Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet
Subotica

Turizam u 21. veku – šanse i opasnosti

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:
Ime i prezime studenta

Subotica, 2016.
Sadržaj

Uvod..................................................................................................................................1
1. Koncept održivog turizma kao deo održivog razvoja privrede.....................................3
2. Ekonomski aspekt turizma............................................................................................5
3. Sociološki aspekt savremenog turizma.........................................................................7
3. 1. Kulturni turizam.....................................................................................................8
4. Ekološki aspekt turizma..............................................................................................10
4. 1. Ekoturizam kao grana turizma budućnosti..........................................................11
5. Novi turisti i nove turističke destinacije......................................................................14
6. Plan razvoja turizma regiona jezera Palić – SWOT analiza........................................16
Zaključak.........................................................................................................................18
Literatura.........................................................................................................................19
Uvod

Dvadeset i prvi vek obeležavaju značajne promene u političkoj, ekonomskoj, tehnološkoj i

drugim sferama. Neminovno, odraz ovih promena uočava se i ponašanju potrošača, u ovom
slučaju - turiste. Njegove želje i potrebe se menjaju, a menja se i prioritet u njihvom
zadovoljavanju. Turizam je način na koji čovek upotpunjava svoje slobodno vreme, oslobađa
se stresa, a prvenstveno odmara. Privremenom promenom fizičkog okruženja rada i boravka,
čovek stiče iskustva kojima unapređuje svoju ličnost kako na kulturnom, tako i na
psihofizičkom nivou. Turizam je intenzivno počeo da se razvija sredinom dvadesetog veka i
tu tendenciju ima još uvek.

U 20. veku, težilo se razvoju turizma isključivo zbog ekonomskih koristi (poboljšava se platni
bilans zemlje, raste zaposlenost i dr.), ali danas, iako ekonomske koristi i dalje imaju prioritet,
raste značaj ciljeva neekonomskog karaktera. Odnosno, sve više država usvaja i sprovodi novi
koncept razvoja turizma (koncept održivog razvoja turizma) u čijem centru su ekološki
interesi destinacija, dok je profit na drugom mestu. Radom na sprovođenju fenomena
održivog razvoja turizma, omogućava se i narednim generacijama da uživaju u prirodnim
blagodetima podjednako ili i više nego populacija danas.

Turizam kao delatnost ima svoj kulturni, ekonomski, politički, socijalni, ekološki odraz na
društvo. Ekonomski značaj turizma ogleda se u tome što je za mnoge države jedan od
značajnijih izvora prihoda. Osim toga, kao privredna grana sa tendencijom pozitivnog
razvoja, on pruža mogućnost za zapošljavanje u uslužnom sektoru koji se oslanja na turizam.
Njegovim razvojem uporedo i direktno razvijaju se delatnosti koje su povezane za prevoz
putnika, za njihov smeštaj, ali i razna tematska mesta koja omogućavaju upotpunjavanje
njihovog boravka (muzeji, pozorišta, trgovački centri, nacionalni parkovi i dr.).

Za uspešno bavljenje turizmom neophodno je ispunjavanje prirodnih uslova, odnosno

postojanje čiste i nezagađene životne sredine u kojoj on može da se odvija. Broj turista iz
godine u godinu raste. Takva tendencija ima i pozitivne i negativne efekte na turističke
destinacije. U interesu celokupnog stanovništva planete je da se negativni efekti smanje, za šta
su odgovorne vlade, turističke organizacije i sami turisti. Poštovanje svake turističke
destinacije imperativ svakog savesnog turističkog subjekta.

Poslednjih godina, poseban značaj imaju „zeleni“ (eko) regioni, odnosno seoska (ruralna)
područja. Ona osim odmora i uživanja u čistom, prirodnom i neurbanom okruženju, pružaju
mogućnost bavljenja sportsko-rekreativnim turizmom, što je izuzetno značajno današnjem
čoveku koji zbog promenjenih navika, načina i uslova života svoje zdravlje svakodnevno
izlaže riziku. Posete ovog tipa lokalnom stanovništvu pružaju značajne ekonomske koristi.

Danas se u sociologiji turizma istražuje turista, njegov odnos sa domaćinom, način na koji se
organizuje i funkcioniše turistički sistem, kao i efekti poseta u smislu uticaja na život u
lokalnoj zajednici, migracija, društvenu patologiju i slično.

Promene u turizmu koje karakterišu 21. vek su značajne i drastčne. Došlo je do smanjivanja
masovnog turizma, a povećavanja individualnog. Usluge prevoza danas značajno povoljnije i
raznovrsnije i pojednac je sve više u mogućnosti da sebi obezbedi transport do željene
lokacije, pritom samostalno odlučujući o vremenu polaska i povratka. Individualna putovanja

1
omogućavaju pojedincu da prema svojim ličnim željama i mogućnostima provode slobodno
vreme i ispuni ga željenim sadržajem.

Vremensko trajanje putovanja takođe se menja. Sve više su atraktivnija češća i kraća
putovanja, za razliku od 20. veka u kom su putovanja bila duža, ali znatno ređa. Ova promena
uslovila je razvoj destinacija koja su geografski bliža metropolama, i ne samo to, ovakva
putovanja postala su nov kriterijum za segmentaciju turističke tražnje, a samim tim, stvoreni
su i preduslovi za razvoj ovakvog tipa turizma.

Savremeni turizam karakteriše i činjenica da se sve više traga za novim turističkim

proizvodom. Što znači da se postepeno napuštaju poznate turističke lokacije i traga za
drugačijim i neviđenim destinacijama i novim doživljajima. Dakle, dolazi do prestruktuiranja
turističkih kretanja. Nažalost, „vrlo često se zaboravlja da na tim prostorima žive ljudi sa
svojim specifičnim potrebama i željama koje se neretko ne poklapaju sa željama i potrebama
turista i tour operatora“.1 Nove turističke destinacije, u cilju privlačenja što više turista, često
mogu da se posete po nižim cenama. Iako kratkoročno ovakvi potezi donose pozitivne
rezultate, dugoročno posmatrano, održivi razvoj turizma takvih područja nije izvestan. Ovakvi
poduhvati trenutno preduzimaju zemlje Istočne Evrope, Severne Afrike, Bliskog Istoka i
Kine.

1
Štetić Snežana, „Nove tendencije svetskih turističkih kretanja“, „Turizam“, Univerzitet u Novom Sadu,
Prirodno-Matematički fakultet, Departman za geografiju turizam i hotelelijerstvo, broj: 6/2002, str.: 7.

2
1. Koncept održivog turizma kao deo održivog razvoja privrede

Turizam je važan činilac društveno-ekonomskog razvoja u brojnim državama i itekako je deo

potreba savremenog čoveka. Njegov razvoj direktno utiče na napredak obuhvaćenog
područja, odnosno na privredni razvoj, jer ima brojne pozitivne ekonomske efekte – utiče na
rast društvenog proizvoda, rast nacionalnog dohotka, na unapređivanje delatnosti turističke
privrede, na zaposlenost stanovništva i drugo. Iz tog razloga postoji globalna svest i težnja da
se kvalitet okruženja i resursa svih postojećih i potencijlanih turističkih destinacija očuvaju i
unapređuju. U 20. veku, težilo se razvoju turizma isključivo zbog navedenih ekonomskih
koristi, ali danas iako ekonomske koristi i dalje imaju prioritet, raste značaj ciljeva
neekonomskog karaktera. Odnosno, sve više država usvaja i sprovodi novi koncept razvoja
turizma (koncept održivog razvoja turizma) u čijem centru su ekološki interesi destinacija.
Osim ovih, razvoj turizma pomaže da se uspostave čvršće veze između različitih naroda, tako
što omogućava međusobno upoznavanje kultura, stilova života i slično.

Deklaracija iz Manile o svetskom turizmu, Deklaracija iz Haga, Povelja prava u turizmu i

Kodeks u turizmu upućuju na principe ponašanja koji moraju da se poštuju od strane vlada,
drugih državnih organa, udruženja i institucija iz ove delatnosti, kao i na same turiste, kako bi
se koncept održivog turizma uspešno implementirao u sve privrede.

Održivi razvoj je planirani proces koji podrazumeva takvo upravljanje resursima na način da
oni zadovolje ljudske potrebe, a da se pritom ne ugrozi prirodna i životna sredina, kao i da se
budućim naraštajima ne uskrate mogućnosti za ostvarivanje svojih. Može da se kaže da je
održivi razvoj nova strategija i filozofija celokupnog društvenog razvoja.

„Održivi turizam se u literaturi često definiše kao pozitivan pristup koji nastoji da umanji
tenzije koje su rezultat kompleksne interakcije između turističke industrije, posetilaca,
okruženja i društva kao domaćina. Radi se o savremenom pristupu razvoju turizma koji
podrazumeva uspostavljanje jednog pozitivnog odnosa i veze između razvoja turizma i zaštite
životne sredine, odnosno postizanje potpunog sklada između ekonomskih i ekoloških interesa.
Jedino odgovorni turizam koji je zasnovan na poštovanju ekoloških interesa može da
obezbedi stalno održavanje ravnoteže u prirodnoj sredini i turističkog razvoja.“2

Prema Povelji o održivom turizmu, on se smatra veoma moćnim sredstvom održivog razovja,
a uslov za takvu njegovu primenu jeste obezbeđivanje održivosti resursa od kojih on zavisi.
Turističke aktivnosti ni na koji način ne smeju da naruše ravnotežu prirodnih okruženja,
pogotovu specifičnih područja koja su ocenjena kao ekološki izuzetno osetljiva. Takođe,
turističke posete postojećim lokalnim zajednicama se organizuju sa uvažavanjem kulturnih
nasleđa i tradicije, i naravno, tako da budu u interesu istih, pogotovu ukoliko su u pitanju
lokalne zajednice zemalja u razvoju. Zato se i prioritetni ciljevi u formulisanju strategija i
projekata u turizmu definišu u saradnji sa lokalnim zajednicma. „Da bi učestvovao u
održivom razvoju, turizam se mora zasnivati na raznolikosti mogućnosti koje nudi lokalna
ekonomija. On treba da bude potpuno integrisan i da pozitivno doprinosi lokalnom
privrednom razvoju.“3

2
Tatjana Bošković, „Održivi turizam kao savremni koncept razvoja turizma“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni
časopis, str.: 123.
3
http://www.cenort.rs/?page_id=59, 09.12.2016.

3
Da bi turizam bilo kog područja mogao da doprinese održivom razvoju, Povelja takođe
pretpostavlja saradnju i medjusobno poštovanje svih subjekata i to na svim nivoima, počevši
od lokalnih pa sve do međunarodnih. Oni zajednički stvaraju i primenjuju instrumete
planiranja i upravljanja, a sve sa zajedničkim ciljem. „Uz uvažavanje ekonomske i društvene
kohezije među narodima sveta, kao fundamentalnog principa održivog razvoja, potrebno je
bez odlaganja promovisati mere koje dozvoljavaju pravičniju raspodelu koristi i troškova
turizma. Ovo podrazumeva promenu obrazaca potrošnje i uvođenje metoda obrazovanja cena
koji podrazumevaju uključivanje troškova okruženja. Vlade i multilateralne organizacije treba
da smatraju prioritetom i ojačaju direktnu i indirektnu pomoć projektima u turizmu koji
doprinose kvalitetu životne sredine. U ovom kontekstu, neophodno je temeljno istražiti
primenu međunarodno usaglašenih ekonomskih, pravnih i fiskalnih instrumenata da bi se
osigurala održiva upotreba resursa u turizmu.“4

Svi subjekti koji se bave turizmom, bez obzira da li su državne ili nevladine organizacije,
dužni su da obezbeđuju informacije i znanja do kojih su stekli individualnim ili zajedničkim
istraživanjem, vezana za ekološki održivim tehnologijama u turizmu. „Posebnu pažnju treba
posvetiti ulozi i ekološkim posledicama saobraćaja u okviru turizma i razvoju ekonomskih
instrumenata stvorenih radi smanjenja upotrebe neobnovljivih vidova energije i podrške
recikliranju i minimizaciji otpada u turističkim centrima.“ Održivi turizam katkad
podrazumeva delovanje bez ekonomske koristi, odnosno bez profita po svaku cenu. To znači
da ne podržava prekoračavanje ustanovljenih kapaciteta posetilaca, jer iako kratkoročno taj
potez podrazumeva prihod, dugoročno ukazuje na gubitke.

Povelja ukazuje da, ukoliko su u skladu sa principima održivog razvoja, pojedine alternativne
oblike turizma treba podržati i ohrabrivati. Na taj način, turistička ponuda se obogaćuje, a
malim i osetljivim područima pruža šansa za stabilan rast i razvoj. U takve oblike
izmeđuostalih spadaju: avanturistički, ruralni, verski, eko, zdravstveni, kamping turizam...

Da bi se održivi turizam implementirao sami turisti današnjice moraju da promene i unaprede

svoje ponašanje. Savetuje im se da traže takav oblik smeštaja koji je posvećen smanjenju
uticaja na životnu sredinu i biraju organizatore putovanja koji sprovode politiku poslovanja
koja u sebi sadrži ciljeve i težnje istog tipa. Prilikom izbora prevoza do željene destinacije,
treba prednost da daju onima koji manje zagađuju okruženje. Takođe, tokom svog boravka,
ukoliko je u mogućnosti, izbegne upotrebu motornih vozila, i pre se opredeli za šetnju ili
biciklizam. Savestan turista obraća pažnju da svojim aktivnostima stvori što manje otpada
kojim bi naštetio okolini, kao i da smanji potrošnju vode i energije. Tokom svog boravka,
prednost treba da daje domaćim (lokalno stvorenim) ručnim radovima i gastronomskim
specijlatitetima, na taj način podržava se lokalno stanovništvo. Jednom rečju, on treba da
poštuje destinaciju koju posećuje.

4
http://www.cenort.rs/?page_id=59, 09.12.2016.

4
2. Ekonomski aspekt turizma

Turizam je privredna delatnost koja se bavi obezbeđivanjem adekvatnih uslova za putovanje i

boravak putnika na mesta koja po svojim specifičnim karakteristikama (priroda, kulturna
zdanja…) za putnike imaju specifičnu važnost. “S obzirom na to da se privredni razvoj javlja
pre pojave turizma, turizam se ispočetka smatrao samo posledicom privrednog razvoja.
Međutim, kasnija istraživanja (i to posebno receptivnog) ukazala su da razvoj turizma utiče i
na ostale privredne i društvene delatnosti, tj. na ukupni privredni razvoj. Tako je turizam
prepoznat ne samo kao posledica privrednog razvoja, već i kao faktor privrednog razvoja”.5

Razvoj turizma direktno utiče na promenu celokupne privrede, turistička potrošnja i posredno
i neposredno utiče na na društveni proizvod i nacionalni dohodak. “Posredno, turistička
potrošnja utiče što podstiče razvoj oblasti materijalne proizvodnje koje su u ulozi dobavljača
turističke privrede, dok neposredno utiče po osnovu prelivanja dohotka iz drugih zemalja”. 6
Pozitivni efekti ogledaju se u povećanom broju i obimu profita iz transakcija sa inostranim
privrednim subjektima. Novčana sredstva koje turisti (pogotovu inostrani) donose na
višestruke načine potpomaže ekonomski razvoj područja. Turistička tražnja takođe ima uticaja
i na strukturu zaposlenih, odnosno, razvijaju se privredne delatnosti koje su u funkciji
turističke potrošnje: saobraćaj, trgovina, domaća radinost, uslužne delatnosti i slično. Pomaže
napredak slabije razvijenih geografskih predela čija turistička popularnost sve više raste, kao i
razvoj turističke infrastrukture u njima i slično. Drugim rečima, razvoj domaćeg turizma može
da doprinese ravnomernijem razvoju svih regiona u jednoj zemlji zahvaljujući potrošnji
turista (dohodak se preliva iz razvijenih područja u ona koja nisu privredno razvijena (ali jesu
turistički razvijena)). Sa druge strane, negativni efekti ogledaju se u povećavaju zavisnosti od
inostranih investicija i kompanija, preusmerava investicioni kapital iz drugih razvojnih grana i
sl.

Razvoj turizma može poiztivno da deluje i na povećanje bruto domaćeg proizvda. Naravno,
koliki će uticaj da ima razvoj turizma na njega zavisi od stepena trenutne razvijenosti.
Ukoliko su zemlje već razvijene, taj uticaj je manji, a sa druge strane kod zemalja u razvoju,
uticaj je značajniji. Razlog je što se uz pomoć turizma te zemlje uključuju u svetske
ekonomske tokove brže i više nego pre razvoja turizma.

Razvoj turizma u zemljama u tranziciji utiče i na razvoj turističkih preduzeća zemalja u

razvoju. To je proces koji se odvija u nekoliko faza. Prvenstveno, ta preduzeća se oslanjaju na
inostrani kapital i tada je zavisnost od inostranstva najveća. Vremenom broj preduzeća i
njihov profit se povećava, stvaraju se nova, i domaće tržište postepeno postaje snažnije.
Samim tim zavisnost od inostranog kapitala se smanjuje, sve dok se ne formira takvo domaće
turističko tržište koje može u potpunosti da zadovolji postojeću tražnju, a da se pritom oslanja
na domaću proizvodnju.

Turizam je visoko radno-intenzivna delatnost. Domaća privreda razvojem turizma povećava i

broj radnih mesta, odnosno utiče na rast zaposlenih u ovom sektoru. Postoje dve vrste
zaposlenosti na koju turizam utiče: direktna i indirektna. Direktna zaposlenost je ona koja se
obavlja u oblastima koje su neposredno povezane za aktivnost turizma i od nejga su zavisne
(npr. radnici u hotelima, hotelsnim restoranima, turistički vodiči…). Indirektna zaposlenost se
odnosi na zaposlenost u onim oblastima koj su posredno povezane s turizmom, ali od njega
5
Tatjana Bošković, „Turizam kao faktor privrednog razvoja“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni časopis, str.: 23.
6
Tatjana Bošković, „Turizam kao faktor privrednog razvoja“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni časopis, str.: 24.

5
imaju izuzetne koristi (npr. građevinarstvo – prilikom izgradnje turističke infrastrukture;
radnici u maloprodajnim objektima hrane, suvenira; zaposleni u oblastima prevoza putnika i
dr.) Nedostatak, odnosno negativni efekti razvoja turizma na stanje zaposlenosti ogleda se u
sezenskom karakteru njegovog povećanja (privremeno i povremeno zapošljavanje) na
destinacijama čije posećivanje zavisi od godišnjeg doba ili drugog vremenskog kriterijuma.

Danas, u 21. veku razvoj ekoturizma može da odigra ključnu ulogu ekonomskog oporavka
ruralnih područja. Manje zajednice u planinama ili privatne farme ili sl. mogu da ostvare
dodatne prihode na osnovu vikend izleta nudeći aktivnosti poput jahanja konja, pecanja,
kampovanja i slično. “Turistička ponuda jedne zemlje treba da bude prepoznatljiva.
Zdravstveni, sportski, seoski, a posebno lovni i ribolovni turizam, pružaju velike mogućnosti
za atipičnu, visoko diversifikovanu ponudu, u pogledu smeštajnih objekata, i ishrane u njima.
Ovakva turistička ponuda podrazumeva više cene i garantuje veće iskorišćavanje pozitivnih
efekata turizma. Pansionska, a naročito vanpansionska potrošnja jednog lovca, sportiste,
ribolovca, splavara ili učesnika nautičke regate, kudikamo prevazilazi potrošnju prosečnog
potrošača turističkih usluga“.7

7
http://portal.zzbaco.com/, 13.12.2016.

6
3. Sociološki aspekt savremenog turizma

Socijalni psiholozi i socijalni antropolozi bave se izučavanjem turizma izvan njegovih čisto
ekonomskih okvira, primenjujući znanja iz socijalne psihologije, socijalne antropologije,
sociologije putovanja, slobodnog vremena i kulture i slično. Prva istraživanja ovog tipa vršena
su krajem 19. i početkom 20. veka, a u njihovom centru nalazio se gradski čovek i njegovo
ponašanje. Kasnije su u istraživanjima uneti i drugi elementi vezani za putovanja i trošenje
slobodnog vremena koji su od značaja za tumačenje i razvoj turizma.

Danas se u sociologiji turizma istražuje turista, njegov odnos sa domaćinom, način na koji se
organizuje i funkcioniše turistički sistem, kao i efekti poseta u smislu uticaja na život u
lokalnoj zajednici, migracija, društvenu patologiju i slično. „Turista je lice koje se na svom
putovanju van mesta stalnog boravka zadržava najmanje 24 sata u cilju zadovoljenja
određenih potreba, osim u slučaju krstarenja kada putovanje može biti i kraće od 24 časa“. 8
Istraživanje turista podrazumeva upoznavanje njegovih karakteristika u smislu demografskih,
kulturnih, ekonomskih i drugih obeležja. Motivacija turista se razlikuje, on može da se odluči
za putovanje zbog rekreacije, zdravstvenih razloga, zarad provođenja praznika, verskih
ubeđenja, učenja, zarad doživljavanja nečeg egzotičnog, jedinstveog i neobičnog, ali itekako i
zbog društvenih veza, odnosno zbog rodbinskih odnosa ili poslovnih sastanaka. Savremeni
čovek najveći deo svoga dana provodi u radnom okruženju kojeg neretko doživljava kao
monotonu i zagađenu, i iz koje često poželi da pobegne. Turizam je idealan način
zadovoljenja ove potrebe, on omogućava čoveku da se reši stresa, fizičke i psihičke
iscrpljenosti, ali i upotpuni njegov život novim i nesvakidašnjim događajima i emocijama. Na
putovanjima čovek okrepljuje svoju fizičku i mentalnu snagu, a neka istraživanja pokazuju da
redovan i ispunjen odmor povećava i produktivnost radnika. Svako od putovanja sa sobom
donosi nove i nesvakidašnje doživljaje i utiske, zato je važno da se oni analiziraju i prate kako
bi se bolje upoznala tražnja i kako bi se moglo izaći u sustret turističkim potrebama.

Za razliku od masovnog turizma 20. veka koji se bazirao na 4S (Sun, Sea, Sand, Sex),
savremeni turisti sve više naginju prema selektivnim oblicima turizma koje karakterišu 6E
(Experience, Excitement, Escape, Education, Entertaiment, Ecology). Do potiskivanja
masovnog turizma došlo je jer je tržište postalo zasićeno. Kao posledica toga adaptirale su se i
otvorile nove destinacije koje su prilagođene individualnim posetama.

Između turista i lokalnog stanovištva neminovno dolazi do interakcije i međusobnih uticaja,

no oni se itekako razlikuju. Karakter putovanja je privremenost, turista ga, dakle, doživljava
kao fascinantan i nezaboravan doživljaj, dok lokalno stanovništvo posete posmatra kao
svakidašnji, ili sezonski događaj i ne pridaju mu istovetan značaj. Sa druge strane, lokalno
stanovništvo katkad je zbog turista u inferiornom položaju, u smislu ekonomske nejednakosti.
Turista se finansijski priprema za putovanje i spreman je da tokom boravka na određenoj
destinaciji potroši veću svotu novca. Ovakva situacija stvara mogućnost kreiranja viših cena
koji direkto i negativno pogađaju meštane. Zbog nezadovoljstva koje tim putem nastaje može
da se desi da meštani ne žele da sarađuju, pomažu ili čak da se sukobljavaju sa turistima.
Dalje, iako je teško merljivo, ipak je evidentno postojanje kulturnih promena koje izaziva
razvoj turizma na određenom području. Dešavaju se promene moralnih normi, jezik, običaji
lokalnog stanovništva. Pomenuti u ticaji turizma vremenom su sve veći, iz tog razloga
posebna pažnja pri istraživanju turizma stavlja se na njegovu sociokulturološku dimenziju.
3. 1. Kulturni turizam
8
http://www.tourism.in.rs/index.php?option=com_content&id=57&Itemid=53, 08.12.2016.

7
Za kulturni turizam može da se kaže da podrazumeva takvo kretanje ljudi izvan mesta svog
boravka sa željom da zadovolje svoje kulturne potrebe. Najopštije bi mogao da se objasni kao
putovanja na takva područja gde se posetiocima omogućava poseta muzejima, galerijama,
izložbama, koncertima, festivalima, daje mogućnost da vide verske spomenike, antičke
znamenitosti, ali i moderne institucije i sl. U turističkoj ponudi danas, kulturni turizam uzima
sve veći značaj i ona je sve više kulturno obojena. Kulturne vrednosti neke sredine koje su
predmet poseta turista imaju dvostruki značaj. Za tražnju one su važne zbog zadovoljavanja
njihovih kulturnih potreba, a za ponudu jer je čine bogatijom, i naravno donose i ekonomske
efekte. U svetu postoje i dokazi da je i bez adekvatnih prirodnih i antropogenih vrednosti
moguće stvoriti materijalnu osnovu za razvoj turizma: Holivud, Diznilend, Bambilend,
Everland i dr.

Prilikom donošenja odluka o mestu putovanja neretko su odlučujući faktori izvesna kulturna
dobra ili kulturni sadržaji koji mogu da se posete. Zbog toga je u savremenom svetu od
izuzetnog značaja promocija kulturnih vrednosti različitih destginacija, kao i globalno
podizanje svesti o postojanju i značaju svih kulturnih znamenitosti.

Svetska turistička organizacija (WTO) je u saradnji sa vladama, njenim institucijama i

nevladinim organizacijama 1999. u Čileu donela i objavila „Opšti pravilnik etike turizma“, sa
ciljem postizanja veće odgovornosti turista na njihovim putovanjima i pri kontaktima sa
domicilnim stanovništvom. Pravilnik je veoma direktan i jasan i govori da „učesnici u razvoju
turizma baš kao i sami turisti obavezuju se da će poštovati kulutrnu i socijalnu tradiciju i
delatnost svih ljudi, uključujući i nacionalne manjine i domorodačke grupacije“. 9 Dakle, cilj je
bio razvijanje što instančanije odgovornosti za kulturu, posebno kada se radi o turizmu na
novim destinacijama.

Dobiti od turizma predstavljaju podstrek za kulturno obagaćivanje ili oživljavanje kulturnih

vrednosti nekog prostora, međutim jasno je da turizam, ukoliko premaši maksimalne
kapacitete, može da ostvari suprotne efekte. Prema istraživanjima „Euromonitor International-
a“ na osnovu različitih statističkih izvora o internacionalnim turističkim posetama, sastavljena
je lista o najposećenihim destinacijama na svetu, neke od njih su10:

Hong Kong: u 2014. godini ovu azijsku grad-državu posetilo je 27,8 miliona internacionalnih
turista. Hong Kong je jedan od „Četiri azijska tigra“ i spada u najmoćnije finansijske centre
na svetu, osim toga jedna je od najgušće naseljenih oblasti na svetu i usled nemogućnosti za
širenje, gradska arhitektura se razvija koristeći stilski najmodernija i tehnički nanaprednija
rešenja. Smatra se „najvertikalnijim“ gradnom na svetu sa preko 7.500 oblakodera. Sadrži
mnoštvo nezaboravnih turističkih atrakcija u koje spadaju: The Peak, luka Viktorija,
džinovski Buda i druge.

London: Jedan je od najvažnijih političkih, kulturnih, obrazovnih, trgovačkih, turističkih,

finansijskih i sportskih centara u svetu. London je poznat i po svojoj nezvaničnoj tituli svetske
kulturne prestonice. Znamenitosti koje krase ovaj kraljevski grad na reci Temzi su raskošna
Bakingemska palata – dom kraljevske porodice, pokretini most Tauer Bridž, Vestminsterska
palata, najveća sahat kula na svetu – Big Ben, srednjevekovna tvrđava London Tauer, trg
Pikadili i mnoge druge. Sa preko 300 različitih nacionalnosti koje žive na području današnjeg

9
Slavoljub Vujović, „Antropogene vrednosti i elementi kulture u funkciji materijalne osnove turizma“,
„Turizam“ časopis departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo, broj: 10/2006, str.: 81.
10
Prilagođeno prema: http://lifehacker.rs/2016/01/top-15-destinacija/, 09.12.2016.

8
grada, London važi za jednu od najkosmopolitskijih sredina u Evropi. London je u
ispitivanom periodu (2014 godina) posetilo 17,4 miliona ljudi iz sveta.

Singapur: „Lavlji grad” je grad-država u jugoistočnoj Aziji i predstavlja jednu od

najprosperitetnijih država. Ovo je metropola puna ogromnih zgrada koje paraju nebo,
modernih građevina, egzotične kuhinje ali i javnih parkova, zabavnih parkova i šoping
molova. Iako po površini veoma mali, Singapur je gusto naseljen sa preko 5 miliona
stanovnika, što ga čini najnaseljenijom državom sveta posle Monaka. Gotovo da nema
kruzera i putničkih brodova u blizini jugoistočne Azije koji neće pristati u singapursku luku
što je ujedno čini i najprometnijom svetskom lukom. Fascinantnih 17,1 miliona turista je
posetilo Singapur 2014. godine.

Sledeće po brojnosti posetilaca prema istraživanju bile su destinacije: Bangkok njegove

brojne tržne centre najmodernije infrastrukture, ali i zlatne palate i prastare hramove, pijace na
vodi i veličanstvene tornjenve ukrašene porcelanom posetilo je 16,2 miliona turista. Pariz,
njegove svetski poznate muzeje i velelepne spomenike, vinarije i romantične destinacije
posetilo je 14,98 miliona internacionalnih posetilaca. Makao u Kini koji je poznat po svojim
kazinima, auto trkama, takmičenju vatrometa i Bisernoj reci posetilo je 2014. godine 14,96
miliona ljudi. Šenžen u Kini u kojem se nalazi turistička atrakcija „Prozor sveta“ koji nudi
replike Ajfelove kule, piramida i Tadž Mahala, i ostale znamenitosti posetilo je 13,1 milion
turista. Za njima na listi nalazi se Njujork (SAD) kojeg je posetilo približno 12,2 miliona
turista, Istanbul – 11,9 miliona, Kuala Lumpur u Maleziji 11,6 miliona, Antalija u Turskoj
11,5 miliona, Dubai 11,4 miliona, Seul u Južnoj Koreji 9,4 miliona, Rim u Italiji 8,8 miliona,
Tajpej na Tajvanu 8,6 miliona turista iz celog sveta.

Broj turista koji posećuju sedam svetskih čuda sveta i prirode takođe rapidno raste. Ovakva
situacija predstavlja ozbiljnu pretnju kulurno-istorijskom nasleđu, lokalnom stanovništvu,
prirodnom okruženju, ekonomiji te se planiraju ili već preduzimaju mere za ograničavanje
broja poseta i saniranje nastalih šteta usled prekomernosti poseta. Na primer, Kairo je najviše
prihoda ostvarivao zahvaljujući turizmu i piramidama, međutim, milioni turista širom sveta
tokom poseta izazvali su njihovo zagađivanje i eroziju. Iz tog razloga, danas je zabranjeno
vlasnicima kamila da prilaze piramidama, a broj turista koji ulaze u Keopsovu piramidu je
ograničen na 100 dnevno. Dalje, „Tadž Mahal u Indiji, godišnje poseti 4 miliona turista.
Muzolej gosti uništavaju, pa se minaret mrda, a temelji prete da se sruše zbog podvodnih voda
reke Jamune“.11 Postoji još primera prenatrpanosti destinacija turistima, rešenje se nalazi u
podizanju ekološke, kulturne svesti svetske populacije i edukacije o odgovornom ponašanju.

11
http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:621924-Turisti-prete-svetskim-cudima, 09.12.2016.

9
4. Ekološki aspekt turizma

Za uspešno bavljenje turizmom neophodno je ispunjavanje prirodnih uslova, odnosno

postojanje čiste i nezagađene životne sredine u kojoj on može da se odvija. Broj turista iz
godine u godinu raste. Takva tendencija ima i pozitivne i negativne efekte na turističke
destinacije.

Da bi se neometano posećivalo određeno područje, katkad je potrebna njegova transformacija

i adaptacija. Sa jedne strane to može da bude izuzetno povoljno, jer takve aktivnosti
podrazumevaju restauraciju zapuštenih objekata, spomenika, verskih zdanja, adaptiranje
postojećih napuštenih objekata u turističke smeštaje, zaštitu prirodnih resursa, skretanje
pažnje na zaštitu životne sredine i slično. Ali sa druge strane, ukoliko dođe do propusta ili
ukoliko se aktivnosti transformacije budućeg turističkog područja ne isplaniraju ili ne
sprovedu na adekvatan način, mogu da se pojave kontraefekti.

Prilikom izgradnje novih turističkih kompleksa, moguće je zagađivanje životne sredine.

Razvoj turističke industrije u 21. veku često je značajan faktor u destrukciji životne sredine
svojim moćnim antropogenim uticajem. Dolazi do uništavanja postojećih ekosistema:
smanjuje se kvalitet vazduha, zagađuju se vodene površine, sve zbog motornih transportnih
sredstava koje se koriste za prevoz putnika. Degradiraju se pejzaži jer se narušava lokalna
flora i fauna, kako zbog izgradnje turističkih kompleksa, tako i zbog nemara samih turista.
Uništava se kulturno-istorijsko nasleđe, delom zbog neadekvatne restauracije, delom zbog
vandalskog rušenja i naruživanja grafitima od strane posetilaca, ovaj problem uporedo prati i
problem ljudskog otpada koji se gomila i neblagovremeno uklanja. Takav narušen ambijent,
povratno negativno deluje na razvoj turizma, te su posledice ovakvih postupaka drastičnije.
„Dakle, preduslov za razvoj turizma je, pre svega, kvalitetno i očuvano okruženje, odnosno
zdrava životna sredina.“12

Između razvoja turizma i životne sredine mora da postoji pozitivna veza kako bi se uspostavio
održivi turizam, koji dalje doprinosi održivom razvoju celokupne privrede. Takav stav treba
da imaju sve destinacije u svetu, i samo one nacionalne strategije razvoja turizma koje taj stav
implementiraju u svojim ciljevima mogu da računaju na dugoročni opstanak na
međunarodnom turističkom tržištu. U današnje vreme u porastu je broj turista koje privlače
hoteli, banje, kampovi koji se nalaze u netaknutoj prirodi, ali gde se organizatori putovanja s
posebnom pažnjom brinu o ekologiji i propagiraju svest o značaju njenog očuvanja, i spremni
su za takve ideje da izdvoje veću sumu novca. Iz tog razloga „država, kao i lokalna zajednica
treba da obrate veću pažnju na efikasnost propisa koji se odnose na očuvanje životne
sredine“.13

Iako je razvoj turizma jedan od najboljih pokazatelja razvoja društva u 21. veku, u poslednjih
nekoliko godina se uočavaju znaci upozorenja – došlo je do prezasićenja brojnih destinacija,
određene su degradirane, pojedine kulture i kulturna nasleđa su oštećena što izaziva
nezadovoljstvo meštana, pojedini prirodni resusri troše se brže od dinamike njihovog
obnavljanja... Ovakve negativne posledice primorale su društvo da preusmeri razmišljanja i
12
Tatjana Bošković, „Održivi turizam kao savremni koncept razvoja turizma“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni
časopis, str.: 125.
13
Vukan Slavković, „Zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine kao faktor očuvanja turističke
resursne osnove“, br. 15, jun 2015., UDK 338.484:502.131.1(4-672EU), str.: 95.

10
preispita svoje postupke. Rezultat je potreba za turizmom koji će da sanira nastalu štetu i
unapredi celokupnu delatnost, time što će da zaštiti njegov osnovni proizvod. To je moguće
samo uz planirane turističke aktivnosti koje će izaći u susret novom rastu turizma na
odgovoran način.

Nastanak koncepta održivog razvoja turizma „vezuje se za tzv. „Agendu 21“, koja je usvojena
1992. godine od strane 182 zemlje na Svetskom samitu Konferencije Ujedinjenih nacija o
prirodom okruženju i razvoju, a koji se bavi najvažnijim problemima vezanim za oblast
životne sredine. Zapravo radi se o programu usvajanja akcija i mera, sa ciljem postizanja
održivog razvoja planete u XXI veku, koji se izmeđuostalog odnosi i na razvoj turističke
industrije“.14 Iako nije zakonski obavezujuća, Agenda 21 ima moralnu i praktičnu snagu.

Agenda 21 naglašava značaj međunarodne kooperacije, odnosno, globalnog partnerstva pri

ostvarenju ciljeva. Ciljevi se odnose na ujedinjavanje ekoloških i ekonomskih interesa
celokupne svetske populacije. Rezultat njihovog ostvarenja bi se ogledao u zadovoljavanju
turističkih potreba svih ljudi, ali i u boljoj zaštiti prirode, čime bi se osigurala svetlija
budućnost budućim naraštajima. „UNWTO i Program za zaštitu životne sredine Ujedinjenih
nacija (UNEP) specifikovali su kao relevantne i sledeće ciljeve vezane za održivi razvoj:
 Obezbeđivanje ekonomske opravdanosti,
 Ostvarivanje prosperiteta lokalne zajednice,
 Vođenje kvalitetne politike zapošljavanja,
 Obezbeđivanje socijalne pravičnosti,
 Zadovoljenje zahteva posetilaca,
 Kontrola delovanja lokalne zajednice,
 Očuvanje kulturnog bogatstva, fizičkog integriteta i biološke raznovrsnosti,
 Efikasnost korišćenja resursa i zaštita životne sredine“.15

4. 1. Ekoturizam kao grana turizma budućnosti

Termini „Održivi turizam“ i „Ekoturizam“ iako se često poistovećuju, nisu sinonimi.

Ekoturizam je „enviromentalno odgovorno putovanje u relativno nedirnute oblasti prirode sa
ciljem uživanja u njoj, kao i njenog uvažavanja (uključujući i prateće kulturne objekte iz
prošlosti i sadašnjosti), a koje promoviše zaštitu životne sredine, rezultira malim uticajem
posetilaca i omogućava korisnu i atraktivnu društvenoekonomsku uključenost lokalnog
stanovništva“.16 Ekoturizam je, dakle, deo, odnosno jedna niša u sektoru turizma, a koncept
održivosti može da se primeni na apsolutno sve aktivnosti u turizmu.

Ekoturizam kao novu industriju u okviru turističke privrede karakterišu specifičnosti

poslovanja koje su svojstvene samo njemu. Različitost njegovog poslovanja ogleda se
prvenstveno u tragovima (rezultatima) koje ostavlja u održivom razvoju, a to su ne samo
zaštita prirode i stvaranje benefita za lokalno stanvništvo, već i propagiranje ideje i edukacija
sadašnjih i potencijalnih turista o fenomenu „održivotsti“. Kao novi pravac razvoja turizma u
21. veku, još uvek se smatra mladom granom, ali sa izuzetnim potencijalom. Naravno,
14
Tatjana Bošković, „Održivi turizam kao savremni koncept razvoja turizma“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni
časopis, str.: 125.
15
Vitić-Ćetković, A., Jovanović, S., Krstić, B., „Determinante unapređenja konkurentnosti turizma Crne Gore i
Srbije u uslovima globalizacije“, Ekonomske teme, broj 1/2012, Niš, str.: 52.
16
http://www.ekoglobal.org.rs/index.php/eko-teme/ekoturizam, 08.12.2016.

11
činjenica je da on nikada neće u potpunosti preobraziti turističku industriju, niti da je potpuno
prikladno rešenje za svako putovanje, ali svakako je inovativan način koji će zadovoljiti jedan
deo novonastajuće turističke tražnje.

U okviru ekoturizma organizuju se manje turističke grupe koje broje do 25 osoba, i smeštajni
kapaciteti do 100 ležaja, s toga se defiše uglavnom kao individualni turizam. Podrazumeva
prisustvo specijalizovanih lokalnih vodiča koji se brinu za boravak posetilaca, obezbeđujući
im obrazovni pristup, odnosno edukujući ih o istoriji područja, prirodi i generalno o održivom
razvoju. Osim njih, brojni drugi učesnici moraju da budu uključeni u njegovo sprovođenje,
pod njima se podrazumevaju: vlada, nevladine organizacije, ali direktno i lokalni preduzetnici
i meštani. Specijalilzovani marketing stručnjaci imaju zadatak da informišu potencijalne
turiste o postojanju određenih destinacija i mogućnostima njihove posete; Vlade određuje
prihode od turizma i definiše novčane fondove iz kojih će se izdvajati sredstva za zaštitu
područja, za održivi razvoj lokalnih područja ali i za dalje unapređivanje ekoturizma; Lokalno
stanovištvo se obučava i priprema – sitni preduzetnici se bolje organizuju i pripremaju za
posete. Pripremaju se smeštaji, obezbeđuju sirovine za lokalne specijalitete, izrađuju suveniri,
uređuju staze za šetanje, biciklizam... Svaki subjekat ima ulogu od koje direktno zavisi
zadovoljstvo turista i uspeh ekoturizma.

Najosetljiviji segment su upravo lokalne zajednice koji se izlažu najvećem riziku. Ukoliko se
ne izvrše adekvatne primene za implementiranje ekoturizma, odnosno za razvoj turističke
infrastrukture i njeno dalje poslovanje, i naravno, ukoliko ne postoji pristanak zajednice za
uključivanje u ekoturizam, stanovnici su ti koji će snositi negativne posledice. „Tokom
godina, diskusije na konferencijama dovele su do opšteg konsenzusa o komponentama
ekoturizma:
 Doprinosi očuvanju biodiverziteta,
 Održava dobrobit lokalnog stanovništva,
 Uključuje iskustvo tumačenja i učenja,
 Uključuje odgovorno delovanje na strani turista i turističke privrede,
 Usmerava se prvenstveno ka malim grupama od strane malih preduzeća,
 Zahteva najmanju moguću potrošnju neobnovljivih resursa,
 Naglašava lokalno učešće, vlasništvo i preduzetničke mogućnosti, posebno za seosko
stanovništvo“.17

International Ecotourisam Society je Međunarodno društvo za ekototurizam, koje je još od

1991. nastojalo da prati sastanke učesnika koji su se bavili razvojem ekoturizma kako bi
formulisalo set principa. Te principe prihvatila je većina nevladinih organizacija, preduzueća,
naučnih ustanova i lokalnih zajednica, a oni upućuju na generalne stavove poput: Ekoturizam
treba da minimizira negativne uticaje na prirodu i kulturu destinacije u kojoj se odvija, pritom
da naglasak stavi na obrazovanje posetilaca o značaju istog. Dalje, da je odgovorno
poslovanje zadatak svih nivoa vlasti ali i stanovništva, jer se time ostvaruje korist svim
učesnicima. Prihodi koji se ostvariju imaju svoju direktnu namenu i ne bi trebali u druge svrhe
da se koriste. Da bi se to postiglo neophodni su regionalni turistički planovi zona posete
ekodestinacija čije ispunjavanje mora da se prati, ocenjuje i unapređuje. Infrastruktura se
izgrađuje u skladu sa životnom sredinom, i pritom se obraća posebna pažnja da se minimizira
upotreba fosilnih goriva, da se očuva flora i fauna i sl.

17
http://www.cenort.rs, 09.12.2016.

12
Najpopularnije ekodestinacije u svetu danas su: Panama, Kostarika, Ekvador, Jukatan
(Meksiko), Dominikanska republika, Aljaska, Madagaskar, Tanzanija, Kenija, Virdžinijska
ostrva, Island, Laos, Indija, Šri Lanka, Kambodža... Konkretno u Srbiji, osnovu za razvoj
ekoturizma pretstavljaju zaštićena područja prirode „Do sada je zaštićeno 418 prirodnih
dobara – 5 nacionalnih parkova; 19 parkova prirode; 9 predela izuzetnih odlika i lepote; 71
rezervat prirode; 322 spomenika prirode i 45 prirodnih dobara sa istorijskim i kulturnim
karakteristikama. Takođe, po različitim osnovama, stavljeno je pod zaštitu i: 215 biljnih i 427
životinjskih vrsta.“.18 Raznolikost prirodnih i drugih resursa i očuvana prirodna sredina koje
obiluje kulturno-istorijskim spomenicima, kao i posebno generacijski usađena gostoprimivost
i druželjubivost građana Srbije, predstavlja osnov njenog turističkog proizvoda i jednu od
fundamentalnih konkurentskih prednosti za razvoj ekoturizma.

Srbija poseduje izuzetan potencijal za razvoj održivog turizma i za pozicioniranje svog

položaja na međunarodnom tržištu. Ovakvi podaci treba da budu ohrabrujući za ulaganje
sredstava u pokretanje ekoturizma. Ali, trenutno motivacija je i dalje niska. Osim ograničenja
u smislu niske profitabilnosti, postoje i drugi faktori koji još uvek čine ekoturizam u Srbiji
nedeovoljno atraktivnim. Većina područja je nedovoljno istraženo u smislu verifikacije
standarda za obavljanje ekoturizma. Takođe, oskudna ili nikakva infrastruktura za
otpočinjanje projekata karakteriše ta područja. Nizak nivo ekološke svesti prisutan je i kod
turističkih organizacija, ali i kod meštana, i još uvek je primarni cilj što brže ostvarivanje
profita. Najvažniju ulogu u ovakvoj nepoželjnoj situaciju može da odigra Vlada. „Svetska
turistička organizacija (UNWTO) i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine
(UNEP) su preporučile vladama, povodom Međunarodne godine ekoturizma 2002., da utvrde,
jačaju i šire nacionalnu strategiju i posebne programe za održivi razoj i upravljanje
ekoturizmom kao npr.:
 Osnovati međuministarsku radnu grupu koja kombinuje stručno znanje ministarstva za
turizam, životnu sredinu i agencija ili agencija zaduženih za ruralni razvoj, prirodne
resurse ili upravljanje parkovima,
 Razviti zajednički program planiranja koji obuhvata učesnike iz cele zemlje ili
regiona, uključujući seoske i starosedelačke zajednice,
 Razviti plan saobraćaja koji olakšava dobre ekoturističke itinerere,
 Razviti program za informisanje posetilaca i plan marketinga tržišne niše,
 Razviti mehanizme finansiranja za očuvanje zemljišta i obučavanje lokalnih
stanovnika“.19 Sada je ostalo na vladi Srbije da donese odgovarajću nacionalnu strategiju za
razvoj ekoturizma i da definiše osnove za njenu primenu ugledajući se na zemlje u regionu.
Ona mora da obezbedi tehničku, finansijsku promotivnu podršku kako bi olakšala razvoj
grane. Pritom, ona treba da neguje saradnju sa Nacionalnom asocijaciojom za ekoturizam
„Ekoturizam Srbija“ (neprofitna nevladina organizacija), ali i nevladinim organizacijama u
svetu.

18
http://www.cenort.rs/?page_id=95, 09.12.2016.
19
http://www.ecotourismserbia.rs/rs/asocijacija/ekoturizam-u-srbiji/, 09.12.2016.

13
5. Novi turisti i nove turističke destinacije

Turizam i putnik kao njegov korisnik ne mogu da se posmatraju niti tumače odvojeno, jer bilo
koja promena jednog naći će odraz u drugom. Danas putovanja nisu privilegija elite, već
prerastaju u primarnu potrebu. Razvoj savremenih tehnologija, transportnih sredstava, a
prvenstveno razvoj interneta koji omogućava besplatan pristup većem broju bogatih
informacija, mogućnost online rezervacija i sl. uticao je na razvoj brojnih delatnosti, među
kojima je i turizam.

Za razliku od XX veka kada je bio popularan socijalni (plaćeni) turizam, i kada su dominirale
destinacije Amerika i Evropa, danas je došlo do sve veće segmentacije turističkog tržišta i
tražnja nije više usmerena samo ka primorskim destinacijama, odnosno specifični oblici
turizma sve su atraktivniji. Pored toga, pojavila se i nova grupa turista čiji je motiv uživanje,
otkrivanje i učenje o novim destinacijama. Promene u životima turista poput prestruktuiranja
slobodnog vremena, njihove kupovne moći, demografskih karakteristika i dr. uslovile su i
prilagođavanje turističke ponude na tržištu.

Dogodile su se i psihološke promene turista. Njihove potrebe, motivi, očekivanja su drugačiji,

što itekako utiče na pravac razvoja savremenog turizma. „Marketinška kompanija Henley
Cente Headlight Vision, a u saradnji sa globalnim distributivnim sistemom „Amadeus“,
razvijla je posve novu tipologiju turista u skladu sa modernim shvatanjem turizma. Ova
kompanija izdvaja četiri tipa turista, tzv plamena (Future Traveller Tribes 2020 / Report for
the Travel Industry, 2008.):
 Aktivni seniori – zdravi i aktivni penzioneri (u dobi od oko 50 do 7 godina), sa
raspoloživim prihodima, odlučuju se za klasičan odmor, zatim za tzv. kraće odmore,
uživajući u životu i slobodi,
 Globalni klanovi – nastaju pod uticajem savremenog života. Cele porodice će putovati
znatno više nego ranije.
 Informatičke kosmopolite – stručni konsultanti, zaposlenui s fleksibilnim radnim
vremenom (uglavnom imaju 20 – 50 godina). Ovakav stil života, zavisno od poslovnih
obaveza, uključuje česta putovanja, najčešće avionom.
 Globalni rukovodioci – putuju sami, s pratnjom, ili s partnerom, ponekad kombinujući
poslovno putovanje sa uživanjem. Potiču iz razvijenih svetskih tržišta, ali do 2020.
Očekuje se veći broj putnika iz zemalja BRIKS-a. To su putnici koji zahtevaju
ekskluzivan, vremenski usklađen i kvalitetan transport.“20

Razvoj turizma danas kreće se u pravcu obuhvatanja novih tržišta, povećanjem broja kraćih i
češćih putovanja, prema specifičnim oblicima turizma, ekoturizmu i sl. Zbog ovog stvara se
potreba za iznalaženjem novih prostora (ili prestruktuiranjem postojećih) koji će adekvatno pratiti
pravac razvoja turizma. Ovakve destinacije uvrštene u turističku ponudu daju veći izbor
putnicima, a sama odluka o putovanju postaje privlačnija i hrabrija. „Eko-turizam, nautički
turizma, treking, foto-safari, ekstremni sportovi (adrenalinski turizam), upoznavanje arheoloških
lokaliteta, samo su neki od selektivnih oblika turizma, koji se nalaze u centru pažnje savremenih
turista“.21

20
Srđan Milošević, „Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke moći“,
doktorska disertacija, UNIVERZITET EDUKONOS, Fakultet poslovne ekonomije Sremska Mitrovica, 2016.,
str.: 34.
21
Jasna Stojanović, „Savremene tendencije u turizmu“, Sinteza, E-Business in tourism and hospitality industry,
doI: 10.15308/SInteZa-2014-738-742, 2014., str.: 739.

14
Među najzanimljivijim primerima turističkih oblika i podoblika čija popularnost u 21. veku
raste su:

Ekoturizam – podrazumeva odlazak u prirodna područja koja su nedirnuta i čista sa ciljem

divljenja i uživanja u njima. Pritom se ostvaruju koristi za lokalno stanovništvo u ekološkom,
ekonomskom i kulturnom smislu.
Volonturizam – spoj volontiranja i turizma. Glavna ideja je da turista dođe na odmor, ali da
tokom njega jedan deo svog vremena doprinese društvenoj zajednici u kojoj boravi. Tom
prilikom organizuju se različiti programi koji se najčešće odnose na zaštitu okoline, životinja i
lokalne kulture.
Nautički turizam – podrazumeva putovanje morima ili okeanima, uključujući pritom i njihovo
pristajanje i lukama i marinama. Za zemlje koje ga obuhvataju predstavlja izuzetan izvor
prihoda.
Adrenalinski turizam – obuhvata bavljenje ekstremnim sportovima (paraglajding,
padobranstvo, rafting, brdski biciklizam...) Turisti su uglavnom mlađa populacija u potrazi za
uzbuđenjima.

Atomski turizam – za njega su zainterosovani turisti facinirani atomskim bombama kojima se

pruža prilika da posete mesta poput Hirošime i Nagasakija. Postoje muziji koji poseduju
specijalizovanja znanja vezana za atomska oružja.
„Tolkien“ turizam – Gospodar Prstenova je kulturni i pop fenomen sa milionima fanova i
fanatika širom sveta, i danas je razlog za putovanje. Ovaj turizam podrazumeva posetu
svakom značajnom mestu koje se pominje u filmovima ili knjigama. Najpopularnija mesta se
nalaze na Novom Zelandu, jer se tamo nalaze glavne lokacije filmskog serijala. U Britaniji to
su Oksford i Birmingem gde turisti mogu da se obrate „Tolkien society“ i saznaju više o
Gospodaru Prstenova.
Mračni turizam – odnosi se na posete na mesta gde može da se otkrije mnogo informacija
koje su vezane za smrt, katastrofe, tragedije ili zagrobni život. Lokacije na kojima se dogodilo
više smrtnih slučajeva, samoubistava i sl. su visoko rangirani u željama turista koji prate ovu
vrstu turizma. Primer je Rumunija i dvorac u kojem je živeo i ubijen Drakula.
„Drug tourism“ – najpopularnija destinacija je Amsterdam u Holandiji, gde svake godine
zloglasni holandski kanabis kafe privuče nekoliko miliona mladih ljudi iz celog sveta. Pored
njega tu su i Goa i Indiji, koji je popularan zbog prekomerne upotrebe lekova kao što su
ekstazi na poznatim rejv okupljanjima i Malana u istoj državi, gde se proizvodi indijski hašiš.
Geto turizam – sa širenjem hip-hop kulture u proteklih 15 godina, sve više ljudi postaje
znatiželjno o mestima gde je počeo ovaj specifični žanr muzike i načina života. Američki geto
u Detroitu, Njuorku, Čikagu i Los Anđelesu postali su turistička mesta uglavnom zbog mladih
ljudi koji su zainteresovani za ovakav način života, grafita, muzike i odeće. Real Bronx Tours
autobuske vožnje za turiste prolaze korz najozloglašenija geta Njujorka.
Ajkula turizam – adrenalinski turizam pruža mogućnost da uz iskusne ronioce, u zaštitnim
kavezima turisti uživaju u njihovoj lepoti.

15
6. Plan razvoja turizma regiona jezera Palić – SWOT analiza

SWOT analiza predstavlja analitičku metodu kojom se definišu kritični faktori koji imaju
najveći uticaj na poslovanje preduzeća na tržištu. Ona se obavlja kroz matricu koju čine 4
elementa:
 Snage – aspekte koji u suštini znače prednost nad konkurentima,
 Slabosti – brane i otežavajuće okolnosti za razvoj koje je nužno poboljšati i prevazići
(ukoliko je moguće) ili zaobići na način da se usvoje strateški razvojni pravci za koje
ovi elementi nisu toliko relevantni,
 Prilike – elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja, koji
mogu da se iskoriste u izgradnji konkurentskh prednosti,
 Pretnje – elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja koji
mogu da otežaju ili dugoročno čak onemoguće razvoj.

SWOT analiza regiona jezera Paliić22

Snage:
 Turistički kompleks koji se nalazi na zaštićenom području, a čiji se obuhvat nalazi na
listama zaštićenih područja od međunarodnog značaja;
 Status „prirodnog projekta“ od značaja za razvoj turizma, a koji je prepoznat od strane
Vlade Srbije, AP Vojvodina i grada Subotice;
 Razumevanje ukupnog potencijala razvoja Palić i podrška implementaciji od strane
lokalne samouprave
 Privatne investicije u smeštajne objekte (limitiranih kapaciteta) i dodatnu ponudu
kreirale su sadržaje za dodavanje vrednosti boravku gostiju;
 Regionalno prepoznatljiv turistički brend Palića – tradicija destinacije kao osnova za
izgradnju turističkog brenda;
 Kontrolisan razvoj turizma Palića kroz postavljenu viziju razvoja / master plan razvoja
turizma / urbanističku regulaciju područja;
 Porast atraktivnosti područja zaprivatne investicije / lokalnu zajednicu / goste, na
osnovu sprovedenih javnih investicija u rekonstrukciju / sanaciju ključnih atrakcija na
Paliću (Velika terasa, Ženski Štrand, Veliki Park, prečišćavanje jezera);
 Pripremljene pojedine lokacije za privatne investitore kroz infrastrukturno opremanje i
regulaciju;
 Lokacija Palića (dostupnost, tranzitna pozicija, povoljna udaljenost od tržišta);
 Blizina Grada Subotice sa ponudom komplementarnog proizvoda i osnove za kreiranje
celokupnog lanca vrednosti;
 Postojanje termalnih bušotina – osnova za razvoj spa proizvoda;
 Raznovrsni prirodni i veštački turistički resursi i atrakcije – osnova za celoviti lanac
vrednosti turizma destinacije;
 Ljudski resursi (multikulturalnost, urođena gostoljubivost, otvorenost);
 Ljudski resursi u smislu komplementarnih znanja i veština neophodnih za razvoj
Palića kao destinacije (npr. stručan medicinski kadar);
 Kontinuirani pozitivan trend rasta stranih turista u Srbiji i na Paliću i promena tržišne
strukture;
Slabosti:
22
Program razvoja turizma regiona jezera Palić, Master plan, dostupno na: http://www.park-palic.rs/wp-
content/uploads/2016/01/Master-plan-Palic-2015.pdf

16
  Kašnjenje destinacije u procesu tržišnog restruktuiranja turističke industrije i
zaostajanje za konkurentima;
 Poboljšanje i održavanje zadovoljavajućeg kvaliteta vode zahteva dodatna javna
ulaganja;
 Kratko vreme zadržavanja gostiju na destinaciji;
 Struktura smeštajne ponude primerena lokalnom, ali ne internacionalnom tržištu;
 Skromne performanse turističke i hotelske industrije;
 Nizak budžet za marketing Subotice i Palića i model upravljanja destinacijskim
marketingom onemogućavaju proaktivan nastup prema ciljnim tržištima;
 Nejasna podela odgovornosti (razvoj / marketing) između TO Subotica i Park Palić;
 Događaji, kao dodata vrednost destinacije, i dalje su usmereni na lokalnog gosta;
 Vlasnička struktura prostora (podeljenost parcela na veliki broj vlasnika)
onemogućava razvoj pojedinih projekata;
 Nezadovoljavajući kvalitet vode u jezeru, za kupanje i sportove, destimuliše dolazak
turista;
 Pojedini događaji nisu u skladu sa željenim pozicioniranjem destinacije;

Mogućnosti:
 Politički trenutak i podrška projektu od strane javne vlasti;
 Planirane dalje investicije u poboljšanje kvaliteta vode na Paliću;
 Formiranje multifunkcionalnih zaštitnih pojaseva, kao važan korak u unapređenju
ekološkog stanja Palićkog jezera, predstavlja i potencijal za kasniju turističku
valorizaciju priobalja;
 Profesionalna priprema i potpuno otvaranje destinacije ka investicionom tržištu;
 Stimulativna investiciona politika i unapređenje modela privlačenja privatnih
investitora;
 Potencijal za značajni rast internacionalne tražnje;
 Kreiranje različitih događaja kao turističkih proizvoda, radi stimulacije za dodatnu
tražnju i standardizacija procesa upravljanja i kvaliteta kao stimulacija za dodatu
tražnju;
 Nedostatak konkurentnih turističkih proizvda u Srbiji;
 Potencijal putnog i železničkog pravca iz Budimpešte
 Potencijal za razvoj destinacije kroz programe prekogranične saradnje i regionalne
razvojne inicijative (Strategija EU za region Duvana, bilateralni razvojni programi,
programi tehničke pomoći i dr.)

Pretnje:
 Nepostizanje dogovora oko ključnih pitanja daljeg razvoja Palića;
 Odsustvo kontrole razvoaj i opasnost trajne degradacije kvaliteta prostora;
 Ekonomska i finansijska kriza u Evropi kao faktor smanjenog diskrecionog dohotka za
turističke usluge;
 Ograničene javne investicije za dalju podršku razvoju projekta;
 Nedostatak investitora / finansijskih sredstava na tržištu kapitala;
 Neadekvatno pozicioniranje i diverzifikacija Palića u odnosu na konkurenciju;

17
Zaključak

Savremeni turizam doživljava veoma važne kvantitativne i kvalitativne promene. Turistički

promet raste, dolazi do globalizacije turističkog tržišta, stvaraju se novi i fleksibilniji vidovi
proizvodnje i potrošnje usluga u turizmu i slično. Privredni razvoj i turizam imaju visok
stepen korelacije, te se turizam zbog brojnih pozitivnih efekata (rast BDP-a, nacionalnog
dohotka, zaposlenosti, stranih investicija, kvalitetnije turističke infrastrukture i dr.) prepoznaje
kao značajan faktor bržeg razvoja privrde. Naravno, nije poželjno, niti preporučljivo ni za
jedno područje da temelji svoj privredni razvoj samo na turizmu s obzirom na dinamiku i
nepredvidivost njegove promene.

Turizam danas predstavlja veoma moćnu granu ekonomije čiji obim prihoda iz godine u
godinu raste u većini zemalja u svetu. Sama politika razvoja turizma, s obzirom na uočen
značajan ekološki uticaj, je sve aktuelnija i većina vladinih i nevladinih organizacija radi na
formulisanju takvih programa i normativnih okvira koji obezbeđuju osim ekonomskih ciljeva
i nezaboravne doživljaje ali i očuvanje prirode i životne sredine. Sve više na značaju dobija
koncept održivog turizma. On podrazumeva savremen pristup razvoju turizma kojim se
uspostavlja pozitivan odnos između razvoja turizma i zaštite životne sredine, odnosno
postizanje potpunog sklada između ekonomskih i ekoloških interesa. Jedino odgovorni
turizam koji je zasnovan na poštovanju ekoloških interesa može da obezbedi stalno
održavanje ravnoteže u prirodnoj sredini i turističkog razvoja

Razvoj tehnologije i pristupačnija saobraćana sredstva olakšavaju putovanja. Interet

omogućava jeftin izvor širokog spektra informacija, a multimedije potpomažu izazivanje veće
želje za putovanjima i povećavaju atraktivnost svim destinacijama. Osim ovoga, i mogućnost
rezervacija putem interneta olakšavaju donošenje odluka o provođenju slobodnog vremena
turizmom.

Promene u životima turista poput prestruktuiranja slobodnog vremena, njihove kupovne moći,
demografskih karakteristika i dr. uslovile su i prilagođavanje turističke ponude na tržištu.
Osim ovih, dogodile su se i psihološke promene turista. Njihove potrebe, motivi, očekivanja
su drugačiji, što itekako utiče na pravac razvoja savremenog turizma. Popularnija su
individualna putovanja na egzotična mesta, i sve više raste interesovanje za specifične oblike
turizma poput eko-turizma, nautičkog turizma, trekinga, foto-safarija, ekstremni sportovi
(adrenalinski turizam), upoznavanje arheoloških lokaliteta, volonturizma i sl. Na putovanjima
čovek okrepljuje svoju fizičku i mentalnu snagu. Svako od putovanja sa sobom donosi nove i
nesvakidašnje doživljaje i utiske, zato je važno da se oni analiziraju i prate kako bi se bolje
upoznala tražnja i kako bi se moglo izaći u sustret turističkim potrebama.

18
Literatura

1 BOŠKOVIĆ, T., „Održivi turizam kao savremni koncept razvoja turizma“, „Škola biznisa“
Naučno-stručni časopis
2 BOŠKOVIĆ, T., „Turizam kao faktor privrednog razvoja“, „Škola biznisa“ Naučno-stručni časopis
3 MILOŠEVIĆ, S., „Uticaj socio-ekonomskih elemenata na vrednovanje turizma kao faktora meke
moći“, doktorska disertacija, UNIVERZITET EDUKONOS, Fakultet poslovne ekonomije Sremska
Mitrovica, 2016.
4 SLAVKOVIĆ, V., „Zakonska regulativa u oblasti zaštite životne sredine kao faktor očuvanja
turističke resursne osnove“, br. 15, jun 2015., UDK 338.484:502.131.1(4-672EU)
5 STOJANOVIĆ, J., „Savremene tendencije u turizmu“, Sinteza, E-Business in tourism and
hospitality industry, doI: 10.15308/SInteZa-2014-738-742, 2014.
6 ŠTETIĆ, S., „Nove tendencije svetskih turističkih kretanja“, „Turizam“, Univerzitet u Novom
Sadu, Prirodno-Matematički fakultet, Departman za geografiju turizam i hotelelijerstvo, broj: 6/2002
7 VITIĆ-ĆETKOVIĆ, A., JOVANOVIĆ, S., KRSTIĆ, B., „Determinante unapređenja
konkurentnosti turizma Crne Gore i Srbije u uslovima globalizacije“, Ekonomske teme, broj 1/2012,
Niš
8 VUJOVIĆ, S., „Antropogene vrednosti i elementi kulture u funkciji materijalne osnove turizma“,
Časopis departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo „Turizam“, broj: 10/2006
9 http://www.cenort.rs/
10 http://www.dubrovackidnevnik.rtl.hr/
11 http://www.ecotourismserbia.rs/
12 http://www.ekoglobal.org.rs
13 http://www.lifehacker.rs/
14 http://www.lovetravel.rs/zelena-planeta/ekoturizam
15 http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:621924-Turisti-prete-svetskim-cudima/
16 http://www.park-palic.rs/wp-content/uploads/2016/01/Master-plan-Palic-2015.pdf
17 http://www.portal.zzbaco.com/,
18 http://www.toptenz.net/top-10-weird-types-of-tourism.php

19