ZORZ POPOVICSADRZAJ 1. vvoD 2. KLASIFIKACIJA 7 - Visoke zgrade - Prizemni objekti - hale 3, MATERIJALI 10 - kamen, opeke, beton,ugljovodoniéni m,drvo,éelik, staklo,sin— tetigki m, aluminijum, m.za spajanje, zaStitni m, profili. 4. PROJEKAT 7 Projektni elaborat, idejni, glavni, izvodjatki, plan oplate, detalji, modularna koordinacija. 5. OSNOVNI ELEMENTI ZGRADA 27 5.01. Zid 29 5.02. Stub 31 5.03. Greda 33 5.04. Konzola ae 5.05, Plota 36 5.06. Zatega i veSaljka 37 5.07. Luk ae 5.08. Spojevi: zglob, kotva,kontrafor,oporac, leziste. 39 6. KONSTRUKCIJE 41 6.01. Sistemi: masivni, skeletni, meSoviti. a 6.02. Naini : monolitni, montazni i meSoviti. 50 7. SKLOPOVI /delovi/ KONSTRUKCIJA 61 7.01. Temelji 62 7.02. Medjuspratne konstrukcije - tavanice 67 7.03. Stepenice (stepeniSta) 76 7.04. Ukruéenja 81 7.05. Serklazi 84 7.06. Razdelnice es 7.07. Okvirni nosati, ramovi 87 7.08. Svodovi, lu&ne konstrukcije 92 7.09. Kupole 94 7.10. ReSetkasti nosati . 95 7.11, Ljuske 99 - cilindriéne 100 - kratke 103 - naborane 104 - piramidalne 108 - konoidne 109 - hipari i elpari 110 = glatke kupole 114 7.12, Krovovi is = ravni i odvodnjavanje 117 - kosi (drveni) krovovi 120 - testerasti - Sed krovovi 134 - pokrivadi 137 - opSivke, oluci, krovni prozori 142 7.13. Nastreinice 14310. ql. 12. 13. 7.14. 7.15. 7.16. vel 7.18. Viseéi krovovi - sa kablovima u 1 praveu - sa kablovima u 2 pravea - dvoslojni - Batorasti - tipa Jawerth - kruti, sa kosim zategama oveSane konstrukcije Strukture - geodezijske - lamelne - pneumatiéke Fasade Spojevi, spojnice, veze. IZOLACIJE U ZGRADAMA 8.01. 8.02. 8.03. 8.04, Hidroizolacije-HI - podzemne - krovne Termoizolacije-TI avuéna izolacija-ZI ProtivpoZarna zaStita-PZ NEKONSTRUKTIVNI ELEMENTI ZGRADA 9.01. 9.02. 9.03. 9.04. 9.05. 9.06. 9.07. 9.08. Obloge Laki zidovi - pregrade vrata Prozori Podovi Plafoni Otvori u zidovima, kanali Liftovska okna OSVETLJAVANJE I PROVETRAVANJE ZGRADA UTICASI NA ZGRADE - spoljni uticaji = unutrainji uticaji PRIMER 12.01. 12.02. 12.03. viSespratne zgrade Prizemne zgrade - industrijsko-proizvodne hale - privredno-trgovatke zgrade - sportsko-rekreativni objekti - skladiata - zgrade prevozne privrede - javne, kuiturne, zabavne zgrade - poljoprivredni objekti - izloZbeno sajamski objekti - energetske zgrade Specijalni objekti BIBLIOGRAFIJA 145 146 147 150 151 154 156 159 160 161 164 165 167 175 179 180 181 185 189 190 192 193 193 196 198 202 205 209 210 213 214 221 221 228 233 234 258 261 276 277 286 287 291 293 294 296 298 300Zorade, svude oko nas. 1, UVOD ZGRADARSTVO,nekada zvano VISOKOGRADNJA’rouéava sve Sto se odnosi na gradjevinski deo ZGRADE: elemente 1 sklopove, tipove Konstrukeija, sisteme gradjenja, primene materijala i potrebne projekte za realizaciju ,tj. gradnju 2grada. Materija koju obuhvata i opisuje ZGRADARSTVO su ZGRADE ~ na jrasprostranje- niji oblik objekata koje dovek gradi za svoje mnogobrojne aktivnosti i Zivotne fun- keije. Brojne vrste zgrada su sastavijene od mnogih razncrodnin { raznelikih saéi- nitelja, veéinu njih proufava predmet ZGRADARSTVO. Radi njihovog lakieg upoznavanja izvréene su podele zavisne od pristupa i znaéaja prougenog, i sprovedena je tipolo- gija elemenata, sklopova, sistema konstrukcija i objekata. Stabilnost, Evrstoéu i trajnost zgradi dae noseéa kenstrukcija, i $i Je autor GRADJEVINSKI INZENJER. Radi toga necphodne je da buduéi struénjak upozna sve bitne vrste - tipove konstrukel ja, sklopova i njinove elemente, kako bi sa takvim predznanjem mogac izabrati i projektovati optimalne konstrukeije. Pored toga, zeradu saéinjavaju i mnogi drugi elementi, koji razligito utigu na konstrukciju i sveukupne reSenje objekta, pa je neophodno i njin upoznati; sve to obuhvata ZGRADARSTVO. + pukvaini prevod: Hochbaukonstruktionen (gogreéni je: Gradjevinske konstrukci je)6 Kroz mnogovekovno graditeljsko iskustvo, stvoreni su naéini, principi 1 zako~ nitosti gradjenja, bazirani i na prirodnim zakonima, Sto sve zajedno omedjuje, regu- 1i8e 4 usmerava projektovanje, ostavljajuéi moguénosti mogobrojnih Kombinacija 1 va- rijanti reSenja, pa pruga 1 Janse za nova dostignuéa. I ovo se upoznaje kroz ZGRADAR- stvo. PROJEKTANT buduée zgrade donosi odluku koJa ebuhvata: primenu konstrukei Je, vrete materijala, oblik, izgled i veliinu objekta, naéin gradnje. Sve to na osnovu mnogobrojnih Einilaca i uslova koji utigu na projektovanje, medju kojima znaéajno me- sto ima PRETHODNO ZNANJE one gradJe koju obuhvata ZGRADARSTVO. Po donetoj odluci o naéinima gradjenja, projektant pristupa projektovanju a se odluéio, i to izradom PROJEKTA. onoga za Obimnost materije, uslova, parametara,-ogranigenja i uticaja na projektovanje pretpostavlja za ZGRADARSTVO neophodna predznanja stedena na predmetima: gradjevinska fizika (termika, akustika), Statika konstrukcija,Mehanika , Gradjevinski materijali, Otpornost materijala, Mehanika tla, a radi sagledavanja oblika 1 prostora, poznavanje Nacrtne geometrije, kao i Tehnigkog crtanja radi struéne obrade nacrta na inzenjerskom nivou. Posto nacrti prikazuju objekte, sklopove 1 elemente zgrade, neophodno je za ingenjera poznavanje, Sitanje i crtanje planova zgrada. Kroz 2GRADARSTVO se upoznaju elementi, tipovi, sklopovi, nazivi konstrukcija koje se koriste, dok se na drugim, struénim predmetima, kao Sto su betonske, drvene, Seligne konstrukcije, fundiranje i dr. prouéavaju teorijeke postavke, specifiénosti, proraéuni (dimenzionisanje) i pravilna primena tin konstrukciJa. Radi ostvarenja medjusobnog struénog komuniciranja, obavezne je, takodJe, usvajanje strune GRADJEVINSKE TERMINOLOGIJE, specifigne 4 obimne u ZGRADARSTVU. Ova knjiga obuhvata, usled ogranigenosti prostera i programa, samo znaéa~ nije oblasti savremenog ZGRADARSTVA. Poreklo datih primera nije opisano iz vibe razloga: 2a izvesne je nepoznato, drugi se esto pojavijuju u struénoj literaturi, a treée, nije bilo dovoljno prostora; ali se oni svi nalaze u specificiranoj lite- raturi. AUTOR2. KLASIFIKACIJA a 1. Volumeni 2grada u spol jnjem prostoru. L \ Gradnjom ZGRADE imamo za cilj da njenim volumenom odvojimo - ogradimo odre- dgeni prostor radi zadoveljenja odredjene namene - funkeije zgrade. Pri tome Stiti- m0 od spoljnih uticaja unutrasnji prostor, ime postizeno Zeljene cilJeve FUNKCIO- NALNOG, KONSTRUKTIVNOG, ESTETSKOG I URBANOG znaéaja. Mnogobrojne razligitosti koje se pojavljuju kod zgrada nameéu radi njihovog lakSeg sagledavanja, klasifikacije koje se vr3e na osnovu odredjenin karakteristika. Jedna od takvih klasifikaci ja Je podela na: PRIZEMNE (hale) 1 VISESPRATNE (visoke)- ZGRADE, u koje, po konstrukciji moZemo svrstati i individualne kuée. PRIZEMNI OBJEKTI - HALE ({ s1iéni) su u veéini slugajevaspo funkeiji indu- strijski, privredni, sportski, poljoprivredni i tsl. Kao na primer: fabrigke, saja- mske, radionigke, pijaéne, Zelezniéke, sportske hale, zatim garae, hangari, skladi- Sta, Stale i dr. Svi oni nemaju spratove, bez obzira na svoje razliéite visine (koje mogu biti vrlo velike). VISESPRATNE (visoke) ZGRADE sluze u veéini slugajeva za rad i prebivanje. To su: stambene zgrade, hoteli, bolnice, Skole, kasarne, administrativne i trgovaéke zgrade, zatim skladi3ta, fabrike, garade i dr. Medjutim, mnoge zgrade i objekti su na prelazu izmedju ova dva tipa, ili kombinovane od Jednih i drugih. Mogu biti projektovane na jedan ili drugi nadin,iako su (naizgied) iste namene. Na primer: skladidte moze biti prizeman ili visespratni objekat, zavisno od robe koja se skladilti i od tehnologije -procesa proizvodnje itd. Ovakva klasifikacija proistige iz Einjenice da se konstrukeije ova dva tipa objekata bitno razlikuju, te Je projektantski pristup bitno razliéit za on8 Druge podele koje se takodje primenjuju s' = po obliku, = po polozaju, = po Konstrukeiji, - pe veligini, = po materijalu, ~ po obradi, = po funkei si, ~ po na&inu izvodjenja, armiranja itd. Ovakve podele upuéuju na cdredjen sadréaj. Za potpunu definiciju potrebno Je naglasiti sve ove podele.” Znaéajno je napomenuti da su mnoga regenja (naroéite detalji) podlozni pro- menama, Jer se menjaju materijali (jedni prestaju da postoje, drugi - novi osvajaju zgrade), zatim se menjaju SISTEMI gradnje, na&ini proragunavanja, propisi i drugi faktori, te je i zbog toga ovde izbegnuto suvise obimno detaljisanje i ulazenje u precizne definicije materijala i mera, veé je obraéena painja na principe, nadine i uzanse graditeljstva, projektovanja i primene, Sto je svakako znaéajnije od izve- snih detalja, obrade ili dimenzija. z - seme VISESPRATNE ZGRADE a krov.pokrivac ~ roy Ronstruke —— ~tavanica men ~ sae _streha s | meduspr nadvoi 5 Kona ‘otvori 5 “spregov! — parapet = j—stubovi a ft I serklak & ‘konzola a BEN rai tone asian = noseti zidov a : Fidroizolaciia. opens femal m raspon = rastoje dt g taane ge tnavr pon =rastojaneizmedy | 3. Po svojim konstruktivnim od} ikama 2 susedna osionca za] fnanje-individualne sqrede su twakt= deo zgradejednog Es weespratnice. istog raspana Zu nastrenica VISESPRATNI SUTEREN —temeli 5. ViSespratne zgrade sazinjavaju jezgro-centar savre- rnenog grads. 4, Elementi vigespratain | trakt zgrada skeletnin sis~ tena gradnje. + a primer: stepenitte moLe biti po obliku: jaina-dvo-trokrako, spiraino, rektifikovanos po konstrukciji ma ploci, obraghim ili podestnim nosadima; po materijalu: devano, éelicno, arm.betonskos po funkeijir glav~ nos sporcino, pom G10; Zo gologaju: podrunsko, spoljhos po tipu: strmo, blago; po obradi: vilo razlitito, iu l2vouijenja; montaind 111 monolieno. Radi poepunog objasnjenja treba rei: glavno, trokrako st Tim nosacina of monolitnog armixanag betona, oblo#ee mermerom, blagog nagita u glavnom holy.6. izgled stadiona PRIZEMNE ZGRADE 7. Kupota nad salons Pitsburg (SAD). Arh:Michel, Riced (7 Podut lanterne fsute + De LF opr lancerne HALE « oom | [— 7 [= =| Ss ; = +s, as ‘ObLik industrijske hale Kupola sav broga, razTicitih vising Faspona zavisnih od tehnologi je protzvadnje,i njeni osnovnl ele: ent Lanterna Ivigni prsten zemne objekte, hate rrogu biti vrla viso- ke, Sto zavist od njthove konsteuket je, amene i Fel jenog 42° gleas.10 3. MATERIJALI Svaki gradjevinski materi jal sadri vide svojetava, koja ga dine manje ili vide pogodnim za primenu u odredjenoj konstrukeiji ili drugom elementu zgrade, odno- sno za vréenje odredjene, ili odredjenih funkeija. Zato Je neophodno poznavanje bi- tnih zgradarstvenih svojstava svih gradjevinskih materijala, kako bi se pri projekto- vanju primenio najadekvatniji materijal. (U operativi mnogi sintetiéki materijali se pojavijuju pod komercijalnim nazivima koji su odomaéeni, razligiti u zavisnosti od proizvodjaéa, 1ako su medjuscbno istin svojstava). Glavne osobine gradjevinskin materijala su: nosivost tra jnost ,cbradivost , pos- tojanost , fizivka i termigka svojstva, otpornost na habanje, mraz i vatru, i ostaie uticaje, vizuelne i taktilne, ekoloSke 4 psihodeliéne vrednosti. NAJCESCE KORISCENI MATERIJALI U ZGRADARSTVU I NJIHOVA GLAVNA ZGRADARSTVENA SVOJSTVA kamen je priredan, neiscrpan gradjevinski materijal (postoje i vedtaéki kameni, teraco). Koristi se za zidanje i oblaganja. Ima monumentalan i masivan izgled, te Je pogodan za efekat Evrstoée, snage i stabilnosti,i to za elemente koji primaju samo pritiske (zidovi, stubei, luci, svodovi, potpore). Zavrno obradjeni elementi su ograniée- nih dimenzija. Obradiv Je, pestojan i trajan, ali postoje razne vrste kamena sa ra~ zliéitim svejstvima otpornosti na habanje, mraz i vatru. Isto i tvrdoca : od mekog do vrlo tvrdog; kao 4 boje: razligite, koje deluju na psihu, u vrle Sirckom spektru. Zbog svog prirodnog porekla kamen se idealno povezuje sa prirodom, nije mnoge prija- tan na dedir - hladan je. Mnogo se koristi kao sirovina (u vidu Sljunka ili tucanika) 2a mnoge konstrukei je. 11. RAZLICITA OBRADA KANENA ZA ZIDANJE Z1DOVA 8, Obloga 7142 od kanenin plota. 7. Tid 06 tesanika i livenog betons 12. Tid od rustitki obradenin tesa nika, stepenice od glaganth i Stokovanin kamenih ploga. 2. Kiklopski zid 5. Lid od tecenika 3. Zid od pritesanog kanena 6. Lid od rustitki obradenin tesanikad, sataati Blak " F;- 2lebmiak 13, RAIN GPEKARSKI PROIZ¥ODy ee CEES opeke ett - bIok 2a Levante Vebtaékt gradjevinski mater!jal prirodnog neiserpnos porekla. Elementi se lake xeri- du montagnin elemenata (panela). ste - 2a zidane, cblagenje, prearadjivanje 4 izr Postede u vide vrsta: opeke i dlokovi za 2idanJe, orepowi za pekrivanje kroveva, Hue rdisi za tavanice < avodove, keramika i dr. Otporni su ma mraz i vatru. Razliditii tyrdoga i nosivosti, relabivne laki, prissju sazo pritiske. Higroskopni au, zvué: i 4 posebno dobri termoiaclateri, marodite Suplie cpoke.Trajas su i relative Jectini. Bekerativni, dobro se kombinuju ga drugim saterijalina 4 es priredem. Wa dodir, © zbeg boje, uglavnom deluju prijatne (toplel. beton Stadki konglomerat, analogan kamenu, s2 cementom kao vezives. Wsjvide ke kon struktivni materijal, pagedan za prijen pritisake. Pri ata ad! zahteva kalups = op i skelu ca dréanje oplate, zbog sile potdska, dox je Zidak (koJa nestaje kad se stvrd- Manel in, velike Je trejnoel fel. Cplata daje neograniéene moguénesti ob lixovan, reskoran}”, ceetljiv na nem: n jens Relative jevtin, porozan (h uke sgenze, otpo vadu | vatra, Postoje moge vrste SETON: LAKI koji ima fu pevoljna termidka svojstva i umnanjenu tefinu, (gasbeten, penctmten 1 seton ed laker sgregeta);TESKI za specijalne era ARNTRANT, ga Seliénor armaturom koja prima tatezanja, pri Gem beten ati- UL deli od korozije, a rade zajecno i sored razligitih fiziékin avojetave. Predna PARDNAPREGHUT: tkost, Lakedwlakiu pre brezanje armature poveéava avaje' G RETOUR: ¥ Febrikac ui cmoguéuje vece respone. Sve gnafajniji postaja 1 vetoni na bari ainte Lika —polsestera i epokedde. cbliks - preseka - pruga svaxom Nepostejanje unapred edred tend: rajektan ntu neograniéen izber tipova, oblika 1 aimen: kih Konstruket je, a eenoli- Ja bet tno livenge axoguéuje konzt; vizuelno jedinatve skigpova. Ys. drei ranobatansay 18. Oplate 20 Ferade clement Pl netanshey 2149 eee 1b, Medjuspratne AB i soko ja IMEI © matat mdancoronestan dodatkor aditive 1 312) Medjusobno SAATMANJE botonskib elésensta na x Gimenzije betonskih konstruked jajukida vidne evima eran juje ulupne spoievedsje prostormu stabilnost opjektu. Betonsici da konstrule! $e se mogu PREFABRTKOVATT u ELEME ito paveljno us ti8e ra cenu wade, S11 stvsra pre>leme ontl shor izeubijene woneiit nosti, a takodie named: aveanu wnificir BETON ge ko ietd za skore sve kenstrukelje { druge brojne clemente agrade, ite $e takedje prednost. ARMOCEMENT, kac varijanta betona, zvan 1 rerocement, ima inte elemente: armatura 1 epojnd agregat (cementni malter), ali razlibita evodstva, pegodan Je same za tanke ljuske. Beton je neizra: te strukture 1 izgleds, radi pobeljéavanja vizuelncg tzra- za unese ae dopune obradom cP. ate, bojam, oblikewanjem,Povezuje se sa priredom, jake no deluje "tedko a7. Fanade {zredena od batenskih elenena ugljovodoniéni materijali ox, alt pre djenog porekla; u raznim obiietma se keriste ua izradu ni- dpoizelactonih Raterijala za zastivu zarads od vode 1 viage. Imaju egraniéen ver eliaati. Vodone: trajnosti, Jer mosy prekr puant Bu, keriete se u alojevins. Wa vidin tex eraturams se tepe, te izolacije “cure”. Nectporni su n& vatru. Obiéne su cme bode [bituwen, asfalt) te ruini, ali se postavijaju na nevidijivin seatine, ugde se moraju obloziti.18, Razligite obrads, nastavijanie § spajanje drvene grade u konstruket jana zoraca drvo de prircani materijal,sluzi za izradu konstrukcija, skelastolariju.cbloge i oplate i u druge svrhe. Spesoban da izdréi pedjednake —pritisak i zatezanje u praveu viaKa- na, gde mu je ctpornost velika. Jedini "divi" materijal, keJi ima plemenitest stru- kture i peje. Ima dosta mana: strada od vlage 4 suveée (kad se smenjuju), napadasu ga bakterije, Ligajev insexti, te mora da se zaétiti. Nikad ne biva potpunc mrtvim, te je pedlozan "radu". Poveljan za obradu i eblixovanje. Ked kenstrukei ja problem predstavisaju veze ("évorevi"), koji su osetijivi (cslabljeni). Spajanja se vrse obradom drvenin elemanata, lepkovima, metalnim spcnama. Malo je ctporan fa vatru, ali se mode zaStiti. I vizuelne i taktilno vrlo povoljan, idealno se povezuje sa priredom. Eelik se javlja u vise videva { vrsta materijala. Sintetiéxog Je perekla. Najvige se pro- vedi ka valjan$ limovi § profili, kerigéeni za konstrukei Je, armaturu (betena), bravariju, Limariju i obloge. "Najtensékisi" od dosad pomenutin materijala. Vrlo ctporan na pritisak a narodite na zatezan$e, te je najooveljniji za objekte vel raspona i visina i za mentanu gradniu Estetski zacstaje 2a "prirodnim™ materi jalima. Kod éeliénih kenstrukei ja suvige Je izrazena skeletnest (ogelfenost), Sto se koriguje narcéito bojama, 1 se “oblaéi" drugim materijalima. Celik nije mncgo "plastigan" u cblikovanju (krut), naredito speseva. Velike Je otpornesti, te su mu najmanje popreéne dimenzije (prese- ci), @ ima veliku vitkost i elastignost. Veliki mu Je kceficijent termiéke ilata- Je, te Je esetljiv na temperaturne uticaje. Mane su mu: korczija, zamer materi ja- la, mala vatreotpornest (mora se zastititij, velika prevediSivost Ograniéenih je cb- lika orefila. U nas se ne koristi devoljne, jer Je skupl} od drugin materijala. Vrle Je poveljan za montagne-demontazne sisteme, poSte se mode penove koristiti 0 rugenju objekta, takedse Je fleksipiinij: 4 adaptabilnisi. Ekono’ nost se moze naéi u naéinu projektovanja. Veze elemenata su desta komplikevane i osetljive, realizuju se vare- jem, zakiveima i zavrtnjima a variraju u estetskom pogledu. I vizuelno i taktilne Ota oblici elenengta. 720. Pored ravnog, provid~ nog stakla 28 prozor~ Ska okna,. izradjuje se i profilno staklo Fstaklene opeke za gradnju prozirain 2i- dove. 14 b. staklene opeke. staklo VeStadki materijal koji se korist profitno staklo , pored zastakljivanja okana, za zidanje pregrada, pokrivanje krovova, izradu fasada. Koristi se u vidu vuenog, kaljenog i livenog sta~ kla: staklene opeke 1 profilno staklo. Trajnost mu je vedita, ali je lako lomljivo. Otporan je na veéinu agensa, sem vatre. Relativno teZak, slabo obradiv, krutin povrSix na. Dobar izolator, naro8ito u slojevima, Vizuelno i taktilno hladan, ali usled svoje providnosti, gubi ta svojstva,postaje malo vidljiv i odraz drugin materijala i likova, Koristi se i kao zaStitni materijal(emajl) 1 termoizolator(staklena vuna, penostaklo). sintetiékimaterijali idrugi materijali fe Koristi, pored osnovnih i veé pomenutih ma~ Savremeno gradjevinarstvo sve vi , terijala, razne sintetigke i prirodne (preradjene) materijale, naroéito 2a nekonstruk- tivne elemente: obloge, pregrade, izolacije i mnoge druge delove zgrada. Takvi su, na primer: gips, azbest, mineralna vuna, ekspandirana glina i pluta, perlit i stiropor, polivinilhlorid, epoksidne smole, akril, teflon, guma, poliuretan, razni metali (bakar, cink, olovo i legure,kao bronza i mesing), presovani drveni otpaci (lesonit, iverica, tarolit, durisol), salonit i dr. Mana nekih proizvoda od plastika je visok stepen opa~ snosti pri polaru, kada se, sagorevanjem, stvaraju otrovni gasovi, Inaée su sintetidki materijali vrlo povoljni, u mnogim sluéajevima nezamenivi, narosito pri spajanju osno- vnih gradjevinskin materijala, za veze i oslonce, za zaStitu i menjanje svojstava tih materijala i kod sanacija i dr. aluminijum = (tegure) Je sinteti&ki materijal koji stige u gradjevinarstvu sve Siru primenu. U cbliku raznin profila koristi se za konstrukcije, bravariju, Limo~ ve za krovne pokrivaée, fasade, izclacije i dr. Vrlo je lak,te se mo- Ze koristiti na veéim raspenima, ako je profilisan. Trajan je, a ob- rade pevréina ga Stite i eplemenjuju. Lake se obradjuje i oblikuje. ijenat Otporan Je na prirodne agense, sem vatre. Ima veliki koeft atacije, te su sposevi, narcéito sa drugim materija~ termidke Lima "esetijiva taéka fzrazit Je provednik. Vizuelne (neobosen) i taktilno nladan,deluje "madinski",te se ne povezuse sa prirodom, 21. Razlidite izrade sta~ b ~ kia za zastakljivanje | prozorskin okany trolaciona~ave struko sa Fup) nom izmedju 2 stakle slakbe jednostru- ko zastakl jen prozormaterijali za spajanje 15 Ovi grader etc wate! gu podeliti u dve vese pode Jall we ai materijali za ajanje razein grsajevinakin materijala i porskla, na principima lepijenja, hemzjekim il: fizidkim proses ima. bY elenenti 2n prigvedéivanje, pripsjanje, sicdinjavanje uglavnom isterodnih, Li i racligitih gradjevinskih materijala, samo fizibko-mchan‘dkim proces ins. veadvnog matert ispune (peeks i dr. sluze i kao 2 umensko-katra venivei materijali ze, nanaze, apajanje. Fonsi us ikamenim peainom, peskom, #1 canikon) daja asfalte, bitubetone ¢ #1; sdicin Leple Ju u éveata E ~ termigka obrada - ZAVARIVIMIE ico, oelinu inpr Belsky cnzni me Ugrapy pod bi spadaj ~ Eice za vozivanje, Klinovi, eksert, za mod ganzet, crnevi, pers, sponke, zakive ; Uiplovt, Sepovis ~ kotve (sidra, ankeri}, kuke, uzengije, apone, (skobe, klamre), Bar ke (baglame}, razni okovi, zavezaéi (aatefudi ray apuiewenice, paknice $= 22. Rasnt waterijali za spaianion 23. Razni olici Tinenitmmetalnin = seat iles Pod ovim nazivem pedra ju se ont gradjew materijalt koji slude za di- rektnu 2 itu drugih mater! ja a 4 te od evan vests dncija kroz vreme ekeplosta cife, kao: korozije, vla jenfa, bubrenja ita. Pos > Ja, paljenjs, pregrejs toje moge vrste 1 p ele tik sredssa beri jal! zai impregnaci{a, penetra inje, omajitranje, ita, je, plastificiranje, ot profili Pod ovim uop. enim nagsvox u APSTWU podrarumevaju se mougodrojni ©. enti, velo snaGajni,konstraktivni i nekonstruktivni dulovi rerade. toga §to ou im prezen. ob! Heo OF 2a odved Jena namenu, 121 meste, 4 od ali od kof th sedjuju profili mogu biti: metali, plastici, guma, drvo i dr. u zavisnosti od namene je uglavnon u oblasti zavrinih (zanatskin) radova na objektima. Tako,na prime toje plastiéni profili za oblogu éela gazista stepenica radi smanjenja njihove kli- vavosti. profili 2a zaptivanje prozora (sundjeraste ili neoprenske trake), profili za pokrivanje spojeva i zavrénica bravarije (aluminijumski profili,, eliéni za izradu metalnin prozora, za pokrivanje spojnica dva raziiéita materijala, dilatacija, ugiova Znaéajne je napomenut na kraju oveg poglavija o materijalima,da se deste ai Savalo da neki materijal zastari, skoro nestane iz upetrebe kao preziveo, pa, iznenada, iz raziiéitin razloga se povrati, postane aktuelan, trazeni i cbilne korigéen. Pri tome, ponekiput, izmene se neka njegova svojstva, naéin primene ili funkeija. Takav primer bi bila OPEKA, koja je vekovima slugila za zidanje masivnin zidova zarada, malterom skrivana, a kad se presic na skeletni naéin gradjenja, na brit-beton* i staklene fasade i pregrade, ona je skoro nestala. Medjutim, projektanti su se iznenada "prisetili" opeke zbog ndenih termi- ckin svojstava, jevtinoée, estetskin vrednos| te OPEKA danas sluzi kao dekora- ivan (neskrivan), izolacioni i jevtin materijal , izronivSi trijumfaino iz sk ene kenstruke. fasadu zgrade. Pored gradjevinskih esnovaih materi ala (sirovina) za gradnju zgrada keri- ste se mncgi produkti - finaln{ industrijski proizvedi, koji se ugradjuju u obje- kal, kao: vrata, prozeri, sanitarni objekti, visedi plafeni, montane pregrade itd, Epi it fe peat ttt4. PROJEKAT us Da bi se izvodila - sagradila ZGRADA, mora postojati projekat. PROJEKAT sadr- 24 ave Sto Je potrebno za kompletnu realizaci ju objekta: nacrte, proragune ,opise 4 dr, Sto sve zajedno ini PROJEKTNI ELABORAT (zakonsku dokumentaci ju). Projektovanje zgrade Je timski rad veéeg broja struénjaka 1 saradnika raznih Profila, za razne oblasti ~ delove projekta 4 to: arhitekta, gradjevinski in¥enjer, elektrotennigki 1 maSinski ingenjeri { drugi. GRADJEVINSKI INZENJER Je prosektant KONSTRUKCIJE objekt: ukupnu stabilnost konstrukei je, odnosno objekta. te odgovoran za sve- Projekat se radi polazeéi od mogin preduslova, sa kojima projektanti moraju biti u celosti upoznati. Inieijaini su: @ PROJEKTNT ZADATAK naruéicca (investitora) objekta, koJi na osnov svojih po- treba 4 programa eksploatacije zgrade odredjuse funket Ju 1 ostale zahteve za bu- duéi objekat. URBANISTICKO-TEHNICKI USLOVI, koJe propisuju komunalne sluzbe, kako bi se pro- Jekat uklapao u urbanu celinu (glavni { detaljni urbanisti&ki plan ~ GUP 4 DUP), zatim u instalacise gradske infrastrukture, u saobraéajnice, zatim temperaturne, mikroklimatske i ekoloske uslove. © seoreunséKr 12veStaJ o kvalitetina (svojstvima) tla 4 nosivostt Azmigkim uticajima, podzemnim vodama, kliziStima i dr. @® Poprsr, REGULATIVA, NORMATIVE (JUS) 1 uzanse koJi se odnose na u meteoroloake, zemljiita, se- gradjevinarstvo, ednosno na projektovanje, izvodjenje, nadzor, bezbednost. atabilnost, ekonomiénost 25. Projeketsaradesu 3 projekei je: os POBUENT T Pobaeter sexprojektni elaborat Arhitektonsko-gradjevinski deo PROJEKTA se izradjuje u vide faza 1 to: (i) esr prosexar GuANE ROJEKAT (C) rzvopsaékr PRoJEKAT SA PLANOVIMA OPLATE ODNOSNO DOGOVORNO SA INVESTITOROM FORMIRA SE INVESTICIONO- TEHNICKA DOKUMENTACIJA, ZAVISNO OD POTREBE I VRSTE GRADENJA. idejni Redava se na osnovu Seme - inicijalne Adeje projektanta. Redava funkeicnalnu, oblikovnu, kon- Ly 4 te struktivnu kencepeiju cbjekta. SadrZi: situacioni (pologajni) plan, karakteristiéne osnove*, preseke**i iz~ glede (fasade),perspektivu ili izometriju colog objekta, idejni statiéki proraéun, er tenniéki opis projekta, predmer i pred- raéun radova p38" Crta se u razmeri 1 : 200 aibXL:15 L2Z0m 2~ Eom — (situacifa 1: 500) a szuzetno ut : 500 £11 1 100. (videti dalje primer). B 4+ 26. Pevi erte? nacrtan od strane projektanta: Senatska skica ge su tek nagoveSteni osnovni oblici zgrade, sistem-nagin gradenja i nanena glavaih prostora. TZOMETRIIA PERSPEKTIVA 27. \zometri jek izgied cele zgrade, dosta verna slika buduéeg objekta, crtez koji se erta paralelnim lini- jana na koje se nanose prave velitine u odredenoj razneri. Berspeutiva’ izgled cele zgrade, tacnija i prirodnija slika objekte, ali tefa za konstruisenje, odnosno ertanje. + ocnovon so narive borizontalnn projekcija = peesck objokta na pribl. visini od 1m od poda odgovarejuce te ppRStkOn so naziva projekcija vertikalnog preseka {2vréenog zamiSijenom ravni kroz em objekat, podusno,28. Rezraca (crtanje) idejnog projekta u odgovarajugoj razmeri sa unose- OSNOVA jem osnovnih elenenata neophodnih 2a tu fazu obrade projekta-20 glavni projekat razradjuje idejni projekat, te definise sve funkeionalne, estetske 1 kon- struktivne koncepeije, i u kotama daje sve taéne dimenzije. 1, Situacioni plan (1:200, 1:500, izuzetno 1:1000) 2. Osnove svih nivoa (sa upisanim pozicijama svih konstruktivnih Sadr. elemenata) tj: stopa temelja, podruma, svake etaze, podkrovl ja, krovne konstrukcije 1 krova. 3. Preseke: poduine 1 popreéne (delimiéne). 44, Izglede (fasade) sve. 5. Perspektivu ili izometriju (Jednu ili vide). 6. Detalje svih specifiénin delova zgrade i deme - stolarije. 7. Opis, predmer i predraéun svin radova. 8. Statigki proraéun cele konstrukeije. 9. projekti svih instalaciJa. KOZemun Par 59/6 Bz5.039me Bal 198.5 reglinija. plognik (Frotoan, oso ulice 28. stadolonu,° strane’ avetes’komuntker\ Ses teren ar. SITUACIONI PLAN 1:500POS 302 TI] 90s aog|# S20 | #08301 fh | 2a mo 4 ee | i 8 | 1 | POS330 gh Pos g q : -— 3.20 If gl Pos20 (|_| i poseoy| ae 2ore0sz08 8 | ; +—P0S230 w POS 231- T | as Pig itO.' 195 $108 | id 20.00% spa POS 101 POSt | = = ee "os | POS 130 | postat & Li . il to | presek A-A b 2 reemeam FER re | ost aes ol aoe | | CG) GQ) (SST eye an & [ iso WIE ‘gy| 280 p25 St i A ky g al 4 ; 2 | 2023 210 |mo/ae0|, 130 | woe | Peet ee B% some tags 520 2 qi g Bore TOL 8 88-6" ise pigeee ae eee renaTe 8 aa _ a Pe a aay Y Sewan Fe ad - A Yeo ho Hl T OPI a 4 | eI ot in | ___860 240 i At | ZAIEDNIEKA, KANE. /\ |i | BR som $ Parker / g 822 rn 32, f Velo zraeajen deo projektovanja zgrade je njen izgled, koji proistige iz funkcije (nanene) objekta i estetskog izraza koji se eli (1 moze) postici. Fasade industri jekog objekto, aE Detalj gornje fasade industrij~ skog ob jekt 2. izgled dela fasade, DI presek kroz fasadni zfd, izvodaéki projekat i plan oplate Ovaj deo projekta razradjuje do kraja sve Sto Je potrebdne za izvrSenje - ~ izvedjense zgrade, uneseéi u crtede i sve Sto se odnesi na instalacije objexta, a koje utiGe na gradJevinske radove. Radi toga se orta u razmeri 1: 50 (redje 1 + 100). U tom delu su sadrZani PLANOVI OPLATE (osnove), ake $e objekat monoli- tno gradjen, 111 dispozicone nacrte 2a montazne kenstrukcije, zatim sve detalje karakteristiénih delova zgrade, planovi armature (ako je objekat od arm. betena) fama, proraéune ter sa specifikac: © i akustiéne izolacije objekta, projekat uredJenja okelnog zemlj ita. ta sa zelenilom, pristupnin sacbraéagnica i signalizacise Pored evin, pobreJanin saéinitelsa, kompletan elaborat sadrii ekcnemske po- kazatelje opravdanosti gradnje, zatim nacrte, proraé © i opise svih vrsta instala- cija, protivpoZame zaStite, 2a ite na radu i dr3 = 860 4 oe B — t 33, Deo osnove prethodno prikazanog projekta ‘ertan kao plan oplate sa unetin Posie jana i oborenim prese- cima kroz meduspratnu konstruke\ ju (Ml 34, Dispozicioni plan montainih konsteuktivnih elemenata jedne celokupne meduspratne konstrukci je (MK) vi- Sespratne 2grade (stubov! koji su postavijeni u rasteru ~ mrezi nisu oznagent). _ : = of 1 a tL a |X| 9 yf \ _ a -b le aH | z § a7 L | jig nly 9 ; 4 La | g LogDETAL7] KROVA, . FASADNOG Z/DA | POA PRIZEHLIA« RAZ. 1740 908 Go! eee OKO 2a ~ Peemazania LAMPE RIT PROMY ZApALyiveS7)-BODENA SADOLIN GH TEN 1) IZBORY PRazeAg. LAMPERIZU UREA MA VERT 5m 6 ‘|veerdale Sire na VARIN COom Izmeey TAbll STAKE. VUNA ~ POLIS! PROZORSK/ HAWK LIN BODEN MASNoM BOI PO Rehowy Beooeers Oe OE Sh Bees p24 aS [- enon Lacy 7a ~ STAKLEWA (iver) VME Yeo | vaznuSwy ROS7OR -vENTILACIZA IroneN ; ae RSE, NCORE Ane In Fasaont Conia —Mesr Meno PORE, ea ZIO OP 1%, BRAOVIMA OD POCINK. BOE NEARMAMY BETON~ Foor oanenee WA PIS FOL SLs ~osTauy) NEwALVENE yaRTIK SPOqICE RAD VEMTHACIIE JERMODOLACITE OR ra 35. Detalji su veto znagajen deo projekta, jer ukazuju na precizan tatan ndéin \zvodenja - gradenja objer kta, U otal ina, ertanin u krupni joj asnerty nose se sve more, optat t elements so graneae hone ey Se 2grada Izvele'y potpuncsti prema zamisli projextents. Detel jika se obunvataje avi dolar egeecs foe Ji Su specifiéal { Koje treba detel join ertefon gobo sbresiolitnsmodularna koordinacija 25 DEFINICIJA I FUNKCIJA Radi sprovodjenja industrijalizacije materijala, elemenata 1 sklopova zgra da i radi ekonominije gradnje uveden je u zgradarstvu sistem mera gde Je csnovna Jedinica - modul - 1M = 10cm, pa Jena osnovu toga sprovedena koordinacija mera, Sto omoguéuje tipizaciju i standardizaciju materijalnin saGinitelja gradnje. PODELA Koordinacija se deli na onu u procesu projektovanja i na cnu u procesu realizacije, koje treba da se Sto vise prozimaju. Projektantska se sprovodi kako kroz glavni projekat tako i kroz detalje, tamo gde se mode primeniti, Sto Je pesebno izrazeno ked montane gradnje, gde Je ierazita tipizacija. Tako su za projekte stambenih zgrada uvedeni za osnove moduli cd 6M, te se primenjuju za raspone mere 300; 360; 420; 480; 540, 600 cm; dok je csnovna modula. rna mreZa sa linijama na razmaku 1M. U detaljima stolarise, bravarije, obloga, sprevedena je industrijalizacija, te tipizacija, i veéina vrata, prozora (viseéin plafona) i dr. se uklapa u medue larne dimenzije. Ipak, vrlo Sesto nije moguée u potpunesti i1i uopste sprovesti takvu mernu Tos detal) zidanja blokovima po mos 36. Uklapanje projekta zgrade i njenih elemenata u mo- Gularnu mrezu koja se unapred definise zavisno od standarda i propisa.2 ot & __. Kxpota-tonka Ijuska -— svod (Luk) iSue rasde tnt. _— prosta greda Ronsoina plod satega webraata kone tmikaida ZATAMNJENO ! naseé! element SYETLO! nenoseci elementi nstalacijed — éa%ien — Atope tenelja 37, Brivada jx mogo pra foveks re2ila meyobrejna’proulone konstrukci je avojih tvorevina, Sovek seu rei: vonju mogih problere svajih abjekata ugledse na refenia prircde, olud sitenosti iu refenjina | u ter minalagiji, # koje ima dota narfolad fh utieajar Ove] creed ukazuje na te s1iénostl.5. OSNOVNI ELEMENT! ZGRADA a U imenovanju = terminologisi elemenata zgrada Sesto su izradent morfoleski uticaJi, nastali sliénodéu tin elemenata sa ljudskim telom - organizmom, kako po ob- Liku, tako i pe funkeiji. Otuda nazivi kao: skelet (kostur), rebra, ruke, 2gleb, Ko- leno, stopa (1c), nozice, Selo, lice,dijafragma, cbraz, nos, zub i dr. Sluzeci se takvim analogijama, pri makro podeli zgrade, modeno reéi da Je, ZGRADARSTVENO, sastav objekta sledeéi: a.NOSECI-KONSTRUKTIVNI ELEMENT! nose objekat, pokretne ~ Korisne i nepckretne terete, scpstvenu teZinu, povri mena optereéenja i dr., dajuéi cbjektu potrebnu évrstedu, stabilnost, otpornost. Prema pemenutej morfoloskej analogiji, konstrukcija (naredite skeletni sistem) odgovara kosturu ~ skeletu kosi Goveka Eini évrstim - stab{Inin b.NENOSECI- NEKONSTRUKTIVN! ELEMENT! nese sami sede, poneki i prencse eptereéenja . slude kao ispune, pregrade, po- krivaéi, izolatori, otvord itd. Uporedjenjem sa Zovekom odgovaraju a c.INSTALACIJE I URED AJ! opsiugusu cbjekat (odnosno korisnike zgrade), mogu se uporediti sa krvotekom, hervaim sistemom, limfotokom i crganima Soveka. ReBeno je, da je CILd gradjenja zgrada omedjivanje prostora radi funkeiona nog koriSéenja. Za ovakva ogradjivanja koriste se ponajpre ZIDOVI i KROVOVI a kasnijom evolucijom oblika, elemenata i materijala nastale su i druge KONSTRUKCIJE (strukture) sa istim ciljem, i kao dopuna postojesin. Letimiénim pregledom daije vidimo koji su esnovni SKLOPOVI konstrukei ja zgrada. Oni su, medjutim, sastavijeni od osnovnin - ele- mentarnih delova. Kod visokin - viSespratnih zgada proSireni funkeionalni cil) Je prihvatanje i noSenje pokretnog i nepokretnog opterecenja visestruko, i to na malo povrSini, za Sta se koriste konstruktivni sklopovi: TAVANICE - MEDJUSPRATNE KONSTRUKCIJE - MK (sa~ stavijene od ploga 1 greda), zatim STEPENISTA 2a vertikalne komunikacije ZIDOVI i STUBOVI za vertikalno noSenje i pregradjivanje. Pri tome objekat mora da se opire mnogim spoljnim i unutraénjim Stetnim uticae jima (videti posebno poglavije) i da ostane stabilan, upotrebljiv, ispravan i trajan. Preko TEMELJA, zgrada se Evrsto oslanja na tlo, a IZOLACIUAMA se Stiti top- lotno, hidro i 2vugno.28 Spoljni uticaji nastaju od vetra, vode-vlage, smoga, buke, trusova, potiska ze- age i dr. Za pari- mlje: a unutraSnji od optereéenja, vibracija, instalacija, buke, ranje ovim uticajima koriste se krutost i inercija konstrukeije zgrade, Sesto dopunje- na elementima koji je ojaéavaju, kao Sto su SPREGOVI, DIJAFRAGME, JEZGRA. OSNOVNI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI”ZGRADA Sveukupni noseéi sastav zgrade nazvan opStim imenom KONSTRUKCIJA ZGRA- DE, saéinjen je od velikog broja raznih vrsta i tipova sklopeva - skupina de- lova = { sami sastavijeni od jednostavnih - (prostih) ~ ELEMENTARNIH delova, kojima se grade te siczene celine. To su: (7) uuutsskr_nosaéi (Stapovis: stubevi, grede, konzole, luci, zatege 1 vedalske. (2) gownSinskr nosaéi: zidovi, ploge, 1juske.. @ istekle su iz ovih primarn strukture, bile ene dvc ili trodimenzionalne, pro- ve ostale kenstrukcije nh nosaéa, odnosno od njin su sastavijene, njincvim kembinaeijama sklopljene. “i 4 bd us t wast | veiahjka. Tf love. 38. Osnovni, jedinigni konstruktivni delovi-elementi zgrada - i raspored glavnih sila koje utigu na njih. OSLONCI Pored ELEMENTARNIH DELOVA i njihovih sklopova - KONSTRUKCIJA - 2grada ima dopun. ake delove, neophodne za kompletiranje objekta, s tim da su ovi drugog znaéaja od pre- thodnih, i nisu svuda obavezni Usied zakona gravitacije, svi elementi zgrada, sva opterecenja, sile i uticaji se prenose preko temelja na tlo, ali ne uvek direktno, ved preko nekih konstruktivnih delova, medju kojima su: oslonci, leziSta, 2globovi, kotve koji omoguéuju povoljna ko- nstruktivna reSenja- + ovde se god elementom podrazumeva osnomna~jadiniéna komponenta-rr alvidjena da bude dw stoBeniiey skiopa, \einjavaju konstrukeije 2grada5a.OSNOVNI NOSECI ELEMENT! ZGRADA * 5.01 ZID DEFINICIJA ZID Je vertikalni element zgrade, ima 2 dimenzije bitne izrazenije od treée, odnesne duzina i visina su mnogestruke v FUNKCIJA od deblsine. Zidovi u zgradi nose, pregradjuju. zatvarasu proster 1 Stite zgradu ed w aja ckoline, temperaturnin premena, vetra, vlage. buke, praSine, poti- ska zemlje, vatre. PoSto imaju veéi broj funkeija, zidovi se dele na: noseée, pregradne. ispune, fasadne, razdelne, protivpcZarne, izolacicne-zastitne (Gesto Je isti 2id sa vise funkeisa ujedno). U masivnim sistemima zidovi prevashedne slude kac VERTIKALNI NOSECI EL ENT = noseéa konstrukeija - na koje se eslanjaju krovovi, tavanice i dr. keJi prencse optereéenja na temelje. Spoljni zidovi podlezu prethodnom termigkom proraéunu. PODELE Pored veé nabrojane podele po funkeijama, zidove klasifixujemo: pe POLO ZAJU u zgradi, na: = speljne, unutrasnje, temeljne, podrumske, popretne i pedukne, stepeniine, za- batne - kalkanske, parapetne Po NACINU GRADNJE na: = zidane, montaine, livene, slojevite (sendvié), zavese (visede). Po KONSTRUKTIVNIM SVOJSTVIMA na: = konstruktivne - noseée, nenesese, za ukrudenje (dijafragme,. potperne. Cesto isti zid odgevara vesem proju podela. MATERTIAL Postoji PET bitnih nagina gradjenja zidova u zavisnosti cd materijala £ ngegeve primene pri formiranju zida. Te su: a/ ZIDANI, od manjin elemenata, slaganin u cdredjenom poretku (slegu) i medjusc- bno spojenih u celinu vezivnim sredstvima (maltercm), ali nekonerentnt. b/ LIVENI, u kalupima - oplati od materijala koji stvara homogenu strukturu:laki, nearmiran . armiran{ beton. Zidovi pogodni 2a krupnepaneina gradnju. c/ MONTAENT, cd manjin panca, ploga i sl. medjusobno spajanih pesebnim elementi- ma {11 konstrukei jem. d/ VISESLOJNI - sendviéi, sastavijeni od panca sa vise slojeva raznin materi ja~ la, vertikalno naslaganin (iz izelacior nh razloga). e/ ZAVESE, samo Kao fasadni, zidevi koji spolja cblaée goli skelet zarade. vi- seci po njemu.30 Tzbor materijala 1 naéina gradnje zidova zavisi od postavijenih zanteva: sta: bilnesti, nosivesti, trajnosti, ekonomiénosti, vatrostalnesti, otpernesti na spoljne (4 unutragnje) agense, od estetike, moguéncsti realizacije i montage, urbanistiékih koncepeija, podneblja i dr. * NACINIGRABENJA | VRSTE ZLDOVA: = Bid od punih opeka (konstruktivni). {Zid od rupizastih opeka (pregradni ,ispuna). 1 Eid od Supljih opeka (pregradni, oblozni). Zid od "durisol" blokova # 1ivenog betona (noseéi}. Zid od Supljin blokova. (noseci, ispuna). Eid Yspuna tipa "sendvie™. Zid od livenog betona sa oplatom (noseéi). ; montazai za (pano) za panelnu gradnju. 1 Zid od "durisol” i11 "siporeks" blokova ukotvl jenih v éelignu konstruket ju. «Taki Sendvié’ 25d (obostrano lim, ispuna poliuretan). - J sendvie gids mermenne obloga, termoizolac., AB nose! deo, obloz- ni deo, malter. Sendvig 2id: malter na rabie mrezi, "stiropor" Tl ploge, AB zid, matter. |. montazni fasadni pano-zid sa termoizolaci jon. pregradai 2id od gipsanin ploca sa saCastom ispunom na drvenom kosturu.5.02 STUB 40. Nekadainji nacini izrade stubova: od monolitnog kamena, od tesanika, DEFINICIJA od opeka, od livenog gvozda (tuca), od tesanog drvete. STUB je bitan csnovni gradjevinski elemenat i odlika Je skeletnog siste- ma. Stub je vitki vertikalni (ilf Kosi) element konstrukcije, kome je jedna di~ menzija - VISINA izrazite veéa od drugih dveju - dudine { dirine; zato se STUB smatra lini jskim nosa’em (3tapom). Duzina 1 Sirina Eine PRESEK stuba, keji moze biti krug, kvadrat, pravougacnik, mnogcugaonik ili razudjena geometrijska slika. Zbog relativno malin dimenzija preseka 1 veéin medjusconin udal jenost i, stubovi ne zatvaraju proster (to Eine 2idovi ispune). (Manje koridéen naziv stubac se uglavnom odnosi na stub éiji Je presek veéi a vitkost manja). FUNKCIJA Stub prima i prenosi vertikalna (redje kosa i horizontalna) optereéenja —sile, te je VERTIKALNI NOSECI ELEMENT. On omoguéuje: vee Eiste raspone i ve~ ée visine neophedne savremenim objektima, slobedni ju unutraSnju dispeziciju i Stednju prostora, velike fasadne otvore 1 dr. MATERIAL Dok su stubovi u klasiénem zgradarstvu gradjeni od monclitnin kamenova 411 od tesanika, drvenin oblica i pritesane grade, cd opeka £11 ed livenog gvo- Zdja, danas se za konstruktivne stubove zgrada koriste ponajpre armirani beton, e yg? Lighobon konzoini &eli&ni profili, rezano ili lamelirano - lepljeno drvo. KONSTRUKTIVNO 41, Statizke Some stubova: Stub moZe biti obostranc ukljeSten (gore - dele), ili sa 1 $1i 2 2globa - pend) - te da prima samo aksijalne, ili horizontalne (kose) sile, i konzolni, ukljeSten u bazi i bey Med sheéc@p oa Armiranobetonski vend TO xk 4 SU... es 42, Raznovesni oblici preseke stubova od armiranog betona, drveta i Gel ika.a, fasadnt : - & ee Suup mode piti postavijen i kuso 4 to a | }az konatruxtavain raciega Copiranja Koes olla ma),i1i aamo iz estetekin razloga. Ob11k 1 Ji- menzije stabs, cdnosne ajegovor preseke,zavise b, Jeentralni ao lg velidine 4 optereenja, matertjala i t= pa konstrueije (nina arsivanja, marke betona { susednih stubava (1stog aietema), tj od razmako ato ak neta, i od namene 1 del. aa dobili nove ob- énim siatemina sti cima, iz tke, kako u izgiedima taka 4 u pres! wenstrakeijexin razloga.koa ovih stubova di aije prescka ae kreéu v granicana a:bei: ido: 3 {izuzetno vide), je: a tb) sh £4: 30 (wax 352. 13. Optacesenest etubova, njihave oelatevanj= if pecs tes 1 us] ace ova: 1-11 afinirankbetensks, 12-M astrear. I 5 Dt arnove 5 oon ‘i 26, Stuboyi oblike glove T iviliuzkesti) gavevoljavaiu korstr garnje kipole, istovranene zadavel javaju eatersk! ‘zgled Kktivne uslaves apiru ee potisku kosih ails Sportska dvorana v Riny ~ Iai? PNeryi}.503 GREDA 33 podvlaka, nadvlaka, nadvoj. kontinvalng Istup Paraspon DEFINICIJA 47. Staticka Sema proste grede, izgled i kéntinualna greda. Koliko je stub znaéajan vertikalni noseéi deo zgrade, toliko je GREDA 2na- Gajan horizontalni nosaé, stvoren sa ciljem da se trajno, linearno, prebrodi pra- zan prostor izmedju dva - i vise - oslenaca, formirajuéi GREDNI (arhitravni) si- stem. FUNKCIJA Funkeija grede Je da prima optereéenjJa (linearna, povriinska, horizenta Ina, vertikalna 1 kosa) i da in horizontalno ({1i koso) prenese do oslonaca (ve- rtikalnih ili Kosih), tJ. zidova ili stubova, odnosno do nosaéa vertikalnin opte- regenja zgrade, MATERIJAL za izradu grede, materijali su nekada bili kameni blokovi (malin raspona), drveni ba- ani. Savremeni materijali su armirani be- ton, Seliéni profili,cbradjenc ili lameli- rane drvo. 40, Presect greda: elZne,drvene,armiranobetonske, DIMENZIJE, OBLICI I TIPOVI GREDA Greda je linijski konstruktivni element kome je izrazito veGa dimenzija duzina po koJoj Je ona razapeta - RASPON, dok su mnogo manje druge dve=VISINA(h) I SIRINA(D)- koje Eine PRESEK (profil) grede. Raspon (€) zavisi od udaljenja dva oslonca (R) - kod proste grede - ili vide oslonaca ked kontinualne grede - dok se presek formira u zavisnosti od ra- spona, od optereéenja koja "padaju" na tu gredu, od sopstvene teZine i pod drus gim uticajima Kako greda radi na ugib (pod opteredenjem) sa 31.49 se Jasno vidi koji Je pravilan 1 stabilan oblik koJi pruZa veéi otpor deformaci Jama pod uticajem sila (opteregenja). Naéelno, kod AB* konstrukcija je 4 h>b ito odms b: h=1:1,5d03 Pen | Popretnt proses gie 8 tim da Je, orijentaciono, hac, = gy £, a krede se u intervalu od 1/8 do 1/208 (raspona). MoZe biti i hgb, ali to nije racionaino, te se retko primenjuje. Statizki nepovel jno Statizki povol jno is 79. Ista greda, iste si- IE S68 teo pone: R—_BSaje"davisne 20 Sim,