V.

Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-1





PRIMER 2

Da bi se ilustrovali problemi i postupak analize sloenijih okvirnih konstrukcija prema
YU81, izabran je primer simetri#ne sedmoetane okvirne konstrukcije, sa nejednakim
rasponima greda.
U uvodnom delu izloeni su osnovni pojmovi u vezi raunskog modeliranja ove
slo#ene prostorne konstrukcije. Rezultat kvalitativne analize o#ekivanog ponaanja
konstrukcijskog sistema pri dejstvu zemljotresa je da se problem moe pojednostaviti, i svesti
na razmatranje i prora#un samo jednog od okvira sa pripadaju%im delom ukupnog optere%enja
objekta.
U okviru primera prikazana je kompletna statika analiza jednog okvira prema YU81,
koja se ne moe izvesti bez primene ra#unara, pa se od studenata i ne o#ekuje da mogu da ree
i ovakve primere na ispitu.
Nakon odre%ivanja veli#ine uticaja u presecima, dimenzionisanje granine nosivosti
preseka greda i stubova se prema YU81 vri kao za bilo koje drugo optere%enje, vode&i
ra#una samo o specifi#nim konstrukcijskim zahtevima u vezi armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori", ilustrovan je koncept dozvoljenih
pomeranja kao i prora#una efekata drugog reda prema EC8.
Svakako najzna#ajniji deo za razumevanje ponaanja armiranobetonskih konstrukcija
pri zemljotresu obuhva&en je analizama i komentarima koji se odnose na obezbe%enje
formiranja #eljenog plastinog mehanizma konstrukcije, kao i obezbe'enje programiranog
ponaanja konstrukcije prema EC8. Obim analiza prilago%en je nivou ovoga kursa, i treba
samo da ilustruje sutinu kao i da ukae na razlike koncepta YU81 i EC8: da problem
aseizmi#kog projektovanja nije uobi#ajeno odre%ivanje granine nosivosti preseka, ve& da
projektant treba da ima jasan koncept, kao i da obezbedi uslove za formiranje plasti#nog
mehanizma konstrukcije u celini, sposobne da pouzdano izdr#i predvi'ena pomeranja pri
dejstvu zemljotresa.
Analizirani primer je karakteristi#an po tome to raunski efekti zemljotresa nisu
dovoljno izraeni u odnosu na uticaje gravitacionih optere%enja, pa relativno jednostavni
koncept obezbe%enja plasti#nog mehanizma konstrukcije u ovakvim slu#ajevima i nije tako
jednostavno realizovati.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-2
PRIMER 2
Za AB konstrukciju poslovnog objekta uraditi odgovaraju%e analize i dimenzionisati
jednu karakteristinu gredu i stub.
Gabarit objekta u osnovi je 2020 m. Objekat ima sedam eta#a spratne visine h= 2,80 m.
Svi stubovi su konstantnog kvadratnog preseka 40/40. Dimenzije greda u podu#nom, X-
pravcu su 30/60, a u poprenom, Y- pravcu 30/50. Debljina ploe d
p
= 15 cm.
Objekat se nalazi u IX zoni seizmikog intenziteta. U odnosu na zemljotres, dejstvo vetra
je zanemarljivo.
Konstrukcija je plitko fundirana, tlo III kategorije.
Za te#inu pregradnih zidova, podova i instalacija usvojiti 2,50 kN/m
2
, korisno
optere%enje 2,0 kN/m
2
, a te#ina staklene fasade je 1,0 kN/m
2
fasade. Za ukupnu te#inu krovne
ploe usvojiti te#inu tipske tavanice. Sve proraune i konstruisanja uraditi prema doma%im
pravilnicima /1/ i /2/.
2.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE
Konstrukcija objekta je okvirna (ramovska) u
oba ortogonalna glavna pravca. Konstrukcija je si-
metri#na, tako da se centar krutosti nalazi u teitu
osnove, i ne menja se po visini.
Za poslovne objekte kancelarijskog tipa (p= 2,0
kN/m
2
) analiza se obi#no vri za slu#aj korisnog
optere&enja prisutnog na celoj osnovi sprata. Uz
pretpostavku da je i dodatno stalno optere&enje
(pregradni zidovi...) tako%e uniformno po osnovi,
tada se centar masa svih spratova nalazi u teitu
osnove, i poklapa se sa centrom krutosti. Prema
Yu81 /1/, efekti torzije u osnovi se mogu zanemariti.
Osnova
8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
30
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
3
0
/
5
0
30/60
30/60
30/60
40/40
30/60
30/60
3
0
30/60
P
o
s
1
0
0
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
6
0
5
0
1
5
Presek
8,0 4,0 8,0
A B C D
20,0 m
7
x
2
,
8
0
=
1
9
,
6

m
I
II
III
IV
V
VI
VII
40 40 6
0
5
0
1
5
30
0,00
+19,60

Slika 2.1 - Dispozicija konstrukcije

'Plastini zglobovi'

Slika 2.2 - 'Idealan' plastini mehanizam
konstrukcije
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-3
Konstrukcija je regularna u osnovi i po visini, pa analiza dejstva zemljotresa moe da se
izvri metodom ekvivalentnog statikog optere%enja. Za dejstvo zemljotresa se pretpo-
stavlja da deluje ili u pravcu podune, X- ose, ili u pravcu popre#ne, Y- ose.
Za konstrukcije tavanica se pretpostavlja da su dovoljno krute u svojoj ravni, tako da se
za dinami#ki model konstrukcije moe usvojiti konzola sa sedam masa koncentrisanih u nivou
tavanica. Zanemaruju&i vertikalna pomeranja i rotacije masa, dinami#ki model ima sedam
stepeni slobode- horizontalnih pomeranja spratova.
Konstrukcijskim merama poeljno je obezbediti da se pri dejstvu zemljotresa plasti#ni
mehanizam konstrukcije oformi pojavom plasti#nih zglobova samo u gredama i ukljetenju
stubova, slika 2.2. U svakom slu#aju, pojava fleksibilnog sprata nije dozvoljena.
2.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE
Prostornu AB konstrukciju formiraju plo#e, grede, stubovi i temelji. Prora#unski model
konstrukcije zavisi od geometrijskih karakteristika konstrukcije (dispozicije i krutosti
elemenata konstrukcije), karaktera i rasporeda optere&enja kao i od cilja analize.
Za sloene konstrukcije #esto se formira-
ju dva nezavisna prora#unska modela:
- komletniji i ta#niji statiki model, za analizu
uticaja gravitacionih optere&enja, uticaja
vetra...
- pojednostavljeni dinamiki model, za prora-
#un seizmi#kog optere&enja, #iji se efekti po-
tom analiziraju na ta#nijem stati#kom mode-
lu, uz kombinovanje sa uticajima usled drugih
optere&enja.
Kao jednostavni, a za prora#une uticaja
zemljotresa dovoljno ta#ni dinami#ki modeli
naj#e&e se koriste tzv. kvazi-trodimenzio-
nalni modeli. U konkretnom slu#aju okvirne
konstrukcije, prostorna krutost i stabilnost na
horizonstalna dejstva obezbe%ena je sa 6
okvira (u osama 1-6) u podunom, X- pravcu,
i 4 okvira (u osama A-C) u popre#nom, Y-
pravcu.
Ako se pretpostavi da svaki okvir prima
horizontalne uticaje samo u svojoj ravni
(dvodimenzionalna konstrukcija), kvazi-
trodimenzionalan model konstrukcije sastoji
se od ravanskih okvira sloenih u osnovi i povezanih u nivou svakog sprata krutom tava-
nicom, slika 2.4.
Ako se pri analizi horizontalnih dejstava mogu zanemariti efekti torzije u osnovi (kao u
ovom primeru), model se moe jo pojednostaviti, slika 2.5.
U ovom primeru bi&e prikazana samo analiza dejstva zemljotresa u podunom, X- pravcu,
slika 2.5.a.
S obzirom da svi poduni okviri (R1-R6, slika 2.5.a.) zbog efekta krute tavanice imaju
ista horizontalna pomeranja u nivou jedne tavanice, model sa slike 2.5.a. moe da se
interpretira kao povezani niz okvira u ravni, slika 2.6. Pri istim pomeranjima (, nivo
seizmi#kog optere&enja S
i
okvira i, proporcionalan je krutosti na pomeranje k
i
okvira i.



G,P
V,S
G,P G,P
a.
b.
c. d.

Slika 2.3 - Proraunski modeli: a) kompletan
trodimenzionalan model konstrukcije, metoda konanih
elemenata (program TOWER- Radimpex Beograd
/6/.); b) podkonstrukcija okvira u osi 4 za analizu uti-
caja gravitacionih i seizmikih dejstava; c) spratni
model sa modeliranjem i krutosti stubova;d.) lokalni
model- za proraun grede okvira;
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-4
Osnova
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
Ram 1
Ram 2
Ram 3
Ram 4
Ram 5
Ram 6
R
a
m

A
R
a
m

B
R
a
m

C
R
a
m

D
A B C D
3 4 6 1 2 5
X - Okviri
(ramovi)
Ram1-Ram6
Y - Okviri
(ramovi)
RamA-RamD
a.
b.
c.
M
S

Slika 2.4 - Kvazi-trodimenzionalni dinamiki model konstrukcije

X
Y
1
2
3
4
5
6
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
Ram 1
Ram 2
Ram 3
Ram 4
Ram 5
Ram 6
a.
X
Y
A B C D
K
r
u
t
a
t
a
v
a
n
i
c
a
R
a
m

A
R
a
m

B
R
a
m

C
R
a
m

D
X-zemljotres Y
-
z
e
m
l
j
o
t
r
e
s
d
x
d
y
b.

Slika 2.5 - Proraunski modeli simetrine konstrukcije sa zanemarljivim efektima torzije (centar mase i centar
krutosti se poklapaju). Dejstvo zemljotresa izaziva samo pomeranje u jednom pravcu- translaciju (
x
, odnosno (
y


Ram1 Ram2 Ram3 Ram4 Ram5 Ram6
Kruti tapovi-efekat
krute tavanice
S
S2 S3 S1 S4 S5 S6
d
VII
d
IV

Slika 2.6 - Niz okvira u ravni za analizu uticaja zemljotresa u X-pravcu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-5
U konkretnom primeru, krutost unutranjih okvira R2-R5 principijelno se razlikuje od
krutosti fasadnih okvira R1 i R6: zbog razli#ite krutosti greda (nije ista aktivna irina plo#e
) i T - preseka), kao i realne krutosti stubova (presek jeste isti 40/40, ali aksijalno optere&enje
i koli#ina armature nisu isti).
Principijelno, prora#unska krutost greda i stubova za analizu dejstava gravitacionih
optere&enja odnosno zemljotresa se razlikuje. Pri zemljotresu se doputaju ve&e rotacije,
krivine i prsline preseka, pa je i krutost elemenata nia.
U ovom primeru, za krutost svih greda usvojena je krutost samo pravougaonog rebra
30/60, dok je za krutost svih stubova usvojena krutost bruto betonskog preseka 40/40.
Pri modeliranju krutosti elemenata, treba imati u vidu dva slede&a efekta:
- ve&a krutost za posledicu ima vii nivo seizmi#kog optere&enja (ali dimenzije
preseka i koli#ina armature mogu da pre%u prihvatljivu meru), i nia raunska
pomeranja pri zemljotresu. Nerealno usvojena visoka prora#unska krutost moe za
posledicu da ima zabludu o zadovoljenju kriterijuma dozvoljenih pomeranja, i
nedozvoljena ote&enja pregradnih zidova i fasada pri zemljotresu;
- nerealno procenjen odnos krutosti pojedinih elemenata i delova konstrukcije, za
posledicu ima nerealnu preraspodelu ra#unskih uticaja, a kod prostornih modela i
nerealne torzione efekte, jer se menja poloaj centra krutosti.
S obzirom da je isvojeno da svi okviri imaju istu krutost, za definitivni dinami#ki model
konstrukcije moe da se usvoji jedan okvir ( u osi 4, na primer) sa pripadaju&om masom u
iznosu od 1/6 ukupne mase objekta. Na istom modelu izvri&e se i analiza gravitacionih
uticaja.
2.3. ANALIZA GRAVITACIONIH OPTERE#ENJA
Stalno optere&enje tavanice
Sopstvena teina plo#e (d
p
= 25cm) 0,1525 = 3,75 kN/m
2

Dodatno stalno opt. (pregrade, podovi...) = 2,5 kN/m
2

g= 6,25 kN/m
2

Korisno optere&enje tavanice p= 2,50 kN/m
2

Optere&enje tipske grede okvira R4 u X-pravcu odre%eno je prema pripadaju%im
povrinama, slika 2.7.a-osnova, i slika 2.7.b-presek.
Pripadaju&e povrine
F
1
= 0,5(8,0+4.85)2= 12,85 m
2

F
2
= 0,54,02,0= 4,0 m
2

F
3
= 0,54,01,15= 2,3 m
2

+(= 2,0 / tg60
0
)
Raspon A-B (C-D)
- stalno sa plo#e
6,252F
1
/8,0= 6,25212,85/8,0= 20,1 kN/m
Sopstvena teina grede
, 0,300,6025 = 4,5 kN/m
g
1
= 24,6 kN/m
- korisno sa plo#e
2,02F
1
/8,0= 2,0212,85/8,0=
p
1
= 6,4 kN/m

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-6
Raspon B-C
- stalno sa plo#e
6,252F
2
/4,0= 6,2524,0/4,0
=12,5 kN/m
- sopstvena teina grede
= 4,5 kN/m
g
2
= 17,0 kN/m
- korisno sa plo#e
2,02F
2
/4,0=2,024,0/4,0
p
2
= 4,0 kN/m

Koncentrisane reakcije greda ok-
vira iz popre#nog, Y- pravca:
Osa A
- stalno sa plo#e
6,25F
3
= 6,252,30=14,4 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
, 0,300,50254,0 = 15,0 kN
- teina stuba
0,40
2
2,825,0 = 11,2 kN
- pripadaju&a teina fasade
1,04,02,8 = 11,2 kN
G
A
= 51,8 kN (= G
D
)
- korisno sa plo#e
2,0F
3
= 2,02,30
P
A
= 4,6 kN (= P
D
)
Osa B
- stalno sa plo#e
6,252F
2
=6,2524,0=50,0 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
+ stub = 26,2 kN
G
A
= 76,2 kN (= G
C
)
- korisno sa plo#e
2,02F
2
= 2,024,0 P
B
= 16,0 kN (= P
C
)
Ukupna teina tipskog sprata
Plo#a 0,15252020 = 1500 kN
Grede u X- pravcu
60,30(0,60-0,15)2520 = 405 kN
Grede u Y- pravcu
40,30(0,50-0,15)2520 = 210 kN
Dodatno stalno (zidovi, podovi..)
2,52020 = 1000 kN
Teina stubova
640,4
2
252,8 = 268,8 kN
Fasada
4202,81,0 = 224 kN
G= 3607,8 kN
prose#no g = 3607,8/(2020)= 9,0 kN/m
2


8,0 4,0 8,0
20,0 m
5
x
4
,
0
=
2
0
,
0

m
X
Y
A B C D
1
2
3
4
5
6
2,0 2,0
4,85 1,15
2
,
0
2
,
0
60
0
45
0
F
1
F
1
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2
F
2 F
2
F
3
F
3
a.
Presek
8,0 4,0 8,0
A B C D
20,0 m
I
II
0,00
(G,P)
A
(G,P)
B
(G,P)
C
(G,P)
D
g
1
,p
1 g
1
,p
2
g
1
,p
1
b.

Slika 2.7 - Analiza optere%enja tipske grede u osi 4
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-7
Korisno
2,02020 P= 800 kN
Za analizu dejstva zemljotresa usvojeno
G+P/2= 3607,8+800/2= 4007,8 kN/spratu
Ukupna teina objekta za analizu dejstva zemljotresa
W,74007,8= 28055 kN
2.4. ANALIZA SEIZMIKOG OPTERE#ENJA (okvir R4)
Pripadaju&a teina jednog okvira
W
i
= (G+P/2)/6= 4007,8/6= 668,0 kN/spratu
Prora#un osnovnog perioda oscilovanja okvira R4
2
w
T d
d
w
- pomeranje vrha [m] usled gravi-
tacionih optere&enja usmerenih u horizon-
talnom pravcu (videti 5.2- deo A)
Usvojeno MB 40; E
b
= 3,410
7
kN/m
2

Prora#un pomeranja d
w
vrha kon-
strukcije izvren je programom SAN /7/
d
w
= 0,275 m
2 0, 275 T = 1,05 s
Ukupno seizmi#ko optere&enje okvi-
ra R4

:
S= KW
W= 7W
i
= 7668,0= 4676 kN - ukupna teina (sedam spratova)
K= k
0
k
s
k
p
k
d
- ukupni seizmi#ki koeficijent
k
0
= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
k
s
= 0,10 - koeficijent seizmi#kog intenziteta (IX zona)
k
p
= 1,0 - koeficijen duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
k
d
= 0.9/T -koeficijent dinami#nosti (III kategorija tla)

k
d
= 0,9/1,05= 0,86< 1,0
K= 1,00,101,00,86= 0,086 (>
min
K= 0,02)
S= 0,0864676= 402,1 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet etaa, prema Yu81 /1/ 85% ukupnog optere&enja S
raspore%uje se po tavanicama prema relaciji
7
1
i i
i
j j
j
W Z
S S
W Z
=

(videti 5.2- deo A)

dok se 15% S postavlja na nivo poslednje tavanice.
0,85S= 0,85402,1= 341,7 kN
0,15S= 0,15402,1= 60,4 kN
Prora#un optere&enja dat je u Tabeli 2.1, dok je raspodela seizmi#kog optere&enja po
visini objekta prikazana na slici 2.9.

A B C D
W
i
=668 kN
m
i
7
x
2
,
8
=
1
9
,
6

m
d
W
b.
W
i
Z
i
m
i
d
W
a.

Slika 2.8 - Proraun osnovnog perioda oscilovanja T
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-8















2.5 STATIKI PRORAUN OKVIRA R4
Stati#ki prora#un za uticaje gravitacionih optere&enja (prema shemi na slici 2.7), odnosno
uticaja zemljotresa (prema shemi na slici 2.9) ura%ena je programom SAN /7/.
Na slikama 2.10-2.12 prikazani su karakteristi#ni rezultati stati#kog prora#una. Normalne
sile stubova su ukupne sile, obuhvataju uticaje gravitacionog optere&enja iz oba pravca, videti
sliku 2.7.


Z
i
A B C D
85,4
m
i
7
x
2
,
8
=
1
9
,
6

m
b.
60,4
73,2
61,0
48,8
36,6
24,4
12,2
1
2
3
4
5
6
7

Slika 2.9 - Raspodela ukupnog seizmikog optere%enja






M-stalno (g)
N-stalno (g)
M-korisno (p)
N-korisno (p)
a.
b.
d.
e.


Slika 2.10 - Uticaji usled gravitacionih optere%enja
Tabela 2.1
Nivo Z
i
W
i
W
i
Z
i
m kN kNm
7 19.6 668 13092.8 85.4
6 16.8 668 11222.4 73.2
5 14.0 668 9352.0 61.0
4 11.2 668 7481.6 48.8
3 8.4 668 5611.2 36.6
2 5.6 668 3740.8 24.4
1 2.8 668 1870.4 12.2
52371.2 (S=341.6 kN)

j j
i i
Z W
Z W
S 85 , 0
=
j j
Z W
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-9





a.
b.

c.

M-seizmika x (S
x
)
Q-seizmika x (S
x
)
N-seizmika x (S
x
)
d. d
x
-seizmika x (S
x
)

Slika 2.11 - Uticaji usled zemljotresa




N-stalno (g)
Q-stalno (g)
N-korisno (p)
Q-korisno (p)
b.
c.
e.
f.

Slika 2.10 nastavak - Uticaji usled gravitacionih optere%enja
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-10
2.6. KONTROLA 'POMERANJA' PRI ZEMLJOTRESU
Konstrukcija objekta mora da poseduje dovoljnu krutost kako bi se ograni#ila pomeranja
pri zemljotresu.
Prema Yu81, pomeranje vrha konstrukcije usled projektnog optere&enja S treba da je
manje od H/600 (H-visina objekta), videti 7.3- deo A i sliku 7.5.
Prema sl. 2.11.d, pomeranje vrha konstrukcije iznosi
(= (d
x
)= 31,3 mm < H/600= 1960/600= 32,7 mm (zadovoljeno)
2.7 KONTROLA AKSIJALNOG OPTERE#ENJA STUBOVA
Prema #lanu 61 pravilnika Yu81 /1/, zbog obezbe%enja zahtevane duktilnosti preseka,
ograni#ava se iznos aksijalnog naprezanja stubova usled gravitacionog optere&enja
-
0
/.
B
0,35 gde je -
0
= N/F; .
B
= 0,7 .
k
Prema sl. 2.10.b:
max
N
g
= 1464 kN (stub u osi B, prizemlje)
Prema sl. 2.10.e:
max
N
p
= 347 kN (stub u osi B, prizemlje)
N= N
g
+ N
p
= 1464+347=1811 kN
MB 40/ .
B
= 0,7040= 28 MPa
-
0
=1811/40
2
= 1,13 kN/cm
2
= 11,3 MPa
-
0
/.
B
= 11,3/28= 0,40> 0,35
U svim ostalim presecima ovaj kriterijum je zadovoljen. Problem nedovoljne duktil-
nosti centralnih stubova u prizemlju moe da se rei ili pove&anjem marke betona ( MB45
odgovara), ili, to je bolje, pove&anjem preseka stuba (odgovara b/d= 45/45, -
0
/.
B
= 0,32<
0,35)
Za prizemlje u osama B,C usvojeno: b/d= 45/45 MB40

b.


a.
c.
Slika 2.12 - Momenti savijanja usled
kombinacije dejstava:
a.) stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 + seizmika x 1,3
c.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 - seizmika x 1,3
g+p
g+p/2
+S
x
-S
x
g+p/2

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-11
2.8 DIMENZIONISANJE GREDE OKVIRA NA SAVIJANJE
Za ilustraciju je izabrana greda druge tavanice, na nivou z= 5,6m. Dijagrami uticaja usled
kombinacija dejstava prikazani su na slikama 2.13 i 2.14.


Prema Yu81, preseci grede se dimenzioniu uobi#ajenim postupcima, za merodavnu
kombinaciju optere&enja. S obzirom da je lom preseka greda obi#no sa dilatacijama #elika ve-
g+p/2
+S
x
g+p
a.
b.

g+p/2
-S
x
d.
A
B
C D
Anvelopa momenata M
u
c.

Slika 2.13 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60, momenti usled kombinacija dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih momenata savijanja za kombinacije a-b-c.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-12
&im od 3, kao i da su obi#no normalne sile greda male, anvelopa momenata savijanja za
nepovoljan uticaj stalnog opter&enja (0
g
= 1,6; 0
p
= 1,8), odnosno alternativnog dejstva zemljo-
tresa (0= 1,3 za sva optere&enja) je indikator potreba za podunom armaturom (ili linija
zateu&ih sila)
Na slici 2.15 prikazan je dijagram potrebne podune armature grede, odre%en modulom
za automatsko dimenzionisanje programa SAN /7/, prema Yu81 i BAB- u. Osim kratke donje
g+p
a.
g+p/2
+S
x
b.


g+p/2
c.
Anvelopa transverzalnih sila Q
u
A B
C
D
d.
-S
x

Slika 2.14 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60,transverzalne sile usled kombinacija
dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih transverzalnih sila za kombinacije a-b-c.

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-13
zone u rasponu A-B, merodavni su uticaji kombinacije optere&enja sa zemljotresom (crtkaste
linije).
Usvojena armatura (debela puna linija) 8R19 nad osloncima-stubovima u osama A i B,
odnosno 4R19 (2R19) u polju formalno zadovoljava zahteve Yu81 i BAB-a:
- minimalni procenat armiranja greda je 0,2%;
- za maksimalni procenat armiranja usvojeno je 1,6% (BAB i Yu81 ne definiu ovu
vrednost);
- pritisnuta armatura u zoni oslonca grede mora biti najmanje jednaka 50% zategnute
armature u istom preseku(1 2 0,51), radi obezbe%enja zahtevane duktilnosti preseka
greda u zoni potencijalnih plasti#nih zglobova - uz stubove.
Usvojena armatura grede prema sl. 2.15 odre%ena je uobi#ajenim postupkom - na osnovu
obezbe%enja nosivosti preseka za prora#unske kombinacije optere&enja i naprezanja. Anve-
lopa potrebne armature moe da se pokrije na razli#ite na#ine ali, da li pri tome treba voditi
ra#una i o obezbe%enju uslova za formiranje optimalnih plasti#nih zglobova odnosno plasti#-
nog mehanizma konstrukcije? Treba, naravno, ali koncept i zahtevi pravilnika Yu81 /1/ su ne-
potpuni, tako da se u praksi o tome jednostavno uglavnom ne razmilja. Na#elni zahtevi
#lanova 56-58 Yu81, da se plasti#ni zglobovi moraju projektovati (zna#i svesno predvideti)
na krajevima greda u praksi se ne proveravaju. Iako deluje korektno, ni koncept armiranja
grede na sl. 2.15 (donja armatura) nije usaglaen sa navedenim na#elnim stavovima.
2.9 OSIGURANJE GREDE OD TRANSVERZALNIH SILA
Na sl. 2.14 prikazana je anvelopa grani#nih vrednosti transverzalnih sila grede.
-15
-10
-5
0
5
10
15
20
25
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
A
r
m
a
t
u
r
a

F
a

(
c
m
2
)
A
B
K
o
m
b
:
b
,c
K
o
m
b
:

a
K
o
m
b
:

b
,
c
K
o
m
b
:

a K
o
m
b
:

a
K
o
m
b
:

b
,
c
K
o
m
b
:

b
,
c
g+p
g+p/2+S
x
A B C D
+5,60
8Rf19
(22,64 cm
2
; 1,26 %)
8Rf19
(22,64 cm
2
; 1,26 %)
4Rf19
(11,32 cm
2
; 0,63 %;
50% F
a
nad osloncima)
2Rf19
(0,31 %)
4Rf19
(0,63 %)
4Rf19
(0,63 %)
L (m)

Slika 2.15 - Anvelopa raunski potrebne, i usvojene podu#ne armature preseka grede na koti +5,60
okvira R4 u osi 4 (b/d = 30/60)

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-14

max
Q
u
= 204,6 kN - oslonac u osama B,C
b/d= 30/60; a , 4,5 cm / h , 60-4,5= 55,5 cm
MB 40; 3
r
= 1,3 MPa
3
n
=Q
u
/(bz)= 204,6/(300,955,5)= 0,137kN/cm
2
= 1,37 MPa 3
r
= 1,3 MPa
Usvaja se minimalni procenat armiranja uzengijama. Prema BAB-u, #lan 94, minimalni
procenat armiranja uzengijama iznosi

min
100 0, 2%
u
u
mf
bs
m =
Za dvose#ne uzengije (m=2) R8 (f
u
= 0,5 cm
2
), na razmaku s =15 cm
1
u
=20,5100/(3015)= 0,22%> 0,2%
Komentar: Uobi#ajeno je u praksi da se osiguranje od transverzalnih sila i u slu#aju kada
je zemljotres merodavna kombinacija optere&enja vri u svemu prema BAB-u. To zna#i da se
u slu#ajevima kada je
3
r
<3
n
<33
r

deo sile smicanja poverava betonu, a deo armaturi. Prema #lanu 60 Yu81, maksimalni raz-
mak uzengija greda iznosi
max
s = 20 cm, dok se u zoni oslonaca, na duini 0,2l razmak dvo-
struko smanjuje. Na slici 2.16 prikazano je reenje armiranja uzengijama koje zadovoljava sve
navedene zahteve. Na duini 0,2l uzengije su preklopljene po kra&oj strani preseka, prema
#lanu 60 Yu81, mada je pitanje da li je to neophodno, s obzirom da se uzengije sidre u zoni
plo#e, pa je mala verovatno&a da se mogu 'otvoriti', kao u slu#aju stubova.
Kako protuma#iti #lan 63 Yu81: Ako su u pitanju objekti visokogradnje kod kojih se
analiza sistema konstrukcije vri dinamikim postupkom, granina poprena sila u plastinim
zglobovima pokriva se iskljuivo poprenom armaturom (zanemaruje se udeo nosivosti
betona i u oblasti 3
r
<3
n
<33
r
)? U ovom primeru nije izvrena analiza dinami#kim postup-
kom (ta god da je to), pa deluje kao da je ovaj zahtev formalno zadovoljen. Ali otkuda ideja
da se zanemari nosivost betona, jer zemljotres izaziva ta izaziva, bez obzira na vrstu
ra#unske analize?
Danas preovladava stav, da u slu#aju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti (DCH-M
prema EC8), nosivost botona u prijemu transverzalnih sila treba zanemariti u kriti#nim
Detalj
B
0,2 x4,0 = 0,80 0,2 x8,0 = 1,60
8,0 4,0
40
6
0
2,5
16x10=160
uRf8/10
uRf8/15
2,5
8x10=80
uRf8/10 uRf8/15
'Uzengija
preklopljena po
kra#oj strani'

Slika 2.16 - Shema armiranja grede uzengijama

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-15
oblastima greda. Nivo seizmi#kog optere&enja prema Yu81 podrazumeva visoku ostvarenu
duktilnost, tako da bi bilo bolje kompletnu transverzalnu silu poveriti armaturi:
mf
u
s
v
z/s Q
u

Usvojena armatura UR8/10 na duini 0,2l u konkretnom slu#aju skoro da zadovoljava i
ovaj uslov, slu#ajno
20,5400,955,5/10=199,8 kN Q
u
=204,6 kN (3% razlika)
2.10 DIMENZIONISANJE STUBA NA SAVIJANJE
Dimenzionisanje preseka stubova okvira vri se u svemu prema BAB-u, videti i Primer 1.
Za ilustraciju primene dijagrama interakcije /3/ i programa tipa Microsoft-Excel, izabran je
donji presek stuba druge etae u osi B.
Vrednosti uticaja M,N u tabeli o#itane su sa dijagrama, sl. 2.10 i sl. 2.11.
Za shemu armiranja preseka stuba usvojen je presek ravnomerno armiran po obimu, zbog
mogu&eg dejstva zemljotresa iz oba ortogonalna pravca.
Za dimenzionisanje preseka stuba usvojeno je 8 kombinacija uticaja, uzimaju&i u obzir
povoljno/nepovoljno dejstvo stalnog optere&enja.
(esto je jednostavnije (pogotovu u slu#ajevima kosog savijanja) da se, zbog velikog broja
kombinacija uticaja, primena dijagrama interakcija automatizuje.

































Slika 2.17 - Formular za dimenzionisanje preseka stuba programom tipa Excel

Stub S4B
irina preseka b(cm)= 40 f
B
(MPa) = 25.5
Visina preseka d(cm)= 40 s
02
(MPa) = 400
Slu#aj Osnovno opt. M N
kNm kN
g Stalno 41 1254
p Povremeno 11 297
ZX Zemljotres u X-pravcu 184 -203
Kombinacija n m
1 1,6g + 1,8p 85.4 2541.0 0.623 0.052
2 (1,9g + 2,1p) 101.0 3006.3 0.737 0.062
3 1,0g + 1,8p 60.8 1788.6 0.438 0.037
4 (1,2g + 2,1p) 72.3 2128.5 0.522 0.044
5 1,3g+1,3p/2+1,3ZX 299.7 1559.4 0.382 0.184
6 1,3g+1,3p/2-1,3ZX -178.8 2087.2 0.512 0.110
7 1,0g+1,3p/2+1,3ZX 287.4 1183.2 0.290 0.176
8 1,0g+1,3p/2-1,3ZX -191.1 1711.0 0.419 0.117
Dijagram interakcije - pravo savijanje (Broj 139 /3/ )
n -0.2 0.12 0.4 0.6 1.2
m (m=0,20) 0 0.13 0.175 0.165 0
n -0.3 0.12 0.4 0.6 1.3
m (m=0,30) 0 0.16 0.205 0.192 0
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-16
Odgovaraju&i dijagram interakcije, u ovom slu#aju broj 139 /3/ aproksimira se sa par ta-
#aka, slika 2.17, za par procenata armiranja ( 0, 2 m = i 0,3, sl.2.17). Prora#un kombinacija, za
data tri slu#aja osnovnih optere&enja, kao i ucrtavanje odgovaraju&ih vrednosti (n,m) preputa
se programu Excel.
Prema sl. 2.17, kriti#na je kombinacija 7-
povoljno dejstvo stalnog optere&enja pri zem-
ljotresu u desnu stranu, +X. Potreban meha-
ni#ki procenat armiranja ocenjen je u iznosu
0, 26 m = /
pot
1= m .
B
/-
v
=
0,2625,5/400= 1,66% (MB 40)
b/d= 40/40
pot
F
a
= 1,664040/100= 26,52 cm
2

Usvojeno: 4R19+8R16
stv
F
a
= 27,4 cm
2
, slika 2.18.
Imaju&i u vidu iskustva sa utezanjem pre-
seka u Primeru 1, slika 1.14, kao i visok nivo
aksijalnog optere&enja na ovoj etai, pretpo-
stavljene su uzengije 3UR8/15(7,5)
2.11 DIMENZIONISANJE STUBOVA NA TRANSVERZALNE SILE
Merodavna je transverzalna sila u kombinaciji sa zemljotresom
Slika 2.10 i 2.11 *
Q
u
= 1,3Q
g
+1,3Q
p
+1,3Q
s

= 1,328+1,37/2+1,3130= 214,5 kN
b/d= 40/40 a= 4,5 cm h=40-4,5= 35,5 cm
3
n
= Q
u
/(0,9bz)= 214,5/(0,935,540)= 0,17 kN/cm
2
= 1,7 MPa > 3
r
= 1,3 MPa
< 33
r
= 3,9 MPa
0.00
0.05
0.10
0.15
0.20
0.25
-0.5 0 0.5 1 1.5
n=N
u
/bdf
B
m
=
M
u
/
b
d
2
f
B

Slika 2.17 nastavak - Formular za dimenzionisanje preseka stuba
programom tipa Excel

40
4
0
8Rf16
Rf19
Rf19 Rf19
Rf19
uRf8/15(7,5)

Slika 2.18 - Usvojena armatura stuba
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-17
U stubovima viih etaa ne predvi%a se pojava plasti#nih zglobova. U ovom slu#aju ima
smisla da se deo grani#ne transverzalne sile poveri betonu, u svemu prema BAB- u, za slu#aj
3
r
< 3
n
<33
r
. U konkretnom slu#aju, nosivost pretpostavljenih uzengija 3UR8/7,5 iznosi
mf
u
s
v
z/s =40,50400,935,5/7,5=340,8 kN > Q
u
=214 kN
Nosivost uzengija je ve&a od grani#ne transverzalne sile, i bez sadejstva betona, ali treba
imati u vidu da je koli#ina uzengija kod stubova prvenstveno posledica zahteva za utezanjem
preseka betona.
2.12 SHEMA ARMIRANJA
Prema #lanu 62 Yu81, progu&ene uzengije stubova (s= 7,5 cm) postavljaju se na duini
od 1,0 m od #vora, u ovom slu#aju prakti#no celom visinom. Prema #lanu 64 Yu81, uzengije
stuba produavaju se kroz #vorove, slika 2.19.

30
6
0
Presek A
4
5
1
2
1
5
uRf8/10 Detalj
4Rf19 1
4Rf19 3 2Rf19
2
2Rf19
4
5
2Rf19
4
5
uRf8/10
uRf8/15 uRf8/10
160 160
uRf8/10
uRf8/15
80
+5,60
+8,40
u
R
f
8
/
7
,
5
A
B
Nastavak 50%
arm.stuba
Nastavak 50%
arm.stuba
l
s
40
4
0
Rf19
Rf19
Rf19
Rf19
uRf8/7,5
Presek B
8Rf16
Nastavak
armature
2
2
0

Slika 2.19 - Shema armiranja grede i stuba

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-18
ILUSTRACIJE PONAANJA RAMOVSKIH KONSTRUKCIJA PRI ZEMLJOTRESU










Slika 2.20 - Velika ote%enja ramovske konstrukcije
(Turska 1999.)


Slika 2.21 - Kolaps monta#ne ramovske konstrukcije
(Spitak-Jermenija 1988.)

Slika 2.23 - Praktino neote%ena ramovska
konstrukcija u izgradnji (Turska 1999.)
Slika 2.22 - Velika ote%enja-lom ramovske
konstrukcije (Turska 1999.)
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-19










2.13 PITANJA I ODGOVORI
2.13.1 Da li pomeranja konstrukcije zadovoljavaju kriterijume EC8?
Uz pretpostavku da su pregradni zidovi fleksibilno vezani za glavnu nose&u konstrukciju,
pomeranja prema EC8 treba da zadovolje uslov (videti 6.19 - deo A)
d
r,i
/4 0,006h
i
(2.1)
na svim spratovima konstrukcije.
Na slici 2.26 a-b prikazana su
pomeranja usled prora#unskog opte-
re&enja S, prema propisima (videti sl.
6.29- deo A)- pomeranja d
y
na granici
formiranja plasti#nog mehanizma
konstrukcije.
Uz pretpostavku da su realna po-
meranja pri zemljotresu jednaka po-
meranjima elasti#ne konstrukcije,
tada su stvarna pomeranja priblino
jednaka (videti 6.19 - deo A)
d
m
= qd
y

gde je q - faktor ponaanja (reduk-
cije optere&enja).
Ako je (videti 7.3 - deo A)
A
B

Slika 2.24 - Lom vorova i greda ramovske
konstrukcije (Tajvan 1999.)

Slika 2.25 - Otvaranje uzengija neusidrenih u masu
jezgra stuba (kuke pod 90
0
)
A B C D
d
2
=10
d
3
=16
d
max
=31
Pregradni
zidovi
a.
4
6
6
5
4
4
2
d
r
(mm)
b.
h
3

Slika 2.26 - Pomeranja (mm) usled proraunskog optere%enja
zemljotresom: a.) apsolutna; b.) relativna spratna, pra%ena
deformacijama i ote%enjima pregradnih zidova

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-20
vrednost faktora ponaanja konstrukcije projektovane prema Yu81 #ak q
Yu81
, 10,0, realna
pomeranja pri projektnom zemljotresu su 10 puta ve&a od prora#unskih na slici 2.26. Kolika
je ekvivalentna vrednost faktora ponaanja konstrukcija izgra%enih prema Yu81 propisima,
stvar je ipak detaljnije analize.
Maksimalno realno spratno pomeranje d
r,i
pri projektnom zemljotresu tada iznosi

max
d
r,i
= d
r,3
= q
Yu 81
(d
3
-d
2
)= 10(16-10)= 60 mm
Pri #e&em zemljotresu, sa kra&im povratnim periodom (T
P
,50 godina), i priblino
duplo manjim ubrzanjem tla u odnosu na projektni zemljotres (T
P
, 475 godina), pomeranja
su priblino duplo manja- 4,2.

max
d
r,i
(T
P
=50)=
max
d
r,i
(T
P
=475)/n = 60/2= 30 mm.
Za visinu sprata h
i
= 2,8 m= 2800 mm, EC8 uslov (2.1) nije zadovoljen, jer je
d
r,i
/4= 30 mm> 0,006 h
i
= 0,0062800= 16,8 mm,
pomeranja su priblino dva puta ve&a od dozvoljenih, odnosno krutost konstrukcije je
nedovoljna. Potrebno je ukrutiti konstrukciju, dodavanjem zidova ili pove&anjem dimenzija
stubova i greda. Usvojena dispozicija zadovoljila bi u oblasi VIII stepena intenziteta, sa duplo
manjim ubrzanjem tla u odnosu na IX zonu.
2.13.2 Ako su nosivost i duktilnost konstrukcije u redu, i ako se investitor slo%i sa ve'im ote-
'enjima usled pove'anih pomeranja, da li prema EC8 treba prora)unom obuhvatiti i efekte
drugog reda?
Prema EC8, vrednost koefici-
jenta osetljivosti sprata na rela-
tivna pomeranja 6 iznosi
6= P
tot
d
r
/(V
tot
h) (2.2)
Realno spratno pomeranje
druge etae, pri projektnom zemljo-
tresu (T
P
= 475 godina) iznosi:
d
r
= 60 mm
h= 2800 mm.
Ukupno gravitaciono optere&e-
nje u nivou razmatranog sprata
iznosi (videti 2.4):
P
tot
= 6W
i
= 6668,0
= 4008 kN
Ukupna seizmi#ka smi#u&a sila
za posmatranu tavanicu (videti
sliku 2.9)
V
tot
=
7
2
i
S

= 24,4+36,6+48,8+61,0+73,2+85,4+60,4= 389,8 kN
6= 400860/(389,82800)= 0,22 > 0,20
* 0,30 (apsolutni dozvoljeni maksimun)
Prema EC8, efekti drugog reda moraju da se uzmu u obzir, jer je 6>0,1. Ukoliko je
6<0,2, dozvoljava se priblina ocena ovih efekata (videti 1.5.5). Ako je pak 0,2<6<0,3, valj-
da treba primeniti ta#nije postupke, eto problema.
A B C D
P
t
o
t
V
tot
h
d
r
2

Slika 2.27 - Efekti II reda na nivou druge eta#e

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-21
2.13.3 U komentaru uz shemu armiranja na slici 2.19 stoji da 'usvojeni koncept armiranja nije
usaglaen sa stavovima u vezi formiranja plasti )nih zglobova greda'. S obzirom da EC8 insistira
na konceptu programiranog ponaanja, da li su data i uputstva u vezi na)ina- koncepta armira-
nja greda kako bi se obezbedio kontrolisani polo%aj plasti)nih zglobova greda?
Takvih uputstava nema, od projektanta se o#ekuje da razume problem i da ga reava od
slu#aja do slu#aja. Koncept je u principu jednostavan, ali se u praksi stvari naravno
komplikuju:
a) poeljan plasti#ni mehanizam konstrukcije, sl. 2.2 treba da ima plasti#ne zglobove
na oba kraja greda, i u ukljetenju stubova;
b) pri porastu momenata savijanja greda usled pomeranja pri zemljotresu, plasti#ni
zglob je presek u kome se najpre dostie moment nosivosti preseka, koji zavisi od koli#ine
armature u preseku;
c) grede treba tako armirati da se plasti#ni zglobovi jave u eljenim presecima-
kontrolisano.
Izloeni principi lepo funkcioniu u slu#ajevima kada su uticaji zemljotresa dominan-
tni, naglaeni. Da se stvari u praksi komplikuju, ilustrovano je na sl. 2.28, primer grede iz
ovog zadatka (ponovljeni dijagram momenata sa slike 2.13).
Kra&a greda u polju B-C je primer idealnog slu#aja, ekstremi momenata se javljaju uz
stubove, pa su to preseci u kojima je lako projektovati plasti#ne zglobove.

Dui rasponi, polja A-B odnosno C-D su problem, jer maksimum pozitivnih momenata
(zateu donju stranu) nije uz stub, ve& je pomeren u polje grede. Vode&i ra#una o potrebama
preseka za armaturom, kao i o uslovu 1>0,51, teko da se zglob moe naterati uz stub.
Potrebna je mala ekvilibristika u vo%enju i ukidanju donje armature grede, da bi se zglob
isprojektovao ne preterano daleko od stuba, to bi bilo loe reenje! Toliko, samo za
ilustraciju koncepta i problema prate&ih.
a.
2
3
4
5
6
1
q
AB
7
8
9
10
11
12
g+p/2
+S
x
g+p/2
-S
x

Slika 2.28 - Problem obezbe'enja polo#aja plastinih zglobova greda;1-12 - preseci sa ekstremnim momentima
kao potencijalni plastini zglobovi - kako armirati?

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-22
2.13.4 Osim definisanja i obezbe*enja polo%aja plasti)nih zglobova, da li koncept programiranog
ponaanja podrazumeva jo neto u vezi greda okvira?
U slu#aju greda konstrukcija visoke duktilnosti, (DCH), konstruisanje armature obuhvata
tri nivoa:
a) dimenzionisanje potrebne armature prethodno lociranih plasti#nih zglobova, prema
prora#unskim momentima dobijenim analizom;
b) usvajanje podune armature oblasti plasti#nih zglobova - kriti#nih oblasti prema
EC8;
c) osiguranje od krtog loma (transverzalne sile) ostatka grede za situaciju dostizanja
realnog kapaciteta nosivosti plastinih zglobova pri pomeranjima usled zemljotresa (videti i
6.8.13- deoA).

Primer krae grede u polju B-C.
Shema usvojene armature (videti sliku 2.19) grede data je na sl. 2.29. Zanemaruju&i
normalne sile grede, momenti nosivosti preseka grede u zoni plasti#nih zglobova iznose:

30
6
0
1
5
~
7
,
5
8Rf19
4Rf19
Armatura ploe?
~
4
,
0
MB40
RA400/500
+M
u
Detalj
B C
C
8Rf19
8Rf19
4Rf19 4Rf19
l=4,0m
Plastini
zglob
a.
b.
c.
g,p
B

Slika 2.29 - Presek i armatura grede u polju B-C

C
l=4,0m
g=17,0 kN/m
p/2=2,0kN/m
B
M
uB
=240 kNm M
uC
=470 kNm
V
B V
C
Zemljotres
C
l=4,0m
g=17,0 kN/m
p/2=2,0kN/m
B
M
uB
=470Nm M
uC
=240 kNm
V
B V
C
Zemljotres
V (kN)
128,1
128,1
226,9
226,9
a.
b.
c.






Slika 2.30 - Optere%enje grede B-C pri zemljotresu

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-23
M
-
u
= -470 kNm (zategnuta gornja armatura)
M
+
u
= 240 kNm (zategnuta donja armatura)
Pri pomeranjima i rotacijama preseka u toku zemljotresa, za o#ekivati je da se na
krajevima greda pojave momenti jednaki realnoj nosivosti preseka plasti#nih zglobova -
mogu&a stanja optere&enja grede B-C prikazana su na sl. 2.29. a-b.
U slu#aju a) transverzalne sile- reakcije grede iznose
V
B
= 1,3(17+2,0)4/2-(470+240)/4,0=
= 49,4-177,5= -128,1 kN> 80 kN (sl. 2.14)
V
C
= 49,4+177,5= 226,9 kN> 179 kN (sl. 2.14)
U slu#aju b) transverzalne sile iznose
V
B
= 226,9 kN
V
C
= -128,1 kN
Transverzalne sile koje se mogu javiti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti#nih
zglobova sa stvarno ugra%enom armaturom znatno su ve&e od prora#unskih vrednosti, slika
2.14. Me%utim, ni to nije sve. Prema slici 6.20- deo A, stvarna granica razvla#enja ugra%ene
armature moe da bude ve&a od propisane nominalne (-
v
= 400 MPa u ovom primeru), a pri
ve&im pomeranjima i dilatacijama zategnute armature, #elik moe da za%e u oblast oja#anja,
slika 4.4 i 4.5- deo A. Zbog toga EC8 zahteva da se sra#unati momenti nosivosti pomnoe
faktorom preoptere%enja 0
Rd
= 1,25 (DCH samo!). Maksimalne-ra#unske vrednosti
transvezalnih sila koje se mogu pojaviti tada iznose
V
B
= 49,4-1,25177,5= -172,5 kN
V
C
= 49,4+1,25177,5= 271,3 kN
E da je to sve! Ako treba proceniti vrednost maksimalnih momenata koji se mogu javiti
na krajevima grede, tada i deo armature plo#e moe da bude deo aktivnog preseka na
savijanje, slika 2.29.c!
Usvojene uzengije UR8/10 prema sl. 2.19 ne mogu da prenesu transverzalnu silu od
271,3 kN! Zaklju#ak, preseci prearmirani na savijanje mogu da ugroze nosivost grede na
trasverzalne sile- viak armature ne mora da bude na strani sigurnosti pri zemljotresu!
Kada pri zemljotresu transverzalna sila zna#ajnije menja znak u preseku, kose X-prsline
mogu da se sliju u jednu vertikalnu, koja prolazi izme%u uzengija, sl. 2.31.b. Tada jedino
pomae kosa ukrtena armatura, u kombinaciji sa uzengijama. Krti lom je neprijatelj broj 1!


l=4,0 m
B C
l=4,0 m
B C
Vertikalna
'zbirna' prslina
Ciklino
savijanje
a. b.
Detalj

Slika 2.31 - Osiguranje od loma transverzalnim silama: a.) uobi ajeno; b.) neuobiajeno

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-24
2.13.5 Prema momentima savijanja pri sei zmi)kom optere'enju definisanom propisima dimen-
zionisana je nosivost plasti)nih zglobova greda. Na osnovu momenata nosivosti plasti)nih zglo-
bova izvreno je potom osiguranje greda od krtog loma transverzalnim silama. ta koncept pro-
gramiranog ponaanja zahteva od stubova?
Nivo seizmi#kog optere&enja S moe da se shvati kao mera pomeranja pri kojem &e
konstrukcija iz stanja mirovanja (d= 0) pre&i u plasti#ni mehanizam (d=d
y
, slika 2.32.b)
poputanjem greda na krajevima. Nakon toga, konstrukcija se pomera bez prirasta
optere&enja, do maksimalnog iznosa d,d
m
, slika 2.32.b.
U stanju plasti#nog mehanizma konstrukcije prema sl. 2.32, naprezanje stubova zavisi od
poznatih momenata nosivosti plasti#nih zglobova greda, poznatog maksimalnog pomeranja
konstrukcije kao i od oblika deformacija stuba - promene pomeranja po visini, na ta znatan
d
y
d
m
S
d
S
S
e
S 2
1
d
y
d
m
3
K
0
K
y
A B
a. b.

Slika 2.32 - Karakteristina stanja pomeranja konstrukcije: K
0
-nominalna-poetna krutost
konstrukcije; K
y
-sekantna krutost; 1 - elastini odgovor konstr.; 2 - aproksimacija neline-
arnog odgovora konstr.; 3-realno-postepeno otvaranj e plastinih zglobova i pad krutosti

Detalj
B C
a.
B
188
287
233
322
b.
40
B
'Plastini
zglob'
8Rf19
4Rf19
Ns=1183 kN
g
Rd
M
gdu
=g
Rd
x271
g
Rd
M
glu
=g
Rd
x470
ax223
ax287
6
0
c.
1

Slika 2.33 - Programirano ponaanje stuba: b.) raunski momenti za merodavnu komb. broj 7; c.)
proraunski momenti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plast. zglobov a greda

V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-25
uricaj mogu da imaju vii tonovi oscilacija kod vitkih konstrukcija. EC8 ovaj problem reava
naizgled logi#no i jednostavno, sl. 2.33.
Za primer je izabran stub u osi B, dimenzionisan u delu 2.10. Momenti savijanja za slu#aj
merodavne kombinacije broj 7 (1,0g+1,3p/2+1,3z
x
) dati su na slici 2.33.b. Za usvojenu
armaturu 8R19 odnosno 4R19, nosivost plasti#nih zglobova grede je sra#unata u delu
2.13.4, M
glu
= 470 kNm odnosno M
gdu
= 271 kNm, slika 2.33.c. Prema EC8, korigovani uslov
ravnote#e momenata u #voru glasi
7M
S
*
= 0
Rd
7M
gu
( q 7M
S
) (2.3)
Suma korigovanih ra#unskih momenata gornjeg i donjeg preseka stuba u #voru (7M
S
*
)
treba da je najmanje jednaka sumi momenata nosivosti plasti#nih zglobova greda (7M
gu
),
uve&anoj faktorom preoptere&enja- 0
Rd
(= 1,35/1,2 za DCH/DCM). Korigovana vrednost ne
treba da bude ve&a od ra#unske vrednosti dobijene analizom prema propisima (7M
S
)
pomnoene faktorom ponaanja- q (to je prakti#no elasti#an odgovor konstrukcije).
Za konkretan primer #vora u osi B:
7M
gu
= M
gdu
+ M
glu
= 271+470= 741 kNm
7M
S
*
= 0
Rd
7M
gu
= 1,35741= 1000,4 kNm.
Kako ovaj ulazni moment greda raspodeliti na donji i gornji presek stuba u #voru?
Prema EC8 prosto, srazmerno ve& sra#unatim vrednostima (7M
S
) za optere&enje prema
propisima, slika 2.33.b:
8(7M
S
)= 0
Rd
7M
gu

U konkretnom slu#aju, slika 2.33.b
7M
S
= 223+287= 570 kNm
8= 0
Rd
7M
gu
/ 7M
S
= 1000,4/570= 1,76
Prema slici 2.33.c, gornji presek stuba treba dimenzionisati na moment M
u
= 8M
Su
=
1,76287= 505,1 kNm, a donji presek na moment M
u
= 1,76223= 392 kNm!
Usvojena armatura gornjeg preseka prema sl. 2.18 je nedovoljna da stub prihvati moment
M
u
= 505,1 kNm, videti deo 2.10 i dijagram interakcije sl. 2.17.
Stub u osi B dimenzionisan je za bezdimenzionalne vrednosti uticaja n= 0,290 i m=
0,176, sl. 2.17. Pri istoj normalnoj sili i korigovanom momentu savijanja,
m
*
= 8m= 1,760,176= 0,309
potrebna vrednost m
*
je van opsega dijagrama 2.17, ali je moete prona&i na dijagramu 1.3,
Primer 1. Potrebna armatura iznosi:
n= 0,290, m
*
= 0,309 / m , 0,7
pot
1= 0,725,5/400= 0,045= 4,5% <
max
1= 6% Yu81
>
max
1= 4% EC8
Koncept deluje prosto, ali je moda i najslabiji deo EC8. Polemike su u toku, ovoliko
samo za ilustraciju logike koncepta programiranog ponaanja.
Analogno obezbe%enju greda visoke duktilnosti (DCH) od transverzalnih sila, videti
2.13.4, isti postupak treba ponoviti i kod stubova! Iako se pojava plasti#nih zglobova na
krajevima stubova (osim na vezi sa temeljom) konceptualno ne dozvoljava, EC8 zahteva da se
stub proveri na transverzalne sile pri dostizanju kapaciteta krajeva stuba na savijanje! Ima tu
raznih problema, o#igledno.
Nakon to su grede i stubovi konstruisani, vreme je da se provere i #vorovi, veza greda i
stuba, da nebi nastupio lom vora - videti slike 2.22 i 2.24. I tu je kona#no kraj, projekat jedne
grede i stuba je gotov.
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-26
2.13.6 Sve smo pobrkali! Mo%e li mali rezime koncepta Yu81 i EC8, kada su u pitanju okvirne
konstrukcije visoke duktilnosti?
Osim razlike u nivou projektnog seizmi#kog optetere&enja (to nije toliko bitno), zna#aj-
nija je razlika u konceptu obezbe%enja pouzdanog ponaanja konstrukcije pri zemljotresu, kao
i u zahtevima za konstruisanje detalja. Dodajmo tome i razli#ita doputena pomeranja pri
zemljotresu, od #ega zavisi minimalna dozvoljena krutost konstrukcije, o #emu bi trebalo
voditi ra#una ve& pri usvajanju dispozicije objekta.

Ulazni podaci
Seizmiko optere#enje
'Statiki proraun'
YU81 EC8
Dimenzionisanje svih preseka
svih elemenata prema
raunskim uticajima
Dimenzionisanje plastinih
zglobova greda prema
raunskim momentima
Kapacitet nosivosti realnih
plastinih zglobova
Korekcija proraunskih
transverzalnih sila greda
Dimenzionisanje greda
prema verovatnim
transverzalnim silama
Korekcija proraunskih
momenata savijanja
stubova
Dimenzionisanje preseka
stubova
Kapacitet nosivosti na
savijanje krajeva stubova
Korekcija proraunskih
transverzalnih sila stubova
Dimenzionisanje stubova
prema verovatnim
transverzalnim silama
Kraj YU81 prorauna
Kraj EC8 prorauna

Slika 2.34 - Koncept Yu81 i EC8 obezbe'enja pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu
V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2-27
Prema Yu81, svi preseci elemenata se dimenzioniu za seizmi#ku kombinaciju optere&e-
nja, kao da je u pitanju bilo koje drugo optere&enje. Algoritam ne obezbe%uje kontrolu loka-
cije plasti#nih zglobova, mogu da se jave bilo gde. Pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti#-
nih zglobova, van kontrole je eventualno preoptere&enje priklju#enih elemenata.
Prema EC8, uticaji usled seizmi#ke kombinacije optere&enja definiu potrebnu nosivost
plasti#nih zglobova na savijanje. Nakon usvajanja armature plasti#nih zglobova, svi ostali ele-
menti se dimenzioniu prema kapacitetu nosivosti plasti#nih zglobova-obezbe%uje se hijerar-
hija nosivosti elemenata konstrukcije. Za razliku od Yu81, algoritam EC8 je teko automati-
zovati primenom ra#unara, to nije mali nedostatak.