1.

Objasnite osnovne karakteristike RASTA I RAZVOJA preduzeca:

, ,
(
,
)
.

, ,
.

.

,

-

- ,
-

- ,

.

- , ,
- (

),
- ,
,
- ,
- ,
.

-
,
,
-

- , ,
,
-

- .

2.Proces razvoja preduzeca-se odvija kroz procese:

1.povecavanja entropije,kao opste prirodne pojave svojstvene svim sistemima,-Stepen entropije
zavisi od velicine unutrasnjih njihovih podsistema i od stepena narusavanja principa na kojima
pocivanju u svome funkcionisanju.Svako podsistem org.sistema ima sopstvene ciljeve jer je to
pretpostavka njegove individualnosti.Narusavanjem principa viseg sistema smanjuje entropija
podsistema,ali sa vracanjem u pravila i norme viseg sistema,ostvaruje zajednicki cilj, a time i
smanjenje entropije viseg sistema.
2.smanjenja entropije,kao uslova ostvarenja ciljeva organizacija,koje imaju teleoloski karakter,smanjenje se ostvaruje upravljackim posdidtemom.Efikasnost upravlj,sistemazavisi od izvora
informacija o ponasanju sistema i od upravljackoh poruka kojima se regulise ponasanje sistema i
njegovih podsistema.
3.adekvatnog org.potencijala,kao negacije njihove entropije i prepostavke kontinuelnog
ostavrivanja njihovih ciljeva

3.Faktori razvoja preduzeca-Preduzece je kompleksan sistem.vazni faktori su:

a)dimenzija(broj ucesnika)
b)neizvesnost
v)innformativno-strukturni pritisci,
a dominantni faktori uticaja na razvoj preduzeca su:
1.trziste,
2.razvoj nauke i tehnologije,
3.privredna i drustvena okolina,
4.opste karaketristike preduzeca(velicina,tip,delatnost,finasijsko stanje,itd..)
5.istrazivacko-razvojni rad.
6.proizvodni program
7.stanje tehnike i tehnologije
8.postojeca organizacija i upravljanje,
9.kadrovi
4.Definicija i podela istrazivanja-Istrazivanje je deo aktivnosti pribavljanja znanja o novim
proizvodima i procesima namenjenim trzistu.najcesce se koristi skracenica IR.Istrazivacke
aktivnosti obuhvataju nove cinjenice koje bi se primenjivale u preduzecu.One se drugacije i
nazivaju i naucno istrazivanje.Razvoj predstavlja postepeno napredovanje ili porast kroz seriju
progresivnih promena.
5.Objasnite elemente procesa istrazivanje
1.
2. ( )
3.
4.
5.
6.
7.
8. .

6.Objasnite slicnosti i razlike izmedju istrazivanja i razvoja

Dimenzije
Istraivanje

Razvoj

struktura

Dobro
definisana,
definisana pozicija

jasno Dobro
definisana,
preklapanjem odgovornosti

sa

komunikacije

Neslubene i uzrone

Sastanci, formalan sistem

Metod rada

Nauni i propisani

Od sluaja do sluaja, nisu

propisani

ciljevi

Nove ideje

Profitabilne ideje

vreme

Uglavnom interno

Eksterno umetnuto

Ljudski resursi

Specijalisti, uglavnom dorktori ire znanje, uglavnom nivo

nauka
magistra nauka

7.Uloga IR u razvoju preduzeca

Osnovna uloga IR su invencija i razvoj proizvoda, procesa i stistema koji dovode do komercijalnih
mogunosti (inovacije), odnosno obezbeivanja izbora za potencijalni rast poslovanja. IR stvara
mogunosti, a marketing odluuje da li se ta mogunost iskoristi i komercijalno eksploatie.
Invencija je prva dokumetnacija ideja o novom proizvodu ili procesu sa tenjom da se stvori
vrednost-korist, a inovacija je proces kojim se invencija daljim istraivanjem, razvojem i
inenjeringom pretvara u oblik pogodan za komercijalizaciju ili javnu upotrebu. Tehnoloka
inovacija je aktivnost uvoenja novih naprava, metoda ili materijala koji se koriste za komercijalne
ili praktine ciljeve. Teh inovacija danas je jedan od osnovnih pokretaa konkurentnosti. Proizvod i
proces su informacione tehnologije i predstavljaju tri osnovne oblasti upravljanja tehnologijom.
Upravljanje tehnologijom u pred obuhvata upravljanje inovacijama (vertikalni transfer), difuzija
(horizontalni transfer) i primenjenim konkretnim tehnolokim sistemom.
8.Navesti i objasniti proces upravljanja razvojem preduzeca
Razvoj preduzea stvara mogunost i sposobnost da se novouspostavljenom strukturom i odnosima
koji vladaju u preduzeu realizuju novi, sloeniji ciljevi. Procesom razvoja se upravlja preko etiri
medjuzavisne aktivnosti : specifikacija, razvoj, test i komuniciranje.
Specifikacija zapoinje ustanovaljavanjem ciljeva. Postavljaju se pitanja i daju odgovori. Ciljevi se
svrstavaju prema znaaju, prioritetu. Kada se preciziraju ciljevi, tada se razrauju individualni
razvojni programi, fukcije i timovi. Pravi se lista sa odnosima osnovnog cilja, i potciljeva, rangiraju
se po prioritetima, utvruju se vani datumi, navode znaajne funkcije i karakteristike. Precizno se
odgovara zato se ba to trai, da bi se na kraju napravio detaljan opis eljenog razvoja. Druga faza
je razvoj koja podrazumeva terminiranje. Razvoj mora biti definisan u vremenu. Definie se ko ta
radi i kojom dinamikom. U treoj fazi, kada se razradi prototip, testira se. Test treba da traje
dovoljno dugo, kako bi se usaglasili zahtevi iz prve faze, ciljevi i dobijeno reenje. Reenje se
testira za svaku funkciju, po svakom zahtevu. Savremena tendencija uea kupaca i dobavljaa,
naunoistraivakih organizacija i drugih u proces razvoja zahteva rad na uspostavljanju mape
komuniciranja. Ona omoguava protok informacija i pravovremenost u informisanju.
9.Upravljanje razvojem i strategije preduzeca
Upravljanje razvojem preduzea obuhvata aktivnosti prevoenja postojeeg stanja u eljeno i
mogue stanje. Strategija ukazuje na put kojim se treba kretati i nain na koji se mogu realizovati
ciljevi. Ciljevi treba da odraavaju misiju preduzea. Da bi se utvrdila ispravnost odluka u procesu
upravljanja, potrebno je da se uporedjuju pomaci ostvarenih u odnosu na eljene i realizovane
strategije. eljena ili nameravana strategija je u stvari politika preduzea. Izmedju politike i
strategije postoji samo razlika u nivou konkretizacije. Ako je taj pomak mali, postoji sklonost da se
biraju one mogue strategije koje ne vode promeni u podrujima poslovne delatnosti i
konkurentskoj prednosti. Ukoliko je razmak veliki, fokus je eksterni i trae se promene u oblasti
poslovne delatnosti. Nustrom deli preduzea prema dostignutom intenzitetu razvoja na :
poziciona i inovativna preduzea. Poziciona preduzea su ona koja koriste strategiju poboljanja
poslovanja. To su reaktivne strategije koje se baziraju na prethodnim odnosima u okruenju i
preduzeu. Ona se vie bave tekuim nego buduim problemima. Fokus je na kratkoronoj
efektivnosti, oslonjenoj na kontinuirani razvoj. Tehnoloke i marketine strategije su evolucione i
oslonjene na IR i marketing istraivanja,sa postojeim tehnologijama i tritima. Organizaciona
struktura je relativno formalizovana i funkcionalno specijalizovana. Inovativna preduzea su
okrenuta novim trinim ansama i istiu prednosti novih tehnologija. Ona su bolja u dinaminim,
kompleksijem i izmenjenom okruenju. Ona kreiraju ofanzivnu marketinku i tehnoloku strategiju.
Organizaciona struktura je uglavnom fleksibilna i neformalna.
Kojim e putem razvoja krenuti preduzee zavisi od osnovnog proizvodnom programa, odnosno
tehnologije na kojoj se zasniva. Uoavanje osnosa dinamike tranje, dinamike tehnologije
proizvoda i dinamike tehnolokih procesa upuuje na izbor strategije. Po kriterijumu tehnoloke
dinamike, odnosno skraivanja duine ciklusa, preduzea se dele na : niskotehnoloka (low-

tech) i visokotehnoloka (Hi-tech). Low-tech preduzea preferiraju stagnirajue strategije. Ta

preduzea su vie istraivai trita, nego to su njegovi kreatori. Nalaze se na tritu koje znaju da
opsluuju i diferenciraju proizvod radi boljeg zadovoljavanja potreba kupaca.U razvoju strategije
pred koriste tehnoloke, marketinke i organizacione strategije koje su vie zatvorene i
konvergentne. Lideri pozicioniraju pred korienjem dve mogue strategije. Reaktivnim
strategijama ekaju na promene da bi naknadno reagovali. Druga strategija je menjanje interne
sredine ne ekajui da se eksterna sredina promeni. Hi-tech preduzea se mogu definisati kao
inovativna pred koja uspeno koriste otvorenu tehnoloku, marketinku i organizacionu strategiju,
radni snanog vodjstva u pozicioniranju novih proizvoda. Otvorenom strategijom preduzee je
okrenuto okruenju, primenjuje nova znanja, oslanja se na kreativnost i inovaciju. Strategije su
otvorene i bazirane na kreativnosti i korienju promena. Lideri pozicioniraju preduzee
korienjem tree i etvrte strategije. Procenjuje se promena esterne sredine i deluje tako da
promene budu saglasne potrebama interne sredine. etvrta strategija je promena i eksterne i interne
sredine kroz uspostavljanje novih odnosa.
Strategije razvoja pred oslanjaju se na dve relativno stabilne take oslonca: misiju preduzea i
primenjenu tehnologiju. Tehnologija se usaglaava sa razvojnim strategijama pred preko sopstvene
strategija. Tehnoloka strategija predstavlja medjufunkcionalni, integrisani okvir za razmatranje i
ocenu dostignutih tehnologija za preduzee u okviru sadanjeg i budueg obima i vrste poslovanja,
a njeni izlazi su : -primena postojeih tehnologija,- poboljanje postojeih tehnologija, - eksterna
tehnologija, nova tehnologija kao zamena stare i -nova tehnologija ili nova sposobnost.
Nustrom razlikuje vie otvorene i vie zatvorene tehnoloke strategije. Kod Vie zatvorenih
obino su izlazi postojea tehnologija ili poboljanja postojeih tehnologija. Kod Vie otvorenih
preduzee je okrenuto promenama u tehnolokom okruenju, a rezultat su nove tehnologije.
10.Okruzenje kao faktor razvoja
Okruenje kao eksterni faktor utie direktno na razvoj preduzea. Preduzee prati promene koje se
deavaju i predviaju budua kretanja. Iz tih saznanja proizilaze ideje o programu razvoja, a ti
programi razvoja su najee inovacije. Preduzee usmerava inovacione tokove kombinujui ih sa
razliitim tipovima trita i na taj nain stvaraju dinamiku sposobnost. Dinamika sposobnost pred
podrazumeva vremensko rasporeivanje razliitih tipova inovacija i kombinacija primenjenih
tehnologija sa novim trinim segmentima i na taj nain se ostvaruju razliita brzina i intenzitet
poslovanja koji su neophodni za odrivu konkurentsku prednost. Okruenje ima tri nivoa. Prvi nivo
su kupci, dobavljai, trgovinske organizacje i dr akteri koji su direktno vezani za poslovanje
preduzea. Drugi nivo su konkurenti , odnosno preduzea iz industrije u kojoj posluju. Trei nivo
okruenja je makrookruenje, koje ine etiri osnovne komponente: tehnologija, ekonomija, drutvo
i politiko-pravna regulativa.
11..Modeli promena okruzenja
Jedan od najee prihvaenih modela koji opusuju proces promene u prirodi i organizaciji je
LANDOVA KRIVA. Ova S kriva ima etiri faze : uvoenje, rast, zrelost i opadanje. Land i Jarman
su nainili kombinaciju po kojoj s opadanjem prethodnog poinje novi ciklus i upravo ta taka
prelaska sa starog ka novom je period metea, nemira. ivi se u periodu neizvesnosti,
nepredvidivosti.U periodima promena posebno je vano uoiti kretanje grupa u drutvu.
METAMATRIKS model koriste ga futuristi i drugi istraivai koji se bave razvojem. etiri faze
su : sakupljanje (zakljuivanje), ponavljanje, deljenje i transformisanje. Ovo je univerzalni model
koji vai i za mikro i makrosvet.
Model psihoterapeuta Grofa Stanislava- kljuno pitanje ovog vremena je kako da se kree sa
sadanje paradigme, zasnovanoj na nauci, ka novoj, koja je humanija i funkcionalnija. Model
promena koje prolaze ovek, preduzee i zajednica ima etiri faze: pseudozajednica, haos,
ispraznost i zajednica. U prvoj fazi drutvo prolazi kroz sistem koji se meri novcem, pa je zbog toga
pseudozajednica. U drugoj fazi dolazi do povezivanja, jedni se vezuju za druge kako bi se pokazala

ispravnost ovog delovanja. U treoj fazi tei se stvaranju pravih, humanih odnosa. Tek posle te faze
nastaje prava zajednica koja generie i individualni i drutveni sistem.
12.Savremene promene okruzenja
Ispoljavanje promena u okruenju sa posledicama razvoja preduzea moe se prikazati kao dva
paralelna procesa: globalizacije i lokalnog-regionalnog razvoja.
Globalizacija dovodi do krupnih promena u medjunarodnim odnosima, ali nacionalne drave
ostaju i dalje najznaajniji pokretai makro okruenja, iako promet najveih multinacionalnih
kompanija moe da bude vei od bruto nacionalnog dohotka veine drava. Znaaj drave proizilazi
iz nekoliko injenica: nacionalne drave kontroliu teritoriju, korporacije ne mogu; drave mogu
legitimno raspolagati vojnom silom, bio individualno bilo kolektivno; drave su odgovorne bilo
individualno bilo kolektivno za odravanje datog pravnog aparata. Drave i dalje daju okvire
razvojnih strategija, koje e u 21. veku morati da odgovore na dva velika izazova. Prvi izazov
odnosi se na ekoloke zahteve iz kojih e postii snaan tok novih inovacija. Drugi izazov je
siromatvo. Globalizacija je dovela do daljeg produbljavanja razlike izmeu bogatih i siromanih.
Globalizacija se posmatra kao put sticanja konkurentske snage na svetskom tritu i kao mogunost
penetracije trita. Razvila se zahvaljujui mogunostima komunikacija, kako fizikih tako i
elektronskih. Globalizacija je ireverzibilni proces podstaknut liberalizacijom trgovine i investiranja,
ubrzanim tehnolokim progresom, sa novim organizacionim i menadment sistemima i novim
pravilima i regulativom.
Lokalni ekonomski razvoj (LER) predstavlja napor lokalne zajefnice za stvaranje povoljnog
okruenja za poslovanje, unapreivanje konkurentnosti firmi, shvatanje mogunosti za nova
poslovanja, bez obzira na to da li su u pitanju spoljni investitori ili lokalni preduzetnici. LEP
obuhvata razliite ciljne grupe od multinacionalnih kompanije koje bi mogle da investiraju , do
nezaposlenih lica. Uspetan LER zaniva se na kolektivnom delovanju i podrazumeva partnerstvo
izmedju javnog sektora, privatnog sektora i zainteresovanog dela drutvenog sektora. LER
inicijative ukljuuju blisku saradnju izmedju vladinog i nevladinog sektora tokom dijagnoze,
planiranja, implementacije i evaluacije razvojnih programa i projekata. Programiranje razvoja
kombinuje dva pristupa: odozdo ka vrhu i obrnuto, od vrha nanie. Vodei princip LER je
konkurentnost koja se postie poveanjem kvaliteta sredine. Orijentiu se na funkcionisanje
lokalnog trita kako bi se pojavile nove poslovne mogunosti. Lokalna zajednica treba da stimulie
preduzetnitvo lokalnih firmi.
Koncept lokalnog privrednog razvoja proao je kroz tri talasa. Prvi je trajao od ezdesetih do
odamdesetih godina 20. veka. Teilo se privlaenju industrijskih investicija, poreskim olakicama,
direktnim plaanjima,... Drugi talas je trajao od osamdesetih do sredine devedesetih god. Fokus se
premestio na odravanje i jaanje domaih industrijskih pred kroz neposredne donacije, savete,
obuku, tehniku pomo. Trei talas je poeo od sredine devedesetih i traje i danas. Sa podrke
poslovnim sistemima, prelo se na stvaranje povoljnijih uslova privreivanja.
13.Globalizacija i regionalni/lokalni razvoj
Globalizacija dovodi do krupnih promena u medjunarodnim odnosima, ali nacionalne drave
ostaju i dalje najznaajniji pokretai makro okruenja, iako promet najveih multinacionalnih
kompanija moe da bude vei od bruto nacionalnog dohotka veine drava. Znaaj drave proizilazi
iz nekoliko injenica: nacionalne drave kontroliu teritoriju, korporacije ne mogu; drave mogu
legitimno raspolagati vojnom silom, bio individualno bilo kolektivno; drave su odgovorne bilo
individualno bilo kolektivno za odravanje datog pravnog aparata. Drave i dalje daju okvire
razvojnih strategija, koje e u 21. veku morati da odgovore na dva velika izazova. Prvi izazov
odnosi se na ekoloke zahteve iz kojih e postii snaan tok novih inovacija. Drugi izazov je
siromatvo. Globalizacija je dovela do daljeg produbljavanja razlike izmeu bogatih i siromanih.
Globalizacija se posmatra kao put sticanja konkurentske snage na svetskom tritu i kao mogunost
penetracije trita. Razvila se zahvaljujui mogunostima komunikacija, kako fizikih tako i

elektronskih. Globalizacija je ireverzibilni proces podstaknut liberalizacijom trgovine i investiranja,

ubrzanim tehnolokim progresom, sa novim organizacionim i menadment sistemima i novim
pravilima i regulativom.
14.Odrzivi razvoj:Znacaj i smisao odrzivi razvoj u XXI veku
Poslovna filozofija u prethodnom periodu zasnivala se na idejama obilja resursa, tako da je stvoreno
potrosacko drustvo koje je svojom traznjom stvaralo neprekidnu spiralu ponude i traznje. Rezerve
neobnovljivih resursa su ogranicene, a brzina regeneracije obnovljivih resursa nedovoljna. Odrzivi
razvoj postaje osnovni princip nove ekonomije. Neophodno je ciljano i neprestano smanjivanje
potrosnje ruda, vode, energije, odnosno razvijanje novih tehnologija koje ce ici suprotnim pravcem
tj. stvarati energiju i prikupljati resurse. OR je novi prilaz poslovanju koji promovise prirodne,
humane i finansijske resurse u cilju pobolj[anja ekonomije i drustva kao integrisanog puta ka
dobrobiti postojece i buducih generacija. Realizuje se poslovna strategija koja je orijentisana na
ocuvanje eko-sistema, zdravlje i sigurnost ljudi.
Preduzeca iz oblasti industrije , transporta, energetike, poljoprivrede fokusirace se na :

Stednju u kojoj nalaze nove sanse

Na pronalazenje cistih tehnologija duz celog lanca vrednosti snadbevanje I proizvodnih
operacija
Sistemski pristup za recikliranje (zatvorene kruzne tokove)
Kretanje uskadjeno sa okruzenjem ( informacije I telekomunikacije smanjuju potrebu za
fizickim kretanjem)
Drustvenu odgovornost
Otvorenost I transparentnost

Sedam je osnovnih zahteva izazova pred preduzecima: 1) Smanjenje materijalnih utrosaka u

proizvodnji; 2) Smanjenje energetskih utrosaka u proizvodnji; 3) Smanjenje toksicnih disperzija; 4)
Recikliranje materijala; 5) Maksimiziranje upotrebe obnovljivih resursa; 6) Povecanje trajnosti
proizvoda; 7) Povecanje servisne usluge
Radi boljeg definisanja indikatora odrzivosti, drustvo kao sistem se moze razloziti na elemente:
Individualni razvoj; Drustvo; Vlada; Infastruktura ; Ekonomija; Resursi I zivotna sredina
15.Nauka i tehnologija kao faktor razvoja
ovek moe delovati ulaui manje ili vie stvaralakog rada. Nauka i umetnost su dve oblastti
stvaralatva u kojima najvie dolazi do izraaja kreativnost. Preko nauke i umetnosti menja se i sam
ovek. Nauka i umetnost u sagledavanju stvarnosti imaju dva izbora. Prvi je da postoji samo jedna
istina i da se svet moe sagledati spoznajom te istine. Drugi je da ne postoji apsolutna istina, pa se
tako ona ne moe otkriti.
Iako nauka i umetnost imaju dosta slinosti, nauka je neto vie okrenuta materijalnom, fizikom
svetu. Pronalazi i objanjava zakone prirode, u cilju poveanja blagostanja oveka. Evaluacija
nauke je najvea u proizvodnji, odnosno tehnologiji. Sklad izmedju oveka, tehnike i proizvodnje
postie se organizacijom. Vetina, znanje i sposobnosti da se naturalne vrednosti prilagode
ovekovoj upotrebnoj vrednosti nazivamo TEHNOLOGIJOM. Tehnologija vri transformaciju
jednih vrednosti u drugu, ime odreuje karakter proizvodnje.
Odnos oveka, proizvodnje i tehnologije gradi nain ili stil ivota ljudi, pa se dosadanji razvoj po
Tofleru deli na tri perioda. Na poetku svakog doba javlja se radikalno nova, revoluciona promena u
nainu proizvodnje kao posledica naunog saznanja. Tri revolucije: NEOLOTSKA,
INDUSTRIJSKA I NAUNO-TEHNOLOKA proizvele su tri drutva: POLJOPRIVREDNO,
INDUSTRIJSKO I INFORMATIKO.
Poljoprivredno priblino deset hiljada godina pre n ere ovek je poeo da se opire prirodi i nije
koristio samo njene plodove, ve je poeo da obrauje zemlju i pripitomljava ivotinje. Ovaj nain
proizvodnje omoguio je smanjenje kretanja oveka u potrazi za hranom i naseljavanje u malim

prostorima. Usavravanjem proizvodnje stvorili su se vikovi koji su se razmenjivali

Industrijsko- Prva ind. Revolucija javlja se sa pojavom prve maine na sopstveni pogon, krajem 18.
veka. Parna maina umnogostruuje ovekovu energiju i fiziki rad i omoguava masovnu
reprodukciju, koja zahteva veliki broj industrijskih radnika. Golazi do migracije stanovnitva iz sela
u gradove. Pojavom slobodnog vremena omoguava bolje kolovanje a time i bri razvoj nauke
Informatiko zapoinje polovinom 20. veka i traje i danas. Zasnovano je na nauno-tehnolokoj
revoluciji. Elektronski raunari su baza nove automatizovane proizvodnje. Robotizacija je sve vie
prisutna . U informatikom drutvu dominantno je upravljanje sistemima.
Poetak 21 veka ukazuje na nove nepredvidive promene. Osnova razvoja nalazi se u informacionokomunikacionim tehnologijama, koje povezuju ljude i kompjutere u mreu koja funkcionie po
analognom sistemu. U 21 veku mo se nalzi u znanju koje se stvara i deli u grupama. Timski rad
umreenih aktera predstavlja jo jedan zahtev pred oveanstvo. Razvijae se svi oblici saradnje, a
ona podrazumeva odsustvo hijerarhije i dominacije.
16.Naucne paradigme
Naucna paradigm, obrazac po kojem se posmatra svet, menja se. do sada su su postojale 3 naucne
paradigm:prva izveo je Kopernik-sa svojom teorijom Zemlje u Suncevom sistemu, drugu
Njutn,Dekart, I Bejkon, mehanicisticki pristupom, a trecu Anstajn rkoz teoriju relativiteta I
kvantnu fiziku. Dekart ,Njutn I Bejkonpolazili su od postavke da je svet sacinjen od atoma, koji ima
masu, odnosno tezinu. Sve fizicke pojave izvode se iz kretanja cestica opisano Njutnovim
jednacinama. Ovakav pristup se naziva mehanicisticki, osobine su:1)postoji red medju pojavama I
stvarima, ,2)taj red moze da se potvrdi matem.formulama I naucnim proverama, 3)sve sto se
dogadja Ima svoj odredjeni uzrok,4)moze da se predvidi buduce ponasanje.Elementi
ekonom.sistema stalno teze vracanju u stanje ravnoteze. Trziste korz defin.cena na osnovu ponude I
traznje I racionalnog ponasanja potrosaca uspostavlja ravnotezu u max.profita svakog ucesnika.
Savremenici pocetkom 20veka u mikroekonomske modele poceli da uvode neizvesnost I
rizik(ekonom.krize,lokalni I svetski ratovi su primeri nepredvidivosti. Po Anstajnu dotadasnja
verovanja da materija ima masu, a ne energiju,ustuknula su pred dokazima, teorije relativiteta, prem
a kojoj energija ima masu-Anstajnova jednacina.
Paradigma novog sveta dualnost, materija ima I korpuskularna I undulatorna svojstva. Atom nije
vise materijalna cestica, on je sastavljen iz vise elemenata , a svaki ima svoj antielement. Hajnzberprincip neodredjenosti, onaj ko eksperimentise moze da prati samo neke elemente eksperimenta, a
ne sve. Mehanisticki pristup je ustupio mesto holistickom, cije su osnovne
karak.samooragnizacijna I kompleksnost. Sistemi su u dinamickoj ravnostezi, a pod uticajem
unutrs.ili spolj.faktora mogu da odstupe. Nepredvidivost nije rezultat nivoa znanja, nego je bitna
karakteristika haosa.
Delovanje Sistema sa rasprscujucim strukturama-omoguceno
delovanje samo uz tri uslova: -otvorenost, -postojanje neravnoteze, -samopotvrdjivanje. Cetvrta
paradigm ce po Poperu I Kunu proisteci iz nedostataka postojece vladajuce paradigme. Ogledaju
se u nepouzdanostri indukcije, da je neopjodan anahisticki pristup znanju, jer su postojeca saznanja
subjektivna I neutralna.
17.Nauka i karakteristike nauke
Re nauka potie od latinske rei scientia koja znai znanje ili biti vet. Najoptija definicija nauke
je da je ona kreativna aktivnost traganja za istinom o stvarnosti. Druge definicije:
Nauka je neprekidni vievekovni rad da se pomou odreenog sistema misaono poveu uoene
pojave realnog sveta
Nauka je svojstven sistem koji neprekidno generie nova znanja i pokazuje odreenu logiku
karakteristiku
Nauka je sredjeno, sistematizovano i provereno saznanje o neemu, postignuto metodinim,
paljivim i svesnim istraivanjem i razmatranjem
Nauka je svaki sistem znanja koji se tie fizikog sveta i njegovih fenomena, a posledica
nepristrasnog posmatranja i sistematskog eksperimentisanja, uopteno, nauka je bavljenje

otkrivanjem znanja o optoj istini i delovanju osnovnih zakona

Nauka se izraava kao organizovani napor kreativnog ljudskog miljenja da kroz proces istraivanja
fenomena u prirodi otkrije vezu medju njima i predstavlja sistematizovani skup znanja. Nauka se
moe posmatrati sa dva aspekta: statikog i dinamikog
Statiki podrazumeva:akumulativnost znanja i iskustva prethodnih generacija, proverljivost
injenica i mogunost reprodukcije
Dinamiki podrazumeva:dinamiki sistem, istraivanje kao aktivnost ljudskog duha na
unapredjenju nauke i nauno saznanje kao rezultat ili proizvod istraivanja.
Podela nauke: prirodne(astronomija, biologija, genetika, geologija, matematika, medicina,
mehanika, fizika, fizika hemija, hemija, hemijska tehnologija), primenjenje(arhitektura,
biotehnika, elektrotehnika, elektronika, mainstvo, metalurgija, rudarstvo, saobraaj, urbanizam) i
drutvene i kulturno-istorijske(drutvene nauke, ekonomija, istorija, nauke o umetnosti,
humanistika)
18.Nauka i tehnicko-tehnoloski razvoj
Tehniki razvoj je irok pojam i pod njim se podrazumeveju primenjeno nauno znanje i tehniki
razvoj vezan za materiju i energiju. Tehnologija je rezultat primenjenog raunog znanja sa ciljem na
praktinoj primeni: alat, maine, materijali,... Tehnoloki razvoj je deo tehnikog razvoja, kod kojeg
je izraen cilj korienje sistema i procesa. Nauka, tehnologija i tehnika su tri forme znanja koje
se mogu razlikovati po cilju, primeni i nivou sagledavanja problema. Nauka je opte znanje
usmereno ka progresu saznanja o prirodi i drutvu i sposobnosti da ih objanjava i predvia.
Tehnika je specifino znanje usmereno ka reavanju specifinih problema prolazei od sluaja do
sluaja. Nauka i tehnologija su generalnog znanja, a tehnika je forma specifinog znanja.
Tehnologija i tehnika idu ka praktinoj upotebi, a nauka ka fenomenima prirode i drutva.
Tehnologija se razvija na dva naina, prvi od nauke ka aplikaciji i frugi od nagomilanog iskustva ka
optim tehnolokim saznanjima.
U ranijim periodima, pre industrijske revolucije, razvoj nauke i tehniko-tehnolokog razvoja bili su
na razliitim kolosecima. Tehnologija u vidu majstorstva, razvijala se na osnovu iskustva i
sopstvenih pokuaja unapreenja postojeih reenja. Nauka se uglavnom bavila filozofijom i
srodnim disciplinama. Bejkon je prvi sugerisao ostalim naunicima da se okrenu zanatlijama i da
izuavaju njihove metode, kako bi ih na taj nain zainteresovali za nauku. Ovaj period se u
istorijskom pogledu moe smatrati trenutkom kad je dolo do uspostavljanja direktnih veza izmeu
nauke i tehnologije. Nauka je do 19 veka sledila tehnologiju. U 20.veku nauni i tehniko
tehnoloki razvoj se proimaju.
Primenom naunih saznanja kroz tehniko-tehnoloki razvoj, drutva su poveavala produktivnost
rada, to je za posledicu imalo i porast drutvenog proizvoda. Sa produktivnou raste i
akumulacija, odnosno ivotni standard stanovnika. Rezultat rasta drutvenog proizvoda je viak
slobodnog vremena koji se moe iskoristiti za kreativne aktivnosti i obrazovanje. Nauka se razvija
pre svega na osnovu ljudskog kreativnog rada, ali su neophodna i finansijska sredstva za podrku
naunih istraivanja.
Nauka poiva na kreativnim i kritikim mogunostima ovekovog uma, a tehnologija na
inteligentnoj primeni i razvoju tih dostignua. Ovaj vid odnosa nauke i tehniko-tehnolokog
razvoja je moda najsuptilniji jer poiva na dualnosti ovekove linosti. S jedne strane, ovek tei
humanizaciji i harmonizaciji sa prirodom, a s druge, eljan je neograniene moi i bogatstva. Zbog
toga se sve ee uju glasovi kritike nauke i tehniko- tehnolokog razvoja. Posledica takvog
razvoja je poveanje razlika izmedju siromanih i bogatih.
Svaka nova tehnologija trai novo ponaanje ljudi.Vreme brzo prolazi da bi ostavilo oveku
vremena za prilagodjavanje. Zamena za vreme je kapacitet sredine, koji sadri sledee : sistematsko
znanje o ljudskom ponaanju pod uticajem tehnoloke promene i konstituisanje ljudske
odgovornosti za reavanje problema razvoja u totalitetu.
19.Odnos nauke i prakse

osnovni zadaci savremenog ekonom.razvoja su pronalazenje najboljeg puta kojim se povecava

naucno-tehnoloski kapacitet ulaganjem u IR. Vazno je sagledati rezulatete ostvar. Ekonom.rasta u
odnosu na ulozena sreds.u naucno tehnoloski kapacitet. Nije dovoljan razvoj IR. Institucija I
transfer tehnologije, vec ulaganja u ljudski resurs I izgradnju institucija koje pomazu primenu I
razvoj novih ideja I tehnologija. Evidentan je porast regionalnog povezivanja razlicitih zemalja koji
je koodiniran radom internacion.organizacija.
Nacionalni inovacioni system(NIS) definise
se kao system interaktivno povezanih javnih I privatnih preduzeca, univerziteta I vladinih agencija,
u cilju stvaranja nauke I tehnologije u okviru nacin.granica. Zajednicki rad moze da bude iz oblasti
tehnike, trgovine,prava,socijalnog I finan.domena. U razvoju NIS posebna paznja se posvecuje
nauci I tehnologiji. Drugo pitanje , vezuje se za selekciju izbora ulaganja u inovacije prema
raspolozivim resursima. Trece, NIS treba da je usaglasen sa ekonomskom strukturom I
institucionalnim razvoje. Cetvrti jeste ucenje,intezivno ucenje, narocito u zemljama u razvoju. Peti
je ulaganje u rast inovativnosti industrije. Sesti je ulaganje u IR.izgradnja naucno tehn.kapaciteta
zemlje je kontinuirani I kumulativni process.
Razvoj zapocinje transferom tehnologije u okviru
kojeg pocinje prva obuka. Usvajanje tehnologije dovodi do potrebe integracije novostecenog
znanja. Inkrementalne inovacije stvaranju znanja I alate kojima se na bolji nacin resavaju lokalni
problem. Radikalne informacije predstavljaju novo znanje I alate koji znacajno povecavaju
konkurentost industrije I ekonomije. Potencijal za razvoj predstavlja NACIONALNI
INOVAC.KAPACITET sposobnost drzave, politickog I ekonom.entiteta, da proizvede I
komercijalizuje nove tehnologije u duzem vremen.razdoblju . Inovac.potencijal se izrazava
preko:stanja kadrova, stanja institucija I ulaganje u istraz.razvojni I naucnoistrazivacki rad. 7
koristi koje nauka donosi inovacijama: 1.stvaranje novih nauc.inform. 2.obuka diplom.radnika.
3.povecanje kapaciteta,4 stvaranje novih tehnika, 5.kreiranje novih fimi,6. obezbedjivanje.
Drus.znanja.
20.Objasnite oblike saradnje
Najei oblici saradnje preduzea sa drugim preduzeima su :strategijske alijanse, zajednika
ulaganja, licenciranje, pribavljanje resursa i sposobnosti van preduzea i zajednike
istraivake organizacije. Saradnja sa univerzitetima i dravnim institucijama se ostvaruje
preko :kancelarija za transfer tehnologija, naunog i tehnolokog parka, inkubatora,
neprofitnih organizacija, klastera i spiloversa.
Kancelarije za transfer tehnologije- prikupljanjem sredstava od plasiranog znanja univerziteti su
poveavali budet za naunoistraivaki rad, to je umnoilo i ubrzalo dobijanje novih znanja. Oni
publikuju otkria do kojih su doli. Iz njih se dalje razvija inovacija. Kancelarija za transfer
tehnologije je organizaciona jedinica univerziteta koja ima za cilj olakavanje transfera tehnolokog
razvoja iz istraivakog okruenja u okruenje gde moe da bude komercijalno primenjena.
Nuni i tehnoloki parkovi- su regionalne oblasti koje organizuje i razvija drava sa ciljem da
unapreuje naunoistraivaku i razvojnu saradnju izmeu drave, univerziteta i preduzea, bez
obzira na strukturu vlasnitva preduzea. Osnovna ideja za razvoj naunih i tehnolokih parkova
lei u regionalnoj povezanosti i bliskosti ljudi i institucija koji najee razvijaju i gaje odredjeni tip
znanja. Nauni i tehnoloki parkovi mogu da prue brojne usluge neophodne novim preduzeima,
kao to su primer, pribavljanje sposobnosti, znanja iz potvrenih izvora, pristup resursima, ...
Inkubatori- nauni i tehnoloki parkovi su obino obuhvatali i institucije koje su imale zadatak da
pomognu razvoj novog posla kroz laki pristup finansijskim sredstvima i tehnologiji. Ove institucije
zovu se inkubatori i prvo su se razvili u SAD. Inkubatori se vide kao efektivan alat za ekonomski
razvoj koji zahteva umereno finansiranje. Oni obezbeuju pomo u upravljanju, pristupu
finansijama i uslugama za poslovnu i tehniku podrku. Poslovni inkubatori se dele prema ulozi
stejkholdra na : -inkubatore za nepokretnosti, koji su usmereni na obezbedjivanje prostora za
pruanje poslovnih usluga; -univerzitetske inkubatore koji imaju za cilj razvoj i komercijalizaciju
fundamentalnih istraivanja, a osnivaju ih univerziteti samostalno ili u saradnji sa preduzeem ;
-industrijski ili vladini inkubatori koje finansira i osniva drava ili lokalne zajednice, u cilju da
razviju poslovanje u delovima gde je privredni razvoj nizak; -inkubatori za preduzetniki kapital

koje osnivaju privatni investitori ili velika preduzea u cilju da finansiraju nova, mala preduzea sa
velikim potencijalom rasta.
Neprofitne organizacije- privatne neprofitne organizacije takoe uestvuju u zajednikom razvoju
inovacija i one mogu da obavljaju IR samostalno i da rezultate ustupaju drugima i obratno, da
angauju IR za sopstvene potrebe. Neprofitne organizacije su finansirane od strane donatora,
zadubina, fondacija i sl.
Tehnoloki klasteri- predstavljaju oblik saradnje u kojem se inovacija formira i razvija kroz
kooperativne mree. Vezana je za odreeni lokalitel. To moe da bude grad ili grupa susednih
zemalja. Klasteri su okruenja rasporedjenih industrija koje su meusobno povezane vezama preko
dobavljaa, kupaca i proizvoaa komplementarnih proizvoda. Prednost im je u razmeni znanja,
koja se ostvaruje informaciono-komunikacionim tehnologijama. One ine da su veze lake, bre i
jeftinije. Razvijaju se etiki principi i norme reprociteta. Kroz saradnju se poveava sopstveno
saznanje i kapacitet uenja. Razmenjivanjem informacija stiu veu sposobnost stvaranja inovacija.
Da li e se inovativne aktivnosti odvijati u klasterima zavisi od : prirode tehnologije, karakteristike
industrije, kulturnog sadraja tehnologije.
Tehnoloki spilvers- prelivanje znanja preko organizacionih ili regionalnih granica. Teh spilovers
se dogaa kad se koristi istraivaka aktivnost jedne firme ili nacije ili drugog entiteta preliva u
drugu firmu, naciji ili drugi entitet.
21.Tehnologija i tehnoloske promene
TEHNOLOGIJA je skup znanja o postupcima i procesima koji se primenjuju u obradi i preradi
materijala i montai sastavnih delova u proizvodnji, ali i u drugim oblastima ljudske aktivnosti, te
skup samih postupaka i procesa. Tehnologija u uem smislu je skup postupaka i procesa u raznim
oblastima ljudske delatnosti, a zajedno sa tehnolokim znanjima tehnologijom u irem
smislu.Razlikuju se 3 tipa tehologije:
- Makro tehnologija utvruje globalnu organizciju procesa reprodukcije u svetskim razmerama,
uspostavljajui odnose odreenog profila izmeu velikih segmenata sistema globalne proizvodnje,
kao i izmeu pojedinih velikih svetskih regiona.
- Mezzo tehnologija utvruje i definie odnose krupnih segmenata i komponenti velikih tehnikotehnolokih sistema.
- Mikro tehnologija utvruje proizvodne postupke u okviru pojedinanih operacija i procesa,
ukljuujui i detaljno ralanjenje postupaka uz precizno odreivanje mesta i uloge sredstava,
predmeta i subjekata radnog procesa.
Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmeena u dizajnu proizvoda, ili u
idustrijskim ili uslunim procesima koja transformie inpute rada, kapitala, informacija, materijala
i energija u outpute vee vrednosti.
Tehnologija se odnosi na procese pomou kojih organizacija transformie rad, kapital, materijale i
informacije u proizvode ili usluge.
TEHNOLOKE PROMENE su promene jednog ili vie inputa, procesa, tehnika ili metodologija
koje poboljavaju merljivi nivo performansi proizvoda ili procesa.
22.Visoke tehnologije-osobine i efekti
Visoke tehnologije su proizvod poveanog i specifino strukturisanog ulaganja u naunoistraivaki
rad, intenzivne interaktivne veze nauke i privrede, ali i celovitog razvoja naunoistraivakog
kompleksa i inovacione aktivnosti.
Osobine visokih tehnologija
- visoka i rastua kapitalna, obrazovna, nauna i informaciona intezivnost;
- mala i opadajua energetska i resursna intenzivnost;
- mali ili opadajui, a u nekim sluajevima nikakvi tetni efekti na prirodno i drutveno okruenje;
- visoka akumulativnost;
- manja osetljivost na krize i slabiji efekti kriza u okruenju;
- kratkoa ivotnog ciklusa proizvoda, roba i usluga i tehnolokih sistema i procesa;

- visoka elastinost tranje po dohotku;

- visoka i ratua fleksibilnost reprodukcionih sistema i procesa;
- visoke obrazovne potrebe, posebno za visokostrunom radnom snagom i kreativnim radom;
- veliki znaaj intervencije drave u svim fazama kreiranja, proizvodnje i primene visokih
tehnologija i
njihovih proizvoda;
- male importne potrebe i kreiranje male ili privremene uvozne zavisnosti, prvenstveno u okviru
sistema koji su internacionalni ili globalni.
Efekti primene visokih tehnologija:
- iroki potencijali za primenu i difuziju u razliitim oblastima ekonomskog i drutvenog sistema;
- podizanje kvaliteta i poboljanje funkcionalnosti proizvoda i usluga u koje se ugrauju;
- poveanje pouzdanosti i efikasnosti sistema u kojim se primenjuju;
- visoka dodatna vrednost u proizvodima ili uslugama kojima rezultiraju procesi u kojim se
primenjuju
- smanjenje potronje energije i sirovina, a poveanje potronje znanja i informacija;
- smanjenje trokova u celini po jedinici proizvoda ili usluge;
- smanjivanje zagaivanja ovekove okoline i iscrpljivanja naturalnih resursa;
- visok potencijalni rast za sektore proizvodnje roba i usluga u kojim se primenjuju.
23.Oblici saradnje u oblasti visokih tehnologija
Visoke tehnologije su podruje saradnje izmeu proizvoaa iz razliitih delova svetske privrede.
Smanjuje se insistiranje na vlasnikoj osnovi i kompletnoj direktnoj kontroli reprodukcionog lanca,
usmerenje je ka oblicima interaktivnog i fleksibilnog povezivanja firmi u strateke alijanse u kojima
se u prvi plan stavljaju pozitivni sinergetski efekti takvog povezivanja za sve uesnike. U stratekim
alijansama kao partneri se ne pojavljuju samo kompanije, nego i drava koja svojim partnerstvom
specifinog tipa daje podsticaj razvoju u oblasti, pre svega visokih tehnologija.
Forme tehnolokih alijansi u novim tehnologijama: - zajedniko ulaganje u istraivanje i razvoj;
- zajednika istraivako razvojna aktivnost; - tehnoloka razmena; - direktne investicije; - odnos
potroa-dobavlja; - jednosmerni tehnoloki tokovi. Forme tehnoloke saradnje i transfer:strane direktne investicije u klasinoj formi (sa stranom kontrolom);
- zajednika ulaganja ili nova forma stranih direktnih investicija; - licence; - franizing; - ugovori o
menadmentu;
- ugovori o marketingu i strunoj pomoi (servisima); - ugovori tipa klju u ruke; - internacionalo
podugovaranje (subkontratorstvo).
24.Proces transfera tehnologije
25.Naznacite i objasnite modele naucno-istrazivackog rada
26.Navesti karakteristike osnovnih oblika naucno-istrazivackog rada
27.navesti i objasniti metode naucnog istrazivanja

28.Objasnite znacenej sledecih pojmova u sadrzaju(kontekstu)nastavne discipline upravljanja

istrazivanjem i razvojem:Tehnicki progres,Tehnoloski razvoj,Naucna revolucija,Industrijska
revolucija

 - .

- -
.

29.Tehnoloska inteligencija
Tehnoloka inteligencija se definie kao proces prikupljanja, analize i promene javno dostupnih
informadija o eksternim karakteristikama tehnologije koje bi mogle da utiu na poslovanje sistema.
Ona identifikuje prve, slabe signale, indikatore o mogunostima razvoja nove tehnologije. Na
osnovu tehnoloke inteligencije smanjuje se razlika i poveava uspenost stratekih odluka.
Tehnoloka inteligencija obezbeuje: - pokazatelje za tehnologiju znaajnih tekuih promena,
-nagovetaje potencijalnih promena u budunosti i alternativne opise buduih promena.
Tehnoloka inteligencija posmatra se na tri nivoa:-makronivou, - nivo industrije ili poslovni nivo i
nivo programa, projekta.
Nivo
Karakteristike
Primenjivost
makro
posao

Opti tehnoloki trendovi,

Fokus na dalekoj budunosti,
pravci, mogunosti i nedoumice nacionalni i korporacijski nivo
Specifine tehnologije, opti
trendovi

Specifini fokus, poslovna

strategija

program/projekt

Specifina tehnologija,
Bliska budunost, proizvod,
specifini trendovi
proces, materijal
Tehnoloka inteligencija se moe razvijati unutar i van preduzea, tj. Interna i eksterna. Mala pred
uglavnom koriste spoljne izvore. U velikim pred koja posluju u jednoj delatnosti, najee je to
posao IR odeljenja ili odeljenja za strateko planiranje. Velika diversifikovana pred koriste spoljne i
interne izvore.
30.IR kao izvor inovacija
IR su osnovni i najznaajniji izvori inovacija, bez obzira na to da li se aktivnosti obavljaju samo u
preduzeu ili u saradnji sa drugima. Inovacije dovode do promena na tritu koje se ispoljavaju i
kod konkurenata i kod potroaa. Konkurenti ulaze u bitku nudei svoja reenja ili imitiraju novo
reenje. IMITACIJA je odluka da se kopira reenje i da se stvore sopstveni proizvodi koji su
konkurentni novim. Na strani potoaa javlja se difuzija . DIFUZIJA podrazumeva donoenje
odluke o prihvatanju inovacije i primene moguih reenja. U procesu difuzije dolazi do stvaranja
novih tehnolokih reenja, koja su deo IR aktivnosti.
Primenjena tehnologija sastavljena je od brojnih procesa i operacija, kao i linija proizvoda. Dobro
poznavanje strukture i srodstva pojedinih delova neophodan je uslov, uz znanje o optem nivou
tehnoloke sofisticiranosti, u procesu definisanja mogunosti tehnolokih poboljanja.
Model lanca ID3 moe pomoi u sagledavanju mesta i uloge IR u savremenom pristupu
inovacijama: U procesu istraivanja stvara se novo znanje. Ono nema vrednost sve dok se ne stvori
baza znanja naunika, inenjera, tehniara i dr. to je baza znanja vea, to je vie ljudi sposobno da
uoi probleme, preporui reenja, usvoji alate novog naina reavanja problema i efikasno ga
upotrebljava. U procesu ravijanja proizvoda aktivnu ulogu imaju korisnici, potroai. Oni tranjom,
kulturnim preferencijama, finansijskom snagom oblikuju proces inovacije. Trai se reenje za
participaciju dobavljaa, kupaca, graanja u odluivanju. Tri osnovna oblika participacije:
participacija u cilju informisanja, konsultativna participacija, i participacija u procesu donoenja

odluka. Participacija moe da bude aktivna i pasivna. Aktivna podrazumeva da graani, kupci , kroz
razne oblike udruivanja i akcija uzimaju uee u odluivanju i u direktnoj su sprezi sa
donosiocima odluka.
31.Istorijski razvoj upravljanjaIR/modeli
31. ISTORIJSKI RAZVOJ IR upravljnjanje razvojem proslo kroz 5 generacija.1.moderna
ind.preduzeca upravljaju istraz.razvojnim aktivnostima. 2. Ulaganja dovela do potrebe upravljanja
rizikom.velika finan.sredstva.3.konk.prednost na trzistu sve vise je zavisila od the.sposobnosti pred.
4.potrebe kupaca I tehnolos.sposob.su koevoluirale. 5.generacija.stvaranje inovacije zasnovane na
transdiscipl.znanju u realnom vremenu. Bazicne teorije inovacija su : -bazicna preduzetnicka
teorija(polazi od postavke da je inovacioi rezultat delovanja pre svega pojedinaca preduzetnika.,
bazicna ekonomsko tehnoloska teorija ( sagledava inovaciju kao aktivnost vezanu za tehnologiju
kojom se ostvaruje razvoj preduzeca), bazicno strateska teorija inovacija(nju karakterisu trzisna
orijentac. I strates.proces razvoja preduzeca). 5 modela generacija IR: prva generacija( vreme
pojavljivanja inovacije nije poznato, a upravljanje IR procesom je onemoguceno zbog
nepredvidivosti tehnickog razvoja-model strategija nade).druga generacija(projekti,odrazavali
ciljeve poslvnog Sistema, ali nedostajala je sinergija I portfolio projekata), treca generacija(polazi
od postojecih trzista I njihovih zahteva. Razvija nova znanja u vidu novih tehnologija , cetvrta
generacija(osnovne karakteristike:upravljanje znanjem , zajednicko ucenje kroz razvoj, integracija
eksplicitnog I neiskazanog znanja, razvoj modela konkurencije, novi organizacioni modeli, , novi
prilaz finansijama, odlucivanju, ) peta generacija( ona ne rade prave stvari na pravi nacin , vec
pravilno misle.,podrzava kvalitete odlucivanja na strateg.nivou.). Misija IR .: 1.potpuno
redizajniranje inov.procesa,2.postovanje novih izvora ideja, 3.potpuno nova orijentacija
istrazivanja,4.oslanjanje na kompjutere 5.posvecivanje vrednosti ucenju. Hronoloski pregled
razvoja modela inovacija: technology push, market pull, model povezivanja uparivanja, interaktivni
model, mrezni model.
32.Objasnite znacenje pojmova:Tehnoloski park,Biznis inkubatori
Nuni i tehnoloki parkovi- su regionalne oblasti koje organizuje i razvija drava sa ciljem da
unapreuje naunoistraivaku i razvojnu saradnju izmeu drave, univerziteta i preduzea, bez
obzira na strukturu vlasnitva preduzea. Osnovna ideja za razvoj naunih i tehnolokih parkova
lei u regionalnoj povezanosti i bliskosti ljudi i institucija koji najee razvijaju i gaje odredjeni tip
znanja. Nauni i tehnoloki parkovi mogu da prue brojne usluge neophodne novim preduzeima,
kao to su primer, pribavljanje sposobnosti, znanja iz potvrenih izvora, pristup resursima, ...
Inkubatori- nauni i tehnoloki parkovi su obino obuhvatali i institucije koje su imale zadatak da
pomognu razvoj novog posla kroz laki pristup finansijskim sredstvima i tehnologiji. Ove institucije
zovu se inkubatori i prvo su se razvili u SAD. Inkubatori se vide kao efektivan alat za ekonomski
razvoj koji zahteva umereno finansiranje. Oni obezbeuju pomo u upravljanju, pristupu
finansijama i uslugama za poslovnu i tehniku podrku. Poslovni inkubatori se dele prema ulozi
stejkholdra na : -inkubatore za nepokretnosti, koji su usmereni na obezbedjivanje prostora za
pruanje poslovnih usluga; -univerzitetske inkubatore koji imaju za cilj razvoj i komercijalizaciju
fundamentalnih istraivanja, a osnivaju ih univerziteti samostalno ili u saradnji sa preduzeem ;
-industrijski ili vladini inkubatori koje finansira i osniva drava ili lokalne zajednice, u cilju da
razviju poslovanje u delovima gde je privredni razvoj nizak; -inkubatori za preduzetniki kapital
koje osnivaju privatni investitori ili velika preduzea u cilju da finansiraju nova, mala preduzea sa
velikim potencijalom rasta.