1 1.PROMENA KAO PREDUZETNICKI IZAZOV:VRSTE,NOSIOCI I IZVORI PROMENA Promena je najkorisceniji pojam kojim se opisuje brzo menjajuca stvarnost.

Preduzetnistvo uvek podrazumeva i pojam promena.Kada se govori o menadzmentu promena,znaci da se promene moraju planirati,organizovati,voditi i kontrolisati.Kljucni element svakog organizacionog sistema je covekljudi,ljudski resurs,kadrovi.O promenama se uvek govori u okviru inovati-vnosti.U prvi plan se istice inovativnost kao osnovno obelezje promene,kao I kljucno obelezje ljudi koji treba da iniciraju I sprovode neku promenu. Ako je promena drugacije stanje neke predmetnosti ili entiteta(ljudi,sistema,biznisa .!,uzroci se mogu pronaci u" #!organizaciji(endogeni izvori! I $!u njenom okruzenju(egzogeni izvori!.%vaki poslovni sistem ima interes da upravlja svim ili bar najvaznijim izvorima promena,da i& otkriva I usmerava.Kod spoljasnji& izvora promena to najcesce nije moguce,pa je zadatak preduzetnistva I menadzmenta da u potpunosti kontrolisu unutrasnje izvore . 'a svako preduzece je vazno da na vreme prepozna koje promene iz okruzenja ce imati dugotrajan uticaj na nji&ov rast I razvoj.%posobnost sagledavanja vizije je najvaznija karakteristika kvaliteta rukovodstva preduzeca u savremenim uslovima brzi& promena u okruzenju.(u sposobnost mozemo razumeti kao rezultat ) moguce sposobnosti kojima su obdareni zaposleni u preduzecu(glavom/hea ! "#a#$e,%#&el%ge#'%$a()*'em/hea*&!vol$a,mo&%v "a *a (*+,ama/ha# )!-%"%',a )#aga," *avl$e.*azumevanje cilja koji se zeli postici promenama,je preduslov svake uspesne promene,jer promena po nekad znaci dokaz da I lose moze biti jos gore,jer su se izvrsile promene,ali na pogresan nacin. Teorija E-oslanja se na teske promene I one stite interese deonicara(smanjenje br radnika,I svi& drugi& tr,radi povecanja pro+ita vlasnika!. Teorija O-podrazumeva lake promene koje su usmerene na jacanje korporativne kulture(ponasanje zaposleni&,na organizciono ucenje I samim tim porast produktivnosti,konkurentnosti pro+itabilnosti. 1.1NUZNOST PROMENA U SAVREMENOM DRUSTVU I PRIVREDI %vaka promena sa sobom donosi nesto novo,sto menja postojece stanje stvari,a to je najbolji nacin da covek iskaze svoju kreativnost I inovativnost.Promena je neizbezan rezultat svakodnevnog covekovog traganja za boljim resenjima u svim vidovima ponasanja,pa tako I poslovnog.Preduzetnici su najbolji promoteri novog,jer su najcesce I sami generatori novog ili oni koji ce u novome prepoznati poslovnu priliku.Prema ,.-raeger u sadrzinskom I kreativnom smislu,promena moze biti"#!pozitivna,konstruktivna,razvojna,progresivna-tj.ona koja obogacuje kako sam proizvod I proces,tako I ucesnike,narocito korisnike e+ekata nastali& izvrsenim promenama$!destruktivna I regresivna-ona promena koja unistava I vraca unazad.%vaka promena se mora s&vatiti kao viseznacan,visedimenzionalan I slojevit civilizacijski proces kojim se mora e+ikasno upravljati.

2 ..KREATIVNOST /0UDI KAO UZROK PROMENA Kreativnost znaci stvaranje novi& ideja,nezavisno od toga koliko su one primenjive I ostvarljive,dok je inovacija trans+ormacija novi& ideja u proizvode I procese.%to znaci da nema inovacija bez kreativnosti,iako sve ideje ne moraju postati inovacije.Kreativnost je znacajna u analizi odnosa preduzetnistva I inovativnosti,jer I pred. I inovat. Podrazumevaju staranje neceg novog sto ce rezultirati uspesnim preduzetnickim podu&vatom.%a stanovista preduzetnistva veliki znacaj ima I individualna kreativnost,a ona se ispoljava kroz sl osobine" Pozitivna slika o sebi Originalnost u razmisljanju i resavanju problema .leksibilnost i neautoritarnist /ise talenta nego natprosecne inteligencije -ubinska zainteresovanost i motivisanost za prirodu nekog problema 0mocionalnost i osetljivost za ljude oko sebe (empatija! 1ekon+ormisti su i cene svoju autonomnost

Postoje ) perspektive kreativnosti" #.I1%PI*A2IO1A3I%(I2KA koja stavlja naglasak na momenat inspiracije kada se pojavi neka velika ideja. $.-rugi pristup kreativnosti jeste %(*UK(U*A3I%(I2KI-stavlja naglasak na vaznost,analiticnost I ).%I(UA2I1A3I%(I2KI-stavlja naglasak na socijalni I intelektualni kontekst kao kljucni deo ovog pristupa. 1.OSNOVNE TE2NIKE ZA POVECAN0E KREATVNOSTI Od kreativnosti u svim +azama proizvodno-poslovnog procesa ce zavisiti koliki ce iznos nove vrednosti stvoriti,tj realizovati u procesu trzisne razmene.'a svaku preduzetnicku organizaciju je vazno da razvije e+ikasne sisteme I metode podizanja ukupnog nivoa kreativnosti.U praksi se primenjuju razlicite te&nike" #.4O'-A1A O3U5A(brainstorming!-je najpoznatiji metod.Oslanja se na stvaranje sto veceg br ideja o kojima se raspravlja,a ne kritikuje(grupe od 6-7 clanova! $.O8*1U(I 8*AI1%(O*4I19-je grupna metoda za dobijanje nove ideje,+okusirajuci njene negativnosti I koristeci se novim komentarima. ).9O*-O1O/A 40(O-A-je metoda za razvijanje novi& ideja kada osobe nisu svesne problema. :.40(O- KO1(*O31O9 POPI%A-je metod koji razvija nove ideje kroz listu odgovarajuci& pitanja ili sugestija. ;.%3O8O-10 I-050-te&nika korisna za razvoj potpuno novog pristupa problemu.(dodaje se po jedna rec,tako da svaka nova pokusava dodati nesto novo sto rasvetljava odgovarajuci problem!.

3 6.P*I%I31O PO/0'I/A150-je metod kod kojeg odredjena rec obu&vata ) ili : relacije ukljucujuci odredjene proizvodne kombinacije.1ove kombinacije I koncept se razvija kroz proces u ; koraka"izolovati elemente problema,naci povezanost medju tim elementima,registrovati povezanost u odredjenom redu,analizirati rezultate povezanosti I razviti nove ideje na temelju spoznati& uzoraka. <.40(O-A KO30K(I/1O9 8030'015A-je metoda koja razvija nove ideje koristeci se zapisivanjem ideja pojedini& clanova grupe. 7.1AU21I 40(O--je metod koji razvija nove ideje kroz pitanja I testiranja. =.A1A3I'A /*0-1O%(I-je metod koji razvija nove ideje procenjujuci vrednost pojedini& aspekata ideje. #>.P*I83I'A/A150 /03IKO4 %1U-proizilazi iz nove ideje koja se obicno preduzetniku cini velikom. ##.A1A3I'A PA*A40(A*A-razvija nove ideje +okusirajuci problem na identi+ikaciju. %ve ove te&nike I metodi imaju za cilj da doprinesu stobrzem stvaranju ideja koje treba proceniti da li mogu biti dobre poslovne prilike I da li se mogu komercijalizovati.Ovi metodi su bitni za otpocinjanje 3A12A %(/A*A15A 1O/0 /*0-1O%(I kao glavnog cilja svakog preduzetnistva. 3.ZASTO SU INOVACI0E NAROCITA VRSTA PROMENA Inovacija znaci primenu neceg sasvim novog.Potrebno je uociti najmanje ) dimenzije"za koga je to zaista novo,koliko je to zaista novo I koliko dugo je to novo.Imamo ) ugla posmatranja"subject,intezitet I vremenski rok.Ovaj pristup je vazan u ekonomskoj analizi kad se menja stari proizvod stara te&nologija" ? ? ? 1ovi proizvodi koji se proizvode starim te&nologijama 1ovi proizvodi koji se poizvode novim te&nologijama %tari proizvodi koji se proizvode novim te&nologijama

Inovacije se javljaju na ) nacinakao"inkrementalne(maleIpostepene!ar&itekturalne(obnavljaju postojecu te&nologiju!,diskontinualne(donose potpuno nov pristup!.Karakteristike inovacionog procesa su"neizvesnost,intezivnost znanja,kontroverznost,ukrstanje organizacioni& granica. I1O/A2I5A@I1/0%(I2I5AAI4P30401(A2I5A Inovacija predsavlja zbir izuma(invencija! I komercijalizacije.

4.STA PREDSTAV/0A SUSTINU SVAKE INOVACI0E Pod inovacijom se moze smatrati" ? Process stvaranja promene u najopstijem smislu ? Organizacija inovira ako nauci da izradi nesto sto do tada nije znala

4 ? Inovacija je primena neke promene,nove za organizaciju I za njeno okruzenje ? Inovacija je teznja I sposobnost da se usvoji neka nova ideja,praksa ili materijalna cinjenica -Inovacija predstavlja kreativan process u kojem se dve ili vise postojeci& cinjenica na novi nacin kombinuju,sa ciljem da se proizvede nova vrednost. 5.NAVEDITE OSNOVNE VRSTE INOVACI0E Prema %c&umpeteru postoji ; vrsta inovacija" - #.uvodjenje novi& proizvoda ili novi& kvaliteta stari& proizvoda - $.uvodjenje novi& proizvodni& procesa - ).osvajanje I sirenje novi& trzista - :.razvoj novi& izvora ponude inputa - ;.promene u industrijskoj organizaciji. -%a stanovista nacina na koji nastaju inovacije mozemo podeliti na Bpotrebama generisaneC I Btrzisno vuceneC -4odel Bte&nologD pus&C pocinje od naucnog otkrica,prolazi kroz +azu invenci-je,inzinjeringa I te&noloski& aktivnosti I na kraju kroz komercijalizaciju, -4odel Cmarket pullC-prvo se ispituje trziste,pa tek onda invencija I komercijalizacija. -Postoje I druge brojne podele zavisno od polaznog kriterijuma.Prema intezitetu dele se na"#.radikalnezasnivaju se na primeni novog proizvoda,usluga I procesa,ili stvaranje novog proizvoda kombinacijom vec postojece te&nologije.$.inkrementalne-zasniva se na usavrsavanju,poboljsavanju vec postojeci& proizvoda. -Inovacije jos mozemo podeliti " -po uticaju na produktivnost-radno intezivne I kapitalno intezivne -prema obimu promena koje izazivaju u proizvodu-komponentne I ar&itekturne -prema ukupnom uticaju na poslovnu aktivnost-odrzive I disruptivne. 6.O70ASNITE EVO/UCI0U INOVACI0A Pojam inovacije javlja se )>-i& god proslog veka.1ekim autori govore o ; generacija inovacije" ? Prva generacija inovacije-te&nologijom gurane inovacije iz perioda prve industrijske revolucije ? -ruga generacija inovacija-traznjom vucene inovacije ? (reca generacija inovacija-model spajanja te&noloski& gurani& I traznjom vuceni& inovacija ? 2etvrta generacija inovacija-integrisani model u kojem se tesno spajaju marketind I *E- aktivnost ? Peta generacija inovacija-model integrisanja sistema I mreza koji ukljucuje stratesko partnerstvo proizvodjaca I potrosaca. 8.NAVEDITE NA0VAZNI0E PREPREKE INOVATIVNOSTI Postoje brojne prepreke razlicitog porekla koje otezavaju sirenje inovativne prakse.(eznja za novim,kreativna radoznalost,I traganje za boljim,lepsim,e+ikasnijim odnosno drugacijim uvek je sa-vladavala I pobedjivala sve barijere. 4oze se govoriti o sledecim preprekama I sirenju inovacija" 3icna nespremnost za inovacije(stra& od promena!

! 1einovativna drustvena klima I nerazvijena svest o o znacaju inovacija 1epostojanje drzavne podrske za inovacije 0konomske prepreke(malo I zatvoreno trziste I nedostatak kapitala! Poslovne prepreke(nedostatak stimulacije! 'a savladavanje ovi& prepreka potrebno je izgraditi konzistentan sistem I inovacionu politiku na nivou drustva,u kojoj ce centralnu poziciju dobiti talentovani I kreativni pojedinci koje imaju ideje I vizije novi& resenja u svim oblastima drustvene prakse. 9.KO0I SU NA0CESCI RIZICI INOVACI0A %vako pri&vatanje bavljenja necim novim,nedovoljno poznatim,samo po sebi nosi rizik.'ivot sa promenama I inovacijama jeste jedna od najvazniji& karakteristika preduzetnika.Oni su svesni da svaka inovacija podrazumeva odredjeni rizik.1ajcesci rizici" (e&nicko-te&noloski rizici(naucni rizici,inzenjerski I rizici proizvodnje! (rzisni rizici(smanjena traznja,konkurencija ! Rizik uplitanja(ometanje inovacije od samih radnika,konkurencije,raznih org) Rizik dinamike inovacije(brzina trzisnog lansiranja inovacije I duzina trajanja projekta) Rizik zastarevanja inovacije(konkurenti mogu biti brzi) ubjektivni rizic(sposobnost istrazivaca,marketing strucnjaka) 1:.1 PARADI;ME INOVACIONI2 PRISTUPA P*0-U'0(1I2KA PA*A-I94A-je najstarija I nastala je kao pokusaj objasnjenja rasta preduzeca u periodu tzv. veliki& osnivaca(poslednje dve decenije #=v I pocetak $>v!.Unutar ove pardigme preduzetnik se de+inise kao osoba koja vidi da na trzistu postoje neiskoriscene mogucnosti koje preduzece moze da iskoristi ako uspesno koordinira internim resursima. (0F1O3O%KO-0KO1O4%KA PA*A-I94A dobija svoj oblik )>-i&,:>-i&,;>-i& god proteklog veka. (e&noloski razvoj se nametnuo I potvrdio da je presudan cinilac ekonomskog rasta,tako da je zadatak ekonomske teorije I menadzerske prakse bio razviti sto e+ikasnije modele razvoja te&nologije kao uslova rasta I razvoja +irme.Ova paradigma je tesno povezana sa ekonomskom teorijom rasta koja je u te&nologiji videla tzv.rezidualnu velicinu,a koja je kljucni +aktor rasta . %(*A(0%KA I1O/A2IO1A PA*A-I94A-jos uvek nije kompletan teoretski sistem jer unutar nje ne postoji jedinstveno uverenje da su za +irmu pri&vatljive I jedino one inovacije,koje imaju trzisnu validnost,a ne I one koje imaju samo socijalni znacaj. 11.ZASTO SU TE2NO/OSKE INOVACI0E POSE7NO VAZNE ZA PREDUZETNISTVO (e&nologija podrazumeva koriscenje neki& sredstava za rad za odredjenu ciljnu aktivnost. 2ovek kao inicijator promena u svom okruzenju,aktivno menja prirodu,razvija potrebnu te&nologiju I samim tim menja I drustvo.Promene u te&nologiji su inicijator sveukupni& drustveni& promena I zbog toga su one bitne I za razvoj I promene preduzetnicke prakse.(e&nologiju karakterise procesualnost,koja se ispoljava kao racionalna,prakticna primena naucni& saznanja,sto znaci da je za razliku od te&nike,te&nologija speci+icna po svom stepenu nastojanja I potreba da se potencijalne mogucnosti realizuju u praksi.Krajnji znacaj promena u te&nologiji,moze se posmatrati kao kao direktna prednost svake nove te&nologije,koja se ogleda u sl cinjenicama"-savremena(moderna!te&nologija je poluga razvoja,posebno za nerazvijene zemlje -smatra se da su moderne(nove!te&nologije produktivnije od prelazni& oblika te&nologije -moderne(nove!te&nologije doprinose dugorocnom ekonomskom rastu,jer su akumulativne

" -nove te&nologije omogucavaju bolju integraciju u medjunarodnu podelu rada -nove te&nologije karakterise razvoj komunikacija. %ve ovo ukazuje na znacaj daljeg izucavanja u domenu te&noloskog razvoja kao I promene koje on donosi,prvenstveno u okviru novog industrijskog I proizvodnog preduzetnistva. 1..O70ASNITE PROCES NASTANKA TE2NO/OSKI2 INOVACI0A

(e&nolosku inovaciju ne karakterise pojedinacna promena,vec procesualnost,pa ozemo reci da je te&noloska inovacija dinamican proces,a ne jednokratni dogadjaj.Procesi generisanja,razvoja I realizovanja te&noloski& inovacija sadrzi slozenu kombinaciju sl procesa" #.procesi pronalazastva-generisanje pronalazaka $.procesi razvoja proizvoda/procesa ).procesi odlucivanja :.procesi prepoznavanja potreba ;.procesi evolucije(proizvodaGprocesa! 6.procesi ispitivanja I usvajanja proizvoda I procesa(patentiranje! <.procesi prodaje I ubedjivanje potencijalnih kupaca 7.procesi formiranja misljenja o tehnoloskoj inovaciji I procesi promena =.procesi analize trzista #>.procesi stvaranja potraznje(potrebe)za tehnoloskim inovacijama.

11.NAVEDITE OSNOVNE IZVORE IDE0A ZA RAZVO0 NOVI2 PROIZVODA/PROCESA Koncept razvoja novog proizvoda ili usluge je slozen problem,pocev od samog de+inisanja pojma novi proizvod,preko organizovanja procesa razvoja novog proizvoda,njegovog proizvodjenja I na kraju komercijalizacije.1ajvaznije je resiti tzv.pret&odni problem,a to je"pronaci izvore ideja za nove proizvode.U praksi postoji nekoliko osnovni& izvora ideja I to" -kupci kao kreatori odredjeni& proizvoda -zaposleni u preduzecu kao kreativni I inovativni potencijal koji treba o&rabriti I nagraditi -sopstvena istrazivanja I razvoj kao sistemski izvor -spoljasnji eksperti kao eksterni izvor najcesce je dopunski I povremeni izvor speci+icni& znanja I ideja -distributeri-u samim trgovackim kanalima I distributivnik tokovima mogu se generisati znacajne ideje za nove proizvode

"

# -ostali izvori slucajni susreti!zapazanja na sajmovima!u posetama novim sredinama I kulturama. %ustina ovog Blova na idejeCjeste da se pre konkurencije,generisu novi proizvoda koji mogu imati razlicite varijatete"potpuno nov proizvod,linije novi& proizvoda,dopuna linije proizvoda,poboljsanje postojeci& proizvoda,prilagodjavanje za nove ciljne grupe kupaca,proizvod sa manjim troskovima. 13.OPISITE /INEARNI PROCES INOVACI0A -e+inisu se $ modela linearne inovacije" ")model#technolo$% pushC(guranje te&nologije! &)model#market pullC(privlacenje potreba! #!Kod (P modela,industrijsko preduzece na osnovu svoji& te&nicko-te&noloski& sposobnosti kreira nov proizvod,koji tek treba da da indukuje trzisnu potrebu za njim.(bez obzira na realne trzisne potrebe! $!Ovaj model je karakteristican po inovacijama koje su nastale kao potreba trzista.Industrijsko preduzece stvara inovacije koje nastaju kao odgovor na za&teve trzista,pa na taj nacin trziste diktira pravce daljeg razvoja.

14.O70ASNITE KONCEPT 1: % 4odel #>i predstavlja #> kljucni& elemenata za enerisanje I razvoj te&noloski& inovacija. ")inovativno drustvo-kao novi ambijent za simultani razvoj drustva &)individualne inicijative-kao a+irmisanje kreativni& potencijala I motivisanost za promene putem te&noloskog razvoja ')inventivnost I njeni proizvodi-kao posledica tj.rezultat slobodnog stvaralastva ()inovacije-kao prvi pokusaj primene invencije ))intelektualizacija-kao pratilja koja pokrece dalje procese intelektualne radoznalosti *)informacije I informaciona struktura-kao podrska te&noloskoj inovativnosti +)institucije-kao +leksibilni oblici organizovanja +ormalni& I ne+ormalni& grupa koje prate te&noloske inovacije ,)investicije-kao izraz kapitalni& ulaganja -)internacionalizacija-kao nacin trajanja I sirenja u globalnom okruzenju ".)inte$racija-kao proces koji objedinjuje sve interesne I +unkcionalne subjekte.

15.O70ASNITE SEDAM DRUCKER!OVI2 IZVORA INOVATIVNI2 MO;UCNOSTI

P.-raker ukazuje na < izvora od cega se : nalaze u samom preduzecu. ")neocekivano-neocekivan uspe&,neocekivan promasaj,neocekivan spoljni dogadjaj &)nepodudarnost-nepodudarnost pretpostavke o njoj ekonomske realnosti,nepodudarnost izmedju realnosti I

')potreba procesa-s&vatanje da moze postojati bolji nacin za odvijanje procesa ()promene u strukturi privrede ili trzista-varka o stalnosti I postojanosti trzisni& I privredni& struktura. I"vo*% %" o,*+"e#$a: #!demogra+ska kretanja-gustina I razmestaj stanovnistva,polna I starosna struktura $!promene u opazanju-istu stvar razliciti ljudi vide na razlicite nacine )!nova znanja-neop&odnost veliki& ulaganja,neop&odnost preduzetnickog menadzmenta. .:.O70ASNITI PO0AM INTE/EKTUA/NE SVO0INE Intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu cija eksploatacija moze biti vazan temelj poslovanja.1eovlascena upotreba ili umnozavanje predmeta intelektualnog vlasnistva predstavlja povredu prava.U cilju zastite ove vrste dobara razvijen je odgovarajuci sistem pravne zastite intelektualnog vlasnistva. Intelektualno vlasnistvo deli se na $ velike grupe"industrijsko vlasnistvo!autorska I srodna prava. H'astita industrijskog vlasnistva je da je teritorijalno ogranicena,po pravilu pojedine drzave.-rugo ogranicenje u zastiti industrijskog vlasnistva odnosi se na njeno trajanje.(akodje je bitna pravovremenost pokretanja zastite.'a neka prava kao sto je patent ili zasticeni industrijski dizajn zastitu je po pravilu potrebno pokrenuti pre pustanja u promet proizvoda koji su predmet zastite. HAutorsko pravo je pravo autor na raspolaganjenji&ovim delima.Ono pripada +izickoj osobi koja stvori autorsko delo.autori imaju pravo da koriste ili odobre drugim licima koriscenje dela pod ugovorenim uslovima. H%rodna prava razvila su se u vezi s koriscenjem dela zasticeni& autorskim pravom,ali su ogranicenijeg obima I kraceg trajanja.

% H 'a razliku od industrijskog vlasnistva,za koje je redovno propisan postupak registracije,autorska I srodna prava autorima I nosiocima srodni& prava pripadaju samim nastankom dela ili predmeta zastite,bez posebnog postupka.

.1.KO0I SU NA0POZNATI0I O7/ICI ZASTITE INDUSTRI0SKE SVO0INE /0TE1T jeste nacin zastite izuma koga treba registrovati pri nacionalnom ili medjunarodnom patentnom drzavnom organu na bazi strucno I korektno sastavljene prijave patenta.-a bi se neki proizvod patentirao on mora posedovati sl svojstva" -da resave neki te&nicki problem -mora biti nov -mora imati nivo inventivnosti -mora biti industrijski primenjiv. Patent vazi samo na podrucjudrzave u kojoj je registrovan. 2I3E130 po pravilu ukljucuje I konstruktivnu,radionicku I pratecu dokumentaciju neop&odnu za pokretanje proizvodnje I stavljanje objekta u pogon.Ugovor uvek zabranjuje primaocu licence samostalno raspolaganje primljenom dokumentacijom,a narocito davanje dokumentacije trecim strankama bez odobrenja davaoca licence. 4I5 je pravno zasticen znak koji sluzi za razlikovanje proizvoda jednog preduzeca od robe ili usluga drugog preduzeca.'ig moze biti bilo koje slovo,broj,rec,crtez,etiketa ili kombinacija isti&.1ajvaznija +-ja ziga je individualizovanje robe,koja omogucava kupcima da lako prepoznaju proizvod na trzistu.'ig se moze registrovati,ali ne mora.Ako se ne koristi duze od ; god,gubi se pravo I zig prestaje da vazi.

PREDUZETNISTVO 1 KO/OKVI0UM I
1.O<$a)#% )%#&agm+ ,,&%*a#%$a #ovog= - U trIiJnoj privredi, kupac, klijent je centralna +igura. %ve se vrti oko kupca" ako se taj ne pojavi ili ne pronaKe, to je smrtna presuda proizvoKaLu i otvorena poruka da taj ne radi dobro. Ostaje da se vidi da li je to samo zbog previsoke cene, neodgovarajuMeg kvaliteta, neatraktivnog dizajna, ili nekog sledeMeg razloga, ali poruka je jasna" trIiJte ga ne pri&vata. Pa je potrebno preduzeti neJto novi i to stalno tj nema zaustavljanja. KljuLna reL savremenog poslovnog ambijenta jeste pridev nov. - 1ova te&nologija je dobar naLin da se ostane u sedlu, da se razviju sposobnosti brze adaptacije izmenjenim, novim, trIiJnim za&tevima. 1ova konkurencija je sve jaLa a nove potrebe sve za&tevnije. 5avljaju se novi rizici. 1ovi organizacioni modeli i novi oblici poslovnog povezivanja, kooperacije, strateJki& parstava %

1& iznuKena su reJenja. 1ova znanja nikad nisu dovoljno nova da nas pripreme za nve nalete novog" potrebne su nove vizije, nove ideje, nove strategije. - 5edino nepromenjeni ostaju baziLni ekonomski principi, a pre svega princip e+ikasnosti i e+ektivnosti. /aIno je da radiomo pravu stvar, a tek onda da to radimo na pravi naLin. U cilju lakJeg sagledavanja sloIenog poslovnog okruIenja podeliMemo ga na dva segmenta" ". 6I78OO789:E1;E a! osnovne grupe -dobavljaLi -marketing posrednici -kupci b! dodatne grupe -javnost -konkurencija &.6078OO789:E1;E -demogra+ski -ekonomski -+iziLki -te&noloJki -druJtveno-politiLki - kulturoloJki Linioci

Konkurencija kao pojam oznaLava suJtinu trIiJne privrede u kojoj svako Ieli i mora da bude bolji od onog drugog, iz istog razloga Jto i taj drugi to Ieli u odnosu na nas. Konkurentsku okolinu ne Lini samo splet konkurentski& +irmi, veM i druge okolnosti kao Jto su navike, Ielje, pro&tevi, motivacije i potrebe kupaca, zbog Lega se konkurenti moraju na vreme otkriti, pratiti, uticati na nji& i po moguMnosti suzbiti nji&ov uticaj. ..De-%#%>%&e ?o$am ,,,o#,+*e#&),a ?*e #o)&= 4ic&ael 0. Porter kaIe da NpreduzeMe ima konkurentsku prednost ako uspeva da njegova pro+itabilnost bude veMa od proseLne pro+itabilnosti preduzeMa u toj industriji, tokom odreKenog vremenskog periodaB. Konkurentska prednost se moIe i mora unapreKivati i na makroekonomskom nivou, kao deo razvojne strategije ukupne privrede. 1acionalna konkurentnost moIe se poveMavati primenom ) osnovne strategije" #.

1&

11 voKena resursima $. voKena investicijama i ). voKena inovacijama. Konkurentska prednost se moIe de+inisati kao skup Linilaca koji razlikuju preduzeMe od njegovi& konkurenata zbog Lega dobija jedinstvenu poziciju na trIiJtu. Izgradnja i stalno podizanje konkurentonosti je preduzetnicima kljuLn zadatak.

1.Ka,o )e )&va*a ,o#,+*e#&),a ?*e #o)& Konkurentska prednost ostvaruje se posedovanjem ili kreiranjem odreKene sposobnosti koju kupci traIe i pri&vataju i pomoMu koje se neko preduzeMe razlikuje od svoji& konkurenata. Osim visokom produktivnoJMu i ekonomiLnoJMu, konkurentska prednost se postiIe vr&unskim kvalitetom proizvodaGusluga, intenzivnom inovativnoJMu, di+erencijacijom proizvodnog programa, odliLnim postprodajnim servisom, snaInom druJtvenom odgovornoJlu i poslovnom etikom, odliLnom organizacijom, timskim radom itd. UopJteno posmatrano moIe se govoriti o dve grupe izvora konkurentske prednosti " #.opipljivi izvori O raspoloIivost retkim resursima" mineralna bogastva, energenti, plodno zemljiJte, voda itd. $.neopipljivi izvori O inovativnost ljudi, organizaciona kultura, robne marke ird. %trateJki cilj svakog preduzetnika mora biti izgradnja jedinstvene i odbranjive konkurentske prednosti koju je konkurentima teJko imitirati i kopirati.

3.Ko$% )+ ,l$+@#% eleme#&% ,o#,+*e#&),e ?*e #o)&%A IstiLu se tri osnovna elementa konkurentske prednosti" ".superiorno znanje O znanje je trajan izvor moguMnosti postizanja konkurentske prednosti. Ono daje preduzetnicima sposobnost bolje percepcije i e+ikasnosti te brIeg donoJenja kvalitetniji& odluka. Postoji mnogo vrsta znanja O razvojno, proizvodno, marketinJko, +inansijsko, in+ormacijsko i dr. Postoje i tzv. preduzetniLka i menadIerska znanja na osnovu koji& preduzetnik de+iniJe i razvija ciljeve i poslovne strategije svog preduzeMa za ostvarivanje i odrIavanje konkurentski& prednosti. &.superiorni resursi O preduzetnici treba da sprovedu primerenu analizu resursa na osnovu koji& mogu ostvariti konkurentsku prednost, obaviti poreKenje s konkurentima i de+inisati nji&ove prednosti i slabosti. 1a osnovu takve analize poterbno je graditi konkurentske prednosti pomoMu" inovativnosti i razvoja novi& proizvoda i uslugaP proizvodnje kvalitetniji& proizvoda ili uslugaP razvijenije disribucijske mreIeP lakJeg pristupa sirovinama i bolji& odnosa s dobavljaLimaP veMeg ulaganja u promocijuP viJeg stepena in+ormatizacijeP boljeg +inansijskog poloIaja preduzeMa. '.superiorna kontrola O kvalitetnom kontrolom poslovanja preduzetnici dobijaju in+ormacije o trenutnom stanju svog preduzeMa koji im pokazuju smernice i naLine udruIivanja svi& raspoloIivi& vlastiti& resursa i znanja u svr&u postizanja konkurentske prednosti. 1ajbolje pokazatelje ostvarenja e+ikasnosti konkurentski& prednosti predstavljaju trIiJni udeo pojedinog preduzeMa unutar industrije i pro+itabilnost poslovanja preduzeMa.

11

12 (rIiJni udeo O veliLina trIiJnog udela preduzeMa pruIa jasnu sliku o dominantnosti nekog preduzeMa na trIiJtu, kao i o snazi i veliLini njegovi& trIiJni& konkurenata. Pro+itabilnost O pro+itabilnost je uspeJan poslovni rezultat poslovanja preduzeMa baziran na konkurentskim prednostima.

4.Nave %&e o)#ov#e o<l%,e % %"vo*e ,o#,+*e#&),e ?*e #o)&% Postoji veoma veliki broj razliLiti& oblika konkurentske prednosti preduzeMa koji su speci+iLni za svako preduzeMe, delatnost, industriju ili trIiJte. Konkurentske prednosti se najLeJMe ostvaruju na sledeMe naLine" -odli<an proizvod O konkurentsku prednost na trIiJtu ostvaruju oni preduzetnici koji proizvode bolji proizvod ili uslugu od svoji& konkurenata. (o se postiMe tek onda kad trIiJte taj proizvod ili uslugu prepozna i na njega povoljno reaguje. -niski tro=kovi poslovanja O to se postiIe na sledeMe naLine" visokom produktivnoJMu O poveManje produktivnosti odrIava se na smanjenje troJkova i poveManju pro+itabilnosti preduzeMa. niIim reIijskim troJkovima O smanjenje nepotrebno velikog broja administrativni& sluMbi odraIava se i na smanjenju ukupni& troJkova. niIim troJkovima radne snage O izbor kvalitetnog i obrazovanog osoblja koje Me pomoMu svoji& znanja i iskustava dovesti do smanjenja troJkova poslovanja. niIim nabavnim troJkovima O pomoMu bolje sposobnosti pregovaranja i ugovaranja preduzetnici mogu smanjiti svoje nabavne troJkove. niMim prodajnim troJkovima O putem dobre koordinacije prodaje sa sistemom skladiJtenja, transporta i distribucije preduzetnici mogu ostvariti znatne uJtede.

-veli<ina preduze>a O zbog svoje male veliLune, manjeg broja zaposleni& i +leksibilne organizacione strukture, preduzetnici se mogu brIe i kvalitetnije prilagoKavati promenama i prilikama na trIiJtu nego Jto mogu velika preduzeMa. -primena savremene tehnolo$ije i novih tehnolo=kih re=enja O putem uvoKenja moderne te&nologije i primenom ili razvojem novi& te&noloJki& reJenja mogu se ostvariti znatne konkurentske prednosti. Preduzetnici stoga nuIno moraju pratiti te&noloJki razvoj i moguMnost njegovog iskoriJtenja za postizanje sopstveni& konkurentski& prednosti. -or$anizaciona re=enja O uvoKenjem dobri& poslovni& odnosa sa svojim kupcima i dobavljaLima stiLe se konkurentska prednost. Postoji mnogo izvora za razvoj konkurentski& prednosti proizvoda ili usluge ali su najvaIniji sledeMi" ? inovacije. Preduzetnik moIe steMi konkurentsku prednost razvojem nekog novog proizvoda ili usluge.

12

13 ? di+erencijacija. Preduzetnici koji se usmere na strategiju di+erenciranja i proJirenja postojeMeg proizvodnog asortimana imaju, zbog smanjenja rizika veMu moguMnost uspe&a od preduzMa koja dugoroLno sprovode strategiju kontinuiteta. ? brzina. U savremenim ekonomskim uslovima Iivotni cikljus proizvoda postaje sve kraMi.

5.O<$a)#%&e ,o#'e?& ,,,l$+@#%h )?o)o<#o)&%= Preduzetnici trebaju imati viziju da identi+ikuju ona podruLja u kojima imaju prednost tj u kojima ostvaruju najbolje rezultate. Preduzetnik treba da gradi konkurentsku prednost na osnovu svoji& najbolji& tzv kljuLni& sposobnosti koje mu omoguMavaju da opsluIuje svoje klijente bolje od ostali& konkurenata na trIiJtu. KljuLne sposobnosti predstavljaju jedinsktveni set sposobnosti koje neko preduzeMe poseduje i razvija i koje mu oboguMuju opsluIivanje svoji& potroJaMa bolje od konkurenata. KljuLne sposobnosti mogu imati izvor u" vr&unskom kvalitetu, organizaciji poslovanja, inovacijama, timskom radu, +leksibilnosti, odgovornosti... Kao izvor kljuLni& sposobnosti malom preduzeMu moIe posluIiti njegova mala veliLina, agilnost i brzina prilagoKavanja trIiJnim prilikama i promenama, kao i dobro poznavanje potroJaLa i nji&ovi& Ielja i potreba. Upravo nji&ova mala veliLina Lini nji&ovu prednost na trIiJtu jer im omoguMuje da rade stvari koje veliki konkurenti ne mogu. Preduzetnici obiLno imaju uIe proizvodne asortimane, jasno de+inisanu bazu potroJaLa te puno manje trIiJte kojem se zato mogu viJe posvetiti nego Jto mogu velika preduzeMa. Izgradnja kljuLni& sposobnosti ne za&teva nuIno posedovanje +iziLkog kapitala ni velike +inansijske troJkove. Preduzetnik i& moIe supstituisati intelektualnim kapitalom, dakle znanjem i veJtinama, iskustvom, jakom motivacijom itd.

6.Za>&o #ove &eh#olog%$e ?*e )&avl$a$+ ,l$+@#+ e&e*m%#a#&+ )av*eme#og ?o)lov#og o,*+Be#$aA U razliLitim sredinama Me razliLiti +aktori biti prepoznati i vrednovani na razliLit naLin. Ipak, svetsko iskustvo nepobitno dokazuje i potvrKuje presudan uticaj i doprinos te&niLko-te&noloJkim Linilaca. Pri tome, imamo u vidu Jirok spektar razliLiti& te&noloJki& trajektorija, pravaca, linija, tokova itd. Qinjenica je da je te&nologija kljuLna varijabla preduzetniJtva svuda u svetu. 5oJ pre nekoliko godina u Ielji da tada vladajuMi pristup tzv treMe te&noloJke revoluje pratimo Jto obu&vatnije i potpnije, usvojio se pristup po kojem se prati #> matistralni& i sin&rono odvijajuMi& te&noloJki& tokova. (aj proces je oznaLen akronimom (0K1O80*9% koji sadrIi poLetne reLi #> pojmova koji opisuju najvaInije te&noloJke tokove" telekominikacije, elektronika, kompjuteri, novi materijali, optoelektronika, biote&nologija, energija, robitka, genetiLko inIenjerstvo i svemir. Akronim (0K1O80*9% moIemo dopuniti sa tri nova slova I O in+ormatizacija % O so+istikacija i 4 O medikalizacija, tako da se dobija novi akronim (0K1O80*9%I%4. Tele,om%#%,a'%$e predstavljaju skup te&niLki& i te&noloJki& reJenja koje, principijelno, u sebi nose najveMi socijalni i kulturoloJki naboj jer omoguMavaju sve veMu povezanost meKu ljudima kada +iziLki nisu bliski. 13

14 Ele,&*o#%,a je grana te&nike koja se veM veoma brzo razvijala i u okviru tzv druge industrijske revolucije. Period posle drugog svetskog rata doneo je nekoliko kolosalni& prodora u oblasti elektronike koj Me uskoro omoguMiti i pojavu jedne sasvim nove grane O mikroelektronike a zatim i tzv nanoelektronike. Kom?$+&e*% su po mnogim analitiLarima centralna osovina oko koje se vrti sav ,,te&noloJki civilizacijski ringiJpilB. Pri tome oni Me biti sve manji, sve jednostavniji, sve moMniji i sve O je+iniji. 1ovi materijali predstavljaju nove te&noloJke prodore u izvorne potencijale Prirode. 1ovi materijali donose novi optimizam a posebno doprinose potiskivanju veoma pristunog stra&a da se na naJoj Planeti poveMava de+icit gotovo svi& kljuLni& materijala, posebno metala. Optoelektronika O radi se o tipiLnoj &ibridnoj te&nologiji kako u pogledu njenog porekla tako i u pogledu moguMnosti njene primene, Jto je u procesu sveukupne evaulacije stavalja u sluLan poloIaj kakav imaju novi materijali. 'asniva se na optiLkim materijalima. ?iotehnolo$ija O je stara te&noloJka disciplina koja odnedavno doIivljava potpuni preporod i uspon. Rirom sveta prisutan je rastuMi optimizam povodom moguMnosti koje poseduje biote&nologija zasnovana na genetskom inIenjeringu, ali isto tako se je raJireniji stra& zbog moguMi& zloupotreba ove najmoMnije te&nologije obzirom da zadire u samu suJtinu Iivota i tajnu nasledni& osobina Iivi& biMa ukljuLujuMi i Loveka. Ener$ija O kao izvor i simbol sveukupnog materijalnog razvoja i kretanja oduvek je predstavljala kljuLni preduslov ne samo progresivni&, veM i svi& promena, uopJte. 8obotika O zbog rastuMe robotike kao i samostalne te&nologije i posebno kao komponente +leksibilni& proizvodni& sisitema i kompjuterski integrisani& proizvodni& sistema, robotika izaziva paInju najrazliLitiji& istaIivaLa i analitiLara. 5enetsko in@enjerstvo O je najznaLajniji deo biote&nologije buduMi da te&nikom rekombinovanja gena omoguMuje veJtaLko dizajniranje karakteristika Iivog sveta. Informatizacija O je de+initivno obogatila +iziku, bioloJku, psi&iLku i socijalnu materiju od koje je sazdan Lovek i deo Univerzuma u kojem se on realno ili virtuelno kreMe, novom veliLinom O in+ormacijom. Aofistikacija O je proces veJtaLkog ,,opameMivanjaB mrtve prirode, te&noloJki& procesa i ljudske prakse koji je omoguMen in+ormatizacijom i in+ormatiLnkim te&nologijama koje pretvaraju in+ormacije u nova znanja kao +aktore promena ne samo povekove prakse, nego i svi& podruLja u kojima se ona realizuje. 6edikalizacija O je poslednji u #)-Llanom nizu pojmova ,,teknobergistiLkeB prakse i on oznaLvava pravac oni& te&noloJki& promena koje se direktno ili indirektno odnose na Luvanje, zaJtitu i podizanje zdravstvenog nivoa ljudi svuda u svetu.

8.Nave %&e #a$vaB#%$e mega&*e# ova )av*eme#og '%v%l%"a'%$),og *a"vo$a 4eKu najpoznatije autorske pokuJaje mogu se ubrojiti radovi poznatog ameriLkog nauLnika i +uturologa 5o&na 1aisbitt-a. 5oJ poLetkom 7>-ti& godina ovaj bivJi savetni& za te&nologijuameriLkog predsednika de+inisao je #> kljuLni& megatrendova, koji opisuju osnovne karakteristike civilizacijskog razvoja u drugoj polovini $>. stoleMa"

14

1! #. $. ). :. ;. 6. <. 7. =. #>. od industrijskog ka in+ormatiLkom druJtvu od klasiLne ka visokoj te&nologiji od nacionalni& ka svetskoj privredi od kratkoroLni& ka dugoroLnim ciljevima od centralizacije ka decentralizaciji ond institucija ka samopomoMi od predstavniLke ka participativnoj demokratiji od &ijerar&ijske ka mreInoj organizaciji od severa ka jugu od ili-ili ka viJekratnim opcijama

'a kraj proJlog veka, punog najrazliLitiji& i ne samo te&noloJki&, revolucija, isti autor osmislio je #> novi& megatrendova" #. $. ). :. ;. 6. <. 7. =. #>. ekonomski prosperitet je planetarni +enomen umetnost zamenjuje sport kao najvaIniji sadrIaj slobodnog vremena razvija se trIiJni socijalizam globalizacija stila Iivota, uz jaLanje kulturnog nacionalizma privatizacija drIave blagostanja region Paci+ika postaje ekonomski centar sveta porast uloge Iena u biznisu i politici nastupa ,,vek biologijeB koji zamenjuje ,,vek +izikeB uspon novi& vrednosti kao Jto su etiLnost, odgovornost, inicijativnost i kreativnost trijum+ individualnosti i personalnosti

1aisbitt u okviru svoji& ,,osam azijski& megatrendovaB predviKa" #. $. ). :. ;. od nacionalni& drIava ka umreIenim drIavama od izvozno voKeni& ka potroJaLima voKenim od zapadnog uticaja ka azijskom putu od vlade kontrolisani& ka trIiJno voKenim od sela ka supergradovima

1!

1" 6. <. 7. od radno-intenzivni& ka visokim te&nologijama od dominacije muJkaraca ka usponu Iena od zapada ka istoku

9.Za>&o )e moBe *eC% a %#-o*ma&%@,a e,o#om%$a ?*e )&avl$a <a"%@#% mega*e&# )av*eme#og *a"vo$aA Porast udela intelektualnog kapitala u strukturi angaIovani& proizvodni& Linilaca uslovio je i pojavu novi& ,,inteligentin&B proizvoda u kojima je opredmeMeno veliko znanje i koji za&tevaju novo i veMe znanje za nji&ovo koriJMenje. 8uduMi da je u novoj, visokote&noloJkoj i visokoproduktivnoj ekonomiji O koja inaLe proIivljava tranziciju od ekonomije obima ka ekonomiji raznolikosti O sve teIe prodati, a lakJe je proizvesti, razumljivo je da su kupci najveMa imovina svake proizvodne +irme. Kupaca je uvek nedovoljno, bez obzira Jto se nji&ov broj (demogra+ski! poveMava i Jto Lak kupuju sve veMe koliLine. (o je u tome Jto se brIe uveMava broj oni& koji nude i Jto kupci mogu da biraju izmeKu sve veMe koliLine, kvaliteta i raznolikosti. *azliLiti autori iz razliLiti& delova sveta, u kojima se razumljivo, razliLito mani+estuju u osnovi isti izvori promena, razliLito opisuju promene u ekonomskoj s+eri. (ako npr Luveni ameriLki cDber guru -on (apskot koristi izraz ,,digitalna ekonomijaB IeleLi da u prvi plan istakne in+ormatiLko znanje, kompjutere, kompjuterske mreIe i sl., kao meta+oru i simbol nove ekonomske realnosti zasnovane na" ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? znanju virtualizaciji molekularizaciji integracijiGumreIavanju ukidanju posredovanja konvergenciji inovacijama neposrednosti globalizaciji neskladu 1:. o<$a)#%&e ,o#'e?& ,,#ove e,o#om%$e=A Pojava ,,nove ekonomijeB nije posledica samo uzleta tzv visoki& te&nologija. Uspon ili uzlet ,,nove ekonomijeB od poLetka 7>-ti& a naroLito =>-ti& godina tek minulog veka o&rabio je nove generacije ljudi koji imaju makar jedan, ili moIda dva, a ponekad i sva tri preduslova za otpoLinjanje nekog preduzetniLkog

1"

1# podu&vata" ideju, motiv, kapital da se oprobaju u toj privlaLnoj, kreativnoj i riziLnoj avanturi u okviru novog tipa reduzetniJtva. 8iti uspeJan sada znaLi da se istovremeno i dugoroLno i kratkoroLno bude pro+itabilan, a to je moguMe samo ukoliko se ostvari optimalna kombinacija opipljive i neopipljive imovine i upravljanje njome na naLin koji osim ekonomski& kriterijuma uvaIava i mnoge drute. I tu upravo vidimo drugi vaIan izvor novoga u sadaJnjem i posebno buduMem poslovanju jer se radi o implementaciji i jaLanju, a moIda u buduMnosti i dominaciji, kriterijuma etiLnosti i ekologiLnosti. 1iJta manju vrednost i perspektivu ima i kriterijum estetiLnosti. U tom smislu moIemo govoriti o tzv. oktogonu novog menadImenta.

11.D&a ?*e )&avl$a ,,o,&ogo# #ovog me#a Bme#&a=A Osam kljuLni& principa ili stubova-nosaLa koji predstavljaju polaziJta novog naLina privreKivanja koji treba da znaLi viJe od ekonomije, dakle viJe od pro+ita, bogatstva, moMi, materijalnog standarda, blagostanja itd. ,,nova ekonomijaB nije samo novi naLin odvijanja stare ekonomijeP ona nije samo nastavak i tradicionalnog niza" novac O kapital O uveMan novac za odgovarajuMi iznos pro+ita, veM oznaLava novo poimanje ekonomije koje, pored klasiLni& principa ekonomske racionalnosti mora da uvaIava i neke nove. Ovaj oktogon obu&vata sl.principe" ? ? ? ? ? ? ? ? e+ektivnost e+ikasnost ekologiLnost etiLnost estetiLnost emocionalnost - empatiLnost eteriLnost O du&ovitost, neInost eternalnost O veLnost, trajnost II 1.Ko$e )ve )?o)o<#o)&% o<$e %#$+$e -+#,'%$a ?*e +"e&#%>&vaA Od poLetka pa do potpune a+irmacije preduzetniLke +ilozovije popriliLno je dugo razdoblje u kojem su se javile, na teorijskom podruLju, brojne koncepcije, modeli i Jkole koje izuLavaju ovaj +enomen. Kao praktiLna delatnost, preduzetniJtvo pokriva skoro sve oblasti ljudskog delovanja sli se, najLeJMe odnosi na podruLje privrede, proizvodne i usluIne. $ teorijska pristupa" #.pristup poznat je kao personalno-psi&oloJka Jkoa koja preduzetniJtvo tretira kao delatnost ljudi posebni& psi&oloJki& svojstava kao Jto su kreativnost, sposobnost prilagoKavanja i predviKanja, spremnost izlaganja riziku i sl dok je $.pristup naglaJeno ekonomski i ima dva razliLita aspekta.

1#

1$ Prvi je poznat kao neoklasiLna ekonomska teorija koja polazi od toga da je ljudska delatnost prvenstveno usmerena na koriJMenje proizvodni& resursa u cilju maksimalizacije pro+ita a drugi je tzv socio-kulturni pristup koji sklonost preduzetniJtvu tretira kao ekonomsku delatnost kojom se e+ektivno koriste svi druJtveni i ekonomski potencijali zarad opJte dobrobiti. - PreduzetniJtvo se javlja kao vaIan razvojni resurs Lija je glavna +unkcija uvoKenje svi& moguMi& inovacija, Jto znaLi da je i ono samo predmet stalnog inoviranja. -rugim reLima, +unkcija preduzetniJtva objedinjuje sposobnosti"- predviKanja -pri&vatanja rizika investiranja -inoviranja i uLenja radi prilagoKavanja. U tom sluLaju pravi se razlika izmeKu preduzetnika i menadIera. Prvi su svom ponaJanju ima ugraKeno liderstvo, potrebu i moguMnost da prednjaMi, da prvi proveri nove idejei da generiJe promene, jer u njima vidi priliku za nove prodore i uspe&e. Preduzetnici imaju viziju za koju Iele da pridobiju ljude koje Iele da inspiriJu i motiviJu da sa njima uLestvuju u stvaranju neLeg novog. 9lavni cilj preduzetniJtva je stvoriti nove vrednosti pokretanjem i razvojem novi& preduzeMa, kao i drugi& organizacioni& +ormi poslovanja. 1a taj naLin preduzetniJtvo otvara moguMnost zapoJljavanja, oslobaKa sposobnost uviKanja poslovni& moguMnosti, inovacije, ulaganja i Jirenja na nova trIiJta, razvoja novi& proizvoda i proizvodni& metoda. ..#ave %&e o)#ov#e +)love "a *a"vo$ ?*e +"e&#%>&va %loboda za ekonomske subjekte znaLi stimulirajuMu i razvojnu politiku koju je drIava duIna dugoroLno srpovoditi i sve to u uslovima dugoroLne pravne sigurnosti. U svim vidovima obezbeKivanja slobode za ekonomsku delatsnost vidljivo je da najveMi uticaj imaju ekonomski, pravni, politiLki, socioloJki, te&noloJki, ekoloJki, i etiLki uslovi u kojima preduzeMa deluje. Ekonomski uslovi O imaju suJtinski znaLaj za razvoj preduzetniJtva.potrebno je razvijeno +aktorsko trIiJte na kojem se cene +ormiraju dominantno pod uticajem ponude i traInje a ne neLijom arbitranom voljom (drIave, krupni& monopola!. %lobodno trIiJte podrazumeva da i sama preduzeMa mogu biti predmet prodaje i kupovine, Jto znaLi da postoji trIiJte kapitala. Od posebnog znaLaja je monetarna i devizna stabilnost posmatrane privrede. /ravni uslovi O misli se na delovanje pravne drIave koja svojim zakonima i institucijama stvara opJte uslove za poslovanje, ali ne i &iperregulaciju u kojoj bi ostalo malo ili nimalo prostora za slobodnu inicijativu potencijalni& preduzetnika. /oliti<ki uslovi O ogledaju se kroz stanje demokratski& odnosa, stabilnosti politiLki& institucija, pravni& institucija, stanja ljudski& prava i sloboda, etniLke, rasne, polne i druge ravnopravnosti, graKanski& i uopJte politiLki& sloboda. Aociolo=ki uslovi O ispoljavaju svoj znaLaj kroz Linjenicu da razvojem preduzetniJtva jaLa ukupna snaga privrede. *azvoj preduzetniJtva i privrede ubrzava razvoj zapoJljavanja stanovniJtva a posebno Iena, i tako sa socioloJkog stajaliJa ima znaLajan uticaj na stabilnost druJtva i ekonomsku nezavisnost neki& socijalni& kategorija stanovni=tva.

1$

1% Tehnolo=ki uslovi O dobijaju sve veMi znaLaj posebno u nekim oblastima preduzetniJtva gde je komponenta novog znanja dominantan resurs. Ekolo=ki uslovi - tiLu se odnosa biznisa i prirodne sredine u smisli da li poslovanje ugroIaav neki od prirodni& podsisstema, kao Jto su voda, vazdu&, obradivo zemljiJte, klima itd. Etini<ki uslovi O se prosto nameMu kao pitanje unutraJnje svest svakog preduzetnika, jer se nikad ne sme zaboraviti na interese svi& uLesnika u poslovnom procesu.

1.,a,o $e T%mmo#) e-%#%)ao ?*e +"e&#%>&voA (okom istoije brojni su autori preldagali razliLite de+inicije preduzeniJtva. - preduzetniJtvo se uglavnom de+iniJe kao sposobnost da se na osnovu kreativne Lovekove ekonomske delatnosti i ograniLeni& proizvodni& Linilaca +ormira odreKena e+ikasna ekonomska delatnost. - preduzetniJtvo je dinamiLan proces stvaranja uveMane vrednosti. - preduzetniJtvo je ljudska kreativna i inovativna delatnost preko koje se kombinuju razliLitti tipovi resursa da bi se u procesu proizvodnje proizveli potrebni proizvodi i usluge radi zadovoljenja ljudski& potreba. - modernu de+iniciju preduzetniJtva daje (immons, opisujuMi ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktiLno ni iz LegaP kao ljudski kreativan LinP kao primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzeMa ili organizacije. Prema (immonsu preduzetniLka vizija podrazumeva Ielju za preuzimanje proraLunati& rizika, liLni& i +inansijski&, te preduzimanja svi& moguMi& napora radi smanjenja moguMnosti propasti. 4oderno preduzetniJtvo takoKe obu&vata sposobnost stvaranja preduzetiLkog tima s komplementarnim indvividualnim veJtinama i talentima. (o je umeMe za ,,oseMajB poslovne prilike tamo gde drugi vide &aos, opreLnost i kon+uziju. (o je posedovanje knoS-&ova za iznalaIenje, upravljanje i kontrolu resursa koji su Lesto u vlasniJtvu drugi&.

3.,o$% )+ "e$e #%@,% eleme#&% )v%h e-%#%'%$a ?*e +"e&#%>&vaA 'ajedniLki elementi u svim de+inicijama preduzetniJtva" ? ? ? kreativnost i inovacija sakupljanje resursa i osnivanje ekonomski& organizacija prilika za sticanje pro+ita i rasta u uslovima rizika i nesigurnosti

4ada postoje veoma razliLiti pogledi i s&vatanja preduzetniJtva ono se svuda u svetu smatra izuzetno naprednom druJtvenom aktivnoJMu, i to prvenstveno stoga Jto je preduzetniLka delatnost usmerena na postizanje Jto je moguMe veMi& ekonomski& uLinaka, veMe e+ikasnosti rada ali i zbog toga Jto je preduzetniJtvo vrlo elastiLno na primenu te&noloJki& reJenja i patenata u svom prirodnom procesu.

1%

2&

4.#ave %&e #a$vaB#%$e ?*%l%,e ,o$e ?*+Ba ?*e +"e&#%>&vo PreduzetniJtvo talentovanim pojedincima omoguMava brojne prednosti a najvaInije su" ? prilika za kreiranje sopstvene sudbine O posedovanje sopstvenog preduzeMa omoguMava preduzetnicima nezavisnost i priliku za postizanje onoga Jto im je vaIno ? prilika za razliLitost O preduzetnici pokreMu sopstveno preduzeMe jer vide priliku za stvaranje razliLitosti u stvarima koje su im vaIne ? prilika za dostizanje svoga punog potencijala O preduzetnicima nji&ov posao postaje instrument za igru i samodokazivanje ? prilika za ubiranje visokog pro+ita O pro+it koji mogu ostvariti svojim poslovanjem vaIan je motiviJuMi +aktor u odluci da pokrenu sopstveno preduzeMa ? prilika za doprinos druJtvru i priznanje za sopstvene napore O vlasnici mali& pr-Ma Lesto su meKu najuglednijim Llanovima u lokalnoj zajednici. ? Prilika zra rad na onom Jto vole i Jto i& zabavlja O mnogo je vlasnika mali& pr-Ma uspe& ostvarilo baJ zato Jto rade ono Jto vole i Jto i& zanima 1ajprikladnija de+inicja preduzetniJtva, jeste ona koja preduzetniJtvo vidi kao snagu koja mibiliJe druge resurse ustvaranju vrednosti, i kao sposobnosti stvaranja i izgradnje neLega gotovo ni iz Lega.

5.,o$e )+ o)#ov#e -a"e *a"vo$a ?o*o %@#og <%"#%)A 4odel Iivotnog cikljusa, koji oponaJa tok Iivota ljudi, Lesto se u literaturi koristikao ilustracija razvoja porodiLni& preduzeMa, ali i kao svojevrstan &odogram koji opisuje nuIan rok razvoja svakog Llana porodice kao aktera porodiLnog biznisa. (ako npr. u prvoj +azi tzv predposlovnoj fazi dete, sluJajuMi i gledajuMi Jta roditelji rade, postaje svesno izvesni& aspekata porodiLnog poslovanja. U toj +azi usmeravanje detena na biznis od stane roditelja je ne+ormalno i nesistemski. U drugoj +azi, koja se Lesto naziva faza uvoenja, dete se upoznaje sa poslovnim okruIenjem, zaposlenima u +irmi, poslovnim Iargonom,kao i drugim elementima tzv porodiLne poslovne kulture. Ovaj proces se intenzivnije i sistematizovanije nastavlja u treMoj ili tzv uvodno-funkcionalnoj fazi kada deca poLinju da rade povremeno ili privremeno i kada se ukljuLuju u sestematsko obrazovanje iliobuku za odreKeni posao. Qetvrta +aza je otpuno funkcionalna i tada porodiLni naslednik, odnosno nastavljaL porodiLnog biznisa, poLinje da radi s punim radnim vremenom na razliLitim radnim mestima, osim na menadIerskim. U petoj, naprednoj funkconalnoj fazi nastavljaL preuzima menadIerske pozicije, ali joJ nije spreman da bude predsednik +irme.

2&

21 (o Me se desiti u Jestoj +azi ili +azi rane sukcesije kada nastavljaL i +ormalno dolazi na Lelo kompanije. (ime poLinje i sedma +aza kao +aza zrele sukcesije Jto znaLi i +aktiLko voKenje preduzeMa sa svim iskuJenjima i izazovima s kojima se ono suoLava u realnom poslovnom okruIenju

6.#ave %&e o)#ov#e ,a*a,&e*%)&%,e Be#),og ?*e +"e&#%>&va Pojava preduzetnica u protekli& $>-tak godina u razvijenom svetu usko je povazana s demokratizacijom druJtva, taLnije s izjednaLavanjem muJki& i Ienski& prava a pre svega prava na obrazovanje. 4noge Iene poseduju kreativnost, potrebna struLna znanja i veJtine nuIne za pokretanje novi& poslova ali Lesto, za razliku od muJki& preduzetnika, nemaju ravnopravan pristup kreditima i kljuLnim in+ormacijama, bez Lega nema ni uspeJnog poslovanja. Preduzetnice o poslu promiJljaju svestranije i realnije rasuKuju od svoji& kolaga preduzetnika, sklone su uvaIavanju tuKeg miJljenja i saveta saradnika. Iskustvo potvrKuje da preduzetnice brIe koriste savremena organizaciona reJenja i moderne menadIerske alate, kao Jto su"delegiranje, decentralizovana i +leksibilna organizacija, timski rad, grupno odluLivanje itd. Iensko preduzetniJtvo u praksi nailazi n a znaLajne prepreke i teJkoMe. 1ajveMe su prepreke i poteJkoMe u pogledu dostupnosti +inansijski& sredstava, in+ormacija, trIiJta i obrazovanja.

8.o<$a)#%&e ?o$am ,,,o*?o*a&%v#o ?*e +"e&#%>&vo= 9.,a,o ola"% o +#+&*a>#$eg ?*e +"e&#%>&vaA Korporativno preduzetniJtvo vezano je za +unkcionisanje veliki& preduzeMa. Unutar takvi& veliki& korporacija razdvojene su +unkcije upravljanja, vlasniJtva i preuzimanja rizika. Korporativno (unutraJnje! preduzetniJtvo, interno ili intrapreduzetniJtvo pojavljue se sredinom 7>-ti& godina proJlog veka. 1ajLeJMi oblici unutraJnjeg preduzetniJtva tokom 7>-ti& godina bili su" decentralizacija +irmeP corporate venturing"+irma razvija nove jedinice unutra +irme ili izvan njeP 48IP spin-o++P inovativnostP autotomnost delovanja. U praksi su se izdi+erencirala ).osnovna oblika korporativnog preduzetniJtva" Prvi se odnosi na stvaranje nove poslovne moguMnosti unutar postojeMe organizacije. -rugi oznaLava trans+ormaciju ili podmlaKivanje organizacije, Jto ujedno moIe biti inovacija procesa, ukljuLujuMi pri&vatanje novi& reJenja stari& problema. (reMi se odnosi na menjanje pravila po kojima posluje konkurencija na posmatranom trIiJtu. Primena unutraJnjeg preduzetniJtva od uprave +irma za&teva promenu naLina delovanja. Umesto neposrednog upravljanja svim poslovnim +unkcijama orijentiJe se na" ? ? trajno podsticanje raKanja novi& ideja neprestano razmatranje novi& ideja i rasporeKivanje raspoloIivi& resursa za nji&ovu realizaciju

21

22 ? ? ? ? podrJku razvoju novi& ideja s alokacijom izvora, vremena i novca podsticanje +leksibilnosti odgovarajuMe stimulativno nagraKivanje preduzetnika aktivno voKenje

UnutraJnje preduzteniJtvo jese proces koji traIi vreme, resurse, savremen naLin upravljanja i organizovanja. PreduzetniJtvo izrazito doprinosi preporodu korporacija koje su zbog svoje veliLine postale priliLno trome i spore u reagovanju na promene koje dolaze spolja.

Omladinsko preduzetniJtvo O je prelazna ili prolazna +orma, u smislu da niko ne moIe biti dugo omladinac, zbog Lega se taj oblik postepeno preoblikuje u porodiLno, Iensko ili korporativno preduzetniJtvo. ,,omladinsko preduzetniJtvoB moIe ostati mlado, sveIe i uspeJno samo ako se u njega ubrizgavaju sveIe ideje, velika energija i jasne vizije. %ocijalno i politiLko preduzetniJtvo O radi se o spedi+iLnom sadrIaju preduzetniLki& podi&vata koji imaju dominantno sijilani ili politiLki a ne proizvodni ili usluIni karakter. 1:.>&a %" va$a D+m?e&e*ov &eo*%$),% ?*%)&+? ?*e +"e&#%>&v+A Kao zaLetnik modernog razumevanja preduzetniJtva od #=)$. uzima se ameriLki ekonomista 5osep& %&umpeter. Rumpeter pridaje preduzetniJtvu srdnje mesto u kapitalistiLkoj privredi. *ast indursijskog druJtva i njego vdinamiLki karakter Rumpeter objaJnjava upravo preduzetniLkom aktivnoJMu. Prema Rumpetereu preduzetnik je voKa koji angaIuje i mobiliJe krativne snage u procesu tzv kreativne destrukcije kao vida kapitalistiLkog razvoja. Prema Rumpeteru preduzetnik je inovator, pionir novoga i kljuLni nosilac promena, koji angaIuje menadIera da se brine o tome kako Me se inputi Jto racionalnije iskoristiti da bi se ostvarili Jto bolji i kvalitetniji outputi. 'natno je uticao na pojavu i dalji razvoj teorije i prakse preduzetniJtva. 1ije pri&vatao sva miJljenja svoji& savremenika niti stariji& autora. (ako npr nije pri&vatao %mitovu savrJenost trIiJta kao preduzetniLkog okruIenja jer takov trIiJta zapravo nikad nije ni bilo.

11.o<$a)#%&e ,o#'e?& ?o)lov#og ?ove*e#$e U novom poslovnom okruIenju $#. veka pojavljuje se - zarad moguMnosti brIeg reagovanja na trIiJne promene, ponaJanje konkurencije, globalne pritiske i deregulaciju O potreba za prilagodljivim preduzetniLkim strategijama i poslovnim savezima. 'bog porasta upotrebe preduzetniLki& strategija koje se baziraju na kooperativnom ponaJanju preduzetnika, vaInost kulture i pover)enja u poslovnim odnosima izuzetno je porasla. Kategorija poverenja Lini generiLku multidisciplinarnu +ormu koja se tiLe razliLiti& nauka kao Jto su" psi&ologija, sociologija i ekonomija, s posebnim naglaskom na poslovnu kulturu i etiku. Poverenje je nuIno u poslovanju koje karakteriJe pristutnost rizika i nezvesnost. Poverenje znaLi oslanjanje na neLiji karakter, 22

23 spposobnost, snagu i pouzdanost. Prema 4aDer i dr. Poverenje je spremnost jedne starne da bude izloIena akcijama druge strane, zasnovano na oLekivanju da Me druga izvesti odreKenu akciju vaInu za prvu starnu. Postoje razliLite teorije poverenja koje se mogu primeniti u poslovanju preduzetnika. /eMina autora posmatra poverenje s racionalnog ili sa socijalnog aspekta" - racionalni aspekt poverenja O zasniva se na proceni vlastiti& interesa. Prema tom aspektu poverenje ukljuLuje oLekivanja od drugi&, a zasniva se na kalkulacijama odnosa koliLine uloIenog i dobijenog u odreKenim oblicima komunikacije meKu poslovnim partnerima. - socijalni aspekt poverenja O pristalice socijalnog aspekta poverenja kritikuju racionalne teoretiLare, sagledavajuMi socijalnu prirodu poslvanja i njen uticaj na moguMnost predviKanja is&oda.

1..o<$a)#%&e ,o#'e?& *+>&ve#e o govo*#o)&% <%"#%)a -ruJtvena odgovorsnot je odgovorno pri&vatanje Linjenice da pored nas (naJeg pr-Ma! postoje i brojna druga koja, takoKe imaju legalno i legitimno pravo da posluju. (akoKe druJtvena odgovornost je i oseMaj za meru, za dugoveLnost, za buduMe generacije. Pojava druJtveni& pokreta 6>-ti& i <>-ti& godina kao Jto su pokret za ljudska prava, ekoloJki pokret, pokret potroJaLa i dr. %timulisala je praksu kritikovanja korporativnog menadImenta. %ve veMa paInja se poLela usmeravati ka etiLkom ponaJanju, socijalnim ulogama i nivou druJtvene odgovornosti koji korporacije treba da imaju. U meKuvremenu se svest mnogi& menadIera i svi& zaposleni& takoKe poLeo menjati, tako da oni viJe ne oseMaju odgovornost samo prema organizaciji u kojoj rade, veM se javlja i odgovornost perma socijalnom i prirodnom okruIenju. !P%*am% a ,o*?o*a'%$e,) *+>&ve#e o govo*#o)&%! .ilantropke odgovornosti-8udi dobar korporacijski graKaninPdoprinosi druJtvu resursimaP poboljJaj kvalitet Iivota 0tiLke odgovornosti- budi etiLanP obaveIi se da radiJ ono Jto je dobro, pravedno i +er. Izbegavaj da nanosiJ zlo. Pravne odgovornosti- Povinuj se zakonu. 'akon je druJtvena kodi+ikacija dobrog i loJeg. Igraj po pravilima igre. 0konomske odgovornosti- 8udi pro+itabilan. (emelji na kojim se svi ostali odmaraju. 11.o<$a)#%&e ,o#'e?& ?o)lov#e e&%,e OpJta de+inicja etike glasi da je to skup pravila koja de+iniJu dobro i loJe ponaJanje, odnosno pristup koji uzima u obzir kako ponaJanje pojedinca utiLe na druge ljude. (o je skup prava i duInosti koje ljudi primenjuju pri donoJenju razliLiti& odluka. Pravila etike nam govore kako da se ponaJamo moralno tj drugim ljudim pri&vatljivo. Pri&vatanje etiLkog ponaJanja preduslov je i zaJtite preduzeMa od zloupotreba neetiLki raspoloIeni& radnika ili neetiLki usmerne konkuerncije.

23

24 13."a>&o )e $avl$a$+ e&%@,% ?*o<lem% + <%"#%)+A Uprkos svim pozitivnim stranama i prednostima primene etike u poslovnom ponaJanju etiLki problemi se ipak javljaju a neretko i uveMavaju. Postoji viJe razloga pojave ti& problema" #. liLna korist najLeJMe prouzrokuje etiLke probleme. 1isu retki ljudi, zaposleni u preduzeMima, koji svoju liLnu korist stavljaju ispred dobrobiti kompanije. $. ). :. ;. kon+likt individualni& vrednosti i organizacioni& ciljeva menadIerske vrednosti i stavovi pritisak konkurecniej kulturne razlike i protivreLnosti *a"log T%?%'a# ?*%)&+? 0goistiLan mentalitet 4entalitet bottom-line Autoritarni mentalitat 0ntocentriLni mentalitet )&av ,,ja to IelimB ,,moramo pobediti po ma kojoj ceniB ,,uradi kako ti kaIem ili ostavi i idiB ,,stranci moraju znati Jta je pravo a Jta krivoB

P*%*o a e&%',og ?*o<lema 3iLni ciljevii sebiLni %ebiLnost vs. Interesima interesi drugi& Konkurentski pritisak Inteers +irma vs. Interesima drugi& Poslovni ciljevi vs. Interesi Je+ova vs 3iLni& prednosti zajedniLki& vrednosti (ranskulturalne Kompanijski interesi vs karakteristike razlikama u kult.tradiciji i vrednos.

Kon+liktni razni& ciljeva i interesu su, inaLe, Lesta pojava u poslovanju. 1a velikoj moralnoj probi se nalazi poverenje na relaciji izmeKu poslovni& partnera, a to je najvaInija Linjenica etiLki zdravog i zekonitog poslovanja. 4oIe se govoriti o tri kljuLne varijable, zapravo ) grupe osnovno& varijabli koje de+iniJu Linioce etiLkog izbora u poslovanju" #. individualne karakteristike " liLne vrednosti, snaga ega, lokus kontrole

$. strukturne varijable" +ormalna pravila i propisi, ponaJanje nadreKeni&, sistem procene per+ormansi, nagrade, pritisak posla ). organizaciona kultura" relativno trajan speci+iLan sistem vrednosti, uverenja, normi i obiLaja, Iivotni stilovi i karakter pojedinaca i grupa

III
1. ,a,o $e P.D*+',e* o?%)ao ?*e +"e&#%>&voA P.-rucker, najpoznatiji i najuticajniji analitiLar preduzetniJtva, rekao je" ,, jedni su ekscentrici, drugi kon+ormisti, neki su debeli, a drugi vitki. 5edni su zabrinuti, drugi opuJteniP neki Lesto piju, drugi su apstinentiP neki imaju veliLanstven Jarm i toplinu, a neki su poput ledene JtukeB.

24

2! ..,o$e )+ #a$vaB#%$e ,a*a,&e*%)&%,e )av*eme#og ?*e +"e&#%>&vaA Preduzetnika moIemo okarakterisati kao osobu spremnu da na liLni rizik, uvoKenjem novi& ideja i te&nologja preuzme i ostvari nove, pro+itno usmerene ekonomske projekte. Predutenik je i inovator, koji u novom vidi izazov i dobit. 4ora da bude &rabar, ali i oprezan, racionalan i vidovit. Odluku da se zapoLne preduzetniLka delatnost mora da prati velika energija ali i &rabrost. Pravi preduzetnik je dobro in+ormisan i nepresatno traIi neku priliku na trIiJtu. On je time stalno zaokupljen, svestan da mu je potrebno mnogo viJe od ideje, da mora da zna bitne stvari o te&nologiji, konkurenciji i trIiJtu. Posebna razlika izmeKu preduzetnika i drugi& poslovni& ljudi je nji&ova spremnost i sposobnost da Iive u svetu neizvesnotsti. Preduzetnici po svojoj prirodi moraju da budu voKe, ali ne nuIno i u institucionalnom smislu, npr u ulozi direktoraGmenadIera. Oni su voKe koji znaju da sluJaju i koji razumeju stvari, lidere koji se iskreno bave svojm radnicima i saradnicima. 1.,o$e )+ #ove -+#,'%$e ?*e +"e&#%,aA PreduzetniJtvo kao razvojni modalitet usmeravanja i regulacije zajedniLkog rada ima razliLite +unkcije. One se mogu sagledati sa razliLiti& stanovniJtva, ali sa stanoviJta zakonitosti u razvoju usmeravanja zajedniLkog rada, najvaInije su sl.+unkcije" ? ? ? ? ? ? da stvara viziju razvoja biznisa i kreira ideje u buduMnosti da donosi kvalitetnu upravljaLku odluku u vezi biznisa da dizajnira optimalne organizacione postavke biznisa da vrJi kreativnu destrukciju da udovojlava klijentima i kreira nove potrebe da kombinuje i alocira resurse radi veMe uspeJnosti

Rire i u isto vreme sumarno posmatrano, trans+ormacija voKenja u preduzetniJtvu je stvorila ) osnovne +unkcije koje treba da obave njeni nosioci i to" +unkcija donoJenja upravljaLke odluke radi postizanja odreKeni& ciljeva, alokacija resursa i raspodelu ostvareni& e+ekata na uLesnike. 3.o<$a)#%&e 9E ,o#'e?& +)?e>#og ?*e +"e&#%,a ,.-.8Dgrave poznati teoretiLar biznisa istiLe devet vaIni& Linilaca. 'bog Linjenice da svi ti pojmovi (na eng.! poLinju na slovo ,,+B ovaj koncept je u literaturi poznat i kao ,,=. koncept uspeJnog preduzetniJtvaB. ? ? ? ? ? ? OsnivaLi O znaLaj prvoklasni& osnivaLa, mudri& i ugledni& .okusiranost O usmerenost na odabrane trIiJne segmente 8rzo reagovanje O brzo odluLivanje i brz aprimena doneti& odluka .leksibilnost O brzo prilagoKavanje promenama 1eprekidno inoviranje O stalno traganje za novim Poravnatost O smanjivanje broja upravljaLki& nivoa

2!

2" ? ? ? Rtedljivost O stalna borba za smanjivanje svi& troJkova Prijateljstvo O biti prijatelj sa svim stejk&olderima 'abava O zabano je saraKivati sa preduzetniLkom +irmom 4.o<$a)#%&e 3 #%voa ?o#a>a#$a ?*e +"e&#%,a preduzetniLko ponaJanje se moIe i mora posmatarti sa stanoviJta sposobnosti preduzetnika da realizuje poslovne prilike i svoje preduzetniLke sposobnosti, a pre svega one koje se tiLu" artikulacije ideja, starteJkog razmiJljanja, brzine donoJenja kvalitetni& odlika, uticanja i liderskog uveravanja, komuniciranja ipregovaranja, stepena samokontrole, te&noloJkog i svakog drugog inoviranja, etiLnosti, druJtvenog umreIavanja. PreduzetniLko ponaJanje moIemo posmatrati na : analitiLka nivoa" liLnom, organizacionom, nacionalnom i globalnom. 2i<ni nivo podrazumeva pre svega stanje u porodici kao primarnoj druJtvenoj grupi unutar koje potencijalni preduzetnik dobija primarnu socijalizaciju, bazno vaspitanje i sve druge vrednosne i etiLke koordinate svoje liLnosti koje ga viJe-manje trajno de+iniJu kao liLnost. %amopouzdanje, motivacija, odgovornost, empatija i mnoge druge karakterne osobine dobijaju se i usvajaju upravo u porodici. Or$anizacioni nivo je u poslovnom smislu svakako najvaInija scena za ispoljavanje (ne!preduzetniLkog ponaJanja. 1a tom nivou se projektuju sve preduzetnikove veJtine, znanja, sposobnosti i sve drugo po Lemu se prepoznaje njegovo ponaJanje koje daje odgovarajuMi rezultat, ne samo +inansijski, veM pre svega onak koji se ogleda u tome koliko +irma dugo postoji, koliko je cenjena kod svoji& klijenata itd. 1acionalni/dr@avni nivo odnosi se na brojne spoljne uticaje na preduzetniLko ponaJanje na koje preduzetnik moIe vrlo malo ili Lak nimalo uticati. 5lobalni nivo jeste najJiri moguMi prostor ispoljavanja preduzetniLkog ponaJanja, ali i prostor iz kojeg dolaze najneizvesniji uticaji, kako pozitivni tako i oni nepoIeljni. 5.o<$a)#%&e ,o#'e?& 1:D +)?e>#og ?*e +"e&#%,a Koncept ,,#>-B Luvenog ,.-.8Dgrave-a koji navodi sledeMi& deset karakteristika uspeJnog preduzetnika, a koje su dosta drugaLije od oni& koje su navodili ostali autori. On ustvari ,,prizemljujeB preduzetnika, pa nam se moIe uLiniti kao da je to preduzetnik, upravo onaj kojeg poznajemo iz naJeg komJiluka. Ovaj poznati teoretiLaj istiLe sl.#>osobine uspeJnog preduzetnika" ? %klon je sanjarenju O jer ia preciznu viziju odreKenog poslovanja u buduMnosti, i Jto je joJ vaInije, spreman je snove pretvoriti u stvarnost ? ? Uverljiv je jer odluke donosi brzo i to je kljuL njegovog uspe&a (vorac, jer Jto odluLi vrlo brzo i ostvari u praksi

? OdluLan je, jer retko odustaje pa Lak i kad se suoLi s najteIim problemom i reJen je da istarje do kraja u realizacij ideje u koju Lvrsto veruje ? PosveMen je u potpunosti poslovanju i pod cenu Itvovanja prijateljstva i odnosa u porodici 2"

2# ? ? ? Odan je poslovnim prijateljskim odnosima i spreman je pomoMi upravo kad je najteIe -etaljan je jer ne dozvoljava da mu promakne ni najmanja sitnica 9ospodar je sudbine jer bap sve drIi u svojim rukama

? 1ovac je mera njegovog uspe&a ali nije mu cilj zgrtanje bogatstva, veM novac vidi samo kao sredstvo za poveManje poslovnog podu&vata ? -istributer je, jer je spreman na delegiranje ovlaJMenja kljjuLnim saradnicima, Lak, pre nego Llanovima svoje porodice 6.o<$a)#%&e 1:KF. mo el +)?e>#og ?*e +"e&#%,a reL je o deset obeleIja koje opisuju pojmovi s poLetnim slovom K, plus joJ dva obeleIja koja su autorski dodata kao prilog ovom modelu. ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? Kompetentan Kreativan Karakteran (moralan! Komunikativan Kooperativan Kulturan Konstruktivan Kompjuterizovan KuraIan (&rabar! KrJan (zdrav! Kredibilan (poverljiv! Kosmopolita

3ogiLno je pretpostaviti da se preduzetniJtvom niko neMe baviti samo jednu sezonu, dakle kratko, veM da je to pro+esionalna orijentacija za duIe vreme. U tom smislu treba posmatrati i meriti uspeJnost i de+inisati kriterijume uspe&a. 8rza i velika zarada ne mora uvek da znaLi i stvarnu uspeJnost poslovanja. 8.#ave %&e #a$vaB#%$e ?*e +"e&#%@,e )?o)o<#o)&% % ve>&%#e /eJtine su potrebne preduzetniku kako bi mogao ideju pretoLiti u stvarnost. 'nanje mu sluIi da ideju u potpunosti razume. Pretvaranje ideja u stvarnost za&teva od preduzetnika dve vrste veJtina" sposobnost upravljanja radi organizovanja +iziLki& i +inansijski& resursa i veJtina upravljanja ljudskim resursima radi neop&odne podrJke drugi&. %vaki preduzetnik mora da se oslanja na radadnike, zbog Lega su mu vaIne veJtine i sposobnosti timskog rada. Izuzetno je vaIno da preduzetnik poseduje i sledeMe veJtine"

2#

2$ ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? %trategijska sposobnost %posobnost planiranja 4arketinJka sposobnost .inansijske sposobnosti %posobnost upravljanja %posobnost upravljanja vremenom UpravljaLke sposobnosti %posobnost mitovisanja %posobnost rasporeKivanja ili dodeljivanje zadataka i poslova Komunikacijske sposobnosti PregovaraLke sposobnosti Operativna sposobnost Kreativnost %posobnost kritiLkog posmatranja stanja i odnosa AnalitiLka sposobnost

9.#ave %&e T%mmo#)ov%h 14 ,a*a,&e*%)&%,a +)?e>#og ?*e +"e&#%,a (immons je na uzorku od nekoliko stotina preduzetnika, doJao do zakljuLka da nijedan od nji& ne poseduje najpoIeljnije kvalitete u maksimalnom obimu. 1avodi #; karakteristika uspeJni& preduzetnika i Jto je vaIno, utvrdio je da su sve posebno vaIne i da se sve mogu nauLiti. *eL je o" ? ? ? ? ? ? ? (otalna posveMenost poslu Potreba za velikim dostignuMima Orijentacija na ciljeve Janse Inicijativnost Istrajnost u reJavanju problema %vest o svojim dobrim i loJim osobinama /erovanje da je onGona gospodar svoje sudbine

2$

2% ? ? ? ? ? ? ? ? ? %premnost da izdrIi stresne i riziLne situacije Pri&vatanje ,,ukalkulisanogB rizika 1eiskazivanje svoje snage i moMi Pouzdanost OdluLnost 8avljenje buduMnoJMu %posobnost Organizovanja timova ljudi 3ogiLna odgovornost

H1avodi i neka ponaJanja koja se ne mogu tako lako nauLiti a potrebna se uspeJnom preduzetnika. U tom simslu on posebno ukazuje na" /eliku energiju za rad i emotivnu stabilnost Kreativnost i inovativnost /izionarske sposobnosti i visok stupanj inteligencije 1:.o?%>%&e 8 o)#ov#%h &%?ova ?*e +"e&#%,a ".1azovi preduzetnik O poLetnik, koji se javlja zbog sledeMi& razloga" gubitka posla, Ielje da se oproba u samostalnom radu, sukoba ili nezadovoljstva na pret&odnom poslu, Ielja za dodatnom zaradom, dosade, ,,kumovski&, zemljaLki& i rodbinski& JemaB &.;ednodimenzionalni preduzetnik O zna da napravi neJto, ali mu +ali menadIersko znanje, a naroLito sposobnost planiranja i organizovanja '.7ompromisni preduzetnik O pri&vata +ranJizing sporazum, jer donosi najmanje rizika, kooperira sa drugim jednodimenzionalnim preduzetnikom (.Osiroma=eni preduzetnik O )4 problem" menadIment, marketing, moneDP nedostaje barem neJto, a ponekad i sve. ).blistavi preduzetnik O zna R(A &oMe i zna KAKO da to postigne *.tehnolo=ki oprezan preduzetnik - saraKuje sa inovatorima, svestan znaLaja te&noloJki& inovacija za konkurentnost +.u$u=eni preduzetnik O trpi pritisak birokratije, poreza, ,,reketaB, visoki& kamata, skupi& kirija za poslovni prostor i drugi& nedaMa, ali se ne predaje i radi za mali pro+it ,.zreli preduzetnik O angaIuje menadIere za pojedine poslovne +unkcije, razvija naslednika, jaLa preduzetniLki tim, koristi konsultane i eksperte, prodaje biznis kada proceni da je pravi trenutak da preKe u neki novi podu&vat. 2%

3& HOsim ove tipologije mogu se naMi i brojne druge. Posebno je zanimljiva podela preduzetnika prema nji&ovom pojavnom obliku tokom +aza razvoja preduzeMa. %ikavica i 1ovak naglaJavaju da, uz sva bitna obeleIja preduzetnika, svaka od ti& +aza za&teva i neke speci+iLne sposobnosti na osnovu koji& se pojavljuju speci+iLne vrste preduzetnika kao Jto su" /ioniri O osnivaLi su malog pr-Ma. Pojavljuju se u +azi izgradnje pr-Ma. Puni su energije, ideja i odluLnosti. Po pravilu su osobe jakog karaktera, veliki individualisti i egocentrici koji se posveMuju samo svom pr-Mu. 6aheri O snaIne, autoritativne i ambiciozne osobe koje se pojavljuju u +azi rasta pr-Ma. /rlo su dobro organizovani i uspeJno vode svoje pr-Me ka uspe&u. Atratezi BO mislioci, vrlo su angaIovani i Ieljni uspe&a u +azi di+erencijacije proizvoda. %vesni su sloIenosti posla koji obavljaju pa se usresreKuju na strateJko odluLivanje. Treneri T- osobe s liderskim kaarkteristikama koje oko sebe Jire pozitivnu emocionalnu klimu u +azi konsolidacije +irme. Komuniciraju sa svojim zaposlenima, nastoje i& motivisati, osluJkuju nji&ove savete i primedbe, te na osnovu toga nastoje da koordiniJu poslovanje pr-Ma.

11.#ave %&e % o<$a)#%&e o)#ov#e m%&ove o ?*e +"e&#%'%ma Ukazivanje na neke rasprostranjene mitove o preduzetnicima i preduzetniJtvu takoKe je u +unkciji obuke za preduzetniJtvo. 1ajLeJMe se radi o" #.preduzetnici se raKaju a ne stvaraju O preduzetnici se raKaju sa manijm ili veMim talentom, ali uvek je potrebno da uLe i da se usavrJavaju, dakle organizovano i sistematski stvaraju. -obar preduzetnik nije samo onaj koji je ,,roKen za preduzetnikaB, nego to moIe biti svako ko je ,,roKen da uLi, kreira, imitira.. puno radiB $.svako moIe zapoLeti svoj sopstveni posao O u slobodnom druJtvu svaki graKanin moIe da otpoLne neki preduzetniLki podu&vat. Ali nisu baJ svi sposobni, makoliko im se to Linilo, ili i& neko ubedio da su sposobni. (rIiJte rigorozno presuKuje" ne preIivljavaju najjaLi ili najveMi nego O najprilagodljiviji. 3,preduzetnici su kockari O oni su pragamatiLni ,,proraLunatiB ljudi koji Iele ulagati da bi zaradili a ne da bi gubili. Pravi preduzetnici viJe veruju u analize i poslovne planove, nego u kockarsku sreMu i sluLajnost. 4.ako preduzetnik ima mnogo novca, ne moe ,,promaitiB O nijedna koliLina novca nije dovoljna za neodgovorno troJenje, a svaka moIe biti dovoljna ako se pametno troJi. 5.preduzetnici treba da su mladi i energi ni O biznis nije privilegija ni mali& ni stari& ljudi, veM maJtoviti&, motivisani& i uporni& !.preduzetnici ele imati sve pod kontrolom O savremeni preduzetnik je svestan prednosti delegiranja +unkcija i nadleInosti na Llanove tima i nije sasvim taLno da Iele sve sami da kontroliJu. ".preduzetnici trae mo# i kontrolu nad drugima O prevelika ,,volja za moMB mnoge je preduzetnike dovela u prevelike probleme, pa i do bankrotstva.

3&

31 $.preduzetnici su svoji vlastiti efovi i nezavisne li nosti O ma koliko preduzetniJtvo bilo samostalno i stvar liLnog izbora svakog pojedinca, ono se, odvija u realnom druJtvenom okruIenju, u kojem se moraju poJtovati interesi brojni& uLesnika preduzetniLkog procesa. %.preduzetnici rade vie i due nego menadIeri O ova tvrdja je dosta blizu istine, ali se ne moIe generalisati. On onda nema poverenja u svoje menadIere ili je zaposlio loJe menadIere i ne zma kako da i& zameni boljim. &'.novac je najvaniji resurs za zapo injavanje posla O uz novac treba imati i znanje, motive, organizaciju i joJ mnogo toga da bi se doJlo do poslovnog uspe&a. &&.preduzetnici su stalno pod stresom ( brojna istraIivanja pokazuju da su preduzetnici ipak manje izloIeni stresu nego npr menadIeri koji rade za drugog. -okaz tome jeste i Linjenica da preduzetnici kasnije ii Lak nikad, ne odlaze u penziju, Jto znaLi da im ta uloga na izvestan naLin O prija. &).preduzetnike motivie samo veli ina zarade O preduzetnika pokreMe veMi broj motiva razliLitog intenziteta, a ne samo veliLina zarade. &3.ako je preduzetnik talentovan uspe* je bri O postoje brojni primeri gde preduzetnikov talenat i inteligencija nisu bili na zavidnom nivou, ali uspe& je postignut. &4.ostali mitovi, novi i stari, kojima ne treba verovati, jer su ipak samo mitovi O mitovi su vaIan deo svaLijeg Iivotnog iskustva a za neke i presudan.

1..@%me )e ,a*a,&e*%>e ?*o-%l )av*eme#og ?*e +"e&#%,a %uJtinski, uloge i zadac preduzetnika ostaMe manje-viJe isti, s tim da Me se naLin ostvarivanja ti& uloga i zadataka dosta promeniti. /eM sada je vidljivo da se glavna promena ogleda u promeni +okusa preduzetnika sa +inansijski&, materijalni& i naroLito te&niLko-te&noloJki& resursa, na ljudske i intelektualne resurse kao kljuLne komponente svakog preduzetniLkog procesa. 1ekoliko bitni& obeleIja pro+la savremenog preduzetnika " - savremeni preduzetnik nije kruti Je+, NgoniL robovaB koji uliva samo stra&opoJtovanje, veM je i lider i trener koji izaziva poJtovanje, jer ume i Ieli da &rabri, motiviJe i razvija kreativnu energiju Llanova svoga tima na ostvarenju zajedniLki& ciljeva - savremeni preduzetnik je dominantno okrenut stimulisanju kreativnosti i inovativnosti. On ne Leka promene pa da tek onda reaguje, veM i& generiJe tj predviKa i priprema se za nadolazeMe promene. - savremeni preduzetnik inicira promene jer je svestan da okruIenje vrlo brzo kaInjava trome i ne+leksibilne preduzetnike - savremeni preduzetnik podiIe moral i radi na poboljJanju poslovne etike u svojem preduzeMu. - zbog jaLanja sopstvene sposobnosti, kao i sposobnosti svoji& saradnika i nameJtenika, savremeni preduzetnik postaje svestan znaLaja stalnog inoviranja znanja i veJtina neop&odni& za praMenje, predviKanje i generisanje promena. - sposobnost dobrog komuniciranja postaje imperativ uspeJnosti savremenog preduzetnika.

31

32 - sve viJe je okrenut globalnoj poslovnoj sceni - savremeno poslovanje sve viJe se zasniva na visokoj te&nologiji, posebno in+ormatiLkoj - savremeno poslovanje zasniva se na pravo regulisanim i sve viJe meKunarodno standardizovanim i &armonizovanim procedurama 11.,o )+ %#&*a?*e +"e&#%'%A Kako bi bili uspeJni u inovacijama na koje su se usresredila, velika pr-Ma moraju razviti preduzetnike unutar samo& pr-Ma, pounatije pod nazivom intrapreduzetnici. Intrapreduzetnici su najkvalitetniji ljudi svake kompanije koji uspevaju pretvoriti svoje ideje u dodatu vrednost za pr-Me. Iako ne moraju biti izvor samoe ideje, Lesto upravo to i jesu. Primarni zadatak jeste u tome da prepozna potencijalnu vrednost usamoj ideji te da tu ideju unutar pr-Ma uspeJno realizuje i time mu pribavi novu vrednost. (o je osoba koja preuzima velki liLni rizik u smislu propuJtenog vremena i plate u nstojanjima da prebrodi prepreke postavljene u samoj organizaciji. 13.)l%@#o)&% % *a"l%,e %"me>+ ?*e +"e&#%,a % me#a Be*a Preduzetnik je svako ko Ieli da menja stvarnost prema ciljevima koje je jasno de+inisao, obezbedio potrebne resurse, ali i pri&vatio rizik da zamiJljeni podu&vat moIe i da propadne. 'naLi, preduzetnik je primarno usmeren na e+ektivnost procesa, dok menadIera primarno interesuje e+ikasnost poslovanja. Preduzetnik je lider promena, inovator koji se ne miri sa postojeMim i koji se ne plaJi rizika. % druge strane, menadIer je liLnost koja organizuje posao i koja se brine da se svi uloIeni Linioci e+ikasno iskoriste. Preduzetnik je sam stvorio svoje pr-Me a menadIer obavlja poslove uprave i rukovoKenja za druge preduzetnike i zato je najLeJMe plaMen u odreJenom procentu od vrednosti ostvarenog rezultata. preduzetnik Orijentisan na koriJMenje moguMnosti %tvara nove vizije %tvara, kombinuje i menja resurse Intenzvino upotrebljava eksterne resurse 1eizvesnost i pormenu vidi kao Jansu Koristi intuciciju Orijentisan na buduMnost i dugoroLnu perspektivu Ima globalnu sliku perspektivu nosilac promena *smeren na inovacije i njihovu komercijalizaciju )rijentisan ciljevima i akciji ,nticipira budu(e doga-aje trate.ki razmi.lja /inami0nost 'reuzima i toleri.e rizik 1ira stru0ne i talentovane saradnike Razvija motivaciju za uspehe tvara neposredne, interne, ne+ormalne, 4enadIer Orijentisan na reJavanje problema 0ksploatiJe bivJe uspe&e i slave Optimalno koristi postojeMe reusre Upotrebljava iskljuLivo interne resurse 1eizvesnost i promenu vidi ako nelagodu Koristi se iskljuLivo podacima i procenama Orijentisan na sadaJnjost i proJlost 'arcijalna, teku(im problemima obojena slika i perspektiva promena )ptimizator postoje(eg *smeren na parvila i e+ikasnost )rijentisan na obavljanje zadataka porvodi proceduru 'recizno planira Inertnost Izbegava rizik 're+erira prose0nost i zavisnost 2otivacija podr.ke i sigurnosti 're+eri.e +ormalne in+ormacije

32

33 kru3ne in+ormacije 4agra-uje ideje, znanje i timski rad )rijentisan na uspeh 'odsti0e kon+rontacije i razli0ita mi.ljenja

4agra-uje korektno izvo-enje zadataka, kvantitet i poziciju )rijentisan na proces 5ra3i kon+ormnost i izbegava kon+likte

14.o?%>%&e ?o#a>a#$e ?*e +"e&#%,a + ,*%"#%m )%&+a'%$ama Postoje brojni primeri krizni& situacija kao npr" promena vlasniJtva +irme, odavanje poslovne tajne, provale i kraKe, eksplozije i poIari, dugotrajni Jtrajkovi, ekoloJke &avarije, terorizam, smrt direktora, medijske a+ere, gubitak trIiJta, nelikvidnost itd. UspeJno upravljanje krizom podrazumeva nekoliko koraka. U prvom je neop&odno obezbedidi sistematskok i pouzdano praMenje potencijalni& problema i slabostikoje mogu da dovedu do krize koja blokira ili znaLajno oteIava poslovanje. -rugi korak predviKa izradu tzv situacioni& planova kojima se odreKuju aktivnosti koje Me organizacija preduzetikao odgovor na speci+iLne poremeMaje i promene Linilaca na koje ne moIe uticati. (reMi korak znaLi +ormiranje tzv krizni& timova koji Me spreLavati pojavu krize, odnosno e+ikasno delovati kada se kriza pojavi. Qetvrti korak podrazumeva stalni razvoj i usavrJavanje krizni & timova kao posebno vaIni& delova kadrovske strukture koji Me biti osposobljeni ne samo da reJavaju krizu, veM pre svega da deluju preventivno. 1a osnovu sopstveni& iskustava poznati autor Feinecke daje savete preduzetnicima kako se treba ponaJati u kriznim situacijima" ? 8ez obzira na to Jto se dogaKalo, ne paniLiti jer pojedinac obuzet panikom ne moIe razmiJljati i e+ikasno delovati ? ? ? *azmotriti svaki Linilac kriznog stanja s posebnom paInjom Proceniti svau moguMnost reJenja AngaIovati sve raspoloIive resurse, intelektualne i +inansijske, na pronalaIenje izlaza iz krize

? Planirati mere s velikom paInjom i do najsitniji& detalja, ali ipak biti spreman za alternativne pravce reJenja u sluLaju nepredviKeni& prepreka ? ? Proveriti jesu li planovi u skladu s raspoloIivim resursima i da li su Ieljeni ciljevi realistiLni -elovati sigurno, odluLno, agresivno i s entuzijazmom 15. a l% )e #a"%*e ?*o-%l &"v. <al,a#),og &%?a ?*e +"e&#%,aA 4oguMe je govoriti o posebnom pro+ilu tzv balkanskom preduzetniku, pri Lemu ipak treba imati u vidu znaLajne razlike izmeKu pojedini& balkanski& drIava i druJtava od koji& su neka oduvaek bila kapitalistiLka, a neka se nalaze duboko u procesima tranzicije ka kapitalizmu. 1ekoliko bitni& manjkavosti balkanski& (srpski&! preduzetnika"

33

34 #. $. ). :. ;. 6. <. 7. =. #>. pogreJno ili potpuno zanemareno praMenje cas&-+loSa u veMini naJi& pr-Ma nedovoljno poznavanja strukture troJkova ne postoji praksa izrade poslovni& planova preduzeMa u veMini preduzeMa nema sluIbe savremenog marketinga ne postoji tradicija, znanje i spremnist za brzo donoJenje vaIni& odluka, postoji neverica prema svim oblicima poslovne saradnje etiLki standardi i liLno poJtenje nisu na preterno visokom nivou nepovoljna je starosna struktura preduzetnika. mentalna inertnost i odbojnost premadaljem obrazovanju uporna orijentacija na Lekanje nekakve eksterne pomoMi

Kao speci+iLnost treba uzeti i Linjenicu da je veliki broj danaJnji& preduzetnika sa podruLja bivJe 5ugoslavije veMinu sopstvenog znanja, iskustva i poslovni& obiLaja steklo u periodu tzv samoupravnog socijalizma i dogovorne ekonomije. % druge strane, deo preduzetnika na podruLju pret&odne drIave postao je to iz ,,nuIdeB.

;/AVA 4 1. Za>&o )e moBe *eC% a $e "#a#$e #a$vaB#%$% ?*e +"e&#%@,% *e)+*)A ()&*.161G

-anas viJe gotovo nikom nije potrebno objaJnjavati zaJto se vreme u kojem Iivimo zove Uera znanjaU i s&odno tome zaJto sve velike glavne ekonomske i druge procese koji se sada odvijaju najLeJMe opisuju imenice i sintagme kao Jto su" UznanjeU,UinteligencijaU,U ekonomija znanjaU,UdruJtvo znanjaU,Uupravljanje znanjemU, UintelektualizacijaU i sl, ili odgovarajuMi pridevi (Uintelektualni kapitalU,intaligentni sistemiU!. ULenje je, takoKe reL koja spada u naj+rekventnije tako da se njeno znaLenje, osim za ljude, sve LeJMe vezuje i za organizacije i za te&niLke sisteme (Uorganizacije koje uLeU, UmaJine koje uLeU! Jto je dodatna potvrda da je znanje svojevrsna meta+ora naJeg vremena. Potreban je novi odnos prema znanju,kako odnos prema intelektualnom kapitalu, kao odnos prema najunosnijem ulaganju i kao odnos prema najdragocenijoj imovini koja ima neograniLeni potencijal rasta. 'nanje je jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti. .. O<$a)#%&e ?o$move He,)?l%'%&#oH % H&a'%&#oH "#a#$eA ()&* 161,168G

-va tipa znanja" a! eksplicitno kao +ormalno i sistematizovano, koje se moIe lako prenositi i deliti, i b! UnemoU - tacitno, koje se sastoji od sume svi& veJtina, te&nika, iskustava na bazi pokuJaja i greJaka koje je neki pojedinac stekao u svojoj praksi. 1onaka opisuje : osnovna procesa kreiranja znanja" a! od UnemogU (ti&og! ka UnemomU P b! od eksplicitnog ka eksplicitnomP c! od UnemogU ka eksplicitnom (artikulacija!P d! od eksplicitnog ka nemom (internalizacija, uLenje!. Podela na eksplicitno i tacitno znanje je posebno znaLajna sa stanoviJtva valorizacije ukupne vrednosti imovine neke +irme, kao i veliLine njenog kapitala. U tu svr&u u 34

3! svetu su razvijene vrlo uspeJne metode procene tzv. neopipljive imovine koja je neretko znaLajno veMa od vrednosti +iziLke imovine (zemljiJte,zgrade,maJine!. 1eopipljiva imovina inaLe podrazumeva sve ono Jto se odnosi na znanje vrednosti, stavove,maJtu intuiciju, meta+ore, analogije itd. PoveManju ovog vida imovine posebno doprinosi tzv nemo (tacitno! znanje koje je u domenu subjektivnog, kognitivnog, i eksperimentalnog uLenja, dok je eksplicitno znanje (podaci, in+ormacije, politike, procedure, algoritmi, so+tver itd.! viJe objektivizirano, racionalno i preteIno te&niLko. 1. O<$a)#%&e &%?ove "#a#$a % #$%hovo >%*e#$eA ()&* 165,166G

3ogiLki,analitiLki i praktiLki je potrebno razlikovati dva vida znanja" eksplicitno implicitno (nemo,tacit!. detaljna tipologija znanja (prema 4.'ack! poznaje i neke druge podele, kao npr." deklarativno znanje - znati neJto o nekome ili neLemuP racionalno znanje - znati ko ili Jto,skime ili LimeP kondicionalno znanje - kada neJto znatiP proceduralno znanje - kako neJto znati. (ipovi znanja i nji&ovo Jirenje"kolona # i : su odgovor na pitanje
T%?ov% "#a#$a 4eta znanje 0ksplicitno znanje (acitno znanje %kriveno znanje 'nanje o odnosima D&a +@%&% 'nati zaJto 'nati Jta 'nati kako 'nati kako saznjemo 'nati ko je ko da Ka,o )e +@% *e+leksivno %luJanjem, Litanjem KoriJMenje, Linjenje %ocijalizacija
Interakcija

Ka,o )e >%*% "#a#$e Komuniciranjem Komuniciranjem 8rainstormning, takmiLenje Preko ciljni& grupa
Partnerstvo i timski rad

Me %$% >%*e#$a Knjige, baze, predavanja Knjige,baze, predavanja PraktiLno iskustvo, obuka Propitivanje, stvaranje pretpostavki -ruJtvene institucije

3.

D&a $e me#a Bme#& "#a#$aA (169,18:,181G

'nanje i sistemi za upravljan znanjem postali su kljuLna +ormula uspe&a, jer sluIe kao osnovni okvir odrIivog strateJkog razvoja +irme u svim vidovima poslovanja. 'nanje je presudno za rast +irme, a u ureKenim poslovnim procesima upravljanja znanjem potiLe se razvoj inovacioni& procesa +irme. (akoKe deljenjem znanja smanjujemo troJkove Uotkrivanja tople vodeU, odnosno Lestu pojavu u organizacijama kada zaposleni reJavaju poslovne probleme, a veM i& je neko drugi u +irmi reJio. Postoji joj nekolliko razloga zbog Lega je dobro da se poslovanje oslanja na konceptu znanja i upravljanja znanjem (K4!. PomenuMemo nekoliko" ? ? ? ? ? ? PoveManje pri&oda i pro+ita PoboljJanje kvaliteta usluga korisnicima i nji&ovog zadovoljstva ULvrJMivanje stabilne pozicije na trIiJtu %manjenje troJkova razvoja novi& proizvoda PoveManje inovacioni& procesa Prikupljanje znanja kupaca i zaposleni&

PogreJno je miJljenje da se znanje jedne organizacije ne moIe meriti, a Lim se neJto ne moIe izmeriti, to znaLi da se time ne moIe ni upravljati. 4eKutim znanje je resurs Lija se vrednost itekako moIe meriti i samim

3!

3" tim ono predstavlja osnov intelektualnog kapitala +irme. 4enadIment mora izgraditi povoljne organizacione preduslove za negovanje inovacioni& procesa i realizovanja novi& ideja zaposleni&, a te&noloJka osnova koja to omoguMuje je upravljanje znanjem (K4! Postoji nekoliko vaIni& organizacioni& preduslova za uvoKenje K4 koncepta" #. uredjenji poslovni procesi +irme, $. podrJka viJeg menadImenta podsticanju inovativne organizacione kulture, ) spremnost +irme da nagradi osobe koji ne samo stvaraju, nego i dele svoje znanje sa ostalim zaposlenima i :. uspostavljanje in+ormaciono-komunikacione te&niLke in+rastrukture za Jirenje znanja (internet ili intranet! K4 se de+iniJe kao niz procesa pomoMu koji& se upravlja stvaranjem, Jirenjem, i jaLanjem znanja radi postizanja organizacioni& ciljeva. 4. : osnovna aspekta" ? KM ,ao &eh#olog%$a (prakticna primena znanja, koja ima dva osnovna pristupa" &umanocentriLan i pristup koji se bazira na in+ormacionim te&nologijama! ? KM ,ao %)'%?l%#a koja obu&vata veliki broj razliLiti& nauLni& podruLja (od psi&ologije i kognitivni& nauka, preko ekonomije, in+ormatike do menadImenta!, metodologija i nastavni& pristupaP ? ? KM ,ao me#a Be*),a -%lo"o-%$a % ?*a,)a KM ,a,o *+>&ve#% % ?*e +"e&#%@,% ?o,*e& koji se zasniva na ideji UdruJtva znanjaU Za>&o me#a Bme#& "#a#$a %ma v%>e "#a@e#$aA (181,18.,181,183G

K4 moIe da pomogne u dve jednako vaIne ravni" #. $. Kako unaprediti proces stvaranja novog znanja Kako postojeMe znanje (koje inaLe stalno zastareva! Jto bolje iskoristiti

1a nivou tzv nacionalne privrede to je pitanje privredne strukture i alociranja resursa i nvesticija na pojedine grane i delatnosti, zatim pitanje Jta proizvoditi, a Jta uvoziti itd. U tom smislu K4 se moIe posmatrati na tri nivoa" #. $. ). mikro K4, kada treba da upravljamo sopstvenim znanjem mezo K4, kada se radi o upravljanju resursima znanja na nivou preduzeMa makro K4, kada je reL o potrebi upravljanja svim nacionalnim resursima

% druge strane,sve drastiLniji i tragiLno opasni vidiovi zloupotrebe znanja daju sve viJe povoda da se postavi pitanje" koje znanje treba razvijati i usvajati, dakle UJta valja znati, a Jta neU.'ato se u okviru K4 osim uLenja sve viJe govori i o zaboravljanju. 'nati zaboraviti Me moIda postati jednako korisno i potreno znanje i veJtina kao i znati neJto spoznati i nauLiti. K4 istovremeno ima operativnu i strateJku dimenziju. K4 mora da vrednuje i druge dugoroLnije i za opstanak naJe vrste daleko vaInije ciljeve. Ukratko K4 je izuzetno Jirok koncept Miji koreni leIe u razliLitim disciplinama i oblastima, Jto za&teva da se on posmatra u najmanje : raliLite perspektive" 3"

3# #, +ilozo+ska i psi&oloJka perspektiva $, organizaciona i siocioloJka ). ekonomska i poslovna :. te&noloJka 5. -va vaIna zakljuLka" #. znanje, odnosno primena njegovog sadrIaja i naLin primene (inovacije! jeste najdinamiLniji Linilac svi& najvaIniji& preobraIaja ne samo sveta biznisa veM i Litave naJe civilizacije $. znanje se dominantno utelovljuje u ljude, usaKuje se u organizacione procese i procedure,a re+lektuje u organizacione strukture i kulture Upravljanje znanjem kao sistem znanja i veJtina i kao proces kojim se unapreKuje trans+ormacija in+ormacija u e+ektivno znanje postepeno doIivljava svoju tranziciju ka upravljanju idejama,jer ideje kao proizvid uma Line suJtinu ljudske kreatvnosti koja otkriva nove puteve buduMnosti, slobode,blagostanja,&umanosti,dobrote.... U tome se ogleda smisao odnosa izmeKu pitanja R(A '1A(I, KAKO '1A(I,a sad mu dodajemo najvaInije pitanje 'AR(O '1A(I. Potrebno je sada delovati na naLin koji se oslanja na najbolje i najnaprednije znanje. Potrebno je da nauLimo da stvaramo i upotrebljavamo novo znanje, umesto da ga sve LeJMe zloupotrebljavamo. U okviru koncepta K4 mora se voditi raLuna o etici i druJtvenoj odgovornosti kao rastuMe vaInoj dimenziji i komponenti procesa upravljanja. /elika znanja traIe i veliku upravljaLku kompetentnost i druJtvenu odgovornost. 'naLi potrebno je znanje za upravljanje znanjem. U protivnom, naJa Me vrsta stradati upravo od onoga Jto ju je uzdiglo na vr& istorijskog razvoja a to je - znanje. (reba nam novo znanje da bi izbegli crne rupe neznanja. 6. Nave %&e o)#ov#e ?*%#'%?e %"<o*a )&*a&eg%$e +?*avl$a#$a "#a#$em. (186,188G D&a )+ o)#ov#% '%l$ev% me#a Bme#&a "#a#$aA (183,184G

-osadaJnja analiza najvaIniji& aspekata upravljanja znanjem kao strateJkim resursom svake organizacije dopuJta nam da sublimiramo analiziranu problematiku u nekoliko kljuLni& principa" #. 'nanje nije samo koliLina podataka i in+ormacija. 'nanje predstavljaju in+ormacije sa znaLenjem i razumevanjem" znanje su in+ormacije u kontekstu $. ). :. 'nanje je potrebno da se svet menja kao celina, a ne samo pojedini njegovi elementi ili segmenti Procesi znanja za&tevaju razumno zakljuLivanje zasnovano na uLenju i iskustvu 'nanje je Lesto implicitno (tacit,nemo!. Uvek znamo viJe nego Jto moIemo da kaIemo

;. 'nanje ne moIe biti odvojeno od UznalcaU, tj posednika znanja. 'nanje i delovanje su neodvojivo povezani

3#

3$ 6. 'nanjem se ne moIe direktno upravljati, veM samo preko uticaja na njegovog posednika putem kulture, te&nologije, strukture,sistema,strategije i drugi& socijalni& i organizacioni& Linilaca 1avedeni principi vaIan su element ukupnog konteksta u okviru kojeg neko preduzeMe Ieli da +ormuliJe svoju strategiju razvoja zasnovanu na znanju 4intzbergov U;PU pristup razumevanju strategije takoKe moIe pomoMi prilikom izbora jedne od pet moguMi& na znanju zasnovane strategije" #. %trategija znanja kao poslovna strategija - naglaJava kreiranje znanja, organizaciju, Jirenje i upotrebu u svim poslovnim procesima i operacijama $. %trategija upravljanja (patente,te&nologiju! intelektualnom imovinom +okusira veM postojeMu imovinu

). %trategija liLne odgovornosti svakog zaposlenog za ulaganje u sopstveno znanje, veJtine inovacije i liLno usavrJavanje i povezivanje sa ostalim zaposlenima :. %trategija stvaranja znanja - +okusira inovativnost i stvaranje novog znanja putem istraIivanja i razvoja i stalnog organizacionog uLenja ;. %trategija trans+era znanja - naglaJava prenos odreKenog znanja na mesta gde Me se ona najbolje upotrebiti Izborom odgovarajuMe strategije osnaIuje se preventivni i proaktivni potencijal organizacije, Jto je uvek bolje nego naknadno traIenje terapeutski& reaktivni& mera.

8. Za>&o $e o*ga#%"a'%o#o +@e#$e ,l$+@#% eleme#& ?*o'e)a +?*avl$a#$a "#a#$emA (189,19:G 'nanje je brzo menjajuMa veliLina, Jto zapravo znaLi da je podloIna brzom zastarevanju, zbog Lega moIe postati neupotrebljivo i dis+unkcionalno. Kao takvo, znanje se moIe Lak pretvoriti u Linioca koji usporava, oteIava - a u ekstremnim sluLajevima i u potpunosti blokira usvajanje novi& saznanja kao mentalne pretpostavke bilo kakvi& promena. Ova potencijalna insu+icijencija i saznanjna paraliza moIe se e+ikasno spreLiti jedino razvojem i jaLanjem sistema organizacionog uLenja. Organizaciono uLenje u +unkciji podrJke strategiji razvoja zasnovanog na znanju jeste najjaLi stub nosaL i kljuLni element Litavog koncepta i sistema K4 kao nove upravljaLke paradigme. -rugim reLima, uLenje obezbeKuje da se menja osnovni subjekt promena - pojedinac kao Llan organizacije - a to je uglavnom i najteIe realizovati. 'ato je neop&odno stvoriti takve organizacione uslove u kojima Me svi zaposleni, ukljuLujuMi i menadIere svi& nivoa,biti motivisani i stimulisani i obavezni da svoje znanje permanentno usavrJavaju i uveMavaju,ali i podele i razmene sa drugima. 1e znati nije gre&, ali ne &teti uLiti svakako jeste. ;/AVA 5 1.STA ODRED0U0E SVAKU POS/OVNU STRATE;I0U Poslovna strategija preduzeca je odredjena sa ) kljucna +aktora"potrebe kupaca,potrosacke grupe I alternativne te&nologije,na osnovu koji& preduzece odlucuje"sta,koliko,kada I na koji nacin trba da ponudi trzistu.%vaka poslovna stategija mora da se zasniva na objektivnim,sveobu&vatnim I pouzdanim analizama postojeceg stanja,kao I kreativnim sagledavanjima ne samo pozeljni&,nego svi& moguci& buduci&

3$

3% stanja.9eneza I dosadasnja evolucija procesa modernog menadzmenta prolazilo je kroz razlicite +aze.Pri tome su se menjali principi,metodi,sistemi,ali je taj proces bio ciljno orijentisan. %trategija se moze de+inisati kao spajanje aktivnosti preduzeca sa okolinom u kojoj deluje.5avlja se na vise organizacioni& nivoa u preduzecu,pa se moze govoriti o nekoliko vrsta strategija. Korporativna strategija-bavi se svr&om I ciljem preduzeca kako bi opravdala ocekivanja vlasnika. %trategija poslovni& jedinica-nastoji pronaci nacine za konkurentnost u svakom pojedinom trzistu. Operacionalizacijske strategije-bave se nacinima uskladjivanja resursa,procesa i ljudi,kao I nji&ovi& vestina sa korporativnom I strategijom poslovni& jedinica. .unkcijske strategije-utvrdjuju ciljeve,nacine I sredstva za optimizaciju sopstvenog djelovanja u okviru jedinstvenog strateskog plana. (aktika-oznacava speci+icne akcije I nacine za omogucavanje postizanja strategije. 4isija-opsti izraz za svr&u organizacije. /izija-zeljno buduce stanje organizacije. Osnovne ili kljucne kompetencije-su temelji na kojima preduzece postize strateske prednosti koji ga razlikuju od konkurencije. %trateska ar&itektura-oznacava kombinaciju organizacioni& procesa,resursa I kompetencija kako bi se ostvarila strategija. %trateska kontrola-prati I nadzire stepen u kojem konkretne akcije postizu ciljeve I misiju preduzeca. %trateski menadzment-de+inisemo kao proces koji ukljucuje odredjivanje ciljeva,stratesku analizu,stratesko odlucivanje,oblikovanje I implementaciju strategije I kontrolu realizacije. %trateska pozicija-de+inise se kao polozaj preduzeca u odnosu na neposrednu I posrednu konkurenciju. %trateske odluke-najcesce su povezane ili uticu na dugorocnu usmerenost preduzeca,a direktno su vezane za njegov cilj. .. KO0A 3 RESEN0A NUDI SIOT ANA/IZA %,O(-predstavlja matricu unutrasnji& I spoljasnji& cinilaca.%treng&ts(snage!,Seaknesess (slabosti!,Opportunities(sanse,prilike!,(&reats(pretnje!.Postoje : grupe strateski& resenja" #.maksimiranje snage u cilju maksimiranja prilika u okolini $.minimaziranje slabosti radi iskoriscenja prilika ).maksimiranje snaga u cilju minimaziranja pretnji :.minimiziranje slabosti I minimiziranje pretnji.

3%

4& Iako ova te&nika moze da pruzi koristan pocetni uvid u stvarno stanje svakog preduzeca,za potpunije in+ormacije potrebno je pristupiti detaljnijim analizama koje ce omoguciti donosenje I kvalitetni& I pouzdani& poslovni& odluka.%vako dobro vodjeno preduzece mora da razvija I unapredjuje proces strateskog razmisljanja kao stalni proces koji ukljucuje vise razliciti& sposobnosti" -analizu svi& relevantni& elemenata I cinilaca poslovanja -sposobnost uocavanja prilika u okruzenju -suocavanje sa novostima I nejasnocama -razvijanje novi& mentalni& modela za nove situacije -sposobnost +unkcionisanja kad se preduzece nalazi mogucnostima pred brojnim multivarijabilnim I simultanim

-sposobnost analiziranja pomocu analogije I intuicije I razumevanje celine situacije -sposobnost +okusiranja na proces,a ne na rezultat. 1.NAVEDITE NA0VAZNI0E SKO/E STRATESKO; MIS/0EN0A #.%kola dizajniranja strategiju posmatra kao proces koncipiranja sustinskog nastupa za savladavanje interni& slabosti I eksterni& pretnji,kao I koriscenje interni& snaga I eksterni& sansi. $.%kola planiranja strategiju vidi kao +ormalizovan proces planiranja koji se moze razbiti na pojedine +aze I podrzati razlicitim instrumentima. ).%kola pozicioniranja razvija se 7>-i& godina.%trategija se svodi na utvrdjivanje pozicije preduzeca u grani,a planeri postaju analiticari. :.Preduzetnicka skola strategiju vidi kao proces stvaranja vizije od strane kreativnog lidera koji ima znacajnu kontrolu I nad sprovodjenjem vizije u zivotu. ;.Kod Kognitivne skole strategija je mentalni model,mapa,sema ili koncept za postizanje ciljeva. 6.%kola ucenja +ormulaciju I implementaciju strategije vidi kao blisko povezane etape u menadzment procesu. <.%kola uticaja stvaranje strategije vidi kao proces pregovaranja. 7.Kulturoloska skola strategiju posmatra kao socijalni proces temeljen na sistemu kulturoloski& vrednosti preduzeca I nacije. =.%kola uticaja okruzenja strategiju dde+inise kao stepen slobode sa kojim preduzece manevrise u okruzenju. #>.%kola kon+iguracije preduzeca posmatra kao kon+iguraciju,dosledan skup karakteristika I ponasanja.

3.KO0I US/OVI SU POTRE7NI ZA IMP/EMENTACI0U STRATE;I0E H Implementacija strategije ukljucuje razne aktivnosti menadzmenta,neop&odne da stave strategiju u pokret,uspostave stratesku kontrolu koja prati napredak I obezbedjenje postizanje ciljeva organizacije.Uslovi koje je potrebno obezbediti za uspe& u implementacju odgovarajuce strategije su" 4&

41 #.te&nologija $.ljudski resursi ).sistem nagradjivanja :.proces odlucivanja ;.organizaciona struktura. H 4enadzeri moraju imati jasna ovlascenja I odgovornost u procesu strateske kontrole koja ukljucuje" #.nadzor kriticki& spoljasnji& +aktora koji mogu da uticu na ostvarljivost strateski& planova $.predvidjanje e+ekata akcija koje se preduzimaju u cilju sprovodjenja strateski& planova ).in+ormacioni sistem koji obezbedjuje povratnu spregu sprovodjenja I e+ikasnosti strateski& planova

4.KO0E ;ENERICKE STRATE;I0E POZNA0ETE 5edini pouzdan nacin opstanka na trzistu je postizanje konkurentske prednosti na bilo koji legalan I poslovno eticki nacin.-a bi se to postiglo preduzece treba se opredeli koju vrstu prednosti zeli da postigne,kao I da izvrsi izbor trzisnog podrucja na kojem zeli da posluje.*izik se uvek podrazumeva,a i jedno I drugo za&tevaju visok stepen znanja I iskustva.Konkurentska prednost postoji uvek kada je preduzece u necemu delotvornije od suparnika.PO*(0* je razmatrajuci osnovne konkurentske prednosti u vezi sa sirinom konkurentskog podrucja identi+ikovao ) tzv. genericke konkurentske strategije"#!strategija troskovnog vodjstva koja se svodi na izgradnju konkurentske prednosti najnizi& troskova u celoj industrijiP$!strategiju di+erencijacije u celoj industriji I )!strategiju +okusiranja,sa svoje $ karakteristikeP+okusiranim troskovnim vodjstvom I +okusiranom di+erencijacijom. 5.STA SU PREDNOSTI STRATE;I0E NISKI2 TROSKOVA Konkurentska prednost zasnovana na niskim troskovimapostize se usmeravanjem na relativno standardizovane proizvode ili usluge.5acanje konkurentske prednosti sa niskim troskovima za&teva jasno I nesporno stratesko odredjenje.(roskovi moraju biti srce strategije preduzeca I njen najvazniji sadrzaj.Ostvariti nize troskove od svi& industrijski& suparnik imperativ je I osnovni sadrzaj kljucni& poslovni& odluka.%talno smanjivanje troskova u svim segmentima poslovanja,postize se u miljeu tzv ekonomije obima,a to znaci veci& proizvodni& kapaciteta,veci& serija I outputa u poredjenju sa konkurencijom.Preduzece treba da iskoristi postojece potencijale ekonomije iskustva I da ostvari pristup je+tinijim poslovnim inputima I resursima.Potrebno je u planiranju asortimana teziti izbegavanju marginalni& za&teva kupaca I smanjiti sve vrste troskova. 6. KO0E SU PREDNOSTI STRATE;I0E DIEERENCI0ACI0EA %trategija di+erencijacije svodi se na oblikovanje i prilagoKavanje poslovni& aktivnosti i asortimanakojima se preduzeMe moIe, na bolji naLin, razlikovati od svoji& konkurencije. -i+erencijaciom kupcima treba nuditD neJto jedinstveno i posebno vredni za nji&, a Jto drugi ponuKaLi nemogu ponuditi. %vr&a di+erencijacije je da

41

42 se stvori pre+erencija i odanost kupca kako bi se smanjila nji&ova osetljivost na cenovne razlike meKu ponuKenim industrijskim proizvodima. -i+erencijacija se moIe bazirati" na samom proizvodu, na sistemu isporuke proizvoda, na marketinJkom pristupu i drugim Liniocima lanca vrednosti. %trategija di+erencijacije zasniva se na opaIajima kupca i oseMaju d aim se nudi neJto drugaLije, a ne na stvarnoj razlici meKu konkurentima. Posedovanje konkurentske prednosti di+erencijacije suJtinski znaLi posedovanje povlaJMenog poloIaja prema kupcima, a se to pruIa preduzeMu nekoliko strateJki vaIni& moguMnosti" postavljanje premijske cene, poveManje nivoa prodaje iGili lojalnost kupca. Konkurentsku sposobnost di+erencijacije preduzeMe gradi uticajem na konkurentske sile i odbranom od nji& i to" #.razvijanjem lojalnosti kupaca koja Jtiti od akcija industrijski& konkurenata, $.ublaIavanjem pregovaraLke moMi veliki& kupaca i smanjenjem privlaLnosti drugi& proivoda, ).pobpljJanjem poloIaja u odnosu na dobavljaLe, :.lojalnoJMu kupaca Jto deluje i kao ulazna prepreka za potencionalne pridoJlice i ;. pruIanjem boljeg poloIaja u neutralisanju pretnje zamenski& proizvodaputem vezivanja kupaca za Linioce di+erencijacije.

8. DTA 0E KARAKTERISTIJNO ZA STRATE;I0U EOKUSIRAN0AA Pristup izgradnji konkurentske prednosti moIe se ostvariti na Jirokopokasni naLin ili segmentirano, odnosno u uskom konkurentskom podruLju. .okusiranje je jedan od naLina na koji preduzeMe pokuJava da ostvari vanproseLan pro+it u zaJtiMenim industrijskim podruLjima. PreduzeMe bira segment i prilagoKava svoju strategiju tako da ekskluzivno usluIuje samo odabrano trIiJno podruLje. -a bi se preduzeMu garantovala solidna zarada kupci u tom segmentu treba da imaju posebne za&teve ili jedinstvene potrebe. Poslovanje preduzeMa u segmentu mora omoguMiti bolje zadovoljenje potreba kupaca u poreKenju sa velikim industrijskim konkurentima. Postoje dve karakteristike +okusiranja" #. $. troJkovno voKstvo u segmentima (+okusirano troJkovno voKstvo! di+erencijacija u segmentu (+okusirana di+erencijacija!

obe karakteristike su usmerene na razlike izmeKu segmenata i ostatka industrije. Kupci u segmentu imaju neuobiLajne potrebe ili se proizvodnja i sistem isporuke mora razlikovati od ostali& industrijski& segmenata. %trategija +okusiranog troJkovnog voKstva u segmentu iskoriJMava troJkovnu strukturu, a +okusirana di+erencijacija posebne potrebe kupaca u segmentu. %trategija +okusiranja ima najviJe Janse da uspe u onim industrijama u kojima ima puno razliLiti& segmenat,s puno razliLiti& moguMnosti +okusiranja. Konkurentska prednost u strateJkom segmentu omoguMava preduzeMu odbranu i zaJtitu od konkurentski& sila. %trategija +okusiranja nosi i znaLajne rizike. Ustvari nepostoji ni jedna strategija koja garantuje uspe&, koja otklanja sve rizike i lako se sprovodi. 9. O70ASNITE STRATE;I0U IZVORNE INOVATIVNOSTI %trategija izvorne inovativnosti koju P. -rucker naziva strategijom ko Me brIe, ko Me viJe, temelji se na pokuJaju zauzimanja liderske ili pak dominirajuMe pozicije na nekom trIiJtu.ona je najopasnoja od svi& 42

43 preduzetniLki& strategija jer preduzetnicima ne opraJta greJke. Ali ako uspe preduzetnika bogato nagraKuje. Ovu strategiju slede samo naruLito ambiciozni preduzetnici koji streme visokim razvojnim ciljevima. Ova strategija se bazira na konkretim promenama, na stvaranju novi& potreba i lansitAranju izvorno novi& proizvoda i usluga, stvaranju potpuno novi& trIiJta, stvaranju potpuno novi&, drugaLiji& ili neuobiLajni& proizvoda ili usluIni& procesa.kljuLni aspekt ove strategije je orjentacija na novo, drugaLije i neprovereno. 1:. O70ASNITE STRATE;I0U KREATIVNE IMITACI0EA t. 3evitt je lansiro ovaj pojam koji u danaJnje vreme dobija svoj najpotpuniji smisao. 1ijedna inovacija koja se lansira na trIiJte po prvi put nije idealna, tj uvek joj neJto +ali. Preduzetnik O stvaralaLki imitator koji bolje razume dotiLnu inovcaciju i od oni& koji su je stvorili ima Jiroko polje stvaralaLkog oponaJanja. OponaJatelj dotiLnu inovaciju usavrJava do nivoa bolj& ekonomski& ili trIiJni& per+ormansi te potencijonalnom kupcu nudi proizvod koji su primereni nji&ovim Ieljama i potrebama.preduzetnik zapravo Leka dok neko drugi na trIiJte izaKe sa nekom nedoraKenom novinom i onda se baca na posao. OsmiJljava i na trIiJte izlazi s proizvodom, usligomili procesom koji primernije zadovoljava kupce, od novine stavara ono Jta kupci Iele i za Jta su sprmni da plate.

11. O70ASNI STRATE;I0U PREDUZETNIJKO; DBUDA P. -rucker na jednom mestu kaIe" %tvaralaLki inovator koristi se uspesima drugi&. %tvaralaLko oponaJanje nije inovacija u obiLajnom u obiLajnom znaLenju reLi. OponaJatelj ne izmiJla neki proizvod ili uskugu, on i& samo usavrJava i postavlja na pravo mesto. %ledbenici strategije stvaralaLkog oponaJanja u srediJte svoje paInje postavljaju trIiJtre i kupca , a manje i& zanima proizvod.dok strategija izvorne inovacije stvara nove potrebe, strategija stvaralaLkog oponaJanja i& zadovoljava. %trategija stvaralaLkog oponaJanja za&teva puno opreza, te&noloJke i trIiJne prilagodljivosti, a najviJe kontinuirann i naporan rad.ovo je strategija sa najmanjim rizikom rilikom zauzimanja vodeMeg ili dominantnog trIiJnog poloIaja. Ovu strategiju nebrojeno puta su primenili japanski preduzetnici protiv amerikanaca. P. -rucker navodi ; loJi& navika koje omoguMavaju koriJMenje preduzetniLkog dIudo-a. 1.. O70ASNITE STRATE;I0U EKO/ODKI2 NIDA %trategija ekoloJki& niJa nije takmiLarska strategija i ne teIi vodeMem ili dominantnom poloIaju na nekom trIiJtu. Ona predpostavlja zauzimanje monopolskog poloIaja na nekom malom proizvodnom, neproizvodnom ili usluInom podruLju tako Jto svoje sledbenike Lini potpuno imunim na konkurenciju. Ovo je najuspeJnija od svi& daosada strategija. P.-rucker razlikuje tri strategije ekoloJki& niJa" #. $. ). strategija naplatnog mesta strategija specijalizovane veJtine strategija specijalizovanog trIiJta

43

44 S&*a&eg%$a #a?la&#og me)&a. Povoljna prilika naplatnog mesta najLeJMe se pojavljuje u razliLitim situacijama nepodudarnosti.ali ova strategija iam svoja ograniLenja a to je da se moIe razviti samo u meri u kojoj se razvijaju +irme i njeni kupci. S&*a&eg%$a )?e'%$al%"ova#%h ve>&%#a. Ova strategija najbolje uspeva u situacijama kada dolazi do stvaranja novi& ekonomski& branJi ili javno usluIni& delatnosti, novog trIiJta. Ona je naje+ikasnija strategija na podruLju novi& te&nologija i novi& trIiJta ui naglom razvoju. 1ajbolji primer za niJe specijalizovani& veJtina nalazimo u automobilskoj industriji. S&*a&eg%$a )?e'%$al%"ova#%h #%>a. Ova strategija je veoma sliLna strategiji specijalizovani& veJtina, s tom razliko sto se ona oslanja na poznavanje nekog trIiJta ili ciljnog trIiJnog segmenta.

ISPIT
PREDUZETNICKI PODU2VAT Preduzetnistvo omogucava stvaranje materijalnog bogatstva,stvaralacke izazove i du&ovna i emotivna zadovoljstva njegovim nosiocima (preduzetnicima! i drugim nosiocima preduzetnickog podu&vata. Preduz.je proces kreiranja neceg novog ,sa dodavanjem vrednosti,ulaganjem potrebnog vremena i napora uz pri&vatanje rizika (+inansijski&,drustveni&,emocionalni&!,a zbog ostvarivanja nagrade u vidu monetarnog i licnog zadovoljstva i nezavisnosti. *ec je o novom nacinu razmisljanja,odlucivanja i delovanja koje je izazvano nekom sansom,zasnovano na liderstvu. Izdvajaju se : vazna aspekta za preduzetnistvo" Kreiranje nove vrednosti,organizacija (ulaganje vremena i napora!,preuzimanje rizika (+inansijski,psi&icki,drustveni!,nagrada (cast!-zadovoljstvo,novac,neizvesnost. Preduzetnicki podu&vat se moze zapoceti na : osnovna nacina" osnivanjem novi& preduzeca (start up!,kupovinom postojeci& biznisa,kupovinom +ransize,kupovinom licence. 'ajednicko za sve vidove poslovanja jeste postojanje jasne poslovne ideje,velike motivacije da se uspe u njenoj realizaciji i posedovanje svog ili tudjeg kapitala tj.sredstava koja su neop&odna da se poslovni podu&vat ostvari. Osnovni koraci u otpocinjanju poslovnog podu&vata su" razraditi ideju,napraviti plan poslovanja (biznis plan!,+ormirati organizaciju (preduzece,radnju,ortakluk!,obezbediti pocetni kapital,ne odustati. Uspe& ne dolazi preko noci i ne treba racunati na bogatstvo u kratkom roku. (reba biti samokritican i uporan,ali i prilagodljiv na za&teve trzista.1e smemo tvrdoglavo insistirati na svojoj ideji ako uocimo da se ona moze popraviti i dovesti nas do jos veceg uspe&a. Oblici poslovanja mogu biti u vidu individualne svojine,partnerstva ili korporativni. Pocetnici su uvek u dilemi oko oblika"postati nekome partner ko vec ima regrutovanu delatnost,kupiti postojecu +irmu,osnovati vlastitu +irmu,kupiti +ransizu,kupiti licencu. Postoje i nacini koji na zalost mnogi koriste"rad na crno,ilegalni biznis,siva ekonomija,sverc,krijumcarenje.Ova mogucnost je necasna,nezakonita i najskuplja. 1ajbolje je zapoceti biznis na jedan od nacina"osnivanje novog biznisa,kupovinom postojeceg biznisa,+ransizom. 1a ove nacine se moze uci u biznis. %vaki od ovi& nacina ima svoje prednosti i nedostatke,a na preduzetniku je da oceni koji je najperspektivniji.

44

4! PREDNOSTI I NEDOSTATCI OSNIVAN0A NOVO; 7IZNISA Osnovne prednosti"mogucnost pozicioniranja biznisa na zeljenoj lokaciji (npr.butik u glavnoj ulici!,+izicki kapaciteti se instaliraju prema de+inisanim ciljevima u okviru biznis plana,mogucnosti inoviranja su mnogo vece,preduzetnik samostalno stvara imidz preduzeca od pocetka,nova +irma se moze osnovati sa relativno malo para. Osnovni nedostatci" visok rizik (novo se nekad tesko probija na trzistu!, potrebno je da prodje dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potrosaca, problem obezbedjivanja sredstava (tradicionalna skepsa i oprez poverilaca!, proces u&odavanja takodje za&teva vreme sto podrazumeva uspostavljanje kanala nabavke, kanala prodaje i kanala kreditni& aranzmana. PREDNOSTI I NEDOSTATCI KUPOVINE POSTO0ECE; 7IZNISA

Kada je rec o kupovini postojeceg biznisa (aukcija,tender!,potrebno je voditi racuna o prednostima i nedostatcima ovog nacina ulaska u poslovni zivot (privatizacija drustvani& preduzeca!. Poslednji& godina je ovo prosirena pojava. Kupovina +irmi na berzi jos nije uzela ma&a,ali i to ce uskoro biti opcija za preduzetnike,da tako udju u biznis. U cilju prikupljanja neop&odni& saznanja moramo naci odgovore na pitanja" kakav je imovinski status +irme koju zelimo da kupimo (dokaz o vlasnistvu +irme,dozvole za rad i rok vaznosti,&ipoteke, !, zasto sadasnji vlasnik prodaje svoj biznis (zbog vise sila,kao sto su bolest ili smrt vlasnika,pad pro+ita,nezainteresovanost naslednika da vodi biznis ! -alje je bitno da postvimo pitanja kao sto su"kakva je sitvacija na trzistu u pogledu prodaje robe ili usluge koje stvara biznis za koji smo zainteresovani, u kakvom je +inansijskom stanju +irma koju zelimo da kupimo (obaveze prema dobavljacima,zaposlenima,drzavi, !,kakva je struktura i kvalitet radne snage, u kakvom su +izickom stanju poslovni kapaciteti,koliko su straktivne lokacije kapaciteta. 1akon dobijanja odgovora na sva ova pitanja donosimo odluku o kupovini preduzeca. Kljucne prednosti kupovine postojeceg biznisa su" trziste-kupovinom biznisa kupujemo postojece kupce, nizak rizik (biznis je vec u&odan!, laksi pristup izvorima +inansiranja (postoji poverenje banaka i drugi& +inansijera!, u&odani kanali nabavke,zaposleni koji ne za&tevaju dodatnu obuku Kljucni nedostatci kupovine postojeceg biznisa" veoma cest razlog prodaje biznisa su upravo razni problemi u poslovanju, kupovinom biznisa nasledjujemo njegov nepovoljan imidz, postojecu organizacionu kulturu nije lako menjati, nema mogucnosti izbora lokacije i gradjevinski& objekata.

VISEZNACNOST CI/0EVA PREDUZETNICKO; PODU2VATA 1ajvazniji +aktor poslovnog uspe&a je dobar tim,a zatim i poslovni model. Ideja se mora poklopiti sa prilikama u okolini i karakteristikama preduzetnika i njegovog tima. 'a stvaranje uspesne +irme neop&odno je okupiti kvalitetne ljude, napraviti nesto sto kupci zele i pri tome potrositi sto manje novca. 'nacaj ciljeva poslovnog podu&vata 1ezavisno od izvora kapitala svaki preduzetnik treba da se pridrzava pravila" treba jasno de+inisati cilj poslovanja-strategija preduzetnistva je nedvosmislena-bez cilja nema ni puta. Ako preduzetnik nema na pocetrku krajnji,dugorocni cilj,bolje da ne rizikuje svoju buducnost. 2ilj je neop&odan kako bi preduzetnik na neki nacin izmerio svoj uspe&. /ecina nji& nerado pise svoje ciljeve i nacine nji&ovog ostvarenja, jer i& to cvrsce obavezuje iu ostvarivanju napisani& ciljeva. Orocnost ciljeva-ciljevi su kratkorocni i dugorocni,a treba i& prilagoditi okolnostima. Preduzetnik u svom poslovnom planu moze imati jednogodisnje,trogodisnje, ciljeve,ali dugorocno +inansijsko resenje nije moguce bez dugorocnog,a ponekad i strateskog cilja. -o cilja vodi mnogo mali& koraka, a svaki preduzetnik treba da postavi sopstvena merila koja vode prema cilju. O

4!

4" benc&marking (procena uspesnosti!-predstavlja metod poredjenja sa najboljima. Ovo je postala te&nika merenja uspesnosti koja doprinosi e+ikasnijem otkrivanju da li se preduzetnik krece prema zeljenom cilju ili treba da izvrsi promene u svojoj poslovnoj strategiji. Ociljevi moraju biti precizni i konkretni-ciljevi moraju biti neelasticni i ostvarivi,ne smeju biti ni previse skromni ni lako ostvarivi jer to dovodi do preduzetnicke tromosti,ali ne smeju biti ni nestvarni. Oni moraju odgovarati radnim sposobnostima,intelektualnom kapacitetu, spremnosti na zrtvu i viziju preduzetnika. Upornost je jedna od glavni& vrlina ali i neprestano preispitivanje i analiziranje zadati& ciljeva. IZVORI EINANSIRAN0A 3icna sredstva preduzetnika i clanova njegove porodice nije dovoljno za ozbiljnije preduzetnicke podu&vate. /ece izvore treba traziti na trzistu kapitala,u bankarskom sektoru. 4alo preduzetnika ima neki obrtni kapital,pa im je novac potreban za brojne namere" kupovinu opreme,materijal za izradu i razvoj svog proizvoda, troskove plata i iznajmljivanje poslovnog prostora. 1ijedan kreditor nece uloziti novac ako ne postoji poslovni plan otplate sa investicionom studijom troskova i realno ostvarljivi& ocekivani& pri&oda. Izvori +inansiranja su" -Krediti-predstavljaju kupovinu robe-novca,ali se za tu robu placa cena upotrebe,a to je kamata. Kamata je osnovni izvor pri&oda banke. Pri +inansiranju necijeg poslovnog podu&vata jedini dokument na osnovu kojeg banka vrsi procenu je poslovni plan zajmotrazioca. Osnove usluge koje su interesantne malim i srednjim preduzecima" -kredit na poslovnom racunu-omogucuje preduzetniku da direktno dobije sredstva (do ugovorenog limita! za +inansiranje obrtni& sredstava. Obicno ima +iVnu kamatu. Osrednjorocni i dugorocni krediti- ove pozajmice se daju u slucaju ulaganja u osnovna sredstva, masine ili prevozna sredstva. Pozajmice su vezane za amortizacioni period +inansirane imovine. %rednjerocni krediti imaju +iVnu kamatu a dugorocni mogu imati i promenljivu. O&ipotekarni krediti-vrsta dugorocni& pozajmicagde je osiguranje banke bazirano na nekretnini. Preduzetnik moze kao osiguranje ponuditi i nekretnine rodbine. Ogarancija banke- banka nudi preduzetniku kako bi ovaj realizovao svoje operativne aktivnosti. 8anke zeli da obezbedi elemente osiguranja kredita kojim ce minimizirati svoj rizik +inansiranja buduceg podu&vata. 2esto osiguranje kredita je &ipoteka na nekretnine u jednakoj ili vecoj vrednosti od visine trazenog kredita. OSTA/I IZVORI EINANSIRAN0A predstavljaju razlicite +inansijske podrske koje se daju u vidu bespovratni& sredstava od strane drzave ili donatora inostrani&. 1ji&ova upotreba se odnosi na sledece ciljeve"obrazovanje preduzetnika pocetnika,razvoj tradicionalni& umetnicki& zanata, ucestvovanja na izlozbama,sajmovima, za novonastale zadruge,za izradu ekoloskog plana proizvodnje. NEEORMA/NI IZVORI EINANSIRAN0A preduzetnistva kao sto su razni partneri,porodica,prijatelji. Kod ovi& vrsta +inansiranja se najcesce razvija prijateljski odnos izmedju preduzetnika i investitora. KPo)lov#% a# $el%-speci+ican vid partnerstva u +inansiranju preduzetnistva je tzv. %peci+ican partner ,gde partner svoja sredstva +inansira u poslovanje , ali nije zainteresovan da aktivno ucestvuje u radu i upravljanju preduzetnickom +irmom u koju ulaze.(akvi partneri se nazivaju poslovni andjeli. 4otivi poslovni& andjela su"ocekivanje +inansijski& dobitaka od buduceg kapitalnog rasta,ukljucenost u neki preduzetnicki podu&vat,zelja za prenosenjem stecenog iskustva vezanog za pokretanje poslovanja. 1akon ostvarenog cilja poslovni andjeli izlaze iz posla i prodaju svoj udeo. /ecina poslovni& andjela zeli ostati anonimna,pa i& je tesko pronaci. Posl.andjeli su bogati pojedinci ili +irme koje su spremne upotrebiti svoje +inansijske resurse radi sticanja udela u preduzecima,rukovodeci se svojim znanjem,iskustvom i interesom i tako pomoci odredjenom preduzecu. 1ajcesce su to penzionisani direktori,uspesni preduzetnici te&noloski& 4"

4# usmerenja,ljudi koji su prodali svoja preduzeca sa ciljem da ulazu i oplodjuju novac u drugim biznisima.1akon pocetne +aze u kojoj su poslovni andjeli pogodniji investitori,kada nastupi potreba za vecim iznosima,na scenu stupaju +ondovi rizicnog kapitala.

EONDOVI RIZICNO; KAPITA/A osnovna karakteristika venture kapitala je da se preduzetnik mora odreci dela svog vlasnistva u korist +onda,a kasnije kada ventura +onda odluci da izadje iz vlasnicke strukture (obicno posle )-< god.! mora imati jasnu ideju kome ce svoj udeo da proda" preduzetniku,trecem licu,ili izlazak na berzu. 'a venture +ond najpovoljnije je da udeo proda preduzetniku jer se tako postize najmanji prinos. Pod venture kapitalom se podrazumevaju delatnosti" +inansiranje ideja,+inansiranje razvoja u nerazvijenim preduzecima,operacije usmerene na promenu vlasnistva. .ondovi rizicnog kapitala se sastoje od institucionalni& investitora ( penzijski& +ondova ili osiguravajuci& kompanjia! i od kapitala veliki& korporacija, sakupljeni& na trzistu kapitala od strane specijalizovani& strucnjaka. (i strucnjaci kupuju udeo u novim preduzecima,pruzajuci im podrsku sa ciljem da se preduzece razvija i raste. .ondovi rizicnog kap.razlikuju ) +aze +inansiranja" -+inansiranje semena-pruza mogucnost istrazivanja,procene i razvoja inicijalnog koncepta pre nego sto ideja dodje u +azu realizacije. O+inasiranje pocetka realPizacije ideja-pruze sa preduzimacima koja su u procesu nastajanja ili su u poslu tek kratko vreme. .inansije sluze za razvoj proizvodaGusluge ili pocetni marketing. O +inansiranje eVpanzije i razvoja-sredstva se dobijaju kada je preduzece u razvoju ili rastu EINANSI0SKA TRZISTA +inansijski berze omogucuju preduzecima da steknu vecu kolicinu dugorocnog kapitala prodajom svoji& deonica spoljnim ulagacima.8erze pruzaju najbolji nacin Preduzetnicima da +inansiraju svoj dalji rast,ali prodajom deonica vlastnik gubi deo kontrole nad preeduzecem.

POVREMENI IZVORI EINANSIRAN0A rec je o speci+icnom ucenju neki& stejk&oldera dobavljaca klijenata i zaposleni&.-obavljaci mogu da +inansiraju operativne aktinovsti novog projekta dajuci materijalnu podrzku,snabdevanje bezplatnog materijala za vreme te&noloskog razvoja ili dajuci preduzetniku razna odlaganja u placanju. Klijenti mogu a+inansirati aktivnosti novog projekta tako sto ce placanje unapred ustvari kreditirati preduzetnika.Klijenti mogu imati poseban interes za neke proizvode pa ce biti spremni da +inansiraju deo te&noloskog razvoja novog proizvoda.'aposleni mogu da ucestvuju takodjeu kapitalu novog preduzeca.1a taj nacin razvijaju dodatnu motivaciju zbog moguce buduce dobiti,ocuvanja proizvodnje i zaposlenosti,svog radnog mesta,jacanje konkurentnosti.

SPORADICNI I E;ZOTICNI IZVORI EINANSIRAN0A su neki nacin obebedjivanja sredstava.*ec je o raznim +inansijskim derivatima.-erivati predstavljaju +inansijske instrumente cije je ocekivano isplativost u buducnosti izvedeno iz vrednosti neceg drugog,sto ne moraju biti samo vrednosni papiri neke korporacije.-erivati omogucavaju e+ikasnije upravljanje rizicima na nacin da se osigura odredjena vrednost u buducnosti,ali isti mogu daljim trgovanjem stvarati i samostalne pro+ite na razlici vrednosti.Oni ogranicavaju rizik ali i veliku ocekivanu dobit ulagaca.Postoje dva oblika derivata"Obicni-se odnose na ugovore o kupovini ili prodaji neke vrednosti u buducnosti a zovu se 4#

4$ +jucersi.Oni predstavljaju ugovore u kupovini ili prodaji u buducnosti ugovorene kolicine i kvaliteta,ugovorene imovine,ugovoreni datum po ugovorenoj ceni koja je odredjena na dan sklapanja ugovora,a koju odredjuje trziste na dan sklapanja ugovora.Opcije su ugovori koji sadrze ugovorno pravo nekoga da kupi ili proda neku vrednost po ugovorenoj ceni u ugovorenoj buducnosti.-eonice su imovina a opcije i +jucersi su obicni ugovori izmedju dve strane.-0gzoticno derivati-su derivati koji se ne mogu stvoriti spajanjem opcija i ugovora unapred.Isplativost egzoticni& derivata je slozena +unkcija vrednosti iz koji& su izvedeni,pa podrazumevaju dobro upucene eVperte i investitore koji su skloni viskom stepenu rizika.

/IZIN; ovaj oblik +inansiranja se zasniva na ideji da je objekat lizinga bolje koristiti tj.iznajmiti nego kupiti.3izing omogucuje korisiniku da neku opremu ili nekretninu dobije na koriscenje na dogovoreno vreme umesto da je kupi.Imamo dva tipa lizinga"+inansijski i operativni.*azlika je u pogledu sticanja vlasnistva nad predmetom lizinga,uslovima odobravanja i nacinu obracunu troskova iznajmljivanja i poreskom tretmanu.-Kod operativnog lizinga predmet iznajmljivanja ostaje u vlasnitsvu davaoca najma (lizing +irme! za citavo vreme njegovog trajanja,ali se po njegovom isteku moze prodati trecim licima./rednost predmeta lizinga se obracunava u neto iznosu ,bez pdv-a,koji se placa u jednakim mesecnim ratama za citavo vreme trajanja najma.(roskovi operativnog lizinga se priznaju kao troskovi poslovanja i umanjuju osnovicu za placanje poreza na dobit.Knjigovodstvena vrednost operativnog lizinga se ne iskazuje u bilansu obaveza cime se ne smanjuje vrednost +irme.Prilikom ugovaranja obavezna je uplata garancije davaocu najma koja se izkazuje u procentu pocetne vrednosti predmeta lizinga.Po isteku lizing ugovora predmetna oprema ili nekretnina se moze zameniti novom.-Kod +inansijkog lizinga predmet koji se iznajmljuje prelazi u potpuno novo vlasnistvo korisnika sa zadnjom otplacenom ratom lizinga.'a citavo trajanje lizinga vodi se u poslovnim knjigama korisinika kao investicja i izkazuje se u sklpou njegovog bilansa zaduzenosti kao obaveza./rednost predmeta lizinga se obracunava u bruto iznosu,sa pdv-om,koji se placa ili u jednakim ratama tokom najma ili kao jendokratni iznos po njegovom zavrsetku.Prednosti lizinga"Uravnotezava +inansijsko opeterecnje,tako sto se rate lizinga otplacaju iz pri&oda koji se ostvarjuju upotrebom predmeta lizinga prema nacelu placaj kako zaradis,-Poreske prednosti-troskovi operativnog lizinga se priznaju u troskove poslova dok se pdv placa u mesecnim ratama--oprinosi likvidnosti,jer korisniku kapital ostaje na raspolaganju za druge investicije ili kao obrtni kapital-Kreditna sposobnost-lizingom se za razliku od kredita poboljsavaju +inansijski indikatori likvidnosti i zaduVenosti-(roskovi i rizi naplate se smanjuju jer se isplata dobavljaca predmeta lizinga vrsi odma&-Po isteku lizinga moguce je postati vlasnik opreme ili zameniti je novom.

EAKTORIN; je posao kratkorocnog +inansiranja izvoznog ili uvoznog posla preko +aktora kao posebne organizacije.Kupci odnosno prodavci se mogu +inansirati posredstvom +aktora pod uslovom da kupac sve porudzbine pre izvrsenja isporuke od strane prodavca mora dati +aktoru na odobrenje i da +aktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupaca pre nego sto preuzme bilo kakvu potrazivanje.Osnovu ovog nacina +inansiranja cini ugovor o +aktoringu.Preduzece koje prodaje svoje potrazivanja zbog &itni& potreba za gotovinom,spremna je da ta potrazivanja prodaje sa odredjenim popustom.Popust zavisi od visine duga,vremena dospeca napalate,stepena rizika i od kolicine rada koji je potrebno uloziti da bi se naplatilo potrazivanje.'a poreduzimanje komercijalnog lizinga i avansiranja placa se posebna naknada.

ERANSIZA

4$

4% +ransizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima,usluganom ili te&nologijom koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i +inansijski samostalni& preduzeca(vlasnika +ransize! i njegovi& pojedinacni& korisnika +ransize,gde vlasnik garantuje svojim korisnicma pravo i namece obavezu da ce voditi posao u skladu sa konceptom +ransize.Privredno zakonodavstvo svake zemlje omogucuje i obavezuje svakog korisnika +ransize u zamenu za +inansijsku kompenzacijuda koristi da zastitno ime vlastnika +ransize za proizvod,uslogu poslovne i te&noloske metode,proceduralni sistem i druga prava na proizvodno ili intelektualno vlasnistvo uz stalno pruzanje pomoci(komercijalne i te&noloske! u okviru +ransiznog ugovora koji se zakljucuje izmedju stranaka.Postoje $ tipa +ransize" -.ransiza distribucije proizvoda-gde kupac +ransize prodaje proizvod koji proizvodi davaoc +ransize,pri cemu kupac +ransize placa u stvari brend tj.a+irmisanu mar.proizvoda. -avalac +ransize daje pravo koriscenje svog trgovackog imena i logotipa ali ne obezbedjuje sistem za poslovanje. -.ransiza poslovnog +ormata-gde kupac +ransize osim prava koriscenja brenda,kupuje i poslovni model tj.te&nologiju poslovanja sto je vaznije od samog brenda,jer ako je nacin poslovanja imovativan,brend se moze samostalno izgraditi. .ransiza je trgovacko udruzivanje u kome se uspesni poslovni koncept,koji uspesno deluje na nekom terenuPkloniraGpresadjuje sa svog maticnog terena na neki drugi,po principuCkljuc u rukeC.%adrzaj +ransize je BknoS &oSC a to znaci skup nepatentirane prakticne in+ormacije koja je rezultat iskustva i porveze od strane vlasnika +ransize pri cemu je on tajan,temeljan i odredjen. B(ajanC-znaci da knoS-&oS- nije opste poznat ili lako dostupanPnije ogranicen u smislu da pojedinacni deo knoS-&oS-a treba biti potpuno nepoznat van posla kojim se bavi vlasnik +ransize. B(emeljanC-znaci da knoS-&oS sadrzi vazne in+ormacije o prodaji proizvoda krajnjim potrosacima,a posebno o prezentaciji proizvoda za prodaju, obradi proizvoda u vezi pruzanja usluga, knoS-&oS mora biti koristan korisnicima +ransize tako da omogucuje korisniku poboljsanje konkurentnosti na dan zakljucenja ugovora. BOdredjenC-znaci da knoS-&oS mora biti opisan na dovoljno razumljiv nacin tako da je moguce proveriti ispunjavaju li se kriterijumi tajnosti i vaznosti,opis knoS-&oS moze biti uzet u +ransizni ugovor ili u posebni dokumenat. .ransiza se sastoji od poslovnog paketa koji sadrzi" marku (brend!P sistem ili knoS-&oSP poslovno iskustvoP stalnu strucnu podrskuP marketingP obukuP prirucnikP robu ili uslugu. Kljucna prednost je koriscenje novca drugi& ljudi za otvaranje novi& poslovnica.

VREDNOSTI I NEDOSTATCI ERASIZIN;A u najrazvijenijim zemljama +ransiza je jedna od najsiri& poslovni& strategija. U %A- na poslovima +ransize radi ukupno #: zaposleni&. U 0vropi je +ransizno poslovanje najrazvijenije u 1emackoj,.rancuskoj i Italiji. Postoji veliki broj prednosti koje pruza +ransiza kao nacin sirenja poslovanja" -tudji novac- prilikom sirenja posla uvek je tesko doci do novca. Ako se u +ransizi tada vam kapital potreban za sirenje posla daje +ransizoprimac OKvali+ikovani i motivisani rukovodeci kadar- tesko je pronaci i zadrzati dobre,iskusne menadzere koji su neop&odni za sirenje poslovanja. 3judi u +ransizi su dobro pripremljeni za poslovanje,a uz to su vrlo motivisani. Ovreme- vreme potrebno da se izgradi uspesan posao na novoj lokaciji ulaze +ransizni primac koji to vreme ulaze u svoj preduzetnicki podu&vat a ujedno i vas projekat. Ojednostavnost+ransizodavcu je interno potrebno samo kompaktna organizacija koja se sastoji od nekoliko visokospecijalizovani& menadzera za razlicite aspekte poslovanja sa kojima se organizacija bavi i nji&ovo pomocno osoblje. %ve je je+tinije nego da vodite poslovnice u vlasnistvu. Oe+ikasnost (pro+itabilnost!poslovnice u +ransizi su bulje vodjene,pa su i e+ikasnije nego poslovnice u vlasnistvu kompanije iz razloga sto je u nji& ulozen kapital,vreme,znanje,a i nekad cela egzistencija +ransizoprimca pa su isti zbog tog motivisani 4%

!& za uspe&. Obrzo sirenje- danas se trziste brzo i cesto menja pa ako ne delujemo brzo u smislu sirenja koncepta,neko drugi ce nas predu&itriti. Posto +ransizodavac koristi tudje resurse i svojim programima obuke obucava druge da nastave njegov poslovni sistem,njegova organizacija ima sposobnost sirenja na nac.i internacionalnom nivou,koristeci min.rizik kapitala i menadzerski& rizika. -anas nema boljeg i brzeg nacina prosirivanja poslocvanja od +ransize ( npr.4c-onalds! Ooptimalna velicina-4AW. pro+it ostvaruje se samo velikim obrtn.U +ransiznom poslovanju je malo prepreka rastu..ransiza nudi mogucnost da imamo &iljadejedin sirom sveta sto nam nijedan model poslovanja ne moze pruziti. -/elika kupovna moc-veliki broj jedinica u +ransizi mogucuju ompaniji da kupuju za citav sistem uz veliku ustedu za sve u lancu.(ime se povecava granica zarada a +ransizoprimcima daje veliku prednost nad konkurencijom.1ijedan +ransizoprimac nema sposobnost ni kapacitet ca pruza usluge sam,dok grupa kao sistem ima.-Osiguranje lokacija-kako sistem +ransize raste,pocinje na trzistu stvarati imidz velicine i uspesnosti./eliki trgovacki centri vole imati poznate,uspesne +ransize u svojim lokalima..ransizodavcu jelakse osigurati dobru lokaciju ,nego sto moze biznis koje mu u +ransizi.--ominacija na trzistu-+ransizni sistem u praVi brzo raste i svojom velicinom i uopsnoscu istiskuje konkurenciju na odredjenom trzistu.*adi zajednickog ulaganja u marketing moze sebi priustiti vecu reklamu na tom trzistu,jer se troskovi dele namedju mnogim jedinicama.Kombinacija viskopro+ilni& lokacija i velikog reklamnog budzeta,predstavlja konkurentsku prednost koju je tesko nadmasiti.

RAZVO0 REK/MANO; MATERI0A/A vecina +ransizodavaca za&tvea od +ransizoprimca da ucestvuju u reklamnoj kampanji na nivou celog lanca.(aj lanac je zajednicko ulaganje kojim se +ransizoprimcima omogucava reklamni materijal najviseg kvaliteta.I to je predmost deljenja troskova medju velikim brojem +ransizoprimaca tako da svi imaju koristi..ransize zaradjuju i na druge nacine".ransizni &onorar(ulazna taksa!,+ransizne tantijeme,prodaja opreme,budzet za marketing,prodaje robe ili uslugePnajamnine,rabati.'bog svega +ransizne kompanije su visoko pro+itabilna preduzeca koja brzo globalizuju trziste.Pored svi& privlacnosti +ransizni biznis nije idealni model,vec ima i neke slabosti.One se ispoljavaju i na strani +ransizoprimaca i na strani davaoca +ransize.#.-u prvom slucaju (+ransizoprimca! imamo " gubitak poslovne autonomije,i preveliku zavisnost od davaoca +ransizePneelasticnost +ransiznog sistemaPpreterano ocekivanja prevelike zarade sto dovodi do veceg broja zainteresovani& koji onda medjusobno konkurisu i tesko ispunjavaju +inansijske obaveze prema davaocu +ransize.$.-na strani davaoca +ransize imamo nedostatke"smanjena mogucnost kontrole svi& primaoca +ransizePproblem obuzdavanja neki& primaoca koji pokusavaju da odstupe od ugovoraPnemogucnost uticanja na zaposljavanje kod primaoca +ransize sto govori o smanjenoj poslovnoj autonomiji.

KONCEPT PRO0EKTA KAO PREDUZETNICKO; PODU2VATA projekt jeCprivremeni podu&vat preduzetu svr&u stvaranja jedinstevnog proizvoda,usluge ili rezultataC.Projekt ima sve elemente preduzetnickog podu&vata koji ce se obaviti u buducnosti,pomocu potrebni& resursa(ljudski&,te&nicki&,+inansijski&! i uz odgovarajuci rizik.*ealizaciju svakog projekta odlikuje velika slozenost,veci broj ucesnika,troskovi,vreme,prostor,odnosno upravljanjePpri cemu je +okus na planiranju i programiranju tj. odredjenju cilja delovanja.Projekt je nesto jedinstveno kreativno,resursno i vremenski ograniceno,veoma neizvesno za razliku od svakodnevnog tekuceg posla.Preduzetnicki podu&vat sadrzi sve te elemente uz to daje ciljno jasno odredjen na pro+it,kao pozitivno +inansijski rezultat citavog podu&vata i da treba da traje sve dok ostvaruje pro+it.Preduzetnicki podu&vat cini niz povezani& projekata(razvoj proizvoda,proizvodnja,lansiranje,prodaja,naplata !koji se kontinuirano odvijaju sve dok ostvaruju pro+it.1ajcesce se razmatruju sledeci projekti u okviru preduzetnickog podu&vata"projekt razvoja ljudski& resusa,projekt uvodjenja nove te&nologije,razvoj novog proizvoda,projekt povecanja izvoza i

!&

!1 konkurentnosti,projekt uvodjenja standarda kvaliteta.Osnovne karakteristike projekta su njegova privremnost,jedinstvenost,i postepenost razrade.%vaki projekt ima svoj odredjeni pocetak i kraj.'avrsetak projekta nastaje kada se ispune ciljevi projekta ili kada postane jasno da se ciljevi tog projekta nece postici.Privremenost-je odredjena privremenom potrebom za projektom,privremenom organizacijom,ogranicenim trajanjem koje moze biti i dugotrajno ali ipak ograniceno.-5edinstvenost je vazno svojstvo projekta.postepenost ujedinjuje privremenost i jedinstvenost projekta.Postepena razrada projekta podrazumeva razvijanje projekta po koracima uz njegovo postepeni rast.Pouzdanost raste razvojem projekta .Projekt predstavlja sled jedinstveni& ,slozeni& i povezani& aktivnosti koje imaju zajednicki cilj koji se mora dovrsiti u odredjnom roku,u okviru budzeta prema odredjenoj speci+ikaciji.%astoji se od niz aktivnosti u koje se izvrsavaju po de+inisanom redosledu./eliki projekti mogu biti podeljeni u podprojekte,koji su takodje projekti za sebe.(ime se ulaksava upravljanje projektima i postizanje nji&ovi& ciljeva.-4edjunarodni standardi kvaliteta de+inisu projekt kao Bniz koordinirani& aktivnosti,sa odredjenim pocetkom i zavrsetkom,vodjeni& za postizanje speci+inog cilja,u ogranicenom troskovima i resursima.Karakteristika projekta su "-projekat je jedinstveni podu&vat ogranicenog obima,-sastoji se od medjusobno zavisni& i povezani& aktivnosti-projekat je uspesno zavrsen tek kada rezultat,proizvod ili usloga postigao trazeni kvalitet,-u projekt su ukljuceni raznovrsni resursi(ljudiski,materijalni!,-projekt se ne sme poistovetiti sa rezultatom,-realizacija projekta ima ogranicenja"vreme trajanja,resurse,velicinu ili obim rezultata-proizvoda ili usluge.-(okom realizacije projekta,razni unutrasnji i spoljni +aktori uticu na promene neki& parametara projekta,a ne mogu se predvideti.-%vaki projekt ima odrednji nivo nesigurnosti tj. postoji odredjeni rizik za ostvarivanje projekta,zbog toga projektom treba upravljati kroz njegov zivotni ciklus.

RIZIK U PREDUZETNISTVU %avremeno poslovanje svuda u svetu karakterisu rastuci rizici razni& vrsta(komercijalni&,ekoloski&,politicki&!.'bog toga se svi subjekti moraju obezbediti da sto lakse prezive nestabilne situacije,ali i osposobiti da sto e+ikasnije iskoriste prilike kojim se u takvim situacijama pruzaju.*izik je koncept koji oznacava moguci negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizilazi iz nekog trenutnok ili buduceg dogadjaja .U svakodnevnoj upotrebiCrizikCse koristi kao sinonim za verovatnocu pojave nekog poslovnog gubitka.1ema niceg u zivotu sto u sebi ne sadrzi odredjenu kolicinu rizika.U poslovnom zivotu se to podrazumeva.Preduzetnici ni ne ocekuju da ce nji&ovi podu&vati i projekti biti oslobodjeni rizika.Pitanje je koji stepen rizika su spremni da pri&vate.*izik ne mora nuzno biti los,sa obzirom da je rizik zajednicka karakteristika za sve projekte.*izici ne mogu biti potpuno eliminisani,ali se mogu mnogi predvideti i njima se moze upravljati u napred.-*izik se odnosi na njegov negativan uticaj na podu&vat.Pod rizikom se podrazumeva mogucnost pojave ne zeljeni& dogadjaja koji otezavaju sprovodjenje podu&vata a karakterisu ga osobine" neizvesnot,potencijalni gubitak i vremenska komponenta.*izik podrazumeva mogucnost nekog oblika gubitka,pa i kada u konacnosti rezultira dobitkom,rizik se posmatra kao gubitak.-*izik podu&vata je kumulativni ucinak neizvesni& dogadjaja koji bi mogli da ozbiljno ugroze ciljeve podu&vata.-*izik nekog dogadjaja ima dve primarne komponente"-verovatnocu nastanka rizicnog dogadjaja,-velicinu njegovog uticaja ako do njega dodje.*izik je +unkcija verovatnoce (3! i uticaja (I!.*izik@+(3,I!. O1epoznavanje buducnosti je okusnica rizika.Pozeljni buduci dogadjaji se nazivaju prilikom,a dok se rizicima misli na ne pozeljne buduce dogadjaje.-*izik je u +unkciji"izlozenosti izvora opasnosti(&azard! i zastite u slucaju pojave opasnosti(sa+eguard!*izik je@.(F,%!.*izik se povecava sa povecanjem izlazenosti izvorima opasnosti,a smanjuje e+ikasnom zastitom od nji&ovi& ne povoljni& uticaja.-a bi se uspesno upravljalo rizima treba poznavati U'*OK0 -O9A-5A50 I 0.0K(0.-*izik se de+inise kao mogucnost trpljenje stete ili gubitka.*izik je mogucnost da se ocekivani pri&odi od ulaganja ne ostvare,jer ce npr. vrednostnim papirima (akicjama!pasti vrednost ili ce se desiti mozda neki gori slucaj (unistenje +izicke imovine usled pozara,rata,itd.!-*izike preduzetnickog podu&vata je ne siguran dogadjaj ili stanje koje moze da ima pozitivan ili negatvian uticaj na bra jedan od ciljeva podu&vata"rokove,troskove,kvalitet,predmet projekta.*izik moze imati jedan ili vise uzroka a njegova pojava

!1

!2 jednu ili vise posledica.*izik se s&vata kao pretnja uspe&u podu&vata,ali i kao prilika za povecanje sansi za uspesnu realizaciju podu&vata.

VRSTE RIZIKA U POS/OVAN0U pod rizikom se podrazumeva verovatnoca nastupa dogadjaja u buducnosti.Upravljanje rizima se temelji i na analizi poslovni& scenarija,kao zamisljeni& varijanti neke buduce situacije koje ce nastati pod uticajem nekog od sledeci& rizika"-rizik likvidnosti je verovatnoca da se u buducem poslovanju nece posedovati dovoljno novca za nesmetano obavljanje poslovnog procesa.1ovcani de+icit je posledica razni& uzroka"kasnjenja naplate potrazivanja od kupaca,povecanje operativni& troskova,itd..-+inansijski rizik- na njega utice strukutra izvora +inansiranja,investicije i vrsta ugovorene kamatne stope.U koliko na trzistu dodje do povecanje kamatne stope obaveza po kreditu ce se povecati,a +inansijki rezultat ce se smanjiti.-0konomski rizik-po zavrsetku investicije iako se poslovanje odvija po planiranom budzetu,postoji opasnost da potraznja za robom ili uslogom nece biti dovoljno za ostvarivanje planirani& novcani& tokova,za vracanje kredita i ostvarivanje planiranog povracaja ulaganja.Ovo se moze dogodti ako" prodajna cena na trzistu prodaje padnePcena sirovine ili nabavljenje robe poraste,smanji se trzisni udeo,smanji se potraznja za proizvodima ili uslugama te vrste i tako se smanjuje verovatnoca ostvarivanja planirani& budzeta./azan element ekonomskog rizika je e+ikasnost poslovonaja.-*izik zavrsetka izgradnje Ose odnosi na mogucnost da investicija nece biti zavrsen au planiranom roku.U monetarnom smisliu podrazumeva povecanj estope in+lacije iznad planirane,nastup neocekivani& dogadjanja izgradnje ne planirano povecanje troskova izgradnje sto dovodi u pitanje ukupnu pro+itabilnost projekta.4anja prodajna cena proizvedeni& proizvoda od planirane i veca cena nabavljene robe takodje dovodi u pitanje pro+itabilnost projekta.U te&nickom smislu se odnosi na te&nicke komponente izgradnje i eksplatacije podu&vata.Uspe& projekta se meri ispunjenjem tri osnovna cilja"dovrsetka podu&vata u planiramo vremenu,u okviru planiranog budzeta,u okviru planiranog kvaliteta.-/alutni rizik-nastaje kada su prilivi ili odlivi denominovani u vise valuta tj. kada su prilivi u jednoj a odlivi u drugoj valuti npr. pri&odi koje ostvaruje podu&vat denominovan u dinarima a obaveze u evrimaPa odnos dinara i evra se promeni tako da za jedan evro treba isplatiti vise dinara,servisiranje duga uz istu prodajnu kolicinu je otezano.*izik se smanjuje tako da se obaveze ugovaraju u istoj valuti u kojoj se ostvaruju pri&odi.-Politciki rizik- je rizik promena odluka i aktivnosti lokalni& i regionalni& vlasti.4oze nastupiti na dva nacina"uvodjenjem novi& ili povecanjem postojeci& poreza i tako povecati poresko opterecenje kupaca proizvoda,povecati trosak inputa ili opterecenje +inansijkog rezultata.0konomski ili valutni rizik moze se pretvoriti u politicki.-Operativni rizikpodrazumeva rizik upravljanja poslovnim podu&vatom od +aze projektovanja,izgradnje,eksploatacije do zavrsetka podu&vata.-*izik osiguranja dozvoljeni& izvora +inansiranja-ovaj rizik se moze opisati kao verovatnoca da ce se u odredjenom roku uspeti osigurati potrebna kolicina izvora +inansiranja,pri&vatljive mogucnosti i cene.Ovaj rizik dolazi do izrazaja kada se radi o sindikatu(grupi! kreditora.-%ocijalni riziciobu&vataju mogucnost promene raspolozenja potrosaca prema odredjenim preduzetnicima ili delatnostima,koja moze nastati na razne nacine(kao posledice delovanja ekoloski& pokreta!.(akva klima moze dovesti do gasenja grupa preduzeca ili grana koje se nisu prilagodile novim trendovima.

KVA/ITET KAO DIMENZI0A POS/OVNO; PODU2VATA kvalitet se razlicito dozivljava i opaza. -o skoro se pod kvalitetom podrazumevao te&nicki kvalitet proizvoda (cvrstoca,trajnost !. Proizvod je trebao da zadovolji odredjene standarde zakonom propisane.4ali procenat neispravni& proizvoda na kraju proizvodnje ili mali broj kvarova tokom upotrebe je bila dovoljna potvrda kvaliteta proizvoda npr.u proizvodnji pre&rambeni& proizvoda neki proizvodjeci smatraju da je zadovoljavanje zakonski& propisa o sastojcima,vrsti i kolicini konzervansa,aditiva dovoljna garancija kvaliteta nji&ovi& proizvoda sto nije dovoljno jer treba voditi racuna i o belancevinama,masnocama,energetskoj vrednosti Kvalitet znaci prilagodljivost,odnosno udovoljavanje

!2

!3 za&tevima kupaca,klijenata. Predstavlja "skup svi& karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na njegovu mogucnost da zadovolji iskazane potrebe i potrebe koje se podrazumevaju. Orijentacija prema kvalitetu predstavljaju sustinske promene u preduzecima iskazane kroz : dimenzije"-napustanje koncepta potrosackog drustva"maVimalni izlaz Omin.vreme i troskovi((ejloristicki prilaz! Opromena koncepta od kratkorocnog ka dugorocnom ostvarenju povecanja pro+ita +irme. OBza kvalitet su odgovorni sviCodgovornost za kvalitet se od menadzmenta ka menadzerima,strucnjacima i svim izvrsiocima kompanije. O (imski rad i odgovornost. O0koloski kvalitet je Bkvalitet svi& kvalitetaC. Ove promene preduzeca imaju za cilj povecan kvalitet proizvoda. Postizanje i odrzavanje visokog nivoa kvaliteta proizvoda i usluga rezultira sledecim ucincima" stvaranje povoljnog imidza preduzetnika i njegovi& proizvoda,usluga,-poboljsanje polozaja konkurentnosti na trzistu,jer povecanje kvaliteta predstavlja dodatnu vrednost proizvodaGusluga,postizanje visi& cena proizvodaGusluga,-opste snizavanje troskova marketinga,-povecanje lojalnosti potrosaca 5edan od temeljni& principa poslovanja postaje Btotalno upravljanje kvalitetomC.%vaki preduzetnik mora imati u vidu da njegova egzistancija zavisi od njegovi& potrosaca,a ne obrnuto.8roj kupaca je sve veci,ali su i sve za&tevniji,pa se kvalitet proizvodaGusluga mora regulisati putem medjunarodni& normi i procedura. O%tandardizacija kao nacin medjunarodnog utvrdjivanja jedinstveni& kriterijuma normiranja i kontrole kvaliteta proizvodaGusluga je jedan od vrlo delotvorni& nacina utvrdjivanja donjeg nivoa kvaliteta na trzistu,dok gornji nivo ne postoji. U cilju standardizacije kvaliteta,uvedene su i norme standarda I%O =>>>,koje predstavljaju jednostavne i logicne za&teve,elemente i smernice koje svaki preduzetnik mora postovati u svom poslovanju. X%tandardi sistema kvaliteta imaju za cilj dobijanje vr&unskog kvaliteta rezultata rada preduzetnika,odnosno uspe&a nji&ovog poslovnog podu&vata. I%O =>>> se odnosi na standardizaciju ponude,nabavke,proveru svi& aktivnosti radni& procesa u proizvodnji i usluznim delatnostima,a I%O=>>> ukljucuje i razvoj.

TLM KONCEPT Potpuno upravljanje kvalitetom ((Y4! nalaze da se kvalitetom moraju baviti svi clanovi organizacije,od top menadzmenta koji koordinira procesom upravljanja,preko poslovodja koji poducavaju i kontrolisu zaposlene do sami& radnika koji planove sprovode u delo. (otalno znaci kvalitet ukljucuju sve clanove i sve aktivnosti u organizaciji. Upravljanje znaci da je kvalitet predmet upravljanja tj.da se njime moze upravljati. Kvalitetom znaci da se kvalitet uskladjuje sa potrebama i za&tevima potrosaca.Polazeci od opsti& principa i kriterijuma koji su standardizovani,tDreba kreirati i sopstveni sistem (Y4 i mora se poci od principa" kvalitetom se moze i treba upravljatiPsvaka organizacija ima korisnike i potrosacePproblem su procesi a ne ljudiPsvaki zaposleni je odgovoran za kvalitetPprobleme treba sprecavati a ne samo ispravljatiPkvalitet se treba meritiPstandard kvaliteta treba da bude bez gresakaPciljevi su bazirani na potrebama a ne dogovaranjuPza poboljsanje kvaliteta bitni du planiranje i organizacijaPmenadzment treba biti ukljucen i prednjaciti. Pitanje kvaliteta nije samo stvar vlasnika,uprave preduzeca ili radnika,vec svi& zajedno. (Y4 mora da zapocne sa razumevanjem potreba potrosaca. 'ajedno sa ostalim in+ormacijama i koriscenjem procesa planiranja,organizacija upravlja svojim aktivnostima i postize svoje ciljeve.. Proces planiranja drzi zajedno sve (Y4 aktivnosti. Organizacije su svesne da kupce mogu zadovoljiti samo ako im konstantno nude proizvode i usluge koje oni traze i kada i& traze i sve to po optimalnoj ceni. Organizacije koriste te&nike upravljanja procesima kako bi ispunili ocekivanja potrosaca. Procesima treba upravljati u cilju nji&ovog poboljsavanja. (o podrazumeva" -de+inisanje procesa,-merenje per+ornansi procesa,-proveru per+ornansi procesa,-otkrivanje mana procesa,analizu problema procesa,-izmene procesa,-merenje e+ekata izmene procesa,-komentare promena od strane poslovodja i korisnika. Organizacija treba da bude svesna da neka karakteristika proizvoda koja je danas znacajna,sutra ne mora da bude zbog cega je potrebno uvesti poboljsanje procesa.'avrsni element (Y4 modela je ucestvovanje jer sav posao realizuju ljudi. 4enadzment i zaposleni deluju zajedno u skladnom okruzenju gde su ljudi uvazavani i postovani. -a bi se postigli rezultati vazno je da svi elementi (Y4 modela cine celinu. Pri implementaciji (Y4 modela vazno je da se ucine sledeci koraci" postavljanje nove strategije, poznavanje potrosaca, prepoznavanje pravi& za&teva potrosaca, koncentrisanje na prevanciju a ne na

!3

!4 ispravljanje, smanjenje skarta, postavljanje strategije konstantnog napredka, poboljsanje procesa, smanjenje varijacija, koriscenje uravnotezenog pristupa, o.primena na sve poslovne +unkcije.

7ITNI E/EMENTI MODE/A TLM 'a uspe& modela (Y4 potebno je obezbediti etiku,integritet,povaranje,usavrsavanje,timski rad,vodjenje,vrenovanje,komunikaciju. 4adjutim temelje (Y4-a cine" etika.integritet,poverenje. Ovaj prikaz kvaliteta ca postati najvaznioja poluga poslovanja i +aktor trzisne konkurencije. (reba razumeti nove uloge menadzera,a posebno menadzera kvaliteta kao elementa poslovnog podu&vata.%a stanovista odnosa prema (Y4 imamo ) osnovne menadzerske orijentacije" -razvojna orijentacija-u njoj se nalaze menadzeri koji su potpuno okrenuti buducnosti i koji (Y4 s&vataju kao sredstvo za podizanje uspesnosti +irme,stavljajuci akcenat na potrosace kao potencijalne ili vec stvarne partnere. O(akticka orijentacija-u njoj su menadzeri koji (Y4 vide sredstvo za zadovoljavanje sadasnji& potreba potrosaca gledajuci u njima samo kupce. O -e+anzivna orij.-u njoj su menadzeri opsednuti potrebom prezivljavanja u tzv.Cneprijateljskom okruzenjuC. Oni su zaokupljeni prosloscu i brigom kako +irmu da zastite od &iroviti& potrosaca koje treba drzati na distanci a ne sa njima saradjivati.

POS/OVNA INTE/I;ENCI0A

%vi preduzetnici kao bitan preduslov moraju da osim dobri& ideja kapitala i drugi& resursa moraju da obezbede i najbolje in+ormacije koje su potrebne za poslovanje. -anasnje poslovanje je vrlo dinamicno i za&teva brzo donosenje odluka koje se baziraju na pravim in+ormacijama(tacnim,pouzdanim,blagovremenim! OKonkurencija postaje sve vise globalna,potrosaci sve za&tevniji i obavesteni (internet!,tako da konkurentska prednost krace traje,proizvodjeci se na razne nacine povezuju,dolazi do saradnje do najzesci& rivala.. 'atko je za svakog preduzetnika vazno da na vreme sazna sta rade konkurenti kako bi mogli na vreme da donesu odgovarajuce odluke o daljem poslovanju. U svetu preduzetnistva i i menadzmenta sa poslednji& godina razvijaju sistemi pribavljanja ovi& bitni& in+ormacija.(i sistemi su poznati kao poslovna inteligencija.Posl.inteligencija preduzetnicima i menadzerima treba da obezbedi konkurentsku prednost koja se moze ostvariti posedovanjem sledeci& in+ormacija"-polozaj +irme u odnosu na konkurenciju,-promeni u ponasanju kupaca i nji&ovoj kupovnoj moci,-promene sklonosti kupaca,-objektivne mogucnosti nase +irme,opste stanje na trzistu,-buduci trendovi te&nologije,-demogra+ske in+ormacije,-ekonomske i investiciopne in+ormacije,-politicka sitvacija,-sta radi konkurencija. Preduzetnik mora proceniti tacnost,relevantnost i pouzdanost in+ormacija,odrediti vaznost svake pojedine in+ormacije i na osnovu nji& doneti odluke. 1i jedan preduzetnik sebi ne moze dozvoliti da bude neobavesten ili sa kasnjenjem saznaje nesto sto se tice njegovog podu&vata. Poslovna inteligencija omogucava poslovnim subjektima potpuno upravljanje in+ormacijama i postizanje vece +leksibilnosti na trzistu. Posl.inteligencija predstavlja proces sakupljanja raspolozivi& i znacajni& eVterni& podataka i nji&ovo pretvaranje u korisne in+ormacije koje pomazu poslovnim korisnicima pri donosenju odluka.

PO0AM I KARAKTERISTIKE POS/OVNE INTE/I;ENCI0E

!4

!! uz pomoc alata posl.int.preduzeca uspesnije povezuju ljude sa nji&ovim poslovanjem,kupcima,dobavljacima i operaterima. Osnovna karakter.alata posl.int.je da omogucava poslovnim korisnicima uvid u ogromnu kolicinu kompleksni& podataka. U alate posl.int.ubarajamo" -Alati za upite-predstavljaju programske pakete koji omogucavaju koriskicima postavljanje upita o matricama ili detaljima o podacima,-Alati za rudarenje podataka-pomocu koji& se sprovodi automatsko pretrazivanje karakteristicni& matrica ili koleracija medju podacima. O%o+tver za multidimenzionalne analize-omogucava korisnicima uvid u podatke sa razliciti& aspekata. Primena koncepta posl.int.omogucava poslovnim sistemima koriscenje samo oni& in+ormacija koje su im u odredjenom vremenu potrebne zz donosenje poslovni& odluka,a iskazane su na nacin koji im najvise odgovara. Ako se koncept primenjuje na pravi nacin smanjuje se kolicina podataka i in+ormacija kojima se zaposleni izlazu u pioslovnim sistemima uz istovremeno povecanje kvaliteta ti& in+ormacija. O9lavna namena koncepta poslovne inteligencije generisanje sto kvalitetniji& in+ormacija potrebni& poslovnim sistemima za donosenje pravi& poslovni& odluka. (ako se jaca pozicija preduzetnika da e+ikasno i e+ektivno menja svoje okruzenje.

KO0E SU OSNOVNE KARAKTERISTIKE MARKE Kretanja na svetskom trzistu svakodnevno potvrdjuju zvacaj prestiza,kvaliteta i ugleda proizvoda koji su presudni cinioci konkurentnosti i opstanka na trzist. 1eko uspe da se odrzi a neko mora da ustupi mesto nekom drug&om. Pored kvaliteta proizvoda,razlog za to je i marka (brend! proizvoda. 4arka (brend! postaje najcenjenija imovina preduzeca.4arka se ranije razvijala kao sredstvo identi+ikacije neki& proizvodaGusluga za koje je proizvodjac dao garanciju za nivo kvaliteta.4arka predstvalja ime,izraz,znak,simbol ili dizajn ili nji&ovu kombinaciju u cilju identi+ikacije robaGusluga jednog ili grupe proizvodjaca i nji&ovoj di+erencijaciji od robe ili usluga konkurenata. Ovaj prilaz sluzi za razlikovanje,identi+ikaciju i zatitu. U potrebi za zastitom pojavljuje se izraz trade mark *(predstavlja registrovanu trgovacku marku!. Ipak ime,dizajn, nije jos uvek brend.4arka se pojavljuje kao odnos medju ljudima,odnos sa potrosacima. 4arka postaje ideja,simbol,obelezje identiteta,jer se u poistovecivanju sa njom moze procenjivati kakvi smo,kakve su nam vrednosti, Proizvod i kategorija su usmereni na potrebe a marka se stvara u glavi potrosaca.Ime i oblik ne znace nista sami po sebi ako se ne uspostavi emocionalna veza sa potrosacem. 1ije dovoljno imati dobru izlozenost,distribuciju,oglasavanje,prezentaciju,ako nema tog emocionalnog linka. 1ije dovoljno potrosacima slati poruke vec se mora uspostaviti dvosmerni tok kojim ce komunicirati sa markom. 4ora se stvarati njen identitet a bez toga ostaje samo proizvod za koji se opredeljuje poredjenjem cena koja je kod nepoznati& marki delotvorna kada je niza bar )>Z od poznati& marki.0mocionalnost je postala najveci adut lojalnosti marki i njene di+erencijacije a pogotovu kada su dva proizvoda vrlo slicna ili cak ista (pivo!. Potrosaci vremenom pocinju da se vezuju za odredjene proizvodeGusluge. Oni prema njima osecaju odredjenu vrstu emocionalnosti,pa ce svojoj marki oprostiti ako ona neko vreme zaostane u inovacijama. %a vremena na vreme treba proveriti stepen te lojalnosti jer se dugorocne vrednosti grade na navikama potrosaca i nji&ovoj lojalnosti prema marki. 0mocionalni link je glavni generator dodatne vrednosti marke. 4arka je cenjenija kada je osim prepoznavanja izrazena i posebnost,lojalnost,a iznad svega emocionalna povezanost koja moze uticati na kulturu grupe ili cak populacije. %avremene marke su postale deo kulture i svakodnevice.

ZNACA0 7RENDIRAN0A U 7IZNISU U savremenuo pristupu de+iniciji i ulozi marke,sve se vise upotrebljava izraz brand kojim se izrazava dinamican odnos prema potrosacima,a trgovacka marka (trade mark! se vezuje za klasicnu identi+ikaciju prema obelezjima. Iz izraza brand dolazi branding koji govori o stvaranju marke koju ce potrosaci pri&vatiti,postati im bliska na osnovu di+erencirani& obelezja i obecanja u koja se oni moraju uveriti,kao i u nji&ovu superiornost i prikladnost za nji&ov zivotni stil,kupovnu moc i status,svet sa kojim ce se poistovecivati. U preduzecima takva superiorna marka i proizvod donose dodatne vrednosti. *adi se o

!!

!" izgradnji vrednosti marke (brand e[uitD! koja postaje sve vaznija stavka u bilansu stanja uspesni& preduzeca. Koncept brndiranja se ne odnosi samo na proizvode i usluge. 1jime mogu biti obu&vaceni i ljudi,mesta,institucije koje daju potrosacima argumente koji su za nji& relevantni,koji se ukrstaju sa nji&ovim potrebama,,zeljama,navikama,stilom zivota. Ono sto cini marku je njen emocionalni odnos,ali i njena kulturna relevantnost. 4arka se gradi kao odnos sa ljudima ali ujedno i kao lojalnost klijenata i potrosaca. 0mocionalnost oprasta +unkcionalno zaostajanje do odredjene granice pa se od aktuelne marke stalno traze inovacije koje joj daju konkurentsku prednost i jedinstvenost. 1pr. 1ike mora predvoditi u trendovima i inovativnosti .(o potrosaci ocekuju,ako posustanu neko vreme ce im se to tolerisati,ali moreju da budu uvek pri vr&u u inovacijama. Oni koli ne menjaju recepturu (piva! moraju naci cvrst emocionalni izvor,stvoriti dozivljaj koji se odnosi na citav socijalni sklop. 4noge kompanije angazuju institucije za istrazivanje marketinga radi merenja zrdavlja marki u zelji da saznaju vrednost marke.(a vrednost je rezultat ulaganja u marku i moralo bi uci u bilans kao dragocena imovina preduzeca. 4edjunarodni knjigovodstveni standardi preporucuju da se vrednost marke kao imovina stavi u bilans stanja narocito ako je stacana kupovinom preduzeca. /rednost se ne amortizuje vec se menja vremenom. 'dravlje marke je povecanje vrednosti marke na trzistu. 4arka predstavlja imovinu iz koje se dugorocno generise dobit,pri&od,rast i razvoj. 4arka se stvara u glavi potrosaca i to je jedna od glavni& svr&a marketinga. Ono sto potrosaci misle o marki,kako je dozivljavaju,to predstavlja vrednost za njene vlasnike. /rednost marke se odredjuje na osnovu elemenata koji znace odnos sa potrosacima" svesnost o marki,u kojoj meri i& ona privlaci i kako su joj oni lojalni. (o se ogleda u cinjenici da potrosaci bezuslovno kupuju odredjenu marku proizvoda,cak i kada njegova cena poraste svakom preduzetniku se stalno poveca vernost potrosaca prema svojim markama proizvoda,jer tako dugorocnije ostvaruje jak krug stalni& potrosaca. Obezbedjuje konkurentski polozaj i stvara povoljnu trzisnu poziciju.

POS/OVNO PRE;OVARAN0E Pregovaranje kontrolisani komunikacijski proces sa ciljem resavanja sukoba interesa dveju ili vise razumni& pregovaracki& strana. Ako jedna strana ne moze blokirati postizanje ciljeva druge strane tada nije rec o pregovaranju. %matra se da je za is&od pregovora presudno kakav smo utisak ostavili u prvi& )> sekundi. 2inioci pregovaranja su" predmet(sadrzaj!pregovora,ucesnici u razlicitim ulogama(kupacprodavac,investitor-izvodjac,vlasnik-menadzer,uprava-strajkaci!,cilj koji se zeli postici,ambijent(prostor!u kojem se pregovori vode,opste klime(atmos+ere! U zavisnosti od toka o cemu se pregovara treba uvek planirati pregovaracki po&od,naoruzati se srgumentima,podacima,pa i smicalicama ali ne treba biti nepopustljiv po svaku cenu da rezultat pregovora bude po nasoj volji,jer to vodi neuspe&u pregovora. Pregovori se smatraju uspesnim samo kada su obe pregovaracke strane zadovoljne is&odom. (reba primeniti strategiju u kojoj su jasno razdvojeni ciljevi koji se zele postici od pojedinosti koje se mogu zrtvovati suprotnoj strani u skladu sa nacelom Buvek spreman pri&avtiti kompromisC %vaki iskusni pregovarac zna da svoje ciljeve i mogucnosti i tako odredjuje svoja ocekivanja. Pregovaranja nije nametanje svoje volje nego niti je cilj iskljucivo ispunjenje vlastiti& ciljeva. Osnovni cilj pregovaranja treba da bude zajednicki dogovor. %amo saradnjom i kompromisom se moze doci do zakljucka pri&vatljivog za sve ucesnike pregovaranja. Pregovaranje je umetnost prilagodjavanja,umetnost davanja da bi se dobilo vise.*adi postizanja cilja potrebno je napustiti razna predubedjenja koja se odnose na pol,rasu,nacionalnost,imovinsko stanje,versko,politicko i drugo pripadanjemjer to moze da ogranici nase mogucnosti lakse komunikacije sa sagovornicima. Ka cilju nas mogu dovesti samo racionalni pristupi i elasticnost. %vi ljudi imaju neke svoje psi&oloske i mentalne karakteristike(urodjene ili stecene!koje i& cine vise ili manje podesnim za uspesno pregovaranje. Postojeci ljudski resursi su reslnost svake organizacije i to se ne moze preko noci promeniti,ali je to donekle moguce na duzi rok. %ve ljude kao pregovarace mozemo podeliti na < psi&oloski& tipova"-ominantni pregovaraci-su oni koji nastoje da dominiraju pregovorima.Koriste grubu taktiku,skloni su zapovedanju,pate od kompleksa in+eriornosti,pobijaju tudje argumente galamom.1ji&ovo pregovaranje se u stvari svodi na nagovaranje. O0kstrovertni pregovaraci-imaju slican pristup kao dominantni,ali su povrsniji,nastoje da brzim i kratkim pregovorima ostvare samo svoje ciljeve,pridaju veliku paznju ugledu i !"

!# materijalnom okruzenju. OIntrovertni pregovaraci-se ne poveravaju jer nemaju poverenja ni u koga,oni retko pristaju na pregovore ,jeko tesko se otvaraju pa im treba posvetiti vise vremena i strpljenja. O1evinasca-su ugodni,pristojni pregovaraci,izgledaju kao da bi sve ucinili samo da se pregovor okonca u miru. Ali ako pregovor traje vise od ; min.naisli ste na opasnog pregovaraca koji stvara osecaj da ce pristati na sve,a u stvari vas je doveo u podredjeni polozaj.U pregovoru sa njima bicete svesni da ste postigli sta ste zeleli,ali cete znati da je dogovor vise odgovarao njima. O9lumci-su pregovaraci koji koriste sve vrste glume. Izgleda da im je vaznije da sve dobro izgleda,+orma,nego sam is&od pregovora,ali drazi su im nji&ovi ciljevi od +orme. O.ilozo+i-nji& prepoznajemo po nepredvidivosti. 2as su za nesto,a cas protiv necega. Izgledaju kao da ne znaju sta &oce,ali oni odlicno znaju sta &oce. O2uvari-su konzervativni pregovaraci,zdravog razuma,veruju u tredicionalne vrednosti. 1ji&ov cilj je da rezultat pregovora bude pozitivan,da obe strane budu zadovoljne i no vole nagovaranje. MO7IN; je speci+ican oblik ponasanja na radnom mestu u kojem se+ ili kolege zlostavljaju i ponizavaju drugu osobu sa ciljem da ugroze njen ugled i dostojanstvo,sto na kraju dovodi do ugrozenog +izickog i psi&ickog zdravlja zrtve.(egobe na koje se ugrozeni na poslu zale su bezvoljnost,povlacenje u sebe,glavobolja i povisen krvni pritisak. 'bog stra&a od posledica,ugrozena zaposlena lica se najcesce plase da potraze pomoc od nadlezni& u svojoj +irmi. Kada psi&icki problemi dostignu vr&unac,jedino resenje je odlazak kod psi&ijatra. Aktivnosti maltretiranja su ceste,najmanje jednom nedeljno,a traju naj manje 6 meseci i duze. Postoji veliki broj aktivnosti,u kojim zaposleni mogu biti izlozeni nekoj vrsti zlostavljanja" -napadi na mogucnost adekvatnog komuniciranja-nadredjeni ili kolege ogranicavaju mogucnost izrazavanja zrtve,zrtva se prekida u razgovoru,izbegavaju se pogledi,ne primecuju se znakovi(npr.dizanje ruke!. O1apadi na mogucnost odrazavanja socijalni& odnosa-zrtva se stalno izoluje,niko joj se ne obraca,svi se ponasaju kao da zrtva ne postoji,zrtva je premestena u kancelariju daleko od kolega,ne poziva se na zajednicke sastanke. O1apadi na licnu reputaciju-izmisljanje prica o zrtvi i njegovom privatnom zivotuPogovaranjePismevanjePnegativni komentari licni& karakteristika zrtve. O1apadi na kvalitet pro+esionalne sitvacije-stalne kritike i ptigovori,vredjanjaPpreterana kontrola,stalna kaznjavanja i niska ocena radaPoduzimaju se sredstva za rad(kompjuteri,tele+oni ! O1apadi na zdravlje-zrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narusavaju njeno zdravlje,ne dopustaju godisnji odmori i slobodni dani,preti se +izickim napadima,zrtva se seVualno zlostavlja 4obing je daleko vise odpovremeni& kon+likata i kancelarijski& svadja. 2ilj mobinga je da se zaposleni prisili da napusti radno mesto i tako ekonomski jos vise degradira. *adna sredina u kojoj prevladava ovakvo pionasanje se prepoznaje na osnovu odlika" takmicarska sredina sa kultom karijerizma,strogo &ijerar&ijska struktura,naglasena briga o ekonomskoj dobiti umesto medjuljudskim odnosima,nedostatak medjusobnog postovanja i nedostatak pro+esionalnosti. VRSTE MO7IN;A s obzirom na smer skcija mobing delimo na"vertikalni i &orizontalni. /ert,mobing se odnosi na sitvacije u kojima-pretpostavljani zlostavlja jednog podredjenog radnika,-pretp.zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne unisti citavu grup(strateskimobing!,-jedna grupa radnika (podredjeni&! zlostevlja jednog pretpostavljenog. Foriz.mobing se javlja izmedju radnika koji su u jednakom polozaju u &ijerar&ijskoj organizaciji. Osecaj ugrozenosti,ljubomora i zavist mogu podstaci zelju da se eliminise neki kolega,pogotovu ako postoji uverenje da takva aktivnost vodi napretku u karijeri. ZRTVE MO7IN;A zrtva psi&ickog zlostavljanja moze postati bilo koji zaposleni bez obzira na zivotnu dob,pol,izgled,socijalni status,stepen obrazovanja. 'rtva moze postati svako,cak i sposoban,besprekoran,strucan,vredan i svestan pojedinac.4edjutim,sto je nizi polozaj u organizacijskoj strukturi,to je veca mogucnost iskustva zrtve mobinga. Karakteristicne zrtve mobinga su"postenjacine-osobe koje su uocile i prijavile neku nepravilnost u radu Otelesni invalidi,-+izicki &endikepirani ljudi,-mlade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom-

!#

!$ osobe koje traze vise samostalnosti u radu ilo bolje uslove rada.-osobe koje nakon godine besprekornog poslovanja traze priznavanja polozaja na poslu i povecanje plate,-tzv.te&noloski visak radne snage koji ce uskoro dobiti otkaz,-pripadnici razni& manjinski& grupa"razlicite religije,rezl.etnicke grupe,razl.pola,ekscentricne osobe,bolesne osobe,ljudi razlicite seVualne orijentacije 3judi koji duze vreme trpa bilo kakav vid ugrozavanja na poslu posle odredjenog vremena provalaze neki ventil za te +rustracije. /erovatno ce takva osoba pokusati da isprazni negativna osecanja u krugu svoje porodice,cesto se desava da takva osoba posle izvesnog vremena postaje i sama nasilnik u porodici.Posledice mobinga u porodici ne zavise smo od intenziteta pritiska koji osoba trpiPvec i od toga koliki znacaj ona pridaje svom pro+esionalnom zivotu. Kolateralne zrtve mobinga su upravo porodice oni& ljudi koji se bave vrlo prestiznim zanimanjem. EAZE MO7IN;A # nereseni sukob medju saradnicima koji narusava medjuljudske odnose.,$-prisutna agresija prerasta u psi&oteror.'rtva gubi svoje pro+esionalno i ljudsko dostojanstvo,posinje se osecati manje vrednomPu radnom okruzenju gube oslonac,ugled,pravo glasa )-obelezena i stalno zlostavljana osoba postaje dezurni krivac za sve propuste i neuspa&a kolektiva :-zrtve u Bborbi za opstanakCpojavljuje se sindrom izgaranja na poslu ;nakon visegodisnjeg terorisanja zrtve obolevaju od &ronicni& bolesti,napustaju posao ili pocine samoubistvo. %indrom sagorevanja na poslu se odnosi na dugotrajnu izlozenost stresu,koji je prouzrokovan prirodom posla koji obavljamo(lekar,psi&olog,studija,policajac!,dok moralno zlostavljanje proizilazi iz poremeceni& medjusobni& odnosa i nedostatka komunikacije medju zaposlenima. 'naci %%1P su" osecaj iscrpljenosti,gubitak osecaja licne urednosti,negativizan vezan za sebe i ciljeve preduzeca,cinizam,pesimizam,srdzba,sumnjicavost,cesti sukobi,agresivni ispadi i povecana upotreba alko&ola,duvana,lekova kao i glavobolja,teskoce disanja,spavanje.

ZAKONI O PSI2ICKOM Z/OSTAV/0AN0U psi&icko zlostavljanje je zakonski kaznjivo u mnogim evropskim drzavama,a najbolje zakone nalazimo u svedskoj,1orveskoj,.rancuskoj,%vajcarskoj.U propisima ovi& zemalja psi&icki zlostavljac mober je krivicno odgovoran a zrtva moze traziti odstetu za nanesenu biolosku stetu-ministarstvo sa zaposlavanje i socijalne poslove 0U je odrzalo sastanak o psi&ickom zlostavljanju. *aspravljalo se o ucestalosti mobingu u zemljama slanicama unije i naglasila se potreba za de+inisanjem zajednicki& zakona koji bi omogucili prevenciju mobinga. X4obing u srbiji je dostigao razmere epidemije. %rbija nema zakon u toj oblasti. %rbija mora da ispuni direktivu 0U ida odgovarajuce zakone ugradi sankcije protiv mobinga. KORUPCI0A rec korupcija dolazi od latinskog Bcon-rumpereC-slomiti,razbitiPsto ukazuje na razbijanje odredjene celine,nekog reda,sto znaci prekid korektne drustvana veze i odnosa. Korupcija se ne tice samo odnosa gradjana sa javnim vlastima,nego i odnosa izmedju sami& gradjana u svakom poslu. Korupcija je pojava kod koje se uz pomoc obecanja,nudjenja koristi ili novca navodi drugu osobu koja ima neku odgovornost ili ovlascenje da deluje protivno pravu i svojoj duznosti.Korupcije ima najvise u javnoj s+eri koja se odnosi na drzavu i javne ustanove,ali je ima ui u privatnoj s+eriP privatnim proizvodnim i usluznim delatnostima (trgovini, sportu,medijima, umetnosti,civilnom drustvu ! Okod javne korupcije neki javni sluzbenik ili izabrani predstavnik (gradonacelnik,ministar! u privatnom interesu raspolaze ovlascenjima ili sredstvima koja nisu njegova vec javna (drzavna!. %vaka korupcija ukljucuje $ strane"necasnog sluzbenika i necasnog gradjanina. Korupcija ugrozava mnoge odnose,javne poslove i privatne postupke. 2esto se pojavljuje u poslovima"jevne nabavke i konkursaPkod dodeljivanja razliciti& prava,dozvolaPpri placanju poreza,carina i kazniPpri pruzanju zdravstveni& usluga,pri zaposljavanju.(e poslove nesavesni sluzbenik prodaje onome ko na nji& nema pravo ili predanostPumesto da i& dodeljuje besplatno onoma ko ima pravo na nji&.Umesto da postupaju u opstam interesu u skladu sa zakonom,javni sluzbenici mimo zakona i propisa u vlastitom interesu !$

!% prodaju ono sto ne smeju prodavati nego bi trebali svesno dodeljivati. Korupcija je ostvarivanje licne koristi na stetu drustvene. Korupcija je nezakonita radnja u kojoj potkupitelj nudi mat. Ili nematerijalna dobra da bi uticao na odredjenu odluku javnog karaktera. Korup.je nezakonita trgovina u kojoj prodavac stvalja na prodaju ovlascenja koja su mu drugi poverili i tako krsi zakon.%a druge strane kupac protivzakonito pokusva postici nesto sto nije mogao na posten nacin,jer nije imao prava na to.Kor.je zloupotreba javne sluzbe u svr&u licne koristi.1eki od uzroka korupcije u tranzicijskim zemljama su" odnos prema zajednickom i drustvenom kao tudjem,zelja bivsi& komunisticki& kadrova da zadrze vlast i povlastice,raspad drustvenog vlasnistva tokom privatizacije,nejasna i cesto protivrecna pravna pravila i rupe u zakonu,previse pravni& pravila(&iper regulacija!nepostojanje javnog mnjenja i njegove nadzorne uloge, nepostojanje tradicije postovanja pravni& normi,nepostojanje otvorenot trzista kao mere i regulatora konkutrencije,nepostojanje protivmonopolskig& zakona.-U razvijenim demokratskim zemljama postoje okolnosti koje pogoduju korupciji"-globalizacija ekonomije i internacionalizacija +inansijskog trzista,-pojava novi& proizvoda koji& ranije nije bilo na trzistu,privatizacija neki& javni& sluzbi,-decentralizacija koja u javne poslove uvlaci veci broj ljudi nego ranije,+inansiranje politicki& stranaka i izborni& kampanja. Korupcija donosi brojne posledice"ekonomske,drustvene,kulturne,politicke. O0konomske su korupcija sprecava nacionalno investiranje,usporava razvoj i ogranicava trgovinu,dovodi do rasipnickog koriscenja jevnog budzeta,sodstice sivu ekonomiju, --rustvene posledice-korupcija povecava siromastvo,pogadja slabe i nezasticenje,povecava nejednakost gradjana,podstice organizovani kriminal,koci napredak jer legitimise individualno prisvajanje javni& dobara. OKulturne posledice-najteze jer deluju dugorocno na +ormiranje izopacenog i nemoralnog stila ponasanja koji pruza los primer potomstvu. Korupcija obes&rabruje preduzetnike koji zele posteno raditi. OPoliticke posledice-korupcija unistava poverenje izmedju gradjana i politicara koji bi trebalo pravedno i jednako zastupati sve gradjane i osigurati nji&ovu slobodu i jednakost.(reba izgraditi isacuvati autoritet pravne drzave i ideju jednakosti svi& gradjana pred zakonom (reba uklanjati sve uzroke korupcije. Uspesna antikorupcijska borba treba da za&vati ; podrucja"-politicku odgovornost,-jacanje drzavni& institucija(parlamenta,sudstva,vlade i javne uprave!,-ucestvovanje civilnog drustva u javnom zivotu i uloga medija u javnim poslovima,-stvaranje uspesnog privatnog sektora privrede,-re+orma javne uprave. Potrebno je i edukovanje najsire javnosti i medijska kampanja u cilju jacanja osecanja javnosti na pojavu korupcije kako u privredu tako i u svim javnim sluzbama(obrazovanju,zdravstvu,upravi,policiji !

1.

KO0A SU DVA OSNOVNA NAJINA OR;ANIZOVAN0A 7IZNISAA

U pravnom smislu svaki biznis moIe da se organizuje na dva osnovna naLina" .. De-%#%>%&e ?o$am ?*e +"eCa, O)#ov#e ,a*a,&e*%)&%,e ?*e +"eCa #. Kao individualni vlasniLki podu&vat i kao $. Prevredno druJtvo koje moIe da ima sledMe naLine prevne +orme" O- ortaLko druJtvo, Kkomanditno druJtvo, -OO i A- (kompanije, korporacije! koje moIe biti otvorenog i zatvorenog tipa.

Osnovni organizacioni oblik predvrednog Iivota u modernoj trIiJnoj prevredi je preduzeMe. Kao osnovni privredni subjekt i kao pravno lice preduzeMe ima osnovnu ciljnu +unkciju- sticanje i masimiziranje pro+ita. PreduzeMe obavlja +unkciju od opJteg druJtvenog interesa. Osnovna misija preduzeMa kao organizacijonog entiteta jeste da tras+ormise inpute (+aktore proizvodnje! u autpute (proizvode i usluge!. Ono se osniva, deluje i razvija uvke u nekom konkretnom ekonomskom, pravnom i uopJte kulturnom okruIenju. -ve vrste preduzeMa" druJtva lica i druJtva kapitala. %vako od ovi& !%

"& +ormi organizuje privredne aktivnosti ima prednosti i ograniLenja. 1ajviJe je uLesnika u druJtvu kapitala, mada je ukupna ekonomska snaga mali& i srednji& statistiLki gledano veMa. 1. O?%>%&e &"v. Vla)#%@,a ?*e +"eCa

Kod vlasniLkog preduzeMa postoji samo jedan vlasnik preduzeMa koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. .uni cilja upravljanja i prisvajanja pro+ita su sjedinjene u istom licu. Prednostu su da vlasnik zadrIava punu vlasniLku i poslovnu kontrolu nad preduzeMem i da se ova preduzeMa relativno brzo i lako osnivaju. /lasnik je takoKe naposredno nagarKen za liLnu inicijativu, preduzimljivost i uspeJnost u poslovanju. 4ane, vlasnik teJko dolazi do novog kapitala neop&odnog za proJirivanje privredne aktivnosti, /lasnici zajmovnog kapitala nemaju kontrolu nad njegovom upotrebom i zato za&tevaju relativno visoke garancije (&ipoteke, razne uloge ! /lasnik neograniLeno odgovara svoj svom imovinom za obaveze preduzeMa. 3. D&a $e o*&a,l+, % ,a,o -+#,'%o#%>e

U ovom obliku dolazi do udruIivanja imovine viJe pojedinaLni& lica koji saglasno donose poslovne odluke, upravljaju preduzeMem i dele pro+it. Predmet udruIivanja osim novca mogu biti" stvari, prava, rad ili usluge, Jto se sve obraLnava i izraIava u novcu. Ovaj oblik preduzeMa omoguMava +ormiranje veMe mase kapitala, koji nije dovoljan za +inansiranje aktivnosti veMi& razmera. Ortaci donose odlike zajedno sto predstavlja dug i mukotrpan proces. Ortaci neograniLeno i solidarno odgovaraju svojom liLnom imovinom za obaveze preduzeMa. Prednosti O-, veMi izbor talenata, veLi ulog novca, lakoMa osnovanja, moguMe poreske olakJice 1edostaci neograniLena odogovornost, pomanjkanje kontinuiteta, teJkoMa prenosa vlasniJtva, razmirice .

4. -ruJtva kapita" -OO i A-

Ko$e o<l%,e *+>&va ,a?%&ala ?o"#a$e&e

AD (,o*?o*a'%$a! je najrazvijeniji oblik kapitalistiLkog preduzetnistava. 5edan od pravni& oblika privrednog druJtva, ima brojne prednosti u odnosu na druge pravne oblike privredni& druJtava. Korporacija je uspela otkloniti sve slabosti ortaLki& druJtava, posebno one koje se odnose na rizik, buduMi da u sluLaju bankrota korporacije vlasnik deonica gubi samo Jto je uloIio. Korporacija kao druJtvo kapitala do sredstava za osnovanje i poslovanje dolazi izdavanjem deonica (akcija! 1ovLani iznos potreban za osnivanje i rad korporacije zove se osnovna glavnica, koja se deli na odreKene broj deonica. -eonice se nalaze u rukama deoniLara (akcionara!, vlasnika korporacije. Korporacija je jedan od najsavrJeniji& oblika prikupljanja kapitala. -ividenda predstavlja udelo akcionara u dobiti akcionarskog drustva. DOO mogu osnivati +iziLka i pravna lica koji odgovaraju za obaveze druJtva do visine svoji& uloga. Ovaj vidi registracije veoma je Lest kod nas i veoma je pogodan za mala preduzeMa koje mogu osnovati jedno ili viJe lica. Ulozi ne moraju biti jednaki i mogu se sastojati iz novca, stvari i materijalni& prava. -ruJtvo odgovara celokupnom uloIenom imovinom za obaveze druJtva. -OO je takvo druJtvo u kome svaki od ulagaLa uLestvuje sa odreKenim ulogom. Oni potpuno slobodno mogu da prenose uloge izmeKu sebe ako Iele da i& prodaju nekom licu izvan druJtva, ostali Llanovi imaj pravo preLe kupovine.

5.

D&a $e hol %#g *+>&vo

Folding druJtvo je pravni subjekt koji trajno uLestvuje u vlasniJtvu drugi&, pravna samostalnost preduzeMa. U Jirem znaLenju to je druJtvo koje je u druga druJtva uloIilo svoj kapital, tako da drIi sve ili veMinu deonica "&

"1 tj. Udela ti& druJtava, Jto mu omoguMava da upravlja njima i stiLe pro+it. U uIem smislu &olding je druJtvo Lija sse osnovna poslovna delatnost sastoji u osnivanju, +inansiranju i upravljanju drugim druJtvima. %ediJte takvi& &olding druJtava je najLeJMe u tzv. Poreskim oazama tj. -rIavama (sejJelska ostrva,andora, luksemburg! koje ima pruIa poreske olakJice. U poslovnim +inansijama &olding druJtvo oznaLava druJtvo koje je osnovano sa svr&om investiranja u vrednosne papire drugi& druJtava i odrIavanja nadzora nad tim druJtvima. Ako se &olidng .druJtvom, ako druJtvo ima druge delatnosti toje meJovito &olding druJtvo.

6.

Za *+ge: v*)&e, o)#ova@% ?*e #o)& % #e o)&a'%

'adruge ne pripadaju u +ormalnom smislu u mali biznis ali su po mnogim obeleIjima njemu veoma sliLne. U 0vropi predstavljaju veoma popularan naLin pokretanja razni& preduzetniLki& inicijativa. Kao poslovne organizacije one se osnivaju u dva osnovna tipa" proizvodne i potroJaLke, sa velikim brojem modaliteta. Posebno se smatra vaInim osnivanje zemljoradniLki& zadruga kao vaInog instrumenta obnove naJe poljoprivrede i sela. 'adruga je dobrovoljno udruIivanje zadrugara u kojem svaki Llan uLestvuje neposredno i koje zajedniLkim poslovanjem po naLelu uzajamne pomoMi, odnosno solidarnosti, unapredjuje i Jtiti svoj ekonomski i drugi po+esionanli interes. 'asniva se i na sledeMim principipa" dobrovoljnost i otvoreno Llanstvo, demokratsko upravljanje, ekonomska saradnja Llanova, autonomija i nezavisnost, briga o zajedniJtvu . 'adruge imaju dugu tradiciju u %rbiji. 'adruge Line druJtvo koja se +ormiraju udruIivanjem Llanova. 'adrugar je +iziLko lice koje u celosti ili delimiLno posluje preko zadruge, on je lice koje preko zadruge prodaje svoje proizvode. 'adruga kao oblik udruIivanja nudi najveMu stabilnost i sigurnost proizvodjaLu. Uloga zadruge je otkup i osiguranje plasamna proizvoda poljoprivredni& proizvoda.

8.

D&a )+ ?o)#ov#% %#,+<a&o*%

Prelazak sa planse ekonomije na trIiJnu, suJtina ovo& procesa je razvoj preduzetniJtva. 'naLajna +aza je osnivanje poslovne in+rastrukture da bi se stimulisao razvoj preduzetniJtava. /aIan element te in+rastrukture su poslovni inkubatori. Inkubatori su startni podsticajni podu&vati Lija je svr&a razvoj drugi& kompanija. Inkubatori imaju cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzeMa potrebnim resursima da bi se poveMale nji&ove poslvne Janse za uspe&. Inkubatori su poslovne organizacije koje ubrzavaju i pomaIu proces stvaranja novi& uspeJni& preduzeMa, naroLito u poLetnim +azama nji&ovog razvoja i tako doprinose smanjenju stope smrtnosti novi& preduzetniLki& podu&vata.

9.

Mala ?*e +"eCa: ,a*a,&e*%)&%,e, v*)&e, ?*e #o)&%, #e o)&a'%

Postoje dva kriterijuma za klasi+ikaciju mali& preduzeMa" prvi kriterijum je kvantitativni i tu se polazi od bilansa uspe&a, obima pri&oda i broja zaposleni&. -rugi kriterijum je kriterijum osnivanja preduzeMa pri Memu se posamtraju dve osnovne grupe mali& i srednji& preduzeMa. Osnivanje prve grupe potaknuto je Liniocima na strani ponude, dok drugu grupu Line preduzeMa Lije osnivanje je potaknuto Linjenicom na strani traInje. 4ala preduzeMa osnvama pod uticajem ponude prestavlja osnovu osnovu za reltivno nekvalitetan razvoj. Ovakva preduzeMa su neuspe& privrede neke zemlje i javljaju se u dobu recesije. Kao osnovni motiv za osnivanje preduzeMa novodi se nezaposlenost, Jto treba da bude posledica, a ne uzrok nji&ovog osnivanja. Primarni cilj osnivanje malog preduzeMa treba da bude neka dobra poslovna ideja. (reMi kriterijum mali& preduzeMa Lini zapravo grupu kvalitativni& kriterijuma kao Jto su" oblik vlasniJtva, kvalitet organizacijske strukture, adaptabilnost poslovnog programa.

"1

"2

1:.

Z#a@a$ Ev*o?),e ?ovel$e o mal%m ?*e +"eC%ma

U mnogim vaInim dokumentima 0U Lesto se ponvalja stav da su mala preduzeMa baziLni oslnonac evropske privrede. %matra se da su glavni izvor zaposlenja, i da u njima nastaju mnoge poslovne ideje, a u najnovijim nastajanjima 0vrope da poveMa svoju konkuretnost Lije se zalaganje za uvedjenje nove ekonomije. 4ala preduzeMa su najosetljivija su na promene u poslovnom okruIenju. Posebno i& pogadja preterana birokratija, smatra se da Me medju prvima doIivet procvata kad se ukinu birokratske prepreke ili uvede sistem nagradjivanja uspeJnosti.

Za)&o $e ?o)lov#% ?la# va"a# ?*e +"e&#%',% ala&A -Poslovno planiranje pa tako I izrada poslovog plana, deo je sire problematike planiranja. Planiranje je aktivnost koja ukljucuje donosenje odluka o ciljevima, sredstvima, ponasanjima I rezultatima. Ono uvek podrazumeva izbor izmedju vise alternativa. 'bog stalni& promena u poslovnom okruzenju u kojem obavljamo biznis, planiranje se ne zavrsava donosejnem plana jer njega stvarna vrednost lezi u njegovom sprovodjenju. %ve zamke koje se ticu poslovnog planiranja mogu se otkloniti ako mozemo da odgovorimo na sledeca pitanja" -da li su ciljevi usaglaseni sa misijom -da li smo izdvojili nase glavne vrednosti -da li smo spremni da se suocimo s mogucim iznenadjenjima -da li smo identi+ikovali nase kupceGpotrosace I drugo.

(reba naglasiti da je poslovni plan najvazniji korak u realizaciji poslovne ideje, to je pocetni korak od kog zavisi dosta toga u buducnosti. 4oze nam pomoci da otkrijemo kakve poslovne korake treba da ucinimo. (akodje, predstavlja sistematski prikaz planirani& ciljeva I aktivnosti preduzetnika u odredjenom periodu. 8iznis plan je dokument u kome je de+inisana nasa poslovna ideja I nacini njene realizciji. Osnovna +unkcija biznis plana jeste dobijanje neop&odni& +inansijski& sredstava.

Ko )+ )ve mog+'% ,o*%)#%'% ?o)lovo#og ?la#aA Postoji veliki broj moguci& korisnika biznis plana" Preduzece O na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju poslovanja, postavlja ciljeve. 8anke I ostale +inansijske org. O na osnovu njega procenjuju koliko smo sposobni da zapocnemo I vodimo posao. 4enadzment tim O radi pracenja realizacije, kontrole I razumevanja buduci& akcija kompanije. 'aposleni - da bi razumeli sta se od nji& ocekuje.

"2

"3 %trateski partneri O da bi procenili da li se nase ideje poklapaju sa nji&ovim planovima I misijom. 8iznis plan moze da ima vise zadataka odjednom ali I da de+inise sve +aze poslovanja I u kaze na eventualne nedostatke. 'ato prilikom izrade biznis plana treba voditi racuna o tome ko sve to moze da procita te iz tog razloga on treba da bude citljiv, napisan razumnim jezikom I bez koriscenja zargona, jer cesto od toga moze da zavisi da li ce osoba koja ga cita (npr. Investitor! 'eleti da stupi u dalju saradnju sa nama.

Da l% mo"emo )am% a +*a %mo )vo$ ?o)lov#% ?la#A Odgovor na ovo pitanje je da, mozemo,a uz pomoc nekoliko saveta evo I kako mozemo to da izvedemo. 4ada se stice utisak da poslovni plan veoma komplikovan dokument I da ga mogu napisati samo eksperti, to nije u potpunosti tacno. 4noge kvalitetne I uspesno realizovane planove su upravo napisali sami preduzetnici. 2ak je I veoma korisno da svoj prvi biznis plan uradimo potpuno sami, sa osnovnim podacima, projekcijama I procenama a zatim ga +inalizirati uz pomoc strucnjaka. Potrebno je samo malo odvaznosti I upornosti I spremnost da se uci na greskama. Potrebno je samo da koristimo brojne izvore pomoci koji su tu pored nas, u lliteraturi, na internetu, u raznim dokumentima mozemo nesto I sami da zapisujemo pa da I to iskoristimo. 4noge od ti& stvari posle mozemo I da odbacimo. Upravo u tom procesu mi sprovodimo svojevrstan \\brainstorming\\, a mi sami postajemo sve jaci, inventivnijii rigorozniji.. 1akon toga treba sve podatke da oblikujemo u smislen tekst. (ako da imamoo sve uslove da nappisemo prvu verziju plana. U drugoj +azi pocinjemo da razmisljamo kao advokat I prikupljamo dokaze u korist naseg plana. U sledecoj +azi preporucljivo je poceti sastavljati +ormalne +inansijske proracune I predvidjanja. Ako te podatke unapred pripremimo mnogo je verovatniji da ce brojke I proracuni koje dobijemo biti realni I ici u korist naseg plana. 1a samom kraju treba povesti racuna da izbegnemo veoma cestu gresku, a to je da obavezno svoj plan nekoliko puta procitamo kako bi izbegli pravopisne I gramaticke greske, vizuelno doterali tekst I otklonili sve nelogicnosti. Kako nam plan ne bi ostao nedovrsen treba da postavimo rok koji ne smemo ignorisati.

O)#ov#a )&*+,&+*a ?o)lov#og ?la#a:

Uvodne in+ormacije" #.naslovna strana $.sumarni sazetak ).sadrzaj "3

"4 Opis posla" #.opis proizvoda ili uslluge $.analiza trzista I marketinska strategija"O trziste O konkurencija -marketinski plano 4enadzment" - menadzemnt tim -pomocno osoblje - predpostavke buduci& potreba za osoblje -planovi za trening (edukacija! osoblja -plateGbudzet-rezime Operativne procedure"- poslovni prostor -oprema -radno vreme -planovi in+ormacione te&noligije -knjigovodstvoGracunovostvo -vremenski raspored dana Pravni za&tevi .inansijski podaci .inansijski za&tevi Operativni pro+it I gubitak Izjava o protoku gotovine 'avrsni racu Analiza prelomne tacke

S&a )+ ,l$+'#% eleme#&% )+ma*#og )a"e&,a %umarni sazetak jedan je od najkraci& delova poslovnog plana, ali I najvazniji deo plana. Pocinje na drugoj stranici, I na jasan I koncizan nacin predstavlja osnovne in+ormacije u vezi biznisa. Ako investitor procita sazetak I bude impresioniran, imace pozitivan stav kada nastavi da cita ostatak plana. U suprotnom, ako sazetak nije dovnoljno dobar investitor moze odustati od ideje o poslovnoj saradnji bez da procita ostatak teksta. Iako se nalazi na pocetku plana, sumarni sazetak se pise nakon sto zavrsimo ceo plan, iz prostog razloga sto ona treba u kratkim crtama da oslikava ceo plan.

"4

"! Iako je vazno da u sumarnom sazetku predstavimo nas biznis jedinstvenim, ipak postoje neki kljucni elementi koje mora da sadrzi" ? ? ? ? ? ? ? ? ? Koji proizvod ili uslugu nudi org. Koja je vizija biznisa ili org. Koje je ciljno trziste Ko su konkurenti Kakva +inansijska podrska treba org. %ta ce investitori dobiti zauzvrat za svoju investiciju Koji deo razvoja biznisa ce podrzati +inansiranje Kada ce preduzece biti pro+itabilno Koji je operativni vremenski tok (kratkorocni I dugorocni!

OPIS POS/A(7IZNISAG KO0IM ZE/IMO DA SE 7AVIMO Ovaj deo pretstavlja srI poslovnog plana u kojem naJa poslovna ideja detaljno opisana, u nekim poslovnim planovima ovo poglavlje se moIe nazvati i Uopis poslaU. Ovo je mesto u kojem Memo u potpunusti opisati naJ poslovni plan tako da bismo Litaocu prodali ideju.

1.1.1. O?%) #a>eg ?*o%"vo a %l% +)l+ge

Ovo je prva stavka koju moramo opisati u naJem biznis planu. (reba da odgovorimo na pitanje UKakvoj se vrsti biznisa bavimo]U pri odgovaranju na to pitanje treba Litaocu da pruIimao Jto bolje objaJnjenje. Kada odgovorimo na to pitanje treba se sastati sa svojim menadIerima ili poslovnim partnerima da bi smo odgovorili na sledeMa pitanja koja Me zanimati naJeg Litaoca. #.#.#.#. Rta je naJa konkurenska prednost] Kada imamo konkurensku prednost tada nam je lakJe da se takmiLimo na trIiJtu. Ali i druge stvari mogu da nam pomognu u tome" ? ? 1aJ biznis je jedini proizvoKaL odreKenog proizvoda ili usluge (posebno ako biznis ima patent!. 1aJ biznis moIe ponuditi uslugu po mnogo niIoj ceni nego ostali konkurenti.

? 1aJ biznis je napravio poboljJanja na postojaMem proizvodu ili usluzi na naLin koji nijedan od konkurenata nije koristio. ? 1aJ biznis je jedan jedini u regionu.

"!

""

(akoKe treba da odgovorimo i na sledeMa pitanja" ? ? ? ? ? Rta mi nudimo Jto drugi nemaju] 'aJto smo mi bolji od drugi&] -a li je to sliLno bilo Lemu Jto se trenutno nudi] -a li smo napravili neke vaIne izmene ili poboljJanja na starim proizvodima ili uslugama] Kakve Me koristi imati potroJaL od ti& poboljJanja]

Ove stavke treba da Litaoca uvere da taj biznis moIe e+ektivno da se takmiLi sa konkurencijom, u cilju stvaranja pro+ita i opstanka u poslu. #.#.#.$. 'aJto je potreban ovaj proizvod ili usluga] 1aJ biznis je moIda stvorio zadivljujuMi proizvod ili uslugu ali je to upotpunusti beskorisno ako ga potroJaLi ne koriste. U pret&odnom poglavlju smo se bavili Jta mi moIemo da ponudimo kupcima, sada Litaocu treba da objasnimo zaJto kupci treba da koriste naJ proizvod ili uslugu, i to treba da uradimo na zaista ubedljiv naLin. #.#.#.). Kako i zaJto smo o+ormili menaKment tim naJe organizacije] (reba ukratko opisati istoriju menaKment tima u inicijalnom delu biznis plana, tako da Litalac ima u vidu ko je od poLetka osnivanja i Lije su ideje. (reba da se pripremi pun opis menaKment tima i kratak opis vodeMi& menaKera u tom timu , to jest u nekoliko reLenica da opiJemo iskustvo menaKment tima.

#.#.#.:. 1a koji naLin Memo proizvesti svoj proizvod ili uslugu] Qitaocu treba da objasnimo proces proizvodnje, prodaje i ponude proizvoda ili usluge. (reba imati u vidu da je velika razlika u proizvodu ili usluzi. 1aJ glavni cilj jeste da ubedimo Litaoca da mi razumemo operativnu proceduru potrebnu za prenoJenje naJi& ideja sa papira u stvarnost. +ako #emo da proizvedemo svoj proizvod, Ako proizvodimo neki proizvod na primer opisaMemo ceo postupak proizvodnj ekoristeMi jasne termine tako da Litalac ili bilo ko ko Lita moIe da razume postupak proizvodnje. U pisanju proizvodnje proizvoda treba navesti sve elemente" dizajn proizvoda, koji materijal je potreban za proizvodnju (potrebno je navesti kako i odakle nabavljamo materijal!, proces i planove struLnog tima koji je uLestvovao u procesu planiranja, planove za kontrolu proizvoda, proces pakovanja i na kraju proces distribucije. PoIeljno je uvrstiti i dijagrame i slike tog proizvoda u proizvodnji. +ako prodati svoj proizvod, (reba objasniti na koji naLin Memo prodati svoj proizvod, koje Memo metode za prodaju koristiti, kome Memo taj proizvod da prodajemo. +ako #emo nudit- usluge,

""

"# Ukoliko se bavimo stvaranjem uslugama u ovom delu Memo opisati naJe te&nike za nuKenje ti& usluga. 1aJ cilj je da Litaoca ubedimo da smo svesni koliki broj ljudi je potreban da se ta usluga pruIi i koje vreme je za to potrebno, takoKe treba navesti i same korake u procesu obezbeKivanja usluge.

&.&.&.5. .a koji na in se posao razvio i promenuo, Ako naJ poslovni plan opisuje i planove za proJirenje postojaMeg biznisa ili promenu pravca promene organizacije koja veM postoji, vaIno je napomenuti +aktore koji su se promenuli u poslu ili u seredini. &.&.&.!. +oji su vai poslovni ciljevi, (reba da znamo koji su naJi ciljevi. (reba da sa naJim menaKerima sastavimo prioritetan plan naJeg rada. Kasije taj plan treba da napiJemo za Litaoca ali u saIetom obliku. &.&.&.". /okacija poslovnog podu*vata (reba napisati lokaciju naJe poslovne ideje tako Jto Memo odgovoriti na sledeMa potanja" ? ? ? ? ? 'aJto smo izabrali ovu lokaciju] -ali je lokacija u strateJki vaInom regionu] -a li moIe sluIiti kaoe+ektivno mesto] -a li je cena pri&vatljiva u odnosu na mesto gde se posao moIe obaviti] -a li je in+rastrukturaodabranog mesta odgovarajuMa]

Ovo Me LitaLu pokazati kojiki je naJ uticaj na taj region i dali smo mi sa naJim planom preuzali tu lokaciju od nekog ili kako utiLemo naJim poslom na odreKenu zajednizu.

KljuLni elementi u opisu proizvodaGusluge

? ? ? ? ? ? ? ?

Koju vrstu proizvoda ili usluge Me biznis ponuditi] Koja je naJa prednost u odnosu na druge konkurente] 'aJto je ova usluga ili proizvod potreban] Kada, gde i zaJto je naJ organizacioni tim menaKera +ormitan] 'aJto je uopJte bio +ormiran] 1a koji naMin se posao razvio i promenio] Koji su naJi poslovni ciljevi] 1a koji naLin smo odabrali naJu poslovnu lokaciju]

"#

"$

1.1... A#al%"a &*B%>&a % ma*,e&%#>,a )&*a&eg%$a

PoJto smo opisali svoj posao moramo da opiJemo i" ? ? ? (rIiJte na kojem Ielimo da pristupimo. Konkurenciju na trIiJtu. 4arketinJki plan koji Memo koristiti na trIiJtu tako da postanemo deo tog trIiJta.

&.&.).&. 0rite %ada je potrebno opisati naJe buduMe kupce. U tome ce nam pomoMi sledeMi Linioci" Opis potreba trIiJta ? ? Ke su potrebe naJi& korisnika] Koji proizvodi ili usluge nisu trenutno na raspolaganju u naJoj sredini]

? Koji su proizvodi ili usluge raspoloIive u naJoj sredini, ali su slabo dizajnirane, ili su preskupe ili je do nji& teJko doMi ili kupiti i&]

Ovo su pitanja koja mogu da nam pomognu da odredimo trIiJte na koje bi mi trebalo da poslujemo. Ali naj vaInije pitanje koje treba da postavimo jeste"Ukoje proizvode i usluge bismo liLno Ieleli da imamo na raspolaganju]U isto tako ovo moIe biti poLetak u razvijanju neke poslovne ideje. Opis svog cliljnog trIiJta (a bismo odredili naJe trIiJte moramo znati koga saLinjava, to jest naJa ciljna populacija koja Me koristiti naJ proizvod. 4oguMe trIiJte saLinjavaju" ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? 4uJkarci G Iene -eca (ispod #$ godina! 4ladi ljudi (#)-#7 godina! %tariji ljudiGpenzioneri Pojedinci Gkompanije 8ogati ljudi 3jidi sa zdravstvenim potrebama ili onesposobljeni %tudentiGKaci %portisti Ostali

"$

"%

/eliLina i izvodljivost trIiJta (reba da obavimo istraIivanja koja Me da utvrde koliko je poslovno trIiJte na koje poslujemo ili Memo poslovati. (akoKe treba da ispitamo kakva je izvodljivost naJeg poslovnog plana na tom trIiJtu. Podaci koje domijemo treba da budu pouzdani, Jto su naJi podaci pouzdaniju to je bolji naJ poslovni plan. Kako naJ proizvod moIe zadovoljiti potrebe trIiJta Kada smo objasnili korisnike naJi& proizvoda treba da objasnimo kako Ma naJ proizvod da zadovlolji potrebe trIiJta. U $-: reLenice treba da ubedimo Litaoca da je naJ posao u poziciji da ima prednost nad potrebama trIiJta. %ta su kljucni elementi u opisu proizvodaGusluge] o ovom problemu vec je dosta receno, a sada je potrebno razmisliti o karkteristikama koje ce navesti ljude da kupe nas proizvod ili uslugu. 'bog toga je bitno pozabaviti se nekim pitanjima vezanima za proizvod ili uslugu" - da li je nas proizvod sezonski] -da li je to neop&odan proizvod ili luksuz] -da li nas proizvod moze biti zamenjen drugim] Ce#a: sama cena nije samo jos jedan element koji se treba razmotriti, vec moze biti I deo marketinskog plana. (reba razmisliti o sledecim pitanjima prilikom odr. 2ene" -da li nasa cena utice na vrednost proizvodaGusluge -da li je nasa cena konkurentna] -da li je nasa cena primamljiva potencijalnim korisnicima] -da li imamo cenovnik] -da li cemo nuditi snizenje cena ukoliko korisnik bude zainteresovan za vecu kolicinu proizvodaGusluga] Obezbedjivanje"proizvodi moraju biti proizvedeni I distribuirani tako da budemo sigurni da ce i& ljudi kupiti. Ovo mozemo uraditi na sled. 1acin, otvoriti svoju radnju ili da napravimo ugovor sa nekim radnjama koje ce prodavati nas proizvod. Proizvodi mogu biti distribuirani kroz postojecu mrezu za distribuciju, da se prodaju preko kataloga, (/, radia ili interneta. Iz tog razloga je potrebno u obzir uzeti sl. Pitanja" -gde ljudi mogu kupiti nas proizvod] -kako cemo privuci nove klijente] -koje usluge distribucije su dostupne u nasem regionu] S&a#ov#%)&vo:sada cemo razmotriti razlicite nacine na osnovu koji& ce razliciti ljudi da"

"%

#& -koriste nas proizvod -nauce o nasem prroizvodu -kupe nas proizvod. P*omo'%$a/*e,lam%*a#$e: veoma je bitno razmotriti I isplanirati strategiju promocije I reklamiranja koji su usko povezani sa istim ciljem-privlacenje korisnika ka nasem proizvoduGusluzi. Postoji sirok spektar nacina na koje mozemo reklamirati nas posao" novineGstampani oglasi, televizija, radio oglasavanje, posteri, Seb stranice potrebno je odabrati najbolje metode za promovisanje I reklamiranje da bi smo sto bolje privuklu paznju nasi& klijenata.

Kljucni elementi trzista ? ? ? ? ? ? ? ? Opis trzista I trzisne privrede Opis naseg ciljnog proizvoda Opis velicine trzista Analiza izvodljivosti na trzistu Opis direktne I indirektne konkurencije Opis bilo koje nase prednosti Opis marketinski& planova zasnovani& na proizvodu, ceni, promociji, proviziji I populaciji Opis nasi& reklamni& I promocioni& planova

Kljucni elementi opisa menadzmenta ? ? ? ? Opis strategije ljudski& resursa Opis glavnog osoblja u menadzment timu Opis relevantnog pomocnog osoblja *azmotriti I resiti eventualne slabosti osoblja

#&

#1 ? ? ? Ocekivane potrebe osoblja u buducnosti I planova osoblja Planovi za obucavanje osoblja PlateGsazetak bene+icija

4enadzmentGvodjstvo" ljudi su centar svakog biznisa, menadzmet tim predstavlja vazan +aktor za bilo kog potenccijalnog investitora. 1as poslovni plan treba imati u sebi nekoliko +aktora koji se ticu strategije osoblja" ? ? ? ? ? 4enadzment tim Pomocno osoblje Ocekivane potrebe osoblja u budocnosti I planovi zaposljavanja Planovi za obucavanje osoblja PlateGbene+icije sazetak

1enadzment tim2 U poslovni plan treba da unesemo osnovne in+. /ezane za iskustvo I proslost svakog clana naseg trenutnog menadzment tima. Opisacemo nji&ova radna iskustva, kao I nji&ove odgovornosti I zaduzenja u poslu. Kompletna biogra+ijaG2/, svakog clana. 3omocno osoblje2 Ukoliko postoji pomocno osoblje sa vaznim vestinama takva in+. 4oze pojacati I sam plan. U poslovni plan je dovoljno da se ukljuci sazetak in+. A kompletnu biogra+iju uvstiti kao prilog. 4cekivane potrebe osoblja u buducnosti 5 planovi zaposljavanja2 4akoliko bili svesni jacine svog menadzmenta oni ipak imaju I neke slabe strane. 4ozda nemamo iskusnog racunovodju, ili nam mozda osoblje nema iskustva u vodjenju itd. U poslovnom planu ovo je najbolje navesti u poglavlju gde nudimo resenja za ove slabe strane. 3lanovi za obucavanje osoblja2 Opis planova za obucavanje osoblja nije obavezan u poslovnom planu. Ukoliko postoje takvi planovi to je korisno pomenuti. 3late6beneficije sazetak2 %azetak nasi& planova vezani& za naknade za nase osoblje, ukljucujuci plate I ostale bene+icije, treba pomenuti u poslovnom planu, jer ovakve in+. 4ogu biti vazne donatorima.

#1

#2 Kl$+'#% eleme#&% o?e*a&%v#e ?*o'e +*e ? ? ? ? ? ? Opis lokacije I prostorije mesta gde nameravamo otvoriti biznis Pregled planova za kupovinu opreme, kao I planovi za njeno odrzavanje 1aznaciti vreme delovanja Pregled planova za in+ormaticku te&nologiju Pregled planova za vodjenje knjigovodstva I racunovodstva Projektovan vremenski raspored

H U poglavlju u kom se nalaze operativne procedure treba opisati citaocu na koji nacin mozemo voditi posao. 3okacijaGprostorije" poslovni prostor je veoma vazna stavka za uspesno obavljanje buduceg posla. U poslovnom planu potrebno je opisati prednosti I mane nase lokacije. Oprema" potrebno je opisati I navesti svu opremu koja ce nam biti potrebna u poslu. *adno vreme"treba opisati radno vreme naseg delovanja.

Planovi za uvodjenje in+ormacione te&nologije (I(!" Kako I( postaju sve vazniji deo naseg svakodnevnog zivota, isto tako je vazno da u nasem poslovanju raspolazemo sa I(. KnjigovodstvoGracunovodstvo"Ukratko treba opisati planove vezane za vodjenje knjigovodstva I racunovodstva kroz kombinovanje vodjenja knjiga na kopjuteru kao I u pisanoj verziji. /remenski raspored"/eoma je bitno pomenuti I ovaj deo u nasem poslovnom planu kako bi citaoc razumeo nase dugorocne I kratkorocne planove.

Nave %&e ,l$+'#e eleme#&e ?*av#%h "ah&eva: ? ? ? ? ? 1avesti poslovne-organizacione za&teve za registraciju 1aznaciti relevantne regulacije uvozGizvoza 1aznaciti bankarske opcije I planove 1aznaciti razumevanje relevantni& poreski& zakona 1aznaciti bilo koje za&teve za osiguranje ili dozvolu

O<$a)#%&% )m%)ao I )&*+,&+*+ "av*)#og *a'+#a: Izjave o zavrsnom racunu ukazuju na poslovnu sveukupnu +inan. %ituaciju. Ovaj dokument se zove zavrsni racun jer ukupna imovina kompanije mora biti jednaka ukupnom iznosu kapitala koji kompanija poseduje. Koncept"

#2

#3 7ta" zavrsni racun daje sliku +in. 'dravlja biznisa, sumirajuci ukupnu imovinu I obaveze 8asto2da bi se dobio sazetak +inansijskog statusa biznisa +ako"koriscenjem sled. .ormule" Imovina@obaveze A neto vrednost

Imovina" je sve ono sto biznis poseduje, a sto ima novcanu vrednost. Imovina ukljucuje"gotovinu, deonice, obligacije, inventar, racuni koji ce biti placeni biznisu, unapred placeni troskovi. 'aduzenja"su dugovi biznisa. Ona ukljucuju" racuni koje biznis treba da plati, porezi koji ce se platiti, troskovi ucinjeni do datog datuma I kreditne obaveze. 1eto vrednost" je ukupno pravo nad imovinom biznisa. Ona je originalna investicija vlasnika, kao I pro+it I gubici koji se javljaju u biznisu. 1eto vrednost@imovina O zaduzenja

A#al%"a ?*elom#e &a',e: Ova analiza je bazirana na proracunu ukupnog +iksiranog budzeta, prodajnoj ceni, kao I varijabilnog troska. /azno je proracunati analizu tacke preloma zato sto ce nam ona dati in+. Koliko moramo prodati proizvodaGusluga da bismo pokrili svoje troskove Koncept" 7ta2 analiza pokazuje ukupni broj jedinica koje moraju biti prodate po odr. 2eni kako bi pokrili svoj ukupni +iksni trosak 8asto2 ova analiza je korisna u odr. 2iljeva prodaje po jedinici ili u odredjivanju varijabilne cene u cilju pokrivanja +iksni& troskova +ako2 koriscenjem sl. .ormule (acka preloma @ ukupni +iksni tr.Gprodajna cena po jedinici O varijabilni trosak Kl$+'#% eleme#&% + -%#a#)%$),om ?la#+: ? ? ? ? ? ? Odrediti svoje troskove Odrediti svoj pri&od Odrediti svoj pocetni budzet 1aznaciti svoje +in. 'a&teve Ukljuciti operativni dobitak I gubitak Ukljuciti izjave vezane za protok novca u kesu #3

#4 ? ? Ukljuciti izjve o trenutnom stanju Ukljuciti analizu prelomne tacke U 'em+ $e "#a'a$ o<*e ?*e"e#&a'%$e ?o)lov#og ?la#aA 'ainteresovani investitori mogu od nas da traze da im prezentiramo svoj poslovni plan. (o znaci da smo pronasli zainteresovane citaoce koji zele da saznaju nesto vise o nama. (o je dobra prilika da predstavimo sebe kao I svoj menadzment tim. %aveti vezani za prezentaciju"
? ? ? ? ? ? ? Uraditi plan za dodavanje priloga 'amolicemo svog kolegu ili partnera da ponovo pregleda plan pre nego ga posaljemo investitorima Obraticemo paznju na pravopis Odabrati pro+esionalna I jasna slova, kao I jasan oblik za razumevanje Koristiti pro+esionalni printer za stampanje I povez Odabrati ciljnu grupu za distribuciju plana 8iti spreman za drzanje prezentacije

DRZAVA I 7IZNIS -rzava je svoje delovanje uvek bazirala na cvrstom oslanjanju na realne izvore materijalnog i drustvenog bogatstva i do&odka tako sto je ucestvovala u ni&ovom stvaranju i trosenju. Ona je to cinila preko razliciti& institucija,organa,me&anizama i pravni& normi,+ormirajuci odredjeni red stvari,poredak koji ima teznju da se otudji od oni& kojima treba da sluzi,a to su gradjani,a medju njima i preduzetnici i svi akteri privrednog zivota. -rzava je potrebna privredi jer bes nje nebi imala realne izvore moci,tako da je nuzno naci balans izmedju realizacije drzava-biznis. MISI0A DRZAVE U 7IZNISU ogleda se u stvaranju sto bolji& uslova za poslovanje svima koji su za to spremni i imaju poslovnu ideju,visoku motivaciju makar bili i bez kapitala. -rzava treba da ostvari nekoliko kljucni& ciljeva u sklopu podrske biznisu,a to su"jacanje konkurentnosti svi& privredni& subjekata,ravnomeran regionalni razvoj,podizanje kvaliteta preduzetnicke in+rastrukture,obrazovanje 'a preduzetnike,smanjenje administrativni& prepreka,jacanje preduzetnicke klime u drustvu i elektronsko poslovanje. -rzava Dtreba da podstice,pospesuje,olaksava i pomaze svim subjektima koji doprinose opstim ciljevima ekonomije kao sto su"rast drustvenog bogatstva,rast zaposljavanja,povecanje produktivnosti i izvoza,te&noloska modernizacija i nivo obrazovanja. 4odeli drzavnog podsticanja preduzetnistvu" najvise sto drzava mora i moza da ucini je da obezbedi pravnu sigurnost za svakoga svog gradjanina,pa i za svakog poslovnog coveka tj.preduzetnika koji trazi slobodu i sigurnost ulaganja. Ona mora unapredi i olaksa svoje administrativne procedure,da razvije pravican poreski sistam i da stane na stranDu svakog invetora i inovatora,i na taj nacin da stimulise domace i strane investitore da ulazu u nasu privredu. Kako drzava podstice konkurentsku prednost privrede"

#4

#! najcesce se koriste mere kao sto su" povecanje udela mali& i srednji& preduzeca koje se zasnivaju na visokim te&nologijama povecanjem ukupni& ulaganja u mala i srednja preduzeca,povecanje izvoza,permanentno i strukovno obrazovanje,podsticanje razvoja brzo rastuci& delatnosti,stvaranje razvojni& uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika. 4ere drzave koje su usmerene na jacanje ravnomernog regionalnog razvoja su" povecanje broja mali& isrednji& preduzetnika,izgradnja preduzetnicki& zona,povecanje nivoa trzisno odrzivi& klastera,povoljno +inansiranje preduzetnistva na regionalnom nivou i mere za vece zaposljavanje. 'nacaj obrazovanja za preduzetnistvo obrazovanje je od velikog znacaja za produktivnost rada i ukupne ekonomske e+ekte. Obrazovanje u +unkciji konkurentnosti privrede treba da polazi od principa ucenje do kraja zivota jer se kolicina novi& znanja ubrzano povecava. U vreme sve vece intelektualizacije poslovanja znacaj dobijaju nacini kako da se zastite vlasnici inelektualne svojine,zato sto e+ikasno koriscenje patenata doprinosi stvaranju novi& proizvoda,povecanju konkurentnosti i ukupnom ekonomskom razvoju. 1a makroekonomskom nivou to znaci poboljsanje platnog bilansa zemlje,,povecanje zaposlenosti,bolje koriscenje domaci& resursa i razvijanje te&nologije. 1a mikroekonomskom nivou to znaci jacanje poslovne konkurentnosti,povecanje materijalne i nematerijalne imovine i maksiomiziranje pro+ita. %vr&a zastite intelektualnog vlasnistva je njegova primena i koriscenje u industriji i svakodnevnom zivotu.

KONCEPT 0AVNO!PRIVATNO; PARTNERSTVA (0PPG javno-privatno partnerstvo se odnosi na saradnju organa drzave (javne! vlasti i preduzetnika na razlicitim nivoima organizovanja u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. Postoji vise modela i podmodela 5PP,a to su"#!model cistog ugovornog odnosa npr.koncesija-koncesionar naplacuje pruzanje usluge od korisnika $!institucionalna kooperacija janvog i privatnog sektora u okviru neke odredjene institucije. -anas je 5PP koristi u svim podrucjima gde se pruza javna usluga,izvode javni narodi ili koristi javno dobro. 5PP se moze izgraditi kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajednicko drustvo. Partnerstvo je pojam koji naglasava novi kvalitet odnosa izmedju preduzetnika i drzave jer se deli i nagrada tj.uspe& i rizik tj.eventualni neuspe&. Partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji izmedju zainteresovani& aktera iz $ razlicita sektora koji zajedno rade na ostvarenju zajednigkog cilja i dele rizik odgovornosti,resurse,sposobnosti i koristi. 4edjusektorsko partnerstvo je dobrovoljni strateski savez organizacija iz javnog,privatnog i nepro+itnog sektora koji uvecava kapacitet svake od organizacija za poistizanje zajednicke svr&e kroz podeli rizika,resursa,odgovornosti i nagrada. Partnerstvo donosi prednosti kao sto su"smanjenje ukupni& troskova projekta,poboljsanje kvaliteta usluge,brza realizacija potrebne in+rastrukture. P*O20%I U 5PP javna uprava obavlja javne poslove u vlastitoj reziji,ali ponekad to nije moguce zbog nedovoljne strucnosti radnika uprave i visoki& troskova izvodjenja javni& poslova. U tim slucajevima se koriste tradicionalni modeli za obavljanje javni& poslova a to su"-javni konkursi,-+ormalna ili organizVaciona privatizacija,-outsourcing,-materijalna privatizacija,-potpuna privatizacija,-+unkcionalna priv.,-ne+ormalno partnerstvo,-koncesija,-dugorocni ugovori,-delimicna privatizacija,-drustveno-pravna kooperacija.

SADRZA0 0PP 0PP

#!

#" je komercijalna saradnja javne institucije i privatnog partnera pod uslovima u kojima privatni partner"-dobija imovinu javnog sektora na komercionalno koriscaenje,-preuzima znacajna +inansijske,te&niocke i operativne rizike u vezi sa koriscenjem imovine javnog sektora,-ima korist od koriscenja imovine javnog sektora uz uslov maVimiziranja ekonomsko-+inansijske koristi za javni sektor. Postoje ) uslova koja idu u prilog stvaranja partnerstva,a to su" kriza,pojavljivanje ukljucivanje pokretaca i nekog ko sluzi kao katalizator. .AK(O*I U%P0%1O%(I 4O-03A 5PP Okompatibilni ciljevi-u javnom i privatni sektor zele poboljsati veze na rastucim trzistima. Poslovni sektor to zeli u cilju rasta principa,a vlasti u cilju promovisanja razvoja i razmene ideja. Opodrzavajuca okolina-podrzavajuca regulatorna,pravna i politicka okolina predstavlja kamen temeljac za ukljucivanje privatnog sektora. Privatna preduzeca radije zele da ugovor sluzi kao glavni regulatorni me&anizam. Pravni okvir je bitan jer je vrlo vazno uvesti odgovarajuce me&anizme kako bi se smanjila mogucnost za korupcijom u bilo kom procesu nabavke. Politicko okruzenje losom politickom klimom moze stvoriti barijere za pocetak ili odrzavanje javno-prviatne saradnje.

NA0VAZNI0I EKONOMSKI CINIOCI KO0I O7/IKU0U SAVREMENE O7/IKE POS/OVAN0A #!Porast do&odka i pojava novi& proizvoda i usluga najvazniji dugorocni cinilac u oblikovanju potraznje je rast potrosacevog do&odka. Kako raste potraziocev do&odak raste i raste i potrosnja i dolazi do promena u samoj strukturi potrosnje. -olazi do porasta potraznje za proizvodima i uslugama,intenzivnim znanjem.Preduzetrnistvo WWI veka zasnovano je na takvim novim proizvodima i zamenjuje konkurenciju baziranu na masovnoj proizvodnji pri tome usko grlo koje ogranicava sposobnost preduzetnika jeste sposobnost dizajniranja i kreiranja novi& proizvoda i usluga. $!Porast znacaja vremena %posobnost brze obrade i protoka in+ormacija,konvergencije kompjuterski& mreza i telekomunikacijska te&nologija omogucava preduzetnicima geogra+sku koordinaciju i na taj nacin sticanje snazne konkurentske prednosti. Povecanje realne zarade dovodi i do povecanja vrednosti vremena. )!9lobalizacija sustina globalizacije je pojava globalnog trzista,proizvoda standarda i nastajanje globalne potrosacke kulture. 9liobalizacija dovodi do medjuzavisnosti nacionalni& privreda,regija i gradova. Ona nastaje iz ) procesa" moderni& in+ormacioni& te&nologija,konzumerizma,neoliberalni& ekonomski& politika. :!umrezivanje pruza brojne i konpleksne mogucnosti sticanja i kombinovanja poslovni& resursa. Omogucava prosirenje poslovne saradnje,bolji pristup resursima,povecava +leksibilnost,brzinu i kvalitet poslovanja. ;!/irtuelizacija poslovanja pojavljuje se kao rezultat upotrebe novi& znanja,in+ormacijske i komunikacijske te&nologije. Omogucava povecanje obima poslovanja,e+ikasnosti i pro+itabilnosti. Osnovna nacela virtuielizacije su"-identi+ikacija trzisni& nisa i prilika,-posedovanje jasne vizije,-+okus na kljucne sposobnosti,-izgradnja strateski& saveza sa poslovnim partnerima,-elektronsko poslovanje /irtuelizacija poslovanja donosi korenite promene koje se najbolje vide preko ) dimenzije poslovanja" prostora,vremena i strukture. 6!Promene poimanja radnog mesta i vremena /irtualnost dovodi do toga da je klasicna +izicka kancelarija zamenjena virtuelnom kancelarijom,a poslovne jedinice virtuelnim timovima. In+ormaciona te&nologija stvara novu tipologiju +unkcija,a to su"visi menadzeri,istrazivaci,dizajneri,intergratori,operatori,izvrsioci pomocni& poslova. RAD NA DA/0INU kao zamena tipovanja na radno mest putem telekomunikacione te&nologije je veliki preduzetnicki izazov imajuci u vidu nacionalne razlike u ceni rada,nivou radnicki& prava 'aposljavanje na ovakav nacin je ekonomicno,udobno,prostorno i vremenski neograniceno,vecina poslova se obavlja kod kuce na vlastitom

#"

## racunaru,a rezultati rada se salju poslodavcu. Poslodacvcima se smanjuju rezijski troskovi kao sto su struja,kirija za poslovni prostor,troskovi prevoza. *da na daljinu je +leksibilniji jer poslodavcima pruza mogucnost biranja izmadju veceg broja potencijalni& radnika. .E/EKTRONSKO POS/OVAN0E osim brzine poslovanja i direktni& poslovni& e+ekata postoje drugi razlozi za pojavu elektronskog poslovanja kao sto su" teznja ka sto boljem iskoriscenju svi& raspolozivi& poslovni& resursa,nastojanje da se ostvari sto bolja trzisna pozicija,veci kom+or u radu radnika,bolja obucenost i teznja za odrzanjem koraka sa opstim te&noloskim razvojem. 9lavni tipovi elektronske trgovine su" 8$8-e-trgovina izmedju kompanija bavi se odnosima izmedju i unutar poslovanja, 8$2-e-trgovina izmedju +irmi i klijenata,bavi se skupkljanjem in+ormacija,kupovanjem +izicki& i in+ormacijski& dobara, 8$9-e-trgovina izmedju kompanija i vlade, 2$c-etrgovina izmedju privatni& lica tj.potrosaca,karakterise rast elektronski& trzista i online akcija. 0lektronsko poslovanje je onaj oblik organizacije poslovanja koji u velikoj meri zavisi od primene in+ormacione te&nologije i podrske in+ormacioni& suistema. 1VIRTUE/NA OR;ANIZACI0A predstvalja ciljno orijentiosanu super strukturu geogra+ski dislocirani& clanova od koji& je svaki specijalizovan za odredjeno podrucje poslovanja. %ve se to nalazi pod vodjstvom metamenadzmenta. Ima karakteristike"-povecanje konkurentske sposobnosti,-povecanje +leksibilnosti i adaptivnosti prema okolini,povecanje kvaliteta proizvoda,-povecanje kvaliteta poslovne komunikacije,-smanjenje troskova poslovanja i uprabvljanja. U svetu deluje nekoliko tipova virtuelni& organizacija kao sto su one sto su bazirane na &oteliranju,na okruzenju i virtuelni tipovi. /irtuelni projekti okupljaju vise virtuelni& timova pa mozemo nazvati projektna virtuelna organizaciuja. :K3A%(0*I" su skup ekonomski& aktivnosti poslovni& subjekata,instiotucija,geogra+ski koncemtrisani&,koji su uspostavili +ormalne i ne+ormalna odnose izmedju sebe,&orizontalne i vertikalne kao i naklonost industrijskog sektora preko kojeg razmenjuje in+ormacija,znanje i robu radi izrade zajednickog proizvoda. Aktivnost klastera se zasniva na principima"zajednistvo,koncentracija,povezanost. (ri glavna e+ekta klastera koji uticu na ekonomske subjekte u poglredu konkurentski& prednostui su"-povecanje produktivnosti,-povecanje kapaciteta i podsticanje sirenja i +leksibilaizacije poslovanja. Prednosti klastera"bolji pristup zaposlenima,dobavljacima i specijalizovanim in+ormacijama,dopunjavanje kao rezultat klastera,pristup institucijama i javnim dobrima,bolja motivacija. 1edostatci klastera" s&vatanje klastera kao resenje svi& ekonomski& problema,pokusaj vlade da razvije klastere,smanjuje rznolikos nacionalnoj ekonomiji,usmereni su na mikronivo,mogu biti izostavljeni iz vladini& programa. TRI STU7A!NOSACA PREDUZETNICKO; DRUSTVA #Uklanjanje prepreka za rast i razvoj preduzeca- potrebno je raditi na smanjenju birokratije iznalazenju +inansiranja i zaposljavanja kvali+ikativni& radnika,poboljsati raspolozivost +inansiranja,ispitati koji cinioci najvise sprecabvaju medjusobno priznavanje pravila 0U,podici nivo svi& vrsta obrazovanja kako bi se osdigurao visok kvalitet poslovanja. $Ujednjacavanje rizika i prednosti preduzetnistva- ulazenje u rizik bi trebalo nagradjivati i veoma je vazno proceniti sta mogu uciniti drzave clanice 0U kako bi ravnoteza izmedju rizika i prednosti bila sto povoljnija za podsticanje preduzetnistva,i da se preduzeca-kceri ucine privlacnijim.

##

#$ )%vako savremeno drustvo trba da ceni preduzetnistvo-nuzno je omoguciti da obrazovanje pomogne razvijanju svesti i vestina koje su potrebne za razvoj preduzetnistva i preduzetnicki& vestina. Poslovne organizacije,mediji i drzavni organi za promociju preduzetnistva deluju sistematski u sirenju svasti o znacaju preduzetnistva kao okosnice buduceg ponasanja svakog od nas. PREDUZETNISTVO NPreduzetniJtvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja preduzeMa, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trIiJta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponaJanja i delovanja - razvija kreativnost, pospeJuje raKanje ideja i obogaMuje ljudske potrebeU. (-r 1enad -. PeneziM, ^^Kako postati preduzetnik^^, 8eograd, $>>).! PreduzetniJtvo obu&vata zbir znanja, veJtina i sposobnosti, ali i kreativnost, pokretaLki du&, &rabrost, odgovornost, dinamiLnost, posveMenost, upornost. 'aJto su vaIna preduzetniLka znanja i veJtine] ? ? ? 'bog lakJeg snalaIenja u oblasti poslovanja Kao preduzetnik, moIete da birate Lime Mete se baviti, na koji naLin i kada PreduzetniLka znanja i veJtine moIete primeniti u svim oblastima Iivota

? *azvoj ljudskog potencijala kroz obrazovanje iz oblasti preduzetniJtva kljuLni je element zapoJljavanja i ekonomskog razvoja u celom svetu Ako imate ideju koja Nobara sa noguU i dosadilo vam je da lutate sa jednog radnog mesta na drugo jer smatrate da je ideja koju vi imate perspektivnija ili prosto ne vidite sebe kako pod tuKom palicom postiIete uspe& - preduzetniJtvo je vaJ cilj. Ukoliko ste de+initivno zakljuLili da je najbolji korak za vas privatna praksa tj. da svoju buduMnost vidite kao preduzetnik, odluLno stupite u realizaciju svoji& ideja ili bar dobro razmislite o svojim moguMnostima. 0vo Jta morate da znate. Osnova uspeJnog preduzetniJtva se temelji na tri stavke" #. poznavanje - trIiJta, kupaca, potreba, te&nologije, neke delatnosti $. sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, ogroman rad ). ideja - san, cilj, neiskoriJMena trIiJna prilika ObrazloIenje ove tri stavke Memo krenuti obrnutim redosledom kako bismo pokuJali da vam ukaIemo na proces kroz koji je neminovno proMi. -akle, treMe mesto pripada ideji - od nje sve kreMe, ona predstavlja temelj vaJeg uspe&a i prvu lestvicu na koju se morate popeti kako biste dosegli uspe&. -a biste koraknuli u svet preduzetniJtva morate da imate ideju jer - ideja je ta koja pokreMe. Ona je podloIna promenama i adaptacijama i ne mora biti konaLna, na njoj moIete raditi i dograKivati je, ali mora postojati makar i u vidu sna za koji vam se pruIila prilika da ga ostvarite.

-rugo mesto pripada vama samima. Uspe& svakako zavisi od vas, a u tome vam mogu pomoMi iskustvo i upornost kao motiv i pokretaL da svoju ideju ostvarite. 4eKutim, ono Lega morate biti svesni je da, ukoliko ne bude upornosti i predanosti poslu i Ielji da se vaJ plan ostvari (a to je veoma obiman posao koji za&teva

#$

#% puno truda i ulaganja!, velike su Janse da ste ga osudili na propast i pre nego Jto se razvio. -akle, vi predstavljate centralni deo uspe&a sa idejom kao vodiljom ka cilju i znanjem kao oruKem na tom putu. Ovako organizovani moIete realizovati sve ono Jto ste planirali.

1a prvom mestu je znanje. -a biste bili uspeJni u neLemu i da biste uopJte imali moguMnosti u realizaciji svoji& ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala moguMnost realizacije, morate poznavati te&nologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije, dobavljaLe, kupce i nji&ove potrebe, troJkove proizvodnje i distribucije, marIe, monopol, dominantne igraLe i nji&ove jake i slabe strane. PodrIavamo stav da se Uniko nije nauLen rodioU, te isto vaIi i za preduzetniJtvo. Postoji moguMnost obuka i kurseva koji Me vam pomoMi da neka od ovi& znanja nauLite ali veliku veMinu Mete steMi iskustvom, konstatnim kontaktima sa kupcima i dobavljaLima, sa maJinama i te&nologijama. (u stiLete i znanje i iskustvo. Ova znanja Me vam pomoMi i da unapredite svoje ideje i da unapreKujete veM postojeMe segmente svog preduzeMa. (ek sa tim znanjem ste u stanju da razmiJljate o trIiJtu i pronalazite nove, bolje i e+ikasnije naLine da zadovoljite potrebe tog trIiJta. -a promenite i unapredite stvari. -a preduzmete neJto novo na trIiJtu. -a budete preduzetnik.

;lava 6 1. De-%#%>%&e ?*e +"e&#%@,% ?o +hva& PreduzetniJtvo je pogonski motor i generator ekonomske dinamike i progresa svake zemlje i njene ekonomije. Ono omoguMuje stvaranje materijalnog bogastva, ali i mnoge Iivotne radosti, stvaralaLke izazove i du&ovna i emotivna zadovoljstva njegovim nosiocima, preduzetnicima ali i svim drugim brojnim uLesnicima preduzetniLkog procesa. -ruJtvo mora razumeti znaLaj i domete preduzetniLkog ponaJanja kojim se pro+iliJe odreKena kultura rada, strati+ikacijaljudi prema nji&ovom doprinosu stvaranju druJtvenog proizvoda i uopJte prema etici Iivota koja Me primarno zavistiti Jta, kako i koliko Lini svaki pojedinac u svom socijalnom okruIenju, poLev od porodice, mesta stanovanja, regiona, perko drIave, pa sve do globavlni& okvira. : aspekta preduzetniJtva" kreiranje nove vrednosti, organizacija, preuzimanje rizika i nagrada. PreduzetniLki podu&vat moIe zapoLeti na : osnovna naLina" osnivanjem novi& pr-Ma, kupovinom postojeMi& biznisa, kupovinom +ranJize i kupovinom licence. 'ajedniLko svim ovim vidovima poslovanja jeste postojanje jasne poslovne ideje, velike motivacije da se uspe u njenoj ralizaciji i posedovanje kapitala, odnosno sredstava neop&odni& da se ostvari poslovni podu&vat. .. Na ,o$e )e )ve #a@%#e moBe +C% + <%"#%)A OtpoLinjenje poslovnog podu&vata se sastoji od ; poslovni& podu&vata" razraditi ideju napraviti plan poslovanja (biznis plan!

#%

$& +ormirati organizaciju (pr-Me, radnju, zadrugu, ortakluk itd! obezbediti poLetni kapital ne odustati

PoLetnici se uvek nalaze u dilemi kojoj od sledeMi& oblika da izaberu" #. $. ). :. ;. postati partner nekome ko veM ima registruvanu delatnost kupiti postojeMu +irmu, radnju, zadrugu osnovati vlastitu +irmu, radnju, zadrugu kupiti +ranJizu kupiti licencu

8iznis je najbolje zapoLeti na jedan od sledeMa tri naLina" #. $. ). :. osnavanje novog biznisa kupovina postojeMeg biznisa +ransizingom lizing

%vaki od ovi& naLina sadrIi i prednosti i nedostatke, a na preduzetniku je da proceni Jta mu se Lini najprivlanLnijim, odnosno najperspektivnijim u svim moguMim znaLenjima. 1. >&a )+ ?*e #o)&% a >&a #e o)&a'% o)#%va#$a #ovog <%"#%)aA Osnovne prednosti osvnivanja novog biznisa" 4oguMnost pozicioniranja biznisa na Ieljenog lokaliciji .iziLki kapaciteti se instaliraju prema de+inisanim ciljevima u okviru biznis plana 4oguMnosti inoviranja su mnogo veMe Preduzetnik samostalno stvara imidI preduzeMa od poLetka 1ova +irma se moIe osnovati sa relativno malo para

1edostaci osnivanja novog biznis plana su" visok rizik (novo se ponekad teJko probija na trIiJtu! potrebno je da proKe dosta vremena da bi se zadobilo poverenje potroJaLa problem obezbeKivanja sredstava

proces u&odavanja takoKe za&teva vreme, Jto podrazumeva uspostavljanje kanala nabavke, kanala prodaje, i kanala kreditni& aranImana

$&

$1

3.?*e #o)&% % #e o)&a'% ,+?ov%#e ?o)&o$eCeg <%"#%)a KljuLne prednosti kupovine postojeMeg biznisa su" trIiJte O kupovinom biznisa kupujemo postojeMe kupce nizak rizik O biznis je veM u&odan lakJi pristup izvorima +inan. O postoji poverenje banaka i drugi& +inansijera u&odani kanali nabavke zaposelni koji ne za&tevaju dodatnu obuku

osnovni nedostaci kupovine postojeMeg biznisa su" veoma Lest razlog prodaje biznisa su upravo razni problemi u poslovanju kupovinom biznisa nasleKujemo njegov nepoIeljan imidI postojeMu organizacionu kulturu nije lako menjati nemamo moguMnost izbora lokalicije i graKevinski& objekata

4. o<$a)#%&e v%>e"#a@#o)& '%l$eva ?*e +"e&#%@,og ?o +hva&a 1ezavisno od izvora kapitala svaki preduzenik, naroLito novi, treba da se pridrIava osnovni& pravila" #. treba jasno de+inisati cilj poslovanja O strategija preduzetniJtva je ne dvosmislena, bez cilja nema ni puta. Ukoliko preduzetnik na poLetku nema krajnji, dugoroLni i uz to kratkoroLni cilj, s Litavom paletom ciljeva u &odu, neka ne rizikuje svoju, a moIda i sudbinu svoje porodice i prijatelja. 2ilj je potreban kako bi preduzetnik na odreKeni naLin i izmerio svoj uspe& $. roLnost ciljeva O ciljevi su kratkoroLni i dugoroLni, a treba i& prilagoditi okolnostima. Preduzetnik u svom poslovnom planu moIe imati jednogodiJnje, )-godiJnje, itd ciljeve, ali pravo +inan nije moguMe bez dugoroLnog ponekad i strateJkog cilja. ). N8012F4A*KI19 P*O201A U%P0R1O%(IB O meKu te&nikama procenama uspeJnosti poslovanja koristi se i te&nika tzv benc&markinga, kao metod poreKenja sa najboljima. -oprinosi e+ikasnijem okrivanju da li se preduzetnik kreMe prema Ieljenom cilju ili treba da izvrJi promene u svojoj poslovnoj strategiji. :. ciljevi moraju biti precizni i konkretni O ciljevi moraju biti vrlo odreKeni, de+inisani, ne preterano Jiroko pojasni i nikako sve obu&vatni. 1ajvaInije je da ciljevi moraju biti realistiLni, daleko ostvarljivi, niti previJe skromni i lako ostvarivi, jer to dovodi do tzv preduzetniLke tromosti i lenjosti, niti megalomanski i nestvarni. 5. #ave %&e )ve %"vo*e -%#a#)%*a#$a <%"#%)a $1

$2 Postoje brojni izvori i naLini pribavljanja novca, tog nezamenljivog pogonskog goriva svakog biznisa. 3iLna sredstva preduzetnika i Llanova njegove porodice, rodbine, prijatelja i sl obiLno nisu dovoljna za iole ozbiljne preduzetniLke podu&vate. %toga izdaJnije izvore, najLeJMe treba traIiti na trIiJtu kapitala, pre svega u bankarskom sektoru. Problem preduzetniLki& +inan moIe se posmatrati na tri razliLita spektra" #. $. ). novo preduzetniJtvo kupovina postojeMeg biznisa proJirenje postojeMeg biznisa

ni jedan ulagaL ili kreditor neMe uloIiti ni dinara ukoliko ne postoji osnovni plan otplate s investicionom studijom troJkova i realno ostvarivi& oLekivani& pri&oda. 6. ,o$e )ve v*)&e ,*e %&a <a#,e o o<*ava$+ ?*e +"e&#%'%maA H 8anke nude veliki broj +inansijski& usluga osnovne usluge koje su interesantne malim i srednjim pr-Mima i posebno +irmama u nastajanju, su sledeMe" kredit na poslovnom raLunu O omoguMuje preduzetniku da direktno dobije sredstva za +inan obrni& sredstava. ObiLno ima +iksnu kamatnu stopu. %rednjoroLni i dugoroLni kredit O ove pozajmice obiLno se daju u sluLaju ulaganja u osnovna sredstva, maJine, prevozna sredstva. %rednjeroLni krediti imaju +iksnu kamatnu stopu, a dugoroLni mogu imati i promenljivu. Fipotekarni krediti O su vrsta dugoroLni& pozajmica gde osiguranje banke bazirano na nekretnini. Ako preduzetnik ima u posedu nekretninu, moIe je koristiti kao osiguranje u banci, koja u tom sluLaju stavlja nekretninu u &ipoteku. 9arancija banke O je garancija koju banka nudi preduzetniku da bi realizirao neke svoje operativne aktivnosti ili ulaganja.

H PreduzetniLke kredite daju sve poslovne banke, plasirajuMi vlastita sredstva ili plasirajuMi udruIena drIavna sredstva, sredstva jedinica lokalne samouprave i vlastita sredstva putem drIavni& programa. Pri odabiru kredita po meri preduzetnika treba voditi raLuna o nekoliko Linilaca" nameni kredita uslovima kreditiranja troJkovima kredita 8. >&a )+ -o# ov% *%"%@#og ,a?%&alaA 1akon poLetne +aze u kojoj su poslovni anKeli pogodniji investitori, kada nastupi potreba za veMim iznosima, na scenu stupaju +ondovi razliLitog kapitala, kojima je takoKe draIe uMi u takvu +irmu, nego u tek osnovani start-up projekt. Osnova je karakteristika venture kapitala da se preduzetnik mora odreMi dela svojeg vlasniJtva u korist +ondova a kasnije kada venture +ond odluLi da izaKe iz vlasniLke strukture, Jto se obiLno dogaKa nakon )-< godina, moraju imati jasnu ideju kome Me svoj udeo da proda. Opcije su prodaja udela

$2

$3 preduzetniku, ) licu ili izlazak na berzu. 'a venture kapital +ond daleko je najnepovoljnija je # varijanta - jer se tako postiIe najmanji prinos. .ondovi riziLnog kapitala se sastoje od institucionalni& ivestitora i od kapital veliki& korporacija, sakupljeni& na trIiJtu kapitala od strane specijalizovani& struLnjaka. (i struLnjaci kupuju udeo u novim pr-Mima, pruIajuMi im podrJku s ciljem da se preduzeMe razvije i raste. .ondovi riziLnog kapitala razlikuju ) +aze +inansiranja #. +inansiranje semena O pruIa moguMnost istraIivanja, procene i razvoja inicialnog koncepta pre nego ideja doKe u +azu realizacije $. +inansiranje poLetka realizacije ideje O pruIa se preduzetnicima koji su u procesu nastajanju ili su u poslu tek kratko vreme. .inansije sluIe za razvoj proizvoda ili usluge ili poLetni marketing. ). +inansiranje ekspanzije i razvoja O sredstva se dobijaju kada je pr-Me u razvoju ili raste.

9. >&a )+ ,,?o)lov#% a#Mel%= A U poslednje vreme u svetu se brzo razvija jedan speci+iLan jedan vid partnerstva u +inan preduzetniJtva, na taj naLin da partner ne mora biti osoba koja zajedno sa preduzetnikom obavlja poslovanje, veM to moIe biti tzv. ti&i partner koji svoja sredstva investira u poslovanje a istovremeno nije zainteresovan da i aktivno uLestvuje u radu i upravljanju preduzetniLkom +irmom u koju ulaIe. (akvi ti&i partneri se nazivaju i poslovni anKeli ili venture kapital, a veMina nji& su i sami stekli bogastvo pokretanjem vlastitog posla. 4otivi poslovni& anKela su razliLiti, ali preovladavaju tri" #. $. ). oLekivanje +inan dobitaka od buduMeg kapitalnog rasta ukljuLenost u neki preduzetniLki podu&vat Ielja za prenoJenjem steLenog iskustva vezanog uz pokretanje poslovanja

1akon ostvarenog cilja poslovni anKeli izlaze iz posla i prodaju svoj udeo. Poslovni anKeli su za razliku od +ondova bogati pojedinci Liji se motivi uglanom svode na oLekivanje +inan dobitaka od buduMeg kapitalnog rasta, te Ielje da budu ukljuLeni u neki preduzetniLki podu&vat i prenesu steLeno iskustvo iz pret&odnog poslovanja 1:. o<$a)#%&e l%"%#g Ovaj obli +inansiranja se zasniva na ideji na je objekt lizinga bolje koristiti tj iznajmiti nego kupiti. 3izing omoguMuje korisniku da neku opremu ili nekretninu dobije na korJMenje na dogovoreno vreme, umesto da je kupi. *azlikuju se dva tipa osnovna lizinga" +inasijski i operativni. *azlika nastaje u naLinu obraLuna troJkova iznajmljivanja kao i poreskom tretmanu. Kod operativnog lizinga predmet iznajmljivanja ostaje u vlasniJtvu davaoca najma za Litavo vreme njegovog trajanja, ali se po njegovom isteku moIe prodati ) licima. (roJkovi operativno lizinga priznaju se kao troJkovi poslovanja i umanjuju osnovicu za plaManje poreza na dobit. Prilikom ugovaranja obavezna je uplata garancije davaociu najma koji se iskazuje u procentu poLetne vrednosti predmeta lizinga. Po isteku lizinga ugovora predmetna oprema ili nekretnina moIe se zameniti drugom, novom i modernijom.

$3

$4 Kod +inansijskog lizinga predmet koji se iznajmljuje prelazi u potpuno vlastniJtvo korisnika sa zadnjom otplaMenom ratom lizinga. Prednosti lizinga su brojne zbog Lega je veoma popularan meKu preduzetnicima naroLito poLetnicima. 11. o<$a)#%&e -a,&o*%#g 5e posao kratkoroLnog +inan izvoznog ili uvoznog posla preko +aktora kao posebne organizacije. Prodavci, odnosno kupci mogu se +inan posredstvom +aktora pod uslovom da kupac sve porudIbine pre izvrJenja isporuke od strane poslodavca mora dati +aktoru na odobrenje, te da +aktor stalno ispituje kreditnu sposobnost kupca, pre nego Jto preuzme bilo kakvo potraIivanje. Osnovu ovog +inan aranImani Lini ugovor o +aktoringu, odnosno globalna cesija buduMi& potraIivanja dobavljaLa. 1.. >&a $e -*a#>%"a pojam +ranJiznog poslovanja ima mnogo de+inicja, zbog Lega moIemo reMi da skoro svaka zemlja ima svoju de+inicuje o tome Jta je +ranJiza. .ranJizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima ili uslugama ili te&nologijom koja se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i +inansijski samostalni& preduzeMa vlasnika +ranJize i nji&ovi& pojedinaLni& korisnika korisnika +ranJize gde vlanik garantuje svojim korisnicima pravo i nameMe obavezu da Me voditi posao u skladu sa konceptom +ranJize. Postoje dva osnovna oblika" #. $. +ranJiza distribuje proizvoda +ranJiza poslovnog +ormata O kao i razliLite varijante i kombinacije ova dva tipa

U prvom tipu +ranJize primaoc +raniJize prodaje proizvod koji proizvodi davaoc +ranJize, pri Lemu kupac +ranJize plaMa zapravo brend, odnosno a+irmisanu marku proizvoda. U drugom sluLaju kupac +ranJize osim prava koriJMenja brenda kupuje poslovni model, odnosno te&nologiju poslovanja. .ranJiza se sastoji od poslovni& paketa koji sadrIi marku, sistem ili knoS-&oS, poslovno iskustvo, stalnu struLnu podrJku, marketing i public relations, obuku, priruLnik, robu ili uslugu. 'a ulazak u preduzetniJtvo kupovina +ranJize je sigurniji naLin zapoLinjanje sopstvenog privatnog posla jer je u interesu obeju strana, davaoca +ranJize i primaoca da posao uspe. Kupovinom +ranJize prodaje roba i usluge koje su odma& prepoznate na trIiJtu jer veM uspeJno deluju.

11. ?*e #o)&% % #e o)&a'% -*a#>%"#og ?o)lova#$a Postoji znaLajan broj prednosti koje pruIa +ranJiza kao naLin Jirenja poslovanja" #. tuKi novac. Prilikom Jirenja posla uvek je teJko doMi do novca. Ako ste u +ranJizi, tada vam kapital potreban za Jirenje posla daje +ranJizoprimac. $. kvali+ikovani i motivisani rukovideMi kadar O u +ranJizi imate ljude koji su dobro pripremljeni za poslovanje u sistemu +ranJize jer ste i& sami pripremili, a uz to su i vrlo motivisani, jer je to nji&ov preduzetniLki podu&vat. ). vreme O vreme potrebno da se izgradi uspeJan posao na novoj lokaciji ulaIe +ranoJizoprimac koji to vreme ulaIe na prvom mestu u svoj preduzetniLki projekt, a ujedno u vaJ.

$4

$! :. jednostavnost O +ranJizodavcu je interno potrebna samo kompakta organizacija koja se sastoji od nekoliko visoko specijalizovani& menadIera za raliLite aspekte poslovanja s kojima se organizacija bavi, te nji&ovo pomoMno osoblje. ;. e+ikasnost O pro+itabilnost. O poslovnice u +ranJizu su po pravilu bolje voKene, pa stoga i e+ikasnije, nego poslovnice u valsniJtvu kompanije iz jednostavnog razloga Jto je u nji& uloIen kapital, vreme, znanje a Lesto i celokupna egzistencija +ranJizoprimca pa su isti stoga vrlo motivisani za uspe&. 6. brzo Jirenje - danas se trIiJte vrlo brzo i Lesto menja, pa ako ne delujemo brzo u smislu Jirenja koncepta, neko drugi Me nas predu&itriti. <. optimalna veliLina O maksimalni pro+it ostvaruje se samo velikim obrtom. .ranJiza nudi moguMnost da imamo stotiten i &iljade jedinici Jirom sveta Jto nam nijedan drugi model poslovanja ne moIe da pruIi. 7. velika kupovna moM O veliki broj jedinica u +ranJizi omoguMuje kompaniji da kupuje za Litav sistem uz veliku uJtedu za sve u lancu. (ime se uveliko poveMava granica zarade, a +ranJizoprimcima daje veliku prednost nad konkurencijom =. osiguranje lokacija O kako sistem +ranJize raste poLinje na trIiJtu stvarati imidI veliLine i uspeJnosti. /eliki trgovaLki centri vole imati poznate, uspeJne +ranJize u svojim lokalima. #>. dominacija na trIiJtu O +ranJizni sistem u praksi vrlo brzo raste i samom svojom veliLinom i uspeJnoJMu istiskuje konkurenciju na odreKenom podruLju. .ranJizni lanac radi zajediLkog ulaganja u marketing moIe sebi priuJtiti znatniju reklamu na tom trIiJtu jer se troJkovi dele meKu mnogim jedinicama ##. razvoj reklamog materijala O prednost deljenje troJkova meKu velikim brojem +ranJizoprimaca, tako da svi imaju prednost +ranJizni biznis nije nikakav idealni model, veM i on ima slabosti. One se ispoljavaju kako na strani +ranJizoprimaoca, tako i na strani davaoca +ranJize. U prvom sluLaju radi se o neprijatnom gubitku poslovne autonomije, odnosno o prevelikoj zavisnosti od davaoca +ranJizeP zatim o neelastiLnosti +ranJiznog sistemaP o preteranom oLekivanju prevelike zarade Jto inspiriJe Jirenje kruga zainteresovani& koji onda meKusobno konkuriJu i teJko ispunjavaju +inansijske obaveze prema davaocu +ranJize. 1a strani davaoca +ranJize takoKe postoje izvesni nedostaci +ranJiznog poslovanja kao npr" smanjena moguMnost kontrole svi& primaoca +ranJize uz rizik da se neki ne pridrIavaju stroge procedure koriJMenja +ranJizeP problem obuzdavanja neki& primaoca koji pokuJaju da odstupe od ugovoraP nemoguMnost uticanja na zapoJljavanje kod primaoca +ranJizeP Jto sve govori, takoKe o smanjenoj poslovnoj autonomiji. 13. o<$a)#%&e ,o#'e?& ?*o$e,&a ,ao ?*e +"e&#%@,og ?o +hva&a Projek je jedinstveno, kreativno, resursno i vremenski organiLeno, veoma neizvesno, za razliku od svakodnevnog tekuMeg posla. Prema de+iniciji ameriLkog Project 4anagement Instituta projekt je Nprivremeni podu&vat preduzet u svr&u stvaranja jedinstvenog proizvoda, usluge ili rezultataB. Osnovne karakteristike projekta su njegova privremenost, jedinstvenost i postepenost razrade. %vaki projekt ima svoj odreKeni poLetak i odreKeni kraj. Privremenost je odreKena privremenom potrebom za projektom, privremenom organizacijom i strukturom voKenja projekta te ograniLenim trejanjem. 5edinstvenost je vaIno svojstvo projekta. Ponavljanje neki& sastavni& elemenata ne menja osnovno svojstvo jedinstvenosti svakog pojedinog projektnog ostvarenja. Postepenost ujedinjuje privremenost i jedinstvenost projekta. Postepena razrada projekta podrazumeva razvijanje projekta po koracima uz njegov kontinuirani rast. ,DsockD i 4c9arD de+iniJu projekt kao Nsled jedinstveni&, sloIeni&, i povezani& aktivnosti koje imaju zajeniLki cilj ili svr&u koja mora biti dovrJena u odreKenom roku, u okviru budIeta i prema odreKenoj speci+ikacijiB. %vaki projekt ima odreKen nivo nesigurnosti, odnosno postoji odreKeni rizik da se pretpostavljeni parametri neMe

$!

$" ostvariti. -a bi se izbegli ili ublaIili negativni uticaju takvi& riziLni& dogaKaja, projektnom treba upravljati kroz njegov Iivotni ciklus. 14. ,a,o )e e-%#%>e *%"%, + ?*e +"e&#%>&v+ Osnovna svr&a upravljanja rizicima je identivikovanje +aktora rizika za podu&vatGprojekt, a zatim izrada plana upravljanja rizicima kako bi se minimizirala verovatnoMe pojave riziLnog dogaKaja i njegovog loJeg uticaja na podu&vatGprojekt. %mit& i 4erritt pod rizikom podrazumevaju moguMnost pojave neIeljeni& dogaKaja koji oteIavaju sprovoKenje podu&vata, a karakteriJu ga tri osnovne osobine" neizvesnot, potencijalni gubitak i vremenska komponenta. *izik se poveMava s poveManjem izloIenosti izvorima opasnosti, a smanjuje e+ikasnom zaJtitom od lji&ovi& nepovoljni& uticaja. -a bi se rizicima u podu&vatu uspeJno upravljalo, potrebno je dobro poznavati osnovne komponente rizika" ? ? ? uzroke dogaKaje e+ekte

rizik je najnepouzdaniji i nepredvidljiv koncept u svakom vidu ljudskog ponaJanja. *izik preduzetniLkog podu&vata je nesiguran dogaKaj ili stanje koje moIe da ima pozitivan ili negativan uticaj na barem jedan od ciljeva podu&vata O na rokove, troJkove, kvalitet ili predmet projekta. *izik moIe imati jedan ili viJe uzroka, a njegova pojava jednu ili viJe posledica. *izik se s&vata kao pretnja uspe&u podu&vata, ali i kao prilika za poveManje Jansi za uspeJnu realizaciju podu&vata. (abela $. strana $;= vaIno__ I $6> 15. v*)&e *%"%,a 9opste vrste rizika9 #. $. ). rizik raspoloIivosti O rizik da Me dobijena usluga kvantitetom biti manja od ugovorene poslovni rizik O rizik da organizacija ne moIe ispuniti svoje poslovne obaveze rizik graKenja O graKevina nije zavrJena na vreme, u okviru budIeta i prema ugovorenoj speci+ikaciji

:. rizik pretakanja O rizik prilagoKavanja podu&vata prema potrebi premeJtanja zaposleni&Gklijenata s jednog mesta na drugo ;. rizik za&teva O za&tev za uslugom ne odgovara planiranom projektovanom ili procenjenom nivou usluge 6. rizik projektovanja O projektant ne moIe isporuLiti ulusgu po traIenim karakteristikama i standardima kvaliteta <. ekonomski rizik O kada je realizacija podu&vata osetljiva na ekonomske uticaje

7. rizik okoline O priroda podu&vata ima glavni uticaj na neposredno okruIenje i postoji velika verovatnoMa prigovora od starne javnosti =. rizik +inansiranja O kada su kaJnjenja projekta ili promene obima projekta posledica (ne!raspoloIivosti +inansijski& sredstava

$"

$# #>. ##. #$. #). #:. #;. pravni rizik O promene zakonodavstava poveMavaju troJkove rizik odrIavanja O troJkovi odrIavanja imovine premaJuju budIet rizik koriJMenja O troJkovi koriJMenja premaJuju budIet, kvalitet odstupe od standarda rizik planiranja - projekat nije supeJan zbog greJaka i propusta u planiranju politiLki rizik O politiLke promene koje utiLu na podu&vat rizik nabavke O nedovoljan kapacitet dobavljaLa, sporovi izmeKu ugovorioca

#6. rizik in+ormacija o podu&vatu O kvalitet prikupljeni& relevantni& in+ormacija u +azi pokretanja podu&vata moIe dovesti do neoLekivani& problema #<. rizik reputacije O loJ glas uLesnika u podu&vatu u percepciji javnosti klijenata

#7. te&noloJki rizik O promene u te&nolpogiji imaju za rezultat uslugu koja ne ukljuLuje optimalnu te&nologiju #=. rizik obima O stvarni obim varira oko predviKenog

prema metodologiji poznatoj pod nazivom Me&ho 1.1, rizike nekog podu&vata je moguMe podeliti u kategorije" #. za&tevi nsiu jasno de+inisani, speci+ikovani za&tevi ne zadovoljavaju potrebe klijenata, za&tevi nisu merljivi $. poslovna oLekivanja O nisu identi+ikovana poslovna oLekivanja, poslovne koristi nisu merljive, konaLno isporuLeno reJenje ne ispunjava poslovna oLekivanja ). planiranje O planirani rok je prekratak, nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti ni zadaci, nisu taLno isplanirane meKuzavisnosti aktivnosti :. budIet O troJkovi podu&vata premaJuju dodeljena sredstva, postoje neplanirani izdaci na podu&vatu

;. isporuke O nisu jasno de+inisani za&tevi za isporukama, nisu precizno de+inisani za&tevi za kvalitetom, isporuLeni proizvodi ne zadovoljavaju za&tevani kvalitet 6. obim podu&vata O granice podu&vata nisu jasno odreKene, podu&vat se ne sprovodi u okviru dogovoreni& granica, promene u podu&vatu negativno utiLu na podu&vat <. problemi O problemi tokom podu&vata nisu na vreme reJavani, sliLni problemi se kontinuirano ponavljaju kroz podu&vat, nereJeni problemi postaju novi rizici za podu&vat 7. dobavljaLi O nisu de+inisana oLekivanja prema dobavljaLima, dobavljaLi ne zadovoljavaju oLekivanja, problemi s dobavljaLima negativno utiLu na podu&vat

$#

$$ =. pri&vatanje isporuka O kriterijumi za pri&vatanja isporuke nisu jasno de+inisani, klijenti ne pri&vataju isporuku podu&vata, kupac je nezadovoljan procesom promopredaje #>. komunikacija O nekontrolisana komunikacija stvara probleme u projektu, kljuLne interesne grupe nisu upoznate s napredovanjem podu&vata ##. resursi O osoblje dodeljeno podu&vatu nema odgovarajuMu kvali+ikaciju, za sprovoKenje podu&vata nema dovoljno opreme, manjak materijala u trenutku potrebe za njegovom ugradnjom V*)&e *%"%,a #. $. ). :. ;. 6. <. 7. =. #>. rizik likvidnosti +inansijski rizik ekonomski rizik rizik zavrJetka izgradnje valutni rizk politiLki rizik ekoloJki rizik operativni rizik rizik osiguravanja dovoljni& ivzora +inansiranja socijalni rizik 16. De-%#%>%&e ,val%&e& ,ao %me#"%$+ ?o)lov#og ?o +hva&a

Komleksnost pojma kvaliteta proizilazi iz intezivnog trenda promene odnosa kupaca prema kvalitetu. 'a relativno kratko vreme preKen je put od obiLne inspekcije, preko kontrole kvaliteta, statistiLke kontrole proces, obezbeKenja kvaliteta, obezbeKenja proizvoda, totalne kontrole kvaliteta, sve do savremenog koncepta upravljanja totalnim kvalitetom ((Y4!. Kvalitet je sloIen pojam, sastavljen od viJe elemenata ili kriterijuma. 0lementi ili kriterijumi kvaliteta proizilaze iz suJtine kvaliteta razliLiti& vrsta proizvoda, usluga, aktivnosti, zavisno o nji&ovoj upotrebi, korisnosti, vaInosti za kupca O potroJaLa. %vetski priznati autoritet, 2rosbD, iznosi jednostavan stav da kvalitet znaLi prilagodljivost, odnosno udovoljavanje za&tevima kupaca, klijenata. On tvrdi da N... moramo de+inisati kvalitet kao udovoljavanje za&tevima ako njime nameravamo upravljati.B Osim ovog postoje i pokuJaji sasvim preciznog pojmovnog odreKivanja kvaliteta i to na tri naLina" #. $. ). kaoopJta de+inicaj kvaliteta kao NstaraB sluIbena de+inicaja kvaliteta kao NnovaB sluIbena de+inicija kvaliteta

opJtom de+inicijom kvalitet se pojmovno odreKuje kao mera ili pokazatelj koji pokazuje obim, odnosno iznos upotrebne vrednosti nekog proizvoda ili usluge za zadovoljenje taLno odreKene potrebe na odreKenom mestu

$$

$% i u odreKenom trenutku, upravu u Lasu kada se taj proizvod ili usluga kroz druJtveni proces razmene potvrKuje kao roba.

18 O<$a)#%&e TLM ,o#'e?& Potpuno upravljanje kvalitetom nalaIe da se kvalitetom treba da bave apsolutno svi Llanovi organizacije, od top menadImenta koji kooridinira procesom upravljanja, preko poslovoKa koji poduLavaju i kontroliJu zaposlene, do sami& radnika koji strategiju i planove neposredno sprovode u delo. Potpuno upravljanje kvalitetom vuLe poreklo iz istraIivanja ameriLki& pro+esora -eminga i 5urana koji su joJ rani& ;>-ti& razmatrali kontinuirano unapreKenje i strateJko planiranje kvaliteta. (o je zapravo bio odgovor na kaizen, japansku poslovnu koncepciju koja se pokazala vrslo uspeJnom. (otalno upravljanje kvalitetom je +ilozo+ija upravljanja koja se usmerava na identi+ikovanje i proizvodnju proizvodaGusluga koji ispunjavaju oLekivanja korisnika, a u takvom okruIenju koje potiLe meKusobnu saradnju osposobljeni& izvrJilaca koji su ovlaJMeni i motivisani za kontinuirano poboljJanje i proizvoda i procesa unutar organizacije. (roreLna sintagma totalno upravljanje kvalitetom moIe se rasLlaniti i svaka reL posebno objasniti" (otalno O znaLi da kvalitet ukljuLuje sve Llanove i sve aktivnosti u organizaciji Upravljanje O znaLi da je kvalitet predmet upravljanja tj da se njime moIe i treba upravljati Kvalitetom O znaLi da se kvalitet usklaKuje s potrebama i za&tevima potroJaLa

19 Nave %&e o)am <%&#%h eleme#a&a mo ela TLM Proces planiranja je svojevrsno vezivno tkivo, ,,lepakB koji drIi zajedno sve (Y4 aktivnosti. Organizacije su svesne da kupce mogu zadovoljiti samo ako im konstantno nude proizvode i usluge koje oni traIe i kada i& traIe i sve to po optimalnoj ceni. Organizacije koriste te&nike upravljanja procesima kako bi ispunili oLekivanja potroJaLa. Procesima treba upravljati u cilju nj&ivog neprestanog poboljJavanja. (o podrazumeva" de+inisanje procesa merenje per+ormansi procesa proveru per+ormansi procesa otkrivanje mana procesa analizu problem procesa izmene procesa merenje e+ekata izemene procesa komentare promena od starne poslovoKa i korisnika

$%

%& za uspe& modela (Y4 uvek je potrebno obezbediti sledeMi& 7 bitni& elemenata" #. $. ). :. ;. 6. <. 7. etiku integritet poverenje usavrJavanje timski rad liderstvo vrednovanje komunikaciju.

H Ipak temelje (Y4-a Line etika, integritet i poverenje. %a stanoviJta odnosa perma (Y4 mogu se razlikovati tri osnovne menadIerske orijentacije" razvojan, taktiLka ide+anzivna. U prvoj se nalaze menadIeri koji su potpuno okrenuti buduMnosti i koji (Y4 s&vataju kao sredstvo za podizanje uspeJnosti +irme. U drugoj grupi su oni menadIeri koji (Y4 vide tek kao sredstvo za zadovoljenje sadaJnji& potreba potroJaLa gledajuMi u njima samo i jedino O kupce. (reMa kategorija menadIera opsednuta je potrebom preIivljavanja u tzv. neprijateljom okruIenju.

.: D&a ?o *a"+meva ,o#'e?& ?o)lov#e %#&el%ge#'%$e Poslovna inteligencija se grana na dva pojma. Prvi je vezan uz kognitivnu inteligenciju gde se pokuJava poboljJati odluLivanje +irme raznim metodama i te&nikama poboljJanog odluLivanja ili se pokuJava kreirati tzv veJtaLka inteligenicja na nivou podrIavanja odluLivanja +irme raznim sistemima za podrJku odluLivanju zasnovanim na ekspretnim sistemima, modelima neuronski& mreIa itd. drugi +okus poslovne inteligencije se odnosi na prikupljanje, analiziranje, obradu, Luvanje i prenos in+ormacija vaIni& za kvalitetnije i brIe odluLivanje. Poslovna inteligencija predstavlja osnovnu te&noloJku in+rastrukturu koja omoguMava poslovnim subjektima potpuno upravljanje in+ormacijama i time postizanje veMe +leksibilnosti u trIiJnoj utakmici. Prema de+iniciji 3arisse (. 4oss i Atrea poslovna inteligencija predstavlja ar&itekturu i kolekciju integrisani& operativin& aplikacija, zatim aplikacija za podrJku odluLivanju i baza podataka koje poslovnim sistemima omiguMavaju lak pristup podacima. Poslovna inteligencija predstavlja proces prikupljanja raspoloIivi& interni& i znaLajni& eksterni& podataka i nji&ovo pretvaranje u korisne in+ormacije koje pomaIu poslovnim korisnicima pri donoJenju odluka. U alate poslovne inteligencije se ubrajaju" alati za ispite, alati za rudarenje podataka, so+tver za multidimenzionalne analize. Iz svega navedenog jasno se moIe zakljuLiti da primena koncepta poslovne inteligencije omoguMava poslovnim sistemima koriJMenje samo oni& in+ormacija koje su im u odreKenom vremenu potrebne za donoJenje poslovni& odluka, a iskazane su na naLin kojim im najviJe odgovara.

%&

%1

.1...

o<$a)#%&e "#a@a$ <*e# %*a#$a + <%"#%)+( ,o$e )+ #a$vaB#%$e ,a*a,&e*%)&%,e &*gova@,e ma*,e

marka (brend! postaje najcenjenija imovina preduzeMa. -e+inicija marke AmerLkog udruIenja za marketing potiLe iz poLetka 6>-ti&, ali se joJ uvek nalazi u mnogim udIbenicima marketing enadImenta" ,,marka predstavlja ime, izraz, znak, simbol ili dizajn, ili nji&ovu kombinaciju u cilju identi+ikacije roba ili suluga jednog ili grupe proizvoKaLa i nji&ovoj di+erencijaciji od robe i usluga konkurenata...B. emocionalnost je danas postala najveMi adut lojalnosti marki i njene di+erencijacije, a pogotovo kada su dva proizvoda vrlo sliLna ili Lak ista. PotroJaLi vremenom poLinju da se vezuju za odreKene proizvodeGusluge i teJko im je da se od nji& odviknu. Oni premanjima oseMaju odreKenu vrstu emocionalnost. Kada prevladavaju emocionalnielementi, tada Me potroJaL svojoj marki i oprostiti neke greJke, ili ako ona neko vreme zaostane u inovacijama. 0mocionalni link je glavni generator dodatne vrednosti marke. 4arka je cenjenija i vrednija kad je, osim svesti o njoj ili poznavanja, izraIenija di+erencijacija, posebnost, relevantnost, lojalnost ali iznad svega emocionalna povezanost koja Lek moIe uticati i nakulturu grupe, segmenta ili Litave populacije. U savremenom pristupu de+iniciji i ulozi marke sve viJe se upotrebljava izraz NbrandB, kojim se izraIava dinamiLni odnos prema potropaLima, a trgovaLka marka vezuje se za klasiLni pristup identi+ikacije prema obeleIjima. Iz izraza brand dolazi branding koji govori o stvaranju marke koju Me potroJaLi pri&vatiti, postati im bliska na temelju di+erencirani& obeleIja i obeManja u koja se onimoraju uveriti, kao i nji&ovu superiornosti ili prikladnost za nji&ov Iivotni stil, status, kupovnu moM, verovanja, ideje, svet s kojim Me se poistoveMivati itd. ono Jto Lini marku jeste njen emocionalni odnos, ali i njena kulturna relevantnost. /aIna svojstva marke" marka proizvoda mora biti laka za izgovaranje i lako zapamtljiva, a po moguMnosti treba stvarati i odreKene pozitivno usmerene asocijacije vezane za prozvod. 4arka proizvoda treba biti individualna, Jto je u stvari, vrlo teJko postiMi na domaMem, a posebno na svetskom trIiJtu, zbog Lega je marke proizvoda, potrebno zaJtititi. %amo oni preduzetnici koji budu znali, umeli i &teli da uvaIe sva analizirana svojstva marek proizvoda biMe u prilici da ostvare znaLajen prednosti u odnosu na svoje konkurente a pre svega ostvariMe sledeMe e+ekte" #. $. ). :. ;. 6. <. 7. =. poveMaMe vernost svoji& potroJaLa poveMaMe broj stvarni& potroJaLa olakJaMe segmenatciju trIiJta olakJaMe lansiranje i promociju proizvoda poveMaMe ponavljanje kupovina poveMaMe uoLljvost proizvoda stvoriMe povoljniji imidI proizvoda i preduzetnika poveMaMe doIivljaj kvaliteta proizvoda omoguMiMe bolju pravnu zaJtitu proizvoda .1O<$a)#%&e ?*o'e) ?o)lov#og ?*egova*a#$a: +@e)#%'%, '%l$ev%, me&o e

%1

%2 OpJta de+inicija pregovaranja polazi od stava da je to kontrolisani komunikacijski proces s ciljem reJavanja sukoba interesa dveju ili viJe razumnji& pregovaraLki& strana. 'avisno od toga o Lemu se pregovara, treba planirati pregovaraLki po&od uvek naoruIani& argumentima, podacia pa Lak i smicalicama, ali ne biti nepopustljiv da po svaku cenu rezultat pregovora bude iskljuLivo vama po volji. Pregovori se mogu smatrati uspeJnim samo onda kada su obe pregovaraLke strane zadovoljne is&odom. %vaki iskusni pregovaraL mora znati svoje ciljeve i svoje moguMnosti da bi mogao odrediti i svoja oLekivanja. Pregovaranje nije nametanje svoje volje, nije cilj iskljuLivo ispunjenje vlastiti& ciljeva. Osnovni cilj pregovaranja treba da bude zajedniLki dogovor. %amo saradnjom i kompromisom moIe se doMi do zakljuLka pri&vatljivog za uLesnike pregovaranja. Pregovaranje je umetnost prilagoKavanja. (o je zapravo umetnost davanja da bi se dobilo viJe. *adi postizanja navedenog cilja potrebno je napustiti razna predubeKenja koja se odnose na pol, rasu, nacionalnost, telesna obeleIja, imovinsko stanje itd. ka cilju nas mogu dovesti samoracionalnipristupi i elastiLnost. %a stanoviJta pregovaranja, sve ljude kao pregovaraLe moIemo podeliti na < psi&oloJki& tipova" dominantni pregovaraLi O su oni koji nastoje da dominiraju pregovorima

ekstrovertni pregovaraLi O imaju sliLan pristup kao dominantni, ali punos u povrJniji, brzim i kratkim pregovorom nastoje da ostvare samo svoje ciljeve, pridodajuMi prekomernu paInjuu izgledu i materijalnom okruIenju introvertni pregovaraLi O se ne poveravaju, jer nemaju poverenja ni u koga, oni uopJte retko pristaju na pregovore nevinaJca O su ugodni, pristojni pregovaraLi, izgledaju kao da bi sve uLinili samo da se pregovor okonLa u miru glumci - su pregovovaraLi koji koriste sve vrste glume, od prepoznatljvog imidIa, do nesvakidaJnjeg ponaJanja +ilozo+a O prgovaraLa prepoznaMemo po nepredvidivosti

Luvari O su konzervativni pregovaraLi, zdravog razuma, veruju u tradicionalne vrednosti, cilj im je da rezultat pregovora bude pozitivan, da obe strane budu zadovoljen i ne vole nagovor.

.3. ,a,o )e )&va*a am<%$e#& "a )+?e># ?o)lov#o ?*egova*a#$e %amim tim Jto proces pregovaranja nije obiLna i rutinska komunikacija, on podrazumeva odreKene pripreme pregovaraLa, ali i dizajniranje odreKenog ambijenta i ukupne atmos+ere za pregovore. 1a sledeMe momente treba obratiti posebnu paInju" )&va*a#$e ?ove*e#$a O uverite sebe u snagu svojue pouzdanosti i uveriMete i druge da ste osoba kojoj se moIe verovati )&va*a#e o)eCa$ vaB#o)&% O neko to moIe nazvati &valjenjem, neko laskanjem a neko i ulizivanjem. Fvalite druge ljude u nji&ovom prisustvu, &valite lepe kako su pametni a pametne kako su lepi. S&va*a#$e o?+>&e#e a&mo)-e*e % "a ovol$)&va O oseMaj poverenja i liLne vaInosti mogu dovesti do opuJtanja i zadovoljstva. OpuJten i zadovoljan Lovek lakJe Me pristati na uslove pregovora i dovesti vas do cilja.

%2

%3 S&va*a#$e "ago#e&,% % o@e,%va#$a

)&va*a#$e ?*%&%),a - pritisak moIe biti naizgled pristojan, a moIe biti i grub. 1ajLeJMi oblik pritiska je sila. Pretnja poslovnom partneru, unoJenje ulice kolegi, i ostali oblici sile stvar su proJlost. S&va*a#$e #elago #o)&% O nelagodnost je vrsta pritiska kojom se sluIe neki pregovaraLi da bi naterali sagovornika da Jto pre prekine neugodnu situaciju pristajuMi na najLeJMe nepovoljno reJenje. S&va*a#$e &e),o<e O nezadovoljstvo miJljenjem drugi& o sebi, preterana zavisnost od miJljenja drugi&, stra& i nesigurnost, mogu vas naterati da se povlaLite u sebe ili sukobljavate s okolinom. S&va*a#$e "av%)#o)& O zavisnost od miJljenja drugi& ljudi i oLekivanje nji&ovog pri&vatanja stvara stra& od osobe od koje zavisimo, Jto dovodi do nesigurnosti. S&va*a#$e )&*aha O star& utiLe na ponaJanje, blokira nervni sistem i Lini nas osetljivijim za tuKe ciljeve. S&va*a#$e )&*e)a O sters je poslecia pritiska na vreme i rokove koji oseMate, bez obzira jeste li sami odredili taj pritisak ili vam je neko nametnuo. S&va*a#$e % ?o )&%'a#$e ag*e%)v#o)&% O agresivnost u pregovorima najLeJMe najstaje kao posledica stra&a i nesigurnosti. %agovornici kojim imaju velika oLekivanja a male moguMnosti nji&ovog ostvarenja, pribeMi Me agresivnosti da ostvare svoje ciljeve. Na ?*egovo*e oM%&e o l%@#o %#-o*m%)a#% O dobar pregovaraL treba pre pregovora prikupiti sve podatke o tematici pregovora, o sagovornicima, o meta+orama i citatima kojima se mogu sluIiti. Na ?*egovo*e #e #o)%&e ?o,lone O ili ako smatrate da to moIe obradovati vaJe sagovornike, onda neka to budu samo simboliLki znaci paInje Na ?*egovo*e #emo$&e #%,a vidnom polju svoji& sagovornika. a ,a)#%&e O pregovori zapoLinju u onom trenutku kad ste se pojavili u

.4. mo<%#g ,ao ev%$a#&#o ?o#a>a#$e % #a@%# +g*oBava#$a ?o)lov#og ?o +hva&a 4obing ili psi&oloJki teror u poslovnom Iivotu odnosi se na neprijateljsku i neetiLku komunikaciju koja je usmerena na sistemetiLan naLina od strane jednog ili viJe pojedinca,a uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoMan i u nemoguMnosti da se odbrani i drIan u njoj pomoMu stalni& maltretirajuMi& aktivnosti. 'bog visoke uLestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponaJanja, to maltretiranje dovodi do znaLajne mantalne, psi&osomatske i socijalne patnje. Postoji veliki broj aktivnosti u kojima zaposleni mogu biti izloIeni nekoj vrsti zlostavljanja, ako npr" # napadi na moguMnost adekvatnog komuniciranja $ napadi na moguMnost odrIavanja socijalni& odnosa ) napadi naliLnu reputaciju : napadi na kvalitet pro+ecionalne situacije ; napadi na zdravlje

%3

%4 H Obzriom na smer akcija mobing delimo na vertikalni i &orizontalni. /ertikalni se mobing odnosi na situacije u kojima" pretpostavljeni zlostavlja jednog podreKenog radnika pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uniJti Litavu grupu jedna grupa radnika zlostavlja jednog pretpostavlenog

&orizontalni mobing se javlja izmeKu radnika koji su u jednakom poloIaju u &ijerar&ijskoj organizaciji. OseMaj ugroIenosti, ljubomora i zavist mogu podstaMi Ielju da se eliminiJe neki kolega, pogotovo ako postoji uverenje da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri 4ada su svi zaposleni, dakle menadIeri i radnici, potencijalne Irtve mobinga, istraIivanja su pokazala da postoje karakteristiLne grupe mobinga" ,,poJtenjaLineB O osobe koje su uoLile i prijavile neku nepravilnost u radu (elesni invalidi, +iziLki &endikepirani ljudi 4lade osobe tek zaposlene i starije osobe pred penzijom Osobe koje traIe viJe samostalnosti u radu ili bolje uslove rada Osobe koje nakon godina besprekornog rada traIe priznavanje radnog poloIaja i poveManje plate (zv te&noloJki viJak radne snage koji Me uskoro dobiti otkaz Pripadnici raznik manjinski& grupa .5. "a>&o $e ,o*+?'%$a #a$veCa o?a)#o)& "a ?*e +"e&#%>&voA Ona je opasna jer uniJtava odnos poverenja, kako u javnu vlast i drIavu tako i u moguMnost poJtenja graKanski& i poslovni& odnosa. Ona ruJi ono Jto je osnovno za demokratiju, a to je poverenje graKana u nji&ove izabrane predstavnike. UniJtava i ono Jto je presudno vaIno i potrebno u biznisu, a to je poverenje u poslovanju. Korupcija je prastara pojava i teJko je taLno odrediti kada i gde se prvi put pojavila. *eL koripcija dolazi od latinskog Ncon-rumpereB, a znaLi doslovce ,,slomitiB, ,,razbitiB, Jto ukazuje na razbijanje odreKene celine, nekoga reda, Jto znaLi prekid korektne druJtvene veze i odnosa. U tom smislu korupcija se ne tiLe samo odnosa graKana s javnim vlastima, nego i odnosa izmeKu sami& graKana, u svakom poslu, odnosno podu&vatu. O korupciji treba javno govoriti, i zato Jto je korupcija negacija prava i pravne drIave i Jt bitno ugroIava jednakost, motivaciju,solidarnost i sigurnost graKana. %tandardno pravno odreKenje korupcije moIe se izraziti u sl ; taLaka" #. direktno ili indirektno traIenje ili primanje od strane javnog sluIbenika ili lica koje obavlja javnu +unkciju, bilo kakve novLane vrednosti ili druge povlastice, kao Jto je poklon, usluga, obeManje ili pogodnosti, u razmenu za neki adut ili propust u obavljanju javne duInosti $. ponuda ili jamLenje, neposredno ili posredno, javnom sluIbeniku ili osobi koja obavlja javnu +unkciju, bilo kakve novLane vrednosti ili druge povlastice, kao Jto je dar, usluga, obeManje ili pogodnost za njega ili neku drugu osobu u razmenu za neki akt ili propust u vrJenju javne duInosti ). akt ili propust u obavljanju svoji& duInosti od strane javnog sluIbenika ili osobe koja vrJi javnu +unkciju u svr&u dobijanja nezakonite pogodnosti za njega ili treMu stranu

%4

%! :. zloupotreba ili pridobivanje imovine koje se izvodi iz nekog akta

;. uLestvovanje kao pokretaL, podstrekaL, sauLesnik, pomagaL, ili prikrivaL nakon poLinjenog dela, ili na bilo koji naLin, u zamenu za uzvrat ili u oLekivanju uzvrata, za svake saradnje ili zavere da bi se poLinilo neko delo. Korupcija je pojava, kod koje se uz pomoM obeManja, odnosno nuKenja koristi ili novca, navodi drugu osobu, koja ima neku odgovornosti ili ovlaJMenje da deluje protivno pravu i svojoj duInosti. Qesto se javlja u poslovima javne nabavke i konkursa, pri plaManju poreza, carina i kazni, kod dodeljivanja razliLiti& prava, dozvola ili povlastica, pri zapoJljavanju, pruIanju zdravstveni& usluga... Korupcija je nezakonita radnja, u kojoj potkupitelj nudi materijalna ili nematerijalna dobra da bi uticao na odreKenu odluku politiLkog, odnosno javnog sektora. .6. +"*o'% ,o*+?'%$e 8rojni su uzroci korupcije i oni se razlikuju od zemlje do zemlje. Oni preoisitLu iz lokalnog okruIenja i istorijski& prilika, upravne tradicije, kultrunog i politiLkog razvoja. Korupcija se u tranzicijsko vreme javlja u mnoJtvu oblika, ali i u naroLitim prilikama, u kojima se u janom sektrou najviJe O krade, u privatnom najLeJMe O vara, a u susretu privatnog i javnog O podmiMuje ili iznuKuje.4eKu uzrocima i okolnostima, koje pogoKuju korupciju u tranzicijskim zemljama mogu se navesti sledeMi" - stari odnos prema svemu zajedniLkom i druJtvenom kao tuKem raspad sistema drIavnog vlastniJtva Ielja bivJi&, ,,komunistiLki&B kadrova da zadrIe vlast i povlastice nejasna, Lesto protivreLna pravna pravila i ,,rupeB u zakonu previJe pravni& pravila previJe moguMnosti za diskrecionu ocenu od strane politiLki& i upravni& lica nepostojanje javnog mnjenja i njegove nadzorne uloge nepostojanje civilnog tj graKanskog duga i tradicije poJtovanja pravni& normi nepostojanje otvorenog trIiJta kao mere i regulatora konkurencije nepostojanje protivmonopolski& zakona

postoje i druge okolnosti i uzroci koji pogoduju korupciji, a koji su karakteristiLniji za razvijene demokratske zemlje, ali koji se pojavljuju relativno brzo i u tranzicijskim, ,,novim demokratijamaB " globalizacija ekonomije i internacionalizacija +inansijskog trIiJta pojava ,,novi& proizvodaB koji& ranije nije bilo na trIiJtu (sport, narkotici! privatizacija neki& javni& sluIbi decentralizacija, koja uvlaLi u javne poslove veMi broj ljudi nego ranije +inansiranje politiLki& stranaka i izborni& kampanja, koje u mnjogim zemljama nije jasno regulisano

%!

%" .9. ,a,o )e <o*%&% ?*o&%v ,o*+?'%$e UspeJna anti-korupcijska borma mora da za&vati pet osnovni& podruLja" ? politiLku odgovornost, s pomoMu javnosti i transparentnosti politiLki& odluka, te stvarno, +air takmiLenje stranaka ? jaLanje drIavni& institucija" parlamenta O kroz odgovornost i javne revizijske postupke koriJMenja budIetksi& sredstavaP sudstva O kroz jaLanje nezavisnosti sudova i sudija, te moguMnost ispitivanja budIetski& nepravilnostiP kroz nezavisno javno tuIilaJtvo i kroz striktno izvrJavanje mera i kazniP vlade i javne uprave O kroz nadzor nad javnim konkursima, budIetskim novcem i javnom imovninom ? uLestvovanje civilnog druJtva u javnom Iivotu i uloga medija u javnim poslovima" udruIenja graKana i ostali oblici civilnog druJtva treba da Jire in+ormacije o korupciji, predlaIu akcije, organizuju javna svedoLenja ? stvaranje uspeJnog privatnog setkrora privrede" gde pripada kako pojednostavljenje i racionaliziranje uslova osnivanja i delovanja +irmi, tako i transparentnost vlasniJtva nad njima kao i nji&ovog poslovanja ? najzad, za uspeJnost borbe protiv koripcije nuIna je re+orma javne uprave" ona se mora bazirati na razdvajanju +unkcija privreKivanja i donoJenja propisaP na strogom raLunovodstvenom i revizijskom nadzoru upotrebe javni& sredstavaP na naLelu ,,meriokratijeB, tj sposobni&, visoko struLni&, motivisani& i pristojno plaMeni& javni& sluIbenika. 8orbu protiv korupcije treba prilagoditi kako preovlaKujuMem tipu korupcije tako i speci+iLnim uslovima napretka, ili nazadovanja, u tranziciji.

;/AVA 8 1G Dva o)#ov#a #a'%#a o*ga#%"ova#$a <%"#%)a

U strogo pravnom smislu svaki biznis moze da se organizuje na dva nacuna" ? ? ? ? #. Kao individualni vlasnicku podu&vat i kao privredno drustvo koje moze da ima sledece pravne +orme Ortacko drustvo O partnerstvo Komanditno drustvo O -oo O drustvo sa organic. odgovornoscu Akcionarsko drustvo koje moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa. $. Kao oblik poslovnog organizovanja postoje i zadruge.

Pet osnovni& tipova vlasnika mali& biznisa" #. $. ). Idealisti Optimizatori *ado&olicari

%"

%# :. ;. Opsenari Odrzavaoci

.G ? ? ? ?

O)#ov#e ?*av#e % )&a&+)#e ,a*a,&e*%)&%,e %#o,o)#%h ?*e +"e&#%,a

Inokosni preduzetnik vrsi odredjenu privrednu delatnost za sebe i za svoj racun Inokos.pred. nema status pravnog lica 'a sve obaveze koje preuzima u poslu odgovara celokupnom svojom licnom imovinom %voj posao moze obavljati pod svojim ili drugim imenom ili nazivom

? -uzan je da ukoliko poslove ne obavlja pod svojim imenom izvrsi sudsku registraciju izabranog imena ili naziva ? (reba da raspolaze poslovnim prostorim za obavljanje poslovni& delatnosti svojim ili zakupljenim prostorom ? ? Ima pravo na regulisani radni staz, penzijsko, zdravstveni i invalidsko osiguranje Placa poreze i doprinose u skladu sa zakonom, akontaciono ili pausalno

Kada je rec o prednostima treba posebno istaci sledece" #. $. ). :. %loboda izbora posla 3akoca osnivanja 4ali troskovi pokretanja poslovanja Poreske olaksice i pogodnosti

1edostaci" #. $. ). :. 1eogranicena odgovornost Pomanjkanje kontinuiteta (eskoca dobijanja kredita Predodzbene nestanilnosti

1G

Po$am ?*e +"e'a

Osnovni organizacioni oblik privrednog zivota u moderoj trzisnoj privredi svuda u svetu jeste preduzece. Kao osnovni privredni subjekat i kao pravno lice pr-ce ima osnovnu ciljnu +unkciju O sticanje i maVimiziranje

%#

%$ pro+ita. Pr-ce koja obavljaju delatnost od opsteg drustvenog interesa kao sto su komunalne usluge, javni medijski servisi isl, mogu imati i sekundarnu ciljnu +unkciju. U literature se koriste razliciti sinonimi za oznacavanje pojma pr-ca. cesto se koristi +irma, koji potvrdjuje da neko stoji iza svega sto pr-ce cini. U tom smislu postoje ) vrste +irme" vlasniceke, partnerske i korporativne. 3G ? ? ? ? ? Sva ?*!'a %ma$+ #e,ol%,o o)#ov#%h o<ele"$a:

Pr-ca su te&noloski i poslovno +inansijski entiteti Imaju vlasnikaP inokosnog ili akcionare Poseduju imovinu Imaju organizacionu i kadrovsku strukturu %lozeni i dinamicki otvoreni i upravljani sistemi (menadzment!

%a stanovista osnivanja pr-ca se dele na " #. $. /lasnicka 1evlasnicka (drustvena pr-ca, javna pr-ca u javnoj sredini!

H Kao samostali poslovni subjekti pr-ce na trzistu prodaju svoje proizvode i usluge i tako ostvaruju pri&od kao primarni +inans. *ezultat koji treba da obezbedi opstanak pr-ca u konkurentskom okruzenju. Pr-ce je najvise zainteresovano za onaj +inans.rezultat koji se javlja kao pozitivna razlika izmedju ukupnog pri&oda i ukupni& troskova u posmatranom obracunskom period, a to je pro+it (dobit!. 1egativne razlike izmedju ukupnog pri&oda i ukupni& troskova jeste gubitak. .inansijski izvestaji koji utvrdjuju prodaju pro+ita ili gubitka naziva se bilans uspe&a pr-ca. +inans. Izvestaj koji utvrdjuje stanje imovine i obaveza pr-ca naziva se bilans stanja.

%va pr-ca prema obliku prisvajanja prinosa mozemo podeliti na privatna i kolektivna pr-ca. Osnovni oblici privatni&" #. $. ). /lasnicka sopstvena -rustvena lica ili ortakluci -rustveni kapital, gde spadaju -oo i A-

Kod kolektivni& pr-ca razlikujemo" #. $. -rustvena i kooperativna pr-ca 5avna pr-ca 4G5G6G O)#ov#% o<l%'% ?*!'a Postoje $ oblika " -rustva lica -rustva kapitala %$

%% -rustva lica dele se na" a! vlasnicka pr-ca O u okviru ove vrste pr-ca radi se o pr-cima u kojima postoji jedan jedini vlasnik, koji istovremeno donosi sve poslovne odluke. .unkcija upravljanja i prisvajanja su sjedinjeni u istom licu. Krajnji vlasnik je ujedno i neposredni vlasnik stvari sa kojima pr-ce obavlja svoju poslovnu aktivnost. Prednosti O vlasnik zadrzava punu vlasnicku i poslovnu kontrolu nad pr-cem id a se ona relativno brzo i lako osnivaju. 1edostaci O vlasnik tesko dolazi do novig kapitala neop&odnog za prosirivanje privredne aktivnosti, vlasnik odgovara neograniceno svom svojom imovinom za obaveze pr-ca, slabo razvijena inovativan i istrazivacka +unkcija sto i& cini ne dovoljno konkurentnim. b! Ortakluk O dolazi do udruzivanja imovine vise pojedinacni& lica, koji saglasno donose poslovne odluke. Predmet udruzivanja osim novcane imovine mogu bit ii stvari, prava, rad ili usluge. U svetu se obicno ortakluci obrazuju kod pro+esionalni& delatnosti kod koji& su lucne sposobnosti i kvali+ikacije ortaka vaznije od kolicine kapitala kojom raspolazu. U pogledu imovinske odgovornosti, pojedinacni vlasnici udruzeni u ortacko pr-ce u celini odgovaraju svojom imovinom. Ortaci mogu biti +izicka i pravna lica, koja udruzuju svoj rad i ili svoju imovinu u celini ili delimicno radi postizanja nekog zajednickog cilja, bez stvaranja novog subjekta. Imovinu cine O ulozi, stecena imovina tokom polsovanja. Udeli se utvrdjuju ugovorom, ako nisu utvrdjeni svaki ima jednak udeo u gubitkuGdobitku. Prednosti O veci izbor talenata, veci ulog novca, lakoca osnivanja, moguce poreske pogodnosti. 1edostaci O neogranicena odgovornost, omanjkanje kontinuiteta, teskoca prenosa vlasnistva, razmirice. 8G D*+)&va ,a?%&ala : )+ AD % DOO. A- O ovaj oblika je najpovoljniji za velike privredne organizacije. Kao pravno lice jeste pravni vlasnik svi& stvari koje sluze za obavljanje poslovne aktivnosti, kao i nosilac potrazivanja koja ulaze u njegovu imovinu. Akcionari kao krajnji vlasnici nemaju pravo neposrednog upravljanja ili raspolaganja imovinom pr-ca. dividende predstavljau udele akcionara u dobiti akcionarskog drustva. 1ji&ova visina i uplata zavisi od ostvarene dobiti. Iako je u korporaciji izvrseno odvajanje neposredne +unkcije upravljanja od vlasnice +unkc.prisvajanja dividend to ne znaci da je prekinuta kontrola vlasnika nad svojim ulozenim kapitalom. %ada umesto neposrednog nadzora nad radom pr-ca akcionari ostvaruju svoju kontrolu posredstvaom trzista akcija. %labosti O kon+likt izmedju oni& koji snose rizik i oni& koji tim rizikom upravljaju. -ele se na otvorena (izlazu svoje akcije ne javnu prodaju na berzama! i zatvorena (ne iznose akcije na javnu prodaju, niko nema ulog veci od polovine kapitala, nema upravnog odbora, niko izvan komp. 1e moze da utice na njenu poslovnu politiku!. 9G P*e #o)&% ,o*?o*a'%$a U korporacijama se sve vise razvija unutrasnje preduzetnistvo O process +ormiranja mali&, relativno autonomni& pr-ca u okviru korporacije kojima se dodeljuju potrebana sredstva, ljudi i organizaciona samostalnost da bi svi pojedinci koji imaju preduzetnicke ideje, talenat i sposobnost, a u velikim sistemima su sputani, mogu realizovati svoje ideje, otvaranjem novi& +irmi u okviru postojeceg pr-ca. na taj nacin korporac.moze sacuvati najtalentovanije i najkreativnije ljude, a takodje moze id a ravnopravno konkurise u pogledu preduzetnistva i inovativnosti malim preduzetnickim +irmama. 1:G 2ol %#g *+)&vo Folding drustvo O je pravni subjekat koji trajno ucestvuje u vlasnistvu drugi& pravno samostalni& pr-ca. u sirem znacenju to je drustvo koje je u druga drustva ulozilo svoj kapital, tako da drzi sve ili vecinu deonica ti& drustava, sto mu omogucava da upravlja njima i stice pro+it nastao nji&ovim poslovanjem. U uzem znacenju &olding je drustvo cija se osnovna poslovna delatnost sastoji u osnovanju, +inansiranju i upravljanju drugim drustvima. U poslovnim +inansijama F- ozacava drustvo koje je osnovano sa svr&om investiranja u vrednosne papire drugi& drustava i odrzavanja nadzora nad tim drustvima. Kada se imovina &olding sastoji %%

1&& iskljucivo od deonica drugi& pr-ca tada je rec o cistom &olding drustvu. A ako drustvo ima i druge delatnosti to je mesovito F-. Ako je cilj F- vlasnistvo industrijskog karaktera rec je o industrijskom F-. Ako je u Fcilj samo ulaganje sredstava, tu je rec o +inansijskom F-. (o su zapravo drustva koja svojim osnovnim kapitalom ucestvuju u osnovnom kap. -rugog drustva, koje opet moze ucestvovati delom svoje aktive u osnovnom kapitalu treci& drustava. Prednosti O smanjena potreba kapitala za kontrolu produznica i izloacija rizika, nedostaci leze u mogucnosti visestrukog oporezivanja i lakom razduzivanju, zbog cega &oldinzi mogu biti veoma nestabilni. 11G Za *+ge Kao poslovne organizacije one se osnivaju u $ osnovna tipa proizvodne i potrosacke, sa velikom brojem modaliteta. %ustinski +ormalno zadruga je dobrovoljno udruzenje u kojima svaki clan ucestvuje neposredno i koje zajednickim poslovanjem po nacelu uzajamne pomoci, unapredjuje i istiti svoj ekonomski i drugi pro+esionalni interes. Osim navedenog principa postoji jos nekoliko principa na kojim pociva zadruzno poslovanje" -obrovoljnost i otvoreno clanstvo, demokratsko upravljanje clanova, ekonomska saradnja clanova, autonomija i nezavisnost, obrazovanje, osposobljavanje i in+ormisanje, medjuzadruzna saradnja, briga o zajednistvu. 'adrugu cini drustvo koje se +ormira udruzivanjem clanova, zadrugar je +izicko lici koje u celosti ili delimicno posluje putem zadruge. svojstvo zadruge stice se osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi. 'adrugu mogu osnovati najamnje ) poslovna sposbne +izicke osobe. 'adruge su poslovne +irme. %eljak se udruzuje u zadrugu radi trzista. 'adruga kao oblik udruzivanja nudi najvecu stabilnost i sigurnost proizvodjaca. Uloga zadruge je otkup i osiguranje plasmana proizvoda poljoprivredni& proizvodjaca. Ako zakonom nije drugacije propisano, na zadruge se primenjuje propisi kojima se uredjuju odnosi u ortakluku.

1.G Po)lov#% %#,+<a&o*% Inkubatori su startni podsticaji podu&vati cija je svr&a razvoj drugi& kompanija. Inkubatori imaju za cilj da snabdevaju nova mala i srednja preduzeca potrebnim resursima da bi se povecala nji&ova poslovna sansa za uspe&. 'naci inkubatori su poslovne organizacije koje ubrzavaju i pomazu process stvaranja novi& uspesni& preduzeca, narucito u pocetnim +azama nji&ovog razvoja i tako doprinosi smanjenju stope smrtnosti novi& preduzetnicki& podu&vata. Inkubatori su relativno nov concept nastao #=;= god. 1ji&ove prve poslovne usluge sastojale su se u izdavanju poslovnog prostora,pruzanja razni& administrativni& usluga. /remenom nji&ova aktivnost se prosirila in a nove sadrzaje kao sto su" konsakting, istrazivanje i razvoj poslovanja, istrazivanje trzista pa sve do mproizvodnje. %avremena preduzetnicka praksa poznaje vise vrsta inkubatora" klasicni inkubatori rizika, industrijski posedi, izvozno proizvodne zone, naucno te&noloski parkovi, virtuelni inkubatori rizika itd. 11G Mala ?*e +"e'a Postoji vise kriterijuma za razlikovanje mali& od srednji& preduzeca. Prvi kriterijumi su kvantitativni i tu se posebno polazi od" bilansa uspe&a, obima pri&oda i broja zaposleni&. -rugi kriterijum je kriterijum osnivanja pr-ca pri cemu se posmatraju $ osnovne grupe mali& (i srednji&! pr-ca.

1&&

1&1 (reci kriterijum de+inisanja mali& pr-ca cini grupa kvalitativni& kriterijuma kao sto su" oblik vlasnistva, kvalitet organizacijske strukture, adaptabilnos poslovnog programa. (ri osnovna kvantitativna kriterijuma" #. $. ). 9odisnji prosek zaposleni& 'bir bilansa nakon odbitkaGdobitka 9odisnji pri&od od prodaje

H Kao najvaznija karakteristike mali& pr-ca mogu se izdvojiti sledece" ? 4ala pr-ca zadovoljavaju onaj deo traznje za robom i uslugama koja velika pr-ca tesko mogu podmiriti ? 'bog svoje velicine mnogo su +leksibilnija, sto im omogucuje vrlo elasticnu ponudu i brzo prilagodjavanje kretanjima potraznje na trzistu te brzo i agilno prilagodjavanje novonastalim uslovima ? 4ala pr-ca traze relativno univerzalan tip radnika i opreme kojom mogu obavljati raznorodne poslove u procesu proizvodnje ? (e&noloski proces u malim pr-cima obelezava relativno visok stepen zamenjivosti radnog resursa i sredstava za rad sto proizilazi iz odlika te&nologije ? Oruzaju sire mogucnosti inovativnosti i uvodjenja novi& te&noloski& resenja i brzu primenu novi& znanja i poslovni& modela u svakodnevnom poslovanju ? 0konomska samostalnost i spremnost na snosenje rizika u poslovanju podstice mala pr-ca da se elasticno povezuju i umnozavaju radi ostvarivanja uspesnijeg zajednickog poslovanja, ali lakseg snosenja rizika Prednosti" ? 1ezavisnost O pokretanje malog pr-ca preduzetnicima omogucava gotovao u potpunosti autonomno delovanje ? (rzisna prilagodljivost O zbog svoje velicine u mogucnosti su da se brzo prilagode trzisnim promenama i novonastalim prilikama, te bez veci& potresa mogu svoju delatnost preorjentisati u skladu sa za&tevima potrosaca ? 4ogucnost ostvarivanja +inansijskog uspe&a O jedan od vazni& razloga osnivanja malog pr-ca je mogucnost ostvarivanja bitno vece zarade u samostalnom poslu od one koju je preduzetnik mogao ostvariri kao zaposlen u nekoj kompaniji ? %igurnost posla O kad preduzetnik osnuje malo pr-ce sigurnost posla mu je zagarantovana sve dok se pozitivno posluje ? Porodicno zaposljavanje O jedan od prednosti zaposljavanja clanova porodice, prenosenje iskustva sa oca na sina, stvaranje tradicije porodicnog posla ? Izazov O kod vlasnika je snazno razvijena potreba za samoaktuelizacijom, tj. %vest o mogucnosti ostvarivanja velikog uspe&a, ali su svesni rizika pri izgradnji samostalne poslovne karijere. 1edostaci

1&1

1&2 ? Porast odgovornosti O sirok raspon odlucivanja koji ima preduzetnik u malom pr-cu, u velikoj meri povecava odgovornost za poslovni uspe& ? 4ogucnost propasti O rizik propadanja je velik jer preduzetnik raspolaze oskudnim +inansijskim i kapitalnim resursima pa ima malu mogucnost ublazivanja neuspeli& poslovni& poteza ? Podloznost +luktacijama na trzistu O mala pr-ca teze podnose sezonske ili druge oscilacije u prodaji

? 'avisnost od konkurencije O na uspe& malog pr-ca naglo moze narusiti pojava konkurencije u okruzenju ? .inansijske slabosti O bez obzira na uspesno upravljanje +inans.sredstvima ona su podloznija +inansijskim krizama i nelikvidnosti ? 1edostatak znanja i strucnosti O zbog svoji& ograniceni& +inans.mogucnosti obicno oskudevaju kvalitetnim strucnjacima specijalizovanim za pojedinacne preduzetnicke +unkcije. 13G Z#a'a$ ev*o?),e ?ovel$e o mal%m ?*!'%ma U mnogim vaznim dokumentima 0U cesto ponavlja stav das u mala pr-ca bazicna osnova evropske privrede. (akodje smatra se das u glavni izvor zaposljavanja, id a u njima nastaju mnoge poslovne ideje. U 3isabonu je jos $>>>. 9od. 0U sebi postavila cilj da postanje najkonkurentnija i najdinamicnija privreda na svetu, koja se temelji na znaanju, koja je sposobna za odrziv ekonomski razvoj, za otvaranje veceg br.kvalitetniji& radni& mesta, kao i za jacu socijalnu ko&eziju. U tom smislu usvojen je vazan document poznat pod imenom BPovelja o malim preduzecimaC. 4ala su pr-ca glavni pokretac inovacija, zaposlenja, te socijalne i lokalne integracije u 0vropi. %toga tek treba stvoriti najpogodnije okruzenje za mala pr-ca i preduzetnistvo. Ova povelja kao i mnogi drugi dokumenti 0U pokazuju nam sta je sve potrebno uraditi u nasoj zemlji na tzv. Putu 0vropski& integracija, od koji& se tako mnogo ocekuje.

;/AVA 9 1. Po)lov#% ?la#

4oIe nam pomoM da otkrijemo kakve korake treba da uLinimo ili da moIda ne krenomo u biznis putovanje.1ije dovoljno samo da imamao dobru ideju za biznis, moramo biti sposobni da sprovedemo istraIivanje potrebno da bi se dokazalo da naJa poslovna ideja moIe biti uspeJna. Postoje neki uopJti izvori in+ormacija i te&nike koje Memo morati da koristimo kao Jto su npr." -privredni izveJtaj, istraIivanje (+ormalno i ne+ormalno!, opJti ekonomski podaci, vodiLi poslovnog planiranja i istraIivanja na internetu, Iivotno iskustvo... 4oramo biti spremni da razgovaramo sa mnogo ljudi i da puno Litamo tokom istraIivanja za poslovni plan. Poslovni plan je sistematski prikaz planirani& ciljeva i aktivnosti preduzetnika u odreKenom najLeJMe viJegodiJnjem periodu. On je jedan od najvaIniji& dokumenata, odnosno struktuiran elaborat koji sadrIi celovito i precizno obraKeno obrazloIenje o ulaganjima koje preduzetnik planira, de+inisanim oLekivanjima i alternativama u sluLajevima kada se situacija menja. 8iznis plan je dokument u kome je de+inisana naJa poslovna ideja i naLini njene realizacije. -obar biznis plan omoguMava vlasniku malog biznisa da prati napredovanje svoje +irme i poslovanja, kao i da spreLi propadanje +irme ako neJto poKe kako netreba. Pisanje biznis plana je neop&odno i prilikom podnoJenja za&teva za dobijeanje +inansijski& sredstava. 1a osnovu Lega Me se potencijalni investitori bliIe upoznati sa prirodom naJeg biznisa. Osnovna +unkcija biznis plana jeste dobijanje neop&odni& +inansijski& sredstava. Pored ove biznis plan ima i niz drugi& +unkcija" omoguMava preduzetniku da poslovnu ideju izoJtri pre izlaska na trIiJte, biznis plan pomaIe preduzetniku da 1&2

1&3 unapred sagleda neizvesnost buduMi& dogaKaja i smanji rizik grJke, sluIi kao vodiL za merenje ostvarenja poslovni& ciljeva preduzeMa. 1eop&odnost izrade biznis plana je u tome da se pre otpoLinjanja realizacije odreKene ideje oceni opravdanost njene realizacije i na taj naLin bitno smanji rizik ulaganja. 1a taj naLin biznis plan omoguMava preduzetniku da ostane na pravom putu i zaposlenima da razumeju kuda biznis treba da ide. 8iznis plan moIe biti neop&odan i u situacijama kada je posao veM u&odan i razraKen a Ielimo ga joJ viJe unaprediti i raJiriti. .. Mog+'% ,o*%)#%'% <%"#%) ?la#a.

Postoji veliki broj moguMi& korisnika biznis plana" PreduzeMa O na osnovu biznis plana sagledava viziju, strategiju poslovanja i postavlja cijeve

8anke i ostale +inansijske organizacije O na osnovu njega procenjuju koliko smo sposobni da zapoLnemo i vodimo posao 4enaIment tim O radi praMenja realizacije, kontrole i razumevanja buduMi& akcija kompanije 'apolseni O da bi razumeli Jta se od nji& oLekuje %trateJki partneri da bi procenili da li se naJe ideje poklapaju sa nji&ovim planovima i misijom.

Poslovni plan je pisani dokument koji sadrIi detaljno razraKenu analizu o ulaganju u posao, a o buduMim rezultatima poslovanja, i o varijantnim reJenjima za moguMe riziLne situacije koje donosi buduMe vreme. 1ikad se ne smeju zanemariti Linjenice da" Izrada poslovnog plana traIi i vreme i novac, ali se to uvek viJestruko vraMa Poslovni plan nam pomaIe u jasnom sagledavanju poslovne prilike PomaIe nam u lakJem usmeravanju i voKenju poslovni& aktivnosti Ukoliko zatreba, pomoMi Me nam za dobijanje kreditni& sredstava PomaIe nam u privlaLenju potencijalni& partnera koji Me nas s&vatati ozbiljnije

OmoguMava brIu i jednostavniju komunikaciju sa okruIenjem, poslovnim partnerima, +inansijskim i drIavnim institucijama Rto je naJ poslovni plan bolje razraKen i oLekivani uspe& naJeg podu&vata biMe izvesniji

-a bismo doJli do tako korisnog dokumenta potrebno je da se pridrIavamo sledeMi& principa" - da je poslovni plan lako Litljiv i razumljiv, da je orijentisan prema trIiJtu a ne prema te&nologiji rada ili kapacitetu preduzetnika, da sadrIi procenu uticaja konkurencije i da ima uverljivu i realnu razvojnu viziju. Iskustvo govori da poslovni plan ne bi trebalo da bude duIi od dvadeset stranica. 1. Ka,o )amo)&al#o +*a %&% )vo$ <%"#%) ?la#

4noge veoma kvalitetne i uspeJno realizovane poslovne planove napisali su upravo sami preduzetnici koji su se posredstvom poslovnog plana predstavljali i sebe potencijalnim investitorima i uspeli da ubede i sebe i te investitore da vredi ulagati u planirani objekat. 1ajbolje da sami izradimo nacrt svog biznis plana, sa osnovnim podacima, projekcijama i procenama a zatim ga +inalizovati uz pomoM struLnog lica koji Me izvrJiti dodatne analize i provere i konaLnu redakciju plana. Inicijalni korak proistiLe iz naJe namere da krenemo u neki posao ili da postojeMi osnaIimo nekim novim elementima kao Jto su uvoKenje novog proizvoda ,usluge, uvoKenje nove te&nologije, proJirenje postojeMeg posla... O svemu tome moramo da napiJemo kraMe 1&3

1&4 obrazloIenje u stvari misiju svog poslovnog plana, koja Me nas motivistati i pomoMi nam da razjasnimo poruku koju Ielimo da prenesemo Litaocu plana. Pre nego Jto ispiJemo stranice i stranice razni& podatka i poslovni& in+ormacija, pogladeMemo svoj poslovni plan u celini i uporediti ga sa nekim planom koji se moIe naMi u brojnim priruLnicima o sastavljanju poslovnog plana. U ovoj +azi naJ cilj je dobijanje slike o tome kako bi poslovni plan trebao da izgleda. 1ajzad treba da krenemo u pisanje, koristeMi brojne izvore pomoMi, literaturu , internet, razna dokumenta i ostali lako dostupni materijal. %ledeMa +aza je oblikovanje svi& naJi& in+ormacija u smislen tekst. (o su prvi uslovi da napiJemo prvu verziju plana. U ovoj +azi naJ plan je joJ uvek priliLno nedoreLen i neprecizan, ali na pravom smo putu da on postane odliLan. U sledeMoj +azi poLinjemo da razmiJljamo kao advokat i prikupljamo dokaze u korist svog plana. 2ilj je pronaMi in+ormacije, istraIivanja i citate koji Me podupreti premise i zakljuLke naJeg poslovnog plana. U sledeMoj +azi poLinjemo sastavljati +ormalne +inansijske proraLune i predviKanja. Ako pripremimo +inansijske podatke u ovom koraku, mnogo je verovatnije da Me brojke i proraLuni koje dobijemo biti realni i u korist naJeg plana. PribliIili smo se samom kraju kada treba povesti raLuna da treba da izbegnemo, inaLe veoma Lestu greJku preduzetnika, a to je da svoj plan nekoliko puta proLitamo kako bismo otkrili sve pravopisne i gramatiLke greJke, vizuelno doterali tekst i tabele, i otkrili i poslodnje nelogiLnosti. 8ankari i investitori veruju da Me neko upravljati poslom i novcem sa jednakom paInjom koju posveMuje svom planu. 'bog toga je bitno da napravimo dokument koji Me poslati upeLatljivu poruku o kvalitetu naJeg rada. U sklopu Litavog posla izrade poslovnog plana veoma su vaIni i rokovi. 4iJljenje probni& Litaoca pomoMi Me nam da doteramo kljuLne delove svog poslovnog plana. (reba uneti sve dodatne in+ormacije koje nedostaju, ukljuLiti ideje svoji& Litalaca i razjasniti delove koji nisu dobro razraKeni. Ukoliko je potrebno treba pripremiti rezime od maksimalno jedne stranice koji Me sadrIavati najvaInije podatke i ciljeve naJeg poslovnog plana. (u stranicu staviMemo odma& iza stranice sa sadrIajem, a na poLetku plana. Poslovni plan odJtamJaMemo na laserskom JtampaLu kako bi izgledao Jto pro+esionalnije, zatim ga lepo ukoriLiti. Postali smo ponosni vlasnik kvalitetnog poslovnog plana, i niJta nas nije koJtao.

OSNOVI POS/OVNO; P/ANA Poslovni plan predstavlja rezime ili 2/ nekog preduzetnika ili organizacije. On opisuje poslovne ciljeve, iskustvo, planove i sposobnosti. %vr&a poslovnog plana je da identi+ikuje i obezbedi +inansijske izvore za biznis, traIeMi direktne investitore, preduzetniLki kapital, donatorsku pomoM, komercijalne i privatne kredite ili aranImane zajedniLki& resursa. (raIenje investicija moIe se sprovoditi u bilo kojem periodu razvoja Iivotnog ciklusa biznisa O na poLetku kao plan za poLetak, u toku +aze ekspanzije, ili u toku promene poslovni& ciljeva ili +okusa. Poslovni plan se takoKe moIe koristiti za zapoJljavanje posebno u cilju privlaLenja novi& visoko kvalitetni& menadIera ili eksperata. Poslovni plan je koristan i za samu poslovnu organizaciju. 4oIe posluIiti kao plan aktivnossti lii kao smernica za rast i ekspanziju, na taj naLin pomaIuMi menadImet timu da ostane +okusiran u poslovnim ciljevima. %posobnost da razvijemo sveobu&vatan kompletan i pro+esionalan poslovni plan odslikava i naJu sposobnost da vodimo i realizuejmo posao. Preduzetnici moraju demonstrirati sposobnost da artikuliJu poslovni koncept, istraIe trIiJte i konkurenciju, kao i da prognoziraju +inansijske promene i poslovne moguMnosti. -obro pripremljen PP Me uLiniti da Litalac stekne poverenje u menadIment tim, a loJe uraKen PP ostaviMe utisak da su planeri neiskusni, nekvali+ikovani ili nepro+esionalni. PP je kljuLni deo provog utiska naJeg biznisa na zajednicu i privredu u kojoj delujemo U @em+ $e *a"l%,a %"meM+ PP % ?*e loga ?*o$e,&a PP je razliLit u nekoliko kljuLni& aspekata. On opisuje opJtu i generalni svr&u biznisa ili organizacije, kao i operativno polje rada u stalni +okus na proizvodu ili usluzi koja se nudi. PP imaju mnogo viJe kratkoroLni& i

1&4

1&! dugorLni& +in. podataka koji pokazuje planirano +in. zdravlje organizacije. Predlozi projekata predstavljaju projekte koji imaju de+inisan poLetak i kraj, i neza&tevaju tako sveobu&vatnu +inansijsku sliku. Organizacije koje se +inansiraju projektima imaju budIete projekata koji se zavrJavaju kada i projekat, poslovni planovi koriste operativni budIet koji pokriva sve troJkove samoodrIivog biznisa. Predlozi projekta piJu se kao direktan odgovor na poziv za +inansiranje, dok se poslovni planovi piJu nezavisno od poziva za +inansiranje. Predlog projekta se koristi kada organizacije koja ima novac traIi kvali+ikovanu organizaciju da realizuje projekat. %a poslovnim planom, biznis koji ima solidne ideje za preduzetniJtvo traIi investitore. Za>&o $e #a>o$ o*ga#%"a'%$% ?o&*e<a# ?o)lov#% ?la#A 1aJ biznis plan moIe biti u jednom od sledeMi& stadija" Potpuno novi biznis Rirenje postojeMeg biznisa Preuzimanje drugog biznisa UdruIivanje, saradnja sa drugim biznisom U tranziciji od donatorskog +inansiranja ka samo+inansiranju U tranziciji od nepro+itnog ka pro+itnom preduzeMu

Ko$e $e #a>e '%l$#o &*B%>&eA

4oramo da s&vatimo i predvidimo ponaJanje kupaca i nji&ove kupovne navike tako da naJ biznis moIe odgovoriti na nji&ove potrebe. (reba napraviti spisak od ) ciljne grupe kupaca i napiJemo zaJto mislimo da Me baJ te grupe biti zainteresovane za ponude naJeg posla.

D&a $e #a> ?o)lov#% '%l$A (reba razmisliti o ciljevima organizacije za sledeMu godinu. *azmisliti Jta naJ menadIment tim moIe postiMi, uzimajuMi u obzir lokalno i regionalno poslovno okruIenje i odredimo razuman cilj. 4oramo znati da su ovi ciljevi vodilja ali se mogu menjati jer je poslovno okruIenje promenljivo, a i neki drugi +aktori mogu voditi novim ciljevima Ko$e )+ glav#e $a,e )&*a#e #a>e o*ga#%"a'%$eA (reba da znamo da smo mi i naJa organizacija sposobni da obezbedimo dobar proizvod ili uslugu za&valjajuMi naJem iskustvu, inovacijama i poboljJanjima u procesu rada. Ove interne sposobnosti su jake strane naJe organizacije i one Me nam pomoMi da budemo konkurentni" naJ menadIment tim je ukomponovao :; godina iskustva u ovoj industriji, naJa istraIivanja pokazuju da nema druge organizacije ili biznisa u drIavi koji vode brigu o potrebama dece sa govornim problemima, Llanovi naJeg poslovnog tima poseduju znanje engleskog,+rancuskog, ruskog jezika.. Na$veCe )la<o)&% #a>e o*ga#%"a'%$eA Pored jaki& strana naJeg biznisa, vrlo je vaIno da identi+ikujemo i njegove slabosti. Identi+ikovanjem i spoznavanjem svoji& slabosti poLeMemo razmiJljati o tome kako da i& popravimo ili otklonimo. Primer

1&!

1&" slabosti organizacije" u timu nemamo Llanova sa iskustvom iz oblasti raLunovodstva i +inansija, do tada smo radili samo uz pomoM donatorski& sredstava, nemamo uraKen primerak proizvoda... Ko$% )+ glav#% %"a"ov% )a ,o$%ma Ce )e #a>a o*ga#%"a'%$a )+o@%&%A Identi+ikovanje izazova sa kojima Me se organizacija suoLiti pomoMi Me da se razjasne +aktori internog i eksternog okruIenja, a koji Me biti kljuLni za poslovno okruIenje organizacije. Identi+ikovanje izazova sa kojima Me se organizacija suoLiti razlikuje se od odreKivanja slabi& strana organizacije. %labe strane odraIavaju interne karakteristike organizacije na koje treba obratiiti paInju, dok izazovi mogu odraIavati poslove u poslovnom okruIenju na koje moIemo da utiLemo, ali koji se mogu razumeti i minimizirati.

3. Nave %&e o)#ov#+ )&*+,&+*+ ?o)lov#og ?la#a Uvodne in+ormacije" Opis posla" Opis proizvoda ili usluge Analiza trIiJta i marketinJka strategija o o o (rIite Konkurencija 4arketinJki planovi 1&" 1aslovna strana %umarni saIetak %adrIaj

1&# 4enadIment o o o o o Operativne procedure o o o o o o Pravni za&tevi .inansijski podaci .inansijski za&tevi Operativni pro+it i gubitak Izjava o protoku gotovine 'avrJni raLuni Analiza prelomne taLke Poslovni prostor O lokacija Oprema *adno vreme Planovi in+ormacione te&nologije Knjigovodstvo, raLunovodstvo /remenski raspored rada 4enadIment tim PomoMno osoblje Predpostavka buduMi& potreba za osobljem Planovi za trening (edukaciju! osoblja Plate, budIet O rezime

Ova skica daje samo okvirni prikaz, odnosno kostur elemenata O in+ormacija koje moraju biti ukljuLeni u poslovni plan.

4. D&a )+ ,l$+@#% eleme#&% )+ma*#og )aBe&,a %umarni saIetak je jedan od najkraMi& delova poslovnog plana, ali i najvaIniji deo plana. %umarni saIetak poLinje na drugoj stranici i na jasan i koncizan naLin predstavlja osnovne in+ormacije u vezi biznisa. %umarni saIetak iako se nalazi na samom poLetku, Memo napisati na kraju, zato Jto je nemoguMe napraviti saIetak ako nismo napisali Litav plan. Iako je vaIno da u sumarnom saIetku predstavimo naJ biznis jedinstvenim, postoje i odreKeni elementi koji obavezno moraju biti ukljuLeni. ? Koji proizod ili uslugu nudi naJa organizacija O napraviMemo saIetak svr&e biznisa sluIeMi se veIbom samoprocene. Qime se naJ biznis bavi, zaJto i kako mi to radimo bolje od ostali&]

1&#

1&$ ? Koja je vizija biznisa ili organizacije O U dve tri reLenice opisaMemo ciljeve, kratkoroLnu i dugoroLnu viziju organizacije. ? Koje je ciljno trIiJte O Ukratko Memo objasniti okruIenje u kojem delujemo i ciljno trIiJte, gde Memo delovati. ? Ko su naJi konkurenti O %aIeto Memo predstaviti konkurenciju koja postoji na trIiJtu. Postoji li neko drugi ko nudi isti ili sliLan proizvod, uslugu] ? Kakvu +inansijsku podrJku treba naJa organizacija O /eMina poslovni& planova je napisana da bi traIila investicije i vaIno je jasno naznaLiti iznos i vrstu investicije. -a li traIimo parcijalnu investiciju iako je traIimo koji su ostali izvori +inansiranja. Ako primamo investicionu podrJku iz drugi& izvora, treba naznaLiti tu Linjenicu. Ako smo zainteresovani da ponudimo investitoru partnerstvo u poslu u zamenu za investiciju, investitoru treba staviti do znanja Jta on moIe da dobije investiranjem u naJu ideju. ? Koji deo ili nivo razvoja biznisa za&teva +inasijsku podrJku- .inansijsko investiranje se moIe traIiti za razliLite nivoe u razvoju biznisa ili organizacije. Orgnaizacija moIe traIiti podrJku za razvoj proizvodnje, gradnju objekata, razvoj marketinga, ili reklamne kampanje sa ciljem poveManja broja kupaca. ? Kada preduzeMe biti pro+itabilno O 1akon Jto smo se izjasnili o vrsti +inansijske podrJke koja nam je potrebna, jasno Memo naznaLiti kada se oLekuje da biznis postane pro+itabilan. Ovo je vaIno da se ukljuLi u sumarni saIetak zato Jto Litaocu i potencijalnom investitoru pokazuje kada Me biznis poLeti da isplaMuje. ? Koji je operativni vremenski rok (kratkoroLni od ) do #$ meseci i dugoroLni od # do ; godina! O U dve tri reLenice treba predstaviti vremenski raspored za poLetak ili Jirenje naJeg biznisa. ObezbediMemo in+ormacije i za kratkoroLni i za dugoroLni plan.

UkljuLiti i standardnu izjavu o tome da biznis plan ne nudi nikakve garancije potencijalnom investitoru O Ova izjava se uvrJtava jer investitor treba da s&vati da je ovo poslovni plan, a ne ugovor koji garantuje odreKene +inansijske koristi za uzvrat. 5 % 6. Ka,o moBemo o?%)a&% ?o)ao ,o$%m Bel%mo a )e <av%mo 6.Ovo poglavlje predstavlja srI poslovnog plana u kojem je poslovna ideja objaJnjena. Ovo je mesto gde Memo u potpunosti opisati naJe planove da bismo prodali ideju Litaocu odnsosno +inansijeru. <. Rta su kljuLni elementi u opisu proizvoda, usluge

Ovo je prva stvar koju moramo da opiJemo u biznis planu i u samoj poslovvnoj moguMnosti. PoMiMemo od same procene u kojoj odgovaramo na pitanje Nu kakvoj sam vrsti biznisaB. ? Koji proizvod ili uslugu Me naJ biznis ponuditi O U prvim pasusima treba jasno opisati biznis, objasniti kljuLne karakteristike proizvoda, usluge. ? Rta je naJa konkurentska prednost O Kada biznis ima konpetitivnu prednost, sposoban je za e+ektivnije takmiLenje na trIiJtu. 1ekoliko +aktora mogu stvoriti kompetitivnu prednost za biznis" 1aJ biznis je jedini proizvoKaL odreKenog proizvoda, naJ biznis moIe ponuditi uslugu po mnogo niIoj ceni nego ostali konkurenti, naJ biznis je napravio poboljJanja na postojeMem proizvodu na naLin na koji nijedan od konkurenata nije koristio, i naJ biznis je jedini dobavljaL u regiji. (reba dobro razmisliti o svojoj poslovnoj ideji i razlozima zaJto bi ljudi &teli da kupe naJ proizvod. 1ijedan preduzetnik ne bi trebao da ulazi u neki posao dok nije potpuno uveren da Me biti sposoban za e+ektivan takmiLenja sa konkurentima, u cilju stvaranja pro+ita i opstanka u poslu. 1&$

1&% ? 'aJto je potreban ovaj proizvod ili usluga O UspeJan biznis mora biti u stanju da identi+ikuje potrebu za njegovim proizvodom ili uslugom. U najkraMim crtama moramo da ubedimo Litaoca da postoji realna potreba za proizvodom ili uslugom, i to da uradimo na zaista ubedljiv naLin. ? Kada i zaJto smo o+irmili menadIment tim naJe organizacije - Korisno je predoLiti kratak opis istorije menadIment tima u inicijalnom opisu biznisa tako da se odma& mogu videti osnivaLi i preduzetnici biznisa koji stoje iza ideje. ? 1a koji naLin Memo proizvesti svoj proizvod ili uslugu O 1akon opisa svog proizvoda potrebno je dati viJe in+ormacija vezani& za naLin na koji Me naJ proizvod biti proizveden ili prodat. In+ormacije koje Memo ukljuLiti u ovom delu se razlikuju u odnosu na to da li nudimo proizvod ili uslugu, ali glavni cilj jeste da ubedimo Litaoca da razumemo operativnu proceduru potrebnu za prenoJenje naJi& ideja sa papira u stvarni proizvodni proces. Ukoliko proizvodim o neki proizvod objasniMemo proces proizvodnje koristeMi jasne termine, tako da i& svaki Litalac moIe razumeti. ObjasniMemo dizajn proizvoda, materijal potreban za proizvodnju istog. Ukoliko prodajemo proizvod koji sami ne proizvodimo, treba da opiJemo taj proces. Ukoliko smo ukljuLeni u uvoz i izvoz objasniMemo ko su naJi dobavljaLi i distributer i navesti nji&ova imena. Ukoliko stvaramo usluge u ovom delu poslovnog plana opisaMemo naJe te&nike o nuKenju usluga. Ukoliko naJa usluga ukluLuje izum, bilo u procesu ili rezultatu to Memo posebno naznaLiti. ? 1a koji naLin se posao razvijo i promenio O Ukoliko naJ poslovni plan opisuje i planove za proJirenje postojeMeg biznisa, ili promenu pravca organizacije koja veM postoji, vaIno je pomenuti +aktore koji su se promenili u poslu ili u sredini u kojoj se vrJi voKenje tog posla. ? Koji su vaJi poslovni ciljevi O Opis naJeg posla mora da sledi naJe glavne ciljeve. 'bog toga moramo da paIljivo analiziramo svoju situaciju i jasno identi+ikujemo glave ciljeve posla. ? 3okacija poslovnog podu&vata O /eoma je bitno opisati lokaciju naJe poslovne ideje. (reba uzeti u obzir sledeMa pitanja" 'aJto smo izabrali ovu lokaciju -a li je locirana u strateJki vaInom regionu -a li moIe sluIiti kao e+ektivno mesto -a li je cena pri&vatljiva u odnosu na mesto gde se posao moIe obavljati -a li je in+rastruktura odabranog mesta odgovarajuMa

Ovaj deo poslovnog plana Me Litaocu pokazati da smo uzeli u obzir uticaj potencijalni& regiona na naJ posao, kao i uticaj naJeg posla u odabranoj zajednici.

8. D&a )+ ,l$+@#% eleme#&% &*B%>&a #. Opis potreba trIiJta O -a bismo stvarno identi+ikovali naJe trIiJte moramo sebi postaviti pitanje koje su potrebe naJi& korisnika, Jto znaLi da treba pokuJati identi+ikovati odreKene i opJte potrebe. Koji proizvodi ili usluge nisu trenutno na raspolaganju u naJoj sredini, odnosno lokalnoj ili Jiroj zajednici] Koji su prizovodi ili usluge trenutno na rapolaganju ali su slabo dizajnirani ili su moIda preskupi ili je teJko do nji& doMi i kupiti i&. $. OpiJite svoje ciljno trIiJte O 1akon Jto smo opisali potrebu trIiJta opisaMemo i svoja ciljna trIiJta, razmisliMemo o ljudima za koje smatramo da Me kupiti naJ proizvod ili kojima oLekujemo da pruIio svoje

1&%

11& usluge. .aktori O religija, pro+esija, godiJte, pol, obrazovanje, zanimanje i sl. 4oguMe trIiJte saLinjavaju muJkarci-Iene, deca mladi ljudi, stariji ljudi, penzioneri, pojedinci, komapnije, preduzeMe, pojedincij sa zavrJenim +akultetom, ljudi sa zdravstvenim problemim,bogati ljudi, studenti, Kaci, sportisti... ). /eliLina i izvodljivost trIiJta O Koliko je veliko trIiJte koje smo identi+ikovali] O moramo da odredimo odreKeno istraIivanje jer odreKivanje veliLine potencijalnog trIiJta jeste kljuLni +aktor u odreKivanju potencijalnog trIiJta. In+ormacije o veliLini trIiJta moIemo pribaviti na razliLite naLine koristeMi razliLite sisteme poslovne intaligencije. Rto su pouzdaniji naJi podaci to Me naJ poslovni plan biti bolji. Ukoliko je poznato koliko je uspeJnost posla zavisna od trIiJta koje mora podrIavati ono Jto naJ posao donosi na to trIiJte, to se naziva trIiJna izvodljivost. A da bismo to ustanovili moramo se oslanjati na razliLite ekonomske i demogra+ske trendove jer promena demogra+ski& trendova moIe uticati na veliLinu trIiJta. :. Kako naJ proizvod moIe zadovoljiti potrebe trIiJta O (reba objasniti kako Me nJ posao e+ektivno zadovoljiti potrebe ovog trIiJta u $ do : reLenice ubediMemo Litaoca da je naJ posao u poziciji da ima prednosti nad potrebama trIiJta. ;. Konkurenicija se javlja u mnogim aspektima Iivota. U poslovnom svetu postoje $ tipa konkurencije" direktna i indirektna. Ukoliko smo u direktnoj konkurenicji sa nekim drugim biznisom, tada nudimo isti proizvod na istom trIiJtu. Indirektna konkurencija dolazi od biznisa koji nudi sliLne proizvode ili usluge na sliLnom trIiJtu. U svakoj +azi razvoja biznisa vaIno je znati ko su naJi konkurenti. o Ko su naJi direktni konkurenti]

O postojanju konkurencije moramo stalno razmiJljati, Lak i kad ona nije na pomolu jer se moIe iznenada pojaviti. %talno moramo da inoviramo tj da poboljJavamo svoj proizvod i usluge, a istovremeno i sebe i sve zaposlene usavrJavamo u pogledu novi& znanja i veJtina. Rto se tiLe neposredni& koraka u praMenju ponaJanja konkurenata, korisno je saLiniti listu svi& konkurenata koji& se moIemo setiti i pratiti nji&ove korake kako bismo na vreme mogli da reagujemo. (reba prikupiti Jto viJe in+ormacija o nji&ovim poslovnim aktivnostima koristeMi sledeMa pitanja" Koliko dugo vode svoj biznis na tom podruLju] Koliko ljudi radi za nji&] Ko su nji&ovi konkurenti] Koja je nji&ova ciljna populacija] -a li zaraKuju pro+it]... o Ko su naJi indirektni konkurenti]

Osim spiska direktni& konkurenta treba napraviti i spisak indirektni& konkurenata, potrebno je sagledati koje kompanije ili biznisi bi, uz minimalne napore, mogli nuditi proizvode ili usluge sliLne naJim. 4oramo biti spremni da imenujemo naJe direktne i indirektne konkurente i detaljno istraIiti i prouLiti konkurenciju u naJoj sredini

Rta mogu da nauLim od svoji& konkurenata]

Iz uspe&a i padova naJi& konkurenta moIemo mnogo da nauLimo, pa je vrlo korisno pratiti nji&ov posao kao i nji&ovu strategiju. Kada analiziramo ponaJanje konkurenata treba razmisliti o sledeMim pitanjima" Po Lemu je nji&ov proizvod ili usluga sliLan ili drugaLiji od naJeg] Koja je cena nji&ovog proizvoda ili usluge] Kako oni reklamiraju svoje proizvode ili usluge] Ko su nji&ove glavne muJterije] 1a kojem su oni trIiJti i kakva im je prodaja] o Prednost kad smo prvi u odreKenom poslu]

Prednost prvog u poslu je od velike pomoMi u osnivanju i graKenju posla. PokretaL moIe iskoristiti prednost nad celim potencijalnim trIiJtem dok se njegov konkurent ne razvija kao jaka konkurencija u istom poslu. 11&

111 UspeJni pokretaLi nekog posla uspevaju da naprave svoj posao sinonimom sa drugim proizvodima ili uslugama koje nude, Lime oteIavaju situaciju konkurentima da i& stignu ili prestignu. Ukoliko smo mi jedini koji se bavimo tom vrstom usluge ili jedini u prouzvodnji tog prizvoda koji je ljudima potreban i za koji su spremni da plate, postoji velika Jansa da poveMamo cenu toliko da naJ pro+it bude maksimalan. Ukoliko se pojavi konkurencija na trIiJtu trebali bi sniziti cene da ne bi izgubili kupce. 9. O<$a)#%&e ,l$+@#e eleme#&e o?%)a, me#a Bme#& 4arketinJki planovi *eklamiranje je kljuLni elemenat bilo koje marketinJke strategije. (reba poMi od tzv :P koncepta u marketingu" proizvod,cena, promovisati, obezbediti. U ova : pojma Lesto se dodaju i joJ $ a to su " plasman i stanovniJtvo i na taj naLin se kompletira e+ektivna marketinJka te&nologija radi zadovoljavanja populacije kojima nameravamo da prodajemo naJ proizvod ili uslugu. Proizvod, usluga O (reba razmisliti o karakteristikama koje Me navesti ljude da kupe naJ proizvod. *azmisliti o dodatnim pitanjima kao Jto su" -a li je naJ proizvod neop&odan proizvod ili je lukuz] -a li je naJ proizvod sezonski i da li lako moIe biti zamenjen drugim 2ena O %ama cena naJeg proizvoda ili usluge moIe biti deo marketinJkog ili promocionog plana. (reba postaviti pitanja" -a li naJa cena utiLe na vrednost proizvoda] -a li je naJa cena konkurentna] -a li je primamljiva potencijalnim korisnicima... OdeKivanje cene za proizvod ili uslugu ne sme biti proces koji se deJava samo jednom. 'avisno od okolnosti sigurno Memo Ieleti ili morati da samnjimo ili poveMamo cene svoji& proizoda ili usluga. ObezbeKivanje O Proizvodi moraju biti proizvedeni i distribuirani tako da budemo sigurni da Me i& ljudi kupiti. Posao koji nudi proizvod moIe ili otvoriti svoju radnju ili sklopiti ugovor za prodavanje proizvoda sa lokalnim radnjama. 1ovi proizvod mora biti uoLljiv korisnicima, i postavljen na police koje su upadljive. 1e smemo zaboraviti da svi naJi planovi vezani za nuKenje usluga, ili distribuciju proizvoda moraju biti ukljuLeni u +inansijski plan. Ono Jto joJ treba napomenuti u poslovnom planu jeste i veoma sloIena distributerska mreIa, ili Seb stranica za prodaju preko interneta. %tanovniJtvo O (reba razmotriti razliLite naLine na osnovu koji& Me razliLiti ljudi da koriste naJ proizvod, da nauLe o naJem proizvodu, kupe naJ proizvod. Posle ovog razmatranja bolje i lakJe Memo doMi do naJi& ciljni& korisnika kroz razne promocije i reklame. Promocija i reklamiranje O 1akon Jto smo odredili ciljnu populaciju, identi+ikovali potrebe trIiJta, odabrali strategiju cena i razmotrili pitanja distribucije, treba isplanirati i strategiju promocije i reklamiranja naJeg proizvoda ili usluga. Postoji Jirok spektar naLina na koji moIemo promovisati ili reklamirati naJ posao" 1ovine, Jtampani oglasi, televizija, posteri... (reba odabrati najbolje metode za promovisanje i reklamiranje da bismo Jto bolje privukli paInju naJi& klijenata

4enadImet 3judi su centar svakog posla, a iskustvo i kvalitet naJeg menadIment tima biMe veoma vaIan +aktor za bilo kojeg potencijalnog investitora. 1aJ poslovni plan treba imati u sevi nekoliko +aktora koji se tiLu strategije osoblja" 4enadImet tim PomoMno osoblje

111

112 OLekivane potrebe osoblja u buduMnosti i planovi zapoJljavanja Planovi za obuLavanje osoblja Plate,bene+icije,saIetak

4enadIment tim O U poslovni plan treba uneti osnovne in+ormacije vezane za iskustvo i proJlost svakog Llana naJeg trenutnog menadIement tima. PoLeMemo od naviJe pozicije u timu, opisaMemo nji&ova radna iskustva, kao i nji&ove odgovornosti i zaduIenja u poslu. Opisi mogu biti kratki, po jedan pasus za svakoga i biogra+ija u prilogu. PomoMno osoblje O 4ada ovo nije obavezno, ukoliko postoji pomoMno osoblje sa vaInim veJtinama, takva in+ormacija moIe pojaLati i sam plan. OLekivane potrebe osoblja u buduMnosti i planovi zapoJljavanja O 8ez obzora na jaLinu svog menadImet tima ili pomoMnog osoblja oni ipak imaju neke slabe strane. 8itno je da priznamo i identi+ikujemo slabosti. U poslovnom planu to je najbolje navesti u poglavlju gde nudimo reJenje za ove slabe strane. (reba misliti na buduMe potrebe naJeg osoblja. Kako se projekat bude Jirio tako Me odgovornosti nas i naJeg osoblja se poveMati i dodatna pomoM Me biti potrebna. 'ato treba uneti planove o novom zaposJljavanju. Planovi za obuLavanje osoblja O Ovaj plan nije obavezan u poslovnom planu, ali je korisno pomenuti, jer Me korisnik time dobiti dodatne in+ormacije o naJem celokupnom planu za menadIment kao i naJu viziju. Plate, bene+icije, saIetak O %aIetak naJi& planova vezani& za naknade za naJe osoblje, ukljuLujuMi plate i ostale bene+icije, treba pomenuti u poslovnom planu, jer Me to uticati na poLetne troJkove navedene u poglavlju za +inansijske podatke.

1:. O<$a)#%&e ,l$+@#e eleme#&e o?e*a&%v#%h ?*o'e +*a O?e*a&%v#e ?*o'e +*e U ovom poglavlju u kome se nalaze operativne procedure treba opisati na koji naLin Memo voditi svoj posao. 4oIe biti kratko ali je vaIno jer ukazuje na naJe sposobnosti da uspeJno vodimo organizaciju kao i ljude i procese unutar nje. /okacija

112

113 Poslovni prostori ukljuLujuMi i upravnu zgradu, regionalne +ilijale, razne prodavnice... veoma su vaIna predpostavka za uspeJno obavljanje buduMeg posla. U poslovnom planu je potrebno opisati prednosti i mane naJe lokacije. 4prema Potrebno je opisati i navesti svu opremu koja Me nam biti potrebna u poslu. Ovo ukljuLuje i kancelarijsku opremu. :adno vreme (reba opisati radno vreme naJeg delovanja. Ovo moIe znaLiti opJte radno vreme u nekom projektu, radno vreme prodavnice ili radno vreme proizvodnje. 3lanovi za uvoeneje informacione te*nologije Kako kompjuteri i internet postaju sve vaIniji u poslovnom svetu, bilo bi dobro pokazati naJem Litaocu da razmiJljamo o tome da ukljuLimo sve to u naJe poslovno delovanje. (reba navesti kakve kompjutere Ielimo da kupimo, ukljuLujuMi i so+tvere i peri+erne ureKaje. +njigovodstvo,rad unovodstvo Ukratko treba opisati planove vezane za voKenje knjigovodstva i raLunovodstva. 4oramo da vodimo knjige naJeg osoblja, klijenata, proizvoKaLa, dobavljaLa... 4oramo da navedemo svoje planove vezane za organizovanje svi& ovi& in+ormacija, kroz kombinovano voKenje knjiga na kompjuteru kao i u papirnoj verziju. ;remenski raspored (reba pomenuti i vremesnski raspored u operativnom planu, tako da Litaoc razume naJe kratkoroLne i dugoroLne planove.

11. Nave %&e ,l$+@#e eleme#&e ?*av#%h "ah&eva /aIno je in+ormisati Litaoca i potencijalnog investitora da smo razmislili o svim naJim obavezama u poslu ili projektu. 4oramo biti svesni pitanja" -a li smo registrovani kao biznis u %rbiji] Ukoliko planiramo usluge ili proizvode vezane za izvoz ili uvoz, da li smo svesni operativni& za&teva u zemljama sa kojima Memo raditi] -a li smo svesni poreski& obaveza koje Me uticati na naJ posao] /aIno je biti svestan postajanja ovi& regulacija i da naJ posao bude u skladu sa njima. U nacrtima pisanja poslovnog plana treba kratko napisati da smo svesni ovi& obaveza i da smo u procesu obavljanja svoji& odgovornosti. Ovo Me pomoMi da se stekne ubedljiv utisak da smo odgovoran preduzetnik, zainteresovan i svestan svoji& pravni& obaveza. 1.. O<$a)#%&e )m%)ao % )&*+,&+*+ "av*>#og *a@+#a E%#a#)%$),% ?o a'% K o?>&e %#-o*ma'%$e Ovo poglavlje je najteIe u pisanju poslovnog plana. 4eKutim ovaj deo poslovnog plana je jako vaIan jer Me upravo konkretni podaci i +inansijske projekcije pokaati Litaocu ili potencijalnom investitoru koliko Me naJa organizacija biti uspeJna. .inansijski podaci se uglavnom daju za period od ; godina. Prv godina mora biti bazirana na meseLnim projekcijama, a u nekim sluLajevima ovo se mora pisati i za prve $ godine.

113

114 Ostale ) godine trebaju biti bazirane na godiJnjim porojekcijama. %ledeMi +inansijki podaci moraju biti ukljuLeni u naJ poslovni plan da bi bili sigurni da Litaoc razume +inansijske rizike, kao i potencijale naJeg posla. .inansijski za&tevi O Potrebno je jasno objasniti +in.za&teve da bismo zapoLeli ili proJirili svoj posao. (reba objasniti koliko novca nam je potrebno da bismo zapoLeli sa projektovanim aktivnostima, i navesti donacije koje su nam veM osigurane. Operativne izjave vezane za dobitak i gubitak O Ovo se moIe i nazavati projekcionim pri&odom. -a bismo pripremili ovu prognozu proceniMemo ukupan iznos pri&oda (novca koji ulazi! i troJkova (novca koji odlazi! za prvu godinu poslovanja, bazirana na meseLnim projekcijama a i na godiJnjim vezanim za treMu i Letvrtu godinu. Ova vrsta izjave je korisna jer posao obezbeKuje sa dobro promiJljenim procenama koje se mogu porediti sa stvarnim ci+rama. Izjave o protoku novca O su vaIne zato Jto pokazuju koliko novca naJ posao ima u datom trenutku. -a bi ovo pripremili, proceniMemo sve isplate u gotovini bazirane na meseLnim projekcijama posebno za svaku od prve ) godine. ! Zav*>#% *a@+# K Izjava o zavrJnom raLunu ukazuje na poslovnu sveukupnu +inasisjku situaciju, Ovaj dokument se zove zavrJni raLun jer ukupna imovina kompanije mora biti jedanka ukupnom iznosu kapitala koji komapnija poseduje. 'avrJni raLun se sastavljava da bi se dobio saIetak +inansijskog statusa biznisa. Imovina @ Obaveze A 1eto vrednost (resursi!

Imovina je sve ono Jto biznis poseduje, a Jto ima novLanu vrednost" 9otovina, deonice, obligacije, inventar, raLuni koji Me biti plaMeni biznisu i unapred plaMeni troJkovi. 'aduIenja su dugovi (obaveze biznisa!. 'aduIenja ukljuLuju " raLuni koje biznis treba da plati, porezi koji Me se platiti, troJkovi uLinjeni do datog datuma i kreditne obaveze. 1eto vrednost je ukupno pravo (potraIivanje! nad imovinom biznisa. (akoKe se naziva i vlasniLko pravo. 1eto vrednost je originalna investicija vlasnika, kao i pro+it i gubici koji se javljaju u biznisu. 11. O<$a)#%&e ?*elom#+ &a@,+ *e#&a<%l%&e&a 7*ea, K Eve# a#al%"a (a#al%"a &a@,e ?*elomaG Ova analiza je bazirana na proraLunu ukupnog +iksiranog budIeta, prodajnoj ceni proizvoda ili usluge, kao i varijabilnog troJka nekog proizvoda ili usluge po jedinici. /aIno je proraLunati analizu taLke preloma zato Jto Me nam ona dati in+oramciju koliko moramo prodati proizvodaG usluga dabismo pokrili svoje troJkove. Ova analiza je korisna u odreKivanju ciljeva porodaje po jedinici, ili u odreKivanju varijabilne cene jedinice proizvoda ili usluge, u cilju pokrivanja +iksni& troJkova. (aLka preloma @ Ukupni +iksni troJkovi G (prodajna cena po jedinici O varijabilni tr.po jedinici

13. D&a )+ ,l$+@#% eleme#&% -%#a#)%$),og ?la#aA Procentiti svoje troJkove (reba dobro razmisliti o svakom moguMem troJku koji Memo imati na poLetku poslovnja, bez zabrinutosti o iznosima, ali razvrstano na dnevne , sedmiLne ili meseLne. Postoje dva generalna tipa troJkova" +iksni i varijabilni (ili kontrolisani!. .iksni troJkovi su troJkovi na koje ne moIemo uticati i koje moramo platiti. Oni ukljuLuju kiriju, reIiju i velike troJkove vezane za opremu. /arijabilni troJkovi su pod naJom kontrolom. Oni 114

11! mogu ukljuLivati troJkove radnika, zatim reklamni troJkovi, kupovina materijala, iznajmlivanje poslovnog prostora, troJkovi reIije... Proceniti svoj pri&od Ubrzo Memo s&vatiti da postoji viJe stavki u listi troJkova nego u listi pri&oda. 1aJ pri&od dolazi iz " trenutne imovine , novca u keJu koji dobijamo od prodati& proizvoda i nvaca u keJu koji dobijamo iz prodati& usluga. PoLetni budIet Izuzetno je vaIno imati novac za pokrivanje poLetni& kao i operativni& troJkova za prvu godinu. Kada imamo procne svoji& troJkova i pri&oda moIemo poLeti da razmiJljamo o tome koliko Me nam novca trebati za poLetak naJeg poslovanja, kao i o tome da ostane operativan za Litavu godinu. 4oramo biti u moguMnosti da platimo sve potrebne troJkove. 4oramo da obezbedimo dovoljno novca u keJu za razna plaManja radi osiguravnja kontinuiteta u proizvodnji naJeg proizvoda G usluge. %pajanje svega u celinu U ovom sluLaju ta celina se naziva poslovni plan, a njegve delove smo pred&odno opisali -istribuiranje naJeg poslovnog plana Kada je plan gotov, baJ kao i na poLetku kada smo tek razmiJljali o njegovoj izradi, treba da razmislimo kome Memo sve da poJaljemo svoj poslovni plan. Osim banaka, izuzetno je vaIno pronaMi zaista zainteresovane subjekte, posebno privatna lica O potencijalne investitore. Poslati poslovni plan na $> paIljivo odabrani& adresa je bolje nego poslati poslovni plan na #>> ne dovoljno selektirani& adresa. Uz plan treba pripremiti i kratko pro+esionalno propratno pismo u kojem Memo se ukratko predstaviti i objasniti razloge zaJto im Jaljemo poslovni plan. 1esmemo da zaboravimo da naJ poslovni plan sadrIi vaIne in+ormacije vezane za naJe ideje. 'bog toga moramo voditi raLuna da nam neka konkurentska organizacija ili pojedinac ne ukradu ideju i sve in+oramcije iz plana. 14. U @em+ $e "#a@a$ o<*e ?*e"e#&a'%$e ?o)lov#og ?la#aA 'ainteresovani investitori mogu od nas da traIe da im prezentiramo svoj poslovni plan. (o je dobra prilika koju treba da iskoristimo i da se dobro pripremimo za davanje odgovora na bilo koja pitanja koja Me uslediti. 8itno je da ostavimo takoav utisak da nam publika veruje, jer prezentacija moIe biti prvi korak u buduMoj plodnoj saradnji. %aveti vezani za prezentaciju" ? Uraditi plan za dodavanje priliga

? 'amoliMemo svog kolegu ili partnera da ponovo pregleda plan pre nego Jto ga posJaljemo investitorima ? ? ? ? ? ObratiMemo paInju na pravopis, kako u elektronskoj tako i u Jtampanoj verziji Odabrati pro+esionalna i jasna slova, kao i oblik jasan za razumevanje Koristiti pro+esionalni printer za Jtampanje i povez Odrediti ciljnu populaciju za distribuciju plana 8iti spreman za drIanje prezentacije

11!

11" ;/AVA 1:.

1.

Za)&o $e <%"#%)+ ?o&*<#a *a"ava

Odnos izmedju sveta poslovanja i drzave spadaju u red najvazniji& drustveni&, ekonomski&, razvojni&, politicki& i mnogi& drugi& problema u svom savremenim drustvima sirom planete zemlje. U najkracem odnos se zasniva na brojnim protivrecnostima, ambivalentnostima, pa cak i paradoksima. Pre svega, lakonsko odbacivanje drzave kao, taboze loseg ili cak, najgoreg od svi& moguci& preduzetnika. 1e moze se uzeti kao generalno istinita tvrdnja. Isto tako nije tacno reci da drzava mora id a ima potpunu kontrolu nad svim ekonomski i preduzetnickim inicijativama i tokovima. Ali, nikad nigde poslovni zivot nije bio prepusten samregulisanju, tzv.slobodnom susretanju ponude i traznje, ili nekim drugim idilama neobuzdane i nicim ogranicene slobode. (o bi sumnjivo dovelo do &aosa, anar&ije i veliki& ekonomski& idr.steta. znaci, drzava je svoje bitisanje bazirala na vise ili manje cvrstom osanjanju na realne izvore materijalnog drustvenog bogatstva i do&odka, tako sto je ucestvovala i u nji&ovom stvaranju i narocito u trosenju. Ona je to cinila preko razliciti& institucija i pravni& normi, +ormirajuci odredjen red stvari koji ima teznju da se otudji i ostane izvan kontrole oni& kojima treba da sluzi, a to su u najsirem smislu gradjani, preduzetnici is vi ostali akteri poslovanja i privrednog zivota. Percepcija drzave ne sme se svoditi na apstraktnu sliku, vec uvek mora imati u vidu da drzavu uvek cine zivi ljudi, koknretni pojedinci i grupe koje mogu imati i neke svoje posebne interese. .. U 'em+ )e ogle a m%)%$a m%)%$a *"ave + <%"#%)+.

1ajvaznija misija drzave u idnosu na biznis treba da se ogleda u stvaranju sto bolji& uslova za poslovanje svima koji su za ti spremni, imaju poslovnu ideju, motivaciju, maker bili bez kapitala kojeg ce obezbediti na neki nacin. Postoji nekoliko kljucni& ciljeva koje drzava treba da ostvari u sklopu podrske biznisu" jacanje konkuretnosti svi& privredni& subjekata, ravnomerni regionalni razvoj, podizanje kvaliteta preduzetnicke in+rastrukuture, unapredjenje obrazovanja za preduzetnike,smanjivanje administrativni& prepreka, internetizacija i elektronsko poslovanje. U stvari drzava treba da podstice, olaksava i cak direktno pomaze svim subjektima koji doprinose opstim ciljevima ekonomijekao sto su" porast drustvenog bogatstva, rast zaposlavanja, povecanje produktivnosti,investiranje u in+rastrukturuu, povecanje izvoza, ekoloska odrzivost i na takvim osnovama povecanje zivotnog standarda i ukupnog kvaliteta zivotasvi& svoji& drzavljana. Ona mora da unapredi, ubrza, olaksa i poje+tini svoje administrativne procedure i na taj nacin stimulise domace i strane investiture da ulazu u domacu privredu. 1. 3. O<$a)#% #a$va"#%$e mo ele *"av#og ?o )&%'a$a ?*e +"e&#%)&va. Ka,o *"ava ?o )&%'e ,o#,+*e#&),+ )?o)o<#o)& ?*%v*e e.

Ona mora jasno da stane na stranu svakog inovatora i pomogne mu da prebrodi pocetne poslovne poteskice u nji&ovim poslovnim pokusajima, i tako spreci da oni odnose svoje ideje i kreacije u inostranstvo. (ako ce o&rabriti i druge, al ii doprineti sirenju svesti da je bogacenje na znanju i inovativnosti ne samo legitimno nego i pozeljno. U svetu se posebno prate komparativni uslovi i lakoca poslovanja i kreiranje konkuretnosti privrede i preduzetnistva, za sta se veruje da drzava snosi veliku odgovornost. 5edno od merila kojima svetska banka ocenjuje poslovanje tice se radnog zakonodavstav, pa se tako uzima u obDir koliko kosta otpustanje radnika u pojedinoj zemlji. Osim svetske banke, uslove poslovanja u raznim zemljama prati i organizacija 9lobal 0nterpreneurs&ip 4onitor(904! cija istrazivanja pruzaju vrlo relevantne podatke. Oni najmanje jednom godisnje saopstavaju tendencije kretanja mali& preduzeca, posebno sa stanovista generisanja radni& mesta, al ii mnoge druge pokazatelje koji se odnose na uslove, praksu i perspektivu preduzetnistva. 'bog znacaja ovi& parametara za ukupni kvalitet poslovanja sve savremene drzave, odnosno nji&ove vlade, traze nacin kako da 11"

11# unaprede konkurentnost svoje privrede, posebno izvozne privrede. 1ajcesce se koriste sledece mere za jacanje konkurentske sposobnosti privrede" ? ? ? ? ? ? ? Povecanje udela manji& i srednji& preduzeca koja se zasnivaju na visokim te&nologijama Povecanje ukupni& ulaganja u mala i srednja peduzeca Povecanje izvoza i izgradnja izvozni& klastera Permanentno obrazovanje u preduzetnistvu i strukovno obrazovanje u skladu sa potrebama privrede Podsticanje +veksibilni& oblika zaposlavanja Prioritetno podsticanje razvoja brzo rastuci& delatnosti %tvaranje razvojni& uslova za produktivnije poslovanje preduzetnika 4. O<$a)#%&e "#a'a$ o<*a"ova#$a "a ?*e +"e&#%)&vo.

I teoriski i emoiriski visestruko je potvrdjena teza ne samo o znacaju obrazovanja na e+ikasnost (produktivnost! rada, nego i na ukupne ekonomske e+ekte, ali jos uvek, pogotovo ne kod nas nije preovladala svest o znacaju obrazovanja sadasnji& i buduci& preduzetnika sto treba tretirati kao kapitalno dugorocno ulaganjae(investicija!. Obrazovanje u +unkciji konkurentnosti privrede treba da polazi od principa ucenje do kraja zivota sto je rezultat cinjenice da se kolicina novi& znanja ubrzano povecava, zbog cega znanja stecena u +ormalno obrazovnom procesu(skola, +akultet! brzo zastarevaju i nisu dovaljne za uspesno poslovanje koje se takodje svakodnevno ubrzano menja. 4edju veoma vazna pitanja na koja moze i mora da odgovori drzava su pitanja zastite prava ulagaca odnosno imovinska sigurnost. Pri tome u vreme sve vece intelektualizacije poslovanja i oslanjanja na znanje kao imovinu in a intelektualni kapital posebni znacaj dobijaju upravo nacini kako da se zastite vlasnici intelektualne svojine. 5. O<$a)#%&e ,o#'e?& $av#o ?*%va&#og ?a*&#e*a)&va

5PP se odnosi na saradnju organa drzava ( javne ! vlasti i preduzetnika na razlicitim nivoima organizovanja u cilju zadovoljavanja neke javne potrebe. 'naci, rec je o inicijativama javnog ili privatno ( pro+itnog i nepro+itnog! sektora u kojima svaki ucesnik angazuje odredjene resurse i ucestvuje u planiranju i odlucivanju, tj. *ealizaciji nekog projekta ili podu&vata od opsteg interesa. Postoji vise modela i podmodela 5PP a najcesci su " 1odel cistog ugovornog odnosa koji ima ) varijante2 koncesija-koncensionar naplacuje pruzanje usluge od korisnika. Ako +inansira i grad i objekat onda privatni operater naplacuje svoje usluge od javnog sektora, korisnika objekta.

1odel tzv. 5nstitucionalna kooperacija javnog i privatnog sektora u okviru neke odredjene institucije.

Inace 5PP kao poslovni model, je relevantno nova praksa koja je pocela `7>.ti& god. Proslog veka kroz davanje koncesija za gradnju i koriscenje in+rastrukturalni& objekata. -anas se 5PP koristi u svim podrucjima gde se pruza javna usluga, izvode javni radovi ili koristi javno dobro.5PP je pozicionirano izmedju klasicnog nacina obavljanja javni& poslova i privatizacije te se moze izgraditi kao drustveno-pravna koperacija, odnosno kao spajanje javnog i privatnog sektora u zajednicko drustvo. Privatni sector pruza javnu uslugu ili

11#

11$ upravlja javnim dobrom, a javni sector placa mesecnu nadoknadu privatnom sektoru uz kontrolu kvaliteta i obavljanje javni& poslova. 2ilj 5PP-a svodi se na rentabilnije, delotvornije, e+ilasnije i kvalitetnije pruzanje javni& usluga. 5PP se javlja u razlicitim podrucjima javne uprave, u razlicitim oblicima, sa razlicitim rokom trajanja is a razlicitim intenzitetom. 5PP je kooperacija izmedju javnog i privanog sektora na podrucju planiranja, proizvodnje, pruzanja, +inansiranja, poslovanja, i naplate javni& poslova, pri cemu su osnovne karakteristike projekata 5PP" ? ? ? -ugorocna govorna saradnja (#>-$; god.! javnog i privatnog sektora %tvarna preraspodela poslovnog rizika %veobu&vatna odgovornost na strain privatnog sektora. 6. O<$a)#%&% )+)&%#+ ?o$ma =?a*&#e*)&vaN

Partnerstvo je pojam koji naglasava novi kvalitet odnosa izmedju preduzetnika i drzave jer se deli nagrada, odnosno uspe&, i rizik i eventualni neuspe&. (o samo po sebi donosi znacajne prednosti kao npr." %manjenje ukupni& troskova projekta Potreba za privatnim +inansiranjem u uslovima budzetski& ogranicenja Koristi od koriscenja knoS-&oS, e+ikasnostti i metoda rada privatnog sektora Poboljsanje kvaliteta usluga 8rza realizacija potrebne in+rastructure

Partnerstvo je dobrovoljni sporazum o saradnji (ne i bez obaveza! izmedju zainteresovani& aktera iz barem dva razlicita sektora, koji zajedno rade na ostvarivanju zajednickog cilja ili posebnog zadatka, i dele rizik, odgovornost, resurse i koristi. 4edjusektorsko partnerstvoGsaradnja jeste dobrovoljni strateski savez organizacija iz javnog, privatnog i nepro+itnog sektora koji uvecava kapacitet svake od organizacija za postizanje zajednicke svr&e, kroz podelu rizika, resursa, odgovornosti i nagrada. -a bi jedan odnos mogli nazvati partnerstvom, potrebno je da postoji" ? ? ? 'ajednicki cilj 'ajednicko angazovanje Podela rizika, odgovornosti, sposobnosti, resursa i koristi.

8.

O)#ov#% ?*o'e)% 0PP!a.

5avna uprava obavlja javne posove u vlastitoj reziji O vlastitim sredstvima i vlastitim osobljem. 4edjutim, u pojedinim slucajevima to nije moguce, najcesce zbog dva razloga" nedovoljna strucnost radnika uprave i visoki troskovi izvodjenja javni& poslova u vlastitoj reziji. U takvim slucajevima koristi se tradicionalni model za obavljanje javni& poslova"

11$

11% ? 5avni konkursi, tj.sklapanje poslovni& ugovora izmenju javnog i privatnog sektora kao model uobicajene nabavke ? .ormalna ili organizaciona privatizacija, kada javna uprava osniva privredna drustva zbog obavljanja javni& strucni& poslova, npr.klinicki centar i jkp. ? Outsourcing O je model u kome javna uprava ustupa odredjene interne poslove privatnom sektoru. Uglavnom su to poslovi propratnog i servisnog karaktera te se ovaj modek moze smatrati granicnim slucajem 5PP-a 9. Kl$+'#% )a *"a$ 0PP!a

Pod pojmom 5PP se danas u uzem smislu podrazumevaju kooperativni podu&vati u sklopu koji& javni i privatni sector udruzuju resurse i strucna znanja kako bi, kroz prikladne alokacije resursa, rizika i nagrada, zadovoljili neku javnu potrebu. Primenom razliciti& metoda privatni sector moze uposliti svoje resurse i vestine u pruzanju dobara i usluga koje tradicionalno osigurava drzava. 5PP ja komercijalna saradnja javni& institucija i privatnog partnera pod uslovima u kojima privatni pratner" ? -obija imovinu javnog sektora na komercijalno koriscenje

? Preuzima znacajne +inansijske, te&nicke i operativne rizike u vezi sa obavljanjem institucionalne +unkcije i Gili koriscenje imovine javnog sektora ? Ima korist od obavljanja institucionalne +unkcije iGili koriscenje imovine javnog sektora uz uslov maksimiziranja ekonomsko-+inansijske koristi za javni sektor. 1:. 2inilac uspesnog modela 5PP" ? Kompatibilni ciljevi O da bi 5PP bilo uspesno u svom delovanju razni kriterujumi moraju biti zadovoljeni. 'a pocetak, javni i privatni sektor moraju imati kompatibilne ciljeve. %ve strane se moraju usresrediti na sire, komplementarne ciljeve koje zele postici. /azno je da s&vate da javni i privatni sektor ne treba da budu isti da partnerstvo +unkcionise O moraju biti kompatibilni. ? Podrzavajuca okolina O podrzavajuca regulatorna, pravna i politicka okolina predstavlja kamen temeljac za odrzivo ukljucivanje privatnog sektora. *egulatorni okviri cak i ako je jasno postavljen sa strane vlade, negarantuje e+ikasno regulisanje. Obzirom das u loklane samouprave razlicite, javni i privatni sektor ce se susresti sa problemima kada budu pokusavali de+inisati i regulisati svoj medjusobni odnos, te svoje uloge u pruzanju usluga. Pravni okvir O vrlo je bitan za ugovaranje i sprovodjenje javne nabavke te za investiranje privatnog sektora. /rlo je vazno uvesti odgovarajuce me&anizme kako bi se smanjila mogucnost za korupciju u bilo kom procesu nabavke, jer se korupcijom smanjuje politicka pri&vatljivost i interes mnogi& privatni& investitora. -a bi 5PP uspeo, javni i privatni sektor ne mogu graditi partnerstvo sami, stoga je politicko i drustveno pri&vatanje ukljucivanja privatnog sektora izuzetno vazan +akrot uspesnosti modela 5PP. 5avnost mora videti ucestvovanje privatnog sektora kao korisno, ako se zelji da partnerstvo potraje. 5avno pri&vatanje ukljucaivanje privatnog sektora kroz duze vreme, zavisice partnestvo od pruzanja obecani& usluga i ostvarene koristi po pri&vatljivim cenama. Ea,&o*% +)?e)#o)&% mo ela 0PP

11%

12& ;/AVA 11. 1. #ave %&e #a$vaB#%$e e,o#om),e @%#%o'e ,o$% o<l%,+$+ )av*eme#e ?*ome#e ?o)lova#$a 4akoliko je +okkus nove ekonomije na te&noloJkim promenama, porastu vaInosti in+ormacija i upotrebe intelekturalnog kapitala, potrebno je razmotriti i neke kljuLne dugoroLne trendove unutar same ekonomije koji su doveli do danaJnje situacije. 1ajvaIniji su" 1. ?o*a)& oho&,a % ?o$ava #ov%h ?*o%"vo a % +)l+ga. 1ajvaIniji dugoroLni Linilac u oblikovanju potraInje je rast potroJaLevog do&otka. Kako raste potroJaLev do&odak, tako ne dolazi samo do rasta potroJnje veM i do promena u samoj strukturi potroJnje. -olazi do porasta potraInje za proizvodima i uslugama. PotroJaLi su danas ti koji svojim izborom determiniJu ono Jto agilni konkurenti trebaju da dizajniraju i proizvedu. Ono Jto potroJaLi danas Iele kupiti na globalnom trIiJtu nisu viJe zasebni proizvodi veM so+isticirane kombinacije novi& proizvoda, nematerijalni& usluga i in+ormacija s obeleIjem kratkog Iivotnog veka trajanja. Klijenti, odnosno, kupci, potroJaLi su sve za&tevniji, ,,razmaIenijiB, Iele neJto posebno .. ?o*a)& "#a@a$a v*eme#a. /eLina poslovni&ideja i koncepcija koje su u poslednjim decenijama $> veka vodile preduzetnike ka poslovnom uspe&u, danas, na poLetku $# veka, prestaje veIiti. %posobnost brze obrade i protoka in+ormacija, konvergencija kompjuterski& mreIa i telekomunikacijska te&nologija omoguMava preduzetnicima geogra+sku koordinaciju i institucionalno povezivanje disperzovani& kljuLni& sposobnosti te na taj naLin sticanje snaIne konkurentske prednosti. Preduzetnici treba da postanu agilni kako bi mogli uspevati i napredovati u globalnom konkurentskom poslovnom okruIenju. (aj talas novi& konkurenata koji se ubrzano Jiri u te&noloJki razvijenim druJtvima naziva se agilna konkurencija. 1. glo<al%'a'%$a. %uJtinsko obeleIje globalizacije je brisanje geogra+ski& ograniLenja trIiJnom +unkcionisanju Jto dovodi do pojave globalnog trIiJta, globalni& proizvoda, globalni& standarda, kao tendencija nastajanja globalne potroJaLke kulture. (e&noloJki naperdak doprinosi smanjenju troJkova transporta i brIem susretanju kupaca i proizvoKaLa, odnosno nji&ovi& roba, Jirom planete. 9lobalizacija nastaje iz inerakcija tri pojaveGprocesa" #. moderni&, posebno in+ormacioni&, te&nologija $. konzumerizma i ). neoliberalni& ekonomski& politika. 4oderne te&nologije, koje se primenjuju na podruLju transporta, komunikacije, proizvodnje, dizajna i drugi& poslovni& aktivnosti dramatiLno su uticale na moguMnost globalnog Jirenja in+ormacija kao i proizvodnje i distribucije robe i usluga. Konzumerizam, obeleIava veliki intenzitet traInje za proizvodima globalne proizvodnje. 1eoliberalne politike, koje imaju tendenciju Jirenja u mnogim drIavama sveta omoguMuju ukljanjanje prepreka tim novim procesima proizvodnje i potroJnje. (. umre@avanje. UmreIavanje i globalizacija pruIaju brojne i kompleksne moguMnosti sticanja i kombinovanja poslovni& resursa. -anas preduzeMa mogu privremeno angaIovati dodatno osoblje ili zakupiti neko drugo preduzeMe za delimiLno ili ukupno obavljanje poslovni& aktivnosti, mogu ujedinjavati svoje resurse s resursima drugi& preduzeMa kroz partnerstva i strateJke saveze. 1a taj naLin nastaju novi poslovni modeli i subjekti virtuelne ekonomije, kao Jto su mreIne i virtuelne organizacije, ako i virtuelan preduzeMa i virtuelni preduzetnici. 4. v%*&+el%"a'%$a ?o)lova#$a. /irtuelizacija poslovanja pojvaljuje se kao rezultat upotrebe novi& znanja te in+ormacijske i komunikacijske te&nologije. %avremena pr-Ma danas sve viJe svoju +iziLku prisutnost zamenjuje virtuelnom, Jto im pomaIe pri savladavanju prepreka kao Jto je geogra+ska udaljenost i vremenske zone. /irtuelizacija je postala univerzalni model koji savremenim preduzetnicima i preduzeMima omoguMava poveManje obima poslovanja, e+ikasnosti i pro+itabilnosti. Pri tome, polazi se od sl naLela" identi+ikacija trIiJni& niJa i prilikaP posedovanje jasne vizijeP +okus na kljuLne sposobnostiP izgradnja strateJki& saveza sa poslovnim partnerimaP elektronsko poslovanje. /irtuelizacija poslovanja uspeJno donosi korenite promene koje se najbolje oLituju preko ) dimenzije poslovanja" prostora (virtuelizacija pruIa moguMnost disperzije poslovni& aktivnosti izvan granica pr-Ma na lokacije gde za te aktivnosti postoje! , vremena vremenska

12&

121 dimenzija virtuelizacije omoguMaav pr-Mima i preduzetnicima obavljanje nji&ovi& operacija u razliLitim vremenskim zonama! i strukture(virtuelizacija poslovanja omoguMila je danas preduzetnicima izgradnju +leksibilni& ne&ijerarijski& organizacijski& struktura koje se zasnivaju na mreIi meKusobno povezani& specijalizovani& proizvoKaLa, nji&ovi& pojedini& jedinica. 5. ?*ome#e ?o%ma#$a *a #og me)&a % v*eme#a. *azvoj in+ormacione te&nologije najviJe je traga ostavio upravo na kancelarijskom poslovanju. /irtuelnost dovodi do promene poimanja samog pojma radnog mesta kojim je klasiLna +iziLka kancelarija zamenjena virtuelnom kancelrarijom a poslovne jedinice virtuelnim timovima. 9lavna obeleIja proizvodnog i radnog procesa u in+ormacionoj ekonomiji na sledeMi naLin" a! nova vrednost stvara se uglavnom inovacijama bilo proizvodnog procesa, bilo proizvodaP b! e+ikasnost inovacija zavisi od istraIivaLkog potencijala, ali i o sposobnosti aplikacijeP c! puni uLinak nove in+ormacione te&nologije zavisi od prilagodljivosti i +leksibilnosti odluLivanja i o organizacionoj integaciji, umreIenosti svi& delova i +aza proizvodog procesa.

.. #ave %&e o)#ov#a #a@ela v%*&+el%"a'%$e 1. ,a,o % "a>&o ola"% o *a a #a al$%#+ *ad na daljinu kao zamena putovanja na radno mesto posredstvom telekomunikacione te&nologije, postaje realno moguM i to je nesumnjivo veliki preduzetniLki izazov, posebno imajuMi u vidu nacionalne razlike u ceni rada, nivo radniLki& prava, radni& karakteristika liLnosti radnika itd. oLigledno, zapoJljavanje na ovakav naLin je ekonomiLno, udobno, te prostorno i vremenski neograniLeno. Kod rada na daljinu deo ili veMina poslova obavlja se kod kuMe na vlastitom raLunaru, a rezultatu rada Jalju se poslodavcu. Komunikacija u suprotnom smeru podrazumeva primanje novi& radni& zadataka ili povartni& in+ormacija o kvalitetu napravlenog. *azmena podataka izmeKu naruLioca i lica koje ga obavlja najLeJMe se obavlja e-mailom, iako se mogu koristiti i ostali Seb servisi.

3oJe strane" oseMaj izolovanosti, sto moIe izazvati gubitak motivacije. 'bog toga se rad od kuMe, makoliko izgledao privlaLan, ne preporuLuje poLetnicima i ljudima bez radnog iskustva. (ak nakon nekoliko godina, kada stekne radno iskustvo, i moIda osnuje porodicu, itekako Me biti zainteresovan za moguMnost rada od kuMe, jer Me svoje radno vreme moMi lakJe uskladiti s novonastalim obavezama. I za poslodavca organizacija rada na daljimu takoKe predstavlja vrlo zanimljivo reJenje. 1ajvaInije prednosti su u smanjenju razliLiti& vrsta trokova poslovanja O troJkova pripreme i koriJMenja radnog mesta. 9lavni nedostatak sa stanoviJta preduzetnika posla je veMa +luktuacija radne snage nego kod standardnog naLina zapoJljavanja. (o istovremeno znaLi poveManje rizika otkrivanja poslovne tajne drugim poslodavcima ili prenoJenja dela znanja u konkurentsko preduzeMe. 8uduMi da je veza radnika na daljinu i njegovog poslodavca tele+onska il elektronska, postoji te&niLki rizik da doKe do ,,curenjaB vaIni& poslovni& in+ormacija tokom samog prenosa podataka izemKu poslodavca i posloprimca.

3. "a>&o )e $avl$a ele,&*o#),o ?o)lova#$eA Osnovni razlozi za usvajanje i primenu elektronskog poslovanja su brojni. Osim brzine poslovanja i direktni& troJkovni& e+ekata (zbog uJteda u opremanju +iziLkog prostora radnog mesta i njegovog odrIavanja, grejanja, tele+oniranja itd! postoje i drugi vaIni razlozi koji opredeljuju pojavu elektronskog poslovanja kao Jto su"

121

122 #. teInja ka Jto bolje iskoriJMenju svi& raspoloIivi& poslovni& resursa, a posebno oni& in+ormacioni&

$. nastojanje da se ostvari Jto bolja trIiJna, odnosno konkurentska pozicija +irme u odnosu na ranije stanje ). veMi kom+or u radu radnikia, izvrJni& radnika i menadIera u kojima se takav oblik poslovanja primenjuje :. bolja obuLenost i civilizacijska pozicija ljudi obu&vaMeni& i okruIeni& takvim poslovnim okruIenjem i kulturom ;. teInja za odrIavanjem koraka s opJtim te&noloJkim razvojem

elektronsko se poslovanje, kao te&noloJki najnapredniji element or&anizacije poslovanja +irmi i svi& nji&ovi& segmenata, ostavruje kvantitativno i kvalitetivno intenzivnom primenom in+ormacione a posebno mreIne raLunarske te&nologije. PraktiLno ne postoji podruLje poslovanja u kojem in+ormaciona i mreIna raLunarska te&nologija, pa prema tome i koncept elektronskog poslovanja, ne bi mogli naMi svoju primenu. Oblici elektronskog poslovanja gde se ostvaruju najbolji uLinci su sledeMi" elektronsko trgovanja online nabavka dobaraGusluga elekntronski marketnig elekntronsko bankarstvo elektronske berze raLunarski rezervacijski sistemi online zabava i rekreacija elektronsko izdavaJtvo

Od svi& navedeni& segmenata daleko najveMu ulogu u elektronskom poslovanju ima elektronska trgovina. Posmatarno sa stanoviJta poslovni& procesa, u elektronskom poslovanju se najviJe unapreKuju sledeMe tri grupe procesa" #. procesi proizvodnje" nabavka, organizacija skladiJta, kontrolne procese, elektronske veze sa dobavljaLima $. ). procese orijentisane kupcima" promocione i trIiJne procese, prodaju preko interneta procese unutraJnjeg upravljanja" usluge zaposlenima, obuku i trening.

; tipovi elektronske trgovine

9avni tipovi elektronske trgovine su" business to business (8$8!, business to cosumer (8$2!, business to government (8$9!, consumer to consumer (2$2!, i mobilna trgovina (m- commerce!

122

123 ? 8$8 trgovina je jednostavno de+inisana kao e-trgovina izmeKu kompanija. Ovo je tip e-trgovine koji se bavi odnosima izmeKu i unutar poslova. ? 8$2 je trgovina izmeKu +irmi i klijenata, a odnosi se na skupljanje in+ormacija, kupovanje +iziLki& dobara, ili in+ormacijski& dobara. (u spada i slanje kupljeni& in+ormatiLki& sadrIaja do korisnika mreIom. ? 8$9 je de+inisana kao trgovina izmeKu +irmi i javnog sektora. Ona se odnosi na koriJMenje interneta za licenciranje procedure i druge operacije vezane uz vladu. Ovde se vezuju dve karakteristike" prvo, da je javni sektor glavni Jto se tiLe e-trgovine, i drugo, da javni sektor ima najveMu potrebu za poboljJavanjem svog sistema. ? 2$2 e-trgovina je jednostavno trgovina izmeKu privatni& lica, odnsno potroJaLa. KarakteriJe rast elektronski& trIiJta i online aukcija. (u se nalazi verovatno najveMi potencijal za razvoj novi& trIiJta. -olaze u tri oblika" #. aukcije koje se odvijaju na nekom portalu, $. peer to peer sistemi, kao Jto su bilo koji programi za deljenje datoteka izmeKu korisnika ). razna Seb mesta i portali. ? 2$8 e-transkacije se odnose na obrnute aukcije npr kada dve konkurentske avio kompanije daju putniku najbolju moguMu ponudu za let izmeKu dva grada na osnovu poruke koju je putnik ranije postavio na aukcijskom Seb mestu. ? 4- commerce ili mobilna trgovina je kupovina i prodavanje dobara i usluga kroz beIiLnu te&nologiju kao Jto su razni mobilni ureKaji. 1eki veruju da Me m-trgovina Lak prestiMi e-trgovinu ako metod digitalni& transakcija. 5. v%*&+el#a o*ga#%"a'%$a Koncept virtuelna organizacije je najrasprostranjeniji u danasnjoj strucnoj literature iz podrucja preduzetnistva i menadzmenta. %ve postojece de+inicije posmatraju virtuelnu ogr. Kao ciljno orijentisnu super strukturu geogra+ski dislocirani& clanova od koji& je svaki specijalizovan za odredjeno podrucje delovanja, s tim da je virtuelna org.+okusirana na glavni poslovni program. /irtuelna org. postoji u tzv.sajber prostoru razvijaju se proporcijonalno razvoju in+ormacione i komunikacione te&nologije i provlace se kroz konvencijalne org. strukture. Karakteristike ? ? ? ? ? Povecanje konkurentske sposobnosti Povecanje +leksibilnosti i adaptilnosti prema okolini Povecanje kvaliteta proizvodaGusluga Povecanje kvaliteta poslovne komunikacije %manjenje troskova poslovanja i upravljanja

-anas u svetu deluje nekoloiko tipova virtuelni& org. /irtuelni timovi ili interne virt.org. sastavljene su od clanova koji dolaze iz pojedini& speci+icni& +unkcijski&, procesni& ili strateski& jedinica veci& org. pri cemu imaju virtuelne naloge koje izvode kao autonomne timovi na decentralizovan nacin.

6. S&a )+ ,la)&e*%A Klastere mozemo de+inisati kao skup ekonomski& aktivnosti poslovni& subjekata, institucija, geogra+ski koncentrisani& koji su uspostavili +ormalne ili ne+ormalne odnose izmedju sebe, &orizontalne i vertikalne, kao

123

124 i naklonosti industrijskog sektora preko kojeg razmenjuju in+ormacije. Klasteri mogu biti opisani kao aranzman izmedju ucesnika koje karakterise " ? ? ? ? ? ? ? ? 5aka kooperacija izmedju svi& subjekata unutar mreze %ocijalno kulturoloski identitet Institucionalno okruzenje Industrijska podrska lokalni& investicija Postojanje koordinacionai& institucija -inamicno okruzenje i industrijska konkurentnost Pogodni lokalni +aktori 5aka ekonomska povezanost izmedju svi& subjekata koji pripadaju klasteru

Aktivnost klastera se zasniva na sl.tri glavna principa" ? 'ajednistvo O koje pokazuje zajednicke aktivnosti podrucja u kojem ekonomski subjekti deluju u klasteru, te srodnim industrD.koje dele isto trziste. ? Koncentracija O koja pokazuje postojanje koncentrac.ekonomski& subjekata u geogra+skom podrucju.

? Povezanost O pokazuje medjusobnu komunikaciju i medjusobnu isprepletenost razliciti& tipova odnosa uspostavljeni& izmedju organizacija unutar klastera. (ri glavna e+ekta klastera koji uticu na ekonomse subjekte u pogledu konkurentnosti i konkurentni& prednosti " ? Povecanje produktivnosti O tako sto se povecava proizvodnost lokalni& ekonomski& subjekata, olaksava pristus specijalizovanim inputima, zaposlenima, in+ormacijama ? Povecanje kapaciteta O znaci da klasteri povecavaju inovacione kapacitete i stvaraju osnov za buduci rast proizvodnosti ? Podsticanje siranja i +leksibilizacije poslovanja.

8. ?*e #o)&% % #e o)&a'% ,la)&e*a Prednosti omogucavaju ekonomskim subjektima da povecaju svoju proizvodnost uz pomocu sledeci& cinilaca" ? ? ? ? ? 8olji pristup zaposlenima i dobavljacima Pristup specijalizovanim in+ormacijama -opunjavanje kao rezultat klastera Pristup institucijama i javnim dobrima 8olja motivacija i lakes sprovodjenje potrebni& mera

124

12! 1edostaci ? ? ? %&vatanje klastera kao panaceje (lek protiv svi& bolesti! Pokusaj vlade da razvije klastere, iako poslovni subjekti nisu za to zainteresovani Preuske specijalizacije u klasteru smanjuju raznolikost nacionalne ekonomije

? 4isljenje da klasteri vise usmeravaju na poslovno okruzenje,a manje na same ekonomske subjekte, iako su klasteri usmereni na mikronivou ? Poslovni subjekti koji nisu delovi klastera mogu biti izostavljeni iz vladini& programa

9. T*% )&+<a #o)a'a <+ +'eg ?*e +"e&#%',og *+)&va a! Uklanjanje prepreka za rast i razvoj pr-ca

%obzirom na vreme i troskove koji su ukljuceni u osnivanje pr-ca, utvrdjeni su evropski standardi koje bi vlade trebale podstici. 1eop&odno je da se osigura da javnost postane svesna nji&ovi& nastojanja za smanjenje pocetni& prepreka. Pre svega, potrebno je raditi na smanjenju birokratije, intenzivirati nastojanja za unapredjenje mogucnosti iznalazenja +inansiranja i zaposljavanja kvali+ikovani& radnika. Konkretne mere svode se na sledece" ? Poboljsati raspolozivost +inansiranja i a+irmisati alternative bankarskim kreditima (+inansiranje poslovni& andjela, lizing, +actoring ! ? Ispitati koji cinioci najvise sprecavaju medjusobno priznavanje pravila 0U ili (ne! provodjenje na nacionalnom nivou. ? b! Podici nivo svi& vrsta obrazovanja kako bi se osigurao visok kvalitet poslovanja. Ujednacavanje rizika i prednosti preduzetnistva

Ulazenje u rizik bi trebalo nagradjivati a ne kaznjavati. (rebalo bi podsticati preuzimanje vec postojeceg prca i narocito dalje istrazivati potencijal BinterpreduzetnistvaC u tom smislu narocito je vazno" ? /aljano proceniti sta mogu uciniti drzave clanice 0U kako bi ravnoteze izmedju rizika prednosti bila sto povoljnije za podsticanje preduzetnistva ? -a se sto vise buduci& preduzetnika podstakne da prvo razmatraju preuzimanje postojeceg,a tek potom osnivanje novog pr-ca. ? -a preduzeca-kceri ucine privlacnijim

c! %vako savremeno drustvo treba da ceni preduzetnistvo O mada mnogi ljudi izrazavaju sklonost prema preduzetnistvu, mnogima ipak nedostaje neop&odna sigurnost, znanje i vestine, da ostvare svoje poslovne ambicije.

1uzno je omoguciti im da"

12!

12" ? Obrazovanje pomogne razvijanju svesti i vestina koje su potrebne za razvoj preduzetnickog nacina razmisljanja i preduzetnicki& vestina ? Poslovne organizacije, mediji i drzavni organi za promociju preduzetnistva deluju sistematski i sin&ronizovano u siranju svesti o znacenju preduzetnistva kao okosnice buduceg ponasanja svekog od nas voleli mi to ili ne. PI(A15A KO5A 8U-U #.3izing $.4obing )..ransiza :.Preduzetnicki podu&vat ;.(ri stuba preduzetnistva 6.Poslovni (biznis! plan <..aktoring 7.Uloga marke =.Osnovni oblici preduzeca#>.Upravljenje rizikom preduzetnickog podu&vata #>.'avrsni racun ##.%umarni sazetak #$.(rziste #).8reak -even analiza #:.prednosti i nedostaci malog i srednjeg preduzeca #;.prednosti i nedostatke +ransiznog poslovanja #6.zadruge #<.drustva kapitala #7. 4egatrendovi %umpeter Pojam intelektualne svojine Klasteri 'adruge, drustva kapitala, analiza prelomne tacke

12"