Univerzitet u Nišu

Mašinski fakultet

Projektovanje posuda pod pritiskom-

proračun debljine omotača

- master rad–
s.p. Mašinsko inženjerstvo

Kandidat Mentor
Nasković D. Maja 92 dr Jelena Janevski, docent

Niš, oktobar 2014

Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Projektovanje posuda pod pritiskom-proračun debljine omotača

Rezime

Oblast procesne tehnike proučava veliki broj tehnoloških operacija

(mehaničke, hidromehaničke, toplotne, difuzione...) i aparata i prateće opreme
potrebne za njihovo izvođenje. Toplotne operacije podrazumevaju procese razmene
toplote pri kojima se menja toplotno stanje tretiranog materijala, a u nekim
slučajevima i agregatno stanje i sastav. Ove operacije se obavljaju u toplotnim
aparatima. Toplotne operacije i aparati su široko rasprostranjeni u mnogim oblastima
procesne industrije: proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda, proizvodnja i prerada
nafte i gasa, farmaceutska industrija, prehrambena industrija, tekstilna industrija,
industrija gume.

Veličina i geometrijski oblik posuda pod pritiskom veoma varira, od velikih

cilindričnih posuda koji se koriste za skladištenje gasa visokog pritiska do malih
posuda koje se koriste kao hidraulične jedinice u vazduhoplovstvu. Neke su ukopane
u zemlju ili duboko u okeanu, ali je većina pozicionirana na terenu ili podržana na
platformi. Posude pod pritiskom su obično sfernog ili cilindričnog oblika.

U radu je stoga dat prikaz “filozofije” projektovanja posuda pod pritiskom sa

svim pratećim aktivnostima kao što su strukturna i materijalna razmatranja, vrste
kvarova i faktori sigurnosti protiv istih, kao i ograničenja pritisaka koji deluju i napona
koji se usled toga javljaju uz konkretan proračun debljine zida omotača i danca
posude.

Ključne reči: pritisak, posuda, napon, dance, omotač

Design of pressure vessels-estimation of layer thickness

Abstract
Process engineering studies a large amount of technological operations
(mechanical, hydromechanical, thermal, diffusion...) and tools and accompanying
equipment necessary for their emplementation. Thermal operations include
processes of the heat exchange in which the heat state of the treated materials
changes the of the treated material, and in some cases aggregate state and
composition too. These operations are caried out in heat machines. Thermal
operations and machines are widely used in many areas of the process industry:
manufacture and processing of chemical products, manufacture and processing of
oil and gas, pharmaceutical industry, food industry, textile industry, rubber industry.
Size and geometrical shape of the pressure vessels varies, from large
cylindrical vassels used for the storage of high-pressure gas to small vessels used
as a hydraulic units in aviation. Some of them are buried in the ground or deep in the

2
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

ocean, but most of them are stationed on the field or supported on the platform.
Pressure vessels are usually spherical or cylindrical shape.
This paper therefore presents the "philosophy" of designing the pressure
vessels with all following activities such as structural and material considerations,
failure modes and safety factors against them, as well as the pressure limits that are
applied and the stress that is occurring because of that with a specific wall shell and
lid of vessel thickness calculation.

Keywords: pressure, vessel, stress, shell, layer

3
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Sadržaj
1. Opšti pregled posuda pod pritisko ............................................................................................... 6
1.1. Uvod ........................................................................................................................................ 6
1.2. Razvoj posude pod pritisko građevi skih propisa ............................................................. 11
2. Filozofija projektovanja posude pod pritiskom ............................................................................ 13
2.1. Opšti pregled ......................................................................................................................... 13
2.2. Strukturna i materijalna razmatranja.................................................................................... 16
2.3. Faktor sigurnosti ................................................................................................................... 20
2.4. Projektovanje po pravilu ....................................................................................................... 21
2.5. Projektovanje po analizama .................................................................................................. 21
3. Kriterijumi strukturnog projektovanja .......................................................................................... 22
3.1. Vrste kvara ............................................................................................................................ 22
3.2. Teorije kvara.......................................................................................................................... 22
3.3. Teorije kvara korišće e u ASME kodu kotla i posuda pod pritisko .................................... 24
3.4. Dozvoljene granice napona prema ASME kodu kotla i posuda pod pritiskom ..................... 24
3.5. Ogra iče ja usluge ................................................................................................................ 27
3.6. Projektova je za iklič o optereće je .................................................................................. 28
3.7. )aštita protiv lo a ................................................................................................................ 29
4. Kategorije i ogra iče ja apo a ................................................................................................... 31
4.1. Uvod ...................................................................................................................................... 31
4.2. Intenzitet napona .................................................................................................................. 31
4.3. Kategorizacija napona ........................................................................................................... 32
4.3.1. Primarni napon ............................................................................................................. 32
4.3.2. Sekundarni napon ......................................................................................................... 33
4.3.3. Maksimalni napon ......................................................................................................... 33
4.4. Ogra iče je apo a .............................................................................................................. 35
4.5. Spe ijal a ogra iče ja apo a ............................................................................................. 35
4.6. Praktič i aspekti kategoriza ije apo a................................................................................ 36
4.7. Razmatranje faktora oblika ................................................................................................... 38
5. Projektovanje danca ..................................................................................................................... 45
6. Posude pod u utraš ji pritisko .............................................................................................. 46
6.1. Namena ................................................................................................................................. 46
6.2. Definicije ............................................................................................................................... 46
6.2.1. Cilindar .......................................................................................................................... 46
6.2.2. Torisferič i kraj ............................................................................................................. 46
6.2.3. "KLOEPPER" tip.............................................................................................................. 46

4
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

6.2.4. "KORBBOGEN" tip ......................................................................................................... 46

6.2.5. Elipsoidni kraj ................................................................................................................ 46
6.3. Spe ifič i si oli i skraće i e ............................................................................................... 46
6.4. Cili drič e i sferič e površi e ............................................................................................... 47
6.4.1. Uslovi primenljivosti ...................................................................................................... 47
6.4.2. Cili drič e posude......................................................................................................... 47
6.4.3. Sferič e posude............................................................................................................. 47
6.5. Krajevi posuda ....................................................................................................................... 48
6.5.1. Spe ifič i si oli i skraće i e ....................................................................................... 48
6.5.2. Polusferič i krajevi ........................................................................................................ 48
6.5.3. Torisferič i krajevi ......................................................................................................... 49
)aključak ............................................................................................................................................... 58
Literatura .............................................................................................................................................. 59
Biografija ............................................................................................................................................... 60

5
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

1. Opšti pregled posuda pod pritiskom

1.1. Uvod

Sudovi, rezervoari i cevovodi koji nose, sakupljaju ili primaju tečnost zovu se
posude pod pritiskom. Posuda pod pritiskom se definiše kao rezervoar sa razlikom
unutrašnjeg i spoljašnjeg pritiska. Unutrašnji pritisak je obično veći od spoljašnjeg,
osim kod nekih specifičnih situacija. Tečnost unutar posude može proći kroz
promene stanja kao u slučaju parnih kotlova, ili može reagovati sa drugim
reagensima kao u slučaju hemijskog reaktora. Posude pod pritiskom često imaju
kombinaciju visokih pritisaka i visokih temperatura, a u nekim slučajevima su u
njima zapaljive tečnosti ili visoko radioaktivni materijali. Zbog takvih opasnosti je
neophodno da posuda bude projektovana tako da se curenje ne sme javiti. Pored
toga ove posude moraju biti pažljivo projektovane da izdrže sa radnim
temperaturama i pritiscima. Treba imati u vidu da oštećenje posude pod pritiskom
ima potencijal da izazove velike fizičke deformacije i oštećenja. Bezbednost
postrojenja u celosti je neophodna kod projektovanja posuda pod pritiskom i ona
naravno zavise od adekvatnosti propisa odnosno kodova projektovanja.
Kada govorimo o posudama pod pritiskom moramo razmotriti i rezervoare.
Posude pod pritiskom i rezervoari se značajno razlikuju i u projektovanju i
konstrukciji: rezervoari za razliku od posuda pod pritiskom su ograničeni na
atmosferskom pritisku; a posude pod pritiskom često imaju unutrašnji dok većina
rezervoara ne.
Posude pod pritiskom se koriste u raznim granama industrije; na primer, u
proizvodnji električne energije, petrohemijskoj industriji za skladištenje i preradu
sirove nafte u rafinerijama, kao i skladištenje benzina u benzinskim stanicama, kao i
u hemijskoj industriji (u hemijskim reaktorima) i tako dalje. Posude pod pritiskom i
rezervoari su, u stvari, od suštinskog značaja za hemijsku, naftnu, petrohemijsku i
nuklearnu industriju. U ovoj klasi opreme se reakcije, separacije i skladištenja
sirovog materijala dešavaju. Uopšteno govoreći, oprema pod pritiskom je potrebna
za širok spektar industrijskih postrojenja za skladištenje i proizvodnju.
Veličina i geometrijski oblik posuda pod pritiskom veoma varira, od velikih
cilindričnih posuda koje se koriste za skladištenje gasa visokog pritiska do malih
posuda koje se koriste kao hidraulične jedinice u vazduhoplovstvu. Neke su ukopane
u zemlju ili duboko u okeanu, ali je većina pozicionirana na terenu ili podržana na
platformi. Posude pod pritiskom su obično sfernog ili cilindričnog oblika. Cilindrične
posude su generalno poželjne, s obzirom da predstavljaju jednostavnije oblike kod
kojih se bolje iskoristi raspoloživi prostor. Parni kotlovi, izmenjivači toplote, hemijski
reaktori, i tako dalje, su generalno cilindrični. Sferne posude imaju prednosti koje se
ogledaju kroz tanje zidove za zadati pritisak i prečnik nego cilindrične posude. Stoga,
koriste se za velike cisterne za gas ili tečnost, nuklearne reaktore koji se hlade
gasom, zgrade za kontaminaciju kod nuklearnih elektrana, itd. Posude za

6
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

kontaminaciju fluida niskih pritisaka nekad imaju oblik sferoida ili oblik kapi. Time
imaju prednost da se u njima omogući najbolja moguća raspodela pritisaka kada je
posuda puna.
Konstrukcija tipične posude pod pritiskom je prikazana na slici 1.1.

Slika 1.1. Tipična posuda pod pritiskom

Sferna posuda pod pritiskom je prikazana na slici 1.2.

Slika 1.2. Sferna posuda pod pritiskom

7
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Оvо је posebna posuda i zapravo je skladište u obliku sfere. Praktično ima

ulogu rezervoara zbog svoje namene da skladišti tečnost. Međutim, pošto
konstrukcija radi na pritisku iznad atmosferskog, može se klasifikovati kao posuda
pod pritiskom koja nema unutrašnje delove. Horizontalno podržana cilindrična
posuda pod pritiskom sa glavom u obliku polulopte i koničnim prelazom je prikazana
na slici 1.3. Ona se sastoji od osnovnog cilindričnog dela, sa poluloptastim glavama i
nekoliko priključka za mlaznice.

Slika 1.3 Horizontalno podržana cilindrična posuda pod pritiskom

Posude se geometrijski mogu podeliti na ravne (pločaste) i cilindrične tipove.

Pločasti tipovi konstrukcija se koriste kao ravni poklopci (zatvarači za posude pod
pritiskom i toplotni izmenjivači), pružaju otpor pritiska pri savijanju, dok membrane
cilindričnog tipa funkcionišu na način analogan onome što se dešava u balonima pod
pritiskom. Generalno cilindrični tip je poželjniji oblik zato što zahteva manje debljine i
zbog toga što je manje materijala potrebno za njegovu proizvodnju. Komponente
pritiska cilindričnog tipa, kao što su posude pod pritiskom i cilindri koji razmenjuju
toplotu, glave raznih geometrijskih konfiguracija i mlaznice se dobro odupiru višim
pritiscima.
Posude pod pritiskom se izrađuju u svim oblicima i veličinama, od nekoliko
centimetara u prečniku do 50 metara i više. Pritisak može biti od 0,25 kPa pa čak do
2000 MPa. Američko društvo mašinskih inženjera (ASME) navodi niz unutrašnjih
pritisaka od 0,1 MPa do 30 MPa. Posude pod pritiskom, kao što su rezervoari za
skladištenje Američkog naftnog instituta (API-a) su dizajnirani da ograniče unutrašnji
pritisak na ne veći od onog koji odgovara statičkom pritisku stuba fluida koji se nalazi
u rezervoaru.
Posude pod pritiskom, kao komponente kompletnog postrojenja su
projektovane tako da zadovolje različite zahteve kao što je određeno od strane
projektanta ili analitičara koji su odgovorni za ukupno projektovanje. Prvi korak u
postupku projektovanja je jasno definisanje cilja, postavljajući na taj način
projektantske zahteve kao što je prikazano na slici 1.4.
Jednom kada su uslovi projektovanja uspostavljeni, izabrani odgovarajući
materijali i specifični kod projektovanja daće dozvoljeni napon projektovanja ili

8
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

nominalni napon koji se koristi za dimenzionisanje debljine posude pod pritiskom.

Posebna pravila propisa pokrivaju projektovanje raznih komponenti posuda pod
pritiskom, kao što su dizne, prirubnice i tako dalje. Praćenjem ovih pravila završava
se raspoređivanje različitih komponenti i testiranje na kvar. Posude pod pritiskom
rade u uslovima različitih opterećenja i naprezanja, koje treba u prvom koraku
projektovanja utvrditi. Projektant na početku izrade projekta ima zadatak da ispravno
oceni značenje pojedinih opterećenja i naprezanja. Tom prilikom treba voditi računa i
o neophodnom i zahtevanom stepenu sigurnosti i pouzdanosti u primeni i u skladu
sa standardima i propisima kao i saznanjima iz prakse. Predloženo projektovanje se
testira više puta dok se ne dobije najekonomičniji proizvod. Funkcionalni zahtevi
pokrivaju geometrijske dizajne parametara kao sto su veličina i oblik, lokacije
penetracija i tako dalje. Neki od ovih parametara će možda morati da se poprave u
saradnji sa celokupnim projektantskim timom, ali u većini situacija projektant deluje
slobodno na osnovu njegovog iskustva.

Slika 1.4 Procedura projektovanja

gde su:
Functional requirements – Funkcionalni zahtevi
Operational requirements – Operativni zahtevi
Design codes – Projektovanje kodova
Establish design conditions – Uspostavljanje uslova projektovanja
Material selection – Izbor materijala
Structural evaluation – Strukturna procena

9
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Operation limits – Ograničenja u procesu

Final design – Konačno projektovanje

U projektovanju posuda pod pritiskom bezbednost je primarna briga, posebno

za posude koje se koriste u nuklearnim reaktorima, zbog potencijalne opasnosti od
velikih i teških nesreća. U principu, projektovanje je kompromis između razmatranja
dva aspekta: ekonomskog i sigurnosnog. Mogući rizici datog načina propusta i
njegovih posledica se balansiraju u zavisnosti od truda potrebnog za njihovu
prevenciju; rezultirajući projekat treba da dostigne adekvatni standard bezbednosti
uz minimalne troškove.
Bezbednost se ne može apsolutno obezbediti iz dva razloga. Prvo, način
utovara u toku rada može biti teži nego što je predviđeno u fazi projektovanja:
abnormalne, nepredvidive stvari se neminovno dešavaju tokom korišćenja tog suda.
Drugo, naše znanje retko dozvoljava da se obezbedi adekvatan odgovarajući
odgovor na prelom materijala, stanja napona pod određenim uslovima, i tako dalje.
Kako bi se bezbednost držala na visokom nivou, moguće je uspostaviti
preventivne mere zasnovane na poluempirijskim metodama. Nakon ovog
razmišljanja, posude pod pritiskom se mogu klasifikovati prema težini njihovih
operacija, jer će to uticati kako na mogućnost neuspeha tako i na njegove posledice.
Ova razmatranja dovode do klasifikacije posuda, od sudova u nuklearnim reaktorima
pod pritiskom na jednom kraju do podzemnih rezervoara za vodu na drugom. Faktor
projektovanja korišćen u ASME kodu kotla i posuda pod pritiskom ima za cilj da
objasni nepoznate faktore u vezi sa projektovanjem i izgradnjom opreme. Pri
projektovanju formula i metoda analiza uvode se određene pretpostavke. Obično se
pretpostavlja da je materijal homogen i izotropan. U realnim slučajevima materijal
ima nedostatke i diskontinuitete u sastavu.
Godine 1955, novi procesi u petrohemijskoj industriji su doveli do značajnih
promena pritisaka koji zahtevaju da debljina zida u posudama bude između 150 i
200 milimetara (mm). Cilj je bio da se smanje troškovi proizvodnje, uz pretpostavku
da se to može primeniti samo na nekim materijalima. Smatralo se da će propisi za
nuklearne sudove pod pritiskom biti lakše definisani nego propisi za sudove pod
pritiskom koji se koriste u petrohemijskim procesima. To je zato što sudovi pod
nuklearnim pritiskom sadrže samo paru i vodu, a maksimalna temperatura je bila
800 F (427 °C). Mnoge specifikacije projektovanja za nuklearne elektrane
prepoznaju da se projektovanje ciklusa za evaluaciju rada zasniva na 40 godina
životnog veka postrojenja. 40 godina je zasnovano na nuklearnim postrojenjima koji
su bili u stanju da traju dva puta duže od fosilnih (koji obično traju 20 godina).
Postrojenje za ciklični rad je zasnovano na proceni ciklusa za 40 godina, sa težinom
ciklusa procenjenih u najgorim uslovima. Ovaj metod projektovanja je bio grub
pokušaj da se osigura da ne dođe do oštećenja zbog zamora materijala za period od
40 godina.

10
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Zaključak

U aparatima se obrađuju različite vrste materijala koji poseduju različit stepen

agresivnosti na materijal konstrukcije aparata. Sa gledišta opasnosti po čovekovo
zdravlje mogu se naći u grupama od neutralnih do otrovnih, a što se tiče zapaljivosti
od nezapaljivih do eksplozivnih. Stoga je bitno još jednom naglasiti da je od izuzetne
važnosti dobar proračun elemenata aparata imajući u vidu da je u proračunima jedno
od osnovnih opterećenja pritisak.

U smislu aktuelnog pravilnika o posudama pod pritiskom koji je stupio na

snagu 2012 godine, u radu je izvršena provera debljine omotača i danca prema
standardu SRPS EN 13445 jedne zatvorene ekspanzione posude datih
karakteristika.

S obzirom na činjenicu da se važećim pravilnikom o tehničkim normativima za

stabilne posude pod pritiskom između ostalog propisuju zahtevi koji moraju biti
ispunjeni pri proizvodnji i upotrebi istih, a u pogledu proračuna svih bitnih delova
konstrukcije, prikazani proračun u master radu je upravo tako izvršen da zadovolji
zadatkom propisane uslove.

58
Maja Nasković 92 Master rad Mašinski fakultet

Literatura

1 . American Society of Mechanical Engineers, Boiler and Pressure Vessel Code,

ASME, New York
2. Jagger, R., Causes of boiler and pressure vessel accidents, Prof. Saf., 29, 39–42,
1984.
3. Bush, S.H., Statistics of pressure vessel and piping failures, Am. Soc. Mech. Eng.
J. Pressure Vessel Technol., 110, 225–233, 1988.
4. Pierre, D., and Baylac, G., French pressure vessel regulations within the
European context, J. Pressure Technol., 114, 486–488, 1992.
5. Cepluch, R.J., The ASME Boiler and Pressure Vessel Code Committee –
challenges: past and future, ASME J. Pressure Vessel Technol., 109, 256–259,
1987.
6. Merrick, R.D., Design of pressure vessels and tanks to minimize corrosion, Mater,
Performance, 29–37, 1987.
7. Nasman, G.D., Pressure vessels: total design specification, Chem. Eng., 72–76,
1990.
8. Pai, D.H., Pressure vessel and piping technology: two decades of progress and
future challenges, J. Pressure Vessel Technol., 112, 319–322, 1990.
9. Windenberg, D.F., and Trilling, C., Pressure Vessel and Piping Design: Collected
Papers, American Society of Mechanical Engineers, New York, 1960.
10. Burgreen, D., Design Methods for Power Plant Structures, C.P. Press, New York,
1975.
11. Harvey, J.F., Theory and Design of Pressure Vessels, Van Nostrand Reinhold,
New York, 1985.
12. Anon., Criteria of the ASME Boiler and Pressure Vessel Code for Design by
Analysis in Sections III and VIII, Division 2, American Society of Mechanical
Engineers, New York.
13. Pastor, T.P., and Hechmer, J.L., ASME Task Group Report on Primary Stress, J.
Pressure Vessel Technol., 119, 1997.
14. Hechmer, J.L., and Hollinger, G.L. Three-dimensional stress criteria – summary
of the PVRC project, J. Pressure Vessel Technol., 122, 105–109, 2000.
15. Chattopadhyay, S., Allowable stresses for nonrectangular sections under
combined axial and bending loads, J. Pressure Vessel Technol., 110, 188–193,
1988.
16. Seely, F.B., and Smith, J.O., Advanced Mechanics of Materials, 2nd ed., Wiley,
New York, 1952.
17. Hodge, P.G., Plastic Analysis of Structures, McGraw-Hill, New York, 1959.

59