УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ

Студијски програм Туризмологија

Културни туризам у Дубровнику

Завршни рад из Културно историјског наслијеђа и туризма

Ментор: Студент:

др Сања Павловић Сандра Рајковић 142/17

Београд, 2022.
 САДРЖАЈ

1 УВОД ......................................................................................................... 2
2 ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА ............................. 4
2.1 Култура и туризам................................................................................................. 5
2.2 Историјски развој културног туризма .................................................................. 6
2.3 Ресурси културног туризма .................................................................................. 8
2.4 Облици културног туризма ................................................................................... 9
2.5 Културни туристи ............................................................................................... 10
3 ОСНОВНА ОБИЉЕЖЈА ДУБРОВНИКА ............................................. 12
3.1 Географски положај ............................................................................................ 12
3.2 Историјски развој града ...................................................................................... 13
4 ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ...................................... 15
5 АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ ............................... 16
5.1 Културно историјски туристички ресурси ......................................................... 16
5.2 Етносоцијални туристички ресурси ................................................................... 23
5.3 Умјетнички ресурси ............................................................................................ 23
5.4 Манифестацијски ресурси .................................................................................. 25
5.5 Амбијентални ресурси ........................................................................................ 28
6 МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА ....................................................... 29
7 ПРОМЕТ ТУРИСТА ............................................................................... 31
8 SWOT анализа културног туризма у Дубровнику ................................ 33
8.1 Кључни проблеми развоја туризма и смјернице даљег развоја ........................ 35
9 ЗАКЉУЧАК ............................................................................................ 37
10 ЛИТЕРАТУРА......................................................................................... 38

1
1 УВОД
Туризам данас представља значајан сектор са утицајем на развој градова, регија и
држава, а његова важност расте упоредо са растом куповне моћи потрошача, веће
мобилности, појаве јефтинијих начина превоза попут нискобуџетних авиокомпанија,
као и промјена у стиловима живота модерног друштва. Развој туризма у некој
дестинацији доноси како позитивне, тако и негативне ефекте, па је неопходно
доносити мјере и Стратегије развоја туризма како би резултати постигли равнотежу
између трошкови и користи за све кључне учеснике.

У прошлости је масовни туризам, који се темељио на економици обима доминирао

свјетским туристичким тржиштем. Временом, масовни туризам се показао неодрживим
због негативног утицаја на околину и становништво дестинација, те његово мјесто
полако заузимају селективни облици туризма који у фокус истраживања постављају
туристу и његове жеље и потребе.

Један од таквих облика туризма је и културни туризам који настоји валоризовати

културне ресурсе дестинације ради задовољења потреба и мотива туриста за
образовањем, упознавањем нових култура, те културним уздизањем и новим
искуствима.

Културни туризам је врста туристичке активности у којој је суштинска мотивација

посјетиоца да научи, открије, доживи и конзумира материјалне и нематеријалне
културне атракције/производе у туристичкој дестинацији. Ове атракције се односе на
скуп карактеристичних материјалних, интелектуалних, духовних и емоционалних
карактеристика друштва који обухвата умјетност и архитектуру, историјско и културно
наслијеђе, књижевност, музику, живе културе са њиховим животним стиловима,
вриједностима, вјеровањима и традицијом.1

Културни туризам за одговорност има упознати са туристима оно што град, регију или
државу чини јединственом и занимљивом, било да се то односи на умјетност, културу,
историју или све заједно. Сам појам културног туризма генерално се примјењује на
путовања која укључују посјету културним установама, ресурсима, без обзира на мотив
путовања. Мотив путовања културног туризма јесте културна атракција, али туриста
или особа која путује пословно може посјетити дестинацију, те успут учествовати у

1
UNWTO (2018): Tourism Definitions, стр. 30; доступно на:
https://www.e-unwto.org/doi/epdf/10.18111/9789284420858 (05.05.2022)

2
културном животу локалитета, културна намјена му није била примарна. Према томе, у
складу са мотивацијом туриста за културно путовање типологија културног туризма
могла би се развити према степену мотивације:

 примарна
 успутна
 случајна

Ако туриста посјећује одређену дестинацију искључиво са намјером да учествује у

њеном културном животу, говоримо о примарној мотивацији. Такви случајеви обично
укључују одлазак на изложбе, музичке фестивале, концерте, позоришне представе и
слично. О успутној мотивацији говоримо када се туриста у одређену дестинацију
укључује са неким другим примарним мотивом, а културни живот има секундарно
значење. Случајном мотивацијом називамо ситуацију у којој туриста нема намјеру
упознати културу дестинације, али за вријеме свог боравка долази у контакт са
локалним становништвом и упознаје њихов начин живота, односно културу. Културни
туризам је најбољи начин за коришћење слободног времена, упознавањем туриста са
другим културама, религијама и језичким разноликостима повећава се његово
искуство, едукује се и открива у њему неку другу особу. (Јелинчић Д.А., 2008)

Предмет завршног рада је културни туризам у Дубровнику, обзиром да је култура

једна од основних полуга његовог развоја, што потврђује и чињеница да је историјско
језгро Дубровника уврштено на УНЕСКО листу културног и природног наслијеђа
1979. године.

Циљ завршног рада је приказати како културни туризам дјелује на цјелокупну

туристичку понуду Дубровника, као и објаснити позитивне и негативне утицаје
културног туризма на културну баштину и сам живот локалног становништва.

Структура рада - Завршни рад је обрађен кроз неколико поглавља, почев од општих
података попут географског положаја и историјског развоја, преко културних
туристичких вриједности, организације туризма, туристичког промета и материјалне
базе до SWOT анализе културног туризма Дубровника.

3
2 ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА
Како би се разумио појам културни туризам, најприје је потребно образложити појмове
културе и културне баштине. Култура је сложена цјелина која укључује знања,
вјеровања, умјетност, морал, право, обичаје и сваку другу способност или навику коју
човјек стиче као члан друштвене заједнице. Под културом се подразумијева модел свих
прилагођавања, материјалних или духовних, које је друштво прихватило као
традиционални начин рјешавања проблема својих чланова. Култура обухвата све
институционализоване начине као: имплицитну културу, вјеровања, норме,
вриједности и културне претпоставке које регулишу понашање. Тај појам означава
многобројне сложене начине живљења. Основна функција културе – чување стечених
знања и информација чему служе специјалне културне установе – архиви, библиотеке,
музеји, галерије. Културна баштина, материјална и нематеријална, заједничко је
богатство човјечанства у својој разноликости и посебности, а њена заштита један је од
важних за препознавање, дефинисање и афирмацију културног идентитета.
(Министарство културе Републике Хрватске)

Културну баштину чине покретна и непокретна културна добра од умјетничког,

историјског, палеонтолошког, археолошког, антрополошког и научног значаја.
Археолошка налазишта и археолошке зоне, крајолици и њихови дијелови који свједоче
о човјековој присутности у простору. Нематеријални облици културне баштине и
појаве човјековог духовног стваралаштва у прошлости, као и документација и
библиографска баштина и зграде, односно простори у којима се трајно чувају или
излажу културна добра и документација о њима.

Културни туризам означава кретање људи узроковано културним атракцијама изван

њиховог мјеста становања са намјером прикупљања нових информација и искустава
како би задовољили своје културне потребе. Уопштено, појам културни туризам се
користи за путовање којем је култура главна актиност и примарна мотивација било
секундарна активност или случајна мотивација. (Јелинчић, Д.А., 2008)

UNWTO је дефинисала културни туризам као путовања мотивисана културом попут

студијских, позоришних и културних тура, путовања на фестивале и слична догађања,
посјете историјским локалитетима и споменицима, путовања како би се проучавала
природа, фолклор или умјетност, те ходочашћа.

4
Културни туризам као специфичан облик туризма у данашње вријеме поприма све већи
значај. Културни туризам јесте таква врста туризма у којем су мета туристичких
посјета музеји, изложбе, концерти или је таква врста туризма везана уз материјалну, тј.
„изграђену“ баштину – од великих религијских споменика до свјетовне архитектуре.
Појам културног туризма се уопштено примјењује на путовања која укључују посјете
културним ресурсима без обзира на првобитну мотивацију.

2.1 Култура и туризам

Полазећи од чињенице да је туризам познат као феномен којег одликује константна
динамичност и промјенљивост он утиче на саму традицију и културу. Култура изравно
утиче на туризам, а туризам све више на културу која постаје важан мотив туристичког
путовања савременог туристе. Неке туристичке дестинације се све више оријентишу на
културни туризам јер се у том туризму ради о мањем тржишном сегменту па нема
великих долазака, туристи више троше и приступају са више симпатије и настојања за
упознавањем локалног становништва и њихове културе као дио туризма.

Туризам може физички негативно утицати на културно наслијеђе због тенденције да у

неким дестинацијама туристи траже превише аутентично културно искуство што може
развити масовни туризам. Туристи у културном туризму могу нанијети велику штету
локалном становништву. Одговор на проблем је стварање културних облика и приреби
само за туристичку потрошњу. У неким туристичким мјестима се умјетничка
производња прилагодила туристичким потребама. Та се производња може сматрати
аутентичном јер се ту облици могу посматрати у склопу шире скале производа и
ритуала који су прихваћени у туризму као традиционална културна понуда. Врло често
се туристичка понуда ствара за туристе, а локално становништво се заборавља, чији
квалитет живота утиче на квалитет понуде. Главна проблематика везана за међуоднос
културе и туризма је граница до које становништво поједине дестинације може држати
контролу над властитом културом и производима. Понекад дестинације „измјене“
културу како би је учиниле приступачнијом, прихватљивијом и занимљивијом
туристима. Таква промјена културе највише је заступљена у оним туристичким
дестинацијама које су релативно нове, неоткривене и које нису одлучиле на какву
врсту туризма се оријентисати. Уколико је та дестинација непозната туристима
мијењање обичаја бити ће јаче заступљено што због економских фактора, што због
прилагођавања жељама туристима. Са друге стране гледано културно туризам може

5
доприносити заштити културе, културне традиције као и обогатити квалитет живота
руралних и урбаних простора. Приходи од туризма често се користе за заштиту и
обнављање културног наслијеђа, те као подршка локалној традицији која би у мањим
мјестима без туризма нестала.

Уопштено гледано, данас је туризам најутицајније средство дјеловања на традицију.

Туризам је својеврсна прилика за интеракцију разних народа и култура, а будући да је
економски гледано пожељан и исплатив, у већини случајева, за локалну заједницу,
локални становници ће најчешће учинити све да привуку и задрже туристе. Једна од
активности привлачења и задржавања туриста је и мијењање локалне традиције у сврху
унапређења. Губитак изворности, уникатности и квалитета пружања услуга дио су
мијењања традиције у корист остварења зараде.

2.2 Историјски развој културног туризма

Оснаживање културе као мотива путовања јавља се у доба Ренесансе које започиње у
14. вијеку у Италији и 16. вијеку у остатку Европе. Културни туризам се развијао и у
доба масовног туризма, који се сматра супротним тржиштем због масовности, не
нужно високе образованости и нижих платежних могућности масовних туриста, за
разлику од индивидуалности, високог степена образовања и већих платежних
могућности културног туристе.

Сами почетак развоја културног туризма је непознат из разлога што се свако путовање
може описати као културно јер путник, односно туриста, намјерно или случајно,
упознаје културу са којом на путовању долази у контакт. За прве се индивидуалне
путнике из претколумбовског доба може рећи да су били културни туристи, јер је
путовање у то вријеме било привилегија богатих, а основни мотив путовања, осим
ратовања и вјере, било је упознавање култура и дестинација које су другачије од
сопствене. Будући да је таква врста путовања била резервисана само за припаднике
више класе, не може се рећи да се радило о масовним путовањима ни о развијеном
туризму.

Развој туризма као права сваког човјека покренут је 50их година 20. вијека. Наведени
период карактерише масовни туризам. Технолошки напредак, боља зарада и више
слободног времена радничкој су класи осигурали нове могућности. У то вријеме
основни мотив путовања није била култура, већ одмор и промјена локације. Туризам се

6
тада сматрао „бијегом од стварности“, а масовни туризам је представљао својеврсн
груписање путника који се крећу у групама.

Растом животног стандарда, односно све већим степеном образованости, порастом

зараде и засићености једностраношћу туристичке понуде у осамдесетим годинама 20.
вијека ствара се нови тип путника, постмодернистички туриста. Основна обиљежја
постмодернистичког тржишта су то да се све више дијелило на специфичне облике
туризма, као што су спортски, вјерски, сеоски, конгресни, здравствени,
авантуристички, робинзонски и културни туризам. Постмодерни туриста на пут креће
са тачно разрађеном визијом у каквом облику живота локалне заједнице жели
учествовати, има посебне интересе који унапријед одређују одабир дестинације која му
је то у стању понудити, а у самој дестинацији не очекује пасиван одмор, већ активно
развијање властитих интереса употпуњено локалним различитостима, што оплемењује
његова постојећа знања. (Стефановић, И., завршни рад. 2017)

Паралелно са наглим развојем културног туризма, културни сектор туристичких

дестинација суочава се са оскудним финансирањем из државног прорачуна те је
присиљен прибавити нове изворе финансирања у виду спонзорства приватног сектора
и привлачења вечег броја посјетилаца, што је развило културу и умјетност као
генераторе економских активности. Почетком 1990-их година примјећено је да на
цијелом подручју западне Европе већина културних организација, са напором
привлачи довољно посјетилаца како би покрили трошкове продукције, те је једно од
њихових кључних питања постало како повећати број посјетилаца, при чему додатан
број посјетилаца налазе у туристичкој потражњи. Развој културног туризма узрокован
је растом конкуренције на туристичком тржишту. Тренд се наставио упркос критикама
струке који су тврдили да такав начин финансирања није одржив јер се тиме културне
институције стављају у конкуренцију са добро финансираним и високо
комерцијализованим атракцијама.

Након почетне „еуфорије“ око развоја културног туризма и увиђања његових

могућности, дошла је фаза критичнијег поимања културног туризма. Овај критичнији
поглед на културни туризам, његову исплативност и одрживост произлази из чињенице
да се већ данас неке дестинације суочавају са падом броја посјетиоца културних
атракција регије.

7
2.3 Ресурси културног туризма
Туризам Европе се темељи на природи, културном наслијеђу и архитектури. Културно
историјско наслијеђе даје аутентичност дестинацији, чини је препознатљивом и на
њему се темељи конкурентска предност дестинације. Данас је култура
комерцијализована, односно она је комерцијални производ што се нуди туристима који
траже одмор и искуство. У бројним туристичким дестинацијама такви ресурси су
неопходан додатак темељним елементима понуде.

Туристичким културним дестинацијама приликом развоја културног туризма стоји на

располагању неколико опција. Један од популарних, у урбаним центрима и главним
градовима је изградња нових културних атракција. Друга опција су културна догађања,
која у релативно кратком року могу дати дестинацији препознатљивост и која
доприносе имиџу дестинације, стварају атмосферу те омогућују лакшу промоцију
дестинације. Трећа опција је стварање тематских цјелина нпр. културних четврти, чиме
се обогаћује већа доступност и ствара се критична маса атракција. Ова је стратегија
нарочито важна тамо гдје се желе привући случајни културни туристи који имају
интерес за локалну културу и начин живота.

Карактеристично за културни туризам, потрошња културних ресурса остварује се тек

када се они припреме као туристичке привлачности које се обликују као производ и
нуде на тржишту по одређеној цијени. Културни ресурси као дио туристичке понуде
могу се препознати на три начина:

 културна активност
 механички
 у облицима који се продају

Под културним активностима подразумијева се обилазак и учествовање у разгледању

историјских локалитета, градова, музеја, галерија, позоришта, концерата, изложби,
догађаја и других. Механичка презентација културних ресурса је екранизована
репортажа о баштини, односно у емисијама и кинима.

Подручја која се сматрају да могу постати туристички привлачна и мотиви културног

туризма су: археолошка подручја, архитектура, музеји, умјетност, скулптуре, занати,
галерије, фестивали, манифестације, музика и плес, драма, филмови, ходочашћа и
вјерска славља, цјелокупна народна култура и скулптура.

8
Према Мунстерсу културни ресурси су:

 Споменици – сакрални и јавни споменици, историјске зграде, дворци и палате,

паркови и вртови, утврде, археолошки предјели и индустријско-археолошке
грађевине.
 Музеји – фолклорни и умјетнички музеји
 Руте – културно-историјске руте, умјетничке руте
 Забавни центри – културно-историјски центри, археолошки центри,
архитектонски центри, музички центри
 Културно-историјски догађаји – вјерски, свјетовни и фолклорни фестивали
 Умјетнички догађаји у виду изложби и фестивала

Важно је да се културни ресурси садржаји прилагоде туристима. При том је врло битна
интерпретација, односно приказивање туристима на разумљив и релевантан начин, гдје
тренд мијења смјер од истицања самог физичког ресурса према интерпретацији приче
која стимулира и буди машту, креира доживљај и искуство. Интерпретација мора бити
вишејезична, а пожељно је и кориштење савремених технологија.

2.4 Облици културног туризма

Културно историјска баштина, умјетничке, културне и драмске манифестације,
умјетност, занати, фолклор те разни остали облици културних догађаја обликују се као
туристички производи дестинације. У склопу културног туризма разликују се туризам
наслијеђа, историјски туризам, туризам умјетности, креативни туризам и хоби туризам.
(Јелинчић, Д.А., 2008)

Туризам наслијеђа темељи се на жељи за искуством различитих културних предјела и

облика наслијеђених из прошлости, а основни ресурси су историјски остаци у виду
историјских грађевина, археолошких налаза и налазишта, споменика и других облика
људског стваралаштва који се излажу у музејима. Туризму наслијеђа се може
прикључити и природно наслијеђе као што су вртови, нетакнута природа и историјско
вриједни крајолици. Туризам наслијеђа сачињава и локалну културну традицију
односно вјерске обичаје, начине живота, фолклор, умјетност, науку, обичаје, легенде,
сакралне обичаје и свечаности. Историјски туризам је један од главних облика
културног туризма у којем се остварују путовања у подручја старих култура Маја,
Инка, Египат и сличне дестинације. Наведени вид културног туризма карактерише
оријентација на учење о старим цивилизацијама уз стручно водство водича те
9
одржавање представа о истакнутим историјским дешавањима. Туризам умјетности
присутан је у сликарству, скулптури, позоришту и другим креативним облицима
човјековог постојања и изражавања. Основне активности туриста су посјећивање
галерија и присуствовање умјетничким приредбама и фестивалима. Креативни туризам
је облик туризма настао из културног туризма, а укључује посебне вјештине за вријеме
одмора која припада култури рецептивне земље. Креативни туриста развија свој
потенцијал, приближава се локалној заједници активно учествујући у радионицама.
Туристичке агенције често под такве креативне програме укључују курсеве цртања,
сликања, израде предмета од керамике, кувања и слично. Културном туризму се
припајају и карактеристике хобистичке активности. Хоби туризам се дефиниште као
системска потрага за знањем у слободно вријеме. Хобистима је у циљу скупљање
широког знања о неком специфичном умјетничком стилу, кухињи, језику, регији.
Већина скупља знања о подручју властитог интереса из књига, часописа и новина.

2.5 Културни туристи

Туриста у културном туризму више је склон кретању, него одмору. Често користе
напуштене путеве како би нашли културне знаменитости. Савремени туриста који се
класификује као „културни туриста“ посједује приходе знатно веће од просјечних
туриста, те потроши више новца искључиво за културне сврхе, али у цјелини путовања.
Развој културног туризма посебно је важан за оне дестинације које не посједују
властити имиџ или тај имиџ није довољно изграђен како би био препознатљив на
тржишту.

Културни туриста посјећује различите земље, регије, градове, учествујући у неком

виду културног живота. Његов одлазак на путовање не укључује само мотивацију већ и
жељу за стицањем новог искуства. Знање културног туристе повећава се паралелно са
повећањем практичног знања, укључујући учење о томе како се односити према
локалним људима и како учествовати у свакодневним активностима у непознатој
околини. Пораст потражње за културним туризмом је резултат социолошких и
демографских промјена као и промјена начина живота, већег степена образовања,
пораста броја старијих становника, мањег интереса за одмором сунца и мора, потрагом
за алтернативним активностима те мањком слободног времена које се онда жели
искористити на квалитетан начин. (Јелинчић, Д.А., 2008)

10
Будући да постоји хетерогеност потражње за оваквом врстом туристичког производа,
приликом израде Стратегије развоја културног туризма у Хрватској имало се на уму
индивидуалност културних туриста с обзиром да се они разликују по улози коју
култура има у њиховој мотивацији да путују. Треба имати на уму да већина културних
туриста није специфично мотивисана културом, односно да је удио оних за које су
културне туристичке активности главни мотив путовања релативно мали. Сходно
наведеном, разликују се:

 Туристи мотивисани културом

 Туристи инспирисани културом
 Туристи привучени културом

Туристи мотивисани културом учествују у културним догађајима и посјећују културне

атракције, а одабир дестинације зависи од њихових интереса. Туристи мотивисани
културом не морају имати посебан интерес. Склони су мијењању интереса, али им је
мотивација увијек остаје у домену културе. Туристи инспирисани културом су највећа
скупина културних туриста. Њих привлаче добро познати културни локалитети,
атракције или догађаји који су најчешће изразито добро рекламирани. Наведени тип
туриста привлачи популарност дестинације док је сама култура у другом плану,
односно показују површно занимање за културну баштину и културне знаменитости
локалитета.

Туристи привучени културом, односно туристи случајне или успутне културне

мотивације у дестинацију не долазе због културе него друге дјелатности као што су
конгреси, спортски догађаји и слично. За вријеме свој боравка туриста посјећује
културне знаменитости, уз услов да се правовремено добију све потребне информације.
Због наведених карактеристика више се поистовјећује са категоријом масовног
туристе.

11
3 ОСНОВНА ОБИЉЕЖЈА ДУБРОВНИКА

3.1 Географски положај

Град Дубровник је смјештен на јужном Јадрану, на источној обали Јадранског мора,
гдје почиње отворено море. Налази се на крајњем југу Републике Хрватске и њене
покрајине Далмације, од Неума на западу, до Суторине и Понте Оштре на истоку. Град
лежи у подножју брда Срђа (419 m), Жарковице (321 m), и окренут је према отвореном
мору са јужне стране. Море испред Дубровника је углавном отворено према пучини,
јер се на том дијелу обале острвима Локрумом, Мрканом и Бобаром завршава
источнојадрански архипелаг. 2

Слика 1 – Географски положај Дубровника

Извор: http://www.dubrovnik.in/images/stories/content/map-dubrovnik-mljet-peljesac.gif

Географски положај Дубровника је изазито повољан, због уског приморског појаса

дугог 250 km на завршетку јадранског острвског архипелага, као и због проходних не-
високих планина. Одликује га суптропска клима и бујна вегетација, а планински
вијенац штити од продора хладних ваздушних маса континенталне климе.

Град је административно сједиште Дубровачко – неретванске жупаније, која у

копненом дијелу граничи са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Према попису из
2011. године, Дубровник има 42.615 становника. Састоји се од 32 насеља (Босанка,
Брсечине, Чајковица, Чајковићи, Доње Обуљено, Дубровица, Дубровник, Горње
Обуљено, Громача, Клишево, Кнежица, Колочеп, Комолац, Лопуд, Љубач, Мокошица,
2
Дубровник (2021). Хрватска енциклопедија, мрежно издање. Лексикографски завод Мирослав Крлежа,
Загреб. Доступно на:
https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=16446 (08.05.2022)

12
Мравињац, Мрчево, Нова Мокошиц, Орашац, Осојник, Петрово село, Побрежје,
Пријевор, Риђица, Рожат, Суђурађ, Сустјепан, Лука Шипанска, Шумет, Трстено, Затон
са припадајућим морем) и обухвата површину од 143,35 km2.

Што се тиче саобраћаја, град је у функцији туризма. Дубровник нема жељезничку

мрежу, али има добре путне, пловне и ваздушне везе. Град је одлично повезан са
осталим хрватским лукама, као и лукама у Италији. Осим тога, Дубровник има
свакодневну везу са свим осртвима овог подручја као што су Колочеп, Лопуд, Шипан и
Мљет. Такође, посљедњих година успостављена је и веза са Црном Гором, одакле
долази велики број туриста.

3.2 Историјски развој града

Идентитет Дубровника и богато историјско наслијеђе на којем се темељи данашњи
развој града и великог дијела Дубровачко-неретванске жупаније стварани су кроз
вишевијековну историју тог простора. Иако се дуго сматрало да је Дубровник настао у
7. вијеку након што су избјеглице из римског града Епидаурума, данашњег Цавтата,
бјежећи пред Словенима и Аварима на острву основали насеље Лаус, археолошка
истраживања на подручју историјског језгра, испод данашње катедрале, свједоче како
је у ранијим раздобљима на том подручју морало постојати насеље са већим бројем
становника. (Стратегија развоја културе града Дубровника, 2014)

На другој обали морског рукавца, у подножју брда Срђ, простирале су се богате и густе
храстове шуме. Како је код Словена храст називан дуб, а храстова шума дубрава,
настао је словенски назив Дубровник.

Стварање државе започело је већ у 10. и 11. вијеку, а тај је период обиљежио почетак
изградње одбрамбених утврђења града и постепено ширење власти на околна подручја.
Златним добом Дубровачке Републике сматра се период од 15. до краја 16. вијека када
је на врхунцу била дубровачка трговина. У том периоду заокружује се одбрамбени
састав историјског језгра, граде се важни одбрамбени и господарски објекти на ширем
подручју Дубровачке Републике, а у самом граду су изграђени водовод и канализација,
те најважнији јавни објекти, школе итд.

Земљотрес 1667. године је узроковао велика разарања, те политичку и господарску

стагнацију од којих се Дубровник опорављао цијели вијек. У другој половини 18.
вијека долази до економске обнове Дубровника, његове морнарице и трговине, али је

13
даљи развој прекинут губитком независности 1806. године када је Наполеонова војска
окупирала Дубровник. Крај деветнаестог и турбулентан двадесети вијек Дубровник
преживљава као и остали крајеви овог дијела Европе, мијењајући државне заједнице од
Аустро-Угарске до Југославије. Важно је напоменути како ни Први, ни Други свјетски
рат на подручју Дубровника нису донијели већа разарања, те је културно-историјска
баштина остала готово неоштећена. Највећа разрања Дубровник је доживио почетком
деведесетих година када је био изложен ратовима приликом којих су уништени или
оштећени многи културно историјски споменици, те богата етнографска баштина. Крај
двадесетог и почетак двадесетпрвог вијека обиљежава период обнове културно-
историјске баштине, те редефинисање развојних циљева града и жупаније. (Туристичка
заједница града Дубровника)

Историјски развој простора и богата културна историја су темељни ресурси на којима

Дубровник заснива свој данашњи развој, а посебно развој туризма као основне
господарске гране. Дубровник се представља као туристички град богате и очуване
културне баштине, па је због тога важно будући развој планирати на начин да се
туристичким искориштавањем не угрожава материјална и нематеријална културна
баштина.

Историја је пристутна у сваком дијелу града Дубровника, јер је он у исто вријеме град
музеј и жива позорница, идеалан спој историје и савремености. Сваки дио јадранског
бисера, како га називају, посједује своју вриједност. Више од хиљаду година историје
Дубровник чини европским културним центром.

Окружен је јединственим средњовијековним зидинама дугим 1940 m које су очуване у

свом изворном облику и отворене посјетиоцима као највећа атракција Дубровника. Као
један од првих у Хрватској, од 1979. године град ужива заштиту свјетске организације
УНЕСКО. Захваљујући својој богатој историји, повољном положају, благој клими,
традиционалној љубазности, знању и искуству у туризму Дубровник је препознат на
туристичким тржиштима по високом квалитету свој туристичког производа.
(Стратешки план града Дубровника, 2017)

14
4 ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ
Повољна клима је важан фактор туристичке привлачности неког подручја, она може
дјеловати као комплементарни туристички ресурс, али и бити самосталан привлачни
фактор посјетиоцима. Дубровник и његову околину карактерише медитеранска клима
са благим и влажним зимама, као и врућим и спарним љетима. Средња вриједност
најхладнијег мјесеца у години, јануара, износи 9℃, док је најтоплији мјесец август са
просјечном температуром од 26℃. Годишњи просјек падавина износи 1.250 mm, док у
години има више од 250 сунчаних дана. Током љета само је 14 кишних дана.
(Туристичка заједница града Дубровника)

Хидрографски ресурси такође имају привлачну карактеристику. Дубровник се налази

на обали Јадранског мора, које је једно од топлијих мора, најниже температуре
површинског слоја од 10 до 11 степени, док је просјечна температура љети од 22 до 25
степени. Прозирност је највећа управо у јужном Јадрану, од 16 до 56 m. Просјечни
салинитет износи 33‰. Језеро Мртво море је малено језеро на острву Локруму
повезано са морем, погодно за купање дјеце и непливача.

Од биогеографских ресурса у Дубровнику издвајају се Арборетум Трстено, ботанички

врт на Локруму, Богишићев парк и парк Градац.

Арборетум Трстено окружује палату породице Гучетић. Основан је 1498. године и

заузима простор од 28 ha на којем обједињује вегетацију шуме храста медунца,
алепског бора и чемпреса, вегетацију макије и приобалне стијене. Познат је по збирци
средоземних и егзотичних биљака које су поморци доносили са далеких путовања.

Ботанички врт на Локруму основан је 1959. године, у њему се могу видјети ендемичне
тропске и суптропске биљке и друге вегетације поријеклом из Аустралије и Јужне
Америке. Врт садржи укупно око 800 врста биљака.

Парк Градац је најстарији међу „аустријским“ парковима Дубровника. То је највећи

дубровачки парк површине 1.7 ha са погледом на Ловријенац, Пиле и старо језгро.

Богишићев парк заузима површину од 4.937 km2. Назив је добио по дубровчанину

Балтазару Богишићу. Отворен је за јавност 1913. године. Парк је неколико пута
уништаван, први пут за вријеме Првог свјетског рата, након чега је обновљен.
(Стишћак С., завршни рад, 2015)

15
5 АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ
Антропогеним ресурсима се сматрају све појаве, објекти, процеси и догађаји који код
човјека стварају потребу за кретањем како би задовољио своје културне потребе. То су
садржаји које су створили народи или етничке скупине у давној или блиској
прошлости. Дијеле се на:

 културно историјске – сачувани остаци прошлих цивилизација и њихова

технолошка достигнућа, споменици, урбанистичке цјелине, умјетничка
остварења
 етносоцијалне – материјална и духовна култура једног народа, народне игре,
пјесме, обичаји, народне ношње, рукотворине, кулинарске вјештине, менталитет
 умјетничке – музеји, галерије, збирке, споменици из историјског и културног
развоја, достигнућа у архитектури, ликовној, музичкој и позоришној умјетности
 манифестационе – установе које организују образовне и образовно рекреационе
активности и манифестације
 амбијенталне – мање или веће просторне цјелине које је створио човјек својим
радом и умјећем – аеродроми, морске луке, хидроелектране, тргови, булевари и
други урбани простори

5.1 Културно историјски туристички ресурси

Међу антропогеним ресурсима града Дубровника културно историјски ресурси су
вјероватно најзначајнији. Обухватају покретне и непокретне предмете из прошлости
неког народа, односно споменике, сакралне грађевине, умјетничка остварења итд.
Културно историјски ресурси ријетко када могу дјеловати самостално на привлачење
туриста, односно могу само ако су јако атрактивни. Међутим, културно историјски
ресурси у обогаћивању укупне туристичке понуде одређене дестинације играју велику
улогу, јер су комплементарни мотив за привлачење туриста. (Билен и Бучар, 2004)

Основни мотиви за посјету културно-историјских ресурса су њихова ријеткост и ниво

умјетничке вриједности, њихово историјско значење, естетске и друге вриједности.
Образовна структура савремених туриста све је већа па многи, уз одмор и рекреацију
желе задовољити своје културне потребе, односно упознати, доћи у додир и доживјети
људе и средину у којој привремено бораве.

16
Град Дубровник је специфичан по великој густини културне баштине, велика већина
културних институција дјелује у подручју заштићених културних добара, баш као и
већина културних програма одвијају се у просторима културних добара или
заштићених културно историјских цјелина.

5.1.1 Дубровачке градске зидине

Најпрепознатљивија одредница Дубровника јесу градске зидине које се сматрају
најбоље сачуваним готичко-ренесансним зидинама у Европи. То је један од
најмонументалнијих одбрамбених споменика у Европи, дужине 1.940 m. Изграђене су
ради сигурности града и републике и очуване су до данашњих дана у функционалном
стању. Град Дубровник је у потпуности опасан зидинама и утврдама, укључујући и
стару градску луку. Године 1979, дубровачке градске зидине су уврштене на УНЕСКО
листу свјетске баштине. Градња зидина започела је још у 7. вијеку, али су Дубровчани
у периоду од 13. до 17. вијека надограђивали и појачавали градске зидине како би
заштитили град и сачували своју слободу. На појединим мјестима зид је висок 22 m, а
дебљина зида са копнене стране износи 4 до 6 m, са морске стране 1,5 до 3 m.
(Туристичка заједница града Дубровника, Градске зидине)

Слика 2 – Дубровачке градске зидине

Извор: https://citywallsdubrovnik.hr/gradske-zidinee/?lang=hr

17
Зидине су са четири стране ограђене кулама и утврдама. Најмонументалнија је
цилиндрична кула Минчета, висока 80 m и окренута према копну, чију је градњу
започео Мићелоцо 1464. године, а завршио Јурај Далматинац. Треба истаћи и кулу
Бокар, која је окренута према мору и која је изведена и довршена по Мићелоцовим
нацртима 1570. године. Атрактивне су и двије самосталне тврђаве, односно Ревелик
која се налази са источне стране зидина, као и тврђава Ловријенац, позната као
Гибралтар Дубровника и која се налази на литици изван вањских зидина са западне
стране Дубровника. Постоје три улаза у дубровачке зидине, то су улаз на Страдуну код
Врата од Пила (главни улаз), улаз код тврђаве св. Ивана и улаз код тврђаве св. Луке.
Због свега тога градске зидине Дубровника се сматрају једним од најмонументалнијих
одбрамбених споменика Европе. Цијена обиласка зидина износи 200 куна за одрасле и
50 куна за дјецу и млађе од 18 година. (Туристичка заједница града Дубровника,
градске зидине)

5.1.2 Кнежев двор

Кнежев двор је готичка палата са ренесансним и барокним реконструкцијама која је
служила као управно-административно сједиште Дубровачке Републике. У двору је
живио кнез током једномјесечног мандата, приликом ког му није било дозвољено да
напушта двор. У приземљу су били државни уреди, нотаријат и дио државног архива,
док су се најважнији списи чували у катедрали. У Кнежевом двору смјештен је
најславнији класични дубровачки музеј са амбијентално постављеним дворанама са
старинским намјештајем, као и сликама италијанских и домаћих мајстора.

Слика 3 – Кнежев двор

Извор: https://povijest.hr/drustvo/gradjevine/knezev-dvor-palaca-iz-koje-se-
upravljalo-dubrovackom-republikom/

18
У простору Кнежевог двора налазиле су се дворане за сједнице Великог и Малог
вијећа, оружарница, затвор, судница и барутана која је чак два пута експлодирала и
прилично срушила палату која је касније обновљена у барокном стилу. На улазу у
Кнежев двор стоји натпис: Obliti privatorum publica curate (заборавите приватно и
брините се за јавно) што је прави доказ колико је старим Дубровчанима држава била
важна. Градњу Кнежевог двора започео је 1435. године Онофрио ди Ђордано дела
Кава, након којег је наставио Мићелоцо, а завршили су га наводно због штедње домаћи
мајстори. (Лексикон Марина Држића, Кнежев двор, 2015)

5.1.3 Палата Спонза

Палата Спонза или Дивона изграђена је у 16. вијеку у готичко-ренесансном стилу
према пројекту Паскоја Миличевића. Ријеч је о палати правоугаоне основе са предњим
хладовитим тријемом и унутрашњим двориштем које се сматра једним од
најрепрезентативнијих објеката јавног значаја унутар споменичког ткива Дубровника
из времена пуног успона и цвата Дубровачке Републике. Палата је смјештена на
сјевероисточном дијелу Плаце у склопу историјског управно сакралног средишта
(склоп објеката од Кнежевог двора до Градског звоника са катедралом и црквом светог
Влаха).

У палати Спонза налазила се

царинарница. У приземљу су
некад били смјештени уред за
процјену и складиште новца, на
првом спрату дворана за
састанке и ликовне академије.
На првом спрату се некада
такође налазила учионица старе
дубровачке гимназије, а данас је

Слика 4 – Палата Спонза тамо смјештена читаоница

Извор: http://www.meetdubrovnik.com/hr/
Државног архива. У другој
половини 16. вијека у палати је основана скупина дубровачких пјесника Академија
сложних, која је била прва институција књижевног живота у Хрватској. Данас се у
палати Спонза налази Дубровачки архив који чува историјску грађу Дубровачке
Републике са материјалима најстарије историје Дубровника и његова подручја од

19
протеклих вијекова до најновијег времена. Државни архив је најбогатији и
најуређенији архив у Хрватској и извор без којег се не може замислити савремено
проучавање дубровачке прошлости. Најстарија самостална исправа овог архива потиче
из 1022. године, а архивске књиге са сукцесивно уношеним исправама и списима воде
се од 1278. године. Службени језици којима је писана документација овог архиваа су
латински и талијански, мада постоје и списе на хрватском језику, писане латиничним
или ћириличним писмом. Архивом су се служили најзнаменитији историчари, попут
Ивана Матијашевића, Ивана Кукољевића и многих других. У палати је смјештена и
Спомен соба погинулим хрватским бранитељима.

5.1.4 Црква светог Влаха

Црква светог Влаха један је од најљепших сакралних објеката у Дубровнику. Саграђена
је 1715. године у стилу венецијанског барока. Налази се на Тргу од Луже, а испред
њеног прочеља налази се Орландов ступ, најстарија сачувана јавна скулптура у
Дубровнику. Стара, романичка црква била је оштећена у земљотресу 1667. године, те
потом уништена у великом пожару 1706. године. Од старе цркве остао је само сребрни
кип светог Влаха, заштитника Дубровника који држи макету града из које се очитава
некадашња архитектура града. На мјесту старе цркве, 1706. године Марино Гропели из
Венеције је саградио нову цркву, на захтјев дубровачког Сената.(Туристичка заједница
града Дубровника)

Слика 5 – Црква Светог Влаха

Извор: https://katedraladubrovnik.hr/zborna-crkva-sv-vlaha/

20
5.1.5 Дубровачка катедрала
На помен катедрале намећу се двије асоцијације. Једна је повезана уз предају о завјету
енглеског краља Ричарда Лављег Срца, а друга уз богатство њене ризнице која је
свједочила о угледу дубровачког златарства од 11. до 18. вијека и беспријекорном
умјетничком благу Републике.

Стара романичка катедрала, грађена од 12. до 14. вијека налазила се на истом мјесту
гдје и данашња, а за њену изградњу је великим дијелом задужен енглески краљ Ричард
Лавље Срце, који је враћајући се из Трећег крсташког рата 1192. године и једва
преживјевши бродолом код острва Локрум, завјетовао се да ће поклонити граду у којем
крочи на тло дукате за изградњу велике цркве. Та раскошна романичка базилика са
куполом у потпуности је страдала током земљотреса 1667. године.

Слика 6 – Дубровачка катедрала

Извор: https://www.putovnica.net/odredista

Данашњу катедралу започео је градити Паоло Андреоти 1672. године, а завршио је

Илија Катичић 1713. године. Посвећена је Узнесењу Блажене Дјевице Марије. У
унутрашњости ове тробродне цркве са куполом низ је вриједних олтара са назнакама
касног барока, а посебну фасцинацију изазивају умјетнички радови великог Тизиана и
његове радионице изнад главног олтара.

Осим што је примјер богате дубровачке историје и умјетности, Дубровачка катедрала

је и археолошко налазиште. Радећи на оштећењима насталим 1979. године усљед
земљотреса, археолози су наишли на остатке још једне катедрале, старије од
романичке. У тој катедрали су видљиве древне фреске и извађени су елементи неких
21
занимљивих камених споменика. Њено смјештање у 7. вијек упућује да је Дубровник
већ тада био изграђена урбана цјелина, те помиче вријеме настанка града.

Ризница дубровачке катедрале садржи златне и сребрне реликвијаре, крстове и слике

талијанских, фламанских и хрватских сликара, а међу њима је и слика Богородице са
дјететом из 16. вијека, настала према дјелу славног талијанског сликара Рафаела.
Посебно се истиче реликвија главе светог Влаха украшена медаљонима и дргаим
камењем. (Туристичка заједница града Дубровника)

5.1.6 Гроб и споменик Ивана Гундуљића

Иван Гундуљић био је најзначајнији представнк барокног стваралаштва. Његова
најпознатија дјела су: Сузе сина разметнога, Дубравка и Осман. Гроб Ивана
Гундуљића, познатог дубровачког барокног пјесника налази се у унутрашњости
фрањевачке цркве у Дубровнику.

Споменик Ивана Гундуљића је 1893. године направио вајар Иван Ренедић. Вајар је
Гундуљића приказао у трговачкој одјећи у галантној пози како се спрема на менует. На
постољу споменика исклесана су четири плитка рељефа који описују главне епизоде из
Гундуљићевог епа Осман. Споменик је оштећен приликом бомбардовања у Другом
свјетском рату, али је обновљен.

5.1.7 Дом и скулптура Марина Држића

Дом Марина Држића, познатог дубровачког драматика и лирика који је живио у
периоду ренесансе наслоњен је на Цркву од Домина. Ријеч је о цркви над којом су
Држићеви имали протекторат и гдје је Марин Држић живио. Дом Марина Држића
данас ради као књижевни музеј који је основао савремени дубровачки комедиограф и
романописац Феђа Шеховић.

Осим поменутог, у Дубровнику постоји и кип Марина Држића који је израдио познати
хрватски вајар Иван Мештровић. Међутим, некима се та скулптура није свиђала, па је
добар дио свог вијека провео у Умјетничкој галерији која се налази на стотињак метара
од источних градских врата. Данас се кип Марина Држића налази на Лападу, у
хотелском граду Дубраву у Бабином куку. Скулптура је смјештена тачно на мјесто гдје
је изведена његова најбоља комедија Дундо Мароје.

22
5.2 Етносоцијални туристички ресурси
Етносоцијални туристички ресурси обухватају материјалну и духовну културу неког
народа, попут народних игара, пјесама, обичаја и народних ношњи. Ради се о посебној
групи атрактивности која има туристичку вриједност и може имати значајну улогу у
привлачењу туриста. Етносоцијални ресурси дају идентитет, односно специфична
обиљежја некој етничкој скупини или нацији, а туристима се презентују непосредним
контактом, на различитим мјестима и ситуацијама, али и организовањем
манифестација различитог карактера. Такви ресурси могу послужити и у креирању
ентеријера угоститељских објеката и других смјештајних капациета, у обликовању
просторног уређења цјелине или дијелова туристичких мјеста, у креирању сувенира, те
у стварању властитог идентитета на тржишту понуде.

У етносоцијалне туристичке ресурсе Дубровника могу се сврстати Дубровачке љетње

игре, народне ношње и материјална култура тог простора. Туристичком валоризацијом
ове групе ресурса код туриста се ствара добра основа за мијењање негативних ставова
и предрасуда о карактеристикама неког народа или етничких група, али су ти ресурси и
добра основа за очување и боље врједновање властитог идентитета.

5.3 Умјетнички ресурси

Међу умјетничке ресурсе спадају споменици из историјског и културног развоја неког
народа, али и савремена достигнућа у архитектури, ликовној, музичкој и позоришној
умјетности. Зависно од степена атрактивности, умјетнички ресурси су углавном
допунска понуда у туризму, осим у облику манифестација, када дјелују самостално.
Осим што град његује градитељство и скулптуру, он његује и сликарство, упркос
чињеници да је у темељима града остало врло мало умјетнина. Бројна вриједна дјела
нестала су у пожарима и земљотресима, као и у пљачкама и разарањима током
вијекова. По ономе што је остало сачувано до данас видљиво је да је Дубровник имао
велике сликаре, умјетнике изузетног талента и умијећа. Већ у 14. вијеку у Дубровнику
је радило неколико страних сликара, претежно из Италије, које је влада позвала да
осликају дворане Великог вијећа, катедралу и друге цркве. Уз стране сликаре, већ тада
се јављају и домаћи мајстори, а од средине 15. вијека у Дубровнику цвјетају домаће 23
сликарске радионице које се спомињу у архивским документима, као и њихови радови,
иако од многих данас нема ниједног сачуваног дјела.

23
5.3.1 Културно – историјски музеј
Зачеци културно историјског музеја сежу у 1872. годину када је утемељен Домородни
музеј, који је у свом основу имао мању скупину умјетнина културно историјског
обиљежја. Озбиљније скупљање грађе започело је након Другог свјетског рата
залагањем кустоса и првог водитеља културно историјског одјела, заслужног за
смјештање збирке у Кнежев двор и њену прву амбијенталну поставку, отворену за
јавност 1950. године. Временом, збирка је прерасла у посебан дио Дубровачког музеја,
а затим у Културно историјски музеј као дио Дубровачких музеја.

Основу музеја чини грађа изразите културно историјске и умјетничке вриједности, са

око десет хиљада предмета насталих у временском распону од краја 15. до почетка 20.
вијека. Стална поставка у Кнежевом двору представља умјетничку и историјску
баштину највише посљедњег раздобља Дубровачке Републике. Уједно дочарава
аутентичан простор историјског догађања представљајући државне канцеларије,
судницу и затворе у приземљу, те капелицу, репрезентативне салоне и кнежев стан са
радном собом, средишњим простором и спаваћом собом на спрату.

5.3.2 Поморски музеј

Поморски музеј у Дубровнику основан је 1949. године на иницијативу Јадранског
института Југословенске академије науке и умјетности (данас HAZU), а од 1987.
године налази се у саставу Дубровачких музеја. Главни дио поставке настао је бројним
донацијама дубровачких грађана Домородном музеју у првој половини 20. вијека и
предметима са изложбе „Дубровачко поморство кроз вијекове“, која је била
постављена 1941. године.

Музеј је од 1952. године смјештен на првом и другом спрату Тврђаве св. Ивана.
Системски прикупља, обрађује, излаже и објављује музејску грађу из поморске
прошлости дубровачког краја, још од античких времена. Данас располаже фондом са
више од пет хиљада предмета у петнаест збирки. У сталној поставки отвореној 1986.
године постављено је више од седамсто предмета у оквиру неколико тематских
цјелина. Музеј такође има богату библиотеку са више од једанаест хиљада наслова
стручне поморске и сродне литературе.

Од 1998. године Музеј је члан удружења медитеранских поморских музеја, којем је

сједиште у Барселони. По разноврсности и вриједности грађе коју посједује један је од
водећих музеја поморске тематике у Хрватској.
24
5.3.3 Фолклорни ансамбл „Линђо“
Фолклорни ансамбл Линђо је основан 1965. године и носи име по најпознатијем
народном плесу Дубровачког приморја. Ансамбл окупља око 300 младих који плешући
и пјевајући у оригиналним костимима непроцјењине вриједности плијене својом
живошћу и шаренилом свједочећи о богатству традицијске културе и хрватског
фолклора. У француском граду Дијону 1973. године Линђи је освојио златну колајну за
плес и златну плочу за извођење народне музике, чиме је уврштен међу најбоље
фолклорне ансамбле Европе.

Слика 7 – Фолклорни ансамбл Линђо

Извор: https://tzdubrovnik.hr/get/dogadjanja_folklor/63456/folklorni_ansambl_lindo.html

5.4 Манифестацијски ресурси

Под манифестацијским ресурсима сматрају се велике културне, музичк и друге
манфестације. Манифестацијски ресурси су важни зато што манифестације саме по
себи могу бити довољно атрактивне да привуку туристе, односно могу бити главни
мотив посјете одређеној туристичкој дестинацији. Манифестације према врсти могу се
подијелити на културне, умјетничке, фолклорне, витешке и историјске игре, спортске,
забавне, пословне, те конгресне или стручне манифестације или скупове. У
манифестацијске ресрурсе града Дубровника убрајају се Дубровачке љетне игре,
Либертас филм фестивал, феста светог Влаха, фестивал „Ана у граду“ (познат и као
„Поздрав љету“).

25
5.4.1 Дубровачке љетне игре
Дубровачке љетне игре јесу међународна културна манифестација основана 1950.
године као Фестивал позоришних игара, од 1952. године под данашњим именом,
изузев периода од 1994. до 2001. када се називала Дубровачки љетни фестивал.
(Лексикон Марина Држића, Дубровачке љетне игре).

Слика 8 – Дубровачке љетне игре

Извор: https://tzdubrovnik.hr/get/dogadjanja_festivali

Манифестација се одржава у Дубровнику током јула и августа. Оснивач и власник ове

непрофитне установе у култури је град Дубровник. Нема стални ансамбл, него се у
љетним терминима изнајмљују музичари и глумци. У том периоду скупљају се
умјетници из свих крајева свијета, а најбољим достигнучима у драмском и музичком
програму додјељује се награда „Орландо“. Приредбе се одржавају на 33 отворена
сценска простора у граду, у изворном амбијенту. као што су Кнежев двор, палата
Спонза, Гундулићева пољана, парк Умјетничке школе, парк Градац, тврђава Ревелин,
тврђава Ловријенац, тврђава Минчета, острво Локрум итд. Одржава се драмски,
оперни, концертни и плесни програм. Дубровачке љетне игре сматрају се
најрестижнијим љетним фестивалом такве врсте у Хрватској. На њему је наступала
већина хрватских умјетника, те многи страни престижни ансамбли, солисти и музичке
групе. Тежиште фестивалског репертоара од самог почетка Игара јесу симфонијска и
солистичка инструментална музика, док су у много мањој мјери заступљене опера и
балет.

26
5.4.2 Либертас филм фестивал
Либертас филм фестивал одржава се сваке године у јуну од 2005. и то на различитим
локацијама у граду. У склопу тог филмског фестивала посјетиоцима се нуде играни и
документарни филмови независних продукција из држава дијелом свијета, који су
посвећени промоцији слободе. Филмови који учествују у такмичарском дијелу
фестивала такмиче се за награду Дубравка, коју додјељује стручни жири у
категоријама најбољи играни филм, најбољи документарни филм и најбољи кратки
филм. Филм који најбоље оцјени публика добија посебну награду публике.

5.4.3 Феста светог Влаха

Феста светог Влаха одржава се
сваке године 3. фебруара. Свети
Влахо сматра се заштитником града
Дубровника, јер је у 10. вијеку
лукаво спасио Дубровник од
млетачке опасности. Од 2009.
године феста светог Влаха је
уврштена у регистар нематеријалне
културне баштине УНЕСКО-а.
Осим црквене прославе, на дан

Слика 9 – Феста Светог Влаха заштитника града Дубровника

Извор: https://travel-advisor.eu/festa-svetog-vlaha/
локално становништво органиизује
бројне манифестације, међу којима се посебно истиче традиционална томбола и гађање
наранџама извлачитеља бројева.

5.4.4 „Поздрав љету“ Ане Руцнер

Посљедњих неколико година на први дан љета и свјетски дан музике (21. јун) позата
хрватска виолончелиста Ана Руцнер из амфитеатра на Срђу упућује поздрав љету, те
тако прекрасним звуковима одушевљаца присутне. Иако наступ Ане Руцнер почиње у
саму зору, ријеч је о јединственом искуству које сваке године привлачи све већи број
посјетиоца који уживају у изласку првог љетњег сунца.

27
5.5 Амбијентални ресурси
Под амбијенталним туристичким ресурсима подразумијевамо мање или веће просторне
цјелине које је створио човјек својим радом и умјећем, а које по свом изледу, техници
извођења или функцији представљају посебну привлачност за туристе. Ови ресурси
својим естетским својствима и знаменитошћу ријетко самосталн дјелују на привлачење
туриста, па не биљеже велики број посјета. Амбијентални ресурси нису толико
значајни по појединачним вриједностима објеката, већ у највећем броју случајева по
естетско урбанистичком обликовању тог комплекса.

5.5.1 Страдун
Најпознатији амбијентални ресурс Дубровника је главна улица Страдун или Плаца. То
је најшира и најдужа улица унутар дубровачких зидина. Протеже се од истока до
запада и град дијели на двије цјелине, јужну и сјеверну. Притом повезује главне улазе у
град, Врата од Плоча са Вратима од Пила. Страдун је омиљено шеталиште свих
Дубровчана, нарочито младих, као и туриста из свих крајева свијета. Након великог
земљотреса 1667. године у склопу обнове града, Страдун је добио скромније издање.
Прије земљотреса красиле су га раскошне палате. Након земљотреса све су куће
саграђене према пројекту ког је одобрио Сенат Републике. Улица дуга око 300 m
започиње и завршава Онофријевим чесмама које су постављене у основи Дубровника
као крајње тачке замишљене цркве у којој велика фонтана са шеснаест исклесаних
глава има улогу крстионице, а мала фонтана под звоником улогу посуде за свету воду.

Слика 10 – Страдун
Извор: https://www.thedubrovniktimes.com

28
6 МАТЕРИЈАЛНА БАЗА ТУРИЗМА
Дубровник је један од најзначајнијих туристичких одредишта у којем је интензитет
туристичког промета највише изражен у периоду од марта до почетка новембра. Из
године у годину расте број страних, али и домаћих туриста. На располагању су им
различити смјештајни објекти, од хотела са највише смјештајних капацитета до
висококвалитетног смјешетаја код приватних изнајмљивача у собама и апартманима,
вилама, маринама, кампу.

Према подацима добијеним од Туристичке заједнице града Дубровника, Дубровник

има укупно 35 775 лежаја, од чега је 11 987 у хотелима. Остали лежајеви се односе на
гостионице, хостел, камп, куће за одмор, марине, некомерцијални смјештај, пловила и
друго. Од укупно 46 расположивих хотела на простору Дубровника, 15 је хотела са пет
звјездица, 11 са четири звјездице, 18 са три звјездице и 2 хотела са двије звјезице. У
раду је издвојено неколико најзначајнијих смјештајних објеката.

Hilton Imperial је луксузан хотел

са пет звјездица богате историје и
традиције. Налази се на самом
улазу у стару градску језгру.
Оригинално је саграђен 1895.
године, али је бомбардован за
вријеме Домовинског рата. У
потпуности је обновљен 2005.
године. У понуди хотела је 139 Слика 11 – Hilton Imperial Hotel
Извор: https://www.thedubrovniktimes.com/
врхунски опремљених соба, осам
пространих апартмана и предсједнички апартман. Такође располаже са рестораном,
Wellness и Fitness центром, шест дворана за састанке, Business центром и
конференцијском двораном капацитета 260 учесника.

Dubrovnik Palace Hotel је један од најбољих хрватских ресорт хотела. Ради се о

луксузном хотелу са пет звјездица који је дио групације Adriatic Luxury Hotels. Овај
хотел је добитник престижне туристичке награде World Travel Awards као водећи
хрватски хотел и водећи хрватски Spa Resort чак двије године за редом. Располаже са
308 раскошних спаваћих соба и апартмана са балконима и погледом на море, VIP
крилом са приватним улазом за госте који траже приватност и изолацију. Такође има

29
 пет ресторана, четири бара, Wellness
& Spa центар, унутрашњи и три
вањска базена, Starfish Kids Club,
осам прилагодљивих дворана за
конференције и састанке капацитета
до 1000 учесника. Удаљен је 4,5 km
од Старог града и 22 km од
дубровачког аеродрома.
Слика 12 – Dubrovnik Palace Hotel
Извор: https://www.afar.com/places

Excelsior Hotel & Spa је луксузни хотел са пет звјездица који такође припада
групацији Adriatic Luxury Hotels. Смјештен је у непосредној близини старе градске
језгре Дубровника са погледом на Јадранско море. Располаже са 158 луксузних
спаваћих соба и апартмана са погледом на Стари град, четири ресторана, Wellness &
Spa центар, као и шест дворана за састанке капацитета до 650 учесника. Удаљен је
свега 5 минута од Старог града.

Grand Hotel Park је хотел са четири звјездице смјештен уз шеталиште којим се може
обићи читав залив Увале Лапад. Хотел је у потпуности реновиран и задовољава високе
стандарде смјештаја и услуге. Располаже са 164 собе у главној згради и 78 соба у
вилама Парк и Мариа. Посједује властити паркинг, унутрашњи и вањски базен са
морском водом, Wellness & Spa центар, ресторан и барове, четири опремљене
конгресне дворане са различитим капацитетима, за конгресе и друге врсте скупова.

Када је ријеч о угоститељским објектима за пружање услуга хране и пића, број објеката
који се баве услугама припреме и услуживања хране је у порасту, али квалитет њихове
понуде је разнолик. Значајан број угоститељских објеката нуди врло квалитетну
интернационалну и националну кухињу. Традиционална кухиња са свјежим
намирницама, уз традицију рибарства и пољопривреде је темељ висококвалитетне
гастрономије. Град је препознатљив свјетски бренд, а са понудом ресторана налази се
при врху самог Медитерана. (www.hrturizam.hr)

30
7 ПРОМЕТ ТУРИСТА
Према статистичким подацима Туристичке заједнице града Дубровника на подручју
Дубровника у 2021. години остварено је 524 783 долазака, што чини 134% више
долазака него прошле године. Од наведеног броја туриста, било је 469 240 страних уз
повећање од 162%, те 55 543 домаћих туриста уз повећање од 23%. Током 2021. године
у свим видовима смјештаја остварено је 1 942 769 ноћења, што чини пораст од 127% у
односу на 2020. годину. Према статистичком извјештају Туристичке заједнице града
Дубровника, највећи број туриста одсјео је у дубровачким хотелима. Највише
туристичких долазака је остварено у току љетње сезоне.

Топ листу држава из којих долазе страни посјетиоци предводе туристи из Велике
Британије, затим туристи из САД, Њемачке, Француске, Пољске, Босне и Херцеговине,
Аустрије и Мађарске.

Табела 1 – Туристички промет у Дубровнику у периоду 2011-2021

Доласци Ноћења
Година Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни Укупно
2011 50 941 562 170 613 111 146 246 2 072 333 2 218 578
2012 47 356 630 732 678 088 138 803 2 359 927 2 498 730
2013 49 672 697 076 746 748 146 225 2 555 971 2 702 196
2014 49 480 788 462 837 942 151 361 2 781 702 2 933 063
2015 51 760 851 425 903 185 149 373 2 943 204 3 092 577
2016 58 543 960 376 1 018 919 170 586 2 341 210 3 511 796
2017 57 898 1 126 254 1 184 152 172 204 3 816 848 3 989 052
2018 56 175 1 217 602 1 273 777 150 341 4 010 242 4 160 583
2019 58 885 1 388 268 1 447 153 160 335 4 249 871 4 410 206
2020 45 146 179 423 224 575 153 507 702 704 856 211
2021 55 543 469 240 524 783 163 869 1 778 900 1 942 769
Извор: израда аутора на основу података туристичке заједнице града Дубровника

31
Обзиром да је 2021. године започела и наставила се под утицајем пандемије вируса
COVID 19, ситуација је била тешка и неизвјесна, све планиране активности захтјевале
су изнимну флексибилност. Сезона је почела касније од очекиваног, с обзиром на
епидемиолошку ситуацију у Хрватској. Дубровник је и 2021. године, као изразито авио
дестинација посљедице ове кризе осјетио јаче него остале дестинације у Хрватској.
Што се тиче авио превоза, у првих десет мјесеци 2021. године остварено је укупно
902.851 путника на аеродрому Дубровник. У односу на исти период 2020. године,
остварено је 281% више промета. Остварени промет је знатно већи у односу на 2020.
годину, али у односу на исти период 2019. године износи тек 33% промета путника
због изаразито лоше епидемиолошке ситуације у цијелој Европи изазване пандемијом
вируса COVID 19 и тешког стања у индустрији авио саобраћаја. (ТЗ града Дубровника)

Годину 2020. обиљежила је појава пандемије вируса COVID 19 која је глобално

утицала на све сегменте живота, па тако и на туристичка кретања. Аеродром
Дубровник 19.03.2020. затворен је за цивилни авио промет. Од појаве пандемије и
појаве lock down-a па до средине јуна, када је постепено поново покренут међународни
авио саобраћај, готово да није било никаквих туристичких кретања. (Извјешће о раду,
Туристичка заједница града Дуброника)

На основу података из горе наведене табеле можемо закључити да је у протеклом

периоду, до појаве пандемије вируса COVID 19 Дубровник биљежио значајан пораст
броја туриста из године у годину, па је уназад десетак година уврштен у топ 10 градова
и општина са највећим туристичким прометом у Републици Хрватској.

Графикон 1 – Структура туриста у укупном броју

Доласци 2021. Ноћења 2021.

11% 8%

Домаћи Домаћи
туристи туристи
Страни Страни
89% 92%
туристи туристи

32
8 SWOT анализа културног туризма у Дубровнику
SWOT анализа је стратегијски инструмент чији је задатак да укаже на снаге и слабости
предмета истраживања који произлазе из унутрашњег окружења, те прилике и
пријетње које долазе из високог окружења.

SWOT анализа има за циљ константно побољшавање културне туристичке понуде,

раста и развоја културног туризма. Дакле, циљ SWOT анализе јесте темељем снага,
слабости, прилика и пријетњи показати на садашње стање, како би се у будућности
могле максимизирати снаге, минимизирати слабости, искористити прилике, те избјећи
пријетње.
Генерално Хрватској, самим тим и Дубровнику недостаје квалитетан кадар младих и
способних људи који ће освијестити локално становништво о потребама развоја
културног туризма, а уједно и осталих селективних облика туризма, те осмишљавању
квалитетног културно – туристичког производа.

СНАГЕ СЛАБОСТИ

- богата културно историјска материјална - недовољна брига и заштита баштине

и нематеријална баштина
- стара језгракао сјветски валоризован
примјер архитектонско-урбанистичке
цјелине, под заштитом УНЕСКО-а
- високообразовани људи у културном
сектору
- очувани културни обичаји, традиција
- недовољно кориштење културе као
развојног ресурса према начелима
одрживог туризма
- превелика комерцијализација старе
градске језгре
- велике гужве током љетне сезоне
- велика сеизмичност простора

ПРИЛИКЕ ПРИЈЕТЊЕ

- кориштење фондова ЕУ за развој - прометна изолираност града

културе
- развни видови спонзорства
- положај жупанији на јадранско-јонском
коридору, могућност развоја друмског и
жељезничког саобраћаја
- стварање тематски умрежених програма,
на основу сличне културне понуде на
територији државе
- зависност од туризма као главне
дјелатности
- скидање са УНЕСКО-ве листе свјетске
баштине због неконтролисане градње
- смањење средстава за културу
- промјена интереса свјетског туристичког
тржишта

33
Снаге града Дубровника представља богата очувана културно – историјска материјална
и нематеријална баштина. Стара језгра као свјетски валоризовани примјер
архитектонско – урбанистичке цјелине, под заштитом је УНЕСКО-a, те свјетски
позната дестинација за снимање познатих хит серија и филмова као што су Game of
Trones и Star Wars. Град Дубровник је такође привлачно мјесто међународној стручној
јавности за одржавање симпозија, конференција и резиденција. Снага даљег развоја
Дубровника су и људски ресурси, односно велики број формално високообразованих
људи у културном сектору. Предност је такође и могућност високих издвајања за
културу усљед стварања прихода од великог броја туриста, претежно странаца.
Позитивна страна културног значаја Дубровника је и чињеница да су се дјеца и млади
заинтересовали за културу што осигурава пренос традиције, развој културног и
социјалног капитала. Будући да је Дубровник културни град, у граду постоји дуга и
јака традиција дјеловања институција у култури те велики број јавних установа, као и
активних задруга.

Слабости града Дубровника су недостатак системског приступа и бриге о културној

баштини, низак ниво сарадње између јавних установа у култури са осталим јавним
секторима, недостатак савремено опремљених простора за чување и презентацију
баштине, као и радних простора за стручни кадар те недостатак савремено опремљених
простора и опреме за обављање рестаураторске дјелатности. Проблем града
Дубровника је такође и превелика комерцијализација градске језгре којом се знатно
умањују могућности кориштења јавних површина и простора. Слабости су такође и
превише посјетиоца што угрожавају споменичку баштину, те прекомјерна сезоналност,
која онемогућује уједначену динамику културних програма цијеле године. Као што је
напоменуто у претходном дијелу рада, слабост града је и неравнотежа између потреба
локалног становништва и интереса посјетиоца и туриста у осмишљавању културне
понуде. Усљед утицаја наведених слабости као нуспојава истих јавио се проблем
губитка локалног идентитета усљед глобализације и притиска туристичке индустрије.
Слабост Хрватске уопштено, па тако и града Дубровника је одлив стручних младих
људи из културног сектора због недостатка иницијатива. Слабост града је превелика
концентрација културних програма на историјску језгру, немогућност приступа
особама са посебним потребама, недостатка простора за веће пројекте, односно
недостатак мултифункционалних дворана, као и немогућност адаптирања и уређења
простора због законских прописа. (Стратегија развоја културе града Дубровника)

34
Прилике за даљи развој Дубровник види у кориштењу фондова Европске уније за
развој културе. Будући да култура зависи јако о прорачуну града, прилике се огледају и
у кориштењу међународних и домаћих приватних извора финансирања као што су
разне организације, фондови, спонзорства и слично. Постојање тематски сличних
културних ресурса на територији државе прилика је за стварање тематски умрежених
програма који заједнички могу наступити на тржишту. Постојање уреда за развој
културног туризма прилика је за координацију пројеката и њихов развој на
националном и међународном нивоу.

Пријетње развоју града су саобраћајна изолираност града, политичке промјене које

узрокују дисконтинуитет у планирању и развоју културе, превелика зависност о
туризму, те превелик број посјетиоца у историјској језгри.

8.1 Кључни проблеми развоја туризма и смјернице даљег развоја

Једна од кључних одредница развоја туризма у Хрватској посљедњих година је управо
културни туризам, којем се на највишим државним нивоима посвећује посебна пажња.
Партнерство културе и туризма предуслов је за квалитетан културно-туристички
производ. Само планирани и стратешки развој могу осигурати заштиту културних
ресурса, друштвену корист локалне заједнице и економску корист културно-
туристичког сектора. (Културна стратегија града Дубровника, 2015-2025)

Неподношљиве љетне гужве и честа блокада центра и старе градске језгре већ
годинама представљају проблем града Дубровника, али обзиром на константни раст
долазака туриста (прошле године Дубровник је остварио највећи број ноћења у
Хрватској, те је међу градовима са највећим туристичким растом), ситуација је постала
таква да CNN рекламира Дубровник као једну од 12 дестинација које треба избјегавати,
а UNESCO му је запријетио одузимањем статуса свјетске културне баштине.

Како би се спријечили даља загушења и стихијски развој масовног туризма, те

деградација идентитета и културних и природних вриједности, у граду су се одлучили
хитно дјеловати те су покренули пројекат „Respect the City“, чији је циљ низом
краткорочних, средњорочних и дугорочних мјера и рјешења унаприједити позитивне
утицаје туризма, а смањити његове негативне утицаје.

35
Као кључни проблеми развоја истичу се:

 Гужве и прометна загушења

 Пораст незадовољства посјетиоца и грађана
 Угрожен свјетски углед високовриједне и пожељне дестинације
 Мањак комуникације, координације и сарадње актера у рјешавању кључних
проблема
 Улагања у маркетинг не прате улагања у управљање дестинацијом
 Деградација културе, простора, идентитета и искуства грађана и посјетиоца
 Неоптимално искориштавање природних, људских и културних ресурса
 Масовни туризам
 Прекомјерна туристификација и дизнификација старе градске језгре
 Неодговарајућа прометна, саобраћајна, комунална и друга инфраструктура за
прихват великог броја туриста

Смјернице даљег развоја туризма у Дубровнику укључују:

 Подизање квалитета услуга у свим сегментима туристичке понуде како би она

кореспондирала са имиџом Дубровника као дестинације концептом
„вриједностт за новац“
 У плановима развоја културног туризма потребно је поштовање критеријума
одрживог туризма
 Заштиту, обнову и одржавање културно-историјске баштине
 Очување и заштиту кориштења природних ресурса
 Изградња нових туристичких објеката и садржаја у дубровачком залеђу
 Унапријеђење односа домицилног становништва и туриста
 Инвестирање у образовање и перманентну едукацију постојећих и будућих
стручних кадрова на свим нивоима туристичке дјелатности

Стратешки план града Дубровника истиче како су општи циљеви града усмјерени на
господарски развој, унапрјеђење инфраструктуре, заштиту околине, побољшање
квалитета живота, те заштиту и очување културне баштине. Културна баштина
представља благо које је заједничко свима, те сама заштита баштине чини битан
фактор за дефинисање и афирмацију културног идентитета. Развијају се механизми и
мјере заштите са циљем одрживости, укључујући идентификовање, документовање,
истраживање, одржавање, заштиту, кориштење и промовисање културне баштине.

36
9 ЗАКЉУЧАК
Култура као ресурс је темељ туристичке понуде, те је са туризмом испреплетена на низ
начина и структура. Валоризацијом културних ресурса остварује се низ позитивних
ефеката, па се сходно томе културни туризам профилисао као један од
најзаступљенијих специфичних облика туризма. Културни туризам биљежи све боље
резултате из године у годину, а према свим показатељима тај тренд ће се наставити и у
будућности.

Савремени туристи доносе одлуке о избору туристичке дестинације зависно од понуде,

односно задовољства које им пружа одређена дестинација. Туристи данас желе
упознати локалну културу, национални фолклор, фестивале, музеје, галерије итд.
Данас, претежно развојем конкурентских дестинација тешко је привући туристе.
Најтраженије су дестинације које омогућују туристима бављење различитим
активностима, које његују традицију и културну баштину. Глобална туристичка
кретања су постала мотивисана културом и богатим културним наслијеђем.
Туристичко тржиште се све више оријентише на културни туризам због његових
карактеристика. Ријеч је о мањем сегменту туриста, који више троше и приступају
локалном домицилном становништву са више људскости настојећи упознати њихову
културу и начин живота. Позитивни утицаји културног туризма на овом простору су
свакако повећање броја запослености, повећање прихода од туризма, ревитализација
старих градских језгра и културне баштине. Негативне посљедице културног туризма
су прије свега неповратна девастација културне баштине, пропадање аутентичности,
допуњавања и измишљања културе због привлачења културних туриста итд.

Град Дубровник је јединствен по томе што на релативно малом простору посједује

огроман број културног историјских споменика. Стара градска језгра, која се налази
под заштитом УНЕСКО-а представља темељ развоја културног туризма у Дубровнику.
Дубровник је дестинација позиционирана на свјетској турисичкој мапи, из године у
годину обара рекорде посјећености. Међутим, јављају се бројни развојни, друштвени и
еколошки проблеми као резултат масовног туризма, као што су загађење околине,
девастација културних споменика, превелики број туриста итд.

У будућности Дубровник ће морати развијати туристичку понуду сходно принципима

одрживог развоја. Такође, важно је напоменути да на ширем подручју града постоји
велики број неискориштених ресурса и потенцијала.

37
10 ЛИТЕРАТУРА

1. Ban, I., Vrtiprah, V. (2003); Culture and tourism in Dubrovnik, University od Split,
Croatia
2. Демоња, Д. (2019); Повијест умјетности у стратешким документима развоја
туризма у Хрватској: Локални Акцијски план за интегрирани и одрживи
туризам града Дубровника као примјер добре праксе, Институт за развој и
међународне односе
3. Јелинчић, Д.А. (2008); Абецеда културног туризма, Меандармедиа Загреб,
Загреб
4. Јелинчић, Д.А., Гулишија, Д., Бекић, Ј. (2010): Култура, туризам,
интеркултурализам, Институт за међународне односе, Меандармедиа Загреб
5. Кристић, Д. (2020); Ресурси града Дубровника у функцији развоја културног
туризма, Свеучилиште у Дубровнику, завршни рад
6. Мустапић, М. (2019); Развој културног туризма у повијесној језгри града
Дубровника ставови локалног становништва, Сплит: Економски факултет,
завршни рад
7. Стефановић, И. (2017); Пула као дестинација културног туризма, Пула:
Свеучилиште Јурај Добрила у Пули, Интедисциплинирани студиј Култура и
туризам, завршни рад
8. Стишћак, С. (2015); Туристички ресурси Дубровника, Карловац: Велеучилиште
у Карловцу, завршни рад
9. Стратегија развоја културе града Дубровника, Институт за развој и међународне
односе, Град Дубровник, 2014
10. Шкртић, И. (2018); Културни туризам са посебним освртом на град Дубровник,
Карловац: Велеучилиште у Карловцу, завршни рад

Истраживачки радови:

Thomas 2017, Ставови и потрошња туриста у Хрватској, Институт за туризам,

Загреб, 2018., стр. 31

38
Интернет сајтови:

1. Дубровник. Хрватска енциклопедија, мрежно издање. Лексикографски завод

Мирослав Крлежа, 2021
Доступно на: http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=16446
2. Катедрала Дубровник, доступно на: https://katedraladubrovnik.hr/zborna-crkva-sv-
vlaha/
3. Лексикографски завод Мирослав Крлежа и Дом Марина Држића, 2015
Доступно на: https://leksikon.muzej-marindrzic.eu/dubrovacka-republika/
4. Стратешки план града Дубровника 2018-2020, доступно на:
https://www.dubrovnik.hr/uploads/20181206/STRATE%C5%A0KI_PLAN_GRADA
_DUBROVNIKA_2018._%E2%80%93_2020._godine.pdf
5. Туристичка заједница града Дубровника, доступно на:
https://tzdubrovnik.hr/news/gradski_vodic/index.html
6. Туристичка заједница Дубровачко неретванске жупаније
Доступно на: https://visitdubrovnik.hr/hr/o-nama/statistika/
7. UNWTO (2018): Tourism Definitions, стр. 30; доступно на:
https://www.e-unwto.org/doi/epdf/10.18111/9789284420858

39