ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

 Глобализација је појам који се користи за описивање

промена у друштвима, култури и светској економији које
доводе до драматичног пораста међународне размене (у
трговини, култури, људима, идејама и сл.). Глобализација се
често посматра искључиво са гледишта економије и тада се
у први план ставља њен учинак на либерализацију трговине
од. развој слободне трговине. Упркос томе, глобализација
обухвата много шире аспекте друштва.
 Између 1910. и 1950. године, серија политичких и
економских ломова драматично је умањила значај
међународних трговинских токова. Тачније,
почетком Првог светског и све до краја Другог светског
рата, када су основане међународне економске
институције, попут Међународног монетарног
фонда (ММФ), глобализацијски трендови били су
обрнути. У послератном периоду, уз подршку
међународних институција, трговина се опет драстично
развила. Током седамдесетих година XX века, почели су
да се осећају како позитивни тако и упозоравајући
ефекти глобализације.
 Термин глобализација је први пут употребио професор
Т. Левит са Харвардске школе за бизнис 1983. године,
како би описао финансијско тржиште. Након тога је
термин био проширен на деловање мултинационалних
компанија. ММФ дефинише глобализацију као
„растућу међусобну економску зависност свих
светских земаља, коју је створило повећање и
разноврсност броја међународних трансакција робе и
услуга, као и размена капитала, те убрзана и
генерализована технолошка размена”.
ЗНАЧАЈ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Глобализација може да значи:
Стварање глобалног села — зближавање
различитих делова света, са могућностима за већи
проток и размену појединаца и идеја, узајамно
разумевање и пријатељство међу становницима
света, као и стварање глобалне цивилизације.
Канадски социолог Маршал Мек Лухан је почетком
шездесетих година двадесетог века спомињао
глобално село у коме ће захваљујући медијима
Марконијева ера заменити Гутенбергову.
 Економска глобализација — која има четири облика, а то су
проток добара и услуга, слободна трговина, проток
људи миграција, проток капитала и технологија. Последице
економске глобализације су појачане привредне везе и опште
повезивање и јачање привредних субјеката, те
ерозија националних суверенитета у економској
сфери. ММФ дефинише глобализацију као „стално растућу
економску међузависност држава кроз повећање обима
међудржавног промета добара и услуга, слободнијег протока
капитала, и све бржег и ширег распростирања нових
технологија“. Светска банка дефинише глобализацију као
„слободу и могућност појединаца и корпорација да успоставе
међународне послове са лицима из других земаља“.

 Напољу софтвера, глобализација је технички термин који
комбинује развојне процесе на интернационализацији и
локализацији софтвера.
У менаџменту, глобализација је маркетиншки појам који
означава раст и ширење међународног тржишта
добара. На пример продаја аутомобила, сапуна или
хране на различитим културним просторима а уз
кориштење исте кампање. Супротан појам, у овом
смислу, је интернационализација, која подразумева
активности мултинационалних компанија на локалним
тржиштима које су прилагођене, скројене по мери,
потребама и култури локалних тржишта.
 Негативнеефекте профитних мултинационалних
корпорација — кориштење позамашних и сложених
правних и финансијских средстава у сврху заобилажења
локалних закона и стандарда како би се манипулисало
локалном радном снагом и услугама против њихових
сопствених интереса.
 Ширење капитализма од развијеног ка неразвијеном
свету.
 „Концепт
глобализације односи се на сажимање света и
кристалисање свести о свету као једном“ — Роланд
Робертсон.
Глобализација има много сличности
са интернационализацијом и ови појмови се често
смењују, иако многи више воле да користе
глобализацију када желе да истакну
урушавање националних држава или националних
граница.
Стриктно економски гледано, глобализација је у
контрасту са економским национализмом и
протекционизмом, док је у складу са laissez-
faire капитализмом и неолиберализмом
КАРАКТЕРИСТИКЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
 Глобализација је препознатљива по многим трендовима од којих се већина развила
након Другог светског рата. Најопштије, то су већи увећавање протока
добара, новца, информација и људи; развој технологија, организација, правних
система и инфраструктуре као главног носиоца овог покрета (нпр. интернет).
 Економске
 Већа стопа раста међународне трговине у односу на стопу раста светске економије
 Пораст међународног протока капитала, пораст страних директних инвестиција
 Ерозија националних суверенитета и националних граница изазвана као последица
бројних међународних уговора.
 Развој глобалних финансијских система
 Пораст учешћа мултинационалних корпорација у светској економији
 Увећана улога међународних организација, попут Светске трговинске организације,
светске организације за заштиту интелектуалне својине, ММФ и сличних.
 Културалне
 Већа међународна размена у култури
 Ширење мултикултурализма и лакши приступ културним разноликостима, на пример
кроз извоз филмова холивудске и боливудске продукције. Међутим, увоз културе може и
да потисне локалну културу, да изазове умањење културне разноликости
путем хибридизације или асимилације. Најуочљивији је облик американизације или,
оптије гледано, вестернизација, а присутна је и синосизација (кинезизација).
 Раст међународних путовања и туризма
 Већа имиграција, укључујући и илегалну имиграцију
 Драматичан развој глобалних телекомуникација, пре свега интернета,
комуникационих сателита и телефоније, развој инфраструктуре и увећан
прекогранични проток података
Хвала на пажњи!