UDBENICI SVEUILITA U ZAGREBU

MANUALIA UNIVERSITATIS STUDIORUM ZAGRABIENSIS

Nosive konstrukcije 1.indb 1

4/2/08 9:47:16 AM

Nakladnik
Golden marketing-Tehnika knjiga
Juriieva 10, Zagreb

Sunakladnik
Arhitektonski fakultet Sveuilita u Zagrebu
Kaieva 26, Zagreb

Za nakladnika
Ana Reetar

Za sunakladnika
prof. dr. sc. Lenko Pletina

Urednik biblioteke
Zlatko Kara

Urednica
dr. sc. Ariana tulhofer

Recenzenti
prof. dr. sc. Draen Anii
prof. emer. dr. sc. Mladen Hudec
prof. dr. sc. uro Mirkovi

Objavljivanje ovoga sveuilinog udbenika odobrio je Senat Sveuilita u Zagrebu

odlukom br. 02-1480/2-2002. od 9. srpnja 2002.

Copyright 2008., Golden marketing-Tehnika knjiga, Zagreb

Sva prava pridrana

ISBN 978-953-212-341-8

1.indd 2

4/2/08 10:59:26 AM

PROF. DR. SC.

IVO PODHORSKY, DIPL. ING. GRA.

NOSIVE
KONSTRUKCIJE I
UD@BENIK ZA STUDIJ ARHITEKTURE
drugo izmijenjeno i dopunjeno izdanje

Golden marketing-Tehni~ka knjiga, Zagreb

Arhitektonski fakultet Sveu~ili{ta u Zagrebu
2008.

Nosive konstrukcije 1.indb 3

4/2/08 9:47:18 AM

Nosive konstrukcije 1.indb 4

4/2/08 9:47:18 AM

SADRAJ

SADRAJ
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XI
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XII

A. BETONSKE KONSTRUKCIJE OSNOVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

1. OPENITO O BETONSKIM KONSTRUKCIJAMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2. PREDNOSTI I MANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3. OSNOVNA ZAMISAO ARMIRANOG BETONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4. OSNOVNA ZAMISAO PREDNAPINJANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.5.
1.6.
1.7.
1.8.

OSNOVNI POJMOVI: GRAEVINA KONSTRUKCIJA

KONSTRUKCIJSKI ELEMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VRSTE KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
FAZE PROJEKTIRANJA I PRORAUNA KONSTRUKCIJA .
NORMATIVNI DOKUMENTI ZA PROJEKTIRANJE
BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.8.1.
1.8.2.

1
1
1
2
3

............... 4
............... 4
............... 6
............... 7

Vaei normativni dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Meunarodni napori za zajedniko stjecanje znanja
i izradu zajednikih normi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

2. OSNOVE PROJEKTIRANJA I PRORAUNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1. TEMELJNI ZAHTJEVI NA (BETONSKE) KONSTRUKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. SIGURNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. GRANINA STANJA (LIMIT STATES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4. TEMELJNE VARIJABLE I NJIHOVE VRIJEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.5. NAELA PROJEKTIRANJA S OBZIROM NA TRAJNOST . . . . . . . . . . . . . . . .

10
10
10
12
12
14

3. SVOJSTVA GRADIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2. BETON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.1. Vrste betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.2. Tlana vrstoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.3. Vlana vrstoa betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.4. Deformabilnost (kratkotrajne deformacije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.5. Fizikalne veliine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.6. Vremenski uinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.7. Temperaturni uinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3. ELIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.2. Geometrijska svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.3. Fizikalna svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.4. vrstoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.5. Deformabilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.6. Zavarljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.7. Prionljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3.8. Zavrna primjedba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17
17
17
17
18
19
19
19
19
20
21
21
21
21
21
22
22
22
22

4. DIMENZIONIRANJE ARMIRANOBETONSKIH PRESJEKA

PO METODI GRANINIH STANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4.1. OPENITO O PROCESU PRORAUNA I DIMENZIONIRANJA. . . . . . . . . . . 23
4.2.

DIMENZIONIRANJE ARMIRANOBETONSKIH PRESJEKA NA DJELOVANJE

MOMENTA SAVIJANJA, UZDUNE I POPRENE SILE . . . . . . . . . . . . . . . . 27
4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.

Ponaanje grede pri optereenju do sloma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Dijagrami relativnih deformacija i mogunosti naprezanja . . . . . . . . . . 30
Dimenzioniranje na savijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

4.2.3.1.
4.2.3.2.
4.2.4.
4.2.5.
4.2.6.
4.2.7.

Pravokutni presjek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
T-presjek (greda s ploom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

............
............
............
............
Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Proraun za dominantno djelovanje uzdune sile . . . . . . . . . . .

Ponaanje tlanih elemenata pri optereenju do sloma

Dimenzioniranje na centrini tlak . . . . . . . . . . . . .
Dimenzioniranje na centrini vlak . . . . . . . . . . . . .
Dimenzioniranje na ekscentrini tlak . . . . . . . . . . .

4.2.7.1.
4.2.7.2.

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb Sec2:V

37
40
42
43
43
43

4/2/08 9:47:18 AM

SADRAJ

4.2.8.

4.2.9.

4.2.7.3
4.2.7.4.

Proraun pomou interakcijskih dijagrama . . . . . . . . . . . . . . 44

Proraun pomou postupka Vukovskog . . . . . . . . . . . . . . . 47

4.2.8.1.
4.2.8.2.
4.2.8.3.

Osnovni proraunski model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Poboljani proraunski model . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Postupak dimenzioniranja na poprenu silu prema Eurokodu 2. . . 50

4.2.9.1
4.2.9.2.

Sluaj male ekscentrinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Sluaj velike ekscentrinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Dimenzioniranje na poprenu silu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Dimenzioniranje na ekscentrini vlak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

4.2.10. Dimenzioniranje na lokalno tlano naprezanje . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

4.3.

DIMENZIONIRANJE NA TORZIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
4.3.1.
4.3.2.
4.3.3.

4.4.

Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Naponi za stanje I. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Proraun za stanje II.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

DIMENZIONIRANJE NA PROBOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

.....
.....
.....
.....

58
58
59
60

5. PROVJERA KONSTRUKCIJA PO GRANINIM STANJIMA UPORABLJIVOSTI .

5.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2. RASPUCAVANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.1. Razlozi ograniavanja raspucavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.2. Vrste pukotina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.3. Granine raunske irine pukotina (EC2). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2.4. Mjere ograniavanja raspucavanja (EC2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3. DEFORMABILNOST BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3.1. Razlozi ograniavanja deformacija betonskih konstrukcijskih elemenata . .
5.3.2. Uzroci i vrste deformacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3.3. Granine vrijednosti progiba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3.4. Mjere ograniavanja progiba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

63
63
63
63
64
65
65
67
67
68
69
69

6. POJEDINOSTI RAZRADE BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . .

6.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2. ARMATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.1. Openito o armiranju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2.2. Osnovna naela armiranja betonskih konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . .
6.3. RADNE REKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70
70
71
71
71
76

7. PREDNAPINJANJE BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.2. POVIJESNI OSVRT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.3. NAELO PREDNAPINJANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.4. STUPANJ PREDNAPINJANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.5. PREDNOSTI PREDNAPETOG BETONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.6. METODE PREDNAPINJANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.6.1. Prethodno napinjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.6.2. Naknadno napinjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.6.2.1. Prednapinjanje nategama (kabelima) s prianjanjem . . . . . . . . .
7.6.2.2. Prednapinjanje namatanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.6.2.3. Vanjsko prednapinjanje nategama bez prianjanja . . . . . . . . . .
7.6.2.4. Sidrenje prednapete armature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.7. ZAHTJEVI NA GRADIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.7.1. Beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.7.2. elik za prednapinjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.7.3. Zatitne cijevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.7.4. Smjesa za injektiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

77
77
77
77
78
79
80
80
80
80
81
81
81
82
82
82
82
82

4.4.1.
4.4.2.
4.4.3.
4.4.4.

7.8.

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ponaanje ploe pri optereenju koncentriranom silom do sloma .
Osnove za dimenzioniranje na proboj . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dimenzioniranje na proboj po naelima Eurokoda 2 . . . . . . . .

PROJEKTIRANJE, PRORAUN I DIMENZIONIRANJE

PREDNAPETIH BETONSKIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
7.8.1.
7.8.2.
7.8.3.
7.8.4.
7.8.5.

Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izbor presjeka i preliminarnih dimenzija . . . . . . . . .
Izbor sile prednapinjanja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dimenzioniranje prema graninim stanjima nosivosti .
Pojedinosti razrade prednapetih betonskih konstrukcija

7.8.5.1.
7.8.5.2.
7.8.5.3.

VI

Nosive konstrukcije 1.indb Sec2:VI

............
............
............
............
............
Smjetaj natega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Osiguranje poloaja natega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dodatna armatura protiv cijepanja na mjestu sidara . . . . . . . . .

82
82
83
83
84
84
84
84

Nosive konstrukcije I

4/2/08 9:47:19 AM

SADRAJ

8. DJELOVANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.2. STALNA OPTEREENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3. KORISNA OPTEREENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.1. Uporabna optereenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.2
Optereenje snijegom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.3. Djelovanje vjetra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.4. Djelovanje potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.5. Temperaturne promjene i skupljanje betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.6. Uinci slijeganja temeljnog tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.7. Tlak tekuina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8.3.8. Djelovanje potiska tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

85
85
85
86
86
86
87
88
91
91
92
93

B. KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9. PLOE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.2. PONAANJE PLOA PRI OPTEREENJU DO SLOMA . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.2.1. Jednostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.2.2. Dvostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
9.2.3. Tokasto oslonjene ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
9.3. PRORAUN REZNIH SILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
9.3.1. Jednostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
9.3.2. Dvostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
9.3.3. Tokasto oslonjene ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
9.3.4. Zavrna primjedba o nainu prorauna reznih sila . . . . . . . . . . . . . . 102
9.4. POJEDINOSTI RAZRADE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.4.1. Ope odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.4.2. Jednostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
9.4.3. Dvostrane ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
9.4.4. Tokasto oslonjene ploe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
9.5. REBRASTE, KASETIRANE I UPLJE PLOE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
10. GREDE, REETKE I OKVIRI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.1.1. Naprezanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.1.2. Razni sustavi tapnih konstrukcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2. GREDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.1. Openito, povijesni osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.2. Proraun reznih sila i razrada pojedinosti betonskih greda . . . . . . . . .
10.2.2.1. Proraun reznih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.2.2. Armiranje greda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.2.3. Oblikovanje greda s otvorima u hrptu . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.3. Nekoliko primjera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.3.1. Predgotovljene grede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.3.2. Zakrivljene grede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.3.3. Grede promjenjive visine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.2.3.4. Rotilji greda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3. REETKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.1. Openito, povijesni osvrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.2. Projektiranje, proraun i razrada pojedinosti betonskih reetaka . . . . . .
10.3.2.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.2.2. Proraun reznih sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.2.3. Svojstva raznih vrsta reetaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.2.4. Razrada pojedinosti betonskih reetaka . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.3. Primjeri reetaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.3.1. Ravninske reetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.3.3.2. Prostorne reetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4. OKVIRI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4.2. Proraun reznih sila i razrada pojedinosti betonskih okvira . . . . . . . . .
10.4.2.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4.2.2. Proraun i dimenzioniranje okvira . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4.2.3. Razrada pojedinosti betonskih okvira . . . . . . . . . . . . . . . .
10.4.3. Primjeri okvira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

109
109
109
109
110
110
111
111
111
112
113
113
113
114
114
115
115
116
116
116
117
117
117
117
119
120
120
122
122
123
123
124

11. LUKOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

11.1. OPENITO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb Sec2:VII

VII

4/2/08 9:47:19 AM

SADRAJ

11.2. POVIJESNI OSVRT (ZIDOVI I LUKOVI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

..................
..................
..................
..................
11.3. PRORAUN I DIMENZIONIRANJE LUKOVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.3.1. Vrste lukova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.3.2. Idealni oblici lukova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.4. PRIMJERI NOVOVJEKIH LUNIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.4.1. Mostovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11.4.2. Lune konstrukcije u zgradarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

127
128
129
129
132
132
132
134
134
137

12. STUPOVI I ZIDOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.2. STUPOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.2.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.2.2. Projektiranje, proraun i dimenzioniranje stupova . . . . . . . . . . . . . .
12.2.3. Razrada pojedinosti armiranobetonskih stupova (EC2) . . . . . . . . . . .
12.2.4. Primjeri izvedbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3. ZIDOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.2. Projektiranje i proraun zidova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.2.1. Nekonstruktivni zidovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.2.2. Zidovi optereeni okomito na ravninu zida . . . . . . . . . . . . .
12.3.2.3. Zidovi optereeni u ravnini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.2.4. Zidni nosai. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.3. Razrada pojedinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12.3.3.1. Nosivi zidovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

139
139
139
139
139
141
143
144
144
144
144
145
146
147
148
148

13. NABORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13.2. KONSTRUKTIVNO PONAANJE NABORANIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . .
13.3. PRIMJERI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

150
150
150
151

14. LJUSKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.2. OPE KONSTRUKTIVNO PONAANJE LJUSAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.2.1. Prostorni efekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.2.2. Membranski efekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.3. KLASIFIKACIJA LJUSAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.4. KONSTRUKTIVNO PONAANJE POJEDINIH VRSTA LJUSAKA . . . . . . . . . .
14.4.1. Ljuske jednostruke zakrivljenosti ( = 0) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.4.2. Ljuske dvostruke zakrivljenosti ( > 0) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.4.3. Ljuske dvostruke zakrivljenosti ( < 0) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.4.4. Ljuske slobodnih oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.5. PRORAUN I STABILNOST LJUSAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.6. POSTUPCI IZVEDBE LJUSAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7. PRIMJERI LJUSAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.1. Ljuske jednostruke zakrivljenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.2. Ljuske dvostruke zakrivljenosti ( > 0) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.3. Ljuske dvostruke zakrivljenosti ( < 0) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14.7.4. Ljuske slobodnih oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

154
154
154
154
155
155
156
156
157
157
159
159
160
161
161
162
162
164

15. VISEE KONSTRUKCIJE I VLANE MEMBRANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
15.2. OPE PONAANJE VLANO OPTEREENIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . .
15.3. KLASIFIKACIJA VLANO OPTEREENIH KONSTRUKCIJA . . . . . . . . . . . . .

165
165
165
166

11.2.1.
11.2.2.
11.2.3.
11.2.4.

Zidovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Lukovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Mjerilo i sigurnost . . . . . . . . . . . . . . .
Neki primjeri povijesnih lunih konstrukcija

15.4. KONSTRUKTIVNO PONAANJE POJEDINIH VLANIH KONSTRUKCIJA

S PRIMJERIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
15.4.1.
15.4.2.
15.4.3.
15.4.4.
15.4.5.

VIII

Nosive konstrukcije 1.indb Sec2:VIII

Ovjeene konstrukcije . . .
Poduhvaene konstrukcije .
Visee konstrukcije . . . . .
Vlane membrane . . . . .
atori . . . . . . . . . . . . .

............................
............................
............................
............................
............................

166
168
168
171
172

Nosive konstrukcije I

4/2/08 9:47:19 AM

SADRAJ

C. ZIDANE KONSTRUKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

16. ZIDANE KONSTRUKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.2. SVOJSTVA GRADIVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.3. KONSTRUKTIVNO PONAANJE NEARMIRANOG ZIA . . . . . . . . . . . . . .
16.3.1. Djelovanje vertikalnog optereenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.3.2. Djelovanje horizontalnog optereenja okomito na ravninu zida . . . . . .
16.3.3. Djelovanje horizontalnog optereenja u ravnini zida . . . . . . . . . . . . .
16.4. DIMENZIONIRANJE ZIDOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.4.1. Openito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.4.2. Djelovanje vertikalnog optereenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.4.3. Djelovanje horizontalnog optereenja (u ravnini zida) . . . . . . . . . . . .
16.5. OBLIKOVANJE I RAZRADA POJEDINOSTI ZIDANIH ZGRADA . . . . . . . . . .
16.5.1. Svojstva gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.5.2. Opa koncepcija konstrukcije zgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.5.3. Pravila razrade pojedinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16.5.4. Pravila za jednostavne zidane zgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

173
173
173
174
174
174
175
176
176
176
178
178
178
179
179
180

SUMMARY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
BILJEKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb Sec2:IX

IX

4/2/08 9:47:20 AM

Nosive konstrukcije 1.indb 186

4/2/08 9:52:14 AM

PREDGOVOR

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Ova knjiga namijenjena je, kao udbenik, studentima Arhitektonskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu koji sluaju dvosemestralni predmet Nosive konstrukcije I, no njome se
mogu sluiti i diplomirani inenjeri arhitekture kao prirunikom prilikom projektiranja
zgrada i drugih graevina.
Opi su ciljevi spomenutog predmeta:

upoznavanje osnova prorauna, dimenzioniranja i razrade pojedinosti betonskih

konstrukcija

upoznavanje s konstruktivnim ponaanjem, posebnostima prorauna i oblikovanja

konstrukcijskih elemenata

upoznavanje osnova prorauna, dimenzioniranja i razrade pojedinosti zidanih konstrukcija.

Kako cilj predmeta nije kolovanje strunjaka koji e se baviti proraunom konstrukcija, naglasak je u izlaganju gradiva na intuitivnom razumijevanju ponaanja konstrukcija. Jedinu iznimku ine dijelovi koji obrauju provjeru sigurnosti u kojima su obraeni elementarni raunski postupci. Autor se nada da e ova knjiga pomoi da se smanji
jaz izmeu arhitekata i inenjera koji i preesto optereuje nau struku. Bilo bi uzaludno nadati se povratku starih vremena u kojima su veliki majstori-graditelji vladali cijelim podrujem graenja i ija remek-djela jo uvijek krase nae gradove. Ipak, unato
tendenciji, zapravo nunosti specijalizacije, vrlo je vano teiti im boljoj suradnji arhitekata i inenjera s ciljem da se ouva cjelovitost i sklad graevina.
U skladu s opim ciljevima, knjiga je razdijeljena na tri dijela:
A. Betonske konstrukcije osnove
B. Konstrukcijski elementi
C. Zidane konstrukcije
Prvi dio sadrava osam poglavlja:

uvod u betonske konstrukcije (rasprostranjenost, prednosti i mane, osnovne zamisli

armiranog i prednapetog betona i dr.)

osnove projektiranja i prorauna u skladu s najsuvremenijim znanstvenim dostignuima, ukljuujui i naela projektiranja u odnosu na trajnost

svojstva gradiva, u opsegu koji je potrebno poznavati za proraun i dimenzioniranje

dimenzioniranje armiranobetonskih presjeka po metodi graninih stanja nosivosti

(savijanje, centrini i ekscentrini tlak, poprena sila, proboj i torzija opisno)

provjera konstrukcija po graninim stanjima uporabljivosti (raspucavanje i deformacije, bez proraunskih postupaka dokaza)

pojedinosti razrade betonskih konstrukcija, zajedno s osnovnim naelima armiranja

prednapinjanje betonskih konstrukcija osnovno o ovoj naprednoj tehnologiji ije

potencijalne prednosti jo nisu ni izdaleka iskoritene u graditeljstvu

djelovanja detaljno razmatranje svih raznolikih djelovanja na konstrukcije.

Drugi dio sadrava sedam poglavlja i obrauje sljedee konstrukcijske elemente: ploe, grede, reetke, okvire, lukove, stupove i zidove, nabore, ljuske te visee konstrukcije i vlane membrane. Ovaj dio nije ogranien samo na betonske konstrukcije jer
obrauje osnovna obiljeja ponaanja konstrukcija bez obzira na gradivo. U svih elemenata opisano je ope konstruktivno ponaanje te posebnosti prorauna (bez raunskih postupaka) kao i razrada pojedinosti. Nadalje, dani su brojni primjeri izvedbe te, u
sluaju potrebe, povijesni osvrt (zidani lukovi i zidovi) ili posebnosti izvedbe (za ljuske).

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb Sec1:XI

XI

4/2/08 9:47:20 AM

PREDGOVOR

Trei dio ima samo jedno poglavlje i obrauje u elementarnom obliku osnove prorauna i dimenzioniranja zidova (od opeke, kamena, betonskih blokova) kao i oblikovanje i razradu pojedinosti zidanih zgrada.
Na kraju elim zahvaliti onima koji su omoguili nastanak ove knjige: Ministarstvu znanosti i tehnologije koje je izdavanje knjige poduprlo velikom subvencijom, Arhitektonskom fakultetu koji je preuzeo organizaciju i trokove crtanja slika, recenzentima za brojne korisne sugestije, studentu Dubravku Baiu za uspjeno crtanje grafikih priloga,
nakladniku Golden marketingu-Tehnikoj knjizi, te posebno uredniku arh. Zlatku Karau koji je uloio mnogo truda da ova knjiga bude pregledna i to ljepa.
U Zagrebu, studenoga 2003.

Autor

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Glavna promjena s obzirom na prvo izdanje ove knjige, koja je pod naslovom Nosive
konstrukcije izala 2003. godine, jest u prijelazu na dimenzioniranje konstrukcija prema
naelima Eurokodova europskih normi za proraun konstrukcija. Temeljito su promijenjena poglavlja 4. Dimenzioniranje armiranobetonskih presjeka i 16. Zidane konstrukcije, a u manjoj mjeri su promijenjena poglavlja 2. Osnove projektiranja i prorauna,
3. Svojstva gradiva, 5. Provjera konstrukcija po graninim stanjima uporabljivosti i 6.
Pojedinosti razrade betonskih konstrukcija. Kako nove norme nose sa sobom i potpuno
nove oznake, i one su promijenjene u cijelom tekstu knjige.
Studentima reformiranog studija u skladu s Bolonjskom deklaracijom knjiga e posluiti za:
predmet Nosive konstrukcije II, koji se slua u II. semestru (poglavlja 1. do 8. i
16.)
predmete Nosive konstrukcije IV i Tehniki studio u 3. i 4. semestru (poglavlja 9.,
10. i 12.) te
studentima diplomskog studija poglavlja 11., 13., 14. i 15.,
kao i za projektiranje konstrukcija unutar zadataka na vjebama iz projektiranja tijekom cijelog studija.
Na kraju elim zahvaliti onima koji su omoguili nastanak ove knjige: Ministarstvu obrazovanja, znanosti i porta koje je financijski potpomoglo izdavanje knjige, nakladniku Golden marketing-Tehnikoj knjizi iz Zagreba te posebno urednici drugoga izdanja dr. sc. Ariani tulhofer, koja je uloila mnogo truda da knjiga bude u svakom pogledu kvalitetnija.
U Zagrebu, studenoga 2007.

XII

Nosive konstrukcije 1.indb Sec1:XII

Autor

Nosive konstrukcije I

4/2/08 9:47:20 AM

A. BETONSKE KONSTRUKCIJE OSNOVE

1.

OPENITO O BETONSKIM KONSTRUKCIJAMA

1.1.

OPENITO

Beton zauzima vodee mjesto meu glavnim gradivima u uporabi. Kao jedan od doSl. 1.1. pregled koliina
gradiva uporabljenih u
kaza moe posluiti pregled koliina raznih gradiva uporabljenih u vicarskoj tijekom
vicarskoj tijekom 1984. godine 1984. godine (sl. 1.1.).
50%

cement

29%

opeka

10%

betonski elik

7%

drvo

4%

konstr. elik

Izumom portland cementa i armiranog betona u prolom stoljeu dolo je do strahovitog zamaha u uporabi toga gradiva
te njegove rasprostranjenosti u izvedbi vrlo raznolikih graevina.
Sredinom prolog stoljea izum prednapetog betona dovodi do daljnjeg proirenja
podruja primjene betonskih konstrukcija,
jer omoguuje izvedbu vitkih konstrukcija
velikih raspona uz izbjegavanje problema
vezanih uz pretjerano raspucavanje i velike
progibe. Kao primjer moe se iznijeti podatak da je osamdesetih godina 20. stoljea u
Njemakoj 90% mostova graeno od prednapetog betona.

1.2.

Umijee graenja betonom see u antika

vremena. Ve su stari Rimljani stvorili vrlo
vane graevine od smjese pucolana, peene gline i vapna. Primjeri su rimski koloseum, Pont du Gard, Pompeji i Panteon
u Rimu (sl. 1.2.).

Sl. 1.2. kupola Panteona u Rimu, 27. g.

PREDNOSTI I MANE

Glavne prednosti betonskih konstrukcija jesu:

(1) ekonominost, zbog relativno jeftinih i dostupnih sastavnica (cement, agregat, voda). Prema podacima iz Enciklopedije Leksikografskog zavoda iz 1959. godine, cijena je stupa iste nosivosti za razna gradiva:
beton

100

drvo, zatieno

120

drvo, nezatieno (zamjena svakih 20 godina)

180

drvo, nezatieno (zamjena svakih 10 godina)

280

armirani beton (malo armiran)

130

armirani beton (jako armiran)

200

elik

350

(2) trajnost, zbog dobre otpornosti na vanjske utjecaje i male trokove odravanja;
(3) sloboda u izboru raznih oblika;

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb 1

4/2/08 9:47:21 AM

OPENITO O BETONSKIM
KONSTRUKCIJAMA
(4) mali utroak energije za izradu. Prema podacima Nordisk Betong iz 1974. godine potronja energije (u litrama nafte) za izradu stupa nosivosti 10 000 kN iz raznih
gradiva iznosi:
beton
60
opeka 230
elik 350
(5) dobro priguenje prostorne buke i vibracija;
(6) monolitni karakter konstrukcija, to uzrokuje njihovu viestruku statiku neodreenost i velike rezerve sigurnosti;
(7) dobra protupoarna svojstva zbog negorivosti betona i zatite koju on prua armaturi;
(8) dobri zdravstveno-higijenski uvjeti kompaktni stropovi i zidovi ne sadravaju upljine za leglo parazita i skupljanje praine.
Mane su betonskih konstrukcija:
(1) velika vlastita teina, to ima nepovoljan uinak na konstrukcije velikih raspona i na
temelje;
(2) oteane mogunosti prepravaka, pojaanja i uklanjanja;
(3) dobra provodljivost topline i udarnog zvuka.

1.3.

OSNOVNA ZAMISAO ARMIRANOG BETONA

Osnovna zamisao armiranog betona moe se pratiti na primjeru grede (sl. 1.3.) optereivane sve do sloma. Beton, kao i svaki umjetni i prirodni kamen, ima priblino 15-20
puta manju vlanu nego tlanu vrstou. Osim toga, kao krhko gradivo nema svojstvo
duktilnosti (sposobnost za velike deformacije pri naprezanjima bliskima vrstoi). Za
nearmiranu gredu (sl. 1.3.a) slom nastupa dostizanjem vlane vrstoe na donjem rubu
u najoptereenijem presjeku, pri emu je nosivost betona tlanog podruja iskoritena
sa samo 5-7%. Ako vlano podruje pojaamo dovoljnom koliinom eline armature,
slom e nastupiti s istodobnim poputanjem armature i drobljenjem betona (sl. 1.3.b),
pri emu je otpornost armirane grede 15-20 puta vea od odgovarajue nearmirane
grede. Pri tome, zbog injenice da je granino produljenje elika vie od stotinu puta
vee od graninog produljenja betona, nastaju u vlanom podruju brojne pukotine. Za
razliku od nearmirane grede koja predstavlja krhku konstrukciju (slom nastupa iznenadno pri nastanku prve pukotine), armirana greda je po pravilu duktilna konstrukcija jer
je njezin slom najavljen jakim raspucavanjem i progibima. Svojstvo duktilnosti definira
se kao sposobnost konstrukcijskog elementa za velike deformacije pri naprezanju blis- Sl. 1.3. prikaz sloma grede:
a) nearmirane; b) armirane
kom slomu i ono je od presudne vanosti za sigurnost konstrukcije.

a)

11
b

c << fcc

x
h

+
f1

+
fct

3
1

b)

22
b

fcc

h Zb

fys As

f2

Nosive konstrukcije 1.indb 2

Nosive konstrukcije I

4/2/08 9:47:21 AM

OPENITO O BETONSKIM
KONSTRUKCIJAMA
Moemo, dakle, armirani beton definirati kao beton ojaan (armiran) elikom. To je
spregnuti materijal, to znai da se susjedne estice betona i armature jednako deformiraju (s = c ).
imbenici dobrog sudjelovanja betona i elika jesu:
(1) dobra prionljivost dvaju gradiva,
(2) praktino jednak temperaturni koeficijent dvaju gradiva (s = c = 10 5 C 1) te
(3) dobra zatita elika od korozije unutar betona, koji ini alkalnu sredinu.

1.4.

OSNOVNA ZAMISAO PREDNAPINJANJA

Prednapinjanje ostvaruje stanje vlastitih napona (stanje u kojemu je zbroj unutarnjih sila u ravnotei i bez djelovanja vanjskih sila) koje se suprotstavlja naprezanjima od optereenja.
Osnovna zamisao prednapinjanja moe se prikazati na primjeru proste grede pravokutna presjeka (sl. 1.4.). Zamislimo da je u otvor ostavljen u donjem dijelu grede umetnuta ipka kojoj su s obje strane dodane sidrene ploe. ipka s obje strane ima navoj.
Pritezanjem matica nastaju u isto vrijeme vlani naponi u ipki te preko sidrenih ploa tlana ekscentrina sila na beton (sila prednapinjanja). Greda, za koju emo zasad
pretpostaviti da nema teine, deformirat e se prema gore pod djelovanjem uzdune
sile P i momenta MP = P e. Pritom e u betonu uz donji rub nastati veliki tlani naponi,
a na gornjem rubu mali vlani naponi za sluaj da je e > h/6. Ako sad pretpostavimo
da djeluje ukupno optereenje grede, superponirat e se naponi od tog optereenja s
naponima od prednapinjanja.
Prednapinjanje omoguuje uporabu elika vrlo visoke vrstoe, to ima za posljedicu
bitno smanjenje presjeka betona, a time i vlastite teine konstrukcija, to omoguuje
postizanje veih raspona.

Sl. 1.4. prosta greda

prednapeta jednom ipkom

Naponi betona u /2 poradi:

PREDNAPINJANJE (bez vlastite teine)

e
+
h

P (prednapinjanje)

P
elik za
prednapinjanje

P+M

Mg+p

OPTEREENA GREDA
puno prednapinjanje
P
+
P

ogranieno prednapinjanje
+

ISTO, S VEIM OPTEREENJEM

=
+

vl, dop

Nosive konstrukcije I

Nosive konstrukcije 1.indb 3

4/2/08 9:47:22 AM

OPENITO O BETONSKIM
KONSTRUKCIJAMA
1.5.

OSNOVNI POJMOVI:
GRAEVINA KONSTRUKCIJA KONSTRUKCIJSKI ELEMENT

Openito vrijedi da svaka graevina (construction works) sadrava konstrukcije (structures), a ove se pak sastoje od konstrukcijskih elemenata (structural elements).
Primjer:
Graevina

Konstrukcije

Konstrukcijski elementi

zgrada

krovna konstrukcija

ploe, grede

stropna konstrukcija

ploe, grede

vertikalne nosive konstrukcije

stupovi, zidovi

temeljne konstrukcije

samci, trake, ploe

1.6.

VRSTE KONSTRUKCIJA

Osnovni kriterij klasifikacije konstrukcija jest nain na koji one prenose optereenja.
Openito postoje tri glavne vrste:
(1) tapne konstrukcije: grede, stupovi, okviri, reetke, lukovi i zatege;
(2) plone konstrukcije: ploe, zidni nosai, nosivi zidovi, naborane konstrukcije, ljuske
i visei krovovi;
(3) masivne konstrukcije: brane, masivni temelji, reaktorske posude nuklearnih elektrana.
Popreni presjek prostornog tapnog elementa moe biti naprezan u openitom sluaju s tri sile i tri momenta (sl. 1.5.): uzduna sila (N), dva momenta savijanja (M), dvi- Sl. 1.5. rezne sile tapnog
je poprene sile (V) i moment torzije (T). Najee se radi o ravninskim elementima za elementa
koje se dimenzioniranje provodi za samo
jednu do dvije veliine (M+V za grede,
SILE
MOMENTI
M+N za stupove i lukove, N za reetke i
zatege). Pritom se posebno tretiraju rezne
sile koje uzrokuju normalne napone (M,
N), a posebno one koje uzrokuju posmiG
z
ne napone (V, T).
N
T
Najea plona konstrukcija jest plox
a koja se rabi za stropove. Elementarni
Vy
M
V
My
dio ploe prikazan je na sl. 1.6. Rezne sile oznaene su malim slovima jer se radi
y
o silama i momentima po jedinici duine.
Gotovo se uvijek dimenzioniranje provoy
di samo za momente. Kod nosivih zidova,
zidnih nosaa i ljuski momenti uglavnom
Sl. 1.6. rezne sile elementa
ne djeluju, dakle radi se o membranskom
vx
ploe
stanju u kojemu sile djeluju u srednjoj ravnxy
nini elemenata (sl. 1.7.). Naborana konmx
strukcija (sl. 1.11./8) je kombinacija ploe
mxy
x
(okomito na bridove) i membranske ljuske nx
(usporedno s bridovima).
Masivne konstrukcije, npr. brana (sl. 1.8.
i 1.9.), izloene su openito troosnom stanju naprezanja, to je u prolosti proraune inilo vrlo mukotrpnima, ak i uz brojna i velika pojednostavnjenja.

my

vy
myx

Na slikama 1.10. i 1.11. prikazani su brojni primjeri tapnih i plonih konstrukcija.

Oni su dobra ilustracija bogatstva oblika
betonskih konstrukcija.

Nosive konstrukcije 1.indb 4

nyx
ny

Nosive konstrukcije I

4/2/08 9:47:24 AM

Ivo Podhorsky
NOSIVE KONSTRUKCIJE I
Udbenik za studij arhitekture
2. izmijenjeno i dopunjeno izdanje

Nakladnik
Golden marketing-Tehnika knjiga
Zagreb, Juriieva 10
tel.: 01/4810-819, 4810-820
faks: 01/4810-821
e-mail: gmtk@gmtk.net
www.gmtk.hr

Izvrni urednik
Ilija Rani
Korektorica
Alka Zdjelar-Paunovi
Grafika priprema
Studio Golden
Likovno rjeenje korica
Studio Golden
Tisak i uvez
Bauer grupa, Samobor
travanj 2008.

CIP zapis dostupan u raunalnom katalogu

Nacionalne i sveuiline knjinice u Zagrebu
pod brojem 659639.

Nosive konstrukcije 1.indb 186

4/2/08 9:52:14 AM