UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOLOKI FAKULTET
Katedra za iberijske studije
Grupa za panski jezik i hispanske knjievnosti

Globalno, lokalno i glokalno

Rad iz sociolingvistike na diplomskim (master) studijama

Studentkinje:
Danijela Klisura
Ivana Petronijevi

Profesorka:
Jelena Filipovi

GLOBALIZACIJA, LOKALIZACIJA I GLOKALIZACIJA

Svaka kultura mora da oslobodi svoj kreativni potencijal tako to e nai pravu ravnoteu
izmeu izolacije i kontakta sa drugima.
Klod Levi-Stros
,,Imperijalizam, ili ,,kulturni imperijalizam, i ponekad, ,,globalizacija kulture, jesu
termini koji privlae panju i koji predstavljaju veoma estu temu za diskusiju u razliitim sociokulturnim kontekstima dananjice. Svi oni odnose se na fenomen irenja odreenih kulturnih
obrazaca i drutvenih institucija, usled kolonijalizma, trgovine, misionarskih delatnosti i
tehnolokog napretka irom sveta. Fenomenom globalizacije bave se i antropolozi, budui da je
jedan od vidova globalizacije i integrisanje izolovanih, primitivnih, plemenskih naroda i brisanje
odreenih kulturnih razlika. Jo dvadesetih godina prolog veka antropolozi su upozorili na ovaj
problem kada su, vrativi se sa Balija, zabrinuto konstatovali nestajanje ove autentine kulture
pod pritiskom masovnog turizma. Mnogi narodi ije su kulture i drutvena organizacija bili
predmet prouavanja antropologa u doba kolonijalizma, postali su deo sistema globalne
ekonomije, primorani da se integriu u jedan iri ekonomsko-kulturno-politiki sistem.

Globalna kultura?
Istorijski proces kulturne entropije danas se opisuje kao ,,kulturno-globalni kotao
pretapanja (od engl. termina the global cultural melting-pot koji se koristi kao metafora da
oznai heterogeno drutvo koje postaje homogeno, pa tako nastaje zajednika kultura tog
drutva), kao ,,kulturna kreolizacija, ,,hibridizacija, ili ,,vesternizacija. Ono to sugerie
ovakvo vienje savremene kulture i, uopte, drutvenih fenomena, jeste da se oni danas vide kao
meavina razliitih socio-kulturnih fenomena iz raznih delova sveta, koji, u dodiru jednih sa
drugima, gube svoje specifinosti, unikatnosti, elemente koji se tiu neke odreene kulturne ili
etnike grupe, pa tako gube na znaaju. Potrudiemo se, meutim, da dokaemo da nije sve ba
tako, i da su u celokupnom procesu globalizacije podjednako vani, i meuzavisni, i globalno i
lokalno.

Dimenzije globalizacije
Iako se moderna drutva znaajno razlikuju jedna od drugih, modernizacija zadrava
neke svoje dimenzije u svima njima. Ove odlike koje su im zajednike mogu se posmatrati kako
na nivou institucija, tako na nivou kulturnih fenomena.
Uticaj globalizacije se prvenstveno ogleda na nivou dravnih institucija i drutvenog
ureenja. Pre svega, na principu dravljansva i graanstva poiva povezanost pojedinca sa
dravom u gotovo svim krajevima sveta, tako da retko ko moe provesti ivotni vek bez
posedovanja linih dokumenata i identifikacije, i samim tim izbei, na primer, plaanje poreza.
Takoe, znaajni element globalizacije predstavljaju kapitalizam i proletarijat. Kompanije danas
imaju mogunost da investiraju u bilo kom delu sveta, eksploatiui pritom jeftinu radnu snagu
iz siromanijih zemalja. Zapaa se i dominacija odreenih valuta koja prati prevlast svetskih sila
iz kojih potiu, i tei da zameni zvanine valute manjih zemalja (primena jedinstvene valute u
Evropskoj uniji, rasprostanjenost dolara). Ove velike svetske sile svoj znaaj i mo potvruju i

ekspanzijom svojih jezika. Dakle, ekonomski faktori su, pored politikih, neminovno integrisani
u globalnu mreu ulaganja, razmene i migracija, stoga dogaaji u jednom kraju sveta mogu
prouzrokovati itav niz dogaaja u nekom drugom kraju. Za primer bismo mogli da uzmemo
svetsku ekonomsku krizu koja nas je nedavno zadesila, a ije se lanano irenje moe shvatiti
kao efekat leptira.
I politiki faktori imaju svoju ulogu u globalizaciji. Jedna od posledica sve vee
integracije na globalnom nivou jeste da su odreena politika pitanja od globalne vanosti. Tako
na primer, sukob SAD-a i Irana ili Kine, nije vie problem samo ovih triju zemalja, ve zauzima
globalne razmere i budi zabrinutost veine evroazijskih zemalja. U tom smislu, globalna era
ogleda se i u injenici da se sve vei broj ljudi deklarie kao ,,graani sveta, izraavajui na taj
nain svoje interesovanje za probleme koji se tiu svih ljudi na Planeti.
Posebnu ulogu u svemu ovome imaju mediji. Uzmimo kao primer kablovsku televiziju i
popularnost ,,globalnih kanala kao to je CNN i tipinu ,,zapadnjaku verziju sveta koju oni
favorizuju. Meutim, iako su masovni mediji jedan od faktora koji potpomae irenje
globalizacije, meunacionalni kontakti kao rezultat globalizacije mogu biti veoma fiziki i
direktni. Tako je jedna od posledica globalne kulture u razvoju turizma na Tajlandu bilo i irenje
virusa HIV-a. Naime, nemaki turisti koji su dolazili na Tajland imali su tendenciju da
upranjavaju seks sa lokalnim enama, pa je na taj nain dolo do porasta broja HIV pozitivnih,
zbog ega je predsednik Tajlanda 1992. godine zabranio dolazak nemakih turista u Bangkok.
Proces globalizacije naroito je ubrzan nakon Drugog svetskog rata. Zahvaljujui
velikom tehnolokom napretku, masovnoj primeni putnikih aviona, satelita, i naroito interneta,
rastojanje vie nije barijera u protoku informacija i ljudi sa jednog kraja sveta na drugi. Stoga ne
treba da nas zaudi zato itajui roman Norveka uma, japanskog autora Harukija Murakamija,
italac sve vreme ima utisak da se nalazi u Sjedinjenim Amerikim Dravama 60-ih godina XX
veka.
Upravo tih godina prolog veka prvi put je upotrebljen termin ,,globalno selo koji se
odnosio na novu kulturnu situaciju u svetu nastalu usled irenja uticaja modernih masovnih
medija, naroito televizije. Glavni paradoks globalizacije jeste da je svet u isto vreme uinila i
manjim i veim. Manjim, jer je mogue stii na bilo koje mesto za manje od 24 asa. Veim, jer
sada znamo vie o udaljenim, egzotinim kulturama, i samim tim otkrivamo nae meusobne
razlike. Dakle, etnika i kulturna fragmentacija, s jedne strane, i kulturna homogenizacije, s
druge, predstavljaju dva lica jednog istog procesa - globalizacije. Drugim reima, potreba za
ouvanjem odreenih aspekata lokalnih, etnikih i nacionalnih identiteta, javlja se paralelno sa
tendencijom brisanja nacionalnih granica i stvaranja nadnacionalnih identiteta, ili upravo kao
reakcija na nju. Globalizam esto moe i da ojaa lokalizam, pa tako i lokalizacija danas
predstavlja globalni fenomen - glokalizaciju.

Lokalna primena globalnih procesa

Na nivou interakcije globalni proces izraava se na razliite naine u zavisnosti od sociokulturnih, ali i nekih drugih faktora. injenica da je neka pojava globalna ne implicira da je ona
poznata svakoj osobi na svetu. Globalizacija ne podrazumeva da svi postajemo jednaki, iako sa
sobom nosi odreene principe i brendove zastupljene irom sveta. Kao primer moemo uzeti
sveprisutnu koka-kola boicu, lanac MekDonaldsovih restorana irom sveta, Zimske olimpijske
igre, asopise kao to je Vogue, zatim brojne filmove i televizijske sapunice popularne u
razliitim kulturama, dominatne modne trendove, i svakako, masovnu rasprostanjenost muzikih

trendova. Sve gore navedeno ipak ne znai da se ovi globalni simboli i informacije isto tumae u
razliitim delovima sveta. Oni jesu globalni zato to su zastupljeni i poznati u razliitim
krajevima Planete, ali ujedno su i lokalni, jer se uvek prihvataju i tumae iz perspektive lokalnog
stanovnitva. A postoje kulture kojima mnogi od ovih fenomena nisu poznati i ne znae im nita,
pa ak i optepoznata boica koka-kole.

Turizam i migracije
Efekte globalizacije moemo sagledati i kroz poslovna putovanja i migracije. Zanimljiva
je injenica da su hoteli irom sveta predvieni za poslovne sastanke veoma nalik jedni drugima i
da nude iste mogunosti, uestvujui kao posrednici izmeu razliitih lokalnih kultura. Razliite
perspektive migracija moemo prikazati na primeru siromane radnike klase iz june Indije. Za
Kuvajt i ostale zemlje Zaliva oni predstavljaju ,,nuno zlo: nuno - jer im je neophodna fizika
radna snaga, a zlo - jer predstavljaju potencijalnu pretnju kao ,,strani faktor. Posmatrano iz
humanistike evropske perspektive, oni su rtve surove eksploatacije: nedovoljno su plaeni,
prinueni na prekovremeni rad i uskraeni po pitanju osnovnih prava radnika, koja se zavaljujui
globalizaciji kulture smatraju univerzalnim. Sa druge strane, u oima samih Indijaca to je prilika
koja se ne proputa. Oni donose novac i poklone u svoju zemlju, i eljno oekuju sledeu priliku
da opet odu da rade. Svaki kulturni i drutveni fenomen moe biti protumaen na razliite
naine, u zavisnosti od toga iz kojih perspektiva se posmatra. Ako bismo uzmeli u obzir
interakciju unutar globalnog sistema, dvosmislenosti ovoga tipa veoma su este. To nas moe
podsetiti da ljudi ne gube svoju individualnost i ne postaju potpuno nalik jedni drugima kao to
sugeriu oni koji globalnu kulturu doivljavaju kao proces ,,kreolizacije ili ,,hibridizacije.
ivoti i kultura ljudi nisu u potpunosti ni globalni ni lokalni, ve neto izmeu, oni su glokalni.
Termin glokalizacija javio se prvi put 1980-ih godina u oblasti ekonomije, u Japanu, sa
ciljem da oznai prilagoavanje karakteristika proizvoda transnacionalnih kompanija lokalnim
tritima. Ovaj termin se danas koristi da oznai primenu ili zastupljenost nekih globalnih sociokulturnih fenomena u posebnim regijama (lokalitetima).

Migracije i kulturni identitet

Na poetku treeg milenijuma sve je ea pojava ovekove mobilnosti, preseljenja i
ivota u azilu, izvan granica matine drave i nacije. Pitanje kulturnog identiteta veoma je vano
meu migrantima i populacijom u dijaspori. Prema podacima UN-a iz 1992. godine, vie od 100
miliona ljudi ivelo je van zemlje u kojoj su roeni, a taj broj je i dalje znatno rastao. U sluaju
ljudi koji ive izvan svoje zemlje ponekad se javlja tzv. nacionalizam sa distance. Takav je sluaj
imigracije Tamila u Norveku. Pokazalo se u ovom primeru da osnovna preokupacija imigranata
nije integracija u evropsko drutvo, ve podrka separatistikom pokretu u ri Lanci. esta je
pojava da ovek u azilu otkriva da svet, njegova prolost, pa ak i ono to smatra istinom, ne
izgledaju isto kada ih posmatra iz razliitih perspektiva. Nostalgija i oseaj izolovanosti i
otuenja mogu dovesti do jaanja nacionalnog i etnikog identiteta. Ovu pojavu antropolozi
nazivaju ,,etnikom revitalizacijom.

Posledice globalizacije u antropolokim istraivanjima

Kao to je ve konstatovano, globalizacija kulture ne znai da grupe i pojedinci postaju
identini, ve uzrokuje porast kulturnih razlika u meuodnosu globalnog i lokalnog. Koncepti
drutva i kulture postaju za antropologe veoma problematini. Mree komunikacija, migracije,
trgovina, investicije kapitala, politika, virtuelno prevazilaze svaku granicu. Poto je postalo
praktino nemogue baviti se istraivanjem odreenog sistema, sve je vanije istraiti specifine
grupe ili specifine drutvene fenomene (npr. Olimpijske igre, turizam, migracije) koji ne
formiraju autonomne sisteme u drutvenom ili kulturnom smislu, ali koji se ipak mogu izdvojiti
u svrhu prouavanja.

Dve strategije lokalizacije

Bavei se fenomenima koji su predmet ovog rada, Friedman (1990) je prouio dva ve
postojea istraivanja. Prvi je sluaj migranata iz Brazavila, glavnog grada Republike Kongo.
Inae, status ovih migranata veoma je niskog ranga. Oni dolaze u Pariz, gde rade za nadnicu.
Rade naporno i tede maksimalno kako bi uspeli da sebi priute skupu markiranu garderobu, a
sve sa ciljem da, kada se vrate u Kongo, ispune lokalna oekivanja dokaza moi i prestia, a to
su u Kongu (lokalitet) elementi globalnog prestia - skupocena odea.
Japanska manjina, Ainu narod, predstavlja drugi sluaj kojim se Friedman bavio. Ainu
zapravo i nisu imali status nacionalne manjine jer japanska vlada ne prepoznaje ovu kategoriju,
tako da su oni gotovo bili izopteni iz drutva. Meutim, 70-ih i 80-ih godina dolazi do snanog
razvoja pokreta etnike revitalizacije. Kao posledica toga, Japan je morao da prizna Ainu kao
etniku grupu sa pravom na njihove obiaje i jezik. Njihovi obiaji, narodna nonja, runi radovi
i kulinarski specijaliteti oivljavaju i koriste ih kako bi promovisali turizam.
Rezultat poreenja ova dva sluaja jeste konstatacija da jedna grupa nastoji da zadovolji
lokalna oekivanja koristei se stranim (globalnim) brendovima, dok druga grupa formira svoj
etniki identitet prilagoavajui ga komercijalnom tritu (globalnom).

Zakljuak
Moemo zakljuiti da je jedna od posledica globalizacije i injenica da svet postaje sve
manje enigmatian i tajanstven. Sve je manje tajni koje su nam nedostupne i neznane. Gotovo da
nema ljudi koji nisu u manjem ili veem stepenu bili u kontaktu sa modernim svetom. I dalje,
nove kulturne forme nastavljaju da se razvijaju na lokalnom nivou, i zatim ire po svetu, a mi
emo se vratiti na Levi-Strosov citat sa samog poetka i sloiti se sa njim u miljenju da je za
svaku kulturu najbolje da pronae zlatnu sredinu izmeu okretanja globalnom sa jedne, i
zatvaranja i preteranog uvanja lokalnih vrednosti od ostatka sveta, sa druge strane. U
poslovnom svetu danas postoji jedna krilatica koja je u skladu sa ovakvim stanovitem, a koja
glasi: Misli lokalno, ui globalno, deluj glokalno.

Pitanja za diskusiju
1. Autor knjige Small places, large issues smatra da ne postoji ,,zapadnjaka kultura,
odnosno, da se ne radi o jednoj kulturi, ve o velikom broju razliitih kulturnih
okruenja. Kakvo je vae miljenje po tom pitanju? Da li, poput autora ovog kritikog
prikaza, smatrate da se taj fenomen pre moe nazvati ,,zapadnjakim sistemom koji tei
da se nametne ostatku sveta nekim od svojih principa ureenja, pravde, naina ivota?
2. Ako smatrate da uniformnost u odreenoj meri JESTE posledica globalizacije, u emu se
ona najpre ogleda? Naroito kada osmotrite fiziki izgled pripadnika razliitih kultura,
nacija, religija, stalea....
3. Kome globalizacija najvie moe da naudi, a kome da donese najveu korist?
4. Zato Francuzi odbijaju da govore engleski, uprkos trudu svih ostalih drava da se
pohvale znanjem istog?
5. Imajui u vidu da politika globalizacije promovie ravnopravnost svih ljudi i jezika,
mislite li da je danas manjinskim grupacijama zagarantovano pravo da svoj jezik koriste
u svim jezikim, obrazovnim, profesionalnim i kulturnim domenima, i da li to u praksi
zaista tako i finkcionie?