Visoka hotelijerska skola

Beograd

Seminarski rad

Tema: Akulturacija kao posledica globalnog turizma

Mentor: Student:

Dr. Djordje Čomić Jelena Urošević

Beograd, 2009
 Pojam I specifičnosti akulturacije

Čovek kao društveno biće ima potrebu za druženjem sa drugim ljudima.

Ta potreba je izražena u svakodnevnom životu, ali I na putovanjima se
javlja želja za upoznavanjem novih ljudi , za kontaktiranjem I
druženjem.

Socijalna dimenzija turizma je neizbežna, socijalni odnosi koji nastaju

vezani za turizam se klasifikuju u četiri osnovne kategorije:

 Odnosi izmedju ljudi u emitivnoj zemlji;

 Odnosi izmedju turista na putovanju I turistickom mestu;
 Odnosi izmedju turista I domaćina;
 Odnosi izmedju domaćina povodom turizma I prisustva turista…

Od navedenih najzanimljiviji je odnos izmedju turista I domaćina što će

biti predmet ovog seminarskog rada. Ovi odnosi su u praksi najviše
objašnjavani. Odnos izmedju turista I domaćina se objašnjava teorijom
akulturacije.

Posredstvom turizma dolazi u medjusobni kontakt globalna I

tradicionalna kultura u receptivnoj zemlji. Prilikom kontakta veći uticaj
ima globalna turistička kultura na transformaciju lokalne kulture, nego
što lokalna kultura utiče na transformaciju turističke kulture. Medjutim
svaka lokalna kultura ima svoju strategiju odbrane I očuvanja identiteta,
samo neka ima više a neka manje uspeha u tome.

Akulturacija je proces kulturne interakcije kada kultura dva ili više

naroda dodje u medjusobni kontakt.
Akulturacija se sastoji iz šest faza:

1. Kontakt;
2. Komunikacija;
3. Odredjivane vrednosti ili procenjivanje;
4. Potpuno ili delimično prihvatanje uzora;
5. Interakcija I uskladjivane početnih dispozicija;
6. Asimilacija

Osnovna karakteristika procesa akulturacije je pozajmljivanje ili

razmena kulturnih vrednosti izmedju dve kulturno različite društvene
grupe. Turizam je samo jedan od oblika preko kojih se ostvaruje kontakt
izmedju različitih društava. Prema teoriji akulturacije kada dve kulture
dodju u kontakt bez obzira koliko to traje počinju da primaju osobine
jedna od druge, ali sve zavisi od osobina koje karakteristišu I turiste I
domaćine.
 Karakteristike akulturacije

Proces akulturacije koji se odigrava posredstvom turizma odlikuje:

 Neposrednost;
 Privremenost I prolaznost;
 Asimetričnost;
 Sloboda kontakta;
 Mesto ostvarenja kontakta;
 Tipovi kultura
 Nedostatak spontanosti
 Vremensko I prostorno ograničenje;
 Nedostatak želje za pravom komunikacijiom

Razlika između turizma I procesa akulturacije je u tome sto je kontakt

između društvenih grupa u procesu akulturacije direktan odnosno
neposredan dok se turizam obavlja indirektnim putem, posredstvom
različitih tehničkih sredstava tj. masovnih medija ili preko odabranih
posrednika odnosno prenosilaca određenih društava.
Ono što takođe odlikuje akulturaciju je privremenost kontakta. Po
mišljenju De Kostnera posredni kratkotrajni kontakti između društvenih
grupa mogu da utiču na promenu mišljenja I postupaka. Domaćini
kratkotrajne posete imaju često tako da je za njih ovakav turista jedan u
nizu, dok turisti ove susrete doživljavaju sa oduševljenjem zbog različite
nacionalnosti I kulture.
Još jedna odlika akulturacije je asimetričnost, jer uticaj na društvene
grupe nije isti. Istrazivanja su pokazala da domaćini odbacuju kulturne
promene. Razlika posoji I u doživljavanju, tako da su turisti dolazeći na
odredjene destinacije oduševljeni fascinirani, dok domaćini nove posete
turista doživljavaju kao rutinu koja se ponavlja nebrojano puta.
Turistička akulturacija je slobodna akulturacija ona je najčešće
spontana, tj. Obavlja se igrom kulturnih kontakata.
Mesto na kom se obavlja proces akulturacije moze biti na teritoriji
zemlje koja ostvaruje uticaj ili na teritoriji zemlje koja prima uticaj. Što
se tiče turizma proces akulturacije se obavlja na teritoriji zemlje koja
prima uticaj.
Tipovi kultura koji stupaju u međusobni odnos su:

 Lokalna kultura
 Turistička kultura
 Uvezana kultura

Lokalna kultura

Lokalna kultura se razvijala na tlu receptivnog prostora. Svaka lokalna

zajednica ima svoju tradicionalnu, narodnu kulturu. Ono što karakteriše
lokalnu kulturu je nepromenljivost u odnosu na masovnu kulturu, što
privlači savremene turiste. Očuvanost tradicionalne kulture predstavlja
jednu od osnovnih vrednosti nekih nerazvijenih zemalja. Turizam
doprinosi očuvanju tradicionalne kulture, tako da on bar prividno
odrzava u životu određene sadržaje tradicionalne kulture.

Turistička kultura

Ova kultura se odnosi na način života koji vode turisti koji putuju. Sa
ovom kulturom se povezuju specifični ljudi I specifična mesta I njihova
kultura. To je vrsta kulturnog izraza, način života individualnih
turista.Turistička kultura stoji nasuprot domaćoj kulturi, sa kojom se
razmenjuju uticaji. Turistička kultura vrši veći uticaj na lokalnu, nego
obrnuto.
Uvezana kultura

Uvezana kultura je turistički uvezana kultura. Ova kultura je kultura koju

poprimaju turisti putujuci u sredinu koja ima sopstvenu kulturu ali koja
je poprimila I obeležja drugih naroda koju su doneli neki turisti sa
sobom. To je u suštini skupina kultura.