi koordinacija

& obzirom na veoma sloenu i kompleksnu strukturu koordinacije veoma je teko precizno definisati od kojih sve faktora zavisi koordinirano ispoljavanje neke motorike aktivnosti. Be$utim, na bazi dosadanjeg iskustva moe se izdvojiti nekoliko bazinih faktora% 6 6 6 6 6 6 6 6 kognitivni faktor !inteligencija" uskla$eno delovanje 5*&6a uzrast perceptivna osposobljivost koncentracija panje emotivno stanje !negativno utie na koordinaciju" prethodno motoriko iskustvo motivacija

2.1.+.Raz(oj koordinacije kod fudbalera

#od pojmom koordinacije se podrazumeva senzomotorni odnosno neuromii'ni mehanizam, koji garantuje zajedniko uskla$eno delovanje 5*& i skeletne muskulature pri kretanju. #ravilnost, ekonominost i preciznost kretnji stoje u uskoj povezanosti sa kvalitetom koordinacije. Ukoliko su tei i kompleksniji zahtevi kretnje, utoliko ve'i znaaj ima koordinacija. -obre koordinacija smanjuje povrede. >azlikujemo inframuskulaturnu !koordinacija impulsa, akcije i energije mii'a" i intermuskularnu koordinaciju !koordinacija izme$u neuro fiziolokih sistema razliitih mii'a odnosno mii'nih grupa ) agonista i antagonista". /ao koordinacija pokreta u fudbalskoj igri podrazumeva se upravljanje i uskla$enje nadraajnih i koe'ih impulsa u sistemima organa, koji uestvuju u ivrenu pokreta. .dre$ena uloga koordinacije za tehniku fudbalera pojazuje se, u utakmici i preciznom uskla$ivanju strukturalnih dinamikih, vremenskih i prostornih komponenti. /oordinacijski trening je uglavnom integrisan u treningu tehnike i delom u kondicionom treningu !primer brzinski trening". Metode za raz(oj koordinacije: ,.Betode sistemskog uenja neusvojenih struktura kretanja .ve metode se svode na pove'anje obima motorikih znanja i vetina koje mogu biti korisne za ostvarivanje trenanih ciljeva tokom itave karijere. .vo se naroito odnosi na opti, generalni faktor koordinacije i na specifine koordinacijske sposobnosti. 1.Betoda primenjivanja usvojenih kretanja u novim, promenjenim uslovima .ve ,etode podrazumevaju da se u situacijama igre takmienja koriste i razvijaju specifine i situacione koordinacijaske sposobnosti. -a bi se to ostvarilo mora se voditi rauna da izbor aktivnosti odgovara nivou sposobnosti fudbalera. #remali ili previsoki zahtevi, ne'e koristi razvoju specifine, a jo manje situacione koordinacije. +ebe za razvoj koordinacije dovode do brzog zamora nervnog sistema, pa se u izboru metoda treba opredeliti za metod ponavljanja, koji podrazumeva produene intervale odmora, odnosno pauze, koje mogu osigurati obnavljanje mentalne energije.

)or,e trenin-a:
Trening koordinacije 6 u kaskanju dohvat levom pa desnom rukom ka zemlji 6 tranje strance galop sa poluokretom levo i desno 6 hodanje sa ipadom jedne noge% pri tome su ruke na bokovima i vri se zasuk trupom ka nozi koja je u ispadu napred 6 hodanje i visoko odizanje opruene noge sa istovremenim pretklonom tela 6 viestruka promena tranja napred ) nazad sa i bez poluokreta 6 iz trka kolut napred preko jednog ramena 6 iz trka upija, usprav i tranje nazad 6 tranje u senkama% partneri stoje frontalno jedan prema drugom na rastojanju od dva metra. #artner : tri i fintira telom i iskoracima. D pokuava isto to da radi odravaju'i isto rastojanje. #romena uloga 6 tranje u senkama% jedan partner tri i menja tempo i pravac. -rugi ga prati i radi isto to i prvi. #romena uloga 6 sprintevi na 8< metara iz lee'eg poloaja na trbuhu i le$ima 6 partneri stoje jedan prama drugom dre'i se za ruke 6 bez putanja ruku okre'e su obojca istovremno oko osa svoga tela u jednu i drugu stranu 6 iz unja sa oslonjenim rukama na zemlju. 7aki poskoci, bez podizanja ruku od zemlje, tako da se pri doskoku prsti mogu okrenuti, pa u drugu stranu 6 skokovi sa polu i celim okretima 6 skokovi preko prepreka spojenim nogama 6 partneri tre bokom okrenuti jedan prema drugum odraavaju se sa jedne noge i sudaraju se rameniuma u vazduhu 6 tranje oko zastavica 6 hvatalica u etvoro ili petoro E,?F,?E 6 loptu baciti viskoko, kolut napred EnazadE, hvatanje lopte 6 partner : tri izme$u dve lopte tamo i ovamo prolaze'i ispod rairenih nogu partnera i dodiruju'i svaki put rukom lopte 6 iz seda loptu baciti u vis, ustati u uhvatiti je u skoku 6 slalom dribling izme$u zastavica 6 dribling sa ometanjem 6 sprint i klie'i start na lopte koje dolaz esa strane 6 naizmeni'no klize'i start i udarac glavom u letu. Gedna lopta se dodaje za klize'i a druga baca za udarac glave u letu 6 prijem i stopovanj lopte 6 6 6 6 loptu kotrljati napred, pretrati je, zaustaviti je rukom, okrenuti se i kotrljati je nazad u leanju na grudima lopta se kotrlja ispod gornjeg dela tela podizanjem gornjeg dela tela lopta se onglira nogom, utira u vis, topuje se grudima, zatim se dalje onglira u paru se onglira punom nogom, butim, glavom ;

6 6 6

,< ) ,? igraa driblaju u visokom tempu u odre$enom prostoru igre, posve'ene vrstama dovadavanjem u prostor sa punom nogom, slabijom nogom, petom utevi u cilj i varjacije uteva

2.2..RE%#/$O0
H

#reciznost se definie kao sposobnost oveka za izvo$enje tano usmerinih i doziranih pokreta, pri emu vanu ulogu imaju procena prostora i vremena. (z tih razloga dugo se odravala teza da je preciznost posebna vrsta koordinacije koja je povezana sa perceptivnom motorikom integracijom, perceptivnom fleksibilno'u, perceptivnom brzinom i integracijom impulsa iz razliitih subkortikalnih jezgara 5*&6a. Bnogi naunici su faktorskim analizama motorikog prostora uspeli da izdvoje jedan poseban faktor sa relativno niskom korelacijom koga su definisali kao faktor preciznosti, za koga su mislili da predstavljaju neku vrstu koordinacije sistema oko6ruka i oko6noga. *ovija istraivanja ukazala su na postojanje uskla$enosti tane procene prostorno6 vremenskih parametara odre$enog pokreta sa odgovaraju'im motorikim reagovanjem. /ako se precizni pokreti koji idu iz visokih modanih centara ne mogu pomeati na pomo'ne senzitivne nivoe, poto je vizuelna kontrola uslov izvenja tih pokreta, to se preciznost ne moe smatrati sastavnim delom koordinacije, ve' posebnom motorikom sposobno'u. .va motorika sposobnost je veoma vana za mnoge sportske, ali i ivotne aktivnosti, kao to su fudbal, rukomet, koarka, odbojka, karate, boks, streliarstvo, itd. ili profesije lekara hirurga, stomatologa, zlatara, cirkuskih artista i dr.

2.2.1..odela preciznosti

#reciznost oveka se ispoljava na dva naina% 1. Preciznost gaanjem #od precizno'u ga$anjem podrazumevamo izbacivanje nekog predmeta ili projektila u cilj, na primer, ut loptom na gol, na ko, servis u odbojci, tenisu, izbacivanje strele u streliarstvu, ili nianjenje i ga$anje iz vatrenog oruija. 2. Preciznost ciljanjem .va motorika radnja zasnovana je na svesnom vo$enju nekog predmeta ili dela tela ka cilju, tj. u cilj. *a primer, udarac nogom u kiki boksu, udarac u telo protivnika kod borilakih vetina, precizno vodjen udarac u manjevanju. (zmedju njih postoje odredjene razlike. /ada se baci projektil u cilj, mora se unapred proraunati putanja projektila. .noga asa kada je projektil napustio ruku ili nogu !obino se projektil baca rukom ili nogom" onda na njega ne moe vise biti uticaja, on nastavlja let po jednoj balistikoj krivulji. Be$utim, kada se vodi jedan projektil u cilj, njme se sve vreme upravlja i moe se korigovati putanja. (pak postoji veoma bliska korelacija izme$u ova dva faktora. -a bi se neki cilj pogodio, centri za percepciju onoga koji ga$a moraju ,<

prvo lokalizovati cilj, utvrditi gde se nalazi, koliko je daleko od njegam da li se on moda kre'e, koliko je pomeren u odnosu na njega u jednoj horizontalnoj ravni, kolika je elevecija cilja, da li je pomeren levo ili desno u odnosu na onoga koji ga$a. Ti centri i dalje informiu o teini i veliini projektila. *a osnovu tih podataka% gde je cilj, koliko je daleko, koliko je teak ) centri onda aktiviraju kinetike ure$aje i doziraju odre$enu snagu pokreta i to doziraju snagu ne samo u smislu ukupne snage koja je potrebna da se odailje projektil tamo, nego i ukupnu snagu koji se inervira u cilju davanja pravca putanji projektila, tj. da li je levo, desno, gore ili dole. To je vrlo komplikovana situacija i u glavi onoga koji ga$a postoji centar koji na brzinu prera$uje takve podatke i onda donosi odluku o tome ta ce uiniti. To sve se deava verovatno u stotim pa i u hiljdaditim delovima sekunde. Gasan je stvar da taj centar u glavi ne moe uvek funcionisati savreno i zbog toga je preciznost jedan vrlo osetljiva osobina. -ovoljno je da centar u isto vreme bude zauzet drugim funkcijama, pa da prerada rezultata ne bude onakva kakva treba da bude. -ovoljno je da hipotalamus !nii centar" bude uzbu$en !to znai da ovek bude emocijalno uzbu$en" i da to uzbu$enje prenese an vii centar i da i taj centar opet ne obradi podatke kao to treba. .z tih razloga preciznost je osetljiva na emotivno stanje oveka. 4na se iz iskustva, kad je ovek uzbu$en pa, recimo igra fudbal ili koarku, mnogo loije poga$a ciljeve nego kada je miran.

2.2.2.'eneti1ka uslo(ljenost koordinacije

#reciznost ima veliki koficijent uro$enosti i on iznosi oko <.;<=, a preciznost dostie svoj maksimum izme$u ,@ i 1?6te godine ivota. to znaci da se na ovu motoriku moe uticati veoma malo, i to uz primenu odgovaraju'ih specifinih trenanih procesa.

2.2.+.)aktori koji uti1u na preciznost

,,

*a poetuku je konstatovano da je preciznost dosta dugo u brajana u koordinaciju zbog injenice da ova specifina motorika sposobnost u mnogome zavisi od ve'eg broja faktora, me$u kojima se posebno izdvajaju dobra percepcija i prostorno vremnska artikulacija kretanja. .vako sloeni pokreti moraju biti dobro koordinirani, posebno kod ispoljavanj preciznosti u ga$anju pokretnih i nepokretnih ciljeva. U svakom sluaju, cilj se najpe mora vizuelno odrediti, brzina kretanja cilja, ukoliko se ga$a pokretana meta, nakon ega se pravi odgovaraju'i plan akcije i vri ga$anje. 4a dobru preciznost sutinski znaaj imaju dobarj prijem i analiza vizuelnih signala bez kojih se preciznost ne moe ostvariti. #ored toga, od izuzetnog znaaja je i dobra snaga, jer se ni jedan pokret ne moe ostvariti bez uticaja snage. &naga daje impuls projektilu kako bi bez oscilacija stigao na pravo mesto. *a primer, snaan ut u fudbalu na gol. Drzina protoka informacija je tako$e veoma znaajan faktor preciznosti, i bez unutranjih potresa, preciznost se povecava i stabilizuje. *a dobru preciznost pored navedenih faktora utiu jo i% ,. koncentracija panje 1. treniranost 8. uzrast !stariji uenici imaju bolju preciznost od ma$ih" 9. pol !devoj'ice su u mnogim poslovima preciznije od deaka" ?. udaljenost meta !udaljenost meta je u obrnutoj korelaciji sa precizno'u, to je meta na ve'em odsojanju preciznost je manja" @. buka ) um !galama publike, pokreti tukama i drugo smanjuju preciznost izvo$enja pokreta

2.2.2.Raz(oj prciznosti kod fudbalera

,1

Metode za raz(oj preciznosti: /ontrola izvo$enja preciznih pokreta izvodi se na osnovu vizuelnih informacija iz objektivne stvarnosti i kinestetikih informacija iz memorije i receptora. U toku realizacije kretanja mogu'e su korekcije, na osnovu percipiciranih odstupanja od idealnih trajektora kretanja, a to znai da su percepcija prostora i lokalizacije cilja osnovni uslovi visoke preciznosti. U metodici razvoja preciznosti, potrebno je prvo posti'i odgovaraju'i odnos sa tehnikom i taktikom sportske aktivnosti. *ajbolji metodi su oni koji sportistu stavljaju u uslove koji zahtevaju precizno delovanje !u nasem slucaju, na primer kada fudbaler treba da upiti kraci ili duzi pas, ili da uputi ut ka golu". U prvoj fazi se primenjuju metodi razvoja preciznosti u jednostavnim uslovima, a kasnije u sloenim situacijama. Tako$e je poeljno raditi na razvoju preciznosti u standardim, a kasnije u promenjivim uslovima. /ao to je reeno, imamo preciznost ciljanjem i preciznost ga$anjem. 1.Preciznost ciljanjem: #od precizno'u ciljanjem u fudbalu podrazumevamo vodjenje lopte !kao predmeta" do nekog cilje !na primer osvajanje prostora vo$enjem lopte, ili vodjem stvoriti prostor za udarac na gol"

)or,e trenin-a:
6 6 vo$enje lopte razliitim delovima stopala !unutranjim delom stopala, punim ristom, spoljnim ristom, rolanjem, vo$enje sa okretima...". #rvo sporije, zatim bre ali uz to vie dodira igrai se podele u dve kolene okrenute licem jedna prema drugom. >adi se sa jednom loptom, prvi igra iz kolene, kod koga je lopta, vodi loptu kad prvom igrau druge kolene i predaje mu loptu, prvi igra iz druge kolene vodi loptu ka drugom igrau prve kolene i sve tako naizmenino. .vde se tako$e lopta vodi svim delovima spotala sa to vise dodira vo$enje lopta izme$u unjeva postavljenih u pravoj liniji na razmaku od pola metra !ovo rastojanje se moe menjati". 7opta se vodi prvo unutranjim delom stopala pa ostalim delovima vo$enje lopte kroz razliite vrste prepreka sa odre$enim zadatcima !na primer vo$enje izme$u unjeva, gde pored jednog prolazie vo$enjem unutranjim delom stopala desnom noge, dok pored drugog vo$enjem unutranjim delom stopala leve noge i slino" igra treba da dovede loptu do cilja prolaze'i kroz tri gola !irine 1m" koji se nalaze jedan iza drugog na rastojanju od 168m i koje brane tri igraa, na svakom ,8

6 6

golu po jedan !igra brani gol tako to u rukama dri loptu i sa loptom u ruci pokuava da izabaci !tj, omete igraa koji pokuava da prodje kroz gol" loptu igraa koji pokuava da pro$e kroz gol" 2.Preciznost gadjanjem: #od precizno'u ga$anjem u fudbalu se podrazumeva izbacivanje predmeta !u ovom slucaju loptu" u cilj, na primer udarac na gol nogom, glavom ili upucivanje pasa ka svom saigrau.

)or,e trenin-a:
6 6 6 6 6 dodavanje loptom izme$u dva igraa na rastojanju od ?68<m po zemlji unutranom stranom stopala !zatim spoljim delom, pa punim ristom stopala" sa prijemom. #rvo se radi na manjem pa na ve'em rastojanju dodavanje loptom izme$u dva igraa na rastojanju od ?68<m po zemlji unutranom stranom stopala !zatim spoljim delom, pa punim ristom stopala" bez prijema, tj na prvu. #rvo se radi na manjem pa na ve'em rastojanju dodavanje loptom izme$u dva igraa na rastojanju od ,<68<m po visu, polu visokim loptama, unutranom stranom stopala !zatim spoljim delom, pa punim ristom stopala" sa prijemom. #rvo se radi na manjem pa na ve'em rastojanju dodavanje loptom izme$u dva igraa na rastojanju od ,?68<m po visu, visokim loptama, unutranom stranom stopala !zatim spoljim delom, pa punim ristom stopala" sa prijemom. #rvo se radi na manjem pa na ve'em rastojanju radi se u parovima. (gra : dri loptu i baca igrau D koji stoji naspram njega na rastojanju od oko 1m. Daca mu loptu na levu, pa na desnu nogu, i sve tako naizmenino a iga D mu je vra'a udarcem po lopti unutranjim delom stopala !zatim se lopta udara punom, pa spoljnim stranom stopala" radi se u parovima. (gra : dri loptu i baca igrau D koji stoji naspram njega na rastojanju od oko 1m. Daca mu loptu na levo, pa na desno koleno, i sve tako naizmenino a iga D prima loptu na koleno i zatim mu je vra'a udarcem po lopti unutranjim delom stopala !zatim se lopta udara punom, pa spoljnim stranom stopala" radi se u parovima. (gra : dri loptu i baca igrau D koji stoji naspram njega na rastojanju od oko 1m. Daca mu loptu na grudi, a iga D je prima na grudi i zatim mu je vra'a udarcem po lopti unutranjim delom stopala !zatim se lopta udara punom, pa spoljnim stranom stopala" radi se u parovima. (gra : dri loptu i baca igrau D koji stoji naspram njega na rastojanju od oko 1m. Daca mu loptu na glavu, i sve tako a iga D je prima glavom i zatim mu je vra'a udarcem po lopti unutranjim delom stopala !zatim se lopta udara punom, pa spoljnim stranom stopala" radi se u parovima. (gra : dri loptu i baca igrau D koji stoji naspram njega na rastojanju od oko 1m. Daca mu loptu na glavu a iga D mu je vra'a udarcem po lopti glavom !prvo bez skoka, pa sa skokom". (gra D prvo va'a loptu celom, a zatim levom pa desnom stranom glave

,9

6 6 6

radi se u parovima koji stoje jedni naspram drugom i dodaju loptu jedan drugom na prvu svim delovima stopala, i jednom i drugom nogom. >astojanje na kojem stoje je od 16?m radi se u parovima koji stoje jedni naspram drugom i dodaju loptu jedan drugom na prvu glavom. >astojanje na kojem stoje je od 16?m (grai su raspore$eni u dve kolove koje stoje jedna naspram druge. #rvi u jednoj kolini dodaje loptu po zemlji prvom u drugoj koloni, prvi sa prijemom !u slececoj seriji bez prijema" predaje loptu drugom u prvoj kolini i sve tako naizmenino igrai su raspore$eni u dve kolove koje stoje jedna naspram druge. #rvi u jednoj kolini dodaje loptu glavom prvom u drugoj kolini, pavi u drugoj koloni dpodaje loptu glavom udarcem na prvu drugom igrau u prvoj kolini i sve tako naizmenino. 7opta ne sme da padne na zemlju gol je podeljen na segmente !u zavisnosti kakvi su zadatci zavisi na koliko ce segmenata biti podeljen gol". (gra sa raznih udaljenesto nastoji da pogodi odre$eni segmen gola razliitim delovima spopala jednom !obino jaom nogom" nogom a zatim drugom. Umesto gola se moe koristiti i zid sa podeljenim segmetima igrai stoje na jednom delu terena i nastoje da pogode cilj koji se nalazi na udaljenosti od ?69<m. 5ilj je u obliku kvadrata koji se nalazi na terenu u horizontalnom poloaju obeleen markerima. (graci nastoje da pogode cilj visokim loptama, i jednom i drugom nogom, tako to lopta treba direktno da padne u cilj, ni pre ni posle njega. (li nastoje da pogode cilj udarcem lopte po zemlji tako da je zadatak da se lopta zaustavi u cilju, tj.u obeleenom prostoru razne igre koje mogu prestavljati formu treninga preciznosti u oteanim usovima% uvanje lopte ) igrai su podeljini u dva tima sa istim brojem igraa na odre$enom prostoru i svaki tim se trudi da to due zadri loptu u svom posedu, da bi preciznost dosla do izraaja ograniava se broj dodira sa loptom na jedan ili dva eva ) u obeleenom prostoru etri igraa stoji spolja a jedan unutra. (gra koji je unutra pokuava da uzme loptu a igrai spolja dodaju loptu me$usobno udarcem na prvu. Droj igraa se moe pove'avati, na primer, pet igraa spolja a dva unutra itd

+.0./!"3&U4!"

,?

2.0.RE)ERE$%E

,@

,. 1. 8. 9. ?. @. C. ;.

Goksimovi' :. !1<<;". Bali fudbal. *i Goksimovi' &. !1<<1". Teorija taktike i treninga u fudbalu. *i Balacko -. !,HH,". .snove sportskog treninga. *ovi &ad &toiljkovi' &. !1<<8". .snove opte antropomotorike. *i Ierodek /. !1<<@". .psta antropomotorika. *i JJJ.bhtrening.com JJJ.nogometnitrening.com JJJ.sportskitrening.hr

,C