Osnove turizma - vodič

Vodič za predmet:

OSNOVE TURIZMA
Materijal pripremio: doc. dr Srđan MILOŠEVIĆ

Novi Sad, 2019.

1
 Osnove turizma - vodič

SADRŽAJ:

1. Pojam turizma 3

2. Turistička grupa 6

3. Turista i turistička tražnja 9

4. Turizam i prostor 11

5. Turistička destinacija 13

6. Receptivni faktori u turizmu 15

7. Budućnost turizma 17

MOGUĆA PITANJA 19

2
 Osnove turizma - vodič

1. Pojam turizma
Turizam je jedna od ljudskih delatnosti koja ima veoma brz trend razvoja u svetu. Nudeći ljudima
uslove za sadržajno korišćenje slobodnog vremena u prostorima koji svojim prirodnim i društvenim
karakteristikama, kao i specifičnošću materijalne baze čine za sebe atraktivnost, turizam je postao
izazov i kao biznis i kao prostor za sadržajnu relaksirajuću privremenu promenu mesta boravka.

Pregled razvoja tuirzma kroz prostor i vreme

Turizam u istoriji nije bio isto što i danas. Šta je doprinelo da se turizam transformiše, koje su to
promene, ili šta u stvarnosti dovodi do promena u turizmu – polazna je pretpostavka za procenu
značaja turizma danas. Turizam se kao i sve pojave progresivno razvijao – od individualnih putovanja
preko putovanja privilegovanih grupa i ekspedicija, preko masovnog turizma dostupnog mnogima.
Putovanja praistorijskog čoveka su vođena potrebom za traženje boljeg staništa. To i nije bio turizam
po svim preduslovima koje neko kretanje treba da ima da bi bilo turističko, jer za turizam su potrebni
osnovni preduslovi. Mnogi autori su analizirali istoriju turizma, još od čuvenih i za teoriju turizma
svakako veoma značajnih švajcaraca Valtera Huncikera i Kurta Krafta. U mnogim detaljima se autori
ne slažu oko datuma, godine, momenta kada je turizam prvi put zvanično postao turizam. A da li je to
baš i neophodno? Reklo bi se da i nije, čak ni za teoriju. Mnogo je značajnije utvrditi šta je uslovljavalo
pojave i promene u putovanjima ljudi, kako su se te pojave odražavale na individualnom ili globalnom
planu, kako su uticale na druge pojave, eko-sisteme i civilizaciju uopšte. Jer da su zaista povoljni
uslovi za razvoj turizma u svetu pokazuju brojni pokazatelji rasta parametara razvoja, od kojih samo
rast i prognoza rasta broja turista po regionima u svetu daju impresivnu sliku.
Osnovna podela istorijskog razvoja turizma je na dve epohe:
1. Epoha turizma privilegovanih klasa, i
2. Epoha savremenog turizma.
Postoje dokazi (fosilni ostaci) da je pračovek još pre 15000 godina napuštao svoje stanište u potrazi za
boljim uslovima života, da se kretao, odnosno putovao, što je osnov definicije turizma. U starim
civilizacijama (Fenikiji, Egiptu, Vavilonu, Persiji, Kini, Indiji, Grčkoj, Rimu) preduzimana su
putovanja slična turističkim radi uspostavljanja mira (kraljica Hačepsut 1500 godina pre naše ere),
trgovine, religioznih razloga (Hram u Tebi, svetilište u Delfima), zdravstvenih (oporavak rimskih
legionara i građana u lečilištima i kupalištima), sportskih (Olimpijske igre), rekreacije, odmora u
letnjim mesecima, zabave (na javnim priredbama, atletskim takmičenjima, gladijatorskim borbama),
obrazovanja.
U doba feudalizma, pod uticajem crkve koja je zabranjivala razvoj tela i duha - mračni srednji vek -
putovanja su bila uglavnom iz religioznih i verskih razloga (hodočašća u Rim, Jerusalim), a feudalci su
organizovali turnire i lov.
U vreme humanizma i renesanse, kada dolazi do velikih naučnih i tehničkih dostignuća, razvoja
kulture, ekonomije i novih političkih ideja, ponovo dolazi do razvoja turizma. Organizuju se velika
putovanja u kulturne centre (Rim, Pariz, Berlin, Prag), planinske centre (Alpi), lečilišta (Francuska,
Italija). Poseban značaj je imala izgradnja novih puteva, pojava železnice i parabroda i motora sa
unutrašnjim sagorevanjem.
Kao početak epohe savremenog turizma uzima se 1841. godina, kada je Englez Tomas Kuk
organizovao prvo grupno putovanje železnicom. On 1845. osniva prvu turističku agenciju, koja
organizuje 1875. godine posetu Svetskoj izložbi u Londonu za 165.000 izletnika, a 1871. godine prvo
putovanje oko sveta.

3
 Osnove turizma - vodič

Turizam danas

U svetu stalnih promena, a posebno tokom poslednje tri decenije dvadesetog veka, jedan poseban oblik
aktivnosti, a ujedno i vid industrije, održava status konstante – to je razvoj turizma.
Sredinom 90-tih godina prošloga veka, WTTC (World Travel and Tourism Council – Svetski turistički
savet) proglasio je turizam najvećom svetskom industrijskom granom:
• u turizmu je, direktno i indirektno zaposleno preko 200 miliona ljudi, što, izražavano u
procentima, sačinjava više od 10% ukupne radne snage u svetu.
• turizam proizvodi preko 10% ukupnog nacionalnog dohotka (GDP).
Turizam je globalna aktivnost koja se ubraja među najmoćnije generatore ekonomske dobiti na svetu.
Zbog toga je neophodna potpuna fokusiranost u odabiranju najprikladnijeg pristupa prilikom
proučavanja ovog sektora. Kao prvo, ne samo što sledi i stvara nove puteve održivog razvoja, turizam
uspešno odoleva negativnim ekonomskim i političkim uslovima. Međutim, uporedo sa sazrevanjem
tržišta, razvija se i turizam, te neizbežno dolazi do tačke njegovog usporavanja. Promenljiva priroda
turističke potražnje neminovno uslovljava potrebu za intenzivnijim uvođenjem i korišćenjem
kreativnosti i inovativnosti u pružanju turističkih usluga kako bi se zadovoljio “novi turista”. Kao
drugo, internacionalne organizacije, između ostalog, svojim učešćem podržavaju turizam usled
njegovog pozitivnog doprinosa u očuvanju mirnodopskih odnosa širom sveta. Međutim, izuzetno je
važno primetiti i negativnu sliku turizma kao što je, npr. devastacija pojedinih destinacija. Na
pojedinim svetskim lokalitetima, očekivane društvene promene koje bi trebalo da se razviju iz turizma
- nova radna mesta ili povećan nacionalni dohodak, nažalost, ostaju tek samo iluzorni društveni ideali.

Turizam kao predmet izučavanja turizmologije – problemi u definisanju

Oblast izučavanja turizma, sama po sebi, može se činiti prilično konfuznom usled određenih
nedostataka ili nejasnoća u terminologiji (npr. „zeleni“, “eko“, “alternativni“, “održivi“ turizam...);
zatim, nije ustanovljena opšte prihvaćena definicija turizma, niti je precizno utvrđen sadržaj turističke
industrije.
Poznavanje turizma kao predmeta analize i proučavanja, iziskuje opširno akademsko znanje i obuhvata
izučavanje brojnih industrijskih sektora. Shodno tome, studenti se mogu naći u nedoumici i zapitati da
li turizam treba biti proučavan kao zaseban predmet, ili već kao deo ekonomskog sektora? Naime,
turizam pati od „boljke“ zvane nedostatk preciznih izvora informacija - kvalitativnih i kvantitativnih.
Tradicionalni pristupi težili su da operacionalizuju turizam i svedu ga na skup aktivnosti ili
ekonomskih transakcija, dok savremeni autori, svojim postmodernističkim stavovima, kritikuju ovakav
„redukcionizam“, naglašavajući da se turizam mora posmatrati iz ugla pojedinca.
Turizam, kao oblast zanimanja, svojom atraktivnošću i ekonomskom potencijalu - privlači mnoštvo
ljudi. Međutim, da bi bavljenje turizmom postalo uspešan poduhvat, potreban je visok standard
profesionalizma, znanja i umeća svih ljudi koji su uključeni u njegove tokove. Posmatranjem
tumačenjem, ispitivanjem turizma se direktno ili indirektno bave mnoge discipline (geografija,
ekonomija, psihologija, sociologija...). Svaka od tih oblasti ima svoj opravdan aspekt posmatranja i
tumačenja koji ne može dati istovremeno i opštu ili celovitu sliku.

Definicije turizma

Reč „turista“ prvi put se pojavio u engleskom rečniku početkom 19. veka. Ipak, nakon skoro čitava dva
veka još uvek ne postoji univerzalna saglasnost o jedinstvenoj definiciji turizma. U određenom smislu,
ovakva situacija može se posmatrati kao refleksija neprikosnovene kompleksnosti turizma, ali, ništa
manje, ona pokazuje da se turizam još uvek nalazi na putu ka dostizanju pune zrelosti, koja njemu, kao
mladoj naučnoj grani – još uvek nedostaje. Tek, pokušaji definisanja turizma kao pojma, od vitalnog su
značaja, ne samo u pogledu zvaničnog kredibiliteta svih uključenih strana u turizmu, nego i radi
praktičnih razloga (merenje turističke potražnje i legalizacija).

4
 Osnove turizma - vodič

Turizam može biti definisan iz dva ugla posmatranja:

• prema turističkoj potražnji; ili

• prema turističkoj ponudi.

Definisanje turizma iz ugla turističke tražnje

U konceptualnom smislu, turizam možemo definisati kao – skup aktivnosti preduzetih od strane ljudi
koji napuštaju svoje uobičajeno prebivalište, te putuju i zadržavaju se na odabranoj destinaciji, ne duže
od godinu dana, a radi odmora, posla ili u druge svrhe (WTO, UNSTAT, 1994). U cilju preciznijeg
definisanja turizma, bitno je spomenuti i njegove sledeće karakteristike:

• Turizam nastaje kretanjem ljudi i njihovim boravkom u različitim mestima ili destinacijama.
• Turizam sadrži dva elementa: (1) putovanje do destinacije i (2) boravak na destinaciji
(uključujući aktivnosti).
• Turistička putovanja i boravci odvijaju se van mesta uobičajenog prebivališta ili mesta
zaposlenja, te iz tog razloga, turizam stvara novu klimu u kojoj se stiču iskustva drugačija od
onih doživljenih u domaćoj sredini.
• Kretanje ka destinacijama je privremeno i kratkoročno – postoji namera za povratkom kući u
roku od nekoliko dana, nedelja ili meseci.
• Destinacije se posećuju u bilo koje druge svrhe osim radi trajnog nastanjivanja ili sticanja
zaposlenja.

Definisanje turizma igz ugla turističke ponude

Definicija turističke ponude koristi dva osnovna pristupa – konceptualni ili deskriptivni, i tehnički.
Prema konceptualnom obrascu, turistička industrija sastoji se od onih firmi, organizacija i objekata čija
se svrsishodnost ogleda u zadovoljavanju specifičnih potreba i želja turista (Lajper, 1979).
Osnovni problem koji se uočava u „tehničkom“ pristupu može se objasniti činjenicom da postoji čitav
spektar turističkog biznisa, čiji se raspon mušterija kreće od (isključivo) turista pa sve do domaćeg,
odnosno, lokalnog, stanovništva.
Ovaj pristup je usaglašen sa ostalim industrijskim sektorima, i omogućava merenje veličine turističke
industrije korišćenjem metoda standardnih industrijskih klasifikacija (SIC) – što predstavlja značajan
pomak, s obzirom da se pomenute, „SIC“ mere ne primenjuju u okviru istraživanja turizma (Smith,
1989).

5
 Osnove turizma - vodič

2. Turistička grupa
Izvesni teoretičari se negativno odnose prema turističkim grupama i turističkim masama.
Upotrebljavaju se određeni termini koji se ne mogu prihvatiti kao adekvatni i naučni za teorijsko
određenje pojma turističkih grupa. Poistovećivanje turističkih grupa sa hordom i sl. neadekvatnim
terminima degradira se pojam turističke grupe, odnosno pojam turističke mase u celini.
Ž. Gurvič je u svojim teorijskim razmatranjima pružio osnovu za određivanje pojma “turističke mase”.
To su takve grupe ljudi u kojima jedinke teže za “udruživanjem”. Prema A.Čassao-u to je jedan od
razloga povremenih i prekovremenih koncentracija turista u određenim mestima i regijama. Masa nije
čvrsto organizovana skupina, znači da nema ni svoju strukturu. Jedinke postaju elementi skupine koju
nazivamo turističkom masom zbog toga što teže “za udruživanjem”. Što znači da su izvesni elementi
grupne psihologije prisutni u turističkim masama, tj. slični motivacioni elementi i potrebe koji i
uslovljavaju nastanak turisitičkim masa. Turističku masu čine jedinke iz raznih društvenih klasa,
slojeva, profesija, nacionalnih i etičkih grupa i sl. Na osnovu ovakvih odredbi u sferi sociologije
turizma, moguće je pristupiti odredjivanju i definisanju pojma “turistička masa”.
Turistička masa je takav društveni fenomen u kome se ukrštaju elementi raznih društvenih grupa i
elementi drugih društvenih fenomena koji su više defuznog karaktera. Fenomen turisitčke mase u sebi
sadrži i elemente grupne psihologije saznanja i društvenih vrednosti i na taj način eliminiše pojmove
stada, horde, gomile i sl., koji mu se neopravdano i nenaučno pripisuju.
Sledeći element koji treba definisati je pojam turisitčke grupe. Turistička grupa je skup turisitičkih
jedinki (turista) koji se formira u mestu stanovanja (matično mesto), a zatim se posredstvom turističkih
organizacija usmerava ka turističkim mestima i regijama, gde zahvaljujući odredjenom motivskom
potencijalu razrešava svoje rekreativne i kulturne turističke potrebe.
Turističke grupe su dobrovoljne organizacije u koje članovi ulaze i učestvuju potpuno svojevoljno. Kao
takva turistička grupa ima svoj životni ciklus, svoje forme razvoja. U turističkoj grupi sa javljaju
međuodnosi članova grupe kao i u bilo kojoj drugoj grupi – odnosi između pojedinaca, hijerarhija
odnosa, pojava lidera, uspostavljanje, odnosa lidera i ostalih članova grupe, konflikti u grupi itd.
Karakterstika turističke grupe je što je vremenski ograničena i obično kratko traje (od nekoliko sati – u
avionu, na primer, do nekoliko dana, tokom godišnjeg odmora ili turističke ture).

Psihološke karakteristike turista i turističkih grupa

O turistima možemo govoriti kao o “posebnoj socio-psihološkoj kategoriji, koju karakterišu izraziti
voljni momenti“. Ti momenti se odnose na individualnost turista koja dolazi do izražaja u pogledu
odlučivanja o pravcu kretanja, izboru mesta posete, vremena posete i sl. Turista se ponaša prema svom
ličnom nahodjenju. S druge strane u savremenom turizmu grupna putovanja su veoma masovna i ona
se najčešće realizuju na osnovu programa turističkih agencija, velikih tur-operatora i dr., organizacija
kao i velikih klubova i društava. Ove organizacije “u osnovi utiču na kretanja turista, one najčešće
lansiraju nove destinacije i objekte, nov način i sredstva turističkih putovanja, a samim tim nameću
pravila ponašanja velikom delu turista. One najčešće odredjuju ne samo cene turističkim uslugama već
i sadržaj tih usluga.
Pristalice grupnih putovanja su najčešće oni koji vole kompletne aranžmane, odnosno koji vole da se
predaju agenciji već na samom izlazu iz svog stana, i da ne misle kako će sve biti u putu i da ih
agencija opet vrati do svog stana. Pristalice ovakvih «upakovanih» putovanja su i turisti sa slabim ili
nepovoljnim turističkim iskustvom, koji svoju nesigurnost i strah od neizvesnosti i nesnalaženja
kompenzuju pripadnošću turističkoj grupi koju vode turistički vodiči.
Ono što karakteriše grupe i pojedince u turističkom prometu, prema sociolozima turizma, su
“kolebljivost, nepoverljivost, selektivnost, emotivnost”. Kolebanje kod turista nastupa kako u pogledu
donošenja odluke za putovanjem, tako i prilikom izbora pravca i u svim drugim situacijama gde je
potrebno doneti odluku. Nepoverljivost je prisutna u odnosu na kvalitet ponude. Kod turista se zapaža i
pojačana emotivnost koja se kreće od divljenja i hipertrofisanja pa sve do, nekad, vrlo grubih reakcija i

6
 Osnove turizma - vodič

sl. Isto tako u okviru grupe pojedini turisti imaju veći afinitet prema kvalitetu usluga, nego prema
motivima i njihovoj atraktivnosti.
Razlike u ponašanju pojedinih pripadnika turističkih grupa je često i u zavisnosti od nacionalne
pripadnosti (kulturnog miljea). Sve opšte karakteristike pojedinih naroda, koje u stvari čine njihov
mentalitet, održavaju se u turističkom prometu. Isto tako valja obratiti pažnju i na odredjene psihološke
promene koje se zapažaju kod nekih turista. Obično su u pitanju “novi” turisti kod kojih je napuštanje
domaćeg komfora, rastanak sa rodbinom i dr. praćeno promenom u ponašanju, koja je često
neočekivana – od straha i frustracija, do neobuzdanosti.

Odnosi između pojedinaca u turističkoj grupi

Svaki turista, član turističke grupe ima svoje “lično” socio-psihološko obeležje, tj. svoj lični sistem
vrednovanja. Svakako da pojedini turisti na svoj, spečifičan način reaguju u odnosu na pojedine objekte
i situacije, tj. na sebi svojstven način vrednuju pojedine turističke motive. Ta okolnost utiče na
složenost i heterogenost strukture turističke grupe. Ipak i u takvoj heterogenoj strukturi neretko dolazi i
do “povezivanja” onih jedinki koje će na isti ili sličan način prihvatiti, doživeti i vrednovati odredjene
motive u turističkim prostorima. Ovo posebno dolazi do izražaja prilikom dužih putovanja. Ovakva
“povezivanja” u suštini predstavljaju bazu za formiranje podgrupa u okviru turističke grupe.
Postoji i čitav niz faktora koji utiču na integraciju ili dezintegraciju turističke jedinke u grupi po pitanju
uspostavljanja pozitivnih i stabilnih interpersonalnih odnosa.
Heterogenost socio-psihološke strukture je jedan od bitnih faktora. Različitost turističkih jedinki po
polu, starosti, nivou obrazovanja, profesiji, potencira različitost u načinima ponašanja, sistemu
vrednosti, željama, interesovanjima itd. U praksi je veoma teško ostvariti optimalnu strukturu grupe
gde bi se veličina (brojnost) grupe poklopila sa optimalnom kombinacijom ostalih faktora integracije i
konsolidacije grupe. U tom pogledu manji broj različitih podgrupa sa bližim socio-psihološkim
obeležjima i razvijenim interpersonalnim odnosima, sa jačim integracionim motivima formiraju
homogenu strukturu turističke grupe. Proces homogenizacije u turističkoj grupi svakako da zavisi od
broja članova same grupe. Traženje optimalne grupne strukture za organizatore turisitičkih putovanja
(paket aranžmana) predstavlja pravi problem. Tim pre što se za osnovnu meru uspešnosti odredjenog
programa uzima ostvareno zadovoljstvo članova turističke grupe. Stoga je razumljivo što organizatori
aranžmana nastoje da još od samog formiranja turističkih grupa posvete punu pažnju mikro
sociološkim istraživanjima. U manjim grupama smanjuje se negativno dejstvo heterogenosti olakšano
je komuniciranje i uspešnije se može usmeravati ponašanje jedinki.

Odnosi između vodiča i turističke grupe

I kod turističkih grupa pojavljuje se problem vođe. Kao i kod drugih grupa tako i kod turističkih, vodja
ima ulogu sturčnjaka, arbitra i posrednika, primerne jedinke, zastupnika i predstavnika, kontrolora
unutrašnjih odnosa, očinske figure i sl. Ulozi vođe kod turističkih grupa nije posvećena dovoljna
pažnja. Ime vođe se saopštava tek kad otpočne realizacija programa, a i tada se to čini bez prethodnih
informacija o njegovoj stručnosti i iskustvu. Program je jedina veza između grupe i vođe i tek po
realizaciji programa, a to znači pri rasformiranju grupe, pojedinci prihvataju ili odbacuju vođu, a time i
agenciju koja je taj program ponudila. Opravdani su razlozi za informisanje članova grupe (broj, polna
sturktura, starosna sturktura, ukus stalnih članova i sl.) i pre svega o vođi grupe (ime, prezime,
iskustvo, posebne odlike). Kao što je velika raznovrsnost ljudi i grupa koje oni sačinjavaju, tako je
velika raznovrsnost vođa i ponašanja u vođstvu. Kod turističkih grupa takođe je nužno razlikovanje
prirodnih vođa od zvaničnih vođa u datim momentima, tj. dok grupa postoji.
Dužnost koja obavezuje turističke vodiče na uvažavanje subjekata u kretanju, takođe mora da se
zasniva na svesti da bi je mogli uvažiti svi zahtevi koji prate voljno kretanje. U vezi sa etikom u pozivu
turističkog vodiča, ne možemo se samo zadržati na intrpersonalnoj relaciji subjekat u kretanju (turista)
- subjekat kretanja (turistički vodič), većina u odnosu turističkog vodiča prema svojoj društvenoj
funkciji. U takvoj personalnoj relaciji gde imamo dva subjekta i dve moralne vrednosti (slobodu volje i

7
 Osnove turizma - vodič

dužnost) obe zasnovane na svesti, najvažnije je da se izbegne konflikt. Upravo za izbegavanje
eventualnih konflikata zadužen je sam turisitčki vodič kao subjekat turističkog kretanja.
Vođenje turističkih grupa je vrlo spečifično, pre svega što se ne može poistovetiti ni sa jednim poslom
zasnovanim na relaciji pojedinac - grupa. Ove specifičnosti proizilaze iz načina formiranja same
turističke grupe. Kod formiranja bilo koje druge grupe uvek su u pitanju prinudni momenti, na osnovu
kojih se izgrađuju interpersonalni odnosi pojedinaca, kao vođe prema ostalim članovima (jedinkama) u
grupi. Dakle, formiranje grupa u turizmu je praćeno i zasnovano na slobodi volje, voljnim kretanjima i
to je osnovna spečifičnost grupa. Uz to turističke grupe se svrstavaju u tzv. neformalne grupe sa
spečifičnošću vođenja. Kod neformalnih grupa se po pravilu neko nameće kao vođa ili sama grupa
formira vođu. Međutim, kod turističkih grupa kao neformalne grupe po ciljevima okupljanja, vodič
ustvari predstavlja zvaničnog rukovodioca te grupe.
U ličnosti vodiča se, itekako, objedinjuju uloge propagandiste, animatora, programera, komercijaliste.
Ukoliko vodič uveri članove grupe u svoju stručnost i znanje steći će poverenje članova grupe, tako da
će biti u situaciji da plasira dodatne informacije. U suprotnom, ako se u grupi stekne utisak da je vodič
indiferentan i sa oskudnim fondom znanja, dakle da njegov rad i zalaganje nije odgovarajućeg
kvaliteta, bliskosti između članova grupe i vodiča neće biti. To će svakako imati odraza na konačan
rezultat - uspeh turističkog putovanja i ostvarenja maksimalnog zadovoljstva svih jedinki unutar grupe.
Vodič u svakom slučaju, mora imati smisla za komuniciranje i brzo uspostavljanje direktnog kontakta.
To je od posebnog značaja u situaciji kada nema dovoljno vremena da upozna grupu, što predstavlja
nužan uslov da bi bio prihvaćen od strane grupe, da markira uticajne pojedince i da na osnovu toga
podesi nivo saopštavanja i stil nastupanja. Vodič nikada ne sme biti pasivan, prepotentan ali mora biti
samouveren i maksimalno angažovan. To sigurno ostavlja dobar utisak, a i pažnja grupe se tako
održava na zavidnom nivou. Smisao za stvaranje prisne atmosfere u grupi nije samo stvar duha nego i
uspostavljanje kontakata prihvatanjem ideja i predloga koji dolaze iz grupe. Ispoljavanje prijatnih
emocija (ushićenja, zadovoljstva, radosti) daje vodiču mogućnost iskorišćenja tih elemenata za dalju
konsolidaciju i homogenizaciju grupe. No, svakako da se ispoljavanje prijatnih emocija odražava i na
emocije vodiča, što je isti tako karakterističan interpersonalni odnos za ovu delatnost. U situaciji kada
se od vodiča traži stalno ispoljavanje radosti što putuje sa grupom, veoma je važno izbegavanje
intimnog približavanja sa pojedincima, a sa druge strane mora se svakome pokloniti odgovarajuća
pažnja, naročito ćutljivim i rezervisanim osobama. Takva lica se uključuju u grupu možda baš u cilju
zaborava ili prevazilaženja nekog stanja - vodič je tu da pomogne.

8
 Osnove turizma - vodič

3. Turista i turistička tražnja
Na bazi dosadašnjih analiza turizma kao pojave, sistema i njegovih elemenata, više puta je naglašeno
da je čovek sa svojim potrebama, stavom, odlukama i aktivnošću najaktivnija komponenta turizma kao
sistema. U tom smislu čovek, u ulozi turiste je u centru turizma kao pojave.
Turista se najčešće definisao kao privremeni posetilac koji je napustio mesto stalnog boravka i boravi u
drugom (turističkom) mestu najmanje 24 časa i ne više od godinu dana, motivisan razlozima odmora,
zabave i razonode, sporta i rekereacije, kulture, ekologije, obavljanja poslovnih komunikacija, zatim iz
zdravstvenih razloga, radi učestvovanja na amaterskim sportskim takmičenjima i kulturnim i
umetničkim manifestacijama amaterskog karaktera, pri kružnim putovanjima brodom i pri tome troši
sopstvena novčana sredstva koja je zaradio u mestu stalnog boravka. Ova definicija je prevaziđena i ne
odgovara opštim uslovima koje treba da ispuni čovek da bi bio turista.
Svi pokušaji su do dana današnjeg ostavili čitav niz definicija od kojih ni jedna ne može da se smatra
opšte važećom, niti uvek važećom. Savremena dešavanja u turizmu, masovnost, sveobuhvatnost,
geografska rasprostranjenost, fleksibilnost turizma u odnosu na uslove za razvoj itd. jednostavno
govore u prilog tome da nema, niti može biti jedinstvene definicije turista.
Ovde ćemo navesti definiciju turista po autoru Kohenu, kao jednom od najvećih istraživača turizma, a
koja je sledeća:
“Turista je dobrovoljni, privremeni putnik koji putuje u očekivanju zadovoljstva koja mu mogu pružiti
novosti i promene doživljene na relativno dugom i neučestalom kružnom putovanju. Turista je pre
svega putnik koji je dobrovoljno odlučio da napusti svoje mesto stalnog prebivanja na kraće vreme i
nakon čega se vraća u mesto boravka.”

U ovoj definiciji ključne su sledeće reči, koje označavaju uslov da bi neko bio turista:
dobrovoljnost, privremenost boravka na nekom mestu, zadovoljstvo kao očekivana vrednost i
obaveznost povratka u mestu odakle je turista pošao. Savremena shvatanja prilaze tumačenju pojava
fleksibilno tražeći suštinu neke pojave i procesa i ne zadržavajući se na merenju dužine trajanja pojave,
procesa i slično. U tom smislu najprihvatljivija definicija turiste je sledeća:
Turista je svako ko putuje van mesta svog stalnog boravka iz raznih razloga i sa različitim
očekivanjima i ne samo u slobodnom vremenu, ako dominantni razlog za to nije sticanje materijalne
dobiti, tamo troši novac zarađen u mestu stanovanja i na kraju se vraća u mesto svog boravka.

Turistička tražnja

Turistička tražnja je pojam koji predstavlja masu potencijalnih ljudi sa manje ili više razvijenom
potrebom za turističkim putovanjima. Turistička tražnja se procenjuje na bazi posmatranja uslova u
kojima ljudi žive, stilovima življenja, navikama itd. Turistička tražnja je promenljiva kategorija i zavisi
od čitavog niza faktora spoljašnjeg - globalnog okruženja, spoljašnjeg loklanog okruženja, ali i
unutrašnjih faktora (subjektivnih). Kada je na nekom prostoru i u nekom vremenu povoljno dejstvo
svih faktota turistička tražnja se skoro poklapa sa ukupnom populacijom ljudi koji žive na nekom
prostoru, regiji. Postojanje i promena spoljnjih faktora (političkih, bezbednosnih, ekonomskih,
ekoloških, zdravstvenih is l) utiče da je turistička tražnja uvek manja od maksimalno moguće. Što su
bolji uslovi življenja to je i veća tražnja i obrnuto. Procena turističke tražnje je veoma značajna iz ugla
politike i planova razvoja turizma i na globalnom nivou, ali i na lokalnom, pa i na nivou pojedinačnog
preduzeća, ili porodice. Tako postoje i različiti oblici turističke tražnje, odnosno različita “stanja”
turističke tražnje. To su:

1. Efektivna ili aktuelna potražnja – stvaran broj putnika ili pak učesnika u turizmu (de facto
turisti). Efektivna tražnja je komponenta koja se najčešće i najlakše meri.
2. Potisnuta tražnja – deo populacije koja ne putuje iz određenih razloga:

9
 Osnove turizma - vodič

(a) Potencijalna potražnja – odnosi se na ljude koji će putovati u nekom budućem periodu,
ukoliko dođe do promene određenih uslova situacije kojoj trenutno podležu. Na primer,
njihova platežna moć ili količina slobodnog vremena mogu se povećati, mogu steći pravo
na plaćeni odmor i slično, čime potencijalna tražnja gravitira ka kategoriji efektivne
tražnje.
(b) Odložena potražnja – usled problema u turističkoj ponudi, kao što su: popunjeni
kapaciteti smeštaja, vremenski uslovi ili terorističke aktivnosti. Kada uslovi ponovo
postanu povoljni, odložena tražnja preobratiće se u buduću efektivnu tražnju.
(c) Potpuni izostanak tražnje – ljudi koji ne žele ili su onemogućeni da putuju.

Naravno, postoje i druge perspektive sagledavanja turističke tražnje, na primer: zamenljivost potražnje
– slučaj kada jedna vrsta aktivnosti (odmor, smeštaj, hrana i piće u samostalnom, privatnom
aranžmanu) biva zamenjena drugom (prevoz i smeštaj rezervisani, korišćenje usluga); preusmerena
potražnja – geografska lokacija tražnje je preusmerena (boravak u Španiji preusmeren je na boravak u
Grčkoj usled popunjenosti smeštajnih kapaciteta).

10
 Osnove turizma - vodič

4. Turizam i prostor
Turizam i prostor - interakcije

Turizam neminovno utiče na transformaciju prostora sa osnovnim ciljem da taj prostor prilagodi
potrebama turista. Kako te potrebe zahtevaju drugačije uslove u prostoru od onih koji su u mestu
stanovanja turista, to znači da i turistički prostor mora biti drugačiji nego što su mesta stanovanja
turista. Takođe, u tom receptivnom turističkom prostoru čovek - turista želi da zadovolji osnovne
egzistencijalne potrebe, ali i mnoge druge neobične, privremene, koje čine turističku potrebu. Dakle,
turistički prostor mora imati specifičnosti koje ga čine privlačnim, atraktivnim, ali i udobnim,
prijatnim. To dalje znači da turistički prostor mora da sadrži objekte u kojima turista može da spava,
jede, zabavlja se, odmara se, bavi se nekim sportom i tako dalje.
U tom procesu transformacije pod uticajem turista, potreba kao i želje da se te potrebe zadovolje,
prvobitni prostor može trpeti pozitivne, ali i negativne posledice, najčešće kombinovane. Prvobitni
prostor može postati kvalitetniji, lepši, uređeniji, možda prvi put posećen od ljudi, možda atraktivniji za
zadržavanje i zapošljavanje ljudi - što bi bile pozitivne posledice. Međutim, pod uticajem turizma
prvobitni prostor može postati i prenatrpan objektima i ljudima, degradiran izgradnjom sportsko-
rekreativnih objekata, izmenjen tako da više ne poseduje kvalitete raritetnosti ili tradicionalnosti -
autohtonosti. Tako može postati neprivlačan za turiste, što bi uticalo na gašenje upravo one funkcije
prostora zbog koje su se promene i dešavale.

Tipovi turističkog prostora

Osnovni kriterijumi tipologizacije prostora su:

• intezitet i učestalost turističkih tokova, ili opšte prisustvo turizma u prostoru;
• oblici turističkog uređenja i opremanja prostora, kao i dostignut stepen uređenosti.
Primenom ove dve velike grupe faktora moguće je izvršiti tipologiju prostora, koja bi sadržala sledeće
grupe i podgrupe turističkih prostora:
a) Polivalentni i otvoreni turistički prostori, za koje je karakteristično istovremeno odvijanje turizma
i drugih privrednih i neprivrednih aktivnosti čoveka. Turizam je, znači, u ovim prostorima samo jedna,
često i nedominantna funkcija. Ovoj grupi pripadaju:
I Obalni i jezerski tipovi
1. Tradicionalni obalni prostori - karakteristični za obale razvijenih zemalja
2. Jezerski prostori - na obalama velikih kontinentalnih jezera
3. Međutipovi (više ili manje obalni) - sa turizmom kao jednom od funkcija

II Urbani neobalni tipovi

1. Velike urbane aglomeracije - glavni gradovi zapadne i istočne Evrope
2. Srednji i mali turistički gradovi i gradovi hodočašća

III "Zeleni" tipovi

1. Centri seoskog turizma - postojećih naselja, van zaštićenih prostora
2. Ruralni tip prostora - širenje urbanog života na ruralni prostor - naselja
sekundarnog stanovanja

b) Specijalizovani tipovi turističkih prostora u kojima je turizam glavna funkcija koja zauzima
najveći deo raspoložive površine. Specijalizacijom turizma ovi prostori se postepeno diferenciraju, te
se razlikuju:
I Otvoreni tipovi prostora

11
 Osnove turizma - vodič

1. Specijalizovani sa dva ili više centra – klasični i novi primorski centri, resort-
hoteli, centri za podmorske aktivnosti
2. Specijalizovani mononukleusni - najčešće nastali od ribarskih naselja, soskih ili
zanatskih centara, centri industrijskog nasleđa
3. Specijalizovani termalni tip - stari i noviji centri banjskog, spa i velnes turizma
4. Specijalizovana kulturna žarišta – siti-centri u gradovima, kulturni pejzaži,
5. Tradicionalni centri zimskog turizma – skijališta, ski-regioni, centri i regije
zimskih sportova sa različitim podtipovima

II Zatvoreni (enklavni) tipovi - hiperspecijalizovani sa turizmom kao isključivom funkcijom

1. Više ili manje otvoreni - zimski sportski centri i obalni tipovi prostora uz mora,
jezera i reke, gradovi kao centri kulturnog turizma
2. Više ili manje zatvoreni - jedriličarski centri, luke i marine, klubovi-sela i
hotelski kompleksi, kao i nacionalni parkovi i prirodni rezervati i tematski
parkovi, arheološki kulturni prostori, etno-parkovi ili «muzeji pod vedrim
nebom»

Turistički prostor kao mesto kreiranja i pružanja turističkih usluga

Prostor kao ambijent u kojem nastaje i plasira se turistička usluga u turizmu dobija posebno na značaju
i ima dve dimenzije:
1. Prostor u kome se usluga kreira i odvija - Turistički uređen prostor je svaki onaj koga čine:
• turistički uređena destinacija, sa klupama, odmorištima, info-tablama, parkinzima....
• turističko-ugostiteljski objekti – izgled, uređenost, komfor, uklopljenost u okolinu,
• drugi objekti u kojima se realizuju delovi kompleksne turističke usluge – mali i
specijalizovani prodajni centri, vizitor-centri, te svakako kulturni i rekreativni prostori kao deo
kompleksne turističke usluge.
2. Prostor u kome se usluga prodaje - u kome se susreću ponuđač i turista i u kome turista odlučuje za
kupovinu usluge, npr. agencijski front-desk, recepcija hotela, biletarnice, turistički biroi.

Turizam, kao fenomen globalnih razmera, utiče na transformaciju geografskog prostora. On

preobražava prvobitni prostor tako što ga oprema, uređuje, remodelira i restruktuira. Pod njegovim
uticajem receptivni prostor se sve intenzivnije menja, dobijajući postepeno specifičnu turističku
fizionomiju. U tom procesu transformacije prvobitni prostor može postati kvalitetniji, zdraviji i
privlačniji nego ranije (npr. regija Langedok-Rusijok u Francuskoj, koja je od nezdrave močvare
pretvorena u privlačnu turističku regiju), ali može biti i tako radikalno izmenjen i degradiran da postaje
neprepoznatljiv, zbog čega delimično ili potpuno gubi svoju prvobitnu privlačnost. Imajući to u vidu,
neophodno je utvrditi sve pozitivne i negativne aspekte delovanja turizma kao agensa transformacije
prostora.

12
 Osnove turizma - vodič

5. Turistička destinacija
Destinacija spaja sve aspekte turizma – potražnju, ponudu i marketing u njihov zajednički okvir.
Drugim rečima, destinacija objedinjuje najznačajnije elemente turizma u jedinstvenu celinu.
Glavne komponente većine destinacija karakterišu se kao 4 A:

• Attractions - Atraktivnosti turističkih vrednosti.

• Amenities – Smeštaj, hrana i piće, maloprodaja i ostale usluge.
• Access – Pristupačnost komunikativnih faktora: lokalni transport, saobraćajna infrastruktura
(autobuske i železničke stanice, aerodromi).
• Ancilary – Dopunske službe (npr. lokalne organizacije).

Naravno, svaka od pomenutih komponenti mora biti najpre pozicionirana na određenoj predeonoj
celini, kako bi se turizam mogao odvijati. Miks smeštajnih objekata i usluga dostupnih na jednoj
destinaciji naziva se – amalgam. “Amalgamizacija” (integracija) destinacijskih komponenti odvija se
na najraznovrsnije načine i zavisi od niza kulturoloških, ekonomskih, društvenih i ostalih prilika.
Samim tim što destinacija predstavlja jednu integrativnu celinu, ona poseduje brojne implikacije.
Važno je da kvaliteti svake pojedinačne komponente i turističke usluge budu međusobno
sinhronizovani - loš kvalitet restorana ili hotelske sobe može odvratiti potencijalne posetioce, čak iako
je kvalitet boravka zadovoljavajuć.
Sektor menadžmenta u turističkoj industriji, tokom prethodnih godina, efikasno je demonstrirao
usklađenost ponude turističkih vrednosti i tržišta:
• usvajanjem nove marketinške filozofije;
• kvalitetnijom obukom zaposlenog osoblja;
• korišćenjem naprednije tehnologije i stvaranjem novih tipova uzbudljivih atrakcija; i
• uključivanjem profesionalnog menadžmenta u organizaciji mega-događaja.
Turisti od destinacije zahtevaju skup komfora, smeštajnih objekata i usluga, koje najčešće nude
privatna mala ili srednja preduzeća. S jedne strane, ovakava situacija ima svoje pozitivne efekte iz
razloga što se novac koji turisti troše sliva u fondove lokalne zajednice. S druge strane, turistička
preduzeća deluju kao fragmentarne celine, te njihovoj ponudi nedostaje koherentnost.
Pristupačnost komunikativnih faktora - Razvoj transporta, organizacije putovanja i usluga vezanih za
efikasan putnički promet generiše nove tržišne volumene i predstavlja osnovni element uspeha jedne
destinacije. Porast ili smanjenje turističkog prometa mogu biti izazvani upravo specifičnim
modalitetima transportnih usluga, kao i samom dostupnošću na turističkom tržištu. Kreativni pristup u
ponudi transporta na određenoj destinaciji, povećaće kvalitet turističkog iskustva. Mnogobrojni primeri
svedoče o ovakvom vidu inovacija: turističko razgledanje autobusom; izletničke vožnje; saobraćajna
sredstva za vožnju na kratkim relacijama namenjena pešacima, biciklističke rute, istraživačke rute.
Pomoćne službe - Većina glavnih destinacija nudi službenu pomoć potrošačima i industriji preko
lokalnog turističkog odbora. Pomenute usluge uključuju marketing, razvoj i koordinaciju. Organizacija
može biti sprovedena u državnom, privatnom ili kombinovanom sektoru.
Osnovne usluge lokalnih organizacija su:

• Promocija destinacije.
• Koordinacija i kontrola razvoja.
• Pružanje informacija i rezervacioni sistemi.
• Pružanje savetodavne pomoći i koordinacija lokalnog poslovanja.
• Pružanje izvesnih dodatnih usluga (ketering, sportski objekti i drugo).
• Menadžment destinacije.

13
 Osnove turizma - vodič

Infrastruktura i suprastruktura - Infrastrukturu i suprastrukturu možemo posmatrati kao alternativni vid
promatranja komponenti turističke destinacije. Infrastrukturu predstavljaju svi izgrađeni objekti na
izvesnom naseljenom području kojima se proširuje komunikacija sa spoljašnjim svetom zarad
odvijanja turističkih aktivnosti u regiji. Adekvatna infrastruktura je osnova razvoja turizma na
određenoj destinaciji, i uglavnom predstavlja saobraćajnu infrastrukturu (putevi, železnice, aerodromi,
parking prostori), turističko-komunalnu infrastrukturu (struja, voda, komunikacije) i obuhvata
postojanje ostalih službi (zdravstvena nega i fizičko obezbeđenje).

Stejkholderi destinacije
Turistička destinacija obuhvata mozaik različitih grupa koje nazivamo stejkholderima. Održiva
destinacija prepoznaje ozbiljnost zadatka da se dugoročno zadovolje svi stejkholderi. Ovo se može
postići strateškim pristupom planiranja, koji balansira tržišnu orijentaciju - fokusiranu na turiste, sa
planskom orijentacijom - fokusiranom na potrebe lokalnog stanovništva. Svaku destinaciju sačinjavaju
nekoliko stejkholdera, međusobno kompatibilnih ili suprotstavljenih:
• Domicilno (domaće) stanovništvo – najvažniji stejkholderi, s obzirom da žive i rade na određenoj
receptivnoj destinaciji.
• Turisti – kroz adekvatno segmentirane i razvijene proizvode, tragaju za zadovoljavajućim
iskustvom. Traže visok kvalitet usluge i dobar menadžment određene destinacije.
• Turistička industrija – većinom je zaslužna za postojeći razvoj turizma i očekuje adekvatan profit
za uložene investicije.
• Državni sektor – sagledava turizam kao sredstvo umnožavanja kapitala, podstrek regionalnog
razvoja i zapošljavanja.
• Ostali stejkholderi – komore trgovine i ostali uticajni brokeri unutar lokalne, regionalne ili
nacionalne zajednice.

14
 Osnove turizma - vodič

6. Receptivni faktori u turizmu
Receptivni faktori su materijalni objekti i lični rad (organizaciono-kadrovska služba) koji omogućavaju
prihvat i boravak turista. Dele se na:
a) direktne receptivne faktore, one sa kojima turisti neposredno dolaze u dodir što se od njih
direktno naplaćuje (npr. objekti za smeštaj turista, ugostiteljske radnje, trgovinske radnje,
prevoz, zanatske radnje i servisi, objekti i ustanove kulturno-zabavnog, sportsko-rekreativnog
karaktera, poštanski i telekomunikativni uređaji, turistički biroi i druge službe turističkih
organizacija - info-punktovi i sl., specijalne turističke delatnosti i službe (turistički vodiči,
animatori, gest-relation službe…).
b) indirektne receptivne faktore, kod kojih se ono što se pruža turistima ne naplaćuje direktno,
već indirektno kroz naplatu direktnih faktora (npr. parkovi, šetališta, obalski putevi, vidikovci,
javni ukrasni objekti (vodoskoci, fontane, skulpture), ulice, putevi, parkirališta, pristaništa,
vodovod, rasveta, kanalizacioni uređaji i dr.
Vrednost i atraktivnost turističke receptive

Turističko mesto je razvijenije što ima – uz atraktivne faktore i komunikativnost – više navedenih i
drugih sličnih receptivnih faktora i što oni bolje funkcionišu. Međutim, posebno je važno da svi ovi
faktori budu i što bolje međusobno usklađeni i da uz to budu u realnom odnosu prema atraktivnosti i
prometnom položaju samog mesta. Iako svaki od njih nema jednako značenje u pojedinim fazama
razvoja turističkog mesta, jer su neki bitniji za početnu fazu, a neki za razvijeniju, oni se postepeno
moraju što više uskladiti, ako se žele postići najpovoljniji efekti. To se postiže planiranjem razvoja
receptivnih kapaciteta i to tako da se svi oni ravnaju prema jednom određenom faktoru koji čini glavni
oslonac receptive i o kojem zavisi kapacitet turističkog mesta u celini.
Turistički karakter nekom mestu bez sumnje daju oni turisti koji se u njemu zadrže najmanje jedan dan
i noć. Objekti za smeštaj u pravilu su osnovni karakteristični receptivni faktor turističkog mesta, a to
znači da o njihovoj veličini dobrim delom zavisi dobar deo turističkog prometa, a njihove vrste, oblici i
kvalitet direktno utiču i na vrste i oblike turizma, pa time i na njegove privredne učinke.
Za turističku ponudu su značajni sledeći elementi smeštajnih i drugih objekata:
• Lokacija
• Izgled i uklopljenost u prostor
• Veličina
• Kategorija
• Dizajn i uređenost
• Sadržaj objekta
• Kvalitet usluga
Kod svih ovih elemenata je značajno da smeštajni objekat formira i nudi turistima upravo onakve
usluge, na takav način, u takvoj meri i po takvoj ceni koja je prilagođena tačno određenom segmentu
turističke tražnje. U savremenim uslovima sve manje je značajna kategorija ili lokacija, pa i izgled
objekta generalno gledano. Jer raznovrsnost turističkih potreba i karakter boravka turista opredeljuje
određeni nivo i karakter usluga, te najviše dolazi do izražaja zadovoljstvo turista ponuđenim uslovima
u smeštajnom objektu.
Objekti za smeštaj
Objekti za smeštaj imaju posebnu ulogu u turizmu, jer od njihovog kapaciteta zavisi obim
turističkog prometa, a od kvaliteta ekonomski učinak. Po jednoj podeli se dele na komercijalne (čija je
svrha da se pružanjem odgovarajućih usluga ostvari što veći dohodak), i nekomercijalne (namenjene
turistima niže kupovne moći, za koje se nude najniže moguće cene - dečja, omladinska i radnička
odmarališta, planinarski domovi i sl.). Po drugoj podeli se dele na fiksne (izrađene od čvrstog
materijala za dugi niz godina) i promenljive (napravljene od šatora ili nekog drugog materijala koji se
može lako montirati i demontirati). Dalje mogu biti osnovni (služe samo za smeštaj gostiju) i dopunski

15
 Osnove turizma - vodič

(koji pojačavaju smeštajni kapacitet u sezoni). U novije vreme sve više se razvijaju turistički
kompleksi, koji obuhvataju razne vrste, tipove i kategorije smeštajnih kapaciteta.
Glavne vrste objekata za smeštaj su: hoteli, pansioni, turistička naselja, moteli, prenoćišta i kampovi.
Uz njih, tu su i privatne sobe u domaćinstvima za iznajmljivanje turistima. Dok su hoteli, pansioni,
moteli, omladinski hosteli, i konačišta po načinu izgradnje čvrsti ili fiksni objekti, koji se grade za duži
period, kampovi su promenljivi ili fleksibilni, jer se njihova kapacitet sastoji od šatora koji nestaju
nakon sezone, a i sam položaj kampa je promenljiv.
Hoteli. Glavni predstavnik fiksnih objekata za smeštaj je hotel, iako je svratište istorijsko
stariji objekat i preteča samog hotela. Međutim, u današnjoj fazi turističkog razvoja hotel je osnovni
objekat za smeštaj, pa se unutar cele privredne grane ugostiteljstva formirala i posebna grupacija
hotelijerstva. Za razliku od hotela, ostali se objekti za smeštaj obično nazivaju dopunskim ili
komplementarnim (vrše pojačanje smeštajnih kapaciteta). Hoteli su objekti koji imaju najmanje 10
smeštajnih jedinica, koje mogu biti jednokrevetne ili (najviše, u šta nije uračunat pomoćni ležaj)
dvokrevetne, sa kupatilom ili apartmani (sa najmanje pretprostorom, spavaonicom, dnevnim boravkom
i kupatilom). Gostu se iznajmljuje samo soba, a ne pojedini krevet. Osnovna funkcija hotela je smeštaj,
ali se veliki broj bavi i ugostiteljstvom. Depadansi su objekti uz hotel u kome gosti samo spavaju, a
koriste prostorije hotela za druge usluge. Uz hotele se sve više izgrađuju parkinzi, garaže, parkovi,
sportska igrališta, kupališta i bazeni i drugo radi privlačenja većeg broja gostiju.
Postoje tri tipa hotela: prolazni ili tranzitni (koji su najčešći u gradovima i služe za kraće
zadržavanje na proputovanju ili smeštaj poslovnih ljudi i redovno pružaju i usluge prehrane i pića),
garni hotel (samo smeštaj i doručak) i pansionski (noćenje i sva tri obroka ili polupansionski (noćenje,
doručak i još jedan obrok). Hoteli se razvrstavaju u četiri, pet ili više kategorija (različito po pojedinim
zemljama) i obeležavaju se brojevima, slovom ili zvezdicama, a od kategorije zavisi cena.

Pansioni su slični hotelima, ali mogu imati manji kapacitet (najmanje 5 soba) i vode se na
porodični način. Obično se dele na tri kategorije, koje se kod nas obeležavaju zvezdicama.
Moteli moraju imati najmanje 7 soba i pristup glavnoj saobraćajnici, pošto su prilagođeni
potrebama automobilista. Obavezni su parkinzi, koji se često prave tako, da je neposredno povezano sa
smeštajem, da bi turisti pri ruci potrebne stvari koje ne iznosi iz kola. Namenjeni su uglavnom onima
koji stižu uveče, a ujutro nastavljaju put. Glavni cilj im je da se odmore, a i da dobiju nešto za jelo u
svako doba dana i noći, što se dobija u samoposlugama i (snek) barovima. Grade se pod jednim
krovom, ali i od većeg broja kućica (bungaloa) sa sopstvenim parkingom. U blizini mora biti benzinska
pumpa, a često i auto-servis.
Turističko naselje je skup objekata sa najmanje 25 smeštajnih jedinica napravljenih od trajnog
materijala. Sastoji se uglavnom od većeg broja manjih smeštajnih jedinica, ali i od paviljona, ali u
svakom slučaju mora biti obezbeđena samostalnost i mir korisnika.
Kamp je urećen prostor na kome gosti koriste svoju ili iznajmljenu opremu za privremeni
boravak (šatori, kamp prikolice) i koji raspolažu sa odgovarajućim higijensko-sanitarnim uređajima i
unutrašnjim komunikacijama. Uz parking uz šator ili prikolicu postoje utičnice za struju, često ognjišta
ili roštilji, a uz njih idu i razne prodavnice, restoran i servisi.
Sobe u domaćinstvu najvećim delom pripadaju dopunskim smeštajnim objektima. Ma da sve
više ima onih koji ih opremaju isključivo za izdavanje, ipak se za turističke potrebe koriste uglavnom
za vreme glavne sezone. I one moraju da zadovoljavaju propise u pogledu tehničko-sanitarnih uslova.
One čine oko četvrtinu ukupne smeštajne ponude.

16
 Osnove turizma - vodič

7. Budućnost turizma
Budući trendovi u turizmu

U skladu sa prognozama sve diverzifikovanijeg razvoja svetskog turizma, Svetska turistička

organizacija (UNWTO) je definisala 8 ključnih faktora koji treba da se ispune za ulazak nove
destinacije na svetsku turističku mapu. Reč je o sledećim faktorima:

• Politička želja i podrška razvoju turizma;

• Institucionalni i pravni okvir;
• Investicije;
• Razvoj svih vrsta transporta;
• Integracije;
• Promocija i komercijalizacija;
• Kvalitet;
• Javno i privatno partnerstvo.

Osim ovih ključnih faktora, UNWTO predviđa i najveće izazove povezane s razvojem turizma, a s
kojima će se, u sledećim decenijama, morati da se suoče ne samo tradicionalno najveće turističke
destinacije, već i nove, dolazeće, destinacije. Reč je o sledećim izazovima:

• Manje stope rasta (broja turista, profita, zarade, investicija...);

• Veliki broj konkurenata;
• Sve zahtevniji potrošači;
• Odnos vrednosti za novac;
• Ljudski resursi – trening;
• Tržište upravljano tehnologijom.
Takođe se očekuju i novi standardi i tržišne činjenice bez kojih više nije moguće igrati u globalnoj
turističkoj industriji. To bi bili:

• diversifikacija i stalne inovacije proizvoda,

• doživljaji i emocije,
• potraga za novim iskustvima,
• putovanja zbog kulture i obrazovanja;
• beg od savremene civilizacije u neotkriveno, mistično, ili tiho, napušteno…
Na bazi prethodnog može se izvesti da su očekivane promene u svetskom turizmu sledeće:

• Smanjenje troškova putovanja;

• Smanjenje dužine boravka;
• Promene u načinu rezervisanja odmora (Internet);
• Promene u glavnim motivima putovanja;
• Novi proizvodi i načini promocije;
• Kontinuirani rast ponude i tražnje;
• Značajne demografske promene (starija populacija, promene u sastavu porodice);
• Povećana migracija stanovništva;
• Povećan broj individualnih putovanja (samostalno organizovanih);
• Nove prilike za budući turizam u "low cost“ avio kompanijama i Internetu (fleksibilnost i
transparentnost
• Upotreba vikend kuća ("2nd homes") u komercijalne svrhe.

17
 Osnove turizma - vodič

I na kraju evo kako UNWTO vidi Turistu budućnosti:
• Poslovni turista - poslovni putnik je iskusan, zahtevan i vremenski osetljiv, želi izuzetnu
uslugu, ali je i voljan da plati vrhunsku cenu za dodatu vrednost;
• Autentični turista - želi "živeti lokalno", neupadljiv je u društvu i vrlo je etnički orijentisan
(sigurnije se oseća u "prošlosti“ nego u veštačkom svetu Diznilenda);
• Kulturni turista - ima široke poglede na svet i putuje svetom da upozna različite kulture,
odnosno da pojača svoj liberalni stav prema životu;
• Doživljajni turista- njegova želja za samoaktualizacijom postaje traganje za širim značenjem i
osećajem vrednosti, usled čega želi da upražnjava svoj hobi ili profesionalnu aktivnost na
odmoru.
Da li je onda smelo prognozirati da je profil novog turiste sledeći:

• samostalan,
• iskusan,
• tehnološki orijentisan,
• traži vrednost za novac,
• aktivan i želi da uči od drugih kultura,
• uzima sve više kraćih odmora,
• ekološki i socijalno senzitivan.
Neće biti lako zadovoljiti takvog turistu, jer će osnovo pravilo biti omogućiti mu maksimalni kvalitet u
smislu slobode da u organizovanom prostoru omogući i kreira sebi očekivani turistički doživljaj. U tom
smislu ključne reči koje će to omogućiti su:

• kreativnost – u idejama, stvaranju i realizaciji;

• partnerstvo – sa drugima na destinaciji i celom sistemu turizma;
• etičnost – razvijanje i poštovanje osnovnih etičkih normi;
• umrežavanje – u sisteme uz zadržavanje individualnosti;
• kooperacija – u procesu formiranja i realizacije kompleksne turističke usluge.

18
 Osnove turizma - vodič

MOGUĆA ISPITNA PITANJA:

1. Koje sve nauke i discipline se bave proučavanjem turizma i zašto?

2. Definisanje turizma.
3. Karakteristike turističke grupe i značaj poznavanja dinamike grupe.
4. Interpersonalni odnosi u turističkoj grupi.
5. Turistički vodič – uloga, značaj, karakteristike.
6. Objasni pojam i značaj turističke tražnje.
7. Ključne reči u definiciji turiste.
8. Koji tipovi turističkog prostora se mogu izdvojiti na bazi uočljivih promena koje su nastale
pod uticajem turizma?
9. Koje pozitivne efekte najčešće ima turizam na prostor u kome se razvija?
10. Koje su glavne komponente destinacije (4A)?
11. Šta su i koji su stejkholderi turističke destinacije?
12. Šta sve pripada receptivnim faktorima i koja je osnovna razlika između grupa ovih faktora?
13. Navedi osnovne vrste smeštajnih objekata i koje su suštinske razlike između pojedinih vrsta?
14. Kakvi su očekivani budući trendovi u turizmu?
15. Kako će “izgledati turista budućnosti”?

19