Smer: Preduzetniki menadment Godina studija: 2011/12

Inovacija
-seminarski rad-

Profesor: Dr Jasmina Vesi 164/2010 Asistent: Mr Neda Nikoli

Studenti: Nataa Milovanovi Jelena Skitnja 135/2010

aak, maj 2012.godine

Sadraj
UVOD.................................................................................................. 3 1. KLJUNI FAKTOR U INOVATIVNIM DELATNOSTIMA..............................3 2. ZNAAJ TEHNOLOGIJE I TEHNOLOKOG RAZVOJA................................4 3. POJAM INOVACIJE I INOVATIVNOG PROCESA.......................................4 4. PROCESI, STRATEGIJE I ALATI U INOVATIVNIM DELATNOSTIMA............5 5. VRSTE INOVACIJA U PREDUZEU........................................................6 6. ULOGA MENADMENTA U INOVATIVNOM PROCESU.............................8 7. PREDUZEE NELT CO........................................................................9 7.1. DELATNOST.................................................................................................. 9 7.1.1. Distribucija.............................................................................................9 7.1.2. Prodaja i marketing..............................................................................10 7.1.3. Lanac snabdevanja..............................................................................10 7.1.4. Logistike usluge.................................................................................11 7.1.5. Domai i meunarodni drumski transport............................................11 7.1.6. Carinsko posredovanje i pedicija........................................................11 7.1.7. Usluga skladitenja..............................................................................11 7.1.8. Dorada proizvoda (Value added services - co-packing).......................12 7.2. INOVACIJA U NELT CO......................................................................................12 7.2.1. Primena moderne tehnologije..............................................................12 7.2.2. SAP usluge upravljanja informacionim sistemima................................13 7.2.3. Route planning - Upravljanje rutiranjem vozila....................................14 7.3. NAPREDNA MODELIRAJUA ORUA......................................................................15 ZAKLJUAK........................................................................................17 LITERATURA.......................................................................................18

Uvod
ivimo u zaista neverovatnom dobu - u dobu neogranienih mogunosti. Maine, kompjuteri i nove tehnologije stvaraju nove poslovne izazove i mogunosti, a sa njihovim uvoenjem u preduzea namee se potranja za strunim osobljem iz novih oblasti i, samim tim, otvaranje novih radnih mesta. Inovacije mogu bitno da utiu na efektivnost i efikasnost neke organizacije, na njen kapacitet (npr.na proizvodnju veeg broja proizvoda za isto ili manje vreme u odnosu na dotadanji proces), kao i na kvalitet robe ili usluga. Cilj ovog rada je da se pokae koliki je znaaj tehnolokog razvoja i inovacija za bilo koje preduzee.

1. Kljuni faktor u inovativnim delatnostima

Kreativnost je bitna odlika savremenog menadera, fenomen ije su razvojne mogunosti gotovo neograniene. Ona se realizuje kroz kreativni proces, koji odraava individualne stvaralake sposobnosti razvijene radom i uenjem. Prirodno svojstvo oveka je da razvija sredstva kojima e olakati svoj ivot, a to mu omoguava inteligencija i kreativnost. Potreba za stalnim inovacijama najdublja je ljudska osobina. Tehnika je samo jedan njen izraz, s tim da njena vrednost zavisi od toga u koju svrhu je ovek koristi. Pojam tehnologije ranije je iskljuivo bio vezan za procese u materijalnoj proizvodnji, ali je vremenom shvatanje tog pojma uznapredovalo/evoluiralo. Jedno od aktuelnih pitanja savremenog menadmenta je kako osloboditi kreativnu misao menadera. Svrha procesa inovacije moe biti da se zadri pozicija inovatora ili da se ona tek stekne. Poetni korak u tom procesu je ideja. Pravi inovatori, kroz kontinuirano priticanje novih ideja, pokuavaju da ovladaju organizacionom kulturom preduzea podstiui tako njegov neizostavni rast i razvoj. Zato moemo slobodno da kaemo da je ovek kljuni faktor u inovativnom procesu. Nikola Tesla je jednom rekao: Mlad ovek ne treba da ali to nema milione da razvije neku ideju. Razmiljanje ne kota nita, a pomae da se stvori ideja.
3

2. Znaaj tehnologije i tehnolokog razvoja

Tehnologija je jedan od izvora rasta svake ekonomije, kako nacionalne tako i svetske. Znaajna je u svim modelima privrednog rasta i produktivnosti. Razvoj tehnologije dovodi do stvaranja novih ili poboljanja postojeih proizvoda, usluga ili procesa. Tehnologija se razvija sa ciljem da rei probleme u odgovarajuem, pojedinanom kontekstu. Za razliku od nauke tehnologija uglavnom ukljuuje vie disciplina. Dok je nauka fokusirana na razumevanje fenomena, tehnologija je fokusirana na izvrenje zadataka u datim uslovima, na reavanje problema u odreenom kontekstu. Zbog toga tehnologija mora da zadovolji multidisciplinarne performanse i drutveno-politike kriterijume, to zahteva angaovanje ljudi iz razliitih disciplina. Najvanije strateke odluke vezane za tehnologiju u jednom preduzeu odnose se upravo na odreivanje trenutka za izbor nove tehnologije koja e zameniti postojeu. Praenjem svih novih mogunosti spreie se da postojea tehnologija doe u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i supstitucija/zamena novim tehnologijama. ivotni ciklus (vek) tehnologije predstavlja apsolutnu uestalost inovacija proizvoda i procesa u proizvodnoj jedinici. Pravovremeno uoavanje, nabavka i usvajanje nove tehnologije dovee do toga da se podudare trenutak zrelosti i opadanja stare tehnologije i trenutak rasta nove tehnologije. Ipak, efekat koji stvaraju inovacije nije uvek dobar. Uvoenje novih tehnologija i patenata moe bitno da utie na dotadanju strukturu preduzea, na proizvodni proces, nain isporuke, upravljanje finansijama itd. Najbolji primer, koji je upravo i jedan od najveih problema dananjice, je korienje tehnologije kao zamene za radnu snagu. Automatizacijom procesa i korienjem vetake inteligencije postepeno se zamenjuje ljudski faktor u svim procesima.

3. Pojam inovacije i inovativnog procesa

Pojam inovacija i inovacione delatnosti postao je veoma znaajan u savremenom drutvu, i obavezan u veini vizija i misija savremenih kompanija. Mnogi vodei poslovni teoretiari (ali i praktiari) smatraju da je ovaj pojam jednako vaan kao i pojmovi marketing, pozicioniranje, brendiranje.
4

Na Zapadu upravljanje inovacijama postaje jedna od najvanijih oblasti kvalitetnog upravljanja organizacijom. Inovativnost je vaan element nove ekonomije (ekonomije znanja). Meutim, inovacija se ne sme smatrati zasebnim dogaajem, ve procesom. Tehnoloka inovacija je naziv za svaku inovaciju proizvoda i inovaciju procesa. Inovativne sposobnosti se mogu definisati kao napredan skup karakteristika organizacije kojima se podravaju inovativne strategije. Vano je napomenuti da inovacije ne zavise samo od stepena tehnologije, ve i od proizvodnje, marketinga, prodaje, distribucije i ljudskih resursa. Nikako ne treba meati izraze invencija i inovacija. Invencija je koncept, ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili procesa, ukljuujui otkrivanje nove tehnologije (proizvoda ili procesa) za iskoriavanje prirodnih resursa. Inovacija je uspena trina primena invencije, odnosno primena novog ili znaajno poboljanog proizvoda, procesa ili usluge (znaajna poboljanja tehnikih karakteristika, komponenti, materijala, softvera itd.), ili marketinke metode , ili nove organizacione metode u poslovanju, organizaciji rada i odnosima pravnog lica sa okuenjem.

4. Procesi, strategije i alati u inovativnim delatnostima

Visoki tehnoloki potencijal preduzea automatski ne obezbeuje visoku stopu prihvatanja i profitabilnost, ve se moraju razmatrati i posledice nove tehnologije na proizvodnju, marketing i distribuciju. Posebno je znaajna dinamika trita, jer ona u velikoj meri utie na efektivnost inovacija. Zbog toga je veoma vaan tehnoloki progres koji donosi novine i poboljanja kao potencijalnu prednost preduzea. Tehnoloki progres moe nastati zbog novih materijala ili procesa zasnovanih na novim tehnolokim reenjima. Mera tehnolokog progresa moe biti kvalitet ili efikasnost i efektivnost procesa pre i posle poboljanja (cena/kom, cena/performanse). Najei oblik tehnolokog progresa je inovacija procesa, najee na osnovu korienja standardnih ili meusobno zamenljivih delova. Time se ostvaruje efikasnija proizvodnja i smanjuju trokovi. Neophodno je kontinuirano praenje svih novih mogunosti da postojea tehnologija ne bi dola u fazu zrelosti i zastarevanja, a da prethodno pravovremeno nisu uvedene neophodne promene i supstitucija novim tehnologijama. Jedna od najvanijih stratekih odluka vezanih za tehnologiju u preduzeu odnosi se upravo na odreivanje trenutka za izbor nove tehnologije koja e da zameni postojeu. Tako bi najbolji potez bila izrada tehnolokog portfolia.
5

Tehnoloki portfolio ukazuje na sposobnost i mo preduzea u odnosu na potencijal neke tehnologije, a obuhvata dui vremenski period. Tehnoloka strategija je vana zbog izbora tehnologije, obezbeivanja resursa i definisanja njihove strukture, menadmenta tehnolokim resursima (kada se utvruje organizaciona forma i specifinost tehnologija). Prema tehnolokoj strategiji donose se odluke vezane za primenu i poboljanje postojeih tehnologija, za uvoenje eksternih tehnologija i korienje nove tehnologije umesto stare. Menader koji je svestan toga koliki je znaaj poboljanja postojeih ili ovladavanje novim tehnologijama zna i koliko je teko uspostaviti ravnoteu meu njima. Strateko upravljanje tehnologijom znai da se konstantno uravnoteuju napori usmereni ka odravanju eljenog nivoa efikasnosti postojeih tehnologija u praksi sa naporima usmerenim ka zameni tih tehnologija. U svakom sluaju, strategija inovacija se i u izrazito nepredvidivom i turbulentnom okruenju u kome deluju savremene firme pokazuje kao opravdana i jedino uspena.

5. Vrste inovacija u preduzeu

Prema oblasti inoviranja inovacije se dele na sledee : inovacija proizvoda = primena novog ili znaajno poboljanog proizvoda za konkretno pravno lice (ne mora biti novi za trite), a nije promena estetske prirode ili iskljuivo prodaja inoviranih proizvoda koje je proizvelo i razvilo drugo pravno lice; inovacija procesa = primena novog ili znaajno poboljanog naina proizvodnje ili isporuke (ukljuujui znaajne promene u tehnici, opremi ili softveru, ali ne iskljuivo organizacione i menaderske promene) koji je nov ili unapreen za posmatrano pravno lice, bez obzira na to ko ga je razvio; inovacija organizacije = primena novih ili znatnih promena u strukturi ili metodama menadmenta, s namerom da se u odnosnom pravnom licu pobolja korienje znanja, kvaliteta proizvoda ili usluga, ili povea efikasnost poslovnih tokova; marketinka inovacija = primena nove marketinke metode ukljuujui znaajne promene u dizajnu proizvoda, pakovanju, plasmanu i promociji proizvoda,kao i u naplaivanju proizvoda; Veoma vana je i inovacija asortimana = preorijentacija na nove vrste proizvoda,

zamrzavanje ili gaenje postojeih proizvoda i procesa. U inovacionom prostoru preduzea postoje dva pola (dva tipa inovacija ): inkrementalne i radikalne (znaajne) inovacije.
6

Inkrementalne inovacije su vezane za irenje varijanti istog proizvoda da bi se zadovoljio zahtev veeg broja kupaca (eksterni razlog), ili smanjili trokovi i poveala produktivnost i fleksibilnost (interni razlog). Preteno su zastupljene kod velikih sistema, gde se uglavnom odnose na modifikacije proizvoda i procesa. Kod malih sistema odnose se na brzo ugraivanje zahteva kupaca u koncept proizvoda i procesa. Primer inkrementalne inovacije je stvaranje i uvoenje novog pakovanja za postojei proizvod. Radikalne (znaajne) inovacije kod malih preduzea nastaju kao rezultat preduzetnikog duha osnivaa, a kod velikih su rezultat ulaganja u kompletan inovacioni prostor proizvoda. Posle radikalnih inovacija slede inkrementalne inovacije. Kod velikih preduzea radikalne inovacije su vee po obimu (inovacije na veem broju razliitih proizvoda), a kod malih preduzea one su efektivnije jer dolazi do znaajnijeg smanjenja trokova (i po tom osnovu do vee konkurentnosti na tritu proizvoda i usluga). Prema inovativnoj sposobnosti razlikuju se velika i mala preduzea. Velika preduzea imaju kompletan inovacioni lanac (dobro definisano trite, utvreni zahtevi trita, tipino mali marginalni profit, intenzivno korienje opreme i veliki obim proizvodnje). Kod velikih preduzea inovacije se koriste kod specijalizovanih delova sistema sa velikim stepenom automatizacije (oblast poveanja fleksibilnosti). Mala preduzea koriste ve razvijene proizvode, dalje ih usavravaju i plasiraju na trite. Stalnim usavravanjem proizvoda u toku njegovog ivotnog ciklusa ostvaruje se i do polovine ekonomskog rezultata (profita). Veina malih preduzea ima resurse samo za inkrementalne inovacije. U toku ivotnog ciklusa preduzea menja se i karakter inovacija. U prvoj (poetnoj) fazi preduzee fleksibilnost i transparentnost procesa. koristi svoju visoku

U drugoj (zreloj) fazi, iroko se koriste proizvodi. U treoj fazi, kada se dostie puna zrelost preduzea, karakteristino je usavravanje procesa i tehnologija.

Karakteristike inovacije po fazama ivotnog ciklusa preduzea: Naglasak na inovacijama koje stimuliu - u prvoj fazi definiu se funkcionalne performanse proizvoda, potrebe i informacije korisnika, u drugoj fazi dobija se varijacija proizvoda proirenjem unutranjih tehnikih sposobnosti, u treoj fazi dolazi do smanjenja trokova i do unapreenja kvaliteta Dominantni tip inovacije - u prvoj fazi prave se este izmene proizvoda; u drugoj fazi dolazi do velikih izmena procesa zbog poveanja obima; u treoj fazi dolazi do inkrementalnih promena za
7

proizvod i proces, sa kumulativnim unapreenjem produktivnosti i kvaliteta. Linija proizvoda - u prvoj fazi definie se irina (varijacije) proizvoda, ukljuuje se i dizajn kupaca; u drugoj fazi postoji najmanje jedan dizajn stabilnog proizvoda sa znaajnijim obimom proizvodnje; u treoj fazi se proizvode uglavnom neizdiferencirani standardni proizvodi. Proizvodni procesi - u prvoj fazi oni su fleksibilni i neefikasni, veina izmena se lako ostvaruje; u drugoj fazi procesi postaju rigidni, sa izmenama u glavnim koracima; u treoj fazi procesi su efikasni, kapitalno intenzivni i rigidni, a trokovi izmena su visoki Oprema - u prvoj fazi to je oprema opte namene koja zahteva visoko kvalifikovane radnike; u drugoj fazi postoji nekoliko automatizovanih podprocesa tzv. ostrva automatizacije ; u treoj fazi oprema je specijalna i uglavnom automatska, a uloga radnika je u praenju i upravljanju procesom (kontroli procesa). Materijali - u prvoj fazi ulazi su ogranieni na opte raspoloive materijale; u drugoj fazi mogu se obezbediti materijali od nekih dobavljaa; u treoj fazi obezbedjuju se specijalni materijali direktno ili kroz vertikalnu integraciju. Radionica - u prvoj fazi radionica je mala, u blizini korisnika ili izvora tehnologije; u drugoj fazi stvara se opta radionica sa specijalizovanim delovima; u treoj fazi radionica je velika, visoko specifina za odreene proizvode. Menadment - u prvoj fazi je neformalan i preduzetniki; u drugoj fazi se struktura menadmenta oblikuje kroz relacije, projekte i grupe; u treoj fazi menadment se definie na osnovu strukture, ciljeva i pravila.

6. Uloga menadmenta u inovativnom procesu

Menadment tehnolokim inovacijama odreuje ciljeve inovacionih procesa koji se menjaju u zavisnosti od faze rasta i razvoja preduzea. U ranijim fazama rasta fokusira se na karakteristike proizvoda koje se ne mogu izraziti kvantitativno i na njihovo eventualno rangiranje . U toj fazi znaajni su zahtevi koje postavljaju standardi i dravne regulative, koji i pored ogranienja nude preduzeu da menadmentom inovacionih procesa doe do konkurentskih proizvoda. Druga stvar je zrelost ili zastarelost proizvoda. Analizom trita se smanjuje rizik izbora novog koncepta proizvoda i novih tehnologija. U fazi zrelosti rizik vezan za inovacije je manji, ali postoji problem
8

trokova razvoja, jer odreene specijalizovane za nove proizvode. formalne grupe za planiranje,

poslovne

jedinice

nisu

Karakteristini oblici menadmenta su : vertikalni i horizontalni menadment, informacioni sistem, timovi, menaderi procesa i kontrola menadmenta

Kod izrade standardnih proizvoda ne mogu se oekivati vee inovacije, pa se menadment inovacija uglavnom kree ka smanjenju komplikovanosti procesa i razvoju informacionih sistema. Vremenom, kako se preduzee razvija, menja se i organizaciona struktura i stil menadmenta u pravcu sve vee formalizacije i veeg broja nivoa rukovoenja. Zbog toga je logino da u svakoj od faza rasta i razvoja preduzea postoje razliiti oblici inovacionih procesa. Oni su takoe posledica i razliitih ogranienja. Dobar menader proaktivno donosi odluke o angaovanju potrebnih resursa (ljudskih, finansijskih, opreme itd.), a na osnovu ocene inovativnih sposobnosti preduzea. Kriterijumi za ovu ocenu su ostvarena inovativnost u posmatranoj oblasti (proizvod, usluga, proizvodnja, isporuka). Menader koji odluke donosi proaktivno je menader koji je usmeren prvenstveno ka infrastrukturi preduzea i njenom razvoju. Proaktivna strategija je usmerena ka istraivanju i razvoju (uvode se inovacije koje su potekle iz istraivako razvojne jedinice preduzea), ka preduzeu (uvoenje inovacija stvara visok rizik, ali ne daje uvek potpuno nova tehnika reenja), ka strategiji nabavki (kupovina novih tehnolokih reenja) i ka marketingu (uvoenje i upotreba moe pokrenuti konkurentsku, agresivnu inovaciju proizvoda). Menadment inovacijama, posebno u domenu koordinacije kontrole, menja se sa porastom standardizacije proizvoda proizvodnih procesa. i i

7. PREDUZEE NELT CO
7.1. DELATNOST
7.1.1. Distribucija
9

Distribucija robe iroke potronje je osnovna delatnost i ono u emu je lider, jer partnerima mogu da ponude kompletnu uslugu - od uvoza i carinjenja robe, preko skladitenja, marketinkih aktivnosti, do prodaje i isporuke. Za sve prodajne programe koje distribuira, garantuje dostupnost robe finalnim potroaima u svakom trenutku i na svakom mestu. Partneri u poslovima distribucije su velike meunarodne i domae kompanije. Njihovo dugogodinje multinacionalno iskustvo i znanje u kombinaciji sa energijom ovog preduzea, fleksibilnou i kreativnou iz godine u godinu donosi uspeh i rast. Usmerenost na kvalitet usluge, organizacija, poznavanje lokalnog trita, kao i dobra geografska pokrivenost zapadnog Balkana su ono to ih izdvaja i ini najboljom distributerskom kuom na ovim prostorima.

7.1.2. Prodaja i marketing

Prodaja je organizovana po teritorijalnom i funkcionalnom principu, imajui u vidu tip i strukturu kupaca. Na svim tritima na kojima posluje u potpunosti pokriva sve prodajne kanale i objekte i sarauje sa svim trino orijentisanim nacionalnim i internacionalnim trgovakim lancima, veleprodajama, malim i velikim privatnim radnjama, kioscima, benzinskim pumpama, apotekama i slino. Svi zaposleni u sektoru prodaje, poev od aranera, promotera, merchandisera, do menadera, su obueni prema standardima i nainu poslovanja inostranih partnera. Glavna karakteristika prodajnog koncepta je da nudi izuzetno kvalitetan servis u smislu prodaje i distribucije to za krajnji cilj ima unapreivanje poslovanja klijenata. Meutim, sama dostupnost proizvoda na policama nije dovoljna da oni zaista zavre u korpi potroaa. Zbog toga klijentima prua i usluge trade marketinga. Bilo da je u pitanju araniranje proizvoda u radnjama, osmiljavanje i realizacija promotivnih aktivnosti, brendiranje vozila ili produkcija i postavljanje reklamnog materijala, kreativni tim, zajedno sa vie od 50 zaposlenih na terenu u stanju su da svaku elju i ideju pretvore u stvarnost.

7.1.3. Lanac snabdevanja

Osnovni cilj je pruanje usluga u oblasti distribucije i logistike. Neophodan uslov poslovnog uspeha svake distributerske kompanije je razvijen i moderno organizovan lanac snabdevanja, i logistika reenja prilagoena zahtevima klijenata.
10

Sektor lanca snabdevanja se oslanja na kontinuirana tehnoloka unapreenja (Warehouse Management System, GPS dinamiko rutiranje dostave...), razvijenu infrastrukturu (moderni distributivni centri irom Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine), struktuirane procese i procedure sa definisanim kljunim pokazateljima performansi, kao i na strune i motivisane zaposlene.

7.1.4. Logistike usluge

Poto su postali lider na tritu u domenu prodaje i distribucije robe iroke potronje, 2007. godine krenuli su u realizaciju projekta - 3PL logistika tj. pruanje irokog spektra logistikih usluga treim licima. Formiran je poseban sektor u okviru kompanije - LSP (Logistic Service Provider), koji je, koristei iskustva u distribuciji i mreu distributivnih centara u regionu, u potpunosti spreman za nastup na tritu logistikih usluga.

7.1.5. Domai i meunarodni drumski transport

Poseduju vozni park (tegljai sa poluprikolicom, kamioni, hladnjae), u kojem sva vozila imaju vaee dozvole i sertifikate za meunarodni transport. Izlaze u susret svim zahtevima klijenata (koliina, destinacije...), i njihove usluge krasi visok nivo profesionalnosti i kvaliteta, potovanje rokova i pouzdanost.

7.1.6. Carinsko posredovanje i pedicija

Na usluzi su sve potrebne informacije u vezi carinskog posredovanja, spoljnotrgovinskog poslovanja, meunarodne pedicije. Ispostava Republike Uprave carina se nalazi u kompleksu kompanije, to znaajno ubrzava ceo proces. Kao provajder logistikih usluga prua usluge: prijavljivanje i smetaj robe u carinsko skladite (izrada dokumentacije), pribavljanje svih vrsta uverenja (sanitarnih, veterinarskih, trinih...), carinjenje robe.

7.1.7. Usluga skladitenja

Raspolau najmodernije opremljenim skladinim kapacitetima, sa mogunou ispunjenja razliitih tehnolokih zahteva (skladitenje u temperaturno-kontrolisanom reimu, skladitenje vangabaritnih tereta, visokoregalno skladitenje, cross docking...).
11

Preuzimanjem pozitivnih primera iz lanca snabdevanja i korienjem WMS-a (warehouse management system), u mogunosti su da prate robu od ulaska u skladite do njenog izlaska (pozicije u skladitu, rokovi trajanja,...) i da time kvalitet usluge skladitenja dovedu na najvii mogui nivo. U centralnom distributivnom centru u Dobanovcima privode se kraju radovi na proirenju skladinih kapaciteta. Od prolea 2010 godine su u mogunosti da ponude klijentima usluge skladitenja robe u irokom dijapazonu temperaturskih reima: ambijentalni reimi, reimi do +12C, reimi do max. +4C, reimi od -2C do +8C, reimi do -18C do -25C. Pored ovoga posebno je interesantno skladite prilagodjeno smetanju farmaceutskih proizvoda uz potovanje principa HACCP.

7.1.8. Dorada proizvoda (Value added services - copacking)

Borba za udeo na tritu je veoma estoka tako da su proizvoai primorani da deo svog poslovanja usmere ka marketinkim aktivnostima, ispunjenju specifinih zahteva potroaa i prilagoavanju proizvoda. U njihovom skladitu se nalazi poseban prostor (350 m2) koji se koristi za razliite vrste dorade robe i prilagoavanja iste zahtevima klijenata. Poseduju dve maine za shrink-wrap (obmotavanje proizvoda termoskupljajuom folijom) kapaciteta 6.000-10.000 komada bundle artikala dnevno. Ceo proces je ISO i HACCP standardizovan, to omoguava manipulaciju razliitim vrstama robe (ukljuujui prehrambene proizvode). Osim pravljenja zbirnih pakovanja, promo pakovanjasetova, pruaju usluge deklarisanja i obeleavanja robe (u svakom trenutku je 50 ljudi angaovano na tim poslovima) tako da je vreme odziva od trenutka ispostavljanja zahteva vrlo kratko.

7.2. Inovacija u Nelt Co

Da bi preduzee napredovalo, ili makar opstalo, menaderi moraju biti jasni u komunikaciji sa zaposlenima po pitanjima ta zastupaju i u ta veruju. Stvaranjem i uvodjenjem inovacija preduzee poveava anse za opstanak ili ostvaruje konkurentsku prednost.

7.2.1. Primena moderne tehnologije

Nelt co eli da ostane lider u korienju naprednih informacionih tehnologija u prodaji (Hand Held Computers), finansijama (e12

banking), komunikacijama (IP telefonija, GPRS prenos podataka sa terena) i logistici (WMS i HHC - skeneri). Ima razvijen GPS model praenja dostave. Meutim neophodno je stalno razvijati sisteme, softvere, pa iz tog razloga radi se na uvoenju poslovno-informacionog sistema SAP, sa ciljem da se postojei ERP zameni reenjem koje u potpunosti moe da obuhvati i podri strategiju odrivog irenja i unapreenja poslovanja, kao i sve procese unutar kompanije.

7.2.2. SAP usluge upravljanja informacionim sistemima

SAP usluge upravljanja informacionim sistemima (SAP Managed Services) koje S&T nudi osiguravaju eksterno odravanje i funkcionisanje implementiranih poslovnih reenja. Tako izdvojene usluge upravljanja prilagoene su specifinim potrebama korisnika. Njihov portfolio usluga koji obuhvata razvoj softvera, struna znanja o proizvodima i profesionalne savetodavne usluge, temelji se na viegodinjem iskustvu. Korisnici dobijaju brojne prednosti od ovih prvoklasnih, integrisanih softverskih usluga. S&T nudi sledee usluge upravljanja SAP informacionim sistemima: Instalacija SAP sistema na eljenoj hadverskoj platformi Implementacija standardnih SAP modula Lokalizacija i kastomizacija u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji Sluba pomoi korisnicima Podrka prve i druge vrste Kontinuirano odravanje i unapreenje reenja S&T omoguuje instalaciju SAP sistema na eljenoj hardverskoj platformi (SAP softverska reenja su nezavisna od operativnog sistema i sistema za upravljanje bazama podataka), i obezbeuje implementaciju standardnih mySAP Business Suite modula: FI Finansijsko knjigovodstvo (Glavna knjiga - GL, Knjigovodstvo kupaca - AR, Knjigovodstvo dobavljaa - AP, Osnovna sredstva, Blagajna...) CO Kontroling (Upravljako raunovodstvo) MM Upravljanje materijalima (Zalihe i Nabavka) SD Prodaja i distribucija PP Planiranje i upravljanje proizvodnjom PS Upravljanje projektima IM Upravljanje investicijama
13

PM Odravanje opreme QM Upravljanje kvalitetom BC Administracija sistema HR Upravljanje ljudskim resursima to se tie instalacije i implementacije ostalih mySAP reenja, SAP i S&T mogu da ponude preko 30 visoko specijalizovanih industrijskih reenja posebno prilagoenih poslovnim oblastima. Neka od njih su: BW baza podataka za upravljaki informacioni sistem (Business Warehouse) i podrku odluivanju. CRM - Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management) skup alata za uspeno upravljanje marketinkim aktivnostima i odnosima sa klijentima (ukljuujui prodaju preko Interneta i mobilnu prodaju na terenu). SCM Upravljanje snabdevanjem (Supply Chain Management) reenje koje efikasno kombinuje sistem, dobavljae materijala sa zavrnim fazama distribucije proizvoda. Kontinuirano odravanje SAP softvera optimizuje radne tokove/arhive i pomae u praenju podataka vezanih za transakcije. Stalno unapreenje instaliranih reenja poboljava postojee procese i strukture, i osigurava bolje prilagoenje procesima.

7.2.3. Route planning - Upravljanje rutiranjem vozila

Optimizacija distribucije uz nie trokove Modeliranje transportnih puteva poveanje kvaliteta usluga i skraenje transportnih puteva Uz algoritamske analize transportnih puteva, Infor Route Planning omoguava definisanje optimalnih puteva, algoritamsku analizu isporunih mesta, veliinu i strukturu voznog parka kao i analizu svake stavke pojedinane isporuke. Pored toga, upotrebom implementiranih algoritama moe se efikasno kreirati glavni plan, prilagoditi glavne transportne putanje i kreirati nove putanje u skladu sa potrebama poslovanja. Kada se pokrene operativni plan izgenerisan od strane RP-a, mogue je izdavati naloge za utovar voznom parku, nadzirati izvrenje utovara, replanirati ve izgenerisane rute i pratiti realizaciju izvrenja dostava. Mogue su dinamike promene parametara u toku procesa planiranja npr. definisanje ogranienja na putevima, ime se direktno utie na proces optimizacije prilikom kreiranja dostavnih ruta.

14

Optimizacija sredstava optimizacija trokova transporta Generisanjem glavnih transportnih puteva, koji efikasno optimizuju resurse transporta kroz ciklus planiranja a uz potovanje svih definisanih ogranienja na nivou definisanih objekata (kupci/dobavljai, putevi, vozila) Route Planning omoguava potpunu optimizaciju trokova transporta uz garanciju isporuke robe u eljeno vreme, na zahtevanom mestu, u tanoj koliini i uz minimalne trokove. Oblikovanje radnih podruja organizovanje zona transporta Reenje omoguava automatsko odreivanje radnih podruja u odnosu na isporuna mesta a imajui u vidu mreu puteva ili neko drugo ogranienje kao to su potanski brojevi, geokodovi ili drave. Rasporeivanje servisera poboljajte usluge kupcima Reenje koristi posebne algoritme i naine unosa podataka, koji omoguuju jednostavno usmeravanje servisera, omoguavajui jednostavno upravljanje zaposlenih, te dodeljivanje iskljuivo kvalifikovanih servisera odreenim poslovima. Omogueno je i kreiranje puteva namenjenih pruanju servisnih usluga, bez isporuke, kao i viestruke posete mnogim lokacijama s ciljem izvrenja potrebne usluge.

7.3. Napredna modelirajua orua

Interaktivna grafika zasnovana na geografskim vektorskim kartama omoguava jednostavno razumevanje i promenu strategije odreivanja transportnih puteva npr. jednostavnim uoavanjem trokovno neefikasnih naloga i neiskorienih puteva. iroke mogunosti korienja povuci-i-spusti (eng. drag and drop) sistema omoguuju ureivanje transportnih ruta i izmenu redosleda naloga i unoenje neophodnih izmena kako bi se minimizirali trokovi transporta. Nelt Co bi za dobijanje ovog sistema trebalo da potpie ugovor o nabavci i implementaciji SAP poslovnih reenja sa partnerskom kompanijom S&T Serbia. Ugovorom je predvieno pokrivanje celokupnog poslovanja Nelt-a i ovo e biti jedan od najveih SAP projekata u poslednjih nekoliko godina u Srbiji. Na ovaj nain e Nelt unaprediti poslovne procese i time kvalitet usluga, uspostavivi vrhunske standarde u svim delatnostima kojima se bavi.
15

Za Nelt e ovo znaiti ulazak u krug renomiranih firmi koje ve koriste SAP u svom poslovanju, poput njihovih partnera, kompanija P&G, Kraft, Wrigley i drugih.

16

Zakljuak
Stvaranjem i uvodjenjem inovacija preduzee poveava anse za opstanak ili ostvaruje konkurentsku prednost. Potrebno je uspostaviti neprekidnu komunikaciju i razmenjivanje informacija unutar preduzea, kao i podsticati aktivnost i kreativnost svih lanova kolektiva. Inoviranje nije samo put u bolje poslovanje jednog preduzea, ve je i put u bolje drutvene odnose, bogatije kompanije i bogatije drutvo u celini. Efekat koji stvaraju inovacije nije uvek dobar. Uvoenje novih tehnologija i patenata moe bitno da utie na dotadanju strukturu preduzea, na proizvodni proces, nain isporuke, upravljanje finansijama itd. Iz tog razloga menadment treba da vodi rauna prilikom uvoenja inovacija, i faktora koji iz toga proizilaze, a koji mogu biti negativni. Dobar menader proaktivno donosi odluke o angaovanju potrebnih resursa (ljudskih, finansijskih, opreme itd.), a na osnovu ocene inovativnih sposobnosti preduzea. Automatizacijom procesa i korienjem vetake inteligencije postepeno se zamenjuje ljudski faktor u svim procesima. Upravljanje inovacijama postaje jedna od najvanijih oblasti kvalitetnog upravljanja organizacijom. Inovativnost je vaan element nove ekonomije (ekonomije znanja). Menadment tehnolokim inovacijama odreuje ciljeve inovacionih procesa koji se menjaju u zavisnosti od faze rasta i razvoja preduzea.

17

Literatura
1. Internet adresa: http://www.snt.rs/bs/35633.yu.php 2. Internet adresa: http://sh.wikipedia.org/wiki/Inovacija 3. Internet adresa: http://www.nelt.com/ 4. Avakumovi ., Avakumovi J. (2010). Marketing, Beograd: Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo.

18