Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet za hotelijerstvo I turizam

Vrnjačka Banja

Seminarski rad iz predmeta

Menadžment u turizmu
TURIZAM KAO GLOBALNI FENOMEN

Mentor: Studenti:
Doc.dr Snežana Milićević AnĎelija Bzenić 36/2012
MSc Milena Podovac Nikola Radovanović 17/2012

Vrnjačka Banja,2013.godina
SADRŽAJ
UVOD ....................................................................................................................................................... 1
1.Osnovne karakteristike razvoja turizma ................................................................................................. 2
1.1.Opšte napomene .............................................................................................................................. 2
1.2.Razvojni put turizma ....................................................................................................................... 2
1.3.Aspekti izučavanja turizma ............................................................................................................. 3
2.Definisanje turizma ................................................................................................................................ 3
2.1.Definisanje turizma I faktori okruženja .......................................................................................... 3
2.2.Turističke potrebe ........................................................................................................................... 4
2.3.Turistički motivi.............................................................................................................................. 4
2.3.Pojavni oblici i vrste turizma .......................................................................................................... 4
3.Koncept razvoja turizma ........................................................................................................................ 5
3.1.Strategija razvoja turizma ............................................................................................................... 5
3.2.Koncept razvoja turizma Srbije....................................................................................................... 6
4.Savremene tendencije u razvoju meĎunarodnog turizma ...................................................................... 6
4.1.Obim I dinamika meĎunarodnog turizma ....................................................................................... 7
4.2.Uticaj krize na turističku industriju ................................................................................................. 8
4.3.Očekivani trendovi u razvoju turizma ............................................................................................. 8
4.4.Šanse Republike Srbije u odnosu na svetska kretanja .................................................................... 9
ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................... 10
LITERATURA........................................................................................................................................ 11
POPIS SLIKA I GRAFIKONA .............................................................................................................. 12

2
UVOD
Predmet ovog seminarskog rada jeste turizam, tj.njegov razvoj kao globalni fenomen. Turizam je danas
jedna od najprofitabilnijih i najvećih industrija u svetu. PredviĎa se da će svetska i društvena klima
uprkos nesigurnim prilikama u pojedinim delovima sveta i globalnoj ekonomskoj krizi, rezultirati
porastom turizma u sledećih dvadeset godina. TakoĎe, predviĎa se da će turizam postati najveća
privredna grana i najvažniji izvozni sektor u svetu. Turistička industrija je jedna od najvećih industrija
sveta koja stvara ekonomsku korist mnogim zemljama širom sveta ili daje podsticaj ekonomskom rastu.
Ovaj rad se sastoji iz nekoliko delova, svi povezani u jednu celinu, u turizam. Pri početku upoznajemo
se sa turizmom uopšteno, njegovim nastankom, razvojem kroz vekove. Saznaćemo kakva je turistička
industrija bila u dalekoj prošlosti, kako se menjala kroz vekove, da bi stigla do jedne od najvećih
industrija sveta. U najranijem razvoju samo su privilegovane klase putovale, dok sada najbrojniji
putnici su upravo oni sa srednjim ili, pak nižim profitim.
Upoznajemo se potom, sa različitim definicijama turizma, koje iako su mnogobrojne, imaju isti smisao.
Kroz različite aspekte turizma, jasnije razumemo definisanje turizma. Potom su tu razni oblici turizma,
potrebe za putovanjem, motivi za putovanjem i faktori koji su svi zajedno doprineli da turizam postane
fenomen današnjice.
Turizam ne bi mogao da se razvija da nema aktivnosti koje su usmerene radi ostvarivanje željenih
ciljeva, tj.strategija i politika za njihovo ostvarivanje.
I na kraju rada, susrećemo se sa razvojemmeĎunarodnog turizma, njegove promene tokom godina.
Posećenost destinacija, destinacije sa najvećim prihodom od turizma i kao najveće iznenaĎenje,
destinacija koja je od 2012.godine na prvom mestu kao najveći potrošač u turističkoj industriji. Pošto,
je turizam stalno u razvoju, konstantno podležan promenama i napretku, narednih godina dešavaće se
raznolike promene na turističkom tržištu.
Prilikom izrade ovog seminarskog rada, korišćeni su različiti izvori, različita literatura, pojedini primeri
sa sajta Svetske turističke organizacije. Na kraju seminarskog rada izveden je zaključak, koji je
proizašao iz celokupnog rada.

1
1.Osnovne karakteristike razvoja turizma
1.1.Opšte napomene
Turizam kao društvena i ekonomska pojava, nalazi se u procesu neprestanih i snažnih promena. Posle
II svetskog rata, prvenstveno pod uticajem životnog standarda i povećanja slobodnog vremena, turizam
je prerastao u masovnu pojavu, uzimajući u obzir ostvareni turistički promet i obim aktivnosti u
turističkim destinacijama.
U poslednjih šest decenija turizam dobija masovni
Grafik broj 1 učešće regiona u svetskom turizmu karakter, bilo da su u pitanju meĎunarodna ili domaća
2012.godine
turistička kretanja.
Direktan, indirektan I indukovan udeo turizma u svetskom
Učešće regiona u svetskom turizmu 2012
Bliski istok I Afrika 5% bruto društvenom proizvodu u 2012.godini iznosio je 9%
tj. 6,6 triliona USD. Iste godine, turizam je direktno
Amerika 16% generisao 101 milion radnih mesta(otprilike 6 puta više od
automobilske, 5 puta više od hemijske I 3 puta više od
Azija I Pacifik 23% rudarske industrije). Prema podacima Svetske turističke
organizacije svako 11.radno mesto ide na turizam.
Evropa 51% Broj meĎunarodnih turista pokazuje rast sa 25,3 miliona
1950.godine na neverovatnih 1.035 miliona u
0% 50% 100% 2012.godini. Ukupna turistička potrošnja u 2012.godini
iznosi 740 milijardi evra.
Izvor:www.unwto.org Evropa je najrazvijeniji turistički region u svetu sa
51%(približno 535 miliona posetilaca), zatim na drugom mestu slede Azija I Pacifik sa 23%(233
miliona posetilaca), potom Amerika sa 16%(162 miliona posetilaca) I na kraju Bliski Istok I Afrika sa
po 5% (tj.52 miliona posetilaca).

Najznačajnije turističke zemlje u svetu su: Francuska, Španija, SAD, Kin i Italija, koje zajedno
obuhvataju 33% ukupnog svetskog turističkog prometa. Najznačajnije pojedinačne receptivne zemlje u
Evropi su: Francuska, Španija, Italija, Austrija i Nemačka, koje zajedno obuhvataju oko 60% ukupnog
turističkog prometa Evrope.
Najposećenija svetska destinacija godinama je Francuska, dok je destinacija sa najvećim prihodom od
turizma SAD. Najveći potrošač u turizmu od 2012.godine je Kina, dok je na drugom mestu
dugogodišnji lider Nemačka.
1.2.Razvojni put turizma
Razvitak turizma, po mišljenju mnogih autora, može se prema subjektu turizma podeliti na dve epohe, I
to na:
1. Epoha turizma privilegovanih klasa- najveću masu turista čine oni koji su prisvajali
rezultate tuĎeg rada,tj.rada ogromne mase stanovništva I na toj osnovi obezbeĎivali
slobodno vreme I slobodna novčana sredstva, i
2. Epoha savremenog turizma- najveću masu turista čine oni koji sopstvenim radom stvaraju
slobodno vreme I slobodna novčana sredstva za turistička putovanja.
S obzirom na to da je naziv za pojave koje podrazumevamo pod turizmom počeo da se upotrebljava tek
sredinom XIX veka, sve pojave sa današnjeg stanovištva možemo nazivati turističkim, istorijski
posmatrano, autori S.Marković I Z.Marković podelili su u tri osnovne etape, I to:
Prvo, razdoblje putovanja radi rekreacije, u kojima su subjekti isključivo privilegovane klase, ali se ta
putovanja u svoje vreme nisu nazivala turističkim. To razdoblje seže duboko u prošlost I traje do
polovine 19.veka;

2
Drugo, razdoblje u kojem su I dalje preovlaĎujući subjekti turizma pripadnici privilegovanih
društvenih slojeva, ali je broj turista znatno veći nego ranije, a njihova putovanja radi rekreacije nose
naziv turistička; to razdoblje počinje simbolički s prvom organizovanom turističkom akcijom I traje do
Prvog svetskog rata. Čovek koji se smatra pretečom savremene organizacije turističkih putovanja jeste
Thomas Cook, prvi čovek koji je počeo da koristi železnicu za prevoz turista I osnivač prve turističke
agencije “Cook and son” 1841.godine;
Treće, razdoblje savremenog turizma, u kojem glavninu turista čine radni ljudi I to je razdoblje dobilo
svoje početne karakteristične sadržaje I oblike posle Prvog svetskog rata, a posle Drugog svetskog rata
preraslo u masovnu pojavu najširih razmera.
1.3.Aspekti izučavanja turizma
Predmet izučavanja turizma obuhvata sve njegove funkcije u savremenom društvu. Jedna grupa tih
funkcija ima društveni, a druga ekonomski karakter. Ako se turizam izučava sa društvenog aspekta, u
prvom redu se ima u vidu njegov uticaj na održavanje psihofizičke kondicije i zdravlja stanovništva, na
povećanje kulturnog nivoa stanovništva, održavanje kulturnog i istorijskog nasleĎa odreĎenih zemalja i
područja i bolje razumevanje meĎu ljudima iz različitih zemalja i krajeva. U vezi sa ovim poslednjim
posebno treba istaći značaj turizma kao faktora mira. U domenu društvenih aspekata izučavanja
turizma, potrebno je istaći i njegov politički aspekt sa stanovišta prestiža odreĎene zemlje u svetu i
slično.
Isto tako je važno izučavanje turizma i sa njegovog ekonomskog aspekta. U stvari, turizam uslovljava
razvoj niza privrednih i neprivrednih delatnosti koje učestvuju u zadovoljenju potreba turista. S druge
strane, turizam direktno i indirektno utiče na sve privredne delatnosti i privredu zemlje u celini. Ovde
se posebno misli na uticaj koji turizam vrši na razvoj oblasti materijalne proizvodnje, brži razvoj
nerazvijenih područja, platni bilans zemlje, zaposlenost stanovništva, kao i na njegov multiplikovani
efekat na privredu u celini. Može se zaključiti da izučavanje i definisanje turizma pretpostavlja
kompleksno razmatranje njegovog šireg društvenog i ekonomskog aspekta.
2.Definisanje turizma
2.1.Definisanje turizma I faktori okruženja
Turizam se prema opštem shvatanju definiše kao složena društvena pojava. Preciznija odreĎenja
turizma ističu njegovu prostornu, društvenu I ekonomsku dimenziju. U literature postoje različiti
pristupi definisanja turizma, a neki od njih su:
Međunarodno udruženje naučnih turističkih eksperata (AIEST): turizam je skup odnosa i
pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne
zasniva stalno prebivalište i ako sa takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna
delatnost;
Turizam ne predstavlja posebnu privrednu delatnost, već se sastoji od većeg broja privrednih i
neprivrednih delatnosti, koje sve zajedno učestvuju u podmirenju potreba domaćih i stranih
turista.
Definicija WTO (1991) – ukupne aktivnosti ljudi, koje su usmerene na putovanja i boravak u
krajevima koji nisu njihova glavna ili stalna boravišta, već putuju zbog odmora, posla ili drugog
razloga.
Turizam se kao I svaki društveni pojam može preciznije definisati prema njegovim pojedinačnim,
posebnim I opštim aspektima.
Pojedinačni aspekt pojma turizma polazi od čoveka putnika, koji se dok putuje i boravi van svog mesta
prebivališta, naziva turista.
Posebni aspekt pojma turizma se definiše na osnovu nekog posebnog specifičnog oblika, izdvojenog
prema nekom kriterijumu (npr. domaći, strani, banjski, nautički turizam, itd).

3
Opšti aspekt pojma turizma podrazumeva shvatanje turizma kao globalnog fenomena, čije su dimenzije
danas takvih razmera da daju bitno obeležje savremenim svetskim tokovima.
Na turističku industriju utiče nekoliko faktora, kao što su politički, ekonomski, sociokulturni I
tehnološki.
2.2.Turističke potrebe
Maslow je formulisao pet ljudskih potreba:
1. Fiziološke potrebe ljudi
2. Potrebe za sigurnošču I bezbednošću
3. Potrebe za pripadnošću I ljubavlju
4. Potrebe za poštovanjem/samopoštovanjem I
5. Potrebe za samodokazivanjem
Svaka od ovih ljudskih potreba može naći svoj smisao u objašnjenju turističkih potreba, jer se turističke
potrebe javljaju kao nadogradnja osnovnim potrebama.
2.3.Turistički motivi
Glavni turistički motiv predstavlja odmor i rekreacija izvan uobičajene sredine i želja za novim
doživljajima. MeĎu najčešće spominjane motive možemo ubrojiti zdravlje, kulturu, sport, zabavu i
ekološke motive. Kako homo turisticus ima raznovrsne, brojne i uvek nove potrebe, tako se i motivi i
očekivanja neprestano menjaju.
2.3.Pojavni oblici i vrste turizma
Pojavni oblici turizma su brojni i stalno se menjaju. Različite klasifikacije uglavnom nastaju prema
interesima i ciljevima istraživanja. Najčešće se koriste kriteriji grupisanja prema načinu dolaska,
motivima putovanja, kupovnoj snazi ili nekim drugim karakteristikama turista. Složenije tipologije
turizma izvode se prema ciljevima putovanja.
Prema karakteristikama destinacije i motivima putovanja mogu se identifikovati šest kategorija
turizma:
1. Etnički turizam se odnosi na putovanja čiji je cilj posmatranje kulturnog izražavanja i načina
života egzotičnih naroda. Tipične aktivnosti ovakvog oblika turizma su posete kuće
domorodaca, učestvovanje u plesovima i ceremonijama, i mogućnost učestvovanja u
religioznim ritualima.
2. Kulturni turizam se odnosi na putovanja čiji je cilj doživljavanje i učestvovanje u načinima
života koji polako nestaju iz sećanja ljudi. Tipične aktivnosti obuhvataju probanje hrane u
gostionicama, maskenbale, folklorne priredbe, predstavljanje umetnosti i zanata.
3. Istorijski turizam – muzejsko katedralska putovanja koja naglašavaju slavnu prošlost, na primer,
Rima, Egipta, Grčke i dr. Obilasci spomenika, katedrala i crkvi, zvučne i svetlosne predstave
koje oživljavaju važne dogaĎaje su tipične aktivnosti.
4. Ekološki turizam je sličan etničkom turizmu, ali je naglasak na prirodnim i ekološkim
atrakcijama. Putovanje ima za cilj „povratak prirodi“ i poštovanje veze izmeĎu ljudi i zemlje.
Tipične aktivnosti su fotografisanje, pešačenje, kampovanje i sl.
5. Rekreativni turizam se fokusira na učestvovanje u sportskim aktivnostima, zatim obuhvata
lekovite banje, sunčanje i društvene kontakte u opuštenom okruženju.
6. Poslovni turizam, koji karakterišu konvencije, sastanci i seminari, je još jedan važan oblik
putovanja. Poslovna putovanja se često kombinuju sa drugim oblicima turizma.

4
3.Koncept razvoja turizma
Koncept razvoja turizma,predstavlja odreĎeni razvojni okvir unutar koga se odigrava proces razvoja
turizma I unutar koga je moguće postavljati strateške I operativne razvojne ciljeve, odnosno razvijati
strategiju I politiku za njihovo ostvarivanje. Koncept razvoja turizma determinišu prvenstveno:1
 Društveni odnosi I ciljevi koji se tim odnosima ostvaruju;
 Nivo privrednog razvoja;
 Specifičnost delovanja I razvoja tržišta kao alokativnoh mehanizma;
 MeĎunarodno okruženje I globalni razvojni trendovi.
Koncept razvoja nije plan ili norma koji ostvaruju nosioci razvoja, već splet ciljeva I konkretnih uslova
što svojimparametrima determinišu razvojno okruženje I tako odreĎuju smer I obim akcija koje
preuzimaju nosioci razvoja.
Konceptom su utvrĎeni parametri koji determinišu delovanje ili ponašanje svih aktera u razvojnom
procesu. Strategija razvoja je metod ili postupak kojim se realizuje koncept razvoja turizma.
Konceptom se na osnovu analize uslova u okruženju deginišu razvojni dometi I ciljevi, prema kojima
će se tražiti strategijska rešenja, tj.način na koji se razvojem turizma mogu dostići osnovni ciljevi
društvenog razvoja.
Strategijski ciljevi razvoja turizma mogu se grupisati na sledeći nacin:2 ekonomski ciljevi, sociokulturni
ciljevi, ciljevi vezani za za prirodne I društvene resurse, tržišni ciljevi, ciljevi vezani za razvoj ljudskih
resursa I vladini ciljevi.
3.1.Strategija razvoja turizma
Strategijom se nazivaju program I nastojanja vlada I različitih organizacija da se: a) prilagode, pa I
anticipiraju moguće pretnje I brojni uticaji iz okruženja I b) da se adekvatno odgovori na sagledane
šanse iz okruženja.
Strategija turističkog razvoja je program ili skup povezanih akcija koje su usmerene ka prilagoĎavanju
turističkog sistema uslovima u okruženju I kriterijuma efikasnog korišćenja razvojnih resursa, sa ciljem
da razvoj turizma doprinese ostvarivanju nacionalnih razvojnih ciljeva.
Postupak izrade strategija razvoja turizma ima nekoliko faza:
I faza – pre nego li se pristupi definisanju strategije potrebno je poznavati konceptualni okvir
privrednog razvoja,a posebno turizma.
II faza – Na osnovu saznanja o ponašanju razvojnih aktera I definisanog polaznog stanja izvodi se
analiza uticaja rešenja za proces razvoja.
III faza – Projekat strategije sastoji se od niza ciljeva koji se realno mogu ostvariti kao I puteva I
instrumenata koji vode ka optimalnom ostvarenju cilja.
IV faza – Strategija je uvek orijentisana na promenu.
Kod planiranja razvoja turizma veliki značaj ima uvažavanje zahteva vezanih za samo okruženje. Zato
se koriste mnogobrojne prostorne strategije kao što su:
1. Strategija disperzija turističkih aktivnosti koja podstiče njihovo širenje kako bi se izbegli
pritisci na samo jednu tačku. Primer za ovo su seoska područja.
2. Strategija koncetracije turističkih aktivnosti koja favorizuje smeštaj svih aktivnosti na tačno
odreĎene lokalitete I to u okruženju koje ima visok prag izdržljivosti.
3. Strategija rasterećenja turističkih aktivnosti gde se tezi smanjenju pritiska na osetljiva
područja,podsticanjem razvoja u delovima regije ili preusmeravanjem turističkih tokova.

1
Dulčić,A.,(2001) Upravljanje razvojem turizma, Mate, Zagreb, str.238.
2
Mill, R.C., Morrison, A.,(1992) The Tourism System, sec.ed. Prentice Hall International, New Yersey, str.314-316.
5
3.2.Koncept razvoja turizma Srbije
Koncept razvoja turizma u Srbiji determinisan je nacionalnim ciljevima I uslovima, meĎunarodnim
okruženjem I osnovnim zakonitostima razvoja turizma.
Karakteristike koncepta razvoja turizma u Srbiji se mogu predstaviti na sledeći način:
 Na strani tražnje – niska kupovna moć,masovnost tražnje I sl.
 Na strani ponude – dominantna državno-vlasnička struktura u hotelskom sektoru,nefleksibilnost
preduzeća u turizmu itd.
Kvalitet turističke ponude u Srbiji je nezadovoljavajući zbog asortimana turističke ponude koji ne
odgovara tražnji I neusklaĎenog odnosa cena I vrednosti turističkih proizvoda I usluga.
U izradi strategije razvoja turizma Srbije naglašena su sledeća polazista:

 Srbija je na istorijskoj prekretnici , jer prolazi završne tranzicione reforme. DogaĎaju se

fundamentalne promene u turizmu u kojem Srbija želi da uzme svoj deo.
 Srbija danas ima samo komparativne prednosti, a ne i konkurentske prednosti u turizmu, a nije
ni strateški pozicionirana na svetskom turističkom tržištu.
 Srbija mora bitno podići atraktivnost svojih turističkih proizvoda.

4.Savremene tendencije u razvoju meĎunarodnog turizma

Turizam i hotelijerstvo su najveće i najbrže delatnosti u svetu. Značajan rast meĎunarodnog turizma
može biti objašnjen na više načina i u ovom delu naglasak će biti stavljen na sledeće faktore i procese
koji za početak ilustruju razloge značajne uloge turizma, kako na nacionalnom tako i na globalnom
planu:
 Turizam je slobodna aktivnost
 Turizam beleži značajan ekonomski rast na globalnom planu sa visokom stopom rasta u
mnogim zemljama
 Mnoge države vide u turizmu mogućnost za rast zaposlenosti, koja može uticati na razvoj i
modernizaciju ekonomije, sa fokusom na oblasti usluga
 Turizam sve više postaje sastavni deo kvaliteta života, jer nudi mogućnosti za odvajanje ljudi
od kompleksnog i stresnog svakodnevnog života i rada
 Turizam je postao osnovna rasta razvijenih zapadnih zemalja
 MeĎunarodna putovanja u razvijenim zemljama su postala dostupnija svim slojevima ljudi
 Turizam i putovanja počinju da se shvataju kao manji rashod u budžetu domaćinstva sa
rapidnim rastom kreditne potrošnje u razvijenim zemljama
 Tehnologija kao što je Internet pruža mogućnost elektronske rezervacije putovanja
Navedeni razlozi govore o tome zašto turizam ima značajnu ulogu u životima ljudi, ali on takoĎe
postaje i moćan proces koji utiče na sve globalne tokove. MeĎunarodna i domaća putovanja
predstavljaju karakteristiku budućeg modernog životnog stila koji karakteriše potrošačko društvo. Na
povećanje broja meĎunarodnih putovanja posebno utiču sledeći faktori:
 Otvaranje granica;
 Povećanje raspoloživog dohotka i prihoda;
 Jeftiniji i ekskluzivniji letovi;
 Povećanje broja ljudi koji imaju više slobodnog vremena i novca;
 Povećanje broja ljudi koji žele da putuju.

6
4.1.Obim I dinamika meĎunarodnog turizma
MeĎunarodni turizam predstavlja značajno područje ukupnog privrednog razvoja I bitan faktor u
svetskoj ekonomskoj razmeri. Dinamika razvoja meĎunarodnog turizma u svetu bila je povoljna još od
1950.godine kada su meĎunarodna putovanja postal pristupačna širim masama ljudi.
Svetska turistička organizacija(WTO) definisala je 8 ključnih faktora koji treba da se ispune za ulazak
nove destinacije na svetsko turističko tržište, a to su:
1. Politička želja I podrška razvoju turizma;
2. Institucionalni I pravni okvir;
3. Investicije;
4. Razvoj svih vrsta transporta;
5. Integracije;
6. Promocija I komercijalizacija;
7. Kvalitet;
8. Javno I privatno partnerstvo.

Broj meĎunarodnih turista pokazuje rast sa 25,3 miliona 1950.godine na 1.035 miliona 2012.godine.
Slika broj 1 –Broj međunarodnih turista od 1995.do 2012.godine

Izvor: John Kester.pdf

Destinacije koje su najviše posećene i destinacije sa najvećim prihodom od turizma su:

Slika broj 2-Najveća posećenost I najveći prihod od turizma

Izvor: www.unwto.org

7
Zemlje koje najviše troše na turistička putovanja su:
Slika broj 3-Najveći potrošači 2012.godine

Izvor: www.unwto.org

4.2.Uticaj krize na turističku industriju

Turizam je u svojoj prošlosti pokazao da najbrže izlazi iz krize, tj.najbrže se oporavlja od krize od svih
ostalih privrednih grana.
Slika broj 4-Uticaj kriza na turizam

Izvor: www.unwto.org

Iako je turizam tokom svetske ekonomske krize delio sudbinu ostalih privrednih delatnosti, uticaj krize
na turizam ipak je bio vrlo kratak. MeĎunarodni turizam se značajno oporavio od svetske ekonomske
krize već 2010. kada je broj turista povećan za 6,5% u odnosu na 2009.godinu.
4.3.Očekivani trendovi u razvoju turizma
Značajno je istaći da je intezitet rasta meĎunarodnog turizma bio brži kako od ukupnog razvoja svetske
privrede, tako i od ukupnog obima razmene roba i usluga sa inostranstvom. Brojni su pozitivni efekti
razvoja turizma na privrednom, političkom i ukupnom društvenom planu. Kroz izvoz na osnovu
turizma realizuju se finalni proizvodi i usluge brojnih delatnosti i ostvaruje pozitivan uticaj na platni
bilans svake zemlje. Prodaja roba i usluga stranim turistima u jednoj zemlji je prilika za sve one
privredne i neprivredne delatnosti koje obezbeĎuju asortiman turističke ponude u konkretnoj
destinaciji.
Osnovne karakteristike razvoja turizma su:
porast broja turista, porast broja internacionalnih letova, porast turističke potrošnje, povećanje obima
investicionih ulaganja, povećanje broja receptivnih zemalja, povećanje broja konkurenata, povećanje
zahteva potrošača, tržište upravljano tehnologijom i sl.

8
Očekivani trendovi u meĎunarodnom turizmu su sledeći:
1. Do 2020.godine nastavak rasta meĎunarodnog turizma 3do 3,5% godišnje;
2. Smanjenje učešća Evrope i Amerike, kao tradicionalno najvažnijih turističkih regiona, a
očekuje se ekspanzija Istočne Azije i Pacifika;
3. Najrazvijenije zemlje sveta će i dalje najviše trošiti na putovanja;
4. Putovanja će biti sve brojnija ali kraća;
5. Najveće učešće u meĎunarodnom turizmu i dalje su turisti sa srednjim i relativno nižim
prihodima;
6. I turisti sa visokim prihodima će imati značajnu ulogu-individualna putovanja, udaljene
destinacije, nautika, krstarenja kao i kvalitetni paket aranžmani;
7. Važna uloga: učesnici političkih, naučnih, kulturnih i drugih skupova;
8. Povećava se učešće mladih i relativno starijih osoba;
9. Sve je veća sofisticiranost tražnje-veća orjentacija na kulturne sadržaje i vrednosti(turizam
posebnih interesovanja)
Slika broj 5-Razvoj regiona I prognoza do 2020.godine
Turista budućnosti:
 Poslovni turista- poslovni
putnik je zahtevan, iskusan i vremenski
osetljiv, želi izuzetnu uslugu, ali je i
voljan da plati vrhunsku cenu za
dodatu vrednost.
 Autentučni turista-želi „živeti
lokalno“, neupadljiv je i u društvu vrlo
etnički orijentisan(sigurnije se oseća u
„prošlosti“ nego u veštačkom svetu
Diznilenda).
 Kulturni turista-ima široke
Izvor: www.unwto.org poglede na svet i putuje svetom da
upozna različite kulture, odnosno da
pojača svoj liberalni stav prema životu.
 Doživljajni turista-njegova želja za samoaktuelizacijom postaje traganje za širim značenjem i
osećajem vrednosti, usled čega želi da upražnjava svoj hobi ili profesionalnu aktivnost na
odmoru.
4.4.Šanse Republike Srbije u odnosu na svetska kretanja
Kao potencijalno nova turistička zemlja koja tek traži svoje mesto na turističkom tržištu, a uvažavajući,
pri tome, globalne trendove i procese na tržištu, Srbija ima dobre mogućnosti da iskoristi svoju
sadašnju "low profile" poziciju i to iz nekoliko razloga:
Srbija može da se uči iz dobrih i loših iskustava drugih, Srbija može da kreira turističke proizvode
isvoju poziciju na tržištu u skladu s savremenim trendovima. S obzirom na nasleđenu infrastrukturu I
organizaciju u turizmu, Srbija može da dejstvuje brzo. Srbija ima kritičnu masu znanja i internog
kapaciteta za brzi ulazak u međunarodnu turističku utakmicu.

9
ZAKLJUČAK
Turizam kao globalni fenomen je obimna I složena tema I zato je treba posebno I pažljivo izučavati.
Činjenica je da turizam ide uzlaznom putanjom I da predstavlja izvanrednu, ogromnu mogućnost I
izazov. Turizam I njegov napredak predstavlja veliki uspeh našeg doba, moćna privredna grana, a
negde I osnovna. Naša zemlja je daleko od te, osnovne potrebe, jer iako je bogata prirodnim, kulturnim
I društvenim aktivnostima, nedovoljno je iskorišćena.
MeĎutim, u svetu je drugačija situacija, svaka 11 osoba je direktno ili indirektno zaposlena u turizmu, I
na taj način predstavlja nevidljivi priliv novca I razvoja svoje zemlje. Turizam je kulturna I socijalna
misija I vrlo bitan faktor u nacionalnoj privredi. Razvojem turizma, razvijaju se I druge delatnosti
poput saobraćaja, nekretnina I sl.
Povećanje životnog standarda, slobodnog vremena I želja za putovanjem, omogućava nam da putujemo
I upoznajemo se sa drugim narodima. Uživanje u upoznavanju drugih ljudi, kultura I tradicija, nekada
je, kao što smo videli u radu, bila privilegija samo malog broja ljudi, dok je danas realnost mnogih
ljudi.
Turizam je vrlo značajna industrija u privredi I kao takva direktno ili indirektno utiče na razvoj
odreĎene zemlje. Upravo zbog toga je važno izučavati turizam, pratiti njegove promene, oblike I
faktore koji ga čine. Iako je vrlo opširna tema, u ovom radu je dat kratak osvrt na turizam kao globalni
fenomen I sve aktivnosti I akcije koje ga čine globalnim fenomenom.

10
LITERATURA
1. Radosavljević, G., (2009), Menadžment u turizmu, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu
2. Unkovic, S., (2005) Ekonomika turizma, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
3. Ministarstvo trgovine, turizma I usluga(2005) Strategija turizma Republike Srbije, Prvi
fazni izveštaj, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
4. http://www.unwto.org/en/publications/unwto-tourism-highlights-2013-edition preuzeto
27.11.2013.
5. http://www.untwo.org/annual_report_2012 preuzeto 27.11.2013.
6. John.Kester.pdf

11
POPIS SLIKA I GRAFIKONA
 Grafikon broj 1. Učešće regiona u svetskom turizmu 2012., strana broj 2. Izvor:
www.unwto.org
 Slika broj 1. Broj meĎunarodnih turista od 1995.do 2012.godine, strana broj 7. Izvor: John
Kester.pdf
 Slika broj 2. Destinacije koje su najposećenije I sa najvećim prihodom od turizma, strana broj 7.
Izvor: www.unwto.org
 Slika broj 3. Destinacija sa najvećom potrošnjom, strana broj 8. Izvor: www.unwto.org
 Slika broj 4. Uticaj kriza na turizam, strana broj 8. Izvor: www.unwto.org
 Slika broj 5. Razvoj regiona I prognoza do 2020.godine, strana broj 9. Izvor: www.unwto.org

12
13