UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET POLITIKIH NAUKA

Seminarski rad iz politike ekonomije

Multinacionalne kompanije

Beograd, decembar 2011.godine

Sadraj

Uvod....................................................................................................... 2 1. Pojam multinacionalnih kompanija ................................................. 2 1.1. Teorije o multinacinalnim kompanijama ................................... 3 1.2. Definicija .................................................................................... 4 1.3. Tipologija multinacionalnih kompanija ..................................... 5 2. Nastanak multinacionalnih kompanija ............................................. 5 3. Multinacionalne kompanije kroz istoriju ......................................... 7 4. Strategija multinacionalnih kompanija ............................................ 9 5. Politiki i ekonomski uticaj multinacionalnih kompanija ............. 10 6. Savremene multinacionalne kompanije ......................................... 11 7. Multinacionalne kompanije u Srbiji .............................................. 13 Zakljuak ............................................................................................. 15 Literatura .............................................................................................. 16

Uvod

O multinacionalnim kompanijama danas niko ne govori ravnodunim tonom. Za jedne, multinacionalne kompanije predstavljaju najrazvijenije ekonomske organizacije koje su potpuno prilagoene savremenoj nauno-tehnolokoj revoluciji i nivou razvoja proizvodnih snaga. Za njih, multinacionalne kompanije su glavni konstitutivni element internacionalizacije proizvodnje i integracije svetske privrede. U njima vide osnovnu polugu napretka, ravnomerne raspodele proizvodnih snaga i bogatstva u svetu, prototip racionalnosti, ekonominosti, tehnolokog progresa, uklanjanja prepreka koje razdvajaju zemlje i sputavaju meunarodne ekonomske odnose kao i faktora koji doprinosi uklanjanju razlika meu narodima i zemljama i uvoenju univerzalnog razvojnog modela. Za druge, ova preduzea su ogromna, tajanstvena, neuhvatljiva. Smatraju se gotovo monstruoznim organizacijama koje svojim delovanjem razaraju nacionalne entitete i stavljaju u podreen i zavistan poloaj narode pa ak i itave drave. Proglaavaju ih glavnim krivcima i uzronicima nereda, eksploatacije, dominacije, hegemonije, nemorala, nemara i konspirativnosti u savremenim ekonomskim odnosima. Predmet su naune i politike kritike kao najvii oblik ekonomskog imperijalizma, glavni instrument ouvanja i irenja kapitalistikog naina proizvodnje. Mogu se shvatiti i kao glavna prepreka brem razvoju manje razvijenog dela sveta. Malo je pojava u savremenoj svetskoj privredi o kojima ima toliko razlika u gleditima kao to je to sluaj sa multinacionalnim kompanijama, pri emu skala miljenja varira od emfatine afirmacije do potpune negacije. Brojne interpretacije ovog pojma zavise od mnogo faktora: socijalne pripadnosti, ekonomskog poloaja, meunarodne povezanosti sredina iz koje ljudi potiu. Nema konsenzusa oko toga na koji nain treba pristupiti prouavanju ovih kompanija, to nas dovodi do razliitih teorijskih interpretacija ove pojave. ak su i politiki stavovi razliitih zemalja, odnosno njihovih vlada, u dosta sluajeva protivureni. Stavovi nacionalnih reima prema korporacijama i stranom kapitalu kreu se od politike otvorenih vrata uz nuenje mnogih povlastica stranim investitorima, do potpune zabrane ulaska stranog kapitala. O multinacionalnim kompanijama danas se u svetu mnogo pie i raspravlja. Literatura o multinacionalnim kompanijama naglo je izborila vano mesto u ekonomskoj nauci, mada sa znatnim zakanjenjem u odnosu na nastanak same pojave. Ipak, u savremenoj ekonomskoj literaturi jo uvek nisu dati definitivni stavovi i zakljuci o ovoj tako aktuelnoj i interesantnoj pojavi svetske privrede. Takoe, i u naoj ekonomskoj literaturi nedostaju nauni radovi o multinacionalnim kompanijama. Sama injenica da pojava multinacionalnih kompanija nije dovoljno istraena i da o njima nema dovoljno informacija dovodi do toga da se o njima stvaraju pogrene predstave. Najpre su se ovom temom bavili strunjaci, a kasnije je ona sve vie postajala predmet opteg interesovanja. Multinacionalne kompanije su postale centralna, gorua i protivrena tema svakidanjice u svetu i kod kue poslovnih ljudi, politiara, studenata, crkvenih velikodostojnika, domaica, radnika. Tome je doprinela njihova ambivalentna priroda ali i pojmovna zbrka koja jasno otkriva protivurenost s jedne i nedovoljno poznavanje ove relativno nove pojave s druge strane.

1. Pojam multinacionalnih kompanija

1.1.

Teorije o multinacinalnim kompanijama

Izvoz privatnog kapitala u obliku direktnih ulaganja multinacionalnih kompanija, viedimenzionalna je pojava ije prouavanje zahteva interdisciplinarni pristup. Formiranje jedinstvene teorije multinacionalnih kompanija onemoguila je kompleksnost te pojave: nedovoljno istorijsko iskustvo, umeanost ideolokih i politikih interesa, nedostupnost informacija. Nepostojanje ove jedinstvene teorije ne znai da se ekonomska teorija njom nije bavila. Naprotiv, mnogi aspekti multinacionalnih kompanija danas sve vie i vie postaju predmet prouavanja u okviru posebnih ekonomskih i drugih teorijskih disciplina. Todora Vukomanovi govori o sledeoj podeli teorija koje su se bavile multinacionalnim korporacijama: Budui da jo nije dolo do prihvaene teorijske sinteze razliitih konceptualnih pristupa, parcijalnih teorija, hipoteza i modela, teko je definitivno klasificirati teorije i teoretiare u ovoj materiji, osim to se mogu podeliti na marksiste i graanske pravce.1 U pojedinim sluajevima nije nimalo lako povui jasnu graninu liniju izmeu pojedinih teorijskih pravaca. Mnogi argumenti govore o tome da bi teoriji multinacionalnih kompanija trebalo pristupiri dvojako, odnosno trebalo bi povezati dve teorije: teorije kompanija, budui da one jesu kompanije i raznih varijanti teorije meunarodnog kretanja faktora. Pomenuu neke od kola koje su ovoj problematici pristupile iz razliitih uglova i ukazale kako na pozitivne, tako i na negativne osobine ovih korporacija. Iako su multinacionalne kompanije nastale znatno kasnije od osnovnih marksistikih radova Marksa, Engelsa i Lenjina, moemo ipak rei da su oni sa analizom kapitalizma udarili temelje i teoriji o multinacionalnim kompanijama. Marks i njegovi sledbenici su smatrali da je istorija sveta nita drugo do klasna borba. ovek stvara i menja drutvene odnose, da bi se na odreenom stepenu razvoja oslobodio njih i ovladao njima. Analiza multinacionalnih kompanija moe biti jedino sastavni deo celovite marksistike analize razvitka proizvodnih snaga, odnosno kapitalistikih drutveno-ekonomskih odnosa. Po marksistima, na multinacionalne kompanije treba gledati kao na organizacionu manifestaciju procesa centralizacije i koncentracije kapitala, kao na zakonitost razvoja kapitalizma na odreenom stupnju razvoja. Delatnost multinacionalnih kompanija razmatraju kritiki, i u njima vide najvii oblik koncentracije i centralizacije kapitala. Multinacionalne kompanije ne vide kao subjektivnu teoriju duha ili puku sluajnost ve kao plod razvoja proizvodnih snaga. Veruju da se samim uklanjanjem multinacinalnih kompanija ne bi postiglo nita, ukoliko se ne bi otklonili oni odnosi koji su i uinili multinacionalne kompanije nosiocem eksploatacije i neravnopravnog razvitka. Zato treba menjati samo nain proizvodnje da bi bilo mogue otkloniti posledice koje izaziva delovanje multinacionalnih kompanija. Nacionalistika kola pri razmatranju problematike multinacionalnih kompanija, u prvi plan stavlja pitanje nacionalnog razvoja kao osnovne vrednosti, izraavajui sumnju u slobodno meunarodno trite i vrednosti koje bi u njemu bile sadrane. Istie potrebu smanjivanja trokova i obima stranih ulaganja i vidi negativne posledice istih koje sputavaju domae preduzeznitvo. Ova kola predlae uspostavljanje efikasne i temeljite kontrole nad prilivom stranog kapitala i traganja za alternativnim reenjima. U interesu postizanja to boljih uslova predlae se voenje pregovora u svakom pojedinanom sluaju. kola zavisnosti naglaava spoljne faktore i uticaje meunarodnog sistema na razvoj zemalja u razvoju koji nastaju usled saradnje sa stranim kapitalom. U ovoj analizi su sadrane i drutveno-politike i ekonomske posledice usled korienja stranog kapitala u zemlji domaina. Naime, principi i metode koje koriste multinacionalne kompanije dovode do stanja zavisnosti koje onemoguava celoviti razvoj zemlje domaina. Lek protiv ovakvog uticanja, kola zavisnosti vidi u promenama strukture moi, naroito u spoljnim, ali delimino i u
1

Dragomanovi, T., Amerike multinacionalne korporacije danas, Niro Export Press, Beograd, 1981., str. 8.

unutranjim odnosima. Ova kola je dosta heterogena, pa su tako neke varijante sasvim sline osnovnim postavkama nacionalistike kole, dok se druge izrazito pribliavaju marksistikom pristupu. Poslovna kola postojeu neravnomernu raspodelu dohodaka unutar zemalja prihvata kao jedinu mogunost, a sve drutvene, ekonomske i politike dimenzije ekspanzije multinacionalnih kompanija zanemaruju. Osnovna politika poruka koju poruuju je ubrzavanje razvoja preduzetnitva i profita kao glavnog motiva njihove delatnosti. Tako bi meunarodni ekonomski odnosi morali da obezbede slobodno kretanje roba i kapitala odnosno faktora proizvodnje meu zemljama. Tako je poslovanje multinacionalnih kompanija najprofitabilnije ukoliko se proizvodi tamo gde postoje najbolji i najpovoljniji faktori proizvodnje i prodaje tamo gde su najbolje cene i profiti. Tradicionalni ekonomski pristup razvija celovitiju ekonomsku teoriju u odnosu na poslovnu kolu sa kojom ima dosta slinosti, naroito po pogledu pojmovanja slobodne trgovine i maksimiranja priliva stranog kapitala. Ono po emu se razlikuje od poslovnog pristupa je prihvatanje dravne intervencije, u vidu carina i poreza na priliv robe i kapitala. Intervenciju drave vidi kao neophodnu, ali u toj meri da se otklone samo kratkorono negativni efekti neobuzdanog irenja kapitala. Model rasta koji uvode multinacionalne korporacije poveavaju blagostanje u celom svetu, a i u svakoj pojedinanoj zemlji. Neotradicionalna kola veruje u pozitivnu ulogu stranih ulaganja, ali istie neophodnost odgovarajue kontrole nad njima zbog njihove grabeljivosti, oligopolistinosti i koncentracije moi. Brine ih gigantizam i mo sadanjih multinacionalnih kompanija. Pristalice ove kole smatraju da se izmeu stranih ulagaa odnosno multinacionalnih korporacija i zemlje domaina mogu pojaviti razlike u interesima. Neotradicionalisti, ba kao i tradicionalisti, polaze od ideala slobodne konkurencije, iako smatraju da delatnost multinacionalnih kompanija treba ograniiti. Granica izmeu tradicionalizma i neotradiciolizma je esto teko uoljiva budui da osnovni kriterijum za razvrstavanje predstavlja stepen tolerisanja dravne intervencije, a to je veoma teko odrediti. Ovi pristupi se u mnogim sluajevima i prepliu, tako da je razgranienje izmeu ovih pristupa jako oteano.

1.2.

Definicija

Termin multinacionalna kompanija je relativno nov iako pojava koju on oznaava svakako nije nova. Prvi put je upotrebljen tek poetkom ezdesetih, a ve sedamdesetih godina ova problematika postala je centralna tema novinskih, radio i televizijskih komentara i predmet naunih istraivanja. U strunoj literaturi i publicistici postoje razliiti termini za oznaavanje istog pojma, ali se ponekad tim terminima daju razliita znaenja. Nazivi koji koegzistiraju i oznaavaju ovaj pojam su: transnacionalna preduzea, multinacionalne korporacije, transnacionalne kompanije, globalna drutva, nadnacionalne kompanije. Na osnovu raznih definicija mogu se odrediti ekonomski, organizaciono-upravljaki, motivacioni i pravni kriterijumi koji se pri definisanju multinacionalnih kompanije ne mogu zaobii. Kriterijumi za odreivanje ovog pojma mogu se podeliti na kvalitativne i kvantitativne. ini se da je lako odrediti ove kriterijume i samim tim lako definisati ovaj pojam, meutim, teko je odrediti ak i kvantitativne kriterijume jer esto ne raspolaemo sistematski srednjim podacima o mnogim elementima. Mnogo tei posao nas eka za funkcionalne, kvalitativne kriterijume, gde nema objektivnih merila i gde jedino analiza pojedinanih slucajeva moe da otkrije da li se na osnovu odreenog kvalitativnog kriterijuma neka kompanije moe svrstati u red multinacionalnih.

Ekonomska definicija naglaava veliinu, geografsku rasprostranjenost i strani sadraj. Organizacionom definicijom se ne koriste ekonomisti i njom se naglaavaju razlike koje postoje izmeu relativno labave, nezavisne i nekoordinirane strukture malog investitora u inostranstvu i celovite i tesno povezane strukture multinacionane kompanije. Motivacionu definiciju koriste teoretiari upravljanja koji naglaavaju filozofiju i motivaciju u odnosu na multinacionalnost. Najkompleksnija definicija multinacionalnih kompanija je pravna definicija jer postoji niz kriterijuma koje koristi i meu kojima postoji mnogo protivrenosti. Metod koji je najpreporuljiviji prilikom pravnog definisanja multinacionalnih kompanije je otkriti tipine pravne probleme koji dolaze do izraaja kod ovih preduzea, a koji nisu karakteristini za ostala, pa ih na toj osnovi pravno definisati. U najveoj meri su za odreivanje multinacionalnih kompanija karakteristini sledei kriterijumi: veliina, multinacionalnost, odnosno strani sadraji, organizacija, kontrola i zajednika strategija, vlasnitvo, ostali kriterijumi: od tehnolokih, finansijskih i trinih do drugih karakteristika kao i ciljevi delovanja.2 Na osnovu dosadanjih saznanja smo uvideli da definicija multinacionalnih kompanija mora biti sagledana iz razliitih aspekata.

1.3.

Tipologija multinacionalnih kompanija

Ve smo pominjali sloenost ove teme i razlike izmeu vienja mnogih teoretiara. Sama njihova pojava je dosta kompleksna, pojavljuju se u mnogostrukim oblicima i varijacijama, koje je jako teko tipizirati i klasifikovati. Ove kompanije se ne mogu svrstati na jedan model, to zbog drugaijih naina organizovanja kompanija, svojinskih struktura, strategija, itd., tako i zbog neprekidnog procesa promena koji je kod ovih korporacija jako izraen. Tako imamo brojne pokuaje odreivanja tipologije multinacionalnih kompanija. Za neke ekonomiste, osnovni kriterijum u klasifikaciji multinacionalnih kompanija jesu shvatanja i ponaanje njenih rukovodilaca. Prema shvatanju M. Perlimutea, na toj osnovi se mogu uoiti tri glavna tipa multinacionalne kompanije: etnocentrine, policentrine i geocentrine.3 U etnocentrinim kompanijama, sva mo je koncentrisana u matinoj zemlji. Policentrine karakterie decentralizovano odluivanje, gde lokalne afilacije imaju relativnu autonomiju. Najzad, geocentrine korporacije odlikuju globalna, svetska orijentacija. Ona je potpuno denacionalizovana, vlasnici kapitala su u raznim zemljama, a upravljanje, poslovanje i distribucija profita su internacionalizovani. Postoji i tipologija koja je zasnovana na procesu transformacije administrativne strukture kompanija, od elementarnih ka kompleksnim formama. Tako A. R. Robinson, koji je razvio ovu tipologiju, razlikuje inostrano orijentisane, internacionalno, multinacionalno, transnacionalno i supernacionalno preduzee.4 Lokacija centra odluivanja o inostranim operacijama zavisie od toga kakav znaaj rukovodstvo pridaje inostranim tritima, od obima poslovanja, strukture firme, diverzifikacije proizvodnje, itd.

2. Nastanak multinacionalnih kompanija

2 3

Svetlii, M., Zlatne niti transnacionalnih preduzea, Ekonomika, Beograd, 1986, str.186. Pavlovi, D., Multinacionalne kompanije, Redakcija ekonomskih informacija TANJUG-a, Beograd, 1974., str. 8. 4 Ibid., str. 8-9.

Prema marksistikom shvatanju, objanjenje nastanka multinacionalnih kompanija treba pronai u analizi optih ekonomskih i drutvenih odnosa u kojima su multinacionalne kompanije nastale. Dakle, treba osvetliti s jedne strane materijalne uslove, a s druge drutvene odnose, a onda i njihovo dijalektiko preplitanje. Valja sagledati stepene i inioce razvoja proizvodnih snaga, njihov relativni znaaj sada i ranije, kada se u osnovnim potezima poela formirati pojava koju danas oznaavamo kao multinacionalna kompanija. Takoe je neophodno prouavati odnose u kojima je dolo do takvog razvoja proizvodnih snaga i organizaciono-institucionalnih oblika u kojima se oni pojavljuju- u nacionalnim i u multinacionalnim razmerama. Najzad, treba videti i da li postoji usaglaenost ili distanca izmeu stepena razvoja proizvodnih snaga i odnosa u samim multinacionalnim kompanijama. D. Lilienthal je prvi put 1960. godine kompanije koje su imale svoje afilacije van svoje matine zemlje nazvao multinacionalnim kompanijama. Neko bi moda zakljuio da su multinacionalne kompanije stvarno nastale 1960. godine, s obzirom da je navedeni naziv tada prvi put upotrebljen. Mada ima i takvih miljenja, za marksistiku misao to je potpuno neprihvatljivo. Ovakav argument izgledao bi priblino kao da tvrdimo da dete koje je ve roeno ne postoji sve dok mu ne damo ime.5 Sigurno je da se sadanje kompanije razlikuju od svojih prethodnica, ali ne moemo rei da neki njihov oblik nije postojao pre imenovanja. U analizi nastanka multinacionalnih kompanija, od kada postoje pa do danas, neophodno je poi od njihovih sadanjih osnovnih karakteristika, da bismo na osnovu toga utvrdili kada, gde i kako su u njihovom razvoju poele da se pojavljuju te karakteristike kao to su: multinacionalnost, veliina, zajednika (globalna) strategija, oligopolistiki poloaj, relativna autonomnost. Ako sa tih stanovita pratimo razliite naine prodiranja stranog kapitala u inostranstvo, uvideemo da je pre XX veka bilo malo kompanija u ijim aktivnostima su se mogle uoiti ove karakteristike. Istorijsko poreklo i evolucija multinacionalnih kompanija je relativno slabo istraena. U vreme merkantilizma, tanije prilikom ekspanzije mornarice koja je bila od presudne vanosti ne samo zbog ratova na moru, ve i zbog ekspedicija u do tada nepoznate zemlje, bogate retkim i dragocenim robama, plemenitim metalima, zainima, nailazimo na zaetke dananjih multinacionalnih kompanija. Ve u XVI veku, najmonije nacionalne drave Evrope daju monopolska prava odreenim kompanijama da rukovode svim neophodnim operacijama u kolonijama. Tako je 1555. nastala Muscovy Company. Brojne knjige i lanci pominju velike trgovake kompanije XVII i XVIII veka, kao to su British East India Company, Dutch East India Company, The Hudsons Bay Company, The Royal African Company i druge, koje su obavljale trgovinu sa Azijom, Afrikom i Amerikom. ak je i u Firenci u XIV veku postojalo 150 firmi koje bi mogle da se oznae kao multinacionalne po opsegu svojih aktivnosti. Ove kompanije, od kojih su neke poput Britanske istonoindijske, imale veu vojnu mo od mnogih tadanjih drava, imaju od vlade ili monarha dat monopolski poloaj da od svakog uljeza tite nacionalni monopol nad proglaenom teritorijom (kolonijom), odnosno resursima, proizvodnjom i trgovinom koja se tamo odvija.6 Predmet monopolske spoljne trgovine bila su brojna dobra ija je cena bila odreena po volji inovnika ovih velikih kompanija. Eksploatacija domaeg stanovnitva se podrazumevala radi poveanja profita. Ovakva monopolska drutva su bila snane poluge koncentracije kapitala.

5 6

Svetlii, M., Zlatne niti transnacionalnih preduzea, Ekonomika, Beograd, 1986., str. 20. Mitrovi, D., Meunarodna politika ekonomija, FPN, igoja tampa, Beograd, 2009., str. 31.

Ipak, veina autora smatra da su pomenute trgovake kompanije u veoj ili manjoj meri prethodnice multinacionalnih kompanija, ali da su ipak moderne kompanije bitno drugaiji fenomen. Poreklo je ispravno i povezati za procese internacionalizacije kapitala u drugoj polovini XIX veka i pojavom monopola sa poetka XX veka. Pre 1914., vie amerikih kompanija preraivake industrije operisalo je u raznim zemljama sveta. Jedna od njih je i firma Singer koja je 1867/8. godine izgradila prvu fabriku u Glazgovu u Velikoj Britaniji. To je bila prva kompanija koja je proizvodila i masovno plasirala na tritu irom sveta jedan proizvod u sutinski istoj formi i sa istim imenom. Veliki broj amerikih multinacionalnih kompanija preraivake industrije postojao je ve devedesetih godina prolog veka. Takoe, i znatan broj evropskih multinacionalnih kompanija ima tradiciju od pola veka pa i vie. Meu pionirima u irenju operacija evropskih firmi izvan nacionalnih granica Fridrih Bajer, koji je 1865. investirao u fabriku anilina u Albani (drava Njujork), zatim vedski industrijalac Alfred Nobel koji je osnovao 1866. godine fabriku eksploziva u Hamburgu. Britanska kompanija Lever Brothers je 1900. godine imala fabrike u Australiji, Kanadi, SAD, vajcarskoj i Nemakoj. I druge evropske kompanije su sledile ove primere i tragale za veim profitima u zemljama sveta. Najpoznatije od njih bile su: Nestl i Maggi u prehrambenoj industriji, Imperial Chemical u hemijskoj industriji, Royal Dutch Shell u petrolejskoj industriji, Dunlop i Michelin u industriji guma. Mnogi evropski preduzimai su oseali da je investiranje u SAD najbolji nain da konkuriu amerikim kompanijama, tako da su neke evropske firme preduzele iroke poslovne operacije u ovoj zemlji, najpoznatije su ve pomenute British Courtaulds, Royal Dutch Shell i Lever Brothers. Meutim, u poreenju sa krupnim amerikim investicijama u Evropi, ove investicije su bile poprilino skromne.

3. Multinacionalne kompanije kroz istoriju

Proces internacionalizacije kapitala, koji je Lenjin opisao u svom delu Imperijalizam kao najvii stadij kapitalizma, bio je prekinut I svetskim ratom. Izmeu dva svetska rata postepeno se poveao udeo direktnih investicija u meunarodnom kretanju kapitala, to suptinski oznaava proirenje proizvodne aktivnosti privatnih kompanija izvan nacionalnih granica. Ipak, ovaj period i nije bio tako povoljan zbog brojnih faktora koji su obeshrabrivali preduzimae da na internacionalnom planu ire svoje operacije, kao to je ratna psihologija, oivljeni nacionalizam, monetarna situacija i velika kriza tridesetih godina. U periodu izmeu dva rata, neke firme su proirile prostor svog delovanja van nacionalnih granica. Belgijsko-luksemburka firma Arbed je 1925. godine otvorila svoju afilaciju u Nemakoj, kao i holandski Filips 1926. General Motors je preuzeo 80% svojine Opela. Poslovne operacije u Evropi razvile su amerike korporacije: Proctor and Gamble, Hoover, Remington Rand. Od kompanija preraivake industrije koje su znatno razvile internacionalne kompanije treba pomenuti: Catepillar Tractor, Chrysler, Firestone Tire and Rubber, General Electric, Eastman Kodak, Coca Cola, IBM, National Cash Register, Quaker Oats i mnoge druge. Najrairenija forma internacionalizacije industrijskog preduzea u ovom periodu bili su karteli.7 Prvi kartel formiran je 1896. sporazumom amerike firme Alcoa i vajcarske
7

Kartel je oblik organizovanja manjih preduzea u cilju uspenije zatite na tritu od velikih poslovnih sistema. Predstavlja klasian oblik monopolistike organizacije, u kojoj preduzea zadravaju svoju samostalnost.

AIAG. Od 1918. ovakav vid poslovanja doiveo je ekspanziju. Meunarodni kartelni sporazumi postojali su za sve znaajne preraene metale, hemijske i farmaceutske proizvode. Prvi kartel elika formiran je 1926. godine izmeu glavnih proizvoaa iz Nemake, Luksemburga, Belgije, Francuske. 1928. godine potpisan je i Petrolejski kartel izmeu britansko-holandskog Shell-a, britanskog Anglo-Persian (danas British Petroleum) i amerikog Standard Oil of New Jersey. Ove tri kompanije su dogovorile i zajedniko odreivanje cena, uzajamno korienje olakica koje poseduju, koordinaciju svoje reklame, podnoenje svojih planova zajednikom komitetu. Posle II svetskog rata dolazi do velikog rasta internacionalnog kapitala sa odlaganjem jedne decenije. Nastaje nova forma meunarodne ekonomske aktivnosti, dolazi do razvoja proizvodnje van nacionalnih granica na osnovu inostranih direktnih investicija. Inostrane direktne investicije predstavljaju najviu formu meunarodnih ekonomskih transakcija. U samoj osnovi koncepta multinacionalnih kompanija je sutinska namera da se inostrane investicije plasiraju, umesto u vidu zajmovnog kapitala (indirektno investiranje), u vidu preduzimakog kapitala (direktno investiranje). Prednost direktnih u odnosu na indirektne investicije je mogunost inostranog investitora da osnuje preduzee (ili kupi ve postojee) i da ga kontrolie. Takoe, strani investitor ostvaruje dobit direktno u zavisnosti od poslovnog uspeha preduzea (a ne u obliku kamate kao u sluaju plasmana zajmovnog kapitala). Talas inostranih direktnih investicija posle II svetskog rata, doneo je ogroman porast u obimu investicija. Ove investicije se koncentriu u industijski razvijenim zemljama, dok su ranije bile orijentisane samo prema kolonijama i regionima koji su proizvodili sirovine. Dakle, ove investicije se sada koncentriu u preraivakoj industriji, a naroito u sektorima moderne tehnologije, dok su ranije bile plasirane u rudnicima i plantaama. Mrea afilacija se sada konstituie tako da u ekonomskom i administrativnom smislu ini deo multinacionalne kompanije, formirajui integrisano proirenje matine ploe. U ovom periodu mnoge multinacionalne kompanije alociraju proizvodnju razliitih proizvoda ili komponenti afilacijama u razliitim zemljama, to esto involvira transfer delova i komponenti izmeu afilacija. Na taj nain dolazi do porasta unutarkompanijske razmene koji umnogome doprinosi porastu meunarodne trgovine. Neophodan faktor ovog ogromnog toka robe je i znaajna liberalizacija spoljnotrgovinske razmene meu industrijalizovanim zemljama do koje je dolo posle II svetskog rata. Multinacionalne kompanije su ovakvim poslovanjem u izvesnoj meri doprinele i internacionalnoj specijalizaciji i podeli rada. Ve smo govorili o tome kako su najvei doprinos formiranju multinacionalnih korporacija dale SAD i najmonije drave Starog kontinenta. Na teritorijama ovih drava su nastale, a potom se i razvijale. Meutim, nemogue je govoriti o multinacionalnim kompanijama, a ne pomenuti Japan koji se ukljuio u irenje svojih proizvodnih delatnosti na svet. Kada se osvrnemo na japanske proizvodne delatnosti u inostranstvu, vidimo da su se one odvijale u dve faze. Prva faza trajala je otprilike do 1970. godine. U periodu od 1951-1971. godine, od 1.140 proizvodnih filijala, oko 42% ili 479, osnovala su mala matina preduzea, za razliku od multinacionalnih firmi iz SAD i Evrope, u ijim investicijama u inostranstvu prednjae velike firme.8 One su, kako bi izbegle uvozne restrikcije zemalja u razvoju, izbegavale jednu proizvodnu operaciju irokih razmera. Rasprile su jedan broj proizvodnih operacija ogranienih razmera irom Azije i Latinske Amerike. U drugom fazi, krajem
8

Curumi, J., Japanci dolaze; Uzajamno dejstvo multinacionalnog biznisa i politike, BIGZ, Beograd 1982., str. 106.

ezdesetih i, naroito, poetkom sedamdesetih sve vie japanskih investitora u inostranstvu poinje da integrie svoja preduzea u okvirima istih zemalja sa proizvodima koji su u vezi jedni sa drugima, kako bi poveale efikasnost rada preduzea. Posle 1971. godine, kada je japanski jen revalviran u odnosu na ameriki dolar, direktne japanske investicije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi postale su sve prisutnije. Mnoge japanske firme su vremenom shvatile da mogu direktno da konkuriu vodeim amerikim i evropskim firmama i to ne samo u Sjedinjenim Dravama i Evropi, ve i u Aziji. Neki ekonomisti smatraju da je razlika izmeu prvobitnih i sadanjih multinacionalnih kompanija samo kvantitativna. Meutim, drugi smatraju da je mogue uoiti brojne razlike izmeu ovih korporacija. Moda je najoiglednija razlika to da su one nekada bile na margini, dok su danas dominantni inilac. Pre II svetskog rata, uloga ovih kompanija nije bilo preterano cenjena ak ni u najznaajnijim industrijskim sektorima, kao industrija uglja, eleznicama, proizvodnji gvoa, elika, brodogradnji, mainogradnji, industriji tekstila, industirji poljoprivrednih proizvoda. Uopte, udeo aktivnosti multinacionalnih kompanija bio je veoma mali u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti u industrijalizovanim zemljama. Novina u razvoju multinacionalnih kompanija i osobina koja je kroz istoriju neprekidno jaala jeste razmera njihove moi i dalekosenost njihovog uticaja. One danas po svojoj strukturi, veliini a i ponaanju dobijaju karakteristike jednog politikog sistema. Mnoge od njih imaju jednaku ili superiorniju mo od mnogih nacionalnih drava. To su totalni sistemi i njihovi ekonomski efekti su samo komponenta mnogo ireg aspekta dalekosenih posledica i uticaja. Ove kompanije imaju snaan drutveni, a i politiki uticaj, te su i u razvijenim zemljama u poziciji da dovode u pitanje razne mere i aspekte ekonomske i socijalne politike nacionalnih vlada. Multinacionalne kompanije danas menjaju strukturalne odnose izmeu privatnog kapitala i nacionalne drave. Ove korporacije i nacionalne drave predstavljaju bazine jedinice svetske kapitalistike privrede i neretko se nalaze u suprotstavljenom odnosu: slabije nacionalne privrede su dezintegrisane i restruktuirane u jedan nov globalni model. Sve vea internacionalizacija kapitala i proizvodnje znae novu integraciju svetske privrede kojom dominiraju gigantske korporacije, dok istovremeno u irokim podrujima sveta dolazi do suprotnog procesa, neke vrste nacionalne dezintegracije. One su danas nova sila u svetskoj privredi.

4. Strategija multinacionalnih kompanija

Osnovu strategije multinacionalne kompanije ini tenja za dugoronim rastom profita koji je omoguen i olakan mnogim prednostima operacija izvan nacionalnih granica. irei proizvodnju van nacionalnih granica, multinacionalne kompanije mogu neprestano poveavati produktivnost proizvodnje u velikim serijama. Multinacionalne korporacije se razvijaju u granama u kojima kvalifikovana radna snaga i primena moderne tehnologije imaju dominantno mesto. U tim granama u kojima su zastupljene multinacionalne korporacije proizvodnja je uglavnom orijentisana na izvoz, pa tako izvoz kapitala dovodi ne samo do vieg profita na osnovi sniavanja trokova proizvodnje i masovne produkcije, ve i do osvajanja novih trita i poveanja potronje. Multinacionalne kompanije esto koriste svoje afilacije u razliitim zemljama za specijalizovanu proizvodnju raznih proizvoda, sastavljajui od ovih komponenti finalne proizvode. Tipian primer za ovakav vid proizvodnje je korporacija IBM koja sastavlja svoje
9

kompjutere za evropsko trite u specijalizovanim fabrikama u sedam ili osam razliitih zemalja. Strategiju multinacionalnih kompanija karakterie i visoka finansijska mo i mogunost aktivne i fleksibilne finansijske politike. Tako je multinacionalna kompanija uvek u prednosti nad njihovim nacionalnim konkurentima u istraivanju i primeni inovacija. Multinacionalne kompanije su sposobnije da podnesu velike rizike savremenog inovacijskog procesa koji je neophodan kako bi snizio trokove proizvodnje i uveao profit. One koriste i mogunosti dobijanja finansijskih sredstava na raznim inostranim tritima kapitala. Mogu obezbediti finansijska sredstva po najpovoljnijim uslovima tako to koriste postojee razlike kamatnih stopa na nacionalnom nivou. Takoe, multinacionalne kompanije ulivaju veliko poverenje raznim kreditorima i lokalnom kapitalu koji tei da im se pridrui. Ove korporacije lake i povoljnije dobijaju finansijska sredstva od lokalnih banaka u odnosu na domae preduzetnike. Najpoznatije multinacionalne kompanije, ak mogu lake da obezbede finansijska sredstva od mnogih drava. Multinacionalne korporacije tee da razviju globalnu strategiju u kojoj bi se na najprofitabilniji nain kombinovali inioci proizvodnje u svetskim razmerama. Dakle, usredsreuju proizvodnju tamo gde su trokovi nii, a obavljaju prodaju tamo gde su izgledi za profit vei. Jedan od temelja strategija multinacionalnih kompanija je tenja da pored vitalnih sirovinskih resursa, osiguraju i jeftinu radnu snagu u zemljama u razvoju. Na taj nain, one doprinose i reavanju problema nezaposlenosti u pojedinim zemljama, kolovanju tehnikih i drugih kadrova. Meutim, u sferi zapoljavanja postoje i brojni konflikti izmeu uprave kompanija i sindikata koji predstavaljaju radniku klasu. U takvoj konfrontaciji, multinacionalne kompanije imaju superiorniji poloaj, a radnika klasa ima suene mogunosti da putem trajkova doe do kompromisnog reenja. Novana nadoknada za rad u afilacijama je po pravilu dosta nia u odnosu na nadnicu u matinoj zemlji i to predstavlja najosnovniji faktor za sticanje visokih profita multinacionalnih kompanija. Deo novca bi trebalo da se zadri u zemljama u razvoju i potroi na ve pomenuto kolovanje radnika i stvaranje novih radnih mesta. Maksimalna eksploatacija afilacija e doi ukoliko i taj uslov nije ispunjen, odnosno kada se u afilaciji zaposli struni i tehniki kadar iz inostranstva. Cilj multinacionalnih kompanija je i izbegavanje plaanja poreza. Tehnike poreske evazije su mnogobrojne, a zasnivaju se na iskoriavanju razlika u fiskalnom zakonodavstvu i praksi raznih drava. Pa se tako, vetom politikom cena, glavnina dobiti realizuje u afilacijama koje se nalaze u zemljama sa niskom poreskom stopom. irenje multinacionalnih kompanija povezano je i sa rastuom standardizacijom i unifikacijom potronje u svetskim razmerama. Ipak, razliita nacionalna trita imaju svoje specifinosti, pa je stoga aktivnost koju sprovode multinacionalne kompanije koristei iskustvo samo jednog nacionalnog trita esto ograniena. Postojanje nacionalnih specifinosti u prohtevima i ukusima obezbeuje prostor nacionalnim preduzeima umanjujui, koliko-toliko, ostale prednosti njihovih konkurenata, multinacionalnih kompanija.

5. Politiki i ekonomski uticaj multinacionalnih kompanija

Poslednjih godina, svet je postao svedok dramatinog razvoja multinacionalnih kompanija koje su postale jedna od glavnih pojava u meunarodnim ekonomskim odnosima.
10

Rasprave koje su esto voene u Ujedinjenim nacijama o ovim kompanijama ukazuju na preokupaciju i razmiljanje o njima. Vie nego oigledne su, pored ekonomskih, i politike i socijalne dimenzije ovog problema. Pored trgovine i industrije, multinacionalne kompanije su aktivne i u svetskoj politici, gde se vrlo esto njihove odluke smatraju mnogo vanijim od odluka vlada pojedinih zemalja. One su ak i u prednosti u odnosu na vlade drava, zbog toga to za razliku od vlada, nikome ne odgovaraju za svoju politiku i akcije. Dakle, ne podleu kontroli i regulisanju jedne vlade koja moe time da osigura maksimalan stepen harmonije izmeu njihovih operacija i javnog interesa. Multinacionalne korporacije svoju zaradu iz zemalja u kojima deluju najee izvlae u vidu deviznih rezervi. Ovakav oblik izlaza deviza mnogo je vei od poetnog kapitala koji multinacionalne kompanije unose u zemlje u razvoju. Multinacionalne kompanije poseduju i modernu tehnologiju koja im omoguava dobijanje raznih unosnih poslova, to lokalne firme dovodi na rub steeja i propasti. Prednost multinacionalnih korporacija je u tome to svoju proizvodnju usklauju sa potrebama svetskog trita, a ne domaeg stanovnitva. Suprotno miljenju mnogih pojedinaca da ovakve investicije dovode do tihe okupacije nekih zemalja u razvoju, iskustvo pokazuje da prisustvo ovih kompanija u nekoj zemlji ne dovodi do okupacije, nego do nezaposlenja radnika koji su pre toga bili uposleni u razliitim sferama dravne ekonomije. Poslovanje multinacionalnih kompanija dovodi do posledica nejednakog ekonomskog razvoja. Jedna od najuoljivijih nejednakosti ekonomskog razvoja je izmeu severa i juga. Najvee razlike u stepenu razvoja privrede prisutne su na dva kontinenta: u Aziji i Evropi. Veliki je raspon u stepenu razvijenosti privrede u Aziji od Japana do Bangladea. Takoe, jasno je vidljiv i stepen privredne razvijenosti u Evropi od vajcarske do Albanije. to se drugih kontinenata tie, oni su mnogo homogeniji u odnosu na pomenuta dva. Pa tako u Severnoj Americi i Australiji preovladava visoka razvijenost najrazvijenijih, a malo je onih koji pripadaju u skupinu najnerazvijenijih zemalja. U Africi preovladavaju najnerazvijeniji uz neto osrednje razvijenih na severu, jugu i jugozapadu kontinenta. Nema najrazvijenijih u Africi.

6. Savremene multinacionalne kompanije

Od vremena nastanka multinacionalnih kompanija, dolo je do dubokih i korenitih promena u poslovanju a i uopte karakteristikama ovih korporacija. Kompanije veine visoko razvijenih zemalja u periodu od ezdesetih godina prolog veka, tee ka usavravanju i uveavanju svog meunarodnog prisustva. Meutim, multinacionalne kompanije ovog perioda su danas zastareli oblik, ne samo po pitanju karakteristika same kompanije, u koji najpre spadaju osnovni oblici organizovanja, ve i po pitanju uloga zemalja u kojima su smetene njihove filijale.9 One sada posluju pod novim globalnim trinim uslovima i savremenim trinim tokovima, pa je stoga njihovo poslovanje specifinije u savremenoj svetskoj ekonomiji, od upravljanja, standardizacije, nove sutine masivnosti i kvaliteta, visoke modernizacije proizvodnje proizvoda i usluga do naina poslovanja i generalne ekonomske uspenosti. Neke od karakteristika koje bi trebalo da odlikuju dananje multinacionalne kompanije bile bi: strogo profesionalni menadment, efikasno prilagoavanje potrebama kupaca,
9

Soki, S., Srbija u procesima kapitala; Deo 1, Svetski izazovi i ekonomski principi, Zavet, Beograd, 2008., str. 213.

11

informacione prednosti, visoki kvalitet u meunarodnim i proizvodnim tokovima. Meutim, danas koegzistiraju brojne multinacionalne korporacije koje ne poseduju ove uloge. Zbog toga se one smatraju ivim organizmima prilagoavanja, kvalitetnog organizovanja, ali i kompanijama koje propadaju kako zbog estoke konkurencije, tako i zbog loeg poslovanja i nezadovoljavanja standarda koji se od njih podrazumeva. U uslovima savremenog i razvijenog drutva, dolo je do pojavljivanja novog fenomena. Naime, javlja se kombinovano vlasnitvo dela sredstava za proizvodnju, najmodernijeg sadraja i nauno-stvaralakog shvatanja, iz razliitih zemalja preko filijala multinacionalnih kompanija. Takoe, funkcije koje ove kompanije danas imaju, dosta su uslonjene u odnosu na funkcije njihovih prethodnica. Cilj internacionalizacije nije samo stvoriti globalno preduzee, nego i stvoriti put ka njegovom uspehu, svakim danom stvarati snaniju i moniju kompaniju u odnosu na prethodni dan. Tako je uloga marketinga sve znaajnija u savremenim uslovima jer postie konkretne rezultate i jaku efektnost. Danas preovlada miljenje da su multinacionalne kompanije trea sila sveta, odmah posle Sjedinjenih Amerikih Drava, koje su na prvom mestu, i Japana. Kao svetska sila one predstavljaju jedan od glavnih fenomena savremenih tendencija ali i nezaobilazni faktor tranzicije. Zemlje u tranziciji e pokuavati svim silama da privuku multinacionalne kompanije kako bi podstakle investiranje u svojim preduzeima. Meutim, kako je multinacionalnim kompanijama glavni cilj poslovanje ostvarenje profita, one e se na takav korak retko odluiti, jer im je u najveem interesu ulaganje koje e imati niz ekonomskih pogodnosti o kojima smo ve govorili. esto se savremene multinacionalne kompanije koje deluju u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji vide kao savremeni oblik teritorijalnog osvajanja sveta, a kao izgovor za pravno-ekonomsku osnovu koriste proces globalizacije. Multinacionalne kompanije pokuavaju i da podrede ekonomski interes svoje filijale interesu cele kompanije. Tee formiranju filijala nad kojima e imati potpunu kontrolu, i iz kojih mogu da izvuku ekonomski maksimum tako to e ostvariti to povoljnije ekonomske, finansijske, pravne, politike, organizacione i mnoge druge uslove. Multinacionalne korporacije danas su vid ekonomski najorganizovanije snage savremenih meunarodnih ekonomskih odnosa i meunarodnog kretanja kapitala. Na takav poloaj ovih kompanija uticao je i gigantizam ekonomske snage internacionalnog kapitala, ali i fleksibilnost organizacije, uticaj i stalna aktivnost kompanija na meusobnim poslovnim aktivnostima. Multinacionalne kompanije danas vode i sopstvenu monetarnu politiku, koja se u veini sluajeva bitno razlikuje od monetarne politike koju vode drave u kojima su locirane afilacije multinacionalnih kompanija. Ovakva situacija moe da dovede i do stabilnosti monetarne politike ovih zemalja, mada ovakav epilog ne odgovara kompanijama jer u tom sluaju, ukoliko doe do devalvacije nacionalnih valuta, afilacije se mogu nai u krizi i sa smanjenim profitom. Ipak, one su u velikoj prednosti ukoliko se tako neto dogodi, jer imaju u svojim fondovima ogromne sume rezervnog kapitala kojim, u saglasnosti sa svojom ekonomskom i razvojnom politikom, utiu ak i na stabilnost valute u pojedinim svetskim razmerama. Ovaj kapital je sastavljen od razliitih nacionalnih valuta, pa tako u zavisnosti od situacije, kompanije odreene sume slobodnog kapitala pretvaraju u najstabilnije valute u tom trenutku. I izmeu afilacija je, ukoliko to zakonska regulativa dozvoljava, mogue plaanje u drugim nacionalnim valutama, meusobna kreditiranja zbog novih investicija, itd. Na taj nain se u skorije vreme formirala specijalna poslovna politika likvidnosti multinacionalne kompanije, u kojoj se isplata vri u trenutno najslabijoj a naplata, pak, u najjaoj valuti. Ovakvo poslovanje iziskuje i poseban tab strunjaka i analitiara koji budno prati sva monetarna kretanja u svetu i izuava stabilnost pojedinih valuta i dravnih ekonomija. Jaanje
12

ovakvih poslovnih aktivnosti dovodi i do ubrzanog stvaranja snanog multinacionalnog bankarstva. Dolazi do integracije izmeu finansijskih sredstava multinacionalnih kompanija sa najveim finansijskim magnatima sveta. Multinacionalne kompanije na ovaj nain sve vie nalaze sebi mesto i u savremenim novano-finansijskim tokovima. U najnovijim dogaajima, usled dunike krize u Evropskoj Uniji, vodei ljudi nekih kompanija strahuju da politiki lideri nee uspeti da kontroliu irenje dunike krize, pa razmatraju razne naine i tragaju za najboljim reenjem koje bi im zatitilo novac. Neke ve sada prebacuju novac u sigurne investicije i pojaano kontroliu trokove, dok neke ak razmiljaju i o osnivanju sopstvenih banaka. O multinacionalnim kompanija se u poslednje vreme vre brojna istraivanja. Tako su troje naunika iz Ciriha izradili zanimljiv matematiki model kojima su nauno dokazali ono to se nasluivalo ve neko vreme, da svetom vlada mala grupa uticajnih kompanija, a najuticajnije meu njima su, oekivano, banke. Naunici James Glattfelder, Stefano Battisto i Stefania Vitali prouavali su 43.060 multinacionalnih kompanija. Istraili su njihovo vlasnitvo koristei tehnike za prouavanje komplikovanih pojava u prirodi. Na kraju su pronali jezgro od 1.318 kompanija sa povezanim vlasnitvom. Otkrili su da je u sreditu mree snaan vor povezanih kompanija i da oko 40% vlasnitva nad svim multinacionalnim kompanijama u svetu dri, preko mree vlasnikih odnosa, grupa od 147 multinacionalnih kompanija u jezgru. Od toga ak tri etvrtine ine banke.10 U istraivanju koje je zasnovano na prihodima koje su kompanije ostvarile u prethodnoj godini, na prvoj poziciji za 2011. godinu, po veliini prihoda je ameriki maloprodajni gigant Wal-Mart, sa prihodom od 421 milijardu i 849 miliona dolara. Ameriki Wal-Mart prate ak tri naftne kompanije, holandski Royal Dutch Shell, ameriki Exxon Mobil i BP iz Velike Britanije. 11 Peto, esto i sedmo mesto zauzele su multinacionalne kompanije iz Kine, Sinopec Group, China National Petroleum i State Grid. Slede ih dve japanske korporacije Toyota Motor i Japan Post Holdings. Na desetom mestu je jo jedna amerika kompanija, Chevron. Iz objavljene liste saznaje se da se meu najuspenijima nalaze 133 amerike, 68 japanskih, 61 kineska, 35 francuskih, 34 nemake i 8 indijskih multinacionalnih kompanija. Najbri porast i napredak na listi ostvarila je amerika kompanija Fannie Mae, koja je prole godine bila na 270. mestu, a ove godine je dostigla ak 15. poziciju.

7. Multinacionalne kompanije u Srbiji

Srbiju mnogi investitori vide kao vrlo pogodnu za investiranje. Tome su doprineli mnogi razlozi, naveu neke od njih. Finansijski sistem u Srbiji je najveim delom reformisan, Srbija ima i bescarinski tretman u izvozu na trita Rusije, Jugoistone Evrope i Evropske Unije. Takoe, poreske stope u Srbiji su znatno nie u odnosu na ostale zemlje Evrope. Radna snaga se karakterie iskustvom u poslovanju po zapadnim standardima, visokim tehnolokim obrazovanjem i adaptacijom na novo radno okruenje i boljim poznavanjem engleskog jezika u poreenju sa drugim dravama u ovom delu Evrope. Veliki broj preduzea koji je godinama ekao na investicije uz pomo Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Agencije za privatizaciju pronaao je strateke partnere, ime su se permanentna budetska izdvajanja za
10 11

Vie o istraivanju na: www.newscientist.com Fortunova lista 500 najuspenijih multinacionalnih kompanija za 2011. godinu (GLOBAL 500), na: http://money.cnn.com/magazines/fortune/global500/2011/full_list/

13

subvencije drutvenim i dravnim preduzeima zamenila konanim paketima podsticaja. Tako su, na primer, u Srbiji svoju proizvodnju zapoeli Tatravagonka, Beneton i ostali. Drava je takoe u susret izala i investitorima iji je izbor bio da pokrenu proizvodnju od nule, tzv. greenfield investicije, i njima je obezbedila podsticajne pakete za investiranje i otvaranje novih radnih mesta. Na taj nain su u Srbiju doli Panasonik, Leoni, Falke a odnedavno i svetski priznat nemaki Bosch koji je potpisao ugovor sa Vladom Republike Srbije o izgradnji nove fabrike u Peincima. Tako je i firma Muehlbauer preko programa Ministarstva ekonomije za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, koji administrira SIEPA, dobila 500.000 evra za otvaranje 100 novih radnih mesta (5.000 evra po novom radnom mestu), dok ukupna investicija ove kompanije iznosi 4.000.000 evra. Investicije u Srbiji belee svoj porast, naroito u sektor trgovine. Naime, ovogodinje investicije u ve pomenuti sektor iznosile su vie od milijardu evra. Kao najvei investitori pominju se belgijska Delez grupa, Merkator-S kompanija, nemaki Metro. Mnogi procenjuju da e jo mnogi trgovinski lanci eleti da svoje objekte otvore upravo u Srbiji. Mnogi ekonomisti, biznismeni i politiari uporno istiu znaaj multinacionalnih kompanija za oporavak privrede u Srbiji. Tako se, najee, spominje investicija Fijata u Srbiju i istie se zbog toga to je u nau zemlju privukla itav niz drugih proizvoaa. Inae, pomenuta investicija italijanskog Fijata je i najvea greenfield investicija u Srbiji u poslednjih 20 godina. Svedoci smo da se u poslednje vreme dosta kompanija odluilo da otvori svoje filijale ba u Srbiji, kao to su amerika kompanija Kuper tajer, nemaki Bo, junokorejska kompanija Jura koja ima ak etiri fabrike u Srbiji. Sve ove investicije su doprinele ukupnom neto prilivu stranih direktnih investicija u Srbiju, pa je tako za deset meseci ove godine on iznosio 1,75 milijardi dolara, to je za 119,1% vie u odnosu na isti period prethodne godine prema podacima Privredne komore Srbije. U Srbiji uspeno posluju brojne multinacionalne kompanije i velike banke. Pored ve pomenutih, tu su i: Telenor, Mobilkom, InBev, Banca Intesa, Lafarge, METRO Cash&Carry, Carlsberg, Wacker Neuson, Siemens, Continental-ContiTech, Stada, Messer, Henkel i mnoge druge. Najvea amerika ulaganja u Srbiji, odnose se na kompanije Philip Morris, U.S.Steel, Pepsi Co, Coca Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft. Veliki simoliki znaaj za Srbiju ima otvaranje razvojnog centra kompanije Microsoft u Beogradu 2005. godine, koji je tada predstavljao jedan od samo tri takva centra u svetu.

14

Zakljuak
Do konsenzusa oko toga ta su zapravo multinacionalne kompanije, koji je osnovni kriterijum da bi neka kompanija bila multinacionalna, i da li su posledice njenih delovanja pozitivne, neutralne ili negativne nije se dolo, niti se njegovo postizanje nazire u budunosti. Da li e se multinacionalna kompanija posmatrati kao najvei eksploatator u kapitalistikoj privredi, kako ju je video Marks, ili e se posmatrati kao nosilac napretka, kako je vide zagovornici kapitalistike proizvodnje, zavisi od ugla posmatranja i konteksta u koji je stavimo. Kroz istoriju, multinacionalnost je postepeno rasla i irila se neprekidno, osvajajui jednu po jednu teritoriju, odnosno otvarajui jednu po jednu afilaciju. Od potpuno marginalizovane i neprimetne uloge u nekadanjem ekonomskom, politikom i drutvenom ivotu uspela je da sebi obezbedi kljunu poziciju u novijem vremenu. Multinacionalne kompanije su postale vodea svetska sila koja parira ne malom broju zemalja, a mnoge ak i premauje svojim uticajem u skoro svakom aspektu drutvenog ivota. Veliina multinacionalnih kompanija, geografska rasprostranjenost, viestrukost njene aktivnosti, vlast nad resursima u itavom svetu i upotreba tih resursa za postizanje njihovih ciljeva, po osnovu i rezultatima postaju rivali tradicionalnoj ekonomskoj razmeni meu narodima. Poslovanje multinacionalnih kompanija daleko prevazilazi poslovanje domaih nacionalnih preduzea u svakom pogledu. Multinacionalne korporacije su postale sinonim za dinamiku, brzi razvoj, tehnoloki napredak, irenje meunarodnih ulaganja i drugih ekonomskih odnosa, kao i prototip novih odnosa izmeu ekonomije i politike. Ono to je sigurno, multinacionalne kompanije se ne mogu izbei, jer je saradnja sa njima u skladu sa optim opredeljenjem za otvorenu strategiju drutveno-ekonomskog razvoja i povezivanje sa svetom. I iako ih veina doivljava kao neto daleko i apstraktno, one su se uvukle u na svakodnevni ivot vie nego to moemo da zamislimo. Poevi od hrane koju jedemo, odee koje nosimo, tehnologije koju koristimo, automobila koje vozimo. Uticaj multinacionalnih kompanija u dananjem svetu je neporeciv i neizbean. A da li e multinacionalne kompanije zbog globalzacije i ubrzanog tehnolokog razvoja dovesti do slabljenja nacija i sve veeg jaanja svojih maraka, ostaje da se vidi.

15

Literatura
o Curumi Joi, Japanci dolaze; Uzajamno dejstvo multinacionalnog biznisa i politike, BIGZ, Beograd, 1982. o Dragomanovi Todora, Amerike multinacionalne korporacije danas, Niro Export Press, Beograd, 1981. o Mitrovi Dragana, Meunarodna polika ekonomija, FPN, igoja tampa, Beograd, 2009. o Pavlovi Dragoslav, Multinacionalne kompanije, Redakcija ekonomskih informacija TANJUG, Beograd, 1974. o Soki Sreten, Srbija u procesima kapitala; Deo 1, Svetski izazovi i ekonomski principi, Zavet, Beograd, 2008. o Svetlii Marjan, Zlatne niti transnacionalnih preduzea, Ekonomika, Beograd, 1986. o Veselinov Dragan, Politika ekonomija, FPN, igoja tampa, Beograd, 2009. o Vojnovi Milan, Transnacionalne korporacije, Institut za meunarodnu politiku i privredu: Privredni pregled, Beograd, 1977.

o o o o o

money.cnn.com/magazines/fortune/ www.merr.gov.rs www.newscientist.com www.siepa.gov.rs www.tanjug.rs

16