ОСНОВЕ ТУРИЗМА И УГОСТИТЕЉСТВА

Туризам је савремена друштвена ппојава. Последњих педесетак година карактеришу га

масовност и динамичност. Основни фактори укључивања људи у туристичка кретања су
слободно време и слободна новчана средства. У развоју туризма могу се разликовати 2 велике
епохе:
1. епоха туризма привилегованих класа
2. епоха савременог туризма

1. ЕПОХА САВРЕМЕНОГ ТУРИЗМА

Током 19. века дошло је до значајних промена које су утицале на даљи развој туризма.
Појављује се капиталистичка класа која од класе феудалаца преузима средства за производњу и
запошљава сиромашног сељака. Постепено се ствара класа индустријских радника. Почиње
груба капиталистичка експлоатација.
Епоха савременог туризма се може посматрати кроз 3 заокружене етапе:
1. од половине 19. века до 1. светског рата
2. етапа - период између 2 рата
3. од завршетка 2. св. рата до данас.
Као полазна година за епоху савременог туризма узима се 1841. година, када је енглез Томас Кук
организовао прво путовање железницом, и то за чланове једног антиалкохоличарског друштва.
Он је за јединствену (паушалну) цену понудио превоз железницом, која је у то време била
својеврсна атракција, и послеподневни чај уз пригодну музику. Ово путовање између 2 града
изазвало је велико интересовање - јавило се 570 путника. Већ 1851. године, Томас Кук
организује посету Великој изложби у Лондону (око 165 хиљада учесника), затим 1867. године
посету Светској изложби у Паризу, а 1878. године прво путовање око света.
Убрзо се граде смештајни капацитети, посебно хотели високих категорија, повећавају се брзине
на железници, граде се нове пруге, нови путеви, шири се улога аутомобилског превоза и сл. У
туристичким местима формирају се прва туристичка друштва са задатком да та места учине
лепшим и привлачнијим за туристе. Истовремено се појаљују туристичка друштва која утичу на
омасовљење туристичких кретања - разна удружења љубитеља природе, удружења
аутомобилиста и сл. Постепено се рађа тзв. друштвена туристичка организација, са улогом
пропагирања, ширења, координације и развоја туризма. Постепено се у туристичке токове
укључују и представници радничке класе, у складу са освајањем неких права - фиксно радно
време и плата.
Упоредо са овим процесом текао је и процес све већег ангажовања државе у развоју туризма –
све више се појављује као посебан организациони облик који доприноси развоју туризма својим
институцијама – министарство или секретаријат за туризам, комитет за туризам, као и
национална, регионална и локална туристичка организација којој држава поверава различите
послове, најчешће информативно-пропагандне, али и заштиту потрошача и др.
Развој и примена нових технолошких решења (нпр. појава млазних авиона средином 60-их год.)
и изградња савремених саобраћајница, дају нови подстицај за омасовљавање туристичких
кретања. Туризам поприма облике масовне друштвене појаве након 2. св. рата, појавом и
развојем социјализма.
Основна карактеристика данашњих туристичких кретања је учешће широких скојева
становништва који имају све више слободног времена и новчаних средстава за задоваљавање
својих туристичких потреба.
Туризам је у свом развоју прошао пут од појединачне и неорганизоване појаве до друштвене
појаве коју данас карактеришу масовност, динамичност и „продаја снова“.

1
2. ДЕФИНИСАЊЕ ТУРИЗМА

Постоје многобројне дефиниције туризма. Све дефиниције су сврстане у 4 групе дефиниција:

1. номиналистичке – овде су сврстане дефиниције где је појам туризма изведен из самог

имена туризма – најчешће немачка и швајцарска литература
2. привредне – објашњава суштину појма туризма када се он посматра као привредна
делатност; доста су присутнер у В. Британији и САД
3. статистичке – ту су обухваћене све дефиниције које статистички обухватају туристички
промет (број туриста, итд) и њихову потрошњу.
4. универзалне – дефиниције које поред привредне, тј. економске обухватају и разне друге
функције туризма – здравствену, културну, образовну, политичку и др. У том смислу,
могли би се прихватити као до сада најобухватнија дефиниција коју су дала 2
швајцарска аутора – Валтер Хунцикер и Курт Крапф:
Туризам је скуп односа и појава насталих приликом путовања и боравка странаца
у неком месту, уколико тај боравак не значи стално настањивање и није везан за
стицање зараде.
Овакво дефинсање туризма је прихватило и међународно удружење туристичких
експерата (AIEST)

3. ТУРИСТИЧКЕ ПОТРЕБЕ И ПОТРОШЊА

Постоје разне дефиниције људских потреба, у зависности са ког се становишта посматрају –

психолошког, социолошког и др. Потреба је „осећај нелагодности везан уз свест да постоји
средство којим се та нелагодност може отклонити“.
Људске потребе се временом мењају – постају сложеније, разноврсније, неке се појављују а
неке се гасе. Важна је свест појединца да постоји средство за задовољење тих потреба. Потребе
су примарне, тј. првог реда када су неопходне – потреба за храном водом и сл, и секундарне, тј.
другог реда када су допунске природе – потреба за читањем, релаксацијом, путовањем и сл. Од
првобитне потребе за путовањем да би се задовољила потреба за храном, цивилизације је, када
је реч о туризму, дошла у фазу када људи путују ради одмора, разоноде, рекреације или
задовољства.
Туристичке потребе су допунске потребе. Једним делом се туристичке потребе сврставају и у
прву групу потреба, и то када је реч о здравствено-рекреативној компоненти туристичких
путовања. Туризам доприноси и обнављању радом утрошене енергије појединаца, као и
нормалном току друштвене репродукције. Када се све ово има у виду, туристичка потреба
могла би се одредити као специфична потреба која задовољава човекову потребу за
туристичким коришћењем слободног времена. Уједно, туристичка потреба је и комплексна,
јер се, као и туризам, сатоји из разноврсних потреба:
- потреба за свим облицима рекреације
- за одмором
- за културним доживљајем
- за зближавањем са другим људима
- за упознавањем других крајева
- за забавом и разонодом
- за смештајем, превозом исхраном и сл.
Туристичке потребе се шире, оне не могу досегнути тачку потпуног задовољења.
Туристичке потребе претходе туристичкој потрошњи. Обим туристичких потреба и
располагање финансијским средствима су претпоставка туристичке потрошње. Туристичка
потрошња се може дефинисати као „део националног дохотка које становништво издваја за
туристичке сврхе“. Део националног дохотка којим располаже становништво једне земље,
намерњен потрошњи у туризму, назива се туристичка потрошња.

2
 4. ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ

На Земљи постоје одређене просторне целине према којима се усмерава туристичка тражња.
Под просторним целинама према којима се креће релативно највећа маса туриста треба
подразумевати континете, регионе, земље или туристичка места која туристи радо бирају за
туристичка путовања.
Показатељ којим се утврђује укупан број туриста, као и број њихових ноћења, назива се
туристички промет. Он је збирни показатељ, јер обухвата две поменуте категорије (туристи и
ноћења).
Категорија туристичког промета може се посматрати у 3 димензије:
1. обим туристичког промета
2. динамика туристичког промета
3. структура туристичког промета
Посматрањем све три димензије заједно добија се права слика о оствареном туристичком
промету и његовом значају за поједина подручја или смештајне капацитете.
Данас је у међународно туристичко кретање укључено око 615 милиона туриста – то показује
обим туристичког промета. Истицање да је стопа раста туристичког промета износила око 7%
илиуструје димензију промета која се зове динамика туристичког промета. Расподела
туристичког промета (мерено бројем туриста) показује да на подручју Европе борави око 59%
туриста, Америке 19%, Азија и Пацифик 15%, Африка 38%, Блиски исток 2% - на овај начин се
одређује следећа димензија – структура туристичког промета.
Истовремено туристички промет се посматра као обим, динамика и структура оствареног броја
туриста и остварених ноћења.
Када се наводе ови показатељи промета, наглашава се да ли се туристички промет (обим,
динамика и структура) изражава бројем туриста или ноћењима.

5. ХЕТЕРОГЕНОСТ СТРУКТУРЕ

Хетерогеност (разноврсност) структуре је једна од основних специфичности туризма као

привредне делатности. Да би се разумела разноврсност туризма као привредне делатности,
треба поћи од туристичких потреба. Туристи имају разноврсне потребе, тако да је потребан
већи број учесника у туристичкој понуд да би се задовољиле ове потребе. То могу бити и
привредне и непривредне делатности, као што су угоститељство, саобраћај, путничке агенције,
трговина, занатство, музеји и друго.
Туризам значи није самостална, независна делатност - он је, у суштини, скуп или један сложен
систем разноврсних привредних и непривредних делатности. Сви ови елементи су међусобно
повезани, условљени и допуњују се. Сваки од тих елемената (делатности) може се даље
рашчлањивати. Ове делатности само једним делом пружају услуге тирузма (ово не важи за
делатност путничких агенција, које своје услуге пружају искључиво туристима).
Нпр. саобраћај - он је такође сложен систем који се може даље рашчланити на ваздушни,
друмски, железнички, итд, а на пример друмски саобраћај се такође даље може делити на јавни
друмски саобраћај (аутобуски) или саобраћај за сопствене потребе (приватни аутомобили),....

3
 6. СЕЗОНСКИ КАРАКТЕР ПОСЛОВАЊА

Сезонски карактер пословања је једна од изражених и значајнијих одлика туристичке

делатности. Сезонски карактер је у туризму резултат концентрације туристичке тражње у
одређеном временском периоду (за разлику од сезонског карактера нпр. грађевинарства и
пољопривреде - сезонски карактер је узрокован техничко-технолошким условима производње).
Већина туриста предузима путовања у летњим месецима, тј. у периоду од 6. до 9. месеца - овај
период (4 летња месеца) назива се сезона или главна сезона.
Планински центри су посећени у периоду зимских месеци (од децембра до марта), али могу
бити интересантни и у летњим месецима - главној сезони.
У великим градским центрима туристи су равномерно распоређени током године, али су
посебно атрактивни у периоду пролећних (април и мај) и јесењих месеци (септембар и октобар)
- то су тзв. предсезона и подсезона.
Сезонску усмереност туристичких токова прати и једанод највећих проблема у пословању у
туристичкој делатности - како искористити запоселене и капацитете уопште у периоду смањене
концентрације туристичке тражње. С друге стране, у периоду сезоне радно време се продужава
а ради се и нерадним данима (викенд, празници) па се веома често ангажују и сезонски
радници. Десезонирање тражње - смањивање сезонске концентрације тражње може се вршити
прописивањем различитих времена школских распуста, обогаћивањем садржаја боравка
(забавне манифестације, затворени базени с топлом водом,..). Степен искоришћености
капацитета хотела повећава се стимулативном (повољном) политиком цена - ниже цене за
период предсезоне и посезоне (пензионери, спортисти, кенгресисти,..).

7. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКЕ ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ

Туристичка делатност своје производе (тј. услуге) пласира на тржиште по одређеној цени, а те
производе конзумира (троши) туристичка тражња. Туристичко тржиште се састоји од
туристичке тражње, туристичке понуде и цена. У туристичкој делатности појављују се
специфичности. Једна од њих је хетерогеност туристичке тражње. Тражња је мобилна
(покретљива) и она се усмерава ка понуди, а не обрнуто (као нпр. тржишту аутомобила, обуће и
др.). У туристичкој делатности нема производље без потрошача, тј. туриста. То значи да се у
туризму процес производње поклапа са процесом производње и да не постоји могућност да се
туристички производ, односно услуга, ускладишти, како се то чини у многим другим
делатностима.
Једна од основних и најважнијих специфичности туристичке тражње је њена еластичност у
односу на разне економске и изванекономске факторе. Еластичност треба разумети као мењање
туристичке тражње у зависности од различитих фактора. Еластичност (променљивост) тражње
може се сагледати у односу на економске факторе (промене у дохотку, промене у ценама и
осетљивост на пропаганду) иизванекономске факторе (промене које су изазване ратовима,
кризама, елементарним непогодама и др).
Једна од основних особина туристичке понуде је тзв. нееластичност (крутост, непроменљивост)
понуде - то треба разумети као њену немогућност да се брзо прилагођава туристичкој тражњи.
Нпр. климу, рељеф, флору и фауну готово је немогуће променити. Исто тако, намену једног
ресторана, хотела и сл. готово је немогуће променити намену, тј. наменити му неки други
садржај осим пружања услуга туризма. У дужем временском периоду, разним побољшањима,
доградњом (нпр. спортских терена и сл), итд. понуда може да постане привлачнија - овим
мерама понуда настоји да утиче на туристичку тражњу али и да се прилагод њеним захтевима -
то је тзв. секундарна еластичност.

4
 8. АТРАКТИВНЕ ОДЛИКЕ И ВРСТЕ МОТИВА

Атрактивне одлике једне дестинације (одређеног места, регије и земље) могуће је представити с
више фактора. Дестинације могу бити привлачне по природним лепотама, клими, због
богатства културно-историјских споменика, богатству народних обичаја, фолклора, добрих
услова за спорт, рекреацију, забаву, куповину, повољним ценама, и друго. Привлачност се може
огледати и у повољном нивоу цена, пријатељском односу становништва према туристима и др.
Туристима се увек мора понудити комбинација „ствари које ће да виде и ствари које ће да раде“.
Уколико одређена дестинација нема природне или културно-историјске факторе, атрактивност
се може „изградити“ организовањем сајмова, изложби, фестивала, спортских догађаја,
културних манифестација, историјских прослава, и слично. Често се дешава да је укупна
атрактивност једног подручја изграђена - нпр. Лас Вегас.
У политици развоја туризма у једном подручју, важне су 2 чињенице - потребе туриста (и
њихови мотиви за долазак( и атрактивне одлике подручја.
Мотиви за путовање могу бити - природне лепоте и клима, културне и социјалне
карактеристике, приступачност, услови за спорт и рекреацију. Мотиви такође могу да буду и
одмор, надокнада за монотоно живљење, бег (од буке, цивилизације,..), комуникација са другим
људима, срећа и задовољство и др. Специфични мотиви могу бити боравак у природи, уживање
у храни, стицање познанстава, образовање, бављење спортом, промена свакодневнице,..

9. АНТРОПОГЕНИ ФАКТОРИ И ТУРИСТИЧКИ МОТИВИ

Поред природних постоје и друштвени атрактивни фактори у које се убрајају елементи:

- културно-историјски споменици
- културне установе
- манифестације културног карактера
- разноврсни антропогени фактори
Културно-историјски споменици имају изузетно значајну улогу у оцењивању одређене
туристичке дестинације - битни су и културне установе (музеји, галерије и сл) и разне
манифестације локалног, регионалног и међународног значаја.
Антропогени фактори - упознавање обичаја, ношњи, фолклора, народне радиности,
гастрономије, манастира и других обележја једног народа. У нашој земљи су веома јаки ови
фактори али нису довољно заступљни у понуди и недовољно су организовани и укомпоновани у
садржаје који се нуде туристима.

10. ПОЈАМ И ПОДЕЛА УГОСТИТЕЉСТВА

Угоститељство је услужна и сложена привредна делатност усмерена на задовољење

друштвених потреба у смештају, исхрани и пићу.
Угоститељство припада терцијарном сектору привреде и оно је услужна делатност.
Угоститељство је сложена делатност јер обухвата послове:
- производног карактера (припрема јела и пића)
- услужног карактера (послуживање јела и пића; услуге смештаја)
- трговинског карактера (продаја трговинске робе)
- организационог карактера (организација семинара, конгреса,..)
- рекреативно-здравственог карактера
Угоститељство је делатност пружања услуга смештаја, исхране и пића.
Подела угоститељства

5
 I. према врсти услуга које се пружају угоститељским потрошачима: 1. хотелијерство 2. ресторанство
II. према врсти угоститељских потрошача: 1. опште угоститељство (намењено за све грађане) 2.
туристичко угоститељство (за туристе)
III. према времену пружања угоститељских услуга: 1. стално угоститељство 2. сезонско
угоститељство (нпр. само у периоду од 1. априла до 31. октобра)
IV. према месту пружања угоститељских услуга: 1. стационирано угоститељство 2. покретно
угоститељство
V. према власништву над средствима за производњу 1. угоститељство са средствима за производњу у
друштвеној својини 2. угоститељство са средствима за производњу у приватној својини
VI. са становишта комерцијалности пословања: 1. комерцијално угоститељство 2. некомерцијално
угоститељство
VII. према дужини боравка гостију: 1. пансионско угоститељство (дужи боравак госта) 2. пролазно
угоститељство (гости који се кратко задржавају)

11. КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОСТИТЕЉСТВА

Основне карактеристике угоститељства:

- У средишту пажње сваке угоститељске пословне јединице морају бити 1) угоститељско особље
(због радно интензивног карактера угоститељства), 2) угоститељски потрошачи (од чијег
задовољства зависи успех угоститељског објекта) 3) технолошка подршка (примена техничко-
технолошких средстава и савремених информационих технологија).
- Обављање угоститељских услуга условљено је присуством корисника - угоститељског потрошача
- Угоститељски производи морају се искористити непосредно по производњи, у противном, постају
неупотребљиви, јер не постоји могућност њиховог складиштења.
- Угоститељска услуга смештаја јавља се у нематеријалном облику - не може се препродати,
показати, транспортовати
- Понуда угоститељских услуга је нееластична, условљена постојећим угоститељским
могућностима (просторним, материјалним, кадровским,…), али је зато тражња за угоститељским
услугама неограничена, разноврсна и еластична.
- Мисија угоститељства није само у томе да у својим објектима понуди смештај, исхрану и пиће у
одређеном квантитету и квалитету, већ да понуди и гостопримство. Резултат сваког рада треба да
буде задовољење не само материјалне, већ и психолошке потребе угоститељских потрошача.
Потребно је спречити грешке које се јављају у модерним хотелима, нарочито осећај отуђености и
недостатак контакта са гостом.

12. ОСНОВНЕ КОМПОНЕНТЕ УГОСТИТЕЉСТВА

Основне компоненте угоститељства су: људска, материјална и просторна компонента.

Људска компонента важна је с обзиром да су кадрови у угоститељству основни покретач,
креатор, и извршилац.
Материјална компонента угоститељства обухвата средства за рад (машине, алати, оруђе,
апарати) и предмете рада (сировине, материјал, намирнице…).
Просторна компонента има више аспеката али се највише односи на локацију угоститељског
објекта, као и на простор који окружује објекат. Можда ће унутар објекта све функционисати
беспрекорно, али ће деградирана природа или ђубре у близини објекта нарушити укупан утисак
који ће гости понети са собом. Зато би сви угоститељски објекти морали да воде рачуна о
средини која их окружује.
Од укупне туристичке потрошње 60-65% одлази на угоститељство (смештај, исхрана, пиће и
додатне услуге). Стога се и сматра да угоститељство представља најзначајнију привредну
компоненту туризма.

13. ПОЈАМ И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОСТИТЕЉСКИХ УСЛУГА

6
Услуга се дефинише као “активност или корист коју једна страна може да понуди другој; која је
суштински неопипљива и која не резултира у власништву било чега” (Ф. Котлер). За разлику од
производа услуге имају неке своје особености и карактеристике: неопипљивост, истовременост
стварања и потрошње, хетерогеност, варијабилност и немогућност складиштења.
Неопипљивост услуга подразумева да оне нису изражене физички опипљивим производом, што
значи да се не могу ни на који начин испробати пре куповине.
Истовременост стварања и потрошње условљена је личном присутношћу потрошача услуга.
Хетерогеност услуга односи се на учешће великог броја независних субјеката у стварању
одређене услуге.
Варијабилност услуга потиче из колебања тражње према сезони, данима и раздобљима у току
дана.
Немогућност складиштења услуга последица је процеса истовременог стварања и потрошње
услуга, неопипљивости услуга и потребе за присуством потросача на месту стварања услуге.
Све услуге могу бити материјалне и нематеријалне, односно личне. Угоститељске услуге
спадају у групу нематеријалних услуга.
Вредност угоститељске услуге условљена је квантитетом а посебно квалитетом потребног рада
за њено остварење. Управо квалитет угоститељске услуге чини њену вредност већом или
мањом.

14. ПОДЕЛА И ЗНАЧАЈ УГОСТИТЕЉСКИХ УСЛУГА

Угоститељске услуге се деле на основне (главне), допунске (споредне) и помоћне услуге.

Основне:
- услуге смештаја
- исхране
- пића
Допунске:
- дочек и испраћај гостију
- пренос пртљага и превоз гостију
- продаја трговинске робе
- давање различитих информација
- промена страних валута (мењачки послови)
- обављање фризерских услуга
- примање и отпремање поште и пошиљака за госте
- посредовање у обављању телефонских разговора
- гаражирање и чување возила гостију, и друге
Помоћне:
- производња леда
- производња сода-воде
- производња хлеба и пецива
- производња месних прерађевина
- гајење живине и тов свиња и друге стоке, и друго

15. ВРСТЕ ПРЕДУЗЕЋА ПРЕМА ЗАКОНУ О ПРЕДУЗЕЋИМА

7
Предузеће је основни привредни субјект тржишне привреде, који се успоставља као самостална
организација људи и средстава за производњу.
Према Закону о привредним друштвима,у нашој привреди предузећа могу бити организована у
форми друштва лица или друштва капитала.У друштву лица се убрајају ортачко друштво и
командитно друштво, док друштва капитала чине друштво са ограниченом одговорношћу и
акционарска друштва.
1. Ортачко друштво настаје удруживањем два или више физичких или правних лица,у намери
да под заједничком фирмом обављају неку привредну делатност.
2. Комадитно друштво је друштво које се оснива уговором два или више физичких или правних
лица ради обављања делатности под заједничком фирмом,од којих најмање један ортак одговара
неограничено за обавезе предузећа (комплементар),а најмање једно одговара ограничено до
висине свог уговореног улога (командитор)
3. Друштво са ограниченом одговорношћу је облик предузећа у које се удружује више лица
(правних и/или физичких) са циљем да под заједничком фирмом, уз одговорност ограничену на
унапред одређени имовински улог, учествују у одређеном привредном подухвату ради кога се
друштво оснива.
4. Акционарско друштво или корпорације, најзначајнији је облик предузећа у савременим
привредама.То је привредно друштво које средстава за оснивање и пословање прибавља
издавањем и продајом акција,у складу с важећим прописима у дотичној земљи. Оснивачи
акционарског друштва утврђују износ средстава која су потребна за оснивање и рад друштва.
Друштво се може оснивати откупом свих акција приликом формирања или упућивање јавног
позива за откуп акција. Куповина и продаја акција обавља се преко берзијских брокера.
Акција,или како се још назива – деоница, јесте хартија од вредности.

Угоститељска пословна јединица је функционална или радна целина у којој се реализује

производни, услужни или смештајни процес рада у вези са вршењем угоститељских услуга.
Угоститељске пословне јединице за смештај:

16. ХОТЕЛ

Хотел је угоститељска пословна јединица за смештај са могућношћу пружања различитих

угоститељских и других услуга, међу којима смештај представља основну услугу.
Капацитет хотела изражава се бројем соба и апартмана, односно бројем лежаја. Соба, као
смештајна јединица, може бити са једним или више лежајева, са купатилом или без њега.
Апартман као смештајна јединица, скуп је просторија које чине соба са 2 лежаја, соба за дневни
боравак и санитарни блок. највећи хотел на свету је у Лас Вегасу - 5505 смештајних јединица.
Депанданс је одвојени део хотела, у којем се пружају само услуге смештаја, а услуге исхране и
друге услуге пружају се у матичном хотелу као основном објекту.
Хотели се разврставају у категорије на следећи начин: прва категорија - 5 звездица, друга - 4,
трећа-3, четврта - 2, пета категорија - 1 звездица.
Хотелске услуге засноване на угоститељским садржајима:
- Гарни услуга - ноћење и доручак
- Полупансионска услуга - ноћење, доручак и један од главних оброка, ручак или вечеру
- Пансионска услуга - ноћење и 3 оброка у току дана
- Room сервис - услуживање у гостинским собама
- Услуге на свечаним пријемима - хладан бифе, коктел-парти, свадбени ручак, интимна
вечера, чајанка и банкет
Хотелске услуге засноване на неугоститељским садржајима: услуге везане за спорт, рекреацију,
културу, забаву, едукацију и др.

8
Специфичне врсте хотелских објеката су:
-Ботел - хотелски објекат у туристичким местима на мору или језерима, који пружа
угоститељске и друге услуге туристима који долазе пловним објектима; у свом саставу има
марине (мале луке за јахте). Ботелима се називају и велики путнички или туристички
прекоокеански бродови.
-Аквател - хотелски објекат лоциран на води, који пружа услуге смештаја у мањим пловећим
објектима (кућицама)
-Ротел - хотелски објекат на точковима, који пружа услуге смештаја у посебно уређеним и
опремљеним аутобусима и другим моторним возилима
-Хостел - омладински хотелски објекат лоциран у природном амбијенту
-Казино-хотел обједињује казино производ и хотелски производ

17. МОТЕЛ

Мотел (мото-хотел) је угоститељски објекат за смештај у којем се пружају услуге смештаја,

исхране и пића, лоциран уз саобраћајницу изван насељеног места намењен краћем задржавању
гостију, са најмање 7 смештајних јединица. Мотел је функционална целина коју чини једна
грађевина, део грађевине са одвојеним приступом и посебним улазом, или више просторно
одвојених, али функционално повезаних грађевина. Мотел нуди најмање једно паркинг место
по смештајној јединици, информације о путевима и саобраћају, као и сервис аутомобила у
оквиру мотела или у непосредној близини. Има 3 категорије (1. има 3 звездице, 2. две и 3.
једну).

18. ПАНСИОН

Пансион је угоститељски објекат за пружање услуга смештаја, исхране и пића и друге услуге
гостима који дуже бораве. Мора имати најмање 5 смештајних јединица, поред којих има
рецепцију, просторије за пружање услуга исхране и пића, као и додатних услуга и садржаја.
Пансион је функционална целина коју чини једна грађевина, део грађевине са одвојеним
приступом и посебним улазом, хоризонталним и вертикалним комуникацијама или више
просторно одвојених али функционално повезаних грађевина. Има 3 категорије (1. има 3
звездице, 2. две и 3. једну).

19. ТУРИСТИЧКО НАСЕЉЕ

Туристичко насеље угоститељски објекат представљен скупом грађевинских издвојених

објеката за смештај и исхрану минималног капацитета од 50 смештајних јединица (кућица,
павиљона). У саставу туристичког насеља се налази више одвојених функционално и
грађевински повезаних целина. Туристичко насеље, поред смештајних јединица, мора да има и
централну рецепцију, угоститељске, спортско-рекреативне, забавне и друге објекте и садржаје
који су прилагођени условима дестинације. Тутистичко насеље које у свом саставу има преко
80% смештајних јединица врсте апартман може да носи назив „апартманско насеље“.
Разврстава се у 5 категорија

20. ПРЕНОЋИШТЕ

То је угоститељска пословна јединица у којој се пружају само услуге смештаја - не мора да

испуни услове које хотел мора да испуни у погледу урашаја и опреме. Преноћиште издаје
гостима кревете - у соби могу бити и више од 3 кревета (најмање 4,5 м 2 по кревету). Не
разврстава се у категорије.

21. КАМП

9
Камп је угоститељски објекат за смештај на отвореном простору, функционално организован,
ограђен и обезбеђен, у којем се пружају услуге привременог постављања и коришћења покретне
опреме за камповање потребне за боравак гостију на отвореном простору, услуге смештаја у
стационарном објекту за смештај, као и услуге паркирања моторних возила гостију, са најмање
15 камп парцела. У кампу се обезбеђује и коришћење заједничких уређаја, опреме и објеката
потребних за боравак гостију у кампу. Разврставају се у 4 категорије.

22. УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА СМЕШТАЈ НА ЈАВНИМ

ПРЕВОЗНИМ СРЕДСТВИМА

Услуге смештаја у возилима користе се у спаваћим колима и колима са лежајима (кушет-кола).

Спаваћа кола - вагони са кабинама у којима се налазе постеље за спавање које се монтажно
отварају. Кабина са 1 креветом је сингл, са 2 је дубл а са 3 је туристичка.
Кола са лежајима . у кабини постоји 6 лежаја. Кушет-кабине се користе ноћу, а преко дана
склопљени лежаји служе као седишта.
Услуге смештаја на бродовима - користе се бродске кабине (кајите) У авионима - подешавање
седишта у хоризонтални положај.

Угоститељске пословне јединице за исхрану и пиће:

23. РЕСТОРАН

Ресторан је репрезентативна угоститељска пословна јединица за пружање услуга исхране и

пића.
Разврставају се у класичне, специјализоване и индустријске (радничке).
Класичан ресторан послује као самосталан угоститељски онјекат, али може се налазити у
саставу хотела виших категорија. У класичном ресторану припремају се и услужују ручак и
вечера.Капацитет је 200 до 300 седишта.
Специјализовани ресторани чине групу ресторана који су се специјализовали у погледу
припремања одређених јела или посебне технике послуживања (самопослуживања и сл.). Ови
ресторани се издвајају као национални, вегетаријански, млечни, рибљи, ловачки, ресторани са
самопослуживањем, експрес ресторани (стојећа конзумација), ресторани са аутоматима.
Индустријски (раднички) - топла и хладна јела радницима за све смене радног циклуса.
Ресторани се разврставају у 4 категорије.

24. КАФАНА

Кафана је угоститељска пословна јединица у којој се услужују топли и хладни напици, топла и
хладна алкохолна и безалкохолна пића, мали оброци исхране и посластице. У кафани се
послужује доручак. Капацитет кафане је од 150 до 400 седишта. Према типу могу бити
оријенталне, италијанске, париске и бечке. Данас углавном париског и бешког типа. Бечког типа
нуди комплетније угоститељске услуге, раскошнији амбијент и богатији програм разоноде.

25. ГОСТИОНИЦА

У гостионици се припремају и услужују претежно топла, унапред припремљена јела, топла и

хладна алкохолна и безалкохолна пића и напици. Може пружити и услуге смештаја.

10
Располаже једноставном опремом и уређајима. У Француској се зове бистро, у Енглеској паб, у
Средоземљу коноба, Панонија чарда, Немачка пивница,..

26. КРЧМА

Јединица у којој се услужују хладна јела као и једноставна пића и напици. Најчешће на
периферији или у селима. Мали број седишта. Једноставна опрема и уређаји.

27. БИФЕ

Јединица у којој се тоше и припремају пића и напици и послужују претежно хладна јела. Не
постоје класични столови, већ тзв. пулт-столови (стојећи се конзумира). Може бити експрес-
бифе и деликатес-бифе.

28. БАР

Јединица у којој се услужују пића, напици, коктели и поједине врсте јела. Поседује квалитетне
уређаје и опрему, простор за игру и извошење забавних програма. Разликује се више врста
барова - кафе-бар, млечни-бар, диско-бар,.. Постоји и снек-бар, који може бити самосталан или
у склопу хотела, а основна карактеристика су високе столице за госте који седе за бар-пултом са
чије друге стране је особље. Поред пулта постоје и столови. Капацитет му је до 140 седишта.

29. УГОСТИТЕЉСКЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА ИСХРАНУ И ПИЋЕ У

ЈАВНИМ ПРЕВОЗНИМ СРЕДСТВИМА

Вагон-ресторан укључује се у возне композиције - тзв „кола за ручавање“.

Вагон-бифе на кратким релацијама.
Амбулантни начин пружања услуга - понуда у вагонима воза кафе, сокова и мањих оброка.
На бродовима - бродски ресторани. У авиону - исти оброк за све путнике, све компаније користе
кетеринг услуге.

11