MULTINACIONALNE KOMPANIJE I GLOBALIZACIJA

MULTINATIONAL COMPANIES AND GLOBALIZATION1

Lisov Dunja, Miletić Jelena, Sarajlić Dušica, Žikić Marija2

Rezime:

Globalizacija je postala bauk za razne slojeve ljudi - aktiviste i akademičare, reformiste i

antiglobalisti.
Pojave koje se identifikuju kao sastavni elementi fenomena globalizacije su: sloboda
trgovine, slobodan protok kapitala, razvoj međunarodnih regulatornih tela i institucija,
ekspanzija multinacionalnih kompanija i nastanak jedinstvene “potrošačke kulture”.
Globalizacija je fenomen za koji možemo sa velikom sigurnošću reći da obeležava
prelazak iz starog u novi vek. Osnovni nosioci globalizacije su multinacionalne
kompanije sa svojim pozitivnim i negativnim uticajima.

Fenomen globalizacije nas je zainteresovao i zato smo pokušali da mislimo ovaj

fenomen.

Tema ovog rada je uloga i značaj multinacionalnih kompanija u procesu globalizacije.

Rezultat našeg istraživanja je prikazan kao skup pozitivnih i negativnih uticaja
globalizacije i multinacionalnih kompanija. Kao odgovor na negativne uticaje
globalizacije javili su se antiglobalistički pokreti.

Ključne reči: globalizacija, multinacionalne kompanije, pozitivni i negativni uticaji,

antiglobalistički pokret.

1
Rad je nastao kao seminarski rad iz predmeta Metodologija naučno-istraživačkog rada, pod mentorstvom
prof.dr Branka Balja
2
Lisov Dunja, student master studija, generacija 2008/2009 na Ekonomskom fakultetu Subotica, Odeljenje
Novi Sad, tel: 063/8-669-489, e-mail: dunjalisov@hotmail.com, adresa: Kraljevića Marka 60, Novi Sad
Miletić Jelena, student master studija, generacija 2008/2009 na Ekonomskom fakultetu Subotica, Odeljenje
Novi Sad, tel: 063/8-855-352, Kopernikova 26
Sarajlić Dušica, student master studija, generacija 2008/2009 na Ekonomskom fakultetu Subotica,
Odeljenje Novi Sad, tel: 064/2-946-940, e-mail:dusicasarajlic@yahoo.com, adresa: Vuka Karadžića 56,
Kuzmin
Žikić Marija, student master studija, generacija 2008/2009 na Ekonomskom fakultetu Subotica, Odeljenje
Novi Sad, tel: 063/458-098,e-mail: zikic@nscable.net, adresa: Tekelijina 4, Novi Sad

1
 1. Predmet i problem istraživanja

Globalizacija se najšire može definisati kao rast i narastanje sa htenjem da dostigne nivo
svetskih razmera. Globalizacija je pojam koji se koristi da bi se opisale promene u
društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatičnog porasta
međunarodne razmene ( u trgovini, idejama i sl.). Globalizacija se često posmatra
isključivo sa gledišta ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen rezultat na liberalizaciju
trgovine odnosno razvoj slobodne trgovine. Globalizacija ulazi u sve pore društva jedne
zemlje od sirovina i trgovine do finanansija i društveno-ekonomskog i tehnološkog
razvoja.

Savremeno društvo nošeno globalizacijom multinacionalnih kompanija, razvojem

proizvodnih snaga i odnosa i liberalizacijom tržišta postaje tzv. “globalno selo“. Reč je o
brisanju carinskih barijera, granica među državama, slobodnom kretanju radne snage,
kapitala a sve u cilju sticanja i uvećenja profita primarnih subjekata odnosno
multinacionalnih kompanija. Možemo reći da je vreme svedok pozitivnih i negativnih
uticaja globalizacije u savremenom društvu.

Problem ovog istraživanja predstavljaju multinacionalne kompanije koje su nosioci

procesa globalizacije koja predstavlja predmet ovog istraživanja.

2. Pregled vladajućih stavova

U pogledu shvatanja globalizacije autore možemo grupisati u tri grupe3:

1) Autori koji smatraju da je globalizacija mit, način na koji se prikrivaju stvarno

nastali procesi transformacije svetskog kapitalističkog sistema. Neki smatraju da
ista omogućava ignorisanje problema koji vode u krizu svetskog kapitalističkog
sistema. Drugi, izjadnačavaju globalizaciju i internacionalizaciju, dok treći se ne
slažu sa mišljenjem da globalizacija nema alternativu. Ovi autori su jednim
imenom nazvani skeptici.

2) Drugu grupu autora čine hiperbolisti koji naglašavaju širinu, dubinu i intezitet
promena koje se dešavaju u svim sferama društvenog života. Stephen Castels
hiperboliste deli na: pozitivne i negativne. Pozitivni hiperbolisti- čine ih
uglavnom neolibarali koji brane globalno tržište i veruju da ono doprinosi
ekonomskom rastu i povećanju životnog standarda. Negativni hiperbolisti su
skoncentrisani u radikalnim i neomarksističkim intelektualnim krugovima, koji
većinom naglašavaju negativne aspekte globalizacije kao što su: nezaposlenost,
socijalna fragmentacija, konflikti i dr.

3
Vladimir Vuletić, Globalizacija: aktuelne debate, Narodna biblioteka Zrenjanin, 2006,str 15-17

2
 3) Treću grupu čine autori koji prihvataju pojam globalizacije kao koncepta, kojim
se najbolje opisuju društvene promene i procesi sa kraja XX i XXI veka. Njihovo
mišljenje je da se globalizacijom može uspešno upravljati.

Većina autora definiše globalizaciju na sebi svojstven način i iz tog razloga prikazujemo
neke definicije vodećih autora:

 “Društveni procesi  u kojem iščezavaju geografska ograničenja na društvena i

kulturna zbivanja i u kojem ljudi sve više postaju svesni toga“.4

 “Kompresija sveta i intenzifikacija svesti sveta kao celine … konkretna globalna

međuzavisnost i svest o globalnoj celini u dvadesetom veku”.5 

 “Istorijska transformacija koju čini zbir određenih formi i instanci koje postaju
globalne putem (i) aktivnog širenja praksi, vrednosti, tehnologija i drugih proizvoda ljudi
na čitav svet, (ii) kada globalne prakse vrše rastući uticaj na živote ljudi, (iii) kada svet
služi kao fokus za sve, ili kao premisa u uobličavanju ljudskih aktivnosti.6”

 “Integracija na osnovu projekta koji se izvodi na osnovu “pravila tržišta na globalnom

nivou.” 7

 “Intenzifikacija društvenih odnosa širom sveta koji povezuju udaljene lokalitete na

način da se lokalni događaji uobličuju na osnovu događaja koji se dešavaju miljama
daleko i obratno.“8

 “Istorijski proces koji uključuje značajno pomeranje ili transformaciju društvenih

organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice i proširuje doseg uticaja
moći preko regija i kontinenata.”9

4
M. Waters, Globalization, 1995, str. 3
5
R. Robertson, Globalization, 1992, str.. 8
6
M. Albrow, The Global Age, 1996, str. 88
7
P. McMichael, Development and Social Change, 2000, str. 149
8
Giddens 1990, str. 21
9
J. Baylis, S. Smith, The Globalization of World Politics, 2005, str. 24

3
 3. Svrha i ciljevi istraživanja

Čovek, pojedinac, mora biti upoznat sa karakteristikama koje nosi globalizacija. On mora
razumeti sva nova strujanja u društvu koja mogu imati i pozitivne i negativne stvari.

Osnovna svrha ovog rada je upoznavanje sa procesom i nosiocima globalizacije, njenim

uticajem i značajem . Ciljevi ovog rada proizilaze iz svrhe a to su:

 Analiza pozitivnih i negativnih uticaja multinacionalnih kompanijama

 Kako čovek kao pojedinac može da se iznese sa datim problemom/svrhom

Realizacijom ovih ciljeva rad dobija upotrebnu vrednost i na taj način pruža informacije
o realnom stanju u društvu.

4. Postavljanje hipoteze

Multinacionalne kompanije bitno utiču na pravce, strukturu i obim odvijanja

međunarodnog poslovanja. Njihovi interesi i značaj prevazilaze nacionalne okvire. One
svojim poslovanjem podstiču proces globalizacije i vrše uticaj na zemlje u kojima
posluju. Njihovo poslovanje dovodi do niza pozitivnih i negativnih uticaja.

Naša hipoteza, postavljena u umpikativnom smislu, glasi:

H: Ako multinacinalne kompanije utiču na pravce, strukturu i obim međunarodnog
poslovanja, onda one imaju pozitivan ili negativan uticaj na zemlje u kojima posluju.

Logičko izvođenje hipoteze glasi:

H1: Multinacinalne kompanije utiču na pravce, strukturu i obim međunarodnog
poslovanja.

H2: Onda multinacionalne kompanije imaju pozitivan ili negativan uticaj na zemlje u
kojima posluju.

Hipoteze su zasnovane na implikativnom izvođenju hipoteze. Postavljene hipoteze ćemo

pokušati da dokažemo na osnovu teorijskih gledišta nekih autora i prikupljenih
empirijskih podataka.

4
 5. Metod istraživanja

Metod je specifično strukrurisan skup aktivnosti za proizvođenje specifično strukturisane

vrste proizvoda, pri čemu postoji nužna veza između strukture procedura i strukture
onoga što procedure proizvode.10 Među mnogim metodama koje postoje, mi smo se u
našem radu koristili analitičko-empirijsku metodu istraživanja upotpunjenu sa
kvantitativnim podacima.U pitanju je metod kojim razlažemo predmet istraživanja,u
našem slučaju multinacionalnih kompanija, koje posmatramo kroz proces globalizacije,
na neke praktične primere, koji su podržani kvantitativnim dokazima.

6. Tip i nacrt istraživanja

U rad smo koristili razvojnu studiju, sa ciljem da proučimo razvojne promene tokom
vremena koje odlikuje stabilnost i trajnost. Možemo govoriti o kontinuiranom i
diskontinuiranom razvoju.O razvoju možemo govoriti kao o nizu gradacija duž
kvalitativnog kontinuuma u kojem se susrećemo sa metodološkim poteškoćama u
definisanju stepena.

7. Mesto istraživanja

Mesto istraživanja je biblioteka, u kojoj smo pokušali da prikupimo sto više empirijskih
podataka i da sagledamo teorijska gledišta mnogih autora o uticaju globalizacije i njenog
glavnog nosioca- multinacionalnih kompanija.

8. Pisanje izveštaja o istraživanju

Globalizacija je postala određujući proces sadašnje etape u razvoju međunarodnih i

političkih odnosa u svetu.

Globalizacija označava ekonomski, politički i kulturni proces koji je omogućen brzim

razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je često vođen željom velikih
korporacija za osvajanjem novih tržišta. Globalizacija je kontroverzan proces.
 Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila
jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podstiče konkurenciju i razvoj.
Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već
zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata sa kojima bi morali deliti
tržište.
 Politička globalizacija je tesno vezana uz ekonomsku globalizaciju. Postojanje
jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno
10
Ristić Živan, O istraživanju, metodu i znanju, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 2006, str.171.

5
 podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost
vlastitim firmama. Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne
institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika
vlasti utiču na vlastiti razvoj.

 Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe,

kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i
kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki
smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću
kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i
pravilima.11

Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih
tržišta, pronalazak novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje
ili ograničavanje konkurencije i dominacije svetskom razmenom od strane nerazvijenih
svetskih zemalja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i
trgovine.

Na razvoj ekonomske globalizacije utiču sledeći faktori:

 Porast svetske proizvodnje – tim porastom nastale su promene u ekonomskoj sferi

društvenog života.
 Uspon takozvanih azijskih tigrova – predstavlja globalan proces ekonomskog i
tehnološkog progresa i prosperiteta Istoka, a slabljenje Zapada.
 Izrazito razvijanje svetskog tržišta – kritičari Harvi, Blok i Kastel vide visok
porast vrednosti valute dnevne proizvodnje kao znak da je centralne banke ne
mogu kontrolisati. 10 najvećih privreda sveta 200 god. Amerika, Japan, Kina,
Nemačka, Francuska, Indija, Italija, Velika Britanija, Rusija i Brazil.
 Ubrzavanje međunarodnih tokova robe i kapitala – finansije postaju na globalnom
planu digitalna delatnost, a informaciona lehnologija pretvara realni svet u
virtuelni kapital. Potrebne su radikalne promene kao u finansijskom sistemu tako i
u informatici, telekomunikacijama isl.
 Jačanje transnacionalnih kompanija – svoju moć ostvaruju kontrolom tržišta roba
i usluga, kontrolom finansijskog i tržišta informacija. Pozitivni efekti: unos
svežeg kapitala, nove tehnologije, povećanje zaposlenosti i nezaposlenosti, porast
izvoza i deviznih prihoda.
 Porast spoljno trgovinske razmene – za četiri decenije je povećana za 33 puta.
Posebno je povećan robni izvoz gde izdvajamo informatičku opremu, naftu, gas,
poljoprivredne proizvode i dr.

11
Opširnije na www.wikipedia.com

6
 Osnovne karakteristike globalizacija sa ekonomskog aspekta su:
 Razvoj po zakonima logike krupnog kapitala
 Brojnost ispoljavanja
 Cikličnost razvoja
 Dualnost (Integracija država i širenje multinacionalnih kompanija)
 Sveobuhvatnost i heterogenost
 Nesavršenost
 Diferenciranost
 Protivrečnost
 Dugotrajnost
 Institucionalizovanost konkurencije i
 Dominacija tržišne nad državnom regulacijom ekonomije12

Ključnu ulogu u globalizaciji imaju multinacionalne kompanije. Multinacionalne

kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju širom sveta. Ovakve kompanije imaju
sedište u jednoj zemlji, a posluju u mnogo zemalja (General Motors, IBM, General
Electric, Toyota).

Međunarodno kretanje kapitala je jedan od osnovnih akceleratora i generatora

globalizacije.Ono utiče na privredni rast, promenu privredne strukture,zaposlenost,platni
bilans i sl.
U osnovi sadržaja multinacionalnih kompanija je strategija da se inostrane investicije
plasiraju umesto u obliku zajmovnog kapitala (indirektno investiranje) u vidu
preduzetničko poslovnog kapitala (direktno investiranje). One su najznačajniji faktor
internacionalizacije i globalizacije svetske privrede.
U odnosu na kartele i trustove, multinacionalne kompanije su kompletniji,
konsolidovaniji i stabilniji oblik poslovnog angažovanja kapitala.

U novim uslovima u svetskoj privredi i trgovini multinacionalne kompanije razvijaju

sledeće tri strateške vrednosti:
1) Multinacionalnu fleksibilnost radi brzog reagovanja na potrebe lokalnog tržišta.
2) Globalnu konkurentnost kako bi se mogla dostići efikasnost masovne
proizvodnje.
3) Međunarodnu sposobnost učenja kako bi se postigle inovacije na svetskom nivou

Multinacionalne kompanije dele se na tri tipa:

1. Etnocentične kompanije, gde je sva moć koncentrisana u matičnoj zemlji

a aktivnost i odluke upravljača su orjentisane ka centru kompanije. One
obavljaju svoju aktivnost u više zemalja a centrala postoji samo u matičnoj
zemlji koja donosi sve odluke i rukovodi celokupnim poslovanje.
2. Policentrične kompanije gde se svaki deo, do određene granice
poistovećuje sa nacionalnim interesima zamlje kojoj pripada, odlučivanje

12
Dr.Ismail Musabegović, Transnacionalne korporacije i globalni finansijski tokovi,Beograd, 2007.,str 20

7
 je decentralizovano, a lokalni kadrovi imaju relativnu autonomiju. Kod
njih pored centrale u jednoj zemlji, postoji veči broj firmi u drugim
zemljama koje uživaju određenu samostalnost.
3. Geocentrične kompanije karakteriše globalna svetska orjentacija, i
priznaje se izvesna autonomija afilijacijama, ali preovlađuju interesi
razvoja cele kompanije. Kod njih postoji više centralnih kompanija širom
sveta.13

Nastanak multinacionalnih kompanija odvija u sledećim fazama:

1. Počeci transnacionalizacije kapitala se podudaraju sa periodom druge polovine

XIX veka u kome je visina kamatne stope bila osnovni motiv za kretanje kapitala.
Početna faza ne uključuje osnivanje filijala u inostranstvu a ako ih i ima onda je
reč o trgovinskim filijalama.
2. Faza razvoja transnacionalizacije kapitala u obliku izvoza kapitala odnosno
ulaganje u inostranstvu. Ovu fazu karakteriše izvoz roba i usluga i know-how.
Prve jedinice u inostranstvu se osnivaju za protežiranje prodaje, a zatim za
montaže delova i dorade finalnog proizvoda. Postepeno dolazi do neposrednih
ulaganja koja će sve više preovladati.
3. Faza dominacije neposrednog ulaganja u insotranstvu ili faza rasta
transnacionalizacije kapitala. U ovoj fazi neposredna ulaganja kapitala su
dominantna i postaju osnovni vid seljenja kapitala u inostranstvo. Preduzeća
otvaraju svoje filijale u mnogim zemljama odakle koriste sirovine i poljoprivredne
proizvode. U kolonijama se razvijaju posebni sektori koji su direktno vezani za
strani kapital. Osnovni motivi za investiranje u inostranstvo su ostvarivanje veće
mase profita i industrijalizacija zemalja uvoznika kapitala.
4. Faza postepenog opadanja potpune dominacije neposrednih ulaganja i jačanje
uloge zajedničkih ulaganja, ili zrela faza transnacionalizacije kapitala. Ovu
fazu karakteriše proces dekolonizacije mnogih zemalja i naglo širenje i
preusmeravanje privrede na supstituciju uvoza. Oslobođene zemlje uvode
carinsku i drugu zaštitu. Kao nosioci ulaganja kapitala pojavljuju se
multinacionalne kompanije, putem zajedničkih ulaganja sa zemljama uvoznicima
iz kojih one uvoze radno intezivne proizvode maksimalno iskorišćavajući
komparativne prednosti masovne proizviodnje zasnovane na visokoj tehnologiji.
5. Faza celovite transnacionalizacije proizvodnje, koja se sve više zasniva na
tehnološkim vrednostima. Multinacionalne kompanije maksimalno smanjuju
troškove proizvodnje po jedinici proizvoda. Nastoji se da se izvozna strategija
zameni drugim pojavnim oblicima. Predmeti nove transnacionalizacije kapitala su
industrijski projekti koji u zemljama u razvoju obilato koriste jefitnu radnu
snagu.14

Najvažnije obeležje multinacioanlne kompanije je njihov uticaj u svetskoj privredi i

međunarodnoj trgovini. Prema području delatnosti multinacionalnih kompanija najčešće

13
Prof.dr Stanislava Acin Sigulinski, Međunarodno poslovanje,Pigmalion, Novi Sad, 2008, str.47
14
Svetličić Marjan , Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd 1986

8
su ulaganja u : uvozno-supstitutivnu i sirovinski usmerenu proizvodnju i ulaganja u cilju
racionalizacije procesa proizvodnje. Najveći broj multinacionalnih kompanija
predstavljaju matična preduzeća SAD, koja imaju najveći broj filijala u inostranstvu. Što
se tiče evropskih multinacionalnih kompanija najznačajnije su one iz Francuske, Velike
Britanije i Švedske.
Mnoge multinacionalne kompanije su izuzetno snažne institucije koje poseduju resurse
daleko veće od mnogih zemalja članica Ujedinjenih Nacija

Multinacionalne kompanije kao glavni akteri globalizacije kontrolišu jednu polovinu

svetske industrijske proizvodnje, 70% svetske trgovine,85% tržišta čaja,olova i 90%
svetskog tržišta pšenice, kukuruza, duvana i kafe.
O snazi i veličini multinacionalnih kompanija,svedoči sledeća tabela

Tabela br 1.: 10 najvećih multinacionalnih kompanija prema veličini uk. prihoda u 2008.
Naziv kompanije Ukupan prihod(milioni $) Profit(milioni$)
Wal-Mart Stores 378,799.0 12,731.0
Exxon Mobil 372,824.0 40,610.0
Chevron 210,783.0 18,688.0
General Motors 182,347.0 -38,732.0
Conoco Philips 178,558.0 11,891.0
Ford Motor 172,468.0 -2,723.0
Citigroup 159,229.0 3,617.0
Bank of America Corp. 119,190.0 14,982.0
AT&T 118,928.0 11,951.0
Berkshire Hathaway 118,245.0 13,213.0
Izvor:http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune500/2008/full_list/

Zamerka koja se upućuje multinacionalnim kopmanijama je da mobilnost kapitala izaziva

„trku nerazvijenih zemalja ka dnu“.To u suštini znači da zemlje u nastojanju da postanu
atraktivne za multinacionalne kompanije, usklađuju svoje pravne okvire prema njima i
na taj način zanemaruju svoju ulogu koja se prvenstveno odnosi na zaštitu interesa i
odgovornost prema svojim rezidentima.15

9. Zaključna razmatranja sa etičkom ocenom

15
www.en.wikipedia.org

9
Globalizacija je složeni društveni, ekonomski, kulturološki, tehnološki i politički proces,
koji se razvijao tokom vekova koji se poslednjih decenija znatno ubrzao. To je proces u
kome je pokretljivost kapitala, tehnologije, organizacija, ideja i ljudi dobila rastuću
globalnu formu i koji karakterise univerzalizacija,homogenizacija i unifikacija sveta po
nekim značajnim principima,odrednicama i normama ponašanja.

Proces globalizacije sve više karakteriše povezivanje saradnje između nacionalnih

država. Na taj način globalizacija pruža određene koristi, s obzirom na to da ubrzava
društveno-ekonomski razvitak, tehnološke promene i tehničku modernizaciju, ali zato
stvara i određene nesigurnosti, kao i opasnosti jer je nesimetrična, pa deluje jednostrano,
pretežno u korist ekonomski jačih i većih zemlja.

Džozef E. Stiglic ističe: „Jaz između siromašnih i bogatih je stalno rastao, pa je čak i broj
ljudi u tzv. apsolutnom siromaštvu - koji žive sa manje od jednog dolara dnevno - takođe
porastao. Čak i tamo gde je rečno slepilo eliminisano, siromaštvo istrajava - i to uprkos
svim dobrim namerama i obećanjima koja su razvijene zemlje dale nacijama u razvoju,
od kojih je najveći broj nekad bio u kolonijalnom posedu tih razvijenih zemalja“.16

Posledice koje nosi sa sobom proces globalizacije su brojne. Delimo ih na pozitivne i

negativne.

Pozitivne posledice:
 Ujednačavanje uslova proizvodnje i preduzetništva na globalnom nivou,
 Ujednačavanje uslova i regulative domaćih i stranih ulaganja, carinskih propisa i
spoljnotrgovinskog poslovanja,
 Otvaranje novih radnih mesta i privrednih kapaciteta, čime se doprinosi ubrzanom
razvoju zemalja i regiona i boljoj i modernijoj infrastrukturi,
 Veća sloboda kretanja roba i kapitala,
 Veći nivo obrazovanosti i kvalifikovanosti radne snage,
 Povećanje stranih direktnih ulaganja u rentabilne grane i delatnosti,
 Stimulisanje i pomoć u otvaranju, malih i srednjih preduzeća,
 Ulaganje u prateće službe i infrastrukturu koja treba da prati razvojne trendove,
 Dosledna specijalizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane i
delatnosti u kojima imaju komparativne prednosti.17

Negativne posledice globalizacije su:

 Ukidanje klasičnog pojma ekononmskog i političkog suvereniteta zemalja,
 Nametanja obrazaca i planva ekonomskog razvoja odstrane međunarodnih
institucija, zemalja ulagača ili multinacionalnih kompanija,
 Ukidanje nerentabilnih preduzeća ili sektora od strane inostranih ulagača,

16
www.ANTIC.org- Feljton: Sjaj i beda globalizacije, Džozef E. Stiglic
17
Petrović P.,Poslovna diplomatija u turizmu, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad 2006, str.46

10
  Nemilosrdno oslobađanje od viška radne snage čime se povećava nezaposlenost i
stvaraju socijalni problemi,
 Jednostrana i uska specijalizacija u privredi čime zemlja postaju ekonomski
zavisne od drugih zemalja,
 Nametanje kulturnih obrazaca i mačina života,
 Prepuštanje sudbine preduzeća i sektora privrede stranim ulagačima i
multinacionalnimkompanijama čime jedna ekonomija postaje sve više zavisna od
njih,
 Dobit od inteziviranja rentabilnih delatnosti i proizvodnje se seli u strane zemlja i
finansijske centre, a u zemlji proizvodnje ostaje samo infrastuktura koja donosi
profit i za koju se sama zemlja nije opredelila, već su o tome odlučivali strani
investitori,
 Psihološki uitcaj rada za stranog polsodavca, koji je zainteresovan samo za svoj
profit,
 Svođenje nerazvijenih zemalja na tržište jeftine radne snage.18

Jedno od najbitnijih obeležja ekonomske globalizacije jeste uspon multinacionalnih

kompanija kao sve značajnijih subjekata međunarodnih ekonomskih odnosa, neretko
važnijih i od samih država. Finansijski resursi se raspoređuju prema kriterijumima
profitabilnosti, gde su osnovni investitori multinacionalne kompanije razvijenih zapadnih
zemalja, koje fleksibilno prilagođavaju svoju strategiju u zavisnosti od političkih,
ekonomskih i drugih značajnih promena u svetu.
Treba napomenuti,da sve kompanije, bez obzira da li se radi o multinacionalnim ili onim
srednje veličine, imaju potrebu za globalnom perspektivom.

Trend ka globalizaciji nije se ograničio samo na prerađivačke delatnosti,nego je proširen i

na druge industrijske grane, kao što su uslužne delatnosti i maloprodaja.

Iza moćnih MK stoje njihove moćne nacionalne države, koje su uvek spremne da ih
podrže. MK postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih
zemalja na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Poslovna filozofija multinacionalnih
kompanija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište, i tome se one prilagođavaju. .
One imaju svoje pozitivne i negativne efekte.

Pozitivni efekat jeste to što one raspolažu savremenom tehnologijom, znanjem i

kapitalom, koji se mogu lako kretati između različitih država. Ali najznačajniji pozitivan
efekat poslovanja MK, koji se realizuje kroz njenju praksu jesu strane direktne
investicije. SDI, zajedno sa međunarodnom trgovinom roba i usluga, promovišu privredni
rast, kreiraju zaposlenja i podižu životni standard širom sveta. Direktne investicije su
usmerene u one sektore koji brzo rastu.
Proces globalizacije, poslovanje MK kao i strane direktne investicije mogu značajno da
doprinesu razvoju manje razvijenih zemalja. Stoga, države treba da usklade svoje
nacionalno zakonodavstvo u tom pravcu, kako bi se privukle SDI, ali i očuvao nacionalni
suverenitet.
18
Petrović P.,op.cit.,str 46

11
Kao glavna zamerka multinacionalnim kompanija može se navesti to što one u
nerazvijenim zemljama iskorišćavaju:
 prirodna bogatstva,
 jeftin rad,
 prodaju nepodesnu i društveno škodljivu tehnologiju,
 manipulišu sa stvaranjem lažnih potreba u službi profita starajući se o njima i
 izazivaju ekološke katastrofe.

Rast multinacionalnih kompanija do međunarodne moći bio je toliko brz da se nije razvio
zakonodavni okvir koji bi kontrolisao njihove aktivnosti. Multinacionalne kompanije bile
su u stanju da maksimalizuju svoje profite umanjujući svoje poreske obaveze kroz
vlastite međunarodne kanale za promet novčanih sredstava, sto je praktično postalo zakon
za sebe, te sposobne da utiču na vlade, zakonodavna tela i medije u vlastitu korist. Od
kad su multinacionalne kompanije toliko velike da ih niko ne može smatrati odgovornim
za njihove neumerenosti i od kada je maksimalizacija rasta profita i rasta kompanija od
samog početka njihova jedina svrha, njihovo ponašanje u svetu stremi da bude
eksploatatorsko i neodgovorno.

Žalbe na aktivnosti multinacionalnih kompanija zemalja u razvoju (koje se odnose pre

svega na nepoštovanje zakona zemlje domaćina, potpisanih ugovora, eksploataciju
prirodnih resursa i ljudi) podstakle su organizovanje grupe pri Ekonomsko-socijalnom
savetu UN za praćenje i izučavanje rada multinacionalnih kompanija, a postoji predlog za
donošenje kodeksa ponašanja multinacionalnih kompanija na nivou UN koji bi bio
obavezujući za ove svetske gigante.

Sa ciljem ukazivanja na nejednakosti u svetu, uporedo sa globalizacijom, razvijao se i

jačao antiglobalistički pokret . Najviše sledbenika ovaj je pokret dobio na Zapadu,
odnosno u razvijenim zemljama, jer su razvijeni prvi postali svesni nedostataka
globalizacije. Antiglobalisti su nedovoljno ujedinjeni pa nemaju jasnu i jedinstvenu
politiku koja bi upravljala njihovim akcijama. Usprkos tome, pojedine akcije
antiglobalista imale su uticaja na svetske odluke i politiku moćnika pa su se njihove
poruke čule širom sveta. Tako su antiglobalistički protesti povodom Ministarskih
konferencija bili glavne vesti u svim dnevnim listovima i ostalim medijima.

Literatura:

1. Acin Sigulinski S., Međunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008.

2. Bjelić P., Ekonomika međunarodnih odnosa, Prometej, Beograd, 2003.

12
3. Đorđević M., Strategije internacionalizacije preduzeća, Ekomski fakultet u
Kragujevcu, Kagujevac, 2001.
4. Musabegović I., Transnacionalne korporacije i globalni finansijski tokovi,
Beogradska bankarska akademija, Beograd, 2007.
5. Pelević B.,Teorija međunarodne trgovine, Centar za izdavačku delatnost, Beograd
2007.
6. Petrović P., Poslovna diplomatija u turizmu, Prirodno-matematički fakultet, Novi
Sad 2006.
7. Ristić Ž., O istraživanju, metodu i znanju, Institut za pedagoška istraživanja,
Beograd, 2006.
8. Svetličić M., Zlatne niti transnacionalnih preduzeća, Ekonomika, Beograd,1986.
9. Vuletić V., Globalizacija: aktuelne debate, Narodna biblioteka Zrenjanin, 2006.
10. www.ANTIC.org- Feljton: Sjaj i beda globalizacije, Džozef E. Stiglic
11. www.wikipedia.com
12. www. globalizacija.com
13. www.ekonomist.co.yu
14. www.en.wikipedia.org
15. http://money.cnn.com

13