Универзитет у Крагујевцу

Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи

Семинарски рад из предмета

Савремене тенденције у хотелијерству и туризму

ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ТУРИЗМУ

Петар Михајловић 370/2018

 САДРЖАЈ

УВОД ..................................................................................................................................................... 3
1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРИЗАМ ........................................................................................... 4
2. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ТУРИЗМУ ................................................................................. 6
2.1. Економски трендови ........................................................................................................... 7
2.2. Социјални трендови ............................................................................................................ 8
2.3. Политички трендови ......................................................................................................... 9
2.4. Технолошки трендови ...................................................................................................... 10
ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................................... 11
ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................................... 12

2
 УВОД

Туризам је најбрже растућа грана привреде на свету. Као и све остале гране привреде, и
туризам подлеже разним утицајима који долазе из разних сфера живота. Ти утицаји могу
бити економске, социјалне, политичке, или технолошке природе. Сваки од њих ће
посебно бити обрађен овим радом, кроз призму туризма и њиховог утицај на исти. Оно
што сви ови фактори имају заједничко је свакако фактор глобализације, који је на
туризам имао огроман утицај и само је појачао наведене утицаје. Глобализација се
дефинише као друштвени процес у коме се губа географска ограничења социјалних и
културних збивања и у коме људи све више постају тога свесни (Вотерс 1995.). Може се
рећи да је глобализација утицала на готово све сфере нашег живота. Од стила облачења,
преко навика у исхрани, куповини разних потрошних и непотрошних добара, па све до
самог матерњег језика који такође подлеже глобализацији кроз прекомерну употребу
страних речи и фраза у говору. Трендови глобализације нису заобишли ни сферу
туризма, па су тако данас многе дестинације доступне „из фотеље“, односно можемо их
посетити из топлине наших домова само једним кликом. Такође, захваљујући
глобализацији, свет је постао „глобално село“ – сваки део света је доступан туристима и
физичка дистанца постаје занемарљива при доношењу одлуке о избору дестинације и о
путовању генерално. Постоје, наравно, и негативни аспекти утицаја глобализације на
туризам. Примера ради, дестинације које су некада биле сакривене од очију јавности
сада су доступне свима, па долази до комерцијализације те дестинације. Она постаје
позната, посећенија него раније, па се самим тим нарушава и њена животна средина која
је раније била нетакнута и јединствена. Ово је само један од негативних утицаја
глобализације, а у току рада ће бити речи о још неколико њих који свакако спадају у
глобалне трендове у туризму данас.

Туризам, као грана привреде, јесте осетљив на разне утицаје из окружења, јер људи могу
да промене одлуку о путовању услед великог броја фактора. То могу да буду инфлација
(економски фактор), ратови (политички фактор), терористички напади (социјални
фактор), па чак и временске (не)прилике у самој дестинацији, безбедност, приступачност
и листа разлога се наставља у недоглед. Оно што је битно, туризам се од свих негативних
утицаја опоравља јако брзо, најчешће у року од годину дана. Тако је нпр, 2009. године
забележен мањи број међународних туриста него 2008. услед светске економске кризе,
али је већ 2010. забележен раст који се до данас није прекинуо. Овај податак иде у прилог
констатацији да је туризам јако флексибилна грана привреде, а такође и најбрже растућа
грана привреде у свету. У наставку рада ће детаљније бити објашњени трендови који су
присутни у туризму данас, као и фактори који су исте и произвели.

3
 1. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРИЗАМ

Као што је већ поменуто у уводу, глобализација је имала и и даље има велики утицај на
туризам. Она је довела до већине трендова у туризму који ће бити обрађени у наставку
рада. Према Перићу (2005), глобализација је утицала на туризам у неколико поља1:

1. Економија
 Хоризонталне и вертикалне интеграције туристичких предузећа;
 Страна улагања;
 Глобални туристички менаџмент;
 Глобална конкуренција.

2. Технологија
 Глобални систем за резервације;
 Стандардизована технологија у транспортним системима.

3. Култура
 Светски туриста: униформно понашање путника;
 Стварање „светског туристичког села“.

4. Екологија
 Туризам као „синдром еколошких проблема“;
 Климатске промене и њихов ефекат на дестинације.

5. Политика
 Повећан значај међународних туристичких организација;
 Неопходност светске координације и регулације протока туриста и др

Глобализација је донела бројне користи туризму и допринела је његовом развоју и

бржем ширењу. Како глобализација утиче на „укидање граница“ између држава,
повећава се број људи који се укључују у туристичка путовања и све дестинације на
свету данас постају приступачне. Према Шоу и Вилијамсу (2002), процес глобализације
је значајно напредовао кроз технолошка достигнућа у области транспорта и
комуникација, посебно интернета, компјутерских резервационих и глобалних
дистрибутивних система и е-трговине.2 На први поглед, рекло би се да глобализација
нема никаквих негативних утицаја на туризам, што је, нажалост, далеко од истине.

Глобализација је на туризам утицала и позитивно и негативно.

Позитивни утицаји, на основу претходно наведеног, свакако јесу стварање глобалне

конкуренције, предузећа су повезанија, конкуренција је већа, па се самим тим и више
труде да задовоље преференције потрошача који су све софистициранији. Глобални
систем за резервације је значајно олакшао пословање хотела и авио-компанија, а у исто
време их је повезао и олакшао комуникацију између њих. Свет је постао „глобално село“
и готово сваки део света је доступан туристима. Како било, не треба никако игнорисати

1
Peric, V. (2005). Tourism and Globalization. 6th International Conference of the Faculty of Management Koper
Congress Centre Bernardin, Slovenia, 24–26 November 2005. str. 33-41.
2
Shaw, G., & Williams, A.M. (2002). Critical Issues in Tourism: A Geographical Perspective. Oxford: Blackwell
Publishers

4
и негативне утицаје глобализације на туризам. Негативни утицаји глобализације се
првенствено огледају кроз поље екологије – туризам је постао синдром еколошких
проблема. Превелики обим посетилаца у једном месту може да доведе до деградације
животне средине и створи разне проблеме локалном становништву. Даље, глобализација
је у велике градове довела ланце тржних центара и ресторана, тако да мање продавнице
и бутици губе на значају, што се лоше одражава на локално становништво. Велике
међународне компаније неретко диктирају услове пословања у земљи у којој послују,
претећи да ће напустити земљу уколико им влада те земље не „удовољи“, што доводи
до смањења моћи владе, а што је још један негативан утицај глобализације.

Сви ови утицаји, мање или више, „диктирају“ трендове који су актуелни у туризму.
Последњих година су на туризам доста утицали политички фактори. Политичке тензије
непрекидно расту у различитим деловима света, а услед тих тензија људи одустају од
путовања у тензијама и ратовима захваћеним државама. Не треба заборавити да у
одређеним земљама још увек влада мишљење да су неке државе пријатељи, а неке
непријатељи једног народа, и да то такође утиче на одлуке о путовању. На пример, у
Турској је спроведено истраживање на узорку од 60 студената са циљем да се сазна које
земље млади Турци сматрају пријатељским, а које непријатељским. Сви студенти су се
сложили да им је највећи пријатељ држава Азербејџан, а затим су уследиле и остале
државе туркијског говорног подручја – Туркменистан, Киргистан, Казахстан итд. Као
непријатеље, турски студенти су у највећем броју издвојили САД, Израел, Русију,
Немачку, Енглеску и Јерменију, а 1,6% је као непријатеља издвојило и Србију. 3 Ово
значи да нпр. Израел уколико жели да привуче туристе из Турске, мора доста да поради
на имиџу земље у Турској и на мењању свести становништва, што је један јако
компликован и скуп процес, који може и да не уроди плодом. Цела држава је као
дестинација заправо производ који се продаје на међународном тржишту, и као и сваки
бренд, и држава има имиџ у свету који се гради вековима и који се јако тешко мења на
боље.

На основу наведених примера јасно је да глобализација итекако утиче на туризам,

позитивно, али и негативно. Исто тако, уочени глобални трендови јесу и позитивни и
негативни и они обликују туризам данас.

3
Dikmenli, Y., Gafa, I. (2018), New Horizons in Educational Science, Lambert Academic Publication Press,
Riga.

5
 2. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ У ТУРИЗМУ

Како бисмо најбоље разумели трендове који обликују туризам данас, потребно је
рашчланити их на категорије у које, по својој природи, припадају. Тако се сви трендови
могу поделити у 4 главне групе:

1. економски
2. социјални
3. политички
4. технолошки

Такође, вреди поменути и трендове у кретањима туриста који су уочени у пракси и

евидентирани. Ефекти глобализације најбоље се манифестују кроз промене удела
појединих региона у међународном туристичком промету. У 1970. години учешће
Европе и Америке у међународним туристичким доласцима износило је 94%, да би у
2005. години опало на око 71%. У истом периоду учешће Азије у међународном
промету је порасло око 16%.4

Истраживања Светског савета за путовања и туризам (WTTC) су дошла и до

занимљивих бројчаних података:
- 1 у 10 послова је посао из сектора туризма
- туризам остварује 1,6 трилиона долара у извозу
- туризам чини 10% светског БДП-а
- туризам чини 7% светског извоза и 30% извоза услуга5
На основу свих ових података лако је закључити колико је туризам важан у времену у
коме живимо. Представља важан део економије готово свих земаља на свету, а
појединим земљама туризам је једина шанса да дођу до девизног прилива који настаје
посетама страних туриста.
Неке од карактеристика 2017. године у туризму су:
- Највиши раст страних туриста за седам година од 2010;
- Опоравак дестинација које су имале безбедносне проблеме у скоријем периоду;
- Привредни раст који је резултирао снажном потражњом на главним тржиштима;
- Снажан опоравак потражње на тржиштима Бразила и Руске Федерације након
неколико година;6
Уколико претходно наведене карактеристике туризма покушамо да разврстамо у групе
трендова, лако се види да су углавном везане за економске трендове, док би једино
опоравак дестинација које су имале безбедносне проблеме могао да се сврста у
политичке трендове. Али то свакако не значи да економски трендови доминирају над
осталим групама, већ да су сви трендови на неки начин повезани. Примера ради,
економска нестабилност може да утиче на промене навика у куповини људи (што би био
социјални тренд).

4
Станишић, Т. (2018), Савремене тендеције у хотелијерству и туризму – наставни материјал, стр. 5
5
WTO (2018), Tourism highlights, WTO, Madrid, стр. 2.
6
Исто

6
 2.1. Економски трендови

Економски трендови су можда и најприсутнији трендови у туризму, на основу

претходно поменутог. То свакако не значи да су најбитнији, или више битни од осталих
утицаја на туризам, већ је најбоље рећи да су сви они уско повезани и једнаком „снагом“
делују на ову грану привреде.
Присутни економски трендови у туризму су следећи:
1. Раст туристичке индустрије: До 2020. године, туризам ће бити најразвијенија грана
индустрије у свету. Као што је већ речено, туризам чини 10% светског БДП-а и
остварује 1,6 трилиона долара у извозу. Број међународних туриста је порастао за 7%
у 2017. години, што је највећи пораст од светске економске кризе 2009. године, и
знатно више изнад очекивања Светске туристичке организације, која је предвидела
пораст од свега 3,8% од 2010. до 2020. године.7
2. Раст цене горива: Цена горива би могла „уништити“ авио-индустрију, а и саму
економију многих земаља. Неуспех само једне авио-компаније би могао пореметити
путовање од 200.000 до 300.000 путника на дневном нивоу и доведу до губитка посла
између 30 и 75 хиљада запослених.8
3. Пораст међународних туриста у регионима Азије и Пацифика, Средњег Истока
и Африке: Конкретно регион Источне Азије и Пацифика остварују учешће у
укупном броју међународних туриста од 22,7%, а Средњи Исток и Африка бележе
раст у односу на податке из 20. века и са почетка 21.9

Слика 1: Прогноза раста међународних туриста до 2020. године

Извор:
http://www.coolgeography.co.uk/GCSE/AQA/Tourism/Tourism%20growth/Tourism_Growt
h.htm, преузето 27.11.2018

7
WTO (2018), Tourism highlights, WTO, Madrid, стр. 6.
8
Delener, T. (2010), Current trends in tourism industry: evidence from the US, RAP, Rio de Janeiro, стр. 1131.
9
Станишић, Т. (2018), Савремене тенденције у хотелијерству и туризму – наставни материјал, стр. 21.

7
 2.2. Социјални трендови

Под социјалним трендовима се првенствено подразумевају навике и преференције

потрошача, које се стално мењају услед чињенице да су потрошачи никад
софистициранији. Просечан потрошач данас је добро обавештен, располаже
информацијама о дестинацији и у куповину улази „припремљен“, што за раднике у
туризму представља велики изазов. Самим тим што су потрошачи „избирљиви“, они
имају и висока очекивања. Потрошач захтева што бољи квалитет услуге за цену коју је
платио, а већина поред обећаног квалитета, очекује и „квалитет плус“, односно
надмашена очекивања у погледу квалитета услуге. Због тога што има широк избор
агенција, хотела, авио-компанија, потрошач је у повлашћеној позицији и може лако да
се предомисли и изабере компанију конкуренције уколико није задовољан пруженим
услугама. Повећање дискреционог дохотка и слободног времена ће и даље имати кључну
улогу у одлуци потрошача о путовању. Важни трендови јесу и појава нових сегмената
туристичког тржишта које треба задовољити.

Неки од важних социјалних трендова јесу и следећи10:

- највећу масу учесника у међународном туризму представљаће и даље туристи са
средњим и релативно нижим приходима, али посебну пажњу треба обратити на
туристе са високим приходима, који ће имати значајну улогу у будућем развоју
туризма;
- важну групу туриста и у будућем развоју сачињаваће учесници бројних
међународних, научних, културних, сајамских, спортских и других скупова;
- може се очекивати повећано учешће младих особа и релативно старијих особа
(посебно пензионера);
- туристи са средњим приходима ће бити спремни да за виши квалитет плате и
вишу цену.

Може се закључити да ће успех предузећа у туризму у будућности умногоме зависити

од могућности препознавања нових сегмената туристичког тржишта на време, пре
конкурената. Предузеће које је „слепо“ и не прати промене на туристичком тржишту
неће имати никакве шансе у глобалној конкуренцији која је динамична и проактивна.
Велику шансу туристичка предузећа имаће и уколико се посвете задовољавањем
потреба тржишних ниша, односно купаца чија су интересовања другачија од
интересовања већине потрошача. Тржишне нише су извори високих прихода, јер их
углавном чине потрошачи са вишим примањима од просечних.

10
Унковић, С., Чачић, К., Бакић, О. (2002), Савремена кретања на туристичком тржишту, Економски
факултет, Београд

8
 2.3. Политички трендови

Многи људи који се баве туризмом сматрају да не постоји предмет који је повезанији с
политиком од туризма. Будући да се у основи фокусира на промоцију и развој локалних
локација и знаменитости уз коришћење локалних, регионалних и националних наслеђа,
туризам је неизбежно конфликтни феномен на сваком од тих нивоа. Полиитка једне
државе може да унапреди, али и такође да уназади туристичку индустрију. Често се
дешава да влада земље нема слуха за туристичке потенцијале одређене дестинације и не
жели да у исту улаже. Проблеми настају и када се разни стејкхолдери на нивоу
дестинације не слажу око неког проблема из политичких разлога, па уместо да се
проблем реши зарад добробити дестинације, прибегава се статусу quo. Поред проблема
који настају на нивоу државе, на туризам утичу и проблеми на међународној
„позорници“, као што су ратови, прави или дипломатски. Разне друге одлуке владе
одређене државе могу да доведу до лошег утицаја на туризам. Примера ради, сматра се
да ће Велика Британија изласком из Европске уније изгубити значајан број туриста из
ЕУ, али и да ће Британци мање путовати у ЕУ уколико дође до ограниченог кретања.
Ово је забрињавајући податак, поготово ако се узме у обзир чињеница да 76% Британаца
који путују ван земље на одмор, путују у земље ЕУ.11 Терористички напади који су
актуелни већ дуги низ година такође доводе до смањења броја путника. Исти ефекат
имају и ратови на Блиском истоку. Сирија је 2010. забележила пораст од 40% посетилаца
у односу на 2009. годину12, док се након грађанског рата 2011. тај број драстично
смањио. Хотели који су некада примали туристе из свих крајева света, данас су
прихватни центри за ратне избеглице. Такође, не треба заборавити да су многи културни
споменици, који су под заштитом УНЕСКО-а, у грађанском рату и потпуно уништени.

Још један пример политичке нестабилности која је угрозила туризам је свакако Арапско
пролеће, односно протести и немири настали жељом грађана да са власти смене
дугогодишње аутократе. Ови догађаји су највише погодили туризам Туниса и Египта,
популарних дестинација северне Африке. Након кризе, у обема државама, број туриста
се смањивао стопом од нешто више од 30%, а чак и након што је криза прошла, туризам
се никад није вратио на преткризни ниво.13 Иако важи да се туризам брзо опоравља
након кризе било које врсте, то није случај у овим земљама из разлога што у људима
постоји константни страх од путовања у ове земље, због терористичких напада и
политички нестабилног окружења.

Терористички напади у великим градовима Европе, који су се одиграли у последњих

неколико година, нису знатно утицали на посећеност ових градова. Међутим, очекује се
и да у будућности постоји бојазан да се исти понове и они су свакако политички тренд
у туризму данашњице.

11
https://travelshift.com/tourism-politics-go-hand-in-hand/, преузето 28.11.2018
12
https://www.thenational.ae/business/travel-and-tourism/syria-sees-tourist-numbers-leap-40-1.583832,
преузето 28.11.2018
13
Hopfinger, H. (2014). "Arab Spring" and its impact on tourism: Egypt and Tunisia as case studies. стр. 40-
44.

9
 2.4. Технолошки трендови

Током последњих деценија, технолошки напредак значајно је променио туристичко

понашање и повећао квалитет пружања услуга у сектору туризма. Са једне стране,
туристи се ослањају на технологију за претраживање, резервацију, преузимање и
размену искустава у путовањима. С друге стране, туристичка предузећа се ослањају на
технологију за оглашавање, прилагођавање и дизајн производа, олакшавају процес
резервације и интеракцију са туристима. У овом сценарију, мишљење заинтересованих
страна - предузећа и туриста - у погледу утицаја информационе технологије на
туристички сектор представља важан извор података за планирање будућности.
Захваљујући технолошком развоју, потрошачи користе модерне информационе
технологије од првог до последњег корака у куповини туристичке услуге. Према
Јазданифарду и Јиу (2014), друштвене мреже су утицале на туристички сектор у великој
мери. Туристи преко друштвених мрежа истражују опције за путовања, прикупљају
информације и размењују лична искуства.14

Према Светској туристичкој организацији (Антонио, 2011), циклус путовања се састоји

од следећих 5 фаза15:

1. Сањање: Туриста почиње да разматра путовање. У овој фази, интернет углавном

делује као инспиративни извор информација у коме туриста претражује
друштвене мреже, блогове, енциклопедије или сајтове о путовањима у потрази за
потенцијалном дестинацијом.
2. Истраживање: Туриста улаже време како би даље прикупљао информације о
путовању уз подршку бројних туристичких сервиса који су доступни на
интернету, као што су TripAdvisor или Booking. Неки од ових сервиса нуде и
аутоматску подршку при избору дестинације или хотела.
3. Доживљај: Туриста тражи информације које се тичу изабране локације преко
паметних телефона. У овом контексту, апликације нуде приступ путањама,
предлозима, мапама и осталим информацијама у реалном времену.
4. Дељење: Туриста дели своја мишљења и информације у реалном времену. Ове
вредне повратне информације, као што су слике, рецензије, мишљења и
генералне информације о путовању, имају утицаја на одлуке о путовању туриста.

На основу претходно наведеног, може се закључити да ће утицај на туризам у

будућности само расти. Људи ће све више користити апликације и веб странице како би
самостално куповали туристичке услуге, што ће у сенку бацити традиционалне канале
дистрибуције.

14
Yazdanifard, R. & Yee, L. T. (2014), Impact of social networking sites on hospitality and tourism industries,
Global Journal of Human-Social Science: Economics 14(8).
15
Antonio, L. (2011), World tourism organization (unwto) affiliate members am-reports, Technology in Tourism

10
 ЗАКЉУЧАК

Трендови у туризму представљају важан извор информација предузећима која желе да

успеју на туристичком тржишту. Морају се константно пратити, јер се стално и мењају,
и само тако се предузеће може изборити на тржишту које је динамично, без географских
граница и са више конкурената него икад раније. Може се закључити да је потребно
имати информације о свим врстама трендова на туристичком тржишту, јер су сви
подједнако битни и заједно чине својеврсну „крвну слику“ туризма данас. Економски
трендови могу да утичу на социјалне, социјални трендови могу утицати на технолошке,
а политички трендови могу утицати на све претходно наведене, што је доказ да су сви
повезани и да се не могу посматрати појединачно како би се извукао закључак о стању
на туристичком тржишту.

11
 ЛИТЕРАТУРА

1. Antonio, L. (2011), World tourism organization (unwto) affiliate members am-reports,

Technology in Tourism
2. Delener, T. (2010), Current trends in tourism industry: evidence from the US, RAP, Rio de
Janeiro
3. Dikmenli, Y., Gafa, I. (2018), New Horizons in Educational Science, Lambert Academic
Publication Press, Riga.
4. Hopfinger, H. (2014). "Arab Spring" and its impact on tourism: Egypt and Tunisia as case
studies
5. Peric, V. (2005). Tourism and Globalization. 6th International Conference of the Faculty
of Management Koper Congress Centre Bernardin, Slovenia
6. Shaw, G., & Williams, A.M. (2002). Critical Issues in Tourism: A Geographical
Perspective. Oxford: Blackwell Publishers
7. WTO (2018), Tourism highlights, WTO, Madrid
8. Yazdanifard, R. & Yee, L. T. (2014), Impact of social networking sites on hospitality and
tourism industries, Global Journal of Human-Social Science: Economics 14(8).
9. Станишић, Т. (2018), Савремене тендеције у хотелијерству и туризму – наставни
материјал
10. Унковић, С., Чачић, К., Бакић, О. (2002), Савремена кретања на туристичком
тржишту, Економски факултет, Београд
11. www.thenational.ae
12. www.travelshift.com

12