MR - Upotreba Plastike I Drugih Ambalažnih Materijala U Proizvodnji I U Komercijalne Svrhe

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
INENJERSKI MENADMENT
UPOTREBA PLASTIKE I DRUGIH AMBALANIH

MATERIJALA U PROIZVODNJI I U KOMERCIJALNE
SVRHE
-Master rad-
Mentor: Student:
Prof.dr Dragan Cvetkovi Ivana Zec
Br. indeksa:411046/2014
Beograd, 2016.
SADRAJ
1. UVOD................................................................................................................................. 4
2. POREKLO PLASTIKE ...................................................................................................... 4
3. POLIMERI I POLIMERIZACIJA ..................................................................................... 5
4. BIOPOLIMERI .................................................................................................................. 7
4.1. Mehanizmi razgradnje polimera .................................................................................. 8
4.2. Primena biorazgradive ambalae ................................................................................. 8
4.3. Zdravstvena ispravnost ................................................................................................ 9
5. PLASTINE MASE ........................................................................................................ 10
5.1. Karakteristike plastinih masa ................................................................................... 10
6. PODELA PLASTINIH MASA ..................................................................................... 12
6.1. Vrste i osobine termoreaktivnih plastinih masa ....................................................... 14
7. VRSTE PLASTINIH MASA......................................................................................... 15
7.1. Polimeri i njihova podela ........................................................................................... 15
7.2. Podela polimera prema poreklu ................................................................................. 16
7.3. Podela polimera prema hemijskom sastavu ............................................................... 16
7.4. Podela polimera prema ponaanju pri zagrevanju ..................................................... 17
7.5. Podela sintetikih polimera:....................................................................................... 21
8. TEHNOLOGIJA PRERADE PLASTINIH MASA ...................................................... 22
8.1. Prerada plastinih masa ............................................................................................. 22
8.2. Osnovne operacije prerade plastinih masa ............................................................... 28
9. ZAVARIVANJE PLASTINIH MASA.......................................................................... 29
10. SPAJANJE PLASTINIH MASA LEPLJENJEM........................................................ 29
11. OBRADA PLASTINIH MASA REZANJEM ............................................................ 29
12. PLASTINI MATERIJALI I PAKOVANJE NAMIRNICA ........................................ 30
12.1 Metal ......................................................................................................................... 31
12.2 Aluminijum ............................................................................................................... 31
12.3 Aluminijumska folija ................................................................................................ 32
12.4 Laminati .................................................................................................................... 32
12.5 Kalajni beli lim ......................................................................................................... 32
12.6 Beskalajni elik ......................................................................................................... 33
12.7 Papir i karton ............................................................................................................. 33
12.8 Staklo ........................................................................................................................ 35
12.9 Nain numerisanja, skraenice i simboli oznaavanja ambalanih materijala ......... 37
13.KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE TA MOE BITI AMBALAA ........................ 39
14.OSNOVNE FUNKCIJE AMBALAE ........................................................................... 40
15.KAKO NAPRAVITI DOBRU AMBALAU? ............................................................... 42
15.1 Uticaj boja i oblika .................................................................................................... 43
16.SAVREMENO PAKOVANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA ............................... 44
16.1 MAP pakovanje i tipovi maina................................................................................ 46
16.2 Vakumsko pakovanje ................................................................................................ 49
16.3 Aseptino pakovanje ................................................................................................. 50
16.4 Naini aseptinog pakovanja .................................................................................... 51
17.STERILIZACIJA AMBALAE ..................................................................................... 55
17.1 Sterilizacija ambalae zraenjem .............................................................................. 55
17.2 Sterilizacija ambalae hemijskim postupcima .......................................................... 55
17.3 Sterilizacija ambalae toplotom ................................................................................ 56
18.PAMETNA ILI INTELIGENTNA AMBALAA .......................................................... 57
19. ZAKLJUAK................................................................................................................. 58
20. LITERATURA ............................................................................................................... 59
1. UVOD
Pojam plastike se prvi put upotrebio poetkom XIX veka, a izmislio ju je Aleksandar Parks
1860. godine. Plastika je postala popularna tek u poslednjih nekoliko decenija i danas se
koristi kao jedan od najeih materijala u osnovi industrijskog i komercijalnog ivota.
U prolosti se uglavnom koristila zato to je bila jeftina, ali danas nije tako i njena
proizvodnja je u velikom porastu. Plastika je iroko rasprostranjena i daje veliki doprinos
dananjem nainu ivota. Koristi se u skoro svim oblastima proizvodnje.
Plastika se odlikuje svojom vrstoom, fleksibilnou, lakoom i otporna je na koroziju.
Zahvaljuji ovim osobinama plastika je otporna i dugotrajna pod razliitim uslovima,
takoe je biorazgradiva, pod uticajem suneve svetlosti i vode se ne raspada lako.
Plastika je naziv za niz sintetikih i polusintetikih proizvoda polimerizacije. Ti proizvodi u
laka i providna jedinjenja koja teko provode struju. Plastika se danas koristi najvie u auto
industriji, u proizvodnji nametaja, igraki, proteza, cevi, boja, tekstila i diskova
(CD,DVD).
Pored plastike, u proizvodnji koriste se i drugi materijali: metal, papir, karton i staklo. Ovi
materijali najee se koriste u proizodnji ambalae. Amabalaa slui kao zatita proizvoda
od spoljanjih uticaja, kao i hemijskih, mikrobiolokih i klimatolokih. Zatita koju
ambalaa prua je veoma vana za proizvode prehrambene industrije. Znaaj ambalae u
prodaji proizvoda je veliki kao i dizajn same ambalae koji predstavlja jedan od njenih
najvanijih svojstava.
Ambalaa se moe podeliti na osnovu dva kriterijuma:
1. Podela ambalae prema osnovnim funkcijama:
Tranportna ambalaa slui kao zatita proizvoda u transportu i skladitenju od oteenja.
Postoje dve vrste transportne ambalae: spoljanja i unutranja.
Spoljanja ambalaa slui kao zatita od oteenja, kraa i eventualnog gubitka. U tu grupu
se ubrajaju: sanduci, kontejneri, kutije od kartona i dr.
Unutranja ambalaa slui kao zatita od korozije i vlage, kao i drugih uticaja iz
spoljanjosti. Pored transportne ambalae postoji i komercijalna ambalaa, koja se pakuje i
prodaje direktno potroau. Pakovanje obavlja proizvoa ili trgovina. Komercijalna
ambalaa svojim dizajnom plasira proizvod.
2. Podela ambalae prema duini i nainu upotrebe se deli na povratnu i nepovratnu

ambalau.
Ivana Zec Upotreba plastike i drugih ambalanih materijala
u proizvodnji i u komercijalne svrhe
3.Podela ambalae prema materijalu: papirna, kartonska, plastina, metalna, staklena,
drvena, tekstilna i kombinovana od nekoliko matrijala.
4. Podela ambalae prema obliku: kutije, tube, kese, vree, listovi, sudovi, burad, folije i sl.
2
Predmet istraivanja
Predmet istraivanja ovog rada su platine mase, njihova podela i karakteristike, plastini
materijali, pakovanje namirnica, tehnologija prerade plastinih i drugih ambalanih
matrijala.
Cilj istraivanja
Cilj istraivanja ovog rada je upoznavanje sa plastikom kao materijalom koji se koristi u
proizvodnji, kao i u komercijalne svrhe. Detaljno je prikazana podela polimera prema
poreklu, hemijskom sastavu, prema ponaanju pri zagrevanju, kao i prema vrsti. Podela,
opis i osnovne operacije plastinih masa navedene su u ovom radu radi lakeg razumevanja
korienja plastike u proizvodnji. Takoe, opisani su ambalani materijali, vrste i podvraste
materijala, kriterijumi za odreivanje ta moe biti ambalaa, osnovne funkcije ambalae i
tipovi maina za pakovanje hrane.
Hipoteze istraivanja
Razvoj plastinih masa i i njihova upotreba u proizvodnji i u komercijalne svrhe je sve

vea. Danas, plastika slui kao zamena mnogim materijalima i to je jedan od razloga njene
masovne proizvodnje. Nain proizvodnje plastike je takoe vaan, kako bi se zatitila
ivotna sredina i zdravlje ljudi. Proizvodnja ambalae i ambalanih materijala je sve vea i
samim tim zahteva da bude raznovrsna, povoljna i korisna. Ambalani materijali imaju
veliku ulogu u ouvanju i zatiti namirnica od uticaja spoljanjih i drugih faktora.
Struktura rada
Ovaj rad se sastoji iz nekoliko poglavlja u kojima je opisan nastanak plastike, njen
napredak u proizvodnji i sve vea upotreba u svakodnevnom ivotu. Takoe, opisan je i
sam nastanak plastike, njeno poreklo, podela i osnovne osobine, kao i ambalani materijali i
njihov nain korienja. Slikama su prikazani ambalani proizvodi, posude za uvanje i
odlaganje hrane, tipovi maina za pakovanje, a u tabelama, simboli i skraenice koje se
koriste za ambalau.
3
2. POREKLO PLASTIKE
Aleksandar Parks je na jednoj Londonskoj izlobi predstavio svoj pronalazak Parkesin,
koji predstavlja nastanak prve plastike.
Parkesin1 je sainjen od celuloze pod uticajem azotne kiseline

sa malo rastvaraa. Parkesin je mogao biti obojen bilo kojom
bojom i oblikovan na bilo koji nain, za razliku od gume.
Parksova elja je bila da plasira na tritu svoj proizvod, ali mu
to nije polo za rukom zbog velikih trokova i kvaliteta loijeg
od planiranog. Parks je zapamen kao pronalaza plastike.
Alexander Parkes (1813-1890)
Celuloid
John Wesley Hyatt radio je istraivao celulozu. Traeu novi

materijal, koji bi zamenio slonovau, Hyatt je eksperimetisao sa
sastojcima Parkesina i uspeo je da dobije eljeni materijal kada
je na celulozni materijal delovao sa kamforom, pod umerenim
pritiskom i temperaturom. Hyatt je uspeo da naprvi maine za
proizvodnnju novog materijala.
Celuloid je postalo novo ime za plastiku i poeo je da se koristi u

proizvodnji draka za noeve, igraaka i lopticama za stoni tenis.
Obzirom na to da je celuloid izuzetno zapaljiv, danas se on koristi
samo za proizvodnju loptica za stoni tenis.
John Wesley Hyatt (1837-1920)
1
http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike
4
3. POLIMERI I POLIMERIZACIJA
Polimerizacija je hemijska reakcija usled koje hemijska jedinjenja monomeri (hemijska

jedninjenja male molekulske mase) reaguju meusobno. Ovom reakcijom nastaju molekuli
sa mnogo veom molekulskom masom i na taj nain se stvara polimer.
Razlikujemo nekoliko tipova polimera:
Linearni ili lanaani

Razgranati polimeri
Mreasti polimeri
Stereopolimeri
Postoje dve podele reakcija polimerizacije:
1. Postepena polimerizacija ili korak po korak. Meusobnom reakcijom dva monomera

gradi se dimer, koji se sastoji od dva ili vie monomera, koji su vezani jakim ili slabim
vezama. Nakon toga, dimeri reaguju gradei tetramere.
2. Lanana polimerizacija podrazumeva povezivanje momomera jednog za drugim.

Povezivanje se odvija brzo i na taj nain nastaju polimeri velikih moleklskih masa.
Na osnovu tehnikog naina sprovoenja podela polimerizacije se deli na:
Polimerizacija u rastvoru u kojoj je sredina kod koje se odvija polimerizacija

odgovarajui rastvara i u kom se monomeri rastvaraju kao i sami inicijatori.
Emulzijna polimerizacija u kojoj monomeri izgrauju emulzijne molekule i kod
koje se inicijator nalazi u vlastitom rastvoru.
Polimerizacija u bloku proces kod kojeg se tenom monomeru direktnim putem
dodaje inicijator.
Polimerizacija u gasnoj fazi faza u kojoj monomeri predstavljaju gasove nisko
kritine temperature.
Polimerizacija na granici faza - predstavlja fazu u kojoj je monomer u jednoj tenoj
fazi, dok je inicijator u drugoj.
5
Polimerima23 predstavljaju prirodne, vetake i sintetike proizvode, sastavljene iz
jedinjenja izrazito velike molekulske mase. S toga se ovi molekuli nazivaju makromolekuli.
Prirodnim polimerima pripadaju: skrob, celuloza, prirodni kauuk, belanevine, biljne

gume. U vetake polimere spadaju svi materijali koji se dobijaju deliminim hemijskim
modifikacijama prirodnih polimera. Najvaniji industrijski proizvodi su vlakna i plastine
materije zasnovane na celulozi.
Sintetiki polimeri dobijaju se sintezom prostih jedinjenja i to najee iz nezasienih

ugljovodonika.
Svaki polimer odlikovan je malom gustinom i relativno dobrom mehanikom osobinom i

hemijskom otpornou, dobrom izolacionom osobinom, kao i velikom elastinou.
Izuzetno vana osobina svakog polimera je plastinost. Meutim, nedostatak kod svakog
polimera je nedovoljna ili sasvim slaba termika otpornost.
Karakteristika razvoja industrije u svetu jeste brzi razvoj prilikom proizvodnje sintetikih
polimera i njihovo neprestano irenje upotrebe u najrazliitijim podrujima. Obzirom da brz
rast potrebe za proizvodnjom prirodnih materijala, iz dana u dan raste sve vie razlog je
naglog irenja plastinih masa i namee se kao nuan i neophodan, shodno poveanoj
potrebi proizvodnje. Prednosti proizvoda od polimernih materijala ili uz veliko udeo istih,
jeftiniji je i poseduje bolje eksplatacione osobine nego kada prirodni materijal ini sirovinu
u proizvodnji. Teko bi bilo zamisliti mnoge oblasti izostankom proizvoda od polimernih
materijala poput: industrije nametaja, vojne industrije, elektronike, ambalae, transportnih
sredstava iroke potronje itd.
2
http://sr.wikipedia.org/sr
3
http://www.academia.edu
6
4. BIOPOLIMERI
Obimna upotreba plastinih materijala uslovila je razvoj istih, to je usledilo proizvodnjom

plastinih materijala koji su biorazgradivi. Kod proizvoda od plastine ambalae odlike su:
jeftina, dugotrajna i odlina zatita. Meutim, sama izdrljivost i trajanje plastike pokazalo
se kao problem za ekoloku sredinu. Takoe, alarmantan problem zastupljenosti
konvencionalne plastike jeste to to se proizvodnja vri od strane neobnovljivih sirovina
uglja, prorodnog gasa i nafte.
Da bi se prevazili svi ovi problemi vri se alternativna potraga za konvencionalnim

polimerima, tanije plastikom. Potraga se usmerava ka proizvodnji od biorazgradivih
polimera koji se prave iz obnovljivih izvora poput bilja.
Izrazom biorazgradivi oznaava se odreena supstanca koja moe razloiti na vie

jednostavnijih delova pod uticajem mikroorganizama prilikom ega ne ostaje viak otpada,
koji moe loe uticati na okolinu.
Svaka drava ima standarde koje koristi za merenje biorazgradivosti supstance. Sami
zahtevi tih standarda se menjaju razgradnjom supstance (90-60%) u vremenskom intervalu
od 60 do 180 dana od momenta dodira supstance sa okruenjem moguim za
kompostiranje.
Polimeri koji su konvencionalni se ne mogu razgraditi u prirodi i u tome lei razlog

njihovih dugih nizova molekula, koji su peveliki i izuzetno dobro meusobno vezani i ne
mogu biti na bilo koji nain uniteni od strane mikroorganizama. Polimeri napravljeni od
prirodnih biljnih supstanci poput itnog ili kukuruznog skroba, za razliku od
konvencionalnih sadre molekule koji se lako razgrauju zahvaljujui mikroorganizmima.
Proizvodnjom iz obnovljivih izvora postie se manje troenje energije i proizvodnje, ireg

spektra samog naina odlaganja otpada, uz neznatan uticaj na okolinu.
Biorazgradivost i funkcionalnost proizvoda ine glavne ocene kvaliteta proizvoda od

bioplastike. U koliko biorazgradiv proizvod ne ispunjava uslove koji se zahtevaju od njega,
kao to su mehanika i hemijska otpornost, trajnost i dr, on se moe smatrati beskorisnim.
Usled toga, vrlo je vano da se svi proizvoai bioplastike ne fokusiraju samo na to da li je
materijal biorazgradiv ili ne, ve bi trebalo obratiti panju na druge osobine polimera, kako
bi jedni drugima bili konkurentni.45
4
McCarthy, S. P., Biodegradable Polymers for Packaging, in Biotechnological
Polymers, C. G. Gebelein, ed., Technomic Publishing Co., Lancaster, Pa., 1993, p.
7
4.1. Mehanizmi razgradnje polimera
Biorazgradivi polimeri su uglavnom proizvedeni od prirodnih sintetikih smola i samim tim
na biorazgradivost plastike utie sam sastav proizvoda, kao i hemijski sadraj materijala.
Svi polimeri koji se razlau prirodnim putemveinom su napravljeni iz obnovljivih izvora

poput penice, kukuruza i skroba od krompira i mogu biti spoojeni od proizvoda koji se
obnavljaju ili mogu nastati prirodnim putem.
Biorazgradivi polimeri se mogu podelitti u dve grupe:
1. Polimeri koji su proizvedeni na prirodan nain, nepromenjeni i i oni koji se razgrauju

pod uticajem mikroorganizama-polihidroksialkanoati (PHA)
2. Polimeri koji su nastali sintetikim putem, poliestri koji su biorazgradivi polimeri na

bazi polimlene kiseline - PLA
Iz obnovljivih prirodnih resursa nastali su prirodno proizvedeni polimeri. Polimeri dobijeni

sintetikim putem su uglavnom biorazgradivi i nastaju od obnovljivih resursa kao to je
polimlena kiselina (PLA) koje nastaje iz poljoprivrednih proizvoda. I jedna i druga vrsta
polimera se mogu na neki nain izmeniti tj. modifikovati dodavanjem punioca i
plastifikatora kako bi im se unapredila funkcija i kako bi se snizili proizvodni trokovi.
4.2. Primena biorazgradive ambalae

Bioplastike pokrivaju mnogo raznovrsnih materijala, koji imaju razliite osobine i mogu se
koristiti u mnogim poljima industrije. Biorazgradivi polimeri su otporni na vodenu paru,
mnogo vie nego neki konvencionalni polimeri.
Kao zatita za voe i povre koristi se film sainjen od skroba koji odrava vlagu potrebnu
za svee namirnice. Biorazgradiva ambalaa se esto koristi za pakovanje brze hrane, kao i
aa za jednokratnu upotrebu.
Bioplastike su pogodne za tampanje. Pre tampe nije potrebna nikakva posebna priprema
da bi se ona izvrila.
Biopolimeri uglavnom imaju visoku providnost, sjaj i veliku otpornost na mirise, lep oseaj
na dodir i antistatike osobine. Takoe, biopolimeri imaju odlinu sposobnost zatite od
kiseonika. Zatita od bilo kakvog uticaja se kod biopolimera poboljava metaliziranjem ili
formiranjem vie slojeva zatite.
215.
5
http://sr.wikipedia.org/sr
8
Tei se ka tome da biorazgradivi polimeri postanu glavni materijal za izradu ambalae.
Obzirom na to da su mnoge vlade Evrope donele zakon o biorazgradivoj ambalai i
materijalima koji su biorazgradivi, svest kupaca postaje vea.67
4.3. Zdravstvena ispravnost
Opasne suprstance i materijali koji mogu tetiti ljudima i njihovoj okolini trebali bi da budu
svedeni na minimum. tetne supstance, ak i posle unitavanja ambalanog materijala,
mogu se nalaiti i u pepelu. Zato ih je potrebno zatrpati pod zemlju.
Pie i hrana se moraju uvati u zdravstveno ispitanoj i bezbednoj ambalai. Svaka ambalaa
mora imati rok trajanja, koji titi ambalau i ni na koji drugi nain ne utie na nju.
6
Hernandez, R.H. (1996) Plastics in Packaging, Chapter 8 in Handbook of Plastics, Elastomers, and
Composites, 3rd edn, New York, McGraw-Hill.
7
McCarthy, S. P., Biodegradable Polymers for Packaging, in Biotechnological
215.
9
5. PLASTINE MASE
Plastine mase8 su proizvodi hemijske industrije, koji sve vie daju obeleje vremenu u
kome ivimo. Za manje od jednog veka, nauka je stvorila mnogo novih materijala od kojih
ovek pravi predmete kojima se slui. Ovakav razvoj proizvodnje i potronje plastinih
masa prouzrokovan je kako razvitkom tehnologije njihove proizvodnje i prerade, tako i
pronalaenjem novih, sa aspekta ekonomskog gledita, povoljnih sirovinskih izvora.
Plastine mase nale su takvu primenu da je ve sada teko zamisliti ivot bez njih, jer se
upotrebljavaju skoro u svemu to je vezano za ovekov ivot. Iako ne mogu da zamene sve
materijale, znaaj plastinih masa u ovekovom ivotu svakim danom je sve vei. Zbog
toga imaju sve veu vrednost, tako da stepenom njihove proizvodnje poinje da se meri
stepen ivotnog standarda u jednoj zemlji.
5.1. Karakteristike plastinih masa9
Plastine mase su materijali koji sadre polimerno jedinjenje kao glavni element. U
odreenim uslovima proizvodnje plastini materijali se mogu oblikovati pod uticajem
pritiska i toplote, da bi pri hlaenju zadrali eljeni oblik.
Neke od osobina plastinih materijala mogu biti visoka vrednost koeficijenta linearnog
irenja, oko 5 do 10 puta vea nego kod ostalih materijala i niska toplotna provodljivost. Na
skoro sve plastine mase ne moe uticati para, voda, so i kiselina, kao ni rastvarai. Veliki
nedostatak plastike je starenje, koje se odvija vrlo sporo usled uticaja svetlosti, kiseonika,
toplote i dr.
U najveem broju sluajeva plastine mase se sastoje iz polimera (sintetikih smola),

punila, plastifikatora, boja, a u nekim sluajevima u sastav ulaze maziva, stabilizatori,
ovrivai i katalizatori.
Plastifikatori su materije u kojima se polimeri rastvaraju zbog ega dolazi do promene

njihovih mehanikih osobina (poveava se elastinost, ali se smanjuje tvrdoa).
Plastifikatori predstavljaju sloena organska jedinjenja, a po agregatnom stanju su uljaste
tenosti koje imaju visoke temperature kljuanja. Na normalnoj temperaturu plastinoj masi
je potrebno dodati plastifikatore kako bi mogla da obavlja fukciju plastine ambalae.
Plastifikatori se dodaju plastinim masama kako bi mogla da se olaka njihova prerada i
8
9
http://studenti.rs/kategorija/skripte/tehnologija-metalurgija
10
kako bi plastina masa prela u visokoplastino stanje. Odnos plastifikatora i plastinih
masa, polimera moe biti i 50:50%.
Stabilizatori predstavljaju supstance koje se plastinim masama dodaju kako bi se spreilo

njihovo starenje.
Punila su supstance koje se dodaju polimerima kako bi se poboljale njihove mehanike

osobine i smanjila cena kotanja. Prema hemijskom sastavu punila mogu biti organskog ili
neorganskog porekla. Neorganska punila smanjuju zapaljivost polimera i utiu na njegove
elektrine osobine. Organska punila deluju uglavnom kao ovrivai. Punila mogu biti
prakasta (drvo, kvarcno brano) i slojevita (hartija, metalna folija).
Boje se koriste kako bi se plastine mase obojile i dobile veu termiku i hemijsku
stabilnost. Boje mogu biti organskog ili neorganskog porekla, prema hemijskom sastavu.
Maziva se dodaju plastinim masama radi poboljanja plastifikacije i radi eliminisanja

pojave vezivanja plastine mase za alat.
Ovrivai deluju u smislu omoguavanja prelaska plastine mase u vrsto stanje, a ovaj
proces ovrivanja ubrzavaju katalizatori.
Katalizatori predstavljaju supstance kojima se smanjuje vremnski period ovrivanja

plastine mase. Za bojenje plastinih masa koriste se organske boje ili pigmenti. Ovi dodaci
boji sadrani su 3-5% u odnosu na masu polimera.
11
6. PODELA PLASTINIH MASA
U zavisnosti od ponaanja plastinih materijala za vreme zagrevanja razlikuju se:10
Termoplastini materijali (termoplasti)

Termoreaktivni materijali (duroplasti)
Termoplastini materijali pod dejstvom pritiska i temperature mogu neogranieno

menjati svoj oblik. Oni pri zagrevanju omekavaju i postaju plastini, a pri hladjenju se
vraaju u prvobitno stanje. Termoplasti se mogu podvrgavati viestepenom zagrevanju, ali
ne preko temperature rastvaranja i hlaenja bez znaajnih promena korisnih osobina. U
termoplastine materijale spadaju: polietileni, polivinili, polikarbonati, polistiroli,
polimetakrilati, polifluoretileni i plastine mase na bazi celuloze. Termoplastike
predstavljaju polimere koji se vraaju u prvobitno stanje pri zagrevanju na sobnoj
temperaturi. Oblikovanje termoplastika je lako i od njih se mogu napraviti zdele, boce i
plastini filmovi, tkoe su pogodni su za oblaganje hrane. Niska cena i funkcionalne
prednosti su omoguile upotrebu plastike u pakovanju namirnica.
Termostabilni materijali imaju ogranienu sposobnost menjanja oblika pod dejstvom

viih temperatura i pritiska. Ovi materijali kad se jednom zagreju do odreene temperature
prelaze u nerastvorljivo stanje. U ovu grupu spadaju: fenoplasti, aminoplasti, epoksidi,
alkidi, silikoni, nezasieni polistri i kazeinske plastmase. Zbog vrstine i izdrljivosti
najee se upotrebljavaju u automobilskoj industriji.
10
12
Najee koriene plastike za pakovanje namirnica prikazane su na sledeim slikama:
Slika 1. Poliolefin, primer pakovanja namirnica
Slika 2. Poliester, posude za odlaganje namirnica
13
Podela plastinih masa prema mehanikim osobinama:
Elastomeri
Plastomeri
Elastomeri imaju molekularnu strukturu i kao sintetiki materijali u upotrebi sa

duroplastima su puno mekaniji. Ovim nainom se postie odreena elastinost kod ovih
materijala, to omoguava da se nakon privremene deformacije mogu vratiti u prethodni
oblik. Po zavretku finalne obrade (nakon to ovrsnu) oblik se ne moe vie promeniti
(npr. automobilske gume).
U elastomere se ubrajaju proizvodi koji na temperaturama bliskim nuli mogu podlei

elastinom deformisanju i do 100%. Odlian primer za to je kauuk.
Plastomeri su sintetiki polimeri iji su molekuli dugi, linearni ili razgranati lanci.
Plastomeri podleu znatno manjem elastinom deformisanju. Osnovno svojstvo
plastometra je da zagrevanjem omekaju, a hlaenjem ovrsnu a da ne promene
svoja svojstva.
Mehanike osobine plastomera: istezanje, savijanje, otpornost na udare, tvrdoa.
Fizike osobine plastomera: gustina, gorivost, skupljanje, apsorpcija vode, mutnoa,

propusnost svetla.
Termike osobine plastomera: specifini toplotni kapacitet, toplotna provodnost,

temperaturna provodnost, temperaturna postojanost oblika.
Elektrine osobine plastomera: dielektrina vrstoa, dielektrina konstanta, faktor snage.
6.1. Vrste i osobine termoreaktivnih plastinih masa

Vrste termoreaktivnih plastinih masa:11
Fenoplasti
Poliestri
Silikoni
11
14
Fenoplasti su dobili ime po sirovini koja se koristi za njihovo dobijanje fenolu. Druga
sirovina koja se koristi za izradu fenoplasta je formaldehid. To je jedinjenje dobijeno iz
mravlje kiseline. Otporni su prema veini rastvaraa i slabijih kiselina. Nedostatak im je to
tamne pri duoj izloenosti sunevoj svetlosti, pa se zbog toga proizvode u tamnijim
bocama. Primenjuju se i u elektrotehnici.
Poliestri su tenosti koje se lako pigmentiraju i boje u eljene nijanse. Poliestarske smole
su proizvodi dejstava izmeu polivalentnih alkohola i polibaznih kiselina. Hemijski su
otporni, lako se prerauju, ovravaju na sobnoj temperaturi uz dodatak ubrzivaa,
zapaljivi su, ali uz dodatak hlora postaju nezapaljivi. Nedostatak im je to slabo provode
toplotu.
Silikoni su sintetike plastine mase sa osnovnim karakteristikama: stabilnost prema

toploti, otpornost prema oksidaciji i otpornost prema vodi. Osnovni proces dobijanja
silikona je dejstvo hlorida na silicijum. Dobri su izolatori elektrine energije i termiki su
providnici.
15
7. VRSTE PLASTINIH MASA
Re plastian znai pogodan za modelovanje i oblikovanje. Ova re govori o savitljivosti i

sposobnosti da se neprestano menja ili stalno oblikuje na odreeni nain bez lomljenja.
Istovremeno ova re ukazuje i na sposobnost zadravanja dobijenog oblika. Nesumnjivo je
da su prve plastine mase one koje su nastale u prirodi. Plastini materijali su velika i
raznovrsna grupa sintetikih polimera koji se raznim procesima obrade oblikuju u gotove
proizvode.
7.1. Polimeri i njihova podela
Sintezom jednostavnih jedinjenja monomera dobijaju se polimeri koji su sloene organske

supstance. Nain dobijanja ovih polimera je proces koji se naziva polimerizacija (vrsta
hemijske sinteze). Iz odgovarajuih monomera polimerizacijom nastaje reakcija polimera.
Polimeri spadaju u kategoriju visokomolekularnih jedinjenja. Molekuli polimera se sastoje
iz nekoliko stotina ili nekoliko hiljada atoma povezanih valentnim vezama. Molekuli sa
ovim brojem atoma spadaju u grupu velikih molekula koji se nazivaju makromolekuli.
Makromolekuli se uglavnom sastoje iz velikog broja strukturnih jedinica koje se viestruko
ponavljaju.
Polimerizacijom zasienih i nezasienih ugljovodonika dobijaju se polimeri (acetilen,

vinilhlorid, etilen, stirol, fenol i dr.). Polimeri u proizvodnji nastaju u obliku granula,
tenog i prakastog stanja. Odlikuje ih mala specifina masa, nepropustljivost vode, mala
vrstoa i tvrdoa i otpornost na razliite hemijske regrese, kao i ograniena otpornost na
poviene temperature, otpornost na mraz itd. Za dobijane hidro i termo izolacionih
materijala, lepila, stiropora, poliuretana, vezivnih sredstava, vatrostalnih lakova koriste se
plastine mase koje se dobijaju od polimera.
7.2. Podela polimera prema poreklu

Polimeri se prema poreklu dele na:12
Prirodne polimere
Vetake polimere
Sintetike polimere
12
16
Prirodni polimeri U prirodi ih nalazimo kao delove biljaka ili ivotinja: celuloza, skrob,
belanevine, kauuk, itd.
Vetaki polimeri Dobijaju se hemijskom preradom prirodnih polimera: guma je

proizvod vulkanizacije prirodnog kauuka.
Sintetiki polimeri Dobijaju se sintezom niskomolekulskih jedinjenja (monomera)
7.3. Podela polimera prema hemijskom sastavu

Prema hemijskom sastavu, polimeri se dele na:13
Organske (PE, PS, PVC, PLA i drugi)

Neorganske (silikonski polimeri, polifosfati, polisulfidi i drugi)
7.4. Podela polimera prema ponaanju pri zagrevanju

Podela polimera prema ponaanju pri zagrevanju:
Termoplastini polimeri
Termoaktivni polimeri
Termoplastini elastomeri
7.5. Podela sintetikih polimera:

Sintetiki polimeri se dele na:14
Polipropilen (PP)
Polietilen (PE)
Polivinil hlorid (PVC)
Polikarbonat (PC)
Polistiren
Polietilen tereftalat (PET)
Polipropilen (PP)
Polipropilen je po svojoj hemijskoj prirodi visokomolekularni, mleno beli, termoplastini

materijal bez mirisa, koji se moe obojiti u vie boja. Polipropilen ima malu gustinu,
13
14
17
izvanrednu hemijsku i termiku otpornost, ako i sposobnost da se lako termiki i mehaniki
obauje. Jedna od najvanijih osobina propilena je njegova postojanost pri visokim
temperaturama.
Vrlo je postojan prema vodi, neorganskim

hemikalijama, kao i prema kiselinama i
bazama.
Polipropilen je slian polietilenu, ali ima

viu temperaturu topljenja (170).
Primenjuje se u izradi vlakana, proizvodnji
folije, opreme za hemijsku industriju,
izolaciju kablova, proizvodnju cevi itd.
Slika 3.Polipropilen, epovi za boce
Polietilen (PE)
Polietilen je visoko molekularmi proizvod

koji se dobija polimerizacijom etilena pri
niskim i srednjim pritiscima. Po svojoj
strukturi je najjednostavniji polimer iz
grupe polietilena. On je providan, savitljiv
i na sobnoj temperaturi dovoljno mekan
materijal. Polietilen poseduje veoma dobru
hemijsku postojanost. Slika 4. Polietilen, cevi
Danas se polietilen proizodi uz pomo specijalnih metal-organskih katalizatora (jedinjenja

titana i aluminijuma). Polietilen se topi na 130 i ima veu vrstou od polietena
razgranate strukture.
Polietilen se koristi za izradu cevi za transport korozivnih tenosti i vode za navodnjavanje

poljoprivrednih kultura.
vi
Ima veliku primenu u domainstvu. Od polietena se prave folije od kojih se izrauje
ambalaa, boce deijih igraaka itd. Takoe slui kao izolator kablova u elektrotehnici, a od
njega se prave i polietenske folije koje tite povre od mraza.
18
Polivinil hlorid (PVC)
Polivinil hlorid15 se dobija postupkom polimerizacije vinil hlorid monomera. Ima visoku
ilavost, elastinost, otpornost na kidanje i habanje, a malu gustinu. Otporan je na
delovanje hemikalija, organskih i neorganskih kiselina, alkalija, i drugih. PVC je najvie
korieni plastini materijal.
Postoje tri vrste polivinil hlorida:
Tvrdi neplastini polivinil hlorid (PVC-U)

Meki polivinil hlorid (PVC-P)
Polikarbonat odlikuje se visokom postojanou oblika na povienoj temperaturi,
ima dobre termike i fizike osobine, to omoguuje njihovu primenu u elektronici.
Mehanike osobine su im sline metalima. Imaju jako dobru otpornost na klizanje i
visok pritisak.
Polimerizacijom monomera vinil hlorida dobija se polivinil hlorid (PVC). PVC je jedan od
najmanjih potroaa nafte u odnosu na ostale polimere jer se u njegovoj masi nalazi 57%
hlora. Na svetskom tritu PVC se nalazi na treem mestu u odnosu na ostale vrste plastike,
a njegova proizvodnja tei oko 35 miliona tona godinje.
PVC sadri dosta otrovnih hemikalija. U proizvodnji PVC-a nalaze se tri otrovne
hemikalije. Hlor se pretvara u etilen dihlorid, koji se pretvara u monomer vinil hlorid, iz
kojeg nastaje PVC. Etilen dihlorid i vinil hlorid su veoma tetni. U PVC proizvode se esto
dodaju otrovne materije kao to su ftalati, kadmijum i olovo. Veina ovih aditiva nije
hemijski vezana za plastiku i zato se moe preneti sa proizvoda na potroaa ili korisnika.
Valdo Semon je 1926. godine, kao

radnik u fabrici guma istraivao
vezivanje gume za metal i sasvim
sluajno otkrio metode
plastifikovanog polivinil hlorida
(PVC). Najee se koristi kao
izolator, u proizvodnji cevi,
znakova, spojeva cevi u kunim
instalacijama i kune elektronike.
Proizvodnjom PVC-a nastaje i
dioksin, kao i recikliranjem,
sagorevanjem u peima ili u
sluajno izazvanim poarima.
Dioksini su takoe prisutni i u
15 Slika 5. PVC cevi

19
okruenju lanca ishrane, a jedan od najveih problema u ivotnom ciklusu PVC-a je
stvaranje istog. Dioksin spada u grupu hemikalija koje se stvaraju nenamerno. Dioksini su
kancerogeni i dokazano je da izlaganjem ovim tetnim materijama dolazi do mnotva
zdravstvenih problema, a najvie su podloni reproduktivnom i imuno sistemu. Unoenje
ove materije u na organizam je vrlo opasno iz razloga to njihov nivo ne opada, ve je
uvek na granici dozvoljenog ili preko nje. Da bi se na organizam oistio od ove materije
potrebno je od 7 do 11 godina. PVC otpad je jako tetan po okolinu i zdravlje ljudi. Otpad
PVC-a se razgrauje i u zemljitu, stoga svi otrovni aditivi odlaze u podzemne vode.
Polikarbonat (PC)
Postupkom polimerizacije na bazi

natrijumove soli, bifenolnom
kiselinom i karbonil dihloridom dobija
se polikarbonat. On se koristi kao
zamena za staklo, umesto velikih boca
za vodu i manjih koje mogu biti
sterilisane. Polikarbonat je otporan na
toplotu, ist i trajan.
Slika6. Polikarbonat lexan ploe

Za ienje polikarbonata koriste se jaki deterdenti sainjeni od natrijum hipohlorida, ali
se zbog katalitikog delovanja na izdvajanje bifenola ne preporuuju, jer to moe biti
opasno po zdravlje.
Polistiren
Polimer stilena je polistiren koji je

ist, vrst i lako lomljiv materijal sa
niskom takom topljenja.
Ubrizgavanjem dolazi se do
oblikovanja razliitih tipova
proizvoda, takoe se moe
proizvodati penuanjem u elji da se
doe do neprozirnog, krutog i
laganog materijala sa vrstom
zatitom i dobrim termoizolacionim
svojstvima.
Zatitno pakovanje ukljuuje tipine
Slika7. Polistiren,ambalaa za pakovanje hrane 20

primene, kao na primer posude pribora za jelo, karton za jaja, oljice, poklopce, boce,
tanjire, posluavnike. Kada su u pitanju prehrambeni proizvodi, polistiren se ne koristi za
pakovanje i moe se reciklirati ili spaliti. Polistiren je namenjen za sve ostale vrste
pakovanja.
Moe se bojiti u razliite boje, otporan je na vodu, ali poinje da uti i postaje krut pod
uticajem ultraviolentnog zraenja, pa se ne preporuuje za upotrebu na otvorenom prostoru.
Na tritu postoje tri vrste polistirena:
Normalni polistiren
Modifikovan polistiren (otporan na udare)
Ekstandirajui polistiren
Polietilen tereftalat (PET)
Polietilen tereftalat PET
Reakcijom izmeu etilen glikola i

tereftalne kiseline dobija se polietilen
tereftalat. PET je otporan na uticaj
vlage i gasova (ugljen dioksid i
kiseonik), kao i na mineralna ulja,
toplotu, kiseline, rastvore, ali ne i na
baze. Kao ambalaa PET se koristi za
veinu prehrambenih proizvoda, a
najvie za mineralne vodi i druga pia.
Upotreba PET ambalae za gazirana
pia se stalno poveava.Osobine koje
poseduje su razlog njegove upotrebe,
a to su: providnost kao kod stakla,
sposobost zadravanja gaziranosti
pia, otpor na lomnjenje i mala teina.
Slika 8. PET boce za pakovanje tenih proizvoda
Od PET ambalae se najee prave tegle, boce i kace, posluavnici, vree i kese za slani
program. PET kao ambalaa postoji u dva razliita stanja, kao to su polukristalni i
transparentni (amforni) termoplastini materijal. Transparentni PET materijal je tvri od
polukristalnog koji ima odlinu rastegljivost i vrstinu.
21
8. TEHNOLOGIJA PRERADE PLASTINIH MASA
Plastike predstavljaju sintetike materijale koji su sainjeni od amforne makromolekularne

strukture i ine veliku grupu konstrukcionalnih materijala. Sirovine pomou kojih se
proizvodi plastika mogu biti organskog ili mineralnog porekla. U mineralne sirovine
spadaju: ugalj, zemni gas i nafta, od kojih se dalje izradjuju hemijska jedinjenja radi
prerade. Ova hemijska jedinjenja se iz razliitih procesa pretvaraju u tenosti, granule,
smole, tablete. Na finalnu proizvodnju poluproizvoda utii procesi promene oblika,
strukture i hemijskih veza koje ine osnuvu materije. Plastike mogi biti izraene u vidu
figura, listova i mogu imati odlinu elsatinost i fleksibilnost. Plastini materijali su
praktini, jeftini, hemijski rezistentni i lagani. Veina plastinih materijala ima sposobnost
termozavarivanja, lake tampe i samim tim se mogu nai u proizvodnim procesima gde je
pakovanje ve nastalo, napunjeno i zatvorenno na proizvodnoj liniji. Plastini materijali su
zastupljeni u svim granama industrije. Jedna od pogodnosti kod plastinih materijala je
mogunost da se isti recikliraju i na taj nain se ponovo koriste. Najvea mana plastinih
materijala je to su osetljivi na svetlost, paru i gasove.
8.1. Prerada plastinih masa

Postupci kojima se od polimera dobijaju gotovi proizvodi ili polufabrikati spadaju u
preradu plastinih masa.
Postupci prerade polimera su:16
Prerada bez upotrebe pritiska (premazivanje, uronjavanje, livenje)

Prerada uz odvoenje i dovoenje toplote i upotrebu pritiska (livenje pod pritiskom,
presovanje, savijanje, utiskivanje, duboko izvlaenje, ekstruzija)
8.2. Osnovne operacije prerade plastinih masa
Prerada plastinih masa sastoji se iz nekoliko operacija:17
Kalandrovanje
Presovanje
Ekstrudiranje
16
17
22
Duvanje
Natapanje
Termoformiranje
Kalandrovanje se moe poistovetiti sa valjanjem metala. Najee se koristi za proizvodnju

tankih folija. Debljina folija se smanjuje ponavljanjem proputanja fabrikanata kroz
zagrejane valjke. Kalandrovanje se izvodi pomou maine koja se naziva kalander. Granule
dovedene u zagrejani rezervoar postaju uplastiene i tako dospevaju u prostor izmeu
obrtnih valjaka, iji razmak odreuje debljinu folije. Dodatno zateue naprezanje pri
namotavanju poboljava mehanike osobine folije. Za slepljivanje jo nedovoljno ohlaenih
folija koristi se pomoni valjak.
Postoje tri vrste kalandera za preradu vetakih materijala:
Kalanderi za izvlaenje folija

Kalanderi za peglanje
Kalanderi za utiskivanje dezena
Slika 9.Postupak kalandrovanja
Presovanje se obavlja u kalupima za presovanje koji imaju jedno ili nekoliko udubljenja sa
konturom koja odgovara obliku koji se pravi. Ta udubljenja se pune plastinom masom u
rastopljenom ili vrstom stanju, pod dejstvom toplote i pritiska. Na taj nain se dobija
eljeni oblik.
Za dobijanje odreenog oblika postoje tri osnovna oblika:
Obino (kompresiono) presovanje

Posredno presovanje
Inekciono presovanje (presovanje brizganjem, livenje pod pritiskom)
23
Slika 10. ema postupka presovanja plastinih masa
1.dra oblikaa; 2.oblika; 3.matrica kalipa; 4.gnezdo

kalupa; 5.materijal za presovanje; 6. predmet obrade
24
Ekstrudiranje ili istiskivanje se obavlja na posebnim mainama ekstruderima, koji se
koriste za oblikovanje i preradu plastinih masa. Da bi se preradila, mase se pipa u levak,
gde se nakon toga zahvata puem i pod uticajem toplote stapa. Tanije ide prema glavi koja
u sebi sadri sita kroz koja prolazi plastina masa i na taj nain se dobijaju trake, cevi i
profili.
Sika11.Postupak ekstrudiranja plastinih masa
1.levak; 2cilindar; 3pu; 4.sito; 5.greja
Postoji mogunost zamene glave na ekstruderu, kako bi se dobilo vie razliitih oblika
plastinih masa u kontinuitetu. Brzina kretanja pua i temperatura zagrevanja predstavljaju
glavne parametre u izradi plastinih masa.
25
Duvanje je operacija koja se koristi za pravljenje sudova od plastike, kao to su plastine
kante i boce. Ekstruder se zagreva i u njega se sipa granulat, da bi se na izlazu formiralo
meko crevo. Crevo se nakon toga povezuje sa dvodelnim kalupom. Kalup se zatvara i kroz
crevo prolazi zagrejani vazduh pod pritiskom. Plastika se na taj nain potiskuje uz zidove
kalupa i dobija eljeni oblik.
Slika 12. Duvanje boca iz ekstrudiranog creva
Ubrizgavanje livenje pod pritiskom se izvodi na automatskim mainama za ubrizgavanje.
Slika 13. Postupak ubrizgavanja plastinih masa

1.levak; 2.cilindar; 3.klip; 4.greja; 5.kalup; 6.hlaenje
Kroz levak, u cilindar dolazi masa koja se prerauje i obino je u obliku granula, zrna ili
praka. U cilindru se greje i stapa. Nakon toga ide ka kalupu, gde je malo nia temperatura.
Plastika se tako hladi i postaje vra. Temperatura u kalupima se sniava sa rashladnim
sredstvima putem odgovarajuih kanala.
26
Natapanje - laminacija je operacija tokom koje se listovi hartije ili teksttila natapaju
plastinom masom. Da bi se dotigla odreena debljina, natopljeni listovi se slau jedan na
drugi i tako se izlau visokoj temperaturi, kao i visokom pritisku. Tada dolazi do spajanja
listova.
Drugi procesi koji se koriste za dobijanje plastinih masa:
Oblaganje kablova i ica

Ekstruzija folija i filmova
Oblaganje putem nanoenja prevlaka
Sinterovanje prahom - oblaganje prahom
Ekstruzija vlakana
Da bi se odabrao najoptimalniji postupak prerade plastinih masa mora se odrediti

ponaanje plastine mase u tehnikom smislu.
Termoformiranje - oblikovanje pomou toplote da bi se na ovaj nain oblikovala

plastina masa se prerauje termoformiranjem na visokoj temperaturi kako na dobijeni
oblik ne utiu promene tj ne gubi osnovne karakteristike. Tokom ovog postupka, folije se
zagrevaju do te mere da postanu elastine i onda se oblikuju. Da bi se promenio oblik,
temperatura mora biti visoka, malo iznad temperature omekavanja. Razlikujemo dva
postupka termoformiranja: duboko izvlaenje i savijanje.
27
9. ZAVARIVANJE PLASTINIH MASA
Zavarivanje plastinih masa18 predstavlja spajanje dva dela psredno ili ne tako to se
plastine mase dovode u termoplastino stanje u trenutku kada molekuli imaju veliku
slobodu kretanja. Delovanjem pritiska tada dolazi do homogenog sjedinjavanja.
U odnosu na zagrevanje, moemo razlikovati pet postupaka zavarivanja:
Zavarivanje pomou zagrejanog gasa

Zavarivanje pomou zagrejanog elementa
Zavarivanje pomou pritiska (frikcijom)
Zavarivanje ultrazvukom
Dielektrino zavarivanje
Zavarivanje pomou zagrejanog gasa se moe koristiti za zavarivanje cevi podova, ploa i
kada pri uvoenju instalacija u graevinarstvu i hemmijskoj industriji. Oim postupkom se
mogu zavariti, meki PVC, tvrdi PVC, polipropilen itd. Toplim gasom se izvodi zavarivanje,
tako to se zagrevaju ploe i ice. ica na taj nain omekava i lako se oblikuje u odnosu na
av. Pri zavarivanju koristi se topao vazduh, ugljen dioksid ili azot.
Zavarivanje pomou zagrejanog elementa se izvodi zagrevanjem plastinih materijala, da

bi se pri hlaenju na njih delovalo pritiskom i izvrilo, na taj nain, spajanje.
Zavarivanje ultrazvukom je proces kojim se deluje na jedan deo plastike, putem toplote i
vibracije. Na taj nain, deo omekava. Pri prestanku vibracija, materijal poinje da
ovrava. Ovaj proces se moe primeniti kod termoplasta.
Dielektrino zavarivanje se izvodi visokom frekvencijom struje. Plastna masa se nalazi

izmeu dve metalne elektrode i one frekvencijama od 20 do 60 MHz deluju na nju, tako da
dolazi do unutranjeg okretanja i orjentacije. Trenje izazvano unutranjim kretanjem stvara
toplotu, a elektrode ostaju hladne.
18
28
10. SPAJANJE PLASTINIH MASA LEPLJENJEM
Za lepljenje plastinih masa najbolje je koristiti specijalne lepkove. Delove od plastine

mase istovremeno moemo lepiti pomou njenog rastvaraa. Povrine koje se lepe treba
prethodno dobro oistiti i namazati lepkom. Rastvara e se usled povrinskog napona
razliti po povrini i poeti da rastvara materiju, zatim se povrine priljube tako da ne ostanu
mehuri vazduha izmeu njih. Predmet se ostavi da se dobro osui. Prilikom suenja
rastvara isparava, a na spoju poinju da deluju kohezione sile. Ovi lepkovi se zato
nazivaju kohezionim lepkovima.19
11. OBRADA PLASTINIH MASA REZANJEM

Plastine mase koje su na obinoj temperaturi tvrde mogu da se obradjuju pomou svih
tehnika rada koje su uobiajene pri obradi metala. Za obradu plastinih masa koriste se
maine koje obrauju drvo ili lakse metale, kao i maine sa velikom brzinom rezanja.
Zbijenim vazduhom, emulzijom ili vodom se izvodi hlaenje. Kada se termoplasti ne bi
hladili na taj nain, dolo bi do njihovog lepljenja i plastifikacije, dok bi kod duroplasta
dolo do raspadanja. Za obraivanje plastinih masa vrlo je veoma je vaan alat koji se
koristi za rezanje, brzina i pomak rezanja.
Oblada plastinih materijala se moe sprovesti glodalom, koje mora biti spiralno ozubljeno
ili noevima sa zaobljenim vrhom. Ne savetuje se rezanje navoja, ali ako bi moralo da se
radi, trebalo bi rezati pod veim usponom i sa zaokruenom osnovom.
Termoaktivne mase se mogu brusiti brusnim papirom, karbidnim tocilima ili mehaniki,
dok bi poliranje bilo izvedeno flanelom na rotacionim mainama ili polirnim pastama. 20
19
20
29
12. PLASTINI MATERIJALI I PAKOVANJE NAMIRNICA
Jednu od vanijih uloga kod pakovanja prehrambenih proizvoda ima ambalaa i njen
dizajn, kao i konstrukcija, koja uva odreene proizvode u roku trajanja. Tokom
skladitenja i distribucije, odreeni materijali odravaju sveinu proizvoda. Jedna od bitnih
stavki je i tehnologija pakovanja.
Za pakovanje namirnica se koriste materijali od metala(folije, beli lim, aluminijum,
laminati, beskalajni elik), stakla, kartona, papira i plastike. Koristi se vie vrsta plastike, a
najee u elastinoj i krutoj formi. Da bi se iskoristile estetske i funkcionalne prednosti
ambalae, koriste se kombinovani materijali za pakovanje namirnica.
Za pakovanje namirnica se uglavnom koriste plastike, zbog prednosti koje poseduju, a to

su: niska cena, funkcionalne prednosti, termozavarivanje i neograniene veliine i obloci.
Danas se plastika u proizvodnji koristi vise nego staklo i beli lim. Ostali plastini materijali
koji se koriste u proizvodnji su: polivinil hlorid, poliester, polistiren, poliamid, poliolefin i
dr. Najzastupljeniji su poliestri i poliolefini.
Najjeftinija i najjednostavnija plastika u proizvodnji je polietilen, koji se dobija

poliadicijom etilena. Polietilen moe biti jako gust i slabo gust. Jako gusti polietilen je
vrst, gust i jak, ne proputa vlagu i hemikalije, proputa gas i lak je za oblikovanje. Od
njega se najee prave boce za sok, mleko, vodu, posude za margarin, kese za smee i
kutije za itarice. Slabo gusti polietilen se moe lako zatvoriti, ne proputa vlagu, elastian i
jak. On je u veini sluajeva proziran i koristi se kod termozavarivanja. Slabo gusti
polietilen se koristi u izradi savitljivih poklopaca, vreica za smrznute proizvode i nekih
boca. Za recikliranje su najpogodniji proizvodi od jako gustog polietilena.
Polipropilen koji ima veu gustinu i tei je od polietilena i ima dobru barijeru za
hemikalije, ne dozvoljava prolazak vodene pare. Pogodan je za primenu gde je neophodna
termika otpornost (mikrotalasna pakovanja). Polipropilen se koristi u proizvodnji posuda
za margarin i jogurt.21
21
Brydson, J. A., Plastics Materials, 5th ed., Butterworths, Oxford, 1989, p. 583
30
Poliolefini
Poliolefin22 se sastoji iz polietilena i polipropilena, koji se najee koriste za pakovanje

namirnica. Njihove osobine ine uspenu kombinciju svojstava kao to su: elastinost,
sjajnost, snaga, otpornost na vlagu i hemijska sredstva, stabilnost. Odlini su za viestruku
upotrebu i recikliranje.
12.1 Metal
Metal23 ima odline barijerne osobine i fiziku zatitu, lako se oblikuje,dekorie i reciklira.
Aluminijum i elik su dav metala koja se najee koriste u proizvodnji.
12.2 Aluminijum
Aluminijum se koristi kod izrade limenki, folija i vieslojne ambalae. Aluminijum je
nastao iz boksitne rude i lagan je, srebrnasto beli metal. Da bi se poboljala njegova
vrstina, dodaju mu se magnan i magnezijum. Aluminijum je otporan na koroziju, vazduh,
vlagu i temperaturu.
Slika 14.Aluminijum, konzerve za pakovanje hrane i bezalkoholnog pia
Aluminijum je savitljiv i pogodan za reciklau. Ne proputa svetlost, vazduh i neprijatne

mirise, mikroorganizme. Lako se oblikuje u novi proizvod nakog reciklae. Koristi se za
pakovanje hladnih pia, hrane za ljubimce, morske hrane. Aluminijum je skup i nema
mogunost varenja.
22
www.tehnologijahrane.com
23
Ahvenainen R.: Novel food packaging techniques, Woodhead Publishing Limited, Cambridge, England
(2000) p. 590
31
12.3 Aluminijumska folija

Aluminijumska24 folija nastaje od valjanja
aluminijuma u jako tanke listove i prekaljivanja, kako
bi se dobila tesno savijena folija. Aluminijumska
folija moe biti razliitih debljina i koristi se za
umotavanje i zatitu hrane. Deblje folije se koriste
kao podmetai. Folija moe zatititi od vlage,
neprijatnih mirisa, svetlosti vazduha i
Slika 15. Aluminijumska folija
mikroorganizama. Ima veliku otpornost na kisele
namirnice. Folije se ne prave od recikliranog aluminijuma, jer bi se nainom obrade folije
obrazovale rupice na tankim listovima.
12.4 Laminati
Laminat se dobija stapanjem aluminijumske folije sa plastinim ili papirnim filmom. Ovaj
proces poznat je kao lameliranje. Kada se plastika lamelira omoguava se
termozavarivanje, sa rizikom da var bude propustljiv za vlagu i vazduh. Aluminijum
tretiran na ovaj nain je skup i koristi se za uvijanje vrednih namirnica kao to su zaini,
supe i biljke.
12.5 Kalajni beli lim

Kalajni beli lim nastaje od od crnog lima. Crni
lim se presvlai sa obe strane tankim slojevima
kalaja i na taj nain nastaje beli lim. Listovi
elika se potapaju u otopljeni kalaj, koji prua
odlinu otpornost na koroziju. Kako namirnica
ne bi dosla u dodir sa metalom, beli lim se lakira.
Beli lim je odlian za sterilne namirnice, jer se
moe hermetiki zatvarati i otporan je na uticaj
vodene pare, gasova, svetlosti i mirisa. Od belog Slika16.Beli lim, posude za kuvanje
lima se mogu napraviti poosude razliitog oblika,
najee limenke za gazirana pia, posude za eer, prakaste namirnice i namirnice od
brana. Beli lim se koristi za presvlaenje metala i pogodan je za grafiku dekoraciju.
Jednostavan je za skladitenje i transport zbog male teine i jaine materijala. Beli lim je se
moe reciklirati vie puta, a da ne izgubi na svom kvalitetu. Povoljniji je od aluminijuma.
Proizvodnja kalaja je ograniena, jer je on sup metal. Danas se , uglavnom proizvode

elektrolitiki beli limovi i njihova debljina se kree od 0,15 so 0,49 mm.
24
Vujkovi I., Gali K., Vere M.: Ambalaa za pakiranje namirnica, Tectus, Zagreb (2007) p. 404
32
12.6 Beskalajni elik
Beskalajni elik je otporan na koroziju, jer se prevlai organskim materijalima. Beskalajni
elik se lako oblikuje, ima vrstinu i povoljniji je od kalajnog belog lima. Od beskalajnog
elika proizvode se limenke, rubovi od limenki, epovi za flae i posude, posluavnici.
Beskalajni elik se koristi i za proizvodnju velikih kontejnera za skladitenje i veleprodaju
gotovoh namirnica.
12.7 Papir i karton25
Papir i karton koristili su se jo u XVII veku za pakovanje hrane. U XIX veku upotreba
papira i karona za pakovanje hrane postaje sve ee. Korienjem sulfata i sulfita dobijali
su se tanki listovi papira i kartona, koji su dobijeni iz celuloznih vlakana drveta. Nakon
toga se vlakna pretvaraju u kau kako bi se dobio proizvod od papira. Papir i karton
najee se upotrebljavaju u proizvodnji sklapajuih kutija, kartona za mleko, dakova i
vrea, kao i papira za pakovanje.Takoe, od papira i kartona se prave papirni tanjiri, toalet
papir, kutijice i dr.
Papir
Kako bi papir mogao da doe u kontakt sa namirnicama, mora biti presvuen voskom,
smolom ili lakom. Na taj nain se proizvod titi od spoljanjih uticaja.
Postoji nekoliko vrsta papira za pakovanje hrane:
Kraft papir se dobija sulfatnim tretmanom postoji u nekoliko formi: neizbeljen,

prirodno sme i izbeljen. Ovakva vrsta papira se najee koristi za uvijanje
poklona. Moe se moristiti za pakovanje eera, brana, suvog voa i povra.
Slika 17. Kraft papir, dezeni
Sulfitni papir glaziran kako bi se

poveala njegova otpornost na ulje.
Slabiji je i laki od kraft papira i koristi
se u lameliranju sa plastikom i folijom.
Od njega se prave male vreice za
pakovanje keksa i poslastica.
Slika 18. Sulfitni papir, vreica za pakovajne namirnica
25
33
Papir neprobojan za mast26je nastao
postupkom lupanja u kojem vlaka mogu biti u
duem periodu hidratacije, gde dolazi do
kidanja vlakana koja postaju elatinasta. Ova
vlakna se gusto pakuju kako bi se zatitila
povrina papira koja ne proputa ulje, ali ne i
na druge tenosti. Ovaj papir se koristi za
Slika 19.Papir neprobojan za
pakovanje
mast, primer pakovanja kolaa
kolaa, slanog i
sltkog programa,
kao i masnih namirnica.
Glassine je papir sa glatkom i sjajnom povrinom,

veoma gust i dobijen hidratacijom. Koristi se za brzu
hranu, peene namirnice i kutije za keks.
Slika 20. Glassine papir za pakovanje

brze hrane
Pergament papir je papir nastao iz pulpe, pod dejstvom kiselih tretmana. Kiselina
ini celulozu glatkom i nepropusnom za vodu i ulje. Kiselina nije otporna na
vazduh i vlagu, ne moe biti termotavariva i najee se koristi za pakovanje putera.
Karton
Karton27 je napravljen od vie slojeva, tei je i deblji od papira. Koristi se za pravljenje

kutija, posluavnika i posuda za otpremanje. Retko je u kontaktu sa hranom.
Postoji nekoliko vrsta kartona:
Beli karton koji se koristi kao unutranji sloj kartona. Zbog termozavarivanja, moe
biti lameliran ili prevuen voskom. Ova vrsta kartona se moe koristiti u kontaktu
sa hranom.
26
27
34
vrsti karton je snaan i trajan. vrsti karton je sainjen od vie slojeva izbeljenih
sulfatnih kartona. U sluaju kada se lamelira, od njega nastaje mleni karton.
Koristi se za svea pia i vone sokove.
Chip boad nije pogodan za korienje u dodiru sa hranom, jer nastaje od
recikliranog papira i sadri neistoe i oteene delove originalnog papira. To ga
spreava da bude savijan ili u procesu tampe. Da bi se poboljao izgled ovog
kartona, on se prekriva belim kartonom. Na taj nain postaje i vri. Ovaj oblik
kartona je najjeftiniji i koristi se za spoljanje delove kartona za hranu, itarice,
ajeve.
Fiber boad moe biti vrst i naboran. vrst fiber boad se sastoji od belog kartona I
kraft papira i otporan je na pritisak i udare. vrsti fiber boad ima poboljanu
otpornost od spoljanjih uticaja kada se lamelira plastikama ili aluminijumom. Kafa
i mleko u prahu se pakuju u ovakvu vrstu kartona. Od dva sloja kraft papira nastaje
naborani fiber boad koji ima veliku otpornost na lomnjenje i udar, Uglavnom slui
za otpremanje namirnica velikog obima.
Danas se novim tehnolokim postupcima moe postii nia gramatura troslojnog kartona
(300 g/m3). Da bi se smanjili trokovi proizvodnje, unapreuju se tehnoloki postupci kako
bi se smanjili trokovi proizvodnje.
12.8 Staklo
Kroz istoriju staklo28 se koristilo za skladitenje namirnica. Veruje se da su prve staklene
ambalae u kojima su ljudi uvali hranu nastale 3000 godina p.n.e.
U proizvodnji posuda za odlaganje hrane, staklo obino ima je obloeno kako bi se speilo
njegovo pucanje, grebanje ili bilo koje drugo oteenje. Zbog dokazane otpornosti na
pucanje stakla, proizvoai su u mogunosti da koriste tanje staklo i time smanje teinu,
olakaju transport i distribuciju. Obzirom da su staklene posude za pakovanje hrane bez
mirisa i hemijski inertne prema veini namirnica, staklo ima odreene pogodnosti u toj
delatnosti:
Odava proizvod sveim u duem vremenskom periodu bez proputanja gasova i

pare i uva ukus i aromu proizvoda
Izdrljivost na viskom temperaturama pri zagrevanju, to omoguava sterilizaciju
kod slabo i jako kiselih namirnica
28
Coles R., Dowell D., Kirwan M. J.: Food Packaging Technology, Blackwell Publishing, London (2003) p.
408
35
Zbog svoje vrstine, staklo ima dobru izolaciju i moe biti napravljeno u razliitim
oblicima
Mogunost providne ambalae omoguava korisnicima da vide proizvod, dok
sadraji koji su osetljivi na svetlost mogu biti zatieni obojenim staklom
Reciklaa stakla nije tetna za ouvanje ivotne sredine
Slika 21. Staklene ambalae za odlaganje namirnica
Staklo ima neke nedostatke, kao i svaki drugi materijal. Uprkos naporima da se proizvodi
tanje staklo, zbog smanjenja teine, a samim tim i trokova transporta, staklo ima manu, a
to je njegova lomljivost pri unutranjem pritisku, udaru ili termikom oku.
Moderna proizvodnja staklene ambalae obuhvata umanjenje mase obogaivanjem solima

i oblaganjem boca plastinim masama.
Pri smanjenju mase ambalae, ne sme doi do gubitka mehanike otpornosti. Smanjenjem
se moe postii lepi dizajn i pospee proizvodnog procesa. Smanjenjem debljine dna i
zidova stakla postie se manja teina boce i bolja raspodela staklene mase. Iako proizvoai
tee ka smanjenju teine boce u nunim situacijama se proizvode boce sa zadebljanjima na
mestima gde su najoptereenije. Zbog boljih mehanikih svojstava, velika panja
posveena je hemijskom sastavu stakla, jer je takva ambalaa tanja i ima manju teinu.
Velki akcenat stavlja se na izgled boce, pa se samim tim ulae napor u doradi njenog
oblika. Sastav jedne boce ine soli vanadija, titana, aluminijuma i kalaja koji se stavljaju u
tankom sloju na spoljanost stakla, posle njegovog oblikovanja. Na vruem staklu soli se
razgrauju, dok se metalni oksidi prijanjaju na staklo. Dobijanjem zatitnog sloja izbegava
se pojava sitnih pukotina, koje nisu okom vidljive na povrini stakla. Nakon zavretka
36
proizvodnog procesa i hlaenja boce, jo jednim slojem polimera titi se boca prilikom
dodira o istu i lake prolazi na liniji za punjenje ambalae.
Zapaeni rezultati vide se posle dodavanja sloja folije od posebnih modifikovanih

plastinih masa, najee PS, PE ili PVC. Tako oboene boce se usled lomljenja ne
raspadaju u sitne delie. Plastinom folijom moe se dobiti i grafiki element ili reklama,
odnosno zamena uobiajenoj etiketi.
12.9 Nain numrisanja, simboli i skraenice oznaavanja ambalanih materijala

Prema fiziko-hemijskim osobinama ambalanih materijala identifikuje se ambalaa. Na
numerisanju se zasniva oznaavanje ambalanih materijala i sistem identifikacije, kao i
upotreba slovnih skraenica za svaki ambalani materijal (papir i karton, metal, tekstilni
materijal, drveni materija, plastika, staklo i vieslojni materijali).
Posebnim simbolima oznaavaju se ambalae koje se mogu ponovo upotrebiti ili se ponovo
iskoristiti reciklaom materijala.29
Opis Simbol
Ambalaa koja se moe ponovo upotrebiti
Ambalaa koja je ponovo upotrebljiva

reciklaom materijala
Tabela 1. Simboli za ambalau koja je ve koriena
29
Slubeni glasnik RS, broj 70/2009
37
U Tabeli 230 prikazani su materijali, njihove skraenice i brojane oznake.
Materijal Skraenica Brojana

oznaka
Plastika
Polietilen tereftalat PET 1
Polietilen velike gustine HDPE 2
Polivinil hlorid PVC 3
Politetilen male gustine LDPE 4
Polipropilen PP 5
Polistiren PS 6
Materijal za preslojavanje
Aluminijum ALU 41
Staklo
Bezbojno staklo GL 70
Zeleno staklo GL 71
Smee staklo GL 72
Papr i karton
Valovita lepenka (karton) PAP 20
Ravna lepenka (karton) PAP 21
Papir PAP 22
Vieslojni materijali
Papir i katon /raznovrsni metali 80
Papir i karton/plastika 81
Papir i karon/aluminijum 82
Papir i karon/ beli lim 83
Papir i karton/plastika/aluminijum 84
Papir i karon/plastika/aluminijum/beli lim 85
Plastika/aluminijum 90
Plastika/ beli lim 91
Plastika/raznovrsni metali 92
Staklo/plastika 95
Staklo/aluminujum 96
Staklo/beli lim 97
Staklo/raznovrsni metali 98
Tabela 2. Prikaz ambalanih materijala i njihovih oznaka, simbola
30
38
13.KRITERIJUMI ZA ODREIVANJE TA MOE BITI AMBALAA
Na osnovu srpskih standarda 31, odreeni su kriterijumi ta moe biti ambalaa i oni se
odnose na osnovne zahteve koje jedna ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet.
Prema sledeim kriterijumima odreuje se pojam ambalae: proizvod koji se smatra

ambalaom ukoliko ispunjava sve zahteve u skladu sa zakonom, bez obzira na to za ta je
ambalaa namenjena, osim u sluaju da je ambalaa integralni deo proizvoda i mora da
sadri, uva i potpomae za vreme njegovog ivotnog ciklusa, kao i sve elemente
namenjene za njegovu potronju, korienje ili zajedniko odlaganje, proizvod koji je
napravljen i namenjen za punjenje na mestu prodaje ili prodat predmet koji se moe
odloiti, napravljen ili napunjen i namenjen za punjenje na licu mesta smatra se ambalaom
koja ispunjava funkciju ambalae. Komponente ambalae i dodatni integrisani delovi u
jednoj ambalai smatraju se kao sastavni deo te ambalae. Svi pomoni delovi koji su
priloeni ili okaeni na ambalai smatraju se ambalaom bez obzira da li su integralni deo
proizvoda, kao i svi delovi namenjeni za zajedniku upotrebu ili odlaganje.
Proizvodi koji se ne smatraju ambalaom su: saksija za cvee koja se koristi za smetaj
biljke za vreme njenog ivotnog ciklusa, vreice za aj, omot kobasice, kutija za alat,
plastini pribor za jelo, mealica. U ambalae napravljene i namenjene za punjenje na
mestu prodaje spadaju: plastini tanjiri i ae, kesice za sendvu i aluminijumske folije,
plastine folije za umotavanje hrane, papirne i plastine vreice za noenje.
31
39
14.OSNOVNE FUNKCIJE AMBALAE32
Nekada su se ambalae koristile samo kod transporta robe na udaljena trita, dok danas
imaju znaajnu ulogu kod prodaje proizvoda zahtevnim kupcima. Prema globalnim
statistikama jedan prosean potroa u supermarketu proe pored ak 500 proizvoda.
Standardni supermarket ima u ponudi od 14000 do 18000 proizvoda, dok se 60% kupovine
obavlja u hodu, a ne planski. Izgled jednog pakovanja je bitna, ako ne i najbitnija ansa da
privue kupce.
Prema istraivanjima u ljudskoj podsvesti je izgled ambalae neodoljivi deo proizvoda,

shodno tome, jako je bitno da se ambalaa prilagodi zahtevima i potrebama jednog
potoaa.
Bitni elementi koji moraju da opravdaju pakovanje jednog proizvoda:
1. Dri proizvod.U zavisnosti od toga ta je planirano za pakovanje jednog proizvoda,

ambalaa mora da omogui dranje sadraja i da ga titi od daljeg rasipanja. Mora
se prilagoditi svim procesima i operacijama na putu od proizviaa do krajnjeg
potroaa, zbog toga ambalaa ima bitnu ulogu jer mora da zadovolji osnove, uslove
dranja i odreene tehnoloke zahteve.
2. Prstup i upotreba. Svaki proizvia tei ka tome da se njegov proizvod to
praktinije koristi (otvari, dri i zatvara) kako bi omoguili laku upotrebu
proizvoda. Osamdesetih godina, na naem tritu se pojavila ambalaa za med sa
metalnim poklopcem, koju nije bilo mogue otvoriti. Ovaj proizvod, uvezen iz
Rusije, doiveo je krah, zbog nepraktine ambalae. U Americi nije obiaj da se
kupuju proizvodi sa deklaracijom koja je napisana na vie jezika.
3. uva i obezbeuje proizvod na polici i tokom transporta. Ambalaa bi trebala da
bude tako patentirana da onemogui neovlaeno otvaranje proizvoda pre nego to
doe u ruke krajnjeg korisnika. Materijali od kojih se izrauju pakovanja moraju da
vre potpunu protekciju tokom skladitenja, transporta i svih manipulacija. Pored
toga, bitna stavka je da upakovani proizvod ne prenosi miris i ukus. U dosta
sluajeva postavlja se zahtev da proizvod bude upakovan u providni materijal kako
bi potroau omoguili da ga vidi, to je u estim sluajevima sa povrem, mesom
ili sveim voem.
32
www.serbianfurniture.org
40
4. Prodaja proizvoda. Ambalaa je bitan faktor u prodaji proizvoda koji moe da se
pored kvaliteta proizvoda, svojim izgledom odvoji od konkurencije time to e
pruiti pravu informaciju o proizvodu. Oblik, nain izlaganja i boja u prodajnim
objektima moraju biti prilagoeni zahtevnom oku i ruci kupca. Psiholoko dejstvo
boje ima snaan uticaj na potroae, kao i nain uvanja i upotreba proizvoda,
namena i informacija o sastavu.
5. Briga o Vaem zdravlju i zdravlju Vae okoline. Svest o istom i zdravom ivotu
postaje bitan faktor globalnog lanca proizvodnog procesa, od idejnog reenja do
pakovanja. Bacanje, odlaganje ili unitavanje ambalae ima bitnu ulogu u planiranju
ivotnog ciklusa. Od recikliranih materijala se prave pakovanja i ulae se u
povratnu ambalau. Time smanjujemo broj omota ili draa, teke materijale
zamenjujemo lakim i izbegavamo materijale koji se razlau u prirodi.
6. Produeni ivot ambalae. Pri iskorienom proizvodu ambalaa se moe
modifikovati i koristiti u svakodnevne svrhe (dra ili uvar svakodnevnih stvari).
41
15.KAKO NAPRAVITI DOBRU AMBALAU?33
Kako bi se dobilo odgovarajue pakovanje za proizvod, potrebno je doneti mnotvo

sistematizovanih odluka. Proizvia mora tano znati ta jedno pakovanje treba da uradi za
proizvod. Postavljaju se tri osnovna putanja kako bi se donela prava odluka: da li je
najvanije zatititi proizvod, ukazati na kvalitete proizvoda ili privui paznju korisnika?
Kako bi se donela prava odluka o ambalai, trebalo bi obratiti panju na sledee elemente
pakovanja:
Materijali
Tekst
Logotip
Veliina
Oblik
Svi ovi elementi moraju biti usklaeni kako bi krajnji rezultat zadovoljio potrebe potroaa.
Trebalo bi ispitati profil potroaa, kako bi se znalo ta je potrebno na odreenom tritu.
Ciljna grupa potroaa se najbolje moe odrediti u direktom kontaktu sa prodavcima
proizvoda. Ciljna grupa bi trebalo da odgovori na pitanja o uzrastu, polu, nainu oblaenja,
mesenoj potronji proizvoda, ukusima i boji dece, kako bi se odredio njihov profil. Da bi
se postigao maksimalan efekat u prodaji, marketing strategija preduzea se na osnovu
odgovora koncentrie na grupu potencijalnih korisnika. Najvanije je razumeti potrebe
potroaa, tokom kreiranja ambalae.
Postoji nekoliko parametara koji odreuju profil kupca:
1.Geografski odreuje da li su potroai grupisani, nacionalno, regionalno ili geogrfski.
2.Ekonomski uslovi, prihodi i kupovna mo odreuju kolika je kupovna mo i koliki su

proseni prihodi potroaa.
3.Kulturni i etiki odreuje kakvo je znaenje boja u nekim kulturama, koje su njihove
navike, jezik koji koriste u komunikaciji I koju su njihovi ukusi.
4.Drutveni status odreuje na kakvoj su poziciji potroai u drutvu.
5.Uzrast- odreuje starost korisnika.
6.Kupovne navike odreuju gde potroai kupuju, da li je to u lancima brze hrane,

supermarketima ili malim prodavnicama.
33
42
7.Mediji - odreuju koje medije ciljna grupa prati, da li je to dnevna tampa ili televizija,
kao I koje emisije najee prate.
15.1 Uticaj boja i oblika34
Proizvodi se razlikuju u pakovanju, a da bi se jedan proizvod istakao, to moe biti jedini

nain da to postigne. Pakovanje ima veliki uticaj na prodaju proizvoda, u zavisnosti od
veliine, boje i oblika. Potroae privlae jarke boje i neobini oblici pakovanja. Ulaganje u
dizajn pakovanja moe biti velika prednost u odnosu na konkurente i samim tim to nikada
nije loe investiran novac. Nezanimljivo i loe osmiljeno pakovanje, moe dovesti do
manje zainteresovanosti za proizvod i tako se smanjuje njegova prodaja.
Planiranje pakovanja treba da bude ve u finalnoj izradi proizvoda, jer pakovanje uglavnom
odreuje veliinu proizvoda. Kod nekih proizvoda sutina je upravo u promeni njegove
veliine. Bitan faktor je i odabir prave boje za taj proizvod. Uspeno odabrana boja
proizvoda privlai panju najvie ljudima u supermarketima, jer jaka boja ume da ostavi
utisak na potroaa pri kupovini. Nijansa boja u pakovanjima igra pravu ulogu jer su naa
ula osetljiva na pojedine boje.
Nakon odabira vrste pakovanja, ispitivanjem trita proverava se da li se napravio pravi

izbor putanja u prodaju tog pakovanja. Takoe je bitno da se pakovanja usklauju sa
ostalim elementima, posebno logotipom , jer je poeljno da se njihove boje uklapaju.
34
43
16.SAVREMENO PAKOVANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA
Proteklih par godina na globalnom nivou sve sve se vie trae svee namirnice koje su
minimalno obraivani hemiskim i fizikim materijma. Ovaj trend postavlja ozbiljan
zadatak proizvoaima da obrate panju na kvalitet i metode koje produavaju rok trajanja
jednom proizvodu.
Dananji potoai trae hranu visokog kvaliteta, pa je pakovanje izuzetno bitno da bi se

ouvao kvalitet sirovina koje se nalaze u proizvodu i da ne budu tetne po zdravlje ljudi.
Kako bi se odrale sve nutritivne vrednosti sirovine moraju se upotrebiti znatno manji i
paljiviji postupci obrade u proizvodnji, u zelji da proizvodi sadre to manje
konzervansa.U termikim obradama moraju se koristiti zntno manji reimi (krae vreme,
nie temperature) ili da se umesto praktinih termikih obrada koristi u primeni:
dielektrino zagrevanje, termika obrada u vakumu ,pulsirajue elktrino polje, pulsirajue
svetlo.
Najee primenjivani naini pakovanja:
pakovanja u vakumu
pakovanja u modifikovanoj atmosferi
aseptino pakovanje
Pakovanje u modifikovanoh atmosferi (MAP)35
Pakovanje u modifikovanoj atmosferi se koristi kod proizvoda koji ne smeju da izgube

aromatine materije i sadraj masti. Takoe titi proizvod od oksidacije, odrava namirnicu
sveom, pruduava joj rok trajanja i ne doputa proizvodu da promeni boju.
Tehnologija pakovanja u modifikovanoj atmosferi koristi se u vidu gasova prilikom

pakovanja razliitih proizvoda u elji da se odri kvalitet od proizvoaa do korisnika.
Pakovanjem ivotnih namirnica dobijaju se sledee prednosti :
Dui rok trajanja jednog proizvoda
35
44
Pospee proizvodnje ,distribucije i smanjenje trokova
Porast prodaje proizvoda koju kojima su potroai zadovoljni i koji odavaju

sveinu hrane bez konzervanasa
Poveanje ukupne prodaje jer se proizvodi mogu izvoziti na nova trita
Izdrljivo pakovanje kako bi se proizvodi mogli pojaviti in a drugom tritu
Lepi izgled
Prednost pakovanja u modifikovanoj atmosferi je dua trajnost namirnice, a sposobnost

gasova je u tome da onemogui ili uspori proces raspadanaja koji prouzrokuju fiziko-
hemijski agensi ili mikroorganizmi koji utiu na kvarljivost namirnice. Da bi se ovi gasovi
koristili moraju se znati njihova svojstva. Zatitni gasovi deluju na pojednine proizvode
,kao na primer : procenat vlage, boja, nivo lipida, pH itd. Pakovanje u modifikovanoj
atmosferi nalo se moe primeniti na sve ivotne namirnice. Kod ve navedenih prednosti
treba izdvojiti da su MAP upakovane namirnice vie praktinije za otvaranje bez korienja
noa i makaza.
MAP ima zadatak da iskljui ili umanji nivo kiseonika, izuzev situacija kao to su
pakovanja crvenog mesa ili da onemogui nastanak bakterija i da uvea koncentaciju CO2
do 20% ili vie, da bi se onesposobio nastanak bakterija i plesni. U koliko je neophodno,
ravnotea modifikovane atmosfere nastaje sa azotom, ako ugljen dioksid ima mogunost
da se rastvori u proizvodui na taj nain da se oteti pakovanje.
MAP uglavnom podrazumeva meavinu dve vrste gasa, a optimalne koliine menjaju se u
zavisnosti od namirnice. U smei gasovi zadravaju svoje osobine, po principu koji je
primenjen za MAP.
MAP gasovi: ugljen dioksid (CO2), azot i kiseonik (O2) se proizvode u vidu smee u
bocama ili se mogu pomeati na licu mesta ili iz boce pod pritiskom, takoe postoji
mogunost pomou rezervoara i pomou gasnog meaa u sluajevima kod zapreminskih
odnosa, u zavisnosti kakav je prizvod. Nain na koji e se izvriti snabdevanje zavisi od
namirnice i proizvodne linije pakovanja, proizvodne koliine i mogunosti da se gas
upotrebljava jo negde u proizvodnji. Ako je u proizvodnja limitirana ili je u rad puten
novi ureaj za proizvodnju, ureaj je preporuljivo pustiti u rad sa ve izmeanim
gasovima. Ako doe do porasta u prizvodnji i mogunosti da se pakuju razliiti produkti
bilo bi bolje da se meani gasovi koriste na licu mesta. U takvim situacijama koriste se
gasovi iz cisterni ili boca.
45
16.1 MAP pakovanje i tipovi maina36
Materijali koji se upotrebljavaju za MAP pakovanja su od velike znaaja za odranje veka

trajanja hrane.Da bi postigli razliite plastine materije prave se sledee kombinacije:
gasna barijera
propustljivost gasa
osobine protiv magljenja.
mehanika jaina-ogranienje vodene pare kako bi se izgubila teina i dehidratacija

dobra zaptivenost
Maine za pakovanje imaju nekoliko postupaka koji se koriste u proizvodnji:
1. Pravi se paket i puni se sadrajem
2. Modifikovanom atmosferom zamenjuje se vazduh u paketu
3. Zaptiva se paket
Prilokom promene vazduha u paketu modifikovane atmosfere , obino se ambalaa

kontinuirano isti MAP gasom (smeom) kojom se vazduh razblauje dok se potpuno ne
izvue, zatim se paket hermetiki zatvara. Brzina pakovanja je velika jer ovim principom
razblaivanja dolazimo do kontinuiranog pakovanja. U procesu vakumiranja vazduh se
velikom brzinom izvlai iz paketa i u dobijeni vakum se ubrizgava eljena gasna smea.
Ovaj dvostepeni proces brzine pakovanja je umanjen u odnosu na metod ispiranja gasom.
U ovom procesu efikasnost u odnosu na koliinu zastalog kiseonika je bolja od procesa
ispiranja gasom.
36
46
Tipovi maina za pakovanje:
Slika 22. maina za pakovanje sa horizontalnim tokom (horizontal flow-pack)
Slika 23. maina za zaptivanje kutija, kesa u kutiji

Sl Slika 24.maina za pakovanje sa vertikalnim tokom (vertical flow-pack)
prilagoena za velike pakete mesa
47
Slika 25. maina sa vakuumskom komorom za male

proizvodne kapacitete proizvoda koji imaju malu cenu
Slika 26. maina sa dubokim izvlaenjem (deepdrawing machine)
48
16.2 Vakumsko pakovanje37
Mnoge proizvode je potrebno sauvati od delovanja kiseoniks prilikom skladitenja, a to se

moe izvriti na sledee naine:
uklanjanjem vazduha iz ambalae

menjanjem vazduha u pakovanju azotom,
pakovanjem u modifikovanoj atmosferi (MAP).
Eliminisanje vazduha iz ambalae se vri u sliuaju vakimskog pakovanja, gde se prvo

ukloni zaostali vazduh, a zatim se ambalaa puni proizvodom i na kraju vakumira.
Da bi se vazduh eliminisao, mogu se koristiti vakumske dizne, kao kod pakerica sa

vertikalnim oblikovanjem vreica. Proizvodi u vidu granula se pakuju na ovaj nain, dok
oni u prakastom stanju nemogu biti vakumirani kako ne bi bio oteen sam sadraj
proizvoda.
Vakumsko pakovanje se koristi u sliaju sveeg mesa, kako i se odrala sveina i to due
ouvao rok upotrebe, koji moe biti i do tri nedelje. Kada se hrana pakuje na ovaj nain, iz
pakovanja se izvlai kiseonik i stvaraju se anaerobni eko sistemi. Vazduh koji ostane u
pakovanju pretvara se u ugljen dioksid zbog bakterijske aktivnosti i respiracije mesnog
tkiva.
PVDC- poli-viniliden-hlorid je pogodan za vakumsko pakovanje, jer ne doputa kiseoniko

da doe do proizvoda, prijanja uz proizvod i na taj nain meso moe ostati svee do tri
nedelje, uz minimalni gubitak vlage. Za pakovanje se jo koriste: poliester, polietilen,
poliamid niske gustine i celofan.
37
Robertson, G.L., "Food Packaging: Principles and Practice", 3rd edition, 2013
49
16.3 Aseptino pakovanje38
Aspetino pakovanje je pakovanje proizvoda u sterilnim uslovima koje se sastoji od

sterilisanja pakovanja i punjenja u sterilnim uslovima.Ambalaa koja se koristi za aspetino
pakovanje ne dozvoljava rekontaminaciju proizvoda.Ova ambalaa mora biti hermetiki
zatvorena i nainjena od odgovarajuih materijala.
Re ''aseptian'' je grkog porekla to znai da ne postoji prisustv otrovnih klica i da neto

nije sklono truljenju.Na ovaj nain,u terminologiji prehrambene tehnologije oznaava se
odsustvo patogenih mikroorganizama iz ambalae ,proizvoda i okoline.U sluaju da hrana
nije distribuirana na temperaturi hlaenja ili nije uvana, re ''komercijalno sterilan''
ukazuje na odsustvo mikroorganizama koji se mogu dalje umnoiti.
Postoje dva naina za korienje aseptinog pakovanja:
pakovanje ve sterilisanih proizvoda kao to su dezerti ,puding,voni sokovi i mleko
pakovanje proizvoda koji nisu sterilisani kako bi se izbigla infekcija mikro

organizmima kao to su svei proizvodi (mleni)
Aseptino pakovanje se primenjuje iz tri razloga:
ambalaa koja nije pogodna za sterilizaciju se moe koristiti
primenjuje se HTST sterilizacija (high-temperature-short-time)
u normalnim uslovima uvanja se moe produiti trajnost proizvoda
Aseptian nain pakovanja sadri etiri kriterijuma koja mora da zadovolji:
sterilizacija celog sistema pre upotrebe
povezivanje sa procesnim sistemom osiguranja aseptinog transfera
provodjenje operacija kritinog tansfera u sterilnoj okolini zatvaranja i punjenje

adekvatno ienje nakon sprovedenog postupka pakovanja
38
50
16.4 Naini aseptinog pakovanja39
Postoji nekoliko naina da se realizuje aseptino pakovanje.
Aseptino pakovanje u limenke
Da bi se sterilisala limenka koja sadri plastiku,papir ili alu-foliju,a ima kao dodatak
metalni poklopac upotrebljava se vru vazduh od 143C u toku od 3 minuta. Na ovaj nain,
ambalaa se sterilie od mikroorganizama kao to su bakterije,plesni i kvasci, tada je
abalaa pokogodna za pakovanje kiselih proizvoda kao to su voni sokovi i ostali napitci.
Za ovakvu vrstu sterilizacije nebi trebalo koristiti paru, jer moe doi do bubrenja papirnog
sloja u laminatu.
Aseptino pakovanje u staklu
Za sterilizaciju stakla koristi se toplota i para pod pritiskom. Kada se koristi toplota, mora
se obezbediti hlaenje sa sterilnim vazduhom kako bi se izbeglo pucanje stakla koje moe
nastati prilikom pakovanja hladnog proizvoda. Staklene ambalae se steriliu vodonik
peroksidom (rasprivanjem) ili toplotom.
Aseptino pakovanje u plastinoj ambalai
Za punjenje u plastinoj ambalai koriste se boce oblikovane duvanjem kako bi se izbegla

staklena ambalaa koja je znatno skuplja od plastine. Polietilen i polipropilen su materijali
koji se najee koriste za izradu plastinih boca sa ili bez dodatak pigmenta za zatitu od
svetlosti. Trajnost upakovanog proizvoda se moe poveati ako se za pakovanje koriste
oblikovane boce u kalupu od sloenih mateijala.
Posle postupka duvanja , plastine boce prelaze u strilnu komoru i u okrenutom poloaju,sa
blago poveanim pritiskom sterilnog vazduha se steriliu izvan i iznutra vodonik
peroksidom.
Nakon toga peroksid se uklanja,boce prolaze kroz tunel vruim vazduhom i ispiraju se,a
potom i pune. Na boce se postavlja sterilan ep od plastike. Kako bi ekstrudirana boca
ostala sterilna, koristi se duvanje vazduha koji postie sterilnost i termozavarivanje. Ovako
zatvorene boce prelaze u sterilnu komoru, gde se njihova spoljnost sterilie sa rasprenim
39
51
vodonik peroksidom.Sterilisanje izvan komore se postie tako to se poklopac boca
uklanja, grlo boce se sreuje i boca se puni sadrajem i ponovo zatvara zatvaraima.
Postoji jedan jedinstveni postupak gde se moe obaviti sterilizacija plastinih ambalaa a to
je u sluaju operacije punjenja,duvanja i zatvaranja.Visoka temperatura doprinosi sterilnosti
untranjosti ambalae kod plastike za vreme ekstruzije i upotrebom sterilnog vazduha.
Aseptino pakovanje u vreice
Ovakav nain pakovanja se vri sa vertikalnim pakericama za oblikovanje, punjnje i

zatvaranje,obavlja se u strilnoj komori. Na ovako obraenu ambalau utie vodonik
peroksid, koji se nakon toga uklanja, a materijal se sui i tretira UV zracima. Za proizvode
sa duim vekom trajanja,kao materijal koristi se laminat ili polietilen. Vreice koje su
dobijene od ravnih cevastih polimernih oblika smatraju se sterilnim sa unutranje strane
zbog tretiranja visokom temperaturom u procesu ekstruzije. Na ovaj nain mogu se izraditi
vreice od laminata ili monofilma. Cevasta traka ide u sterilnu komoru pod velikim
pritiskom, gde se vreicama formira donji av i seku se a potom i odvode do dela za
punjenje sadrajem kako bi vreica napustila komoru , oblikuje se gornji av.
Aseptino pakovanje u aice
Da bi se zatitile od uticaja iz spoljane sredine,aice za pakovanje hrane izrauju se od

polistirena velike elastinosti ili polipropilena, kao i od koekstrudiranih vieslojnih
materijala. Trajnost proizvoda iznad 12 meseci postie se primenom barijarnog sloja
PVC/PVDC. Na pokretoj taci oblikovane aice ulaze u sterilnu sredinu gde se obrauju
35% vodonik peroksidom. Na temperaturi od 400C vodik peroksid se uklanja vruim
vazduhom, u zavisnosti od materijala aice. Za sterilizaciju unutranjosti aice
temperatura od 70C je dovoljna da smanji koliinu zaostalog peroksida. Aluminijumska
folija se koristi kao materijal za hermetiko zatvaranje i sterilie se 35% rastvorom
peroksida, koji se nakon toga eliminie zraenjem, prevodjenjem materijala preko
zagrejanih valjaka ili vruim sterilnim vazduhom. UV zraenje se koristi samo ili sa
peroksidom kod nekih sistema.
52
Aseptino pakovanje u ambalai od sloenih materijala
Pod ovakvom ambalaom se podrazumeva ona koja se sastavljena od izbeljenog ili

neizbeljenog kartona, koji je presvuen sa obe strane polietilenom i nepropustljiv za
tenost. Takoe, ovakav materijal ima i jedan sloj aluminijumske folije, koja ga titi od
kiseonika.
Svaki od ovih slojeva ima odgovarajuu namenu:
sloj polietilena obezbeuje termo-zavarivanje i titi boju
na izbeljenom kartonu se moe uraditi dekoracija i osigurati mehanika vrstoca

ambalae
laminatni polietilen spaja aluminijumsku foliju i kartonsku podlogu
aluminujmska folija titi ambalau od gasova i svetla
dva unutanja sloja polietilena tite ambalau od proputanja tenosti
Aseptino pakovanje u voluminozna pakovanja
Voluminozna pakovanja su najee zapremine od 10 do 1000l. Za ambalu ovakvog

pakovanja uporebljavaju se vree izraene od laminata, koje su presvuene metalom ili
slojem aluminijumske folije ili se upotrebljavaju metalni burii. U ovakvoj ambalai
aseptino pakovanje se moe isvesti na dva naina.
Prvi nain je punjenje buria u autoklavima pri korienju pare od 690 kPa. Uklanjanje pare
za sterilizaciju se vri odrzraivanjem i uklanja se kondenzat u hermetiki zatvorenom
autoklavu. Ovako sterilan proizvod se puni u burie pod vakumom, unutar autoklava pri
temperaturi oko 40C. Dok je jo u autoklavu,bure se hermetili zatvara.
Pri drugom nainu pakovanja primenjuje se para pri 104 kPa. Uklanjanjem vazduha se vri
odzraivanjem u roku od 80s, a bure se stavlja pod pritisak od 140 kPa u toku 40s. Nakon
toga, pritisak se smanjuje na 10 kPa i tokom punjenja se odrava u istoj vrednosti.
Aseptino pakovanje u vreice unutar kutije(bag in box)
Tokom ovakvog naina pakovanja proizvod se stavlja u plastine vreice, koje se nakon
toga pakuju u drugo pakovanje kao to su kartonske kutije ili metalni burii.
Jedan nain za pakovanje u ovakvu ambalau je da plastina vreica bude zatvorena epom
i sterilisana gama zraenjem, pa se kao takva stavlja ispod komore za punjenje u koju se
uvodi zavrni kraj sa epom. Dok je u sterilnoj sredini puni se , ali se pre toga uklanja ep,
53
a nakon toga ponovo postavlja. Ovako napunjena vreica se pakuje u kartonske kutije.
Drugi nain ovakvog pakovanja se vri pod pritiskom sterilnog vazduha pri 275C, u
komori za punjenje u koju se uvodi otvor vreice. Nakon toga se poklopac i otvor vreice
tretiraju bakteracidnim sredstvom. Eliminie se vazduh iz vreice i puni se sadrajem, a na
kraju se zatvara. Pri uticaju pare od 276 kPa u roku od trideset minuta,vri se sterilizacija.
Kontrolni testovi
Vrlo bitna stavka kod aseptinog pakovanja je utvrivanje integriteta ambalae.Za to je

potrebno primeniti razliite postupke kao to su : test odvajanja slojeva i test bojenjem.
Test odvajanja slojeva
Kako bi se izvrio ovaj test sa proizvodne linije uzimaju se dva primerka ambalae. Jedan
od tih primeraka je nepresavijen, gde se kontrolie vrstoa poprenih varova i ambalaa se
stavlja pod odgovarajui pritisak. Sloj polietilenase uklanja, ako je var dobrog kvaliteta, a
aluminijumska folija ostaje vidljiva u zoni vara.
Test bojenjem
Pakovanje koje se ispituje se isti vodom, potom i sui, a na deo gde se nalazi var, nanosi
se rastvor 0,5% rodamina B u izopropanolu. Pakovanje se ostavlja da stoji 5min, a nakon
toga se u toku noi sui u zagrejanoj komori. Na kutiji se podiu poklopci i pregledaju da bi
se videla pojava bojenja. Kada bi se pojavila ruiasta boja ukazivala bi na osteenje na
polietilenu.
54
17.STERILIZACIJA AMBALAE40
Veoma je vano da se tokom proizvodnje,skladitenja i transporta mikroorganizmi svedu na

minimum. Postoji nekoliko mera za sterilizaciju ambalanog materijala, koje se sprovode
samostalno ili kombinovano, a to su: hemijski, termiki tretman i zraenje.
17.1 Sterilizacija ambalae zraenjem
Ultravioletno zraenje ima najbolje delovanje na unitavanje mikroorganizama u UV-C

podrjuju. Aseptino punjenje proizvoda zahteva UV-C zraenje, gde ozraeni materijal
mora da bude gladak i otporan UV zrake, a isto tako ne sme imati prisustvo estica.
Ambalana jedinica moe biti sloenog oblika i zato je potrebno da zraenje bude jednoliko
kako bi se ravnomerno sterilisala unutranjost ambalae.ovaj postupak se vri u kombinaciji
sa vodonik peroksidom.
Poveanje toplotne povrine utie na infracrvene zrake, pa se na taj nain sterilie odreena
povrina IR zraenje se koristi samo u sluaju ravnih i glatih povrina. Takoe, koristi se za
tretiranje aluminijumskih poklopaca presvuenih plastinim materijalom. Kako plastini
lak ne bi omekao maksimalna temperatura kod IR zraenja ne sme biti vea od 140C.
Sterilizacija gama zracima se sprovodi na ambalaama neobinog oblika ili na ambalaama
nainjenih od materijala koji ne podravaju visoku temperaturu. Ovim postupkom se
steriliu plastine vreice od laminata, sa radijacionom dozom od 25 kGy ili vie i ona se
pokazala kao odlian nain sterilizacije. Za sterilizaciju amblane jedinice i povrine
ambalae moe se primeniti niskoenergetski elektronski snop velike povrine.
17.2 Sterilizacija ambalae hemijskim postupcima
Kombinacijom koncetracije peroksida i temperature, teko je predvideti kakav e uinak

biti. Kada se primenjuje peroksid, ambalani materijal se ne moe sterilisati i razvijeni su
nizovi metoda koje poboljavaju delovanje peroksida.
Nekoliko hemijskih postupaka mogu delovati na ambalau:
potapanje ambalae u vodonik peroksid

rasprivanje vodonik peroksida
ispiranje u vodonik peroksidu
40
Leonard, E.A. (1996), Packaging, Marcel Dekker
55
sterilizacija persiretnom kiselinom
17.3 Sterilizacija ambalae toplotom
Najbolji nain za sterilizaciju je korienje toplote u obliku zasiene pare. Para mora biti
pod pritiskom kao i ambalaa sa kojom dolazi u dodir, kako bi se dostigla temperatura za
sterilizaciju,zbog ega se upotrebljava komora pod pritiskom. U komoru ulazi vazduh, koji
se mora ukloniti kako ne bi uticao na prenos toplote sa pare na povrinu ambalae. Tokom
zagrevanja kondezacija pare se moe zadrati u ambalai tokom zagrevanja u moe uticati
na razreenje sadraja.
Da bi se sterilisala plastina amblaa, koristi se zasiena para pod pritiskom. Metodom

dubokog izvaenja, nakon oblikovanja plastine aice od polistirena i poklopci stavljaju se
pod paru pri 160C i 600 kPa u toku 1,4 sekunde po aici ili 1,8 sekunde po poklopcu. Na
taj nain se spoljna strana aice hladi.
Pri atmosferskom pritisku se moe postii sterilizacija ambalae vruim vazduhom. Za

sterilizaciju laminata, papira, alu-folije i plastike koristi se temperatura od 315C, gde se
temperatura od 140C postie za 180 sekundi. Ovaj nain je dobar za kisele proizvode.
Vru vazduh i para u kombinaciji koristili su se za sterilizaciju unutranjosti aice i
poklopca od polipropilena, koji su termiki odrivi na 160C. Vru vazduh se ubacuje u
aice mlazom i taj nain se povrina aice podjednako zagreva. Sterilizacija ambalae
ekstruzijom postie se na temperaturi od 180C do 230C u toku od 3minuta, pre
oblikovanja plastine ambalae. Potrebno je malo vie vremena za sterilizaciju, zato to
temperatura u ambalai ne moe uvek biti podjednaka . Za sterilisanje kiselih proizvoda
preporuuje se pH < 4,5. Proizvodi koji imaju pH > 4,5 pakuju se u koekstrudiranu
ambalau i vri se sterilizacija persiretnom kiselinom ili vodonik peroksidom.
56
18.PAMETNA ILI INTELIGENTNA AMBALAA
Inteligenta ambalaa je ambalaa koja dolazi u dodir sa hranom i informie korisnika od

sveini proizvoda.
Kvalitet proizvoda kod inteligentne ambalae moe se odrediti pomou spoljnog ili
unutranjeg pokazatelja. Inteligenta ambalaa pokazuje vreme i temperaturu i privrena
je na povrini ambalae prisutnost kiseonika i ugljendioksida se moe videti na ovaj nain.
Postoje pokazatelji kvarenja proizvoda koji nastaju enzimskim, hemijskim ili mikrobnim
reakcijama razgradnje.
Kvarenje proizvoda moe biti prikazano pre samog poetka bilo kakve promene kvaliteta
hrane.
U distribucionom lancu , promena boje ili njena migracija ukuzuje na toplotna optereenja
koja utiu na proizvod.Postoje dva tipa takvih pokazatelja:
kontinuirana promena temperature
Izloenost viim ili niim temperaturama
Na osnovu reakcija polimerizacije, hemijske difuzije i enzimskih reakcija moe se videti

kako pokazatelji vremena i temperature funkcioniu. Ovi indikatori su aktivni konstantno i
treba ih uvati od kritine temperature ili ih fiziki aktivirati u dananje vreme je mogue
uvanje pri sobim temperaturama, zato to se pokazatelji mogu sami aktivirati. Kako bi se
videlo delovanje pokazatelja ugljendioksida i kiseonika primenjuje se boja pod uticajem
enzimske ili hemijske reakcije. Pokazatelji su najee u obliku tableta i etiketa a njihova
primena pokazuje kvalitet proizvoda. Za proveru kvaliteta amblae nije potrebno njeno
otvaranje. Prisutnost mikroorganizama moe se proveriti prevlaenjem kvaterne
amonijumove soli.
Vremenom i napredkom tehnologije nastao je elktornski papir koji moe da se

upotrebljava umesto nalepnica na svim ambalaama i pakovanjima.Ovaj nain bi mogla
prikazati cene, grafiku i tekst, kao i primamljive slike na minijaturnim flet ekranima , to bi
bilo najzanimljivije mladjim kupcima.
57
19. ZAKLJUAK
U ovom radu opisane su osnovne vrste plastinih masa, obrada plastike, njene
karakteristike i vrste obrade koje se primenjuju. Plastika danas slui kao zamena mnogim
materijalima. Jedan od osnovnih razloga je uteda novca pri proizvodnji. Drugi materijali,
kao to je staklo, su dosta komplikovaniji za obradu i naravno, dosta skuplji.
S obzirom na to da plastika danas moe zameniti mnoge materijale, ona je i isplativija. U

zavisnosti od toga koja vrsta plastike se koristi, ne mora da znai da mora biti tetna po
ljudski ivot.
Sve je popularnije korienje biorazgradive plastike i na taj nain moemo sauvati ivotnu
sredinu. Proizvodnja plastike od obnovljivih izvora moe neznatno uticati na okolinu.
Drugi materijali, pored plastike, kao to su: papir, karton, metal i staklo, koriste se kao
materijali za ambalau, kako u transportu, tako i u direktnom dodiru sa prehrambenim
proizvodima.
Mehanike i fizike osobine ambalanih materijala bi trebale da zatite proizod od

rasipanja. Lome, oteenja, oscilacija temperature i da obezbede da pakovanje proizvoda
bude odrio, otporno na vodenu paru, gasove, mikroorganizme, svetlost i aromatine
materije
U poslednjih nekoliko godina se proizodnja ambalanih matrijala znatno poveala. Kako je

dolo do masovne proizvodnje, radi manje trokova, proizvoili su se manje kvalitetni
ambalani materijali u veoj kliini. Modrena ambalaa danas predstavlja jedan od
najvanjih delova proizoda, jer ima zadatak da privue panju potroaa. Dobra ambalaa
prodaje proizvod i u tesnoj je vezi sa industrijom ambalanih materijala
58
20. LITERATURA
[1] Brydson, J. A., Plastics Materials, 5th ed., Butterworths, Oxford, 1989, p. 583
[2] Hernandez, R.H. (1996) Plastics in Packaging, Chapter 8 in Handbook of Plastics,

Elastomers, and Composites, 3rd edn, New York, McGraw-Hill.
[3] Hilado, C. J., Flammability Handbook for Plastics, 4th ed., Technomic Publishing Co.,
Inc., Lancaster, PA, 1990.
[4] McCarthy, S. P., Biodegradable Polymers for Packaging, in Biotechnological
215.
[5] Morris, S.A., "Food and Package Engineering", 2011
[6] Ahvenainen R.: Novel food packaging techniques, Woodhead Publishing Limited,
Cambridge, England (2000) p. 590
[7] Vujkovi I., Gali K., Vere M.: Ambalaa za pakiranje namirnica, Tectus, Zagreb
(2007) p. 404
[8] Coles R., Dowell D., Kirwan M. J.: Food Packaging Technology, Blackwell Publishing,
London (2003) p. 408
[9] Slubeni glasnik RS, broj 70/2009
[10] Robertson, G.L., "Food Packaging: Principles and Practice", 3rd edition, 2013
[11] Leonard, E.A. (1996), Packaging, Marcel Dekker
Internet sajtovi:
[1] http://www.academia.edu
[2] http://www.ekologija.rs/feljtoni/istorija-plastike
[3] http://www.gradst.hr
[4] http://studenti.rs/kategorija/skripte/tehnologija-metalurgija
[5] http://www.plasticsindustry.org/AboutPlastics
[6] http://sr.wikipedia.org/sr
[7] www.serbianfurniture.org
59

MR - Upotreba Plastike I Drugih Ambalažnih Materijala U Proizvodnji I U Komercijalne Svrhe

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Upotreba Plastike I Drugih Ambalažnih Materijala U Proizvodnji I U Komercijalne Svrhe

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

UPOTREBA PLASTIKE I DRUGIH AMBALANIH

Prof.dr Dragan Cvetkovi Ivana Zec

Ambalaa se moe podeliti na osnovu dva kriterijuma:

1. Podela ambalae prema osnovnim funkcijama:

Tranportna ambalaa slui kao zatita proizvoda u transportu i skladitenju od oteenja.

Postoje dve vrste transportne ambalae: spoljanja i unutranja.

2. Podela ambalae prema duini i nainu upotrebe se deli na povratnu i nepovratnu

Razvoj plastinih masa i i njihova upotreba u proizvodnji i u komercijalne svrhe je sve

Parkesin1 je sainjen od celuloze pod uticajem azotne kiseline

Alexander Parkes (1813-1890)

John Wesley Hyatt radio je istraivao celulozu. Traeu novi

Celuloid je postalo novo ime za plastiku i poeo je da se koristi u

Polimerizacija je hemijska reakcija usled koje hemijska jedinjenja monomeri (hemijska

Linearni ili lanaani

Postoje dve podele reakcija polimerizacije:

1. Postepena polimerizacija ili korak po korak. Meusobnom reakcijom dva monomera

2. Lanana polimerizacija podrazumeva povezivanje momomera jednog za drugim.

Na osnovu tehnikog naina sprovoenja podela polimerizacije se deli na:

Polimerizacija u rastvoru u kojoj je sredina kod koje se odvija polimerizacija

Prirodnim polimerima pripadaju: skrob, celuloza, prirodni kauuk, belanevine, biljne

Sintetiki polimeri dobijaju se sintezom prostih jedinjenja i to najee iz nezasienih

Svaki polimer odlikovan je malom gustinom i relativno dobrom mehanikom osobinom i

Obimna upotreba plastinih materijala uslovila je razvoj istih, to je usledilo proizvodnjom

Da bi se prevazili svi ovi problemi vri se alternativna potraga za konvencionalnim

Izrazom biorazgradivi oznaava se odreena supstanca koja moe razloiti na vie

Polimeri koji su konvencionalni se ne mogu razgraditi u prirodi i u tome lei razlog

Proizvodnjom iz obnovljivih izvora postie se manje troenje energije i proizvodnje, ireg

Biorazgradivost i funkcionalnost proizvoda ine glavne ocene kvaliteta proizvoda od

Svi polimeri koji se razlau prirodnim putemveinom su napravljeni iz obnovljivih izvora

Biorazgradivi polimeri se mogu podelitti u dve grupe:

1. Polimeri koji su proizvedeni na prirodan nain, nepromenjeni i i oni koji se razgrauju

2. Polimeri koji su nastali sintetikim putem, poliestri koji su biorazgradivi polimeri na

Iz obnovljivih prirodnih resursa nastali su prirodno proizvedeni polimeri. Polimeri dobijeni

4.2. Primena biorazgradive ambalae

4.3. Zdravstvena ispravnost

5.1. Karakteristike plastinih masa9

U najveem broju sluajeva plastine mase se sastoje iz polimera (sintetikih smola),

Plastifikatori su materije u kojima se polimeri rastvaraju zbog ega dolazi do promene

Stabilizatori predstavljaju supstance koje se plastinim masama dodaju kako bi se spreilo

Punila su supstance koje se dodaju polimerima kako bi se poboljale njihove mehanike

Maziva se dodaju plastinim masama radi poboljanja plastifikacije i radi eliminisanja

Katalizatori predstavljaju supstance kojima se smanjuje vremnski period ovrivanja

6. PODELA PLASTINIH MASA

U zavisnosti od ponaanja plastinih materijala za vreme zagrevanja razlikuju se:10

Termoplastini materijali (termoplasti)

Termoplastini materijali pod dejstvom pritiska i temperature mogu neogranieno

Termostabilni materijali imaju ogranienu sposobnost menjanja oblika pod dejstvom

Slika 1. Poliolefin, primer pakovanja namirnica

Slika 2. Poliester, posude za odlaganje namirnica

Elastomeri imaju molekularnu strukturu i kao sintetiki materijali u upotrebi sa

U elastomere se ubrajaju proizvodi koji na temperaturama bliskim nuli mogu podlei

Mehanike osobine plastomera: istezanje, savijanje, otpornost na udare, tvrdoa.

Fizike osobine plastomera: gustina, gorivost, skupljanje, apsorpcija vode, mutnoa,

Termike osobine plastomera: specifini toplotni kapacitet, toplotna provodnost,

Elektrine osobine plastomera: dielektrina vrstoa, dielektrina konstanta, faktor snage.

6.1. Vrste i osobine termoreaktivnih plastinih masa

Silikoni su sintetike plastine mase sa osnovnim karakteristikama: stabilnost prema

7. VRSTE PLASTINIH MASA

Re plastian znai pogodan za modelovanje i oblikovanje. Ova re govori o savitljivosti i

7.1. Polimeri i njihova podela

Sintezom jednostavnih jedinjenja monomera dobijaju se polimeri koji su sloene organske