Kulturni identitet pod uticajem globalizacije

Valentina Sekere

Uvod
Globalizacija oznaava ekonomski, politiki i kulturni proces koji je omoguen brzim
razvojem na poljima transporta i komunikacija, a koji je esto voen eljom velikih korporacija
za osvajanjem novih trita.
Kulturna globalizacija je susret razliitih svetskih kultura i obiaja. Navike, obiaji i
kultura dolaze sa protokom robe, kapitala i ljudi preko dravnih garnica. Ovakvi procesi
izazivaju razliite reakcije, neki to vide kao pozitivan razvoj, jer obogauje ve postojeu
kulturu, a neki u novoj kulturi vide pretnju ve utvrenim vrednostima.Vladimir Vuleti istie da
globalizacija prua mnogo, ona otvara nova pitanja u svetu u kome ivimo, u naem
neposrednom okruenju, naem svakodnevnom ivotu i nama samima. Govori da ne postoji
opte prihvaena definicija globalizacije.
U kulturnom aspektu proces globalizacije doprinosi otvaranju granica lokalnih kultura i
politikih zajednica; a preobraavajui pojedinana iskustva u rasprostranjene informacije irom
sveta, doprinosi razvoju jedne globalne kulture povezujui razliita kulturna dostignua i
stavljui ih na uvid svih naroda. Nije manje vano, da se, na taj nain, moe prevazii
etnocentrizam i nacionalizam, koji proizvodi zatvorene i izolovane kulture, gajei ksenofobiju
prema razliitosti (naravno pod uslovom da se postigne stvarna kulturna razmena, u vidu
interkulturne komunikacije i izbegne asimilacija od strane dominatne kulture). (Golubovi,
2006:194)
Indikatori kulturne globalizacije
Globalizacija kao tema aktuelna je u poslednjih dvadeset godina, s obzirom da
meunarodne trgovinske mree rastu bre nego ikada. Meanje kultura sa procesom
glabalizacije je neizbeno. Korene prenoenja obiaja i kulture mogu da se zapaze jo u uvenom
Putu svile, trgovina je bila kljuna u tome, ali pored trgovine irila se i religija, na primer iz
Indije u Japan i Kinu stigao je budizam. Put svile je bio veza izmeu Evrope i Kine.
Prema Vuletiu irenje svetskih religija je jedan od najboljih primera sposobnosti ideja i
verovanja da vre presudan planetarni uticaj. Znaajan uticaj ima kultura vladajuih klasa i elita
u tradicionalnim drutvima, jer ona uz vojnu i politiku kontrolu predstavlja glavni oslonac
odravanja poretka na tim teritorijama i njihovo irenje u pravcu poznatih granica sveta. Za
kulturnu globalizaciju bitne su migracije i mas mediji. Migracije delimo na dobrovoljne i
prisilne, ali treba naznaiti razliku izmeu fizike i psihike prisile. Pod fizikom prisilom se
podrazumeva svako naruavanje fizikog integriteta. Psiholoka prisila se javlja kao posledica
naruavanja fizikog integriteta, sa jedne strane, a sa druge su uzroci ekonomske prirode. Same
te prisile se javljaju kao posledica poremeenih odnosa izmeu pripadnika razliitih etnikih,
verskih i rasnih grupa. Stanovnitvo koje pod uticajem rata naputa mesto stanovanja i odlazi u
drugu zemlju se stavlja pod pojam izbeglica. Pod dobrovoljnim migracijama podrazumevamo
osobe koje u elji za boljim ivotom odlaze u drugu razvijeniju dravu. Primer za ovo su osobe
koje idu iz nerazvijenih afrikih, azijskih zemalja ka razvijenim zemljama koje pripadaju evroamerikoj civilizaciji.
Vuleti istie i turizam, kao jednog od indikatora migracija, pomou kojih dolazimo u
kontakt sa ljudima razliitih kultura. Ona nam pomau u razvijajnju tolerancije, razbijanju
predrasuda. Na putovanjima, moemo da vidimo drutvenu raznolikost, svet u malom. Kada
2

posetimo npr. Veronu, Veneciju, imamo priliku da se susretnemo sa raznim kulturama,

narodima, svi su doli u obilazak grada, ali pored arhitekture i istorije grada, najvei utisak
ostavlja raznolikost naroda koji se eta tim ulicama, toliko razliitih kultura na jednom mestu.
Migarcije omoguuju meanje stanovnitva razliitih kultura i rasa. Kulturni kontakti ne
dovode do nestajanja starih obrazaca, ve do stvaranja novih praksi. Za ovo se koristi pojam
kreolizacija, koji koristi Ulf Hanerc. Ona znai meanje vie ranije nepovezanih tradicija i
kultura. Po Eriksonu migracije predstavljaju osnovu kulturne globalizacije.
Iz svega ovog postavlja se pitanje da li globalizacija vodi kulturnoj homogenizaiji, ili
njihovoj diferencijaciji? Koliko je mogue sauvati kulturni identitet u dvadeset prvom veku? Da
li se kulture stapaju u globalni glas? Da li deca koja ive u Srbiji znaju da je No vetica
ameriki praznik, s obzirom da se ve nekoliko godina kod nas praznuje?
Kulturni identitet pod uticajem globalizacije
Ljudi jednostavno oseaju potrebu za identitetom koji e ih razlikovati od drugih ljudi.
U nastojanju i strahu da ne izgube identitet, oni sami izgrauju razlike. Bez razlike nema
identiteta, jer razlike uz jednakost konstituiu identitet . U personalnom identitetu te jednakosti i
razlike su vidljive golim okom: nain odevanja, nain ishrane, navike, govor, itd.(Kokovi,
2005:289) Identiet se pre svega odnosi na pojedinca, ali je povezan i sa drutvenim grupama.
Kokovi u delu Pukotine kulture, pie da su religija i nacija glavni elementi u oblikovanju
kulture i linosti. Personalni identitet je vie izraene u razvijenim zemljama, jer do izaraja
neijeg identiteta zavisi niz faktora, kao to su ljudska sloboda, uslovljenost ljudskog delovanja.
Teoretiari poput LRoj Ladirija smatra da se kulturni identitet, zasniva na tome da odreena
grupa ljudi da bi imala oseaj da pripada nekom narodu, mora da poznaje njegovu knjievnost,
istoriju, umetnost. Kako kae nije Englez ako nije proitao ekspira, Francuz ako nije itao
Volterove pripovesti, Balzaka, Rasina. Po meni ovo nije nain da se okarakterie neija
pripadnost, jer postoje osobe koje nemaju priliku da se koluju. te je sa kulturom siromanih?
Poznato nam je da da nerazvijene zemlje imaju visoku stopu nepismenog stanovnitva, to
jednim delom utie na njihovo znanje iz istorije, knjievnosti itd.
Kulturni identitet je proces u kojem se direktno sueljavaju potrebe za univerzalizacijom
pojedinih kultura i neminovnost potovanja svih posebnosti. Tim procesom utemeljuju se kljune
kulturne vrednosti i istovremeno porie njihova hijerarhizacija. Traenje kulturnog identiteta
postaje funcija kulture, pri emu potvrivanje osobenog identiteta zahteva meusobnu
komunikaciju. (Kokovi, 2005:298). Izgradnja kulturnog identiteta uslovljena je drutvenom,
politikom i ekonomskom situacijom jedne zemlje. Sa procesom globalizacije dolazi do kontakta
razliitih kultura, naina ivota. Odreena drutva vide strah u globalizaciji, jer smtaraju da e
njihov kulturni identitet biti asimilovan. Postoje zemlje koje su prole brojne ekonomske i
politike promene. Naveu nam primer dve zemlje, jedna koja je pored brojinih promena
ouvala kulturni identitet, a sa druge strane zemlju koja je bila homogenoizovana.
1. Prva je Kina, koja je 1989. godine uvela politiku Otvorenih vrata, sama ta reforma je
bila ekonomska, njen je cilj reavanje finasijske krize. Ona je podrazumevala dolazak ljudi sa
Zapada, to takoe podrazaumeva i dolazak drugaijih kultura i vrednosti. Kina je pored toga
zadrala svoj jezik, religiju, tradicionalne vrednosti.
2. Druga je Turska, u njoj imamo primer kulturnih promena koje dovode do promene
samog kulturnog identiteta. Kemal Ataturk je sproveo politiku, organizacionu i kulturnu
3

reformu. Njegov cilj je bio stvaranje homogene nacionalne drave. Uveo je pravni sistem koji je
zasnovan na vajcarskom garaanskom kodeksu, ukinuo je tradicionalno obrazovanje, kao i
odvojene religijske kole i koledze itd.
Ouvanje kulturnog identiteta i prihvatanja razliitosti kroz interkulturalno obrazovanje
Kada govorimo o ouvanju kulturnog identiteta, treba istai da brze promene iskorenjuju
kulturu i proizvode kulture kao konstrukt koji odgovara koroporativnim interesima, ali koji nije
ukorenjen u iskustvu. Svaki kulturni proizvod ostavlja trag u individualnom i drutvenom
iskustvu. Sa druge strane javlja se tenja za ouvanjem identiteta, to se najee moe zapaziti
kod migranata, iji je smer kretanja od nerazvijenih zemalja ka razvijenim zemlajma. Danas se
na ulicama Londona, Osla mogu videti pripadnici svih rasa, osobe koje nose feredu kao obiaj u
islamskoj veri, kineske etvrti. Migranti nose sa sobom boju koe, svoje navike, religiju,
verovanja, pogled na ivot U ovom vidimo da jedna strana globalizacije vodi hetrogenoj
kulturi. Za mene raznolikost predstavlja pozitivnu stranu globalizacije, jer smatram da treba svi
da nauimo da toleriemo i prihvatimo druge nacije, rasu, kulturu i tradiciju nekih naroda.
Globalizacija nosi sa sobom to da se kulture meusobno sreu i sarauju, da sve imaju jednaka
prava. Globalizacija je uslovila tome da su sada veina drutava multikulturalana. Sve ovo nosi i
teke izazove. Prisutnost zajednice stranaca, vodi brojnim pritiscima koje osea nacionalna
drava, ali i domicilno stanovnitvo koje eli da zadri monopol nad politikim, ekonomskim i
kulturnim politikama i dravnim odlukama(na osnovu posedovanja nacionalnog identieta)
(trbac, 2007:102) U nekim sluajevima dolazi do nemogunosti adaptacije manjina na prilike u
kojima su se nali. Interkulturalno obrazovanje bi pomoglo da se svaka osoba upozna sa svojim
pravima. Razliite kulture i nedostatak znanja, nerazumevanje drugih kultura, mogu dovesti do
ogranienja u konunikaciji. Neko ko je drugaiji od njih moe biti doekan sa nepoverenjem, gde
se javlja strah i konflikt izazvan nasiljem. Za ovo nam je bitan pojam interkulturalnosti.
Interkulturalnost podrazumeva i da se kulture meusobno sreu, saruju i da je ta zajednica
otvorena u smislu uslova ivljenja i dostupnosti resursa za sve njene graane bez obzira kojoj
kulturi oni prirpadaju. Interkulturalnost naglaava razlike u pojmovima iveti jedni pored drugih
i iveti jedni sa drugima. Pojam zajednitva podrazumeva neto vie od tolerancije i ruenja
predrasuda o prirpadnicima drugih kultura u smislu transformacije uslova ivljenja i dostupnosti
resursa za prirpadnike razliitih kultura. Podrazumeva poznavanje kulturnih osobenosti i
osetljivosti za razlike. (Interkulturno razumevanje i ljudska prava, 2010: 11) Smatram da je
interkulturno obrazovanje btino, da bi nauili o onim delovima nevidljive kulture jednog naroda
ili grupe ljudi, i koristili to znanje u komunikaciji sa njima. Jedina stvar koja ne sme da se
tolerie jeste krenje ljudskih prava. Ako elimo da neko potuje nas zbog naeg izbora i
vrednosti, moramo i mi potovati druge.
Globalizacija stavlja mogunost da ovek bira i sam konstiuie sopstveni identitet, jer donosi sa
sobom raznolikost. To se ogleda u muzici koju e sluati, nain na koji e razmiljati, vrednosti
koje e usvojiti, stilu oblaenja itd.

Da li postoji kultura koja je vremenom ostala nedotaknuta?

Interesantan je primer prenoenja kulturnih elemenata iz istonih
civilizacija (egipatske) u grku civilizaciju. Iz Egipta je dola
veina alata za poljoprivredu i industriju, srp i plug bez tokova,
gajenje boba, soiva, luka, kola sa tokovima....Grci su nauili
gajenje vinove loze, masline i upotrebe vina i ulja, zidanju
hramova, vajanju kipova, slikarstvu upotrebljavanom za
ukraavanje zidova. Od Haldejaca, Grci su primili nedelju od
sedam dana od kojih je svaki nosio ime neke zvezde, astronomiju,
aranje i vraanje. Sa istoka je doao i pronalazak fonetskog
pisma u kojem svako slovo predstavlja jedan glas. Sa druge strane
kad je re o kljunim dostignuima grke filozofije kao to je
nastanak matematike, fizike, hemije, geometrije, zoologije,
filozofije itd, kada je re o politikoj teoriji i vetini vladanja,
zatim umetnikom stvaralatvu, sve je to bilo usvojeno od strane
novonastalog Rimskog carstva, da bi kasnije ponovo bilo
reformisano kroz novovekovne pokrete kao to su humanizam i
renesansa. (arl Senjobes prema Strbac, 2007:112)
Postoji i drugi odgovor na pitanje da li postoji kultura koja je vremenom ostala nedotaknuta:
U teoriji je moda mogue da neka drava zadri taj svoj identitet, ali samo ako odlui poput
nekih plemena u Africi ili u Amazoniji da ivi u totalnoj izolaciji, da presee sve veze sa
drugim nacijama, ako se opredeli za samodovoljnost. Kulturni identitet sauvan u tom obliku
vratio bi tu ljudsku zajednicu na preistorijski ivotni standard.1
Zakljuak
Iz svega ovoga vidimo da kulturna globalizacija kada govorimo o identitetu, ima dva lica. Jedno
koje dovodi do raznolikosti, tolerancije, i ono drugo, potpuno usvajenje nametnutih vrednost ili
asimilacije. Smatram da svaka osoba treba da prihvati i potuje razliitost, obiaje, veru, rasu,
naciju, muziku, pravce u umetnosti, jer sve to za neku drugu stranu predstavlja lini ili kolektivni
identitet. Samim tim nepotovanje takvih stvari dovodi do predrasuda i stereoptipa.
Kada govorimo o drugom licu globalizacije, vidimo da raznolikost nestaje:
Poto je glavnina sveta nemona da se odupre invaziji kulturnih proizvoda iz razvijenih zemalja
ili, budimo konkretniji, iz supersile, SAD, koja za sobom vue velike transnacionalne
korporacije uskoro e se svima nametnuti severnoamerika kultura, koja e standardizovati
svet i unititi njegovu bogatu floru raznolikih kultura. Na taj nain e svi narodi, a ne samo
maleni i slabi, izgubiti svoj identitet, svoju duu, i svee se na kolonije 21. veka na zombije
1

http://www.openmontenegro.eu/2011/05/30/o-kritici-globalizacije-kulturni-identiteti-i-slobode/

ili karikature izvajane po kulturnim normama jednog novog imperijalizma koji, osim to vlada
planetom i planetarnim kapitalom, vojnom silom, a i naunim znanjem, tei da nametne drugima
i svoj jezik, kao i svoje naine razmiljanja, verovanja, uivanja i sanjanja.2
Ova druga strana globalizacije, se smatra negativnom jer dovodi do potpunog usvajenja drugih
vrednosti i zaboravljanje sopstvene batine. Svet postaje kulturna svojina Sjedinjenih Amerikih
Drava. Pokuaj nametanja jedne kulture, zanilo bi oduzimanje slobode onoga to neko eli da
bude, ili onoga to je bio. Fukajama daje kontra-argument, i istie da pored nesumnjivog irenja
razliitih vidova masovne kulture, postoje dublji slojevi kulture na koji kulturni produkti nemaju
uticaja i koji im se opiru.
Smatram da svaka osoba, grupa ljudi ako eli treba da tei ouvanju onoga to ini njegov
kulutrni identitet, njegovo pravo je da uva svoj identitet i da prihvati ono to eli iz drugih
kultura, ali mora da naui da potuje i tolerie razliitost, jer svi smo mi roeni isti, a sve ostalo
nam je vremenom nametnuto. Kako Montenj kae: ovek sam nuno, a Francuz sluajno.

Literatura:
2

http://www.openmontenegro.eu/2011/05/30/o-kritici-globalizacije-kulturni-identiteti-i-slobode/

1. Golubovi, Zagorka, Poruke i dileme minulog veka , IPFilip Vinji Beograd, 2006.
Mesto kulture danas- Da li civilizacija postaje civilizovanija? 129. i Postoje li
globalizacijski uslovi za humanizaciju globalizacije? 193-207
2. Kokovi, Dragan (2005), Pukotine kulture, Novi Sad: Prometej
3. Stojkovi, Branimir(2008), Evropski kulturni identitet, Beograd: Javno preduzee
Slubeni glasnik
4. Vuleti ,Vladimir (2006), Globalizacija, Zrenjanin: Gradska narodana bibliotekaarko
Zrenjanin
5. trbac, Lorna (2007), Globalizacija i nacionalna kultura, id: Kulturno obrazovani
centar
6. Interkulturno razmevanje i ljudska prava(2010), Sarajevo: Helsinki komitet Norveke,
Univerzitet u Mostaru, Helsinki komitet za ljudska i manjinska prava Bosne i
Hercegovine, Helsinki komitet za ljudska prava u Republici Srpskoj(BIH)
7.

http://www.openmontenegro.eu/2011/05/30/o-kritici-globalizacije-kulturni-identiteti-islobode/

Sadraj:
7

Uvod.................................................................................................................................................2
Indikatori kulturne globalizacije......................................................................................................2
Kulturni identitet pod uticajem globalizacije...................................................................................3
Ouvanje kulturnog identiteta i prihvatanja razliitosti kroz interkulturalno obrazovanje.............4
Da li postoji kultura koja je vremenom ostala nedotaknuta? ............................................5
Postoji i drugi odgovor na pitanje da li postoji kultura koja je vremenom ostala
nedotaknuta?....................................................................................................................................5
Zakljuak..........................................................................................................................................6
Literatura..........................................................................................................................................7