VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
NOVI SAD

Turistički sektor kao važan segment privrede Republike Srbije

SEMINARSKI RAD

Mentor: Kandidat:
Prof. Dejan Đurić Zorica Benarik
Broj indeksa: 2022/002030

Novi Sad, godina 2022

1
 Turistički sektor kao važan segment privrede Republike Srbije

SAŽETAK

Tema ovog rada bazira se na značaju turističkog sektora u privredi Republike Srbije i
uticaju vanredne situacije sa kovidom na turizam. Razvoj turizma u poslednje vreme sprečava
kovid i zbog toga se putovanja smanjuju. Samim tim, hoteli nemaju promet kao pre i turizam i
hotelijerstvo ne mogu da se razvijaju. Međutim donose se mere koje se moraju poštovati da bi se
putovanja mogla ostvariti.

Ovakva situacija ne utice samo na turizam već i na ekonomski i mnoge druge sektore
privrede Srbije. Cilj ovog seminarskog je da utvrdimo koliko je turizam važan deo privrede i da
uporedimo njegovo stanje pre, u toku i nakon korone.

Rezultati istraživanja pokazuju da je turizam bio mnogo razvijeniji u doba pre korone i da
se znatno poboljšava smirenjem vanrednog stanja.

2
SADRŽAJ

Sažetak
UVOD
1.Turizam kao značajan sektor privrede
1.1 Ekonomski smisao turizma
1.2 Turizam kao Pasoš mira
2. Uticaj korona virusa na turizam7
2.1 Turizam pre korona virusa
2.2 Turizam tokom pandemije
2.3 Turizam nakon pandemije…………………………………………………………..10
ZAKLJUČAK
LITERATURA...............................................................................................................3

3
 UVOD

Tema koja obuhvata ovaj seminarski rad je značaj turizma na privredni sektor. Turizam
omogućava i razvoj drugih privrednih grana. Takođe govori se i o uticaju korona virusa na
turizam. Na osnovu vanrednog stanja doneti su i razni uslovi koji moraju biti ispoštovani da bi se
putovanje moglo realizovati. Agencije su počele da prave i aranžmane koji se odnose na neka
izolovanija i zdravija mesta sa bogatom prirodom baš zbog zdravlja i odmora turista.
Značaj ove teme ogleda se u posmatranju promene turizma u proteklom periodu i
stvaranje svesti o prethodnom i trenutnom stanju, šta bi tomoglo da se poboljša a šta da se
smanji, kolike bi mere trebale biti preuzete da se turizam u potpunosti oporavi.
Ova tema je idelna za pretpostavke i predloge koje bi mogle da se donosu u toku
diskutovanja o razvoju što bi znantno uticalo na donošenje odluka o inovacijama i poboljšanju
ove privredne grane.

4
 1. Turizam kao značajan sektor privrede

Danas u turističkim kretanjima učestvuje više od milijardu ljudi godišnje. Globalizacija, više
slobodnog vremena, industrijska, tehnološka i saobraćajna revolucija i razvoj građanske klase,
uticali su na pozicioniranje turizma kao jednog od najvažanijih faktora ekonomskog razvoja u
svetu.
Turizam ostvaruje više od 9% ukupnog bruto društvenog proizvoda u svetu, sa godišnjim
prihodima od 1.3 biliona dolara. Jedan od jedanaest zaposlenih u svetu radi u turizmu, dok svaka
treća pružena usluga u svetu postoji zahvaljujući turizmu.
Značajan je i multiplikativni efekat turizma za lokalnu ekonomiju. Multiplikativnost se ogleda u
višestrukom „širenju“ sredstava koje potroše turisti. Na primer, deo novca koji turista ostavi za
smeštaj u hotelu, hotel će potrošiti na plate zaposlenih, platiti lokalne dobavljače hrane, pića i
ostalih materijala, zatim na neke druge pružaoce usluga, porez, boravišne takse, i sl. (Turizam I
putovanja)
Prema tome, zaključujemo da turizam obuhvata različite sektore privrede odnosno funkcije.
(slika broj 1)

Slika broj 1. Funkcije koje obuhvata turizam

1.1 Ekonomski smisao turizma

U ekonomskom smislu naročito je značajno i to što turizam u destinaciju donosi gotov novac. Od
posebnog značaja je inostrani novac koji dolazi u destinaciju.

5
Recimo da našu destinaciju poseti grupa nemačkih turista koji su radnici jednog rudnika u svojoj
zemlji. Oni će tokom svoje posete našoj zemlji potrošiti novac zarađen u Nemačkoj. Da bi oni taj
svoj novac zaradili u svojoj zemlji bila je neophodna eksploatacija rude, koja je potrošni resurs
jedne zemlje.
Dakle, destinacija dobija novac za čije stvaranje nije potrošen niti jedan domaći resurs, bez
ikakvih troškova proizvodnje. Takav inostrani novac je od nemerljivog značaja za ekonomiju
jedne zemlje, i zapravo predstavlja tzv. „nevidljivi izvoz“, što je jedna od karakteristika turizma.
Razvoj domaćeg turizma je takođe veoma značajan, pre svega da bi domaći turisti novac
potrošen u nekim domaćim rudnicima potrošili u svojoj zemlji, odnosno kako ne bi višak
sredstava kreiran u zemlji izneli u inostranstvo. (Turizam i putovanja)

1.2 Turizam kao “Pasoš mira“

Razvoj turizma može doprineti da politički nestabilna područja postanu stabilnija, jer je to
preduslov razvoja turizma u njima. Vođene, pre svega, ekonomskim interesima, suprostavljene
zajednice, narodi i religije mogu ostvariti saradnju i obezbediti stabilnost kako bi privukli turiste
od kojih će svi imati koristi.
Usled putovanja dolazi do kontakta između ljudi različitih rasa, religija, kultura, i do njihovog
međusobnog upoznavanja. To upoznavanje doprinosi većem poštovanju razlika, na kojima
upravo i počiva turizam (da je svaka kultura na svetu ista, ili svaka planina/plaža, turizam ne bi
ni postojao). Ujedinjene nacije su zbog navedenog proglasile turizam za „Pasoš mira“. (Turizam
i putovanja)

Slika broj 2. Ekonomski i socio-kulturni efekti razvoja turizma u turističkim destinacijama

6
 2. Uticaj korona virusa na turizam

Situacija sa pandemijom korona virusa je ostvarila drastične promene u sferi turizma u čitavom
svetu, pa i Srbiji. Zabrana kretanja i prelaska granica, kao i okupljanja većeg broja ljudi, a na
kraju krajeva – i samog rada objekata, uticali su na ugostiteljstvo i turizam u ogromnoj meri. Od
marta 2020. godine većina ljudi živi u konstantnom oprezu od zaraze i trudi se da poštuje mere
koje nalažu državni organi radi sprečavanja širenja pandemije.
Prema podacima Turističke organizacije Srbije, tokom 2020. godine je došlo do pada broja
inostranih turista od čak 73% (slika broj 3). Prema podacima iz istog izvora, navodi se i da je
50:50 kada se radi o razmeri u odnosu brojeva stranih i domaćih turista u našoj zemlji. (TOB)

Slika broj 3. Uticaj pandemije na srpski turizam

2.1 Turizam pre korona virusa

U Srbiji je tokom 2019. godine godine boravilo 3.689.983 turista, što predstavlja rast od 8 odsto,
a od tog broja 1.846.551 bili su strani turisti, dok su 1.843.432 domaći. To je prvi put da je broj
stranih gostiju premašio domaće.

7
Podaci o broju dolazaka i noćenja turista u Srbiju za 2019. ukazuju da je u turističkom smislu
2019. godina bila rekordna (slika broj 4), sa najboljim rezultatima do sada, te je osim toga,
premašena i cifra od deset miliona noćenja, kojih je bilo ukupno 10.073.299, što je porast od 8
odsto u odnosu na 2018. godinu. (Daljine.rs)
Najviše noćenja, strani turisti su ostvarili u Beogradu, Novom Sadu, Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji i
Kopaoniku. Domaći turisti su najviše noćenja ostvarili u Vrnjačkoj banji, zatim slede Zlatibor,
Sokobanja, Kopaonik, Beograd i Tara. (N1)

Slika broj 4. Uticaj rasta turizma na privredu Srbije

2.2 Turizam tokom pandemije

Turizam je oblast koja je možda pretrpela i najveće posledice tokom pandemije. U isto vreme
shvatili smo koliko nam je ove oblast potrebna i koliko nam njena neograničena dostupnost utiče
na kvalitet života. Broj dolazaka turista u Republici Srbiji u period od marta 2020. godine do jula
2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine opao je za čak 69%. Takođe podaci o
ukupnom broju noćenja u Republici Srbiji u ovom periodu ukazuju na veoma snažan pad broja
noćenja u aprilu i maju mesecu. (Kruševac grad)

8
 Najveći udar u ovom pogledu je pretrpeo Beograd u koji je pre pandemije dolazilo najviše
stranih turista. Procenjuje se da u Beograd dolazi 50% stranih turista koji poseti Srbiju. Sa druge
strane, planinski turizam u Srbiji je procvetao zbog toga što sve veći broj ljudi iz velikih gradova
ide na odmore u prirodu.Tako se i Beograđani sve češće odlučuju za posetu nekoj od destinacija
u blizini Beograda, kako bi sebi priuštili odmor u prirodi daleko od gradske gužve. (TOB)
Sve grane turizma su pretrpele veliku štetu, računajući turističke organizacije, hotele, agencije za
iznajmljivanje stanova, auto prevoznike. Pored turizma, ugostiteljstvo je takođe ostvarilo
negativne efekte.
Podatak koji jasno pokazuje uticaj korona virusa na turizam je i smanjivanje broja zaposlenih u
turističkim agencijama u Srbiji. Prema izveštaju Centralnog registra obaveznog socijalnog
osiguranja, broj zaposlenih u turističkim agencijama je pao sa 4.525 u martu 2020. godine na
2.987 u februaru 2021. godine.
Smatra se da su kafići i restorani pretrpeli najveću štetu usled mera nastalih zbog posledica
širenja virusa, te je usled toga došlo do smanjenja plata i otpuštanja radnika u ugostiteljstvu.
Zdravstvene mere ukazuju na broj ljudi koji može boraviti u ugostiteljskim objektima, na
distancu koja se mora držati, kao i na obavezno nošenje maski od strane zaposlenih, uz
preporuku i gostima za slično ponašanje. (TOB)
Tome bi trebalo dodati i činjenicu da se hoteli bore s povećanim cenama i to ne samo goriva i
hrane, već i radne snage. Tokom pandemije, mnogi koji su bili zaposleni u ugostiteljstvu i
turizmu bili su prisiljeni da potraže nova radna mesta na kojima su i ostali. Zato turistička
privredna grana vapi za radnom snagom, a svi ti povećani troškovi se odražavaju i na cene
hotelskih soba. (DW.com)

Slika broj 5. Porast ekoturizma

9
 Međutim, seoska gazdinstva u Srbiji beleže rast interesovanja od kada je proglašena
epidemija korona virusa.

„2020. godine sezona seoskog turizma nije počela u junu kao inače, već u martu, sa
prvim najavama ograničenog kretanja i zatvaranja granica. Već tada poraslo je
interesovanje za smeštaje u seoskim domaćinstvima," navodi Miloš Gajić sa sajta Selo.rs.
Preko tog sajta se vrše rezervacije za individualna domaćinstva, a u tom periodu
primećeno je da je njihov broj porastao za neverovatnih 500 odsto. (BBC NEWS)

Dakle, zaključujemo da je pandemija dovela, ne samo do pada turizma, već i do porasta

ekoturizma (slika broj 5), koji je veoma značajan oblik turizma u Srbiji.

2.3 Turizam nakon pandemije

Na osnovu podatka kojima sada raspolažemo, srpski turizam se već ozbiljno oporavio od krize
koju je donela pandemija. Ako imamo u vidu da se na globalnom nivou, broj turističkih
putovanja vratio i nekoliko decenija unazad, a mi imamo već sada sezonu koja je po svim
parametrima odmah iza naše najbolje ikada, 2019. godine, mislim da sa pravom možemo to da
tvrdimo, rekla je za „Politiku” Tatjana Matić, ministarka trgovine turizma i telekomunikacija.

Prema podacima Narodne banke Srbije, devizni priliv od turizma u Srbiji za 10 meseci ove
godine iznosio je gotovo 1,3 milijarde evra što je rast od 49 odsto u odnosu na isti period 2020,
što pokazuje da se turizam u Srbiji veoma brzo i efikasno oporavlja od posledica pandemije
virusa korona.

Prema podacima iz turističkih agencija i platformi za iznajmljivanje smeštaja, velikih broj

stranaca može se očekivati i oko praznika, posebno u gradovima kao što su Beograd i Novi Sad.
Kada se tome doda i činjenica da naša zemlja nije pooštravala epidemiološke mere, a da se
većina zemalja zatvara za turiste, pretpostavlja se da će mnogi Novu godinu dočekati u Srbiji.
(Politika)

10
Slika broj 6. Oporavak turizma u EU i Srbiji

11
ZAKLJUČAK

Istraživajući ovu temu, došli smo do zaključka da je turizam jedna veoma značajna grana
privrede u Srbiji. Bez turizma drugi privredni sektori kao i naša država bi izgubila mnogo
prihoda. Dok god se turizam razvija naša država ostvaruje veliku zaradu. Zbog toga je moguć i
razvoj države kao turističke destinacije. Takođe zaključujemo da je država mnogo izgubila na
turističkom značaju u doba pandemije. Putovanja su se smanjila, mnoge države su zatvorile svoje
granične prelaze, pojačane su epidemiološke mere, za većinu država je bio tražen i kovid test ili
vakcinacija, što su mnogi ljudi odbijali. Zbog svega toga agencije su izgubile putnike, a hoteli
goste. Turizam je počeo da se smanjuje u odnosu na 2019 godinu, koja je bila veoma značajna
godina za turizam, jer je oborila rekord. Međutim smirivanjem korona virusa, turizam nastavlja
sa svojim razvojom. Povratak turizma u Srbiji vodi jednu veoma značajnu ulogu. Granice se
otvaraju i Srbija ponovo ima prihode od stranih turista.

12
LITERATURA

Turizam i putovanja https://www.turizamiputovanja.com

Turisti obožavaju Beograd https://tob.co.rs
Daljine.rs https://daljine.rs
N1 https://rs.n1info.com
Kruševac grad https://krusevacgrad.rs
DW https://www.dw.com
BBC NEWS https://www.bbc.com
Politika https://www.politika.rs

13