TEMA:

IZAZOVI ETNOCENTRINOG MODELA NA PRIMERU

EUROCENTRIZMA I JAPANOCENTRIZMA
( sa osvrtom na komunikacione teorije, principe intekulturne komunikacije i proces
transkulturalizacije )

Svako ljudsko bie odlikuju odreene potrebe, meutim iako su potrebe iste, one
se mogu zadovoljavati na mnotvo razliitih naina ovo je esto bio uzrok konflikata, a
sasvim je izvesno da e i u budunosti biti.
Dve osnovne potrebe oveka (ne raunajui one fizioloke) su potreba za
komunikacijom i potreba za pripadanjem.
Komunikacija omoguava da steknemo nova znanja, spoznamo svet koji nas
okruuje, ali i da spoznamo sami sebe.
Potreba za pripadanjem proistie iz injenice da je ovek drutveno bie, i da
samo u drutvu moe zadovoljiti sve svoje potrebe.
Meutim, iz potrebe za pripadanjem proizilaze i konflikti koji su uzrokovani
injenicom da svako od nas tei ka tome da odbrani sistem vrednosti koji prepoznaje kao
svoj.
Dinamine promene u okruenju nameu pitanje: moe li se ouvati identitet
grupe, a istovremeno izbei izolacija?

Kljuno je prihvatiti aksiomu da svako zato? ima svoje zato!, te da nema

pitanja na koje se ne moe dati odgovor, kao i da ne postoji problem koji se primenom
sistemskog razmiljanja ne moe retiti.

1. OPTI POJMOVI

1.1 POJAM I DEFINICIJA ETNOCENTRIZMA

Etnocentrizam predstavlja tendenciju interpretacije i procene drugih kultura, pri
emu se kao uporedna, polazna taka u datom poreenju uzimaju vrednosti i odlike
kulture kojoj pojedinac ili grupa pripada. Ovo podrazumeva iskljuenje opcije postojanja
kulturne razliitosti dakle, zanemaruje se injenica da se iste duhovne i fizike potrebe
mogu zadovoljavati na razliite naine1.

1.1 Kultura predstavlja zbir ablona ponaanja, sistema vrednosti i ideja

1

www.britannica.com/eb/article-68821/culture

Termin etnocentrizam prvi je primenio sociolog Vilijem Grejem Samner, i on

etnocentrizam definie kao: gledite pojedinca koji grupu kojoj pripada doivljava kao
centar sveta2 i koji na osnovu vrednosti prihvaenih u grupi kojoj pripada vrednuje
ostale grupe.

1.2 Etnocentrizam predstavlja gledite pojedinca koji ostale kulture procenjuje na osnovu
one kojoj pripada
Princip vrednovanja (neretko se koristi i termin : prosuivanja) naroito je
izraen u pogledu ponaanja, obiaja, jezika i religije. Ovakvo ponaanje neretko vodi
klasifikaciji pojedinaca i grupa na: normalne i divljake, pri emu se pod pojmom
divljatvo podrazumeva postojanje razliitosti posmatrane u odnosu na
dominantnu/favorizovanu grupu.
Antropolozi, meu kojima se izdvajaju Franc Boa i Bronislav Malinovski, isticali
su da je za svaku naunu disciplinu (a naroito za one koje su drutvenog karaktera) od
vitalnog znaaja da pojedinac/naunik prevazie uticaj etnocentrizma, u tom smislu Boa
je razvio princip kulturnog relativizma 3, dok je Malinovski razivo princip/teoriju
funkcionalizma4.
Kulturni relativizam stimulie prihvatanje jednakosti kultura, jedinstva i bogatstva
u razliitosti i otvorenost uma, i predstavlja suprotnost etnocentrizma. Moe se rei da je
kulturni relativizam temelj policentrizma.
Etnocentrizam

Kulturni relativizam

isto.
Kulturni relativizam predstavlja princip koji je po svojoj sadrini u potpunosti suprotan principu
etnocentrizma. Ovaj princip podrazumeva da se aktivnosti i verovanja mogu tumaiti valjano samo u
svetlu/sa aspekta culture kojoj dati pojedinac pripada, dok pripadnici ostalih kultura moraju prihvatiti stav
da se razliite duhovne i fizike potrebe zadovoljavaju na razliite naine. U temelju kulturnog relativizma
je tolerancija i otvorenost uma, kao i empatija.; www.britannica.com/eb/article-234663/race
4
Prema funkcionalistikoj teoriji inioce drutva-grupe, porodicu, prijatelje, institucije, treba posmatrati
iskljuivo u svetlu doprinosa koji iste daju u cilju uspenog funkcionisanja drutva kao celine. Bronislav
Malinovski je dao veliki doprinos svojim istraivanjem ponaanja izolovanih grupa i starosedelakih
kultura. www.en.wikipedia.org
3

Ekskluzivnost (iskljuivost)
Zatvorenost uma
Kulturna neosetljivost

Inkluzivnost (ukljuivost)
Otvorenost uma
Visok stepen kulturne osetljivosti

1.3 Etnocentrizam i kulturni relativizam - suprotnosti

U smislu interkulturne kompetentnosti policentrizam se moe definisati kao stav
koji podrazumeva otvorenost prema drugim kulturama, ivotnim stavovima i
miljenjima. Policentrizam poiva na tumaenju interkulturnih odnosa ne samo na
temelju linog iskustva, stavova i sistema vrednosti, ve na uvaavanju kultura u njihovoj
sveukupnosti. Policentrizam, dakle, predstavlja koncept koji je u celosti okrenut protiv
etnocentristinih modela i isti podrazumeva visok stepen interkulturne kompetentnosti 5.
U tom smislu moe se zakljuiti da ne postoji sutinska razlika izmeu pojmova
kulturnog relativizma i pojma policentrizma.
Primena termina etnocentizam veoma je rasprostranjena u nauci, ali i u
svakodnevnom ivotu, naroito u politikim odnosima i odnosima sa javnou uopte, pri
emu se pod pojmom etnocentrizam podrazumeva sebinosti i ogranienost pogleda na
svet, odnosno izostanak elje da se ostvari zajednika dobrobit i ouva ravnotea na
nivou celokupne planete zemlje.
U svakoj kulturi je, u manjoj ili veoj meri, primetno obeleje etnocentrizma,
odnosno tenja ka isticanju sopstvene superiornosti.
Ne treba biti u zabludi da je etnocentrizam fenomen relativno novijeg datuma
praktinih primera koji potkrepljuju ovu tvrdnju nalazimo praktino u svim segmentima
ivota: drevni Persijanci su smatrali da je Persija centar sveta ( ne samo usled toga to
nisu raspolagali tanim geografskim podacima, ve i iz drugih brojnih razloga); naziv
drave Kine nastao je kao spoj dva idioma/rei od kojih jedna znai centar a druga
zemlja - iz istog razloga je Kina na brojnim drevnim mapama prikazana kao centar
sveta6 ; Sjedinjene amerike drave su zauzele tradicionalno etnocentrini stav prema
ostatku sveta, a isti najbolje oslikava uvena reenica koju je izgovorio Abraham
Linkoln: Sjednjene amerike drave su poslednja i najvea nada planete Zemlje.
Meutim, Sjedinjene amerike drave i mnoge druge kulture doivljavaju kao centar
sveta rezultat toga je nastanak uvenog fenomena amerikog sna, kao i promena
ablona ponaanja kod mladih narataja irom sveta.
Etnocentristike osobine nacije su pored religije i sistema vrednosti izareene i u
jeziku date nacije primera radi: u Sjedinjenim amerikim dravama se svi imigranti
nazivaju zbirnom imenicom allien (tuin)7; u Nemakoj je u irokoj primeni termin
nichtdeutscheurkunft (nenemakog porekla)8; u Luksemburgu je u upotrebi termin
allochton (stranac, tuin) itd.
5

www.en.wikipedia.org
Veoma je vano naglasiti da se moe dogoditi da etnocentrina misao ne ostane u okviru granica date
drave, ve moe biti ire ili ak opteprihvaena, primera radi: na vrhuncu Kineskog carstva u Japanu,
Koreji, Vijetnamu i Tajlandu, a i u irem okruenju bilo je duboko ukorenjeno verovanje da je Kina centar
svemira, te se iz istog razloga u drevnim spisima esto susreemo sa terminom Srednje Carstvo umesto sa
terminom Kina. Iako se oblik verovanja promenio, tj. iako se danas zna da Kina nije centar univerzuma, u
Japanu, Koreji i Vijetnamu jo uvek je prisutan visok stepen potovanja prema Kini, i jo uvek je vidljiv
uticaj ove kulture.
7
Ovaj termin mnogi doivljavaju kao uvredljiv, obzirom na to da se tom imenicom oznaavaju i
vanzemaljci, te da se na krajnje ekstremni nain ukazuje na to da neko ne pripada datoj sredini.
6

Sa psiholokog aspekta posmatrano etnocentrizam je sasvim normalna odlika

svakog ljudskog bia, a isti nastaje momentom podele kultura na tuei sopstvenu do
koje dolazi u umu pojedinca. Obzirom da je ovek drutveno bie, te osea neodoljivu
potrebu za tim da pripada nekoj grupi pojedinac e pri pomenutoj podeli kulturu kojoj
pripada automatski okvalifikovati kao viu, odnosno kao kulturu sa viim stepenom
vrednosti.
Dakle, etnocentrizam je prirodna, a ne vetaka pojava, on je nastao momentom
nastanka ljudskog bia a proizvod je injenice da se oseamo prijatnije u drutvu sebi
slinih jedinki9.
Prilikom susreta sa kulturama drukijim od one kojoj pripadamo mi doivljavamo
svojevrsni kulturni ok rezultat moe biti razliit, ali generalno se moe rei da postoje
tri ishoda: odbacivanje, indiferentnost ili prihvatanje te kulture (do poslednjeg ishoda
dolazi ukoliko se pod uticajem okruenja ta nova kultura okvalifikuje kao superiorna).
One kulture koje karakterie visok stepen porodine povezanosti i/ili
organizovanje u obliku plemenskih zajednica, koje su zatvorenog tipa i visoko
etnocentrinog karaktera, dominantne su u onim ekonomskim sistemima ija su odlika
visoki transakcioni trokovi. Meutim, takav tip organizacije u datim ekonomskim
sistemima neretko rezultira nastankom udruenja kriminalnog karaktera najbolji primer
predstavljaju Rusija, Sicilija i Sjedinjene amerike drave.10 Naravno, valja imati na umu
da postoji odreen stepen razliitosti u pogledu naina organizacije unutar ovih grupa, ali
da je ista proizvod obeleja datih kultura, odnosno sistema vrednosti i naina ispoljavanja
moi.
Prema socio-evolutivnim teorijama ovaj vid grupisanja je sasvim logian usled
injenice da postoji usaglaavanje interesa meu pripadnicima istih, a koje je proizvod
genetske slinosti. U tom smislu, etnocentrizam se esto tumai i kao prirodni, vii oblik
nepotizma.11
Meutim, nemaju svi naunici negativan stav prema etnocentrizmu, naime
pojedini istaivai kao to je npr. elbi Stil zauzimaju stav da je etnocentizam normalna
pojava u svakom drutvu, te da su akcije koje imaju za cilj minimiziranje
etnocentristikog ponaanja tek vid moralnog izduvnog ventila, koji za cilj ima
minimiziranje oseaja krivice kod dominantne kulture, te da su oni koji javno iskazuju
svoj stav etnocentristikog karaktera iskreni, budui da ne pribegavaju licemerstvu kako
bi odrali poredak. Upravo taj izostanak ravnotee i fidbeka izmeu razliitih kultura
doveo je do toga da kulture zapadnog sveta budu zatrovane psiholokim problemima
vezanim za pripadnost i potrebom za unitenjem, dok su ostale kulture zatrovane
problemima egsistencijalnog karaktera. Komunikacija i potovanje meu kulturama
moglo bi da omogui iskorenjivanje tih problema, ali osnova je iskrenost i razmenjivanje
informacija meu kulturama12.

***
8

Tim ternimon se ne oznaavaju samo pridolice, ve i potomci nekadanjih imigranata koji su roeni u
Nemakoj.
9
www.en.wikipedia.org
10
Salter, F.K., ed. 2002. Risky Transactions. Trust, Kinship, and Ethnicity. Oxford and New York:
Berghahn.
11
Van den Berghe, P. L. (1981). The ethnic phenomenon. Westport, CT: Praeger.
12
www.en.wikipedia.org

Vitalno je naglasiti da je etnocentrizam prirodan fenomen, on nije rezultat

globalizacije ili zavere iza koje se krije novi svetski poredak (mada pod dejstvom istih
moe poprimati drukije dimenzije) , ve je produkt prirode samog ljudskog bia,
psiholokih procesa koji se odvijaju u njemu i koji formuliu ablone ponaanja. Uzrok
injenice da se etnocentrizam tumai kao vetaki nastao fenomen poiva na
neumerenom ponaanju pojedinaca, koji su (ne)svesno preuveliavali ulogu kulture kojoj
pripadaju. Takoe, ponaanje pojedinca ne treba poistoveivati sa ponaanjem grupe
kojoj pripada, jer u suprotnom etnocentrizam moe olako prerasti u daleko malignije
forme klasifikacija kultura i nacija.
Najdelotvornije dejstvo za potiskivanje negativnih manifestacija koje proistiu iz
etnocentrizma jeste razvijanje i unapreenje interkulturne kompetentnosti, koja
omoguava dostizanje kulturnog relativizma.

1.1.1 ETNOCENTRIZAM RASIZAM

Iako se, na prvi pogled, ini da je razlika izmeu ova dva pojma iskljuivo
semantike prirode, veoma je vano naglasiti da izmeu istih postoji jasna granica, te da
se oni moraju tretirati kao zasebni fenomeni.
Linija razdvajanja izmeu rasizma i etnocentrizma je krajnje tanka, naroito ako
se uzme u obzir da ekstremni etnocentrizam moe prerasti u rasizam, meutim, upravo iz
toga i proistie poetna razlika izmeu ova dva fenomena: rasizam je radikalan, dakle
krajnje ekstreman dogmatski pristup, i njegova osnovna tenja je primenjivanje svih
instrumenata i metoda u cilju dokazivanja uroene superiornosti odreene jedne rase nad
svim ostalim rasama, jer postoji samo jedna dominantna rasa u odnosu na koju su sve
ostale inferiorne13.
Rasizam je kao ideologija nastao na teritoriji dananje panije u periodu smene
kultura (Requonqista), a svoj vrhunac dostie u XIX veku, kada su nastale prve naune
rasistike teorije i ideologije, i koje su kasnije postale temelj faistikog i nacistikog
pokreta. Naravno, rasizam je kao misao i fenomen postojao i pre toga, meutim dok se
etnocenrizam moe posmatrati kao prirodan fenomen koji proistie iz psiholokih potreba
potrebe za pripadnou, rasizam je, u sutini, vetaka tvorevina koja je rezultat
ambicija za dominacijom na regionalnom/globalnom nivou.
Etnocentrizam moe, putem dejstva raznorodnih procesa prerasti u rasizam, ali
prelazak rasizma u etnocentrizam ostvaruje se gotovo iskljuivo nasilnim putem
posredstvom dejstva druge, u tom trenutku dominantnije kulture, mada u izvesnom broju
sluajeva moe biti i rezultat sistematskog uveanja i unapreenja interkulturne
kompetenosti.

13

Latentni

Ekstremni

Rasizam

Iako se holokaust navodi kao najei primer ekstremnog rasizma, daleko slikovitiji je dogaaj koji se
etnocentrizam
etnocentrizam
odvio na
prostoru Severne Amerike 1763. godine,
u toku Pontiakove pobune, kada su doseljenici pokuali
da zaraze lokalno stanovnito velikim boginjama.; Richter, Facing East from Indian Country, p. 208,
www.en.wikipedia.org

DEJSTVO DOMINANTNE (NADMONIJE ) KULTURE

RAZVOJ I UNAPREENJE INTERKULTURNE KOMPETENTNOSTI

1.4 Rasizam se transformie u etnocentrizam gotovo iskljuivo nasilnim putem

Podloga nastanka rasizma su gotovo uvek socijalna previranja, nastanak novog
trita velikih srazmera, to ne mora nuno biti sluaj sa etnocentrizmom.
Takoe, rasizam je esto poprima institucionalne okvire, to ne mora biti sluaj sa
etnocentrizmom.

1.2 POJAM KOMUNIKACIJE

Postoji znatan broj definicije pojma komunikacije, meutim osnovnom
definicijom smatra se sledea: komunikacija predstavlja prenos informacija koji se
odvija izmeu najmanje dva uesnika14. Meutim, veina naunika koji se bave
izuavanjem komunikacije kao fenomena ovu definiciju smatraju nepotpunom, te je
daleko ee u primeni Lasvelova maksima kojom se ova definicija proiruje, a koja
glasi: ko govori, kome se obraa, u kom maniru i koji su ostvareni efekti.

1.5 Najjednostavniji oblik komunikacije odvija se izmeu dva uesnika prostom

razmenom oseanja, ideja ili misli...
Dakle, komunikacija predstavlja razmenu misli primenom razliitih metoda:
govorom, simbolima i signalima i putem drugih fizikih metoda.
Postoji neverovatan raspon termina kojima se oznaava pojam komunikacije:
iskazivanje oseanja i misli, razgovor, sluanje, razmena misli, pisanje.... Potreba za
komunikacijom je uroena ljudi ele da budu sasluani i cenjeni.
14

www.en.wikipedia.org

Poruke koje se alju putem komuniciranja, mogu imati razliite namene u

zavisnosti od potreba individue ili organizacije, koja komunicira .Ove poruke se koriste
da informiu, upitaju, stimuliu, podstaknu, nagovore, utiu, prue znanje ili da zabave.
Stoga nain na koji se ostvaruje komunikacija kreiranje i slanje poruke, najee zavisi
od nekoliko glavnih inilaca:
situacije;
prirode ( sadraja ) poruke;
broja ljudi kojima je poruka namenjena (to je posebno znaajno).
Meutim, ukoliko se u obzir uzme prisustvo velikog broja medija koji uestvuju u
procesu komunikacije, direktno ili indirektno, a koji kreiraju buku, ova tri elementa ne
definiu u potpunosti sloen pojam komunikacije, jer iskljuuju dejstvo okruenja na
pojedinca, njegov psiholoki sklop i nain obrade primljene poruke, kao i odgovor na
poslatu poruku.
1.2.1 OKVIRI KOMUNIKACIONE TEORIJE
U akademskim krugovima postoje neslaganja u pogledu definisanja i obima
pojma komunikacija, to je uzrokovalo forumulisanje velikog broja komunikacionih
teorija.
Znaaj komunikacionih teorija ne ogleda se samo u definisanju pojma
komunikacije, vec se ogleda i u povezivanju komunikacije sa drugim disciplinama ovaj
in povezivanja i izuavanja komunikacije u svetlu drugih drutvenih fenomena i nauka
sasvim je logian, budui da je komunikacija u toj meri duboko ukorenjena u ukupnoj
drutvenoj strukturi da bi posmatranje iste kao zasebnog fenomena bilo potpuno
pogreno.
Prilikom sagledavanja komunikacije kao fenomena i komunikacionih teorija
preporuljivo je da se sagledavanju pristupi sa sledeih aspekata:

mehanicistiki aspekt: sa mehanicistikog aspekta posmatrano

komunikacija prestavlja savreni proces prenoenja poruke od poiljaoca
ka primaocu mehanicistike teorije ne bave se pitanjem razmene
emocija, ve iskljuivo uspenou procesa prenoenja poetne
informacije od poiljaoca ka primaocu; prenos poruke ne podrazumeva
iskljuivo verbalne oblike komunikacije;

1.6 Sa mehanicistikog aspekta vano je samo da poruka stigne do primaoca

psiholoki aspekt: sa psiholokog aspekta posmatrano komunikacija

predstavlja in slanja tano odreenje poruke primaocu, pri emu je panja
usmerena na psiholoke procese koji se po prijemu i deifrovanju poruke
odvijaju u primaocu, u tom smislu psiholoke komunikacione teorije bave
se posledicama ehom poruke i ukljuuju emocije kao determinantu
uspene komunikacije, takoe prouava se i uticaj buke iz okruenja na
odvijanje i uspenost komunikacionog ciklusa, jer buka moe u potpunosti
poremetiti te procese i dovesti do neuspeha komunikacionog ciklusa;osim
buke na valjano deifrovanje upuene poruke utiu i iskustvo primaoca,
njegova ubeenja, sistem vrednosti, ideje vodilje, kao i ukupno psiholoko
stanje;

1.7 Buka ne mora poticati iz okruenja, ali moe dovesti do nesporazuma sa

katastrofalnim posledicama

10

socijalno-konstrukcioni aspekt (aspekt upotrebe simbola): sa ovog aspekta

posmatrano komunikacija predstavlja proizvod stvaranja, razmene i
stvaranja znaenja;
sistemski aspekt: sa sistemskog aspekta posmatrano komunikacija
predstavlja proces transformacije interpretacije i reinterpretacije na putu
od poiljaoca do primaoca, pri emu se posebna panja posveuje
transformaciji koju poruka doivljava prolazei na tom putu kroz veliki
broj subjekata.

Konteksti
Veliki broj istraivaa koji se bavi istraivanjem fenomena komunikacije vri
klasifikaciju vidova komunikacije prema nivoima ili kontekstima na kojima se
komunikacija odvija.
U tom smislu, moe se rei da je osnovna (polazna) podela komunikacija na
masovne i direktne komunikacije.
Meutim, kako je ova podela isuvie uoptena dolazi do dalje klasifikacije na
sledee tipove komunikacija: interkulturna i internacionalna komunikacija, komunikacija
unutar malih grupa i komunikacija unutar velikih grupa, zatim podklasifikacija prema
tehnologijama komunikacije i td.
Na osnovu nivoa ili konteksta sa koga se posmatra komunikacija kao fenomen,
mogu se klasifikovati i komunikacione teorije.
Pretpostavke
Robert Kreg navodi sledeih 7 stavki-tradicija kojima se treba posvetiti panja u
cilju klasifikacije komunikacionih teorija i u cilju temeljnog prouavanja komunikacije
kao fenomena:
retorika praksa razvoja umetnosti rasprave;
semiotika komunikacija putem signala;
fenomenologija dijalog i izuavanje iskustava drugih;
kibernetika obrada informacija;
socio-psihologija izraavanje, interakcija i uticaj;
kritika razmiljanje o uinjenom i izreenom;
sociokulturoloki uticaj reprodukcija drutvenog poretka.
1.2.2 POJAM I ZNAAJ INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE
Intekrukulturna komunikacija predstavlja polje naunog istraivanja koje se bavi
izuavanjem odnosa koji nastaju i odvijaju se izmeu pripadnika pojedinaca i grupa koji
potiu iz razliitih kultura. Interkulturna komunikacija se, takoe, bavi izuavanjem

11

prepreka na putu ka uspenom ostvarenju takve komunikacije, kao i nainima za

uklanjanje ili minimiziranje istih, kao i posledicama koje one izazivaju.
Cilj izuvavanje interkulturne komunikacija kao fenomena je, dakle,
uspostavljanje pravila i principa koji e pripadnicima razlkiitih kultura omoguiti da
uspeno komuniciraju.
Interkulturna komunikacija predstavlja veoma sloenu naunu oblast koja
predstavlja kombinaciju metoda i znanja iz oblasti atropolgoije, sociologije, psihologije i
komunikacije, a poseban naglasak stavlja se na izuavanje meuetnikih odnosa.
Teorije interkulturne komunikacije
Temelj najveeg broja teorija o interkulturnoj komuniaciji predstavljaju nauni
radovi koji se bave izuavanjem sistema vrednosti ili kulturnih dimenzija. Meu tim
radovima kao najznaajniji izdvajaju se readovi Edvarda Hola, Gerta Hofteda, Harija
Triandisa, Fonsa Trompenaarsa i alom varca.
Interkulturna komunikacija predstavlja relativno mladu naunu disciplinu na ta
nam ukazuje i injenica da je prvi doktorat o interkulturnoj komunikaciji odbranjen 1973.
godine15.
Teorije o interkulturnoj komunikaciji imale su snaan uticaj na menadment i
ekonomiju kao nauku. Meutim, na teorije o interkulturnoj komunikaciji ne treba gledati
kao na definitivne prikaze stvarnosti ili kao na neoekivanu silu koja se iznenada
pojavljuje i automatski omoguava uklanjanje svih prepreka ka uspenoj interkulturnoj
komunikaciji, ve iskljuivo iste treba posmatrati kao mentalni alat koji omoguava da se
problemi koji nastaju prilikom komunikacije izmeu pojedinaca i grupa sagledaju sa
razliitih aspekata, a u cilju iznalaenja optimalnog, sistemskog reenja.
Kritike na raun teorija o interkulturnoj komunikaciji u velikoj meri potekle su od
strane menadera i naunika koji se bave izuavanjem menadmenta kao fenomena, to
je sasvim logino, budui da su tokom direktnog uea u procesu interkulturne
komunikacije ili indirektnog, imali prilike da se uvere u zakonomernost datih teorija.
Primera radi:Holden Najdel samtra da je najvei nedostatak teorija o interkulturnoj
komunikaciji sadran u injenici da je veina istih bazirana na konceptu kulture kakav je
bio prihvaen u XIX veku, a prema kome se na kulture gleda kao na izvor razlika, a ne
kao na sutinu, odnosno osnov bivstvovanja i evolucionog napretka.16
Sledea kritika uprerena je ka klasifikaciji kultura koju je sainio Gert Hofted, a
koja je, prema miljenju istraivaa, u nedovoljnoj meri realna i primenljiva, a i uzeta je
zdravo za gotovo, te je u izvesnoj meri stekla i status aksioma.
Interkulturna komuniacija e, kao polje istraivanja, svoju funkciju zapoeti da
ostvaruje tek onda kada se bude usvojen drukiji pristup u sagledavanju sveta i kultura u
celosti, odnosno kada se bude prihvatio princip kulturne meuzavisnosti, a odbaci princip
komparativnosti kultura.
1.2.2.1 PRINCIPI INTERKULTURNE KOMUNIKACIJE

15
16

www.en.wikipedia.org
isto.

12

Principi interkulturne komunikacije predstavljaju okvire unutar koji se odvija

proces razmene informacija nedvosmislenog karaktera izmeu pripadnika razliitih
kultura, a koji je dizajniran tako (proces komunikacije) da se prilikom razmene
informacija ouva meusobno uvaavanje i potovanje i tolerancija.
U tom smislu, pod pojmom kulture podrazumeva se zajedniki sistem simbola,
verovanja, stavova, vrednosti, oekivanja i tenji, kao i ponaanja i normi. Kultura je
odlije koherentnih grupa i nije teritorijalno ograniena.
Principi interkulturne komunikacije nisu primenjljivi samo u socio-psiholokim
istraivanjima, oni dolaze do izraaja u svakodnevnim aktivnostima od odnosa koji
nastaje kada turisti odlaze u druge zemlje i istom prilikom se suoavaju sa razlikama u
sistemu vrednosti i ponaanja, preko odnosa kji nastaju u kompanijama koje posluju u
zemljama riom sveta, sve do uspostavljanja, razvijanja i ouvanja diplomatskih odnosa.
Meu brojnim faktorima koji su uticali na to da naraste znaaj interkulturne
komunikacije izdvajaju se dva:
o transfer tehnologija (on je doveo do eeg susreta meu pripadnicima
razliitih kultura internet je omoguio neogranienu komunikaciju, dok
je razvoj avio industrije omoguio direktni susret kultura) izazov koji je
povezan sa transferom tehnologija lei u injenici da ne doivljavaju
pripadnici svih kultura na isti nain probijanje kulturnih barijera: neki to
doivljavaju kao izvor mogunosti, a neki kao otvorenu pretnju, te samim
tim zauzimaju neprijateljski, defanzivan stav to vodi procvatu
etnocentrizma;
o globalizacija (po miljenju izvesnog broja naunika, globalizacija je
uticala na umanjenje kulturnog oka, to je opet dovelo do pomeranja
kulturnog diverziteta sa scene, te je u tom smislu uzrokovala umanjenje
mogunosti za nastanak konfliktnih situacija meutim, i ako je u
izvesnoj meri prihvatljiv, ovaj pristup na kulture gleda kao na homogeno
trite, isuvie je uopten i samim tim ogranieno realan; proizvod ili
brend najveim delom utie na materijalistiki segment bia, na njegovu
elju da poseduje i iskusi, dok psiholoki segment bia u najveem broju
sluajeva ne biva tangiran istim, prema tome prodaja i performanse nekog
proizvoda nemaju tu sposobnost da utiu na iroki raspon faktora koji
razdvajaju kulture jedne od drugih17).
ta moe krenuti naopako?
Pripadnike razliitih kultura odlikuje razliit komunikacioni ciklus dakle, oni
pristupaju deifrovanju upuenih poruka na razliiti nain to je u potpunosti odreeno
prihvaenim sistemom vrednosti i vidom percepcije. Polazna pretpostavka koja
omoguava iskljuenje konflikta ili minimizaciju istog jeste shvatanje injenice da misli i
nain razmiljanja koji odlikuje nas ne mora nuno odlikovati i druga bia.
Zanemarivanje ovog osnovnog principa moe dovesti do sukoba i zaotravanje odnosa
meu pripadnicima datih kultura, jer je odbacivanje tog principa odraz etnocentrinosti.
Glavni uzroci nesporazuma su:
o
jezik ak i onda kada su pojedinci (pripadnici razliitih kultura)
dobri poznavaoci jezika anse da e prilikom komunikacije doi do
nesporazuma i dalje su velike; uzrok toga je sadran u injenici da osoba
17

www.en.wikipedia.org

13

moda zaista dobro poznaje renik i gramatiku datog jezika

dakle,poznaje semantiki smisao jezika, meutim to ne mora da znai da
ta osoba razume i nain percepcije, kontekst u kome se odreene rei
koriste, niti da vlada jezikom simbola i signala koji su tipini za datu
kulturu18.
o
prava, vrednosti i potrebe pojedine kulturoloke razlike lako su
uoljive: hijerarhija, materijalne manifestacije kulture, meutim, veoma
veliki problem u interkulturnoj komunikaciji predsavljaju fenomeni kao
to su: prava (iz razloga to predstavljaju skup-kategoriju iji se lanovi
podrazumevaju ili pretpostavlaju primenom sistema nagaanja),
vrednosti(koje se neretko nameu od strane nadmonije-etnocentrine
kulture) i potrebe koje su esto neizrecive (predstavljaju kategoriju
sainjenu od apstraktnih pojmova: ljubav, strah, bezbednost,
samopouzdanje, i td.); u tom smislu najei izazovi ostvarenja
policentrinog modela nastaju usled izostanka empatije, a fenomeni
takvog karaktera su bazirani na diskrimininaciji po verskoj, nacionalnoj ili
polnoj osnovi, kao i fizikim osobinama ili sposobnostima; u takvim
situacijama pitanje identiteta igra vitalnu ulogu naravno, uzrok
netrpeljivosti moe biti maskiran, krivo prikazan, pri emu onda pravi
uzrok treba traiti u ekonomskom poloaju ili moi kojom diskriminisana
grupa ili pojedinac raspolae dakle, uzrok mrnje ne mora biti biolokog
ili verskog karaktera19.
o
pretpostavke prilikom ostvarenja komunikacije na interkulturnoj
relaciji moe doi do pogrenog tumaenja motiva usled pretpostavljanja
namera sagovornika, primera radi: prilikom susreta dva pripadnika
razliitih kultura jedan moe biti uveren da iznosi samo svoja lina
uverenja i misli, bez namere da ih nametne, dok druga strana moe biti
uverena da to izlaganje za cilj ima ba nametanje, odnosno promenu u
ponaanju i sistemu verovanja i vrednosti; do ovakvih situacija najee
dolazi onda kada sagovornici ne prepoznaju u sopstvenom ponaanju
defanizivne ablone; meutim, iako takav zadatak deluje gotovo
neostvarivo, neophodno je detaljno razjasniti nameru pre stupanja u odnos
i to u pogledu smisla, sutine i obima informacija koje e biti razmenjene.
o
situacija ukoliko prilikom ostvarenja komunikacije vreme ne
predstavlja presudni faktor, te sagovornici razgovoru pristupaju sa
18

Dobar primer predstavlja i prvobitni neuspeh prodaje hrane za bebe u izvesnim afrikim zemljama :
naime, u veini evropskih zemalja slika vesele i nasmejane bebe na ambalai znai da proizvod sadran u
istoj omoguava zadovoljenje potreba bebe na najbolji mogui nain, ipak iako proizvod upravo tako i bio
dizajniran gotovo da se uopte nije prodavao. Ambalaa je bila propisna, prevod na nalepnici je bio valjan,
ali upravo tu je i nastao problem. Najvei deo stanovnika je nepismen, te perpepciju sveta zasniva na
prostoj logici simbola u tom smislu, veina stanovnika je sa uasom gledala na taj proizvod verujui da je
sainjen od beba. Tek kada je shvaen uzrok problema, i kada je slika prelepljena prodaja se odvijala
normalno-dakle poznavanje jezika u smislu govora i pisanja nije bilo dovoljno.
19
Primer koji najbolje ilustruje i dokazuje ovu tvrdnju nalazimo u progonu Jevreja do koga je dolo u toku
XIV i XV veka , a na prostorima panije, Francuske i Lombardije. Naime, dekretima u prognu Jevrejima je
bilo nareeno da napuste teritroiju tih zemalja, ali im je izriito bilo zabranjeno da sa sobom ponesu novac
ili dragocenosti. Isti princip uoava se i u nacistikoj filozofiji naime, kao glavni uzrok ekonomskog
kraha bilo je navoeno bogaenje Jevreja.

14

najviim stepenom dobre volje i strpljenja komunikacija e biti uspena,

meutim ukoliko su sagovornici pod pritiskom (bilo eksternog karaktera,
ili pod pritiskom izazvanim internim potrebama) emocije mogu prevladati
razum i dovesti do neuspeha u komunikacji; problem poiva na injenici
da se predrasude vrlo esto koriste kao mentalni alat; u kriznim
situacijama ovo e uzrokovati primenu agresivnih taktika i strategija
komunikacije, a to se najee deava onda kada se susret odvija u
prisustvu ili pod budnim okom medija.
Unapreenje interkulturne komunikacije
Polaznu taku ostvarenja uspene interkulturne komunikacije predstavlja dobro
poznavanje konvencija date kulture. Ovo e spreiti da doe do kapitalnih greaka.
Razjanjavanje ciljeva komuniacije igra znaajnu ulogu, te se tom procesu mora posvetiti
duna panja, kao i eliminisanju potekoa koje proistiu iz jezikih barijera ili
drugaijeg tumaenja simbola i signala.
Razvoj interkulturne kompetentnosti predstavlja najznaajniji alat za unapreenje
interkulturne komunikacije.
Interkulturna kompetentnost kao alat za unapreenje interkulturne
komunikacije
Interkulturna kompetentnost predstavlja sposobnost uspenog uspostavljanja i
ostvarenja komunikacije izmeu pojedinaca ili grupa koje pripadaju razliitim kulturama.
U osnovi svako ljudsko bie poseduje ovu sposobnost u manjoj ili veoj meri.
Meutim, to nipoto ne znai da je ova sposobnost uroena, pa samim tim i ograniena:
ona se moe unapreivati putem primene razliitih edukativnih metoda. Naravno, vano
je pomenuti da se ista tokom ivota moe i umanjiti, i to prevashodno usvajanjem
stereotipa i negativnih mentalnih modela.
Najvanijim instrumentima uveanja i unapreenja interkulturne kompetentnosti
smatraju se snaga volje i emocije. Dakle, temelj uspene interkulturne komunikacije
predstavlja emocionalna kompetentnost u sprezi sa interkulturnim senzibilitetom.Osoba
koja prilikom susreta sa pripadnicima razliitih kultura sa lakoom uoava i razume
specifian vid percepcije realnog i nadrealnog, kao i nain razmiljanja, oseanja i
delanja, smatra se interkulturno kompetentnom osobom.
U cilju utvrivanja stepena interkulturne kompetentnosti ( nezavisno od toga da li
se radi o utvrivanju trenutnog stepena interkulturne kompetentnosti koji je dostigao dati
pojedinac, ili o utvrivanju maksimalnog stepena interkulturne kompetentnosti koji ta
osoba moe dostii ) procenuju se sledee karakteristike date linosti:
tolerancija razliitosti;
otvorenost u komunikaciji;
fleksibilnost u ponaanju;
emocionalna stabilnost;
elja za postizanjem savrenstva u interkulturnoj komunikaciji;
empatija;

Vano je napomenuti da razumevanje ne podrazumeva nuno i odobravanje ili prihvatanje odreenog vida ponaanja,
razmiljanja i delanja.

15

metakomunikativna kompetentnost i
policentrizam.
Razumevanje drugaijih vidova ponaanja i razmiljanja, kao i sposobnost da se
izrazi sopstveni stav na nedvosmislen i jasan nain, a u cilju obostranog razumevanja i
sticanja potovanja, uz ouvanje fleksibilnosti u onim situacijama i u vezi sa onim
pitanjima kod kojih je fleksibilnost mogua i neophodna, predstavlja vrhunsku vetinu
koja je preduslov mirnog suivota u globalnom selu.
Ovladati ovom vetinom praktino znai uspostaviti balans izmeu tri kljuna
elementa:
znanja ( podrazumeva: poznavanje drugih kultura, nacija, ablona ponaanja,
obiaja i verovanja );
empatije ( podrazumeva: razumevanje oseanja i potreba drugih ljudi ) i
samopouzdanja ( podrazumeva: poznavanje sopstvenih snaga i slabosti,
emocionalnu stabilnost i posedovanje jasne predstave o tome ta elite ).
U cilju razumevanja pojma interkulturne kompetentnosti i interkulturne
komunikacije, kao i izazova koje ona sa sobom nosi, vano je shvatiti da drastine razlike
u kulturi nisu nuno povezane sa prostornom udaljenou: dakle, one nisu uoljive samo
kod pojedinaca, grupa i organizacija koje bivstvuju na razliitim kontinentima. Razliite
tipove kultura moemo uoiti i u jednoj porodici, kao i na veoma ogranienom
geografskom prostoru. Ovo je uzrokovano injenicom da svako bie ima sopstveno
ivotno iskustvo i tipian sklop linosti, te stoga svako bie odlikuje odreen tip kulture
koji je proizvod dejstva izvesne kombinacije vanih elemenata ( meu kojima se
izdvajaju: geografski, etniki, etiki, religijski, politiki, istorijski i psiholoki ).
Na to kako e kultura pojedinca/grupe biti oblikovana, kao i koji sistem vrednosti
i verovanja e biti dominantan utie lini, odnosno zajedniki kulturni identitet.
Karakterisitke odreene kulture mogu se utvrditi primenom razliitih kriterijuma,
odnosno dimenzija i aspekata.
Meu tim kriterijumima kao najoptiji i najee primenjivani izdvajaju se sledei :
Prvi kriterijum daje odgovor na pitanje ta je dominantan princip: kolektivizam
ili individualizam?
Drugi kriterijum daje odgovor na pitanje: Koji pol je dominantiji?
Trei kriterijum daje odgovor na pitanje: Koliki je stepen spremnosti i sklonosti
da se prihvati rizik?
etvrti kriterijum daje odgovor na pitanje: Da li je dominantan princip
utvrivanja hijerarhije na osnovu posedovanog obima i vrste moi?

Metakomunikativna kompetentnost predstavlja sposobnost uspenog uestvovanja u delikatnim razgovorima, pri

emu se uesnik koristi razliitim vidovima komunikacije: 1) verbalnom komunikacijom ( putem rei i znaenja istih ),
2) paraverbalnom komunikacijom ( boja glasa i visina tona ), 3) neverbalnom komunikacijom ( govor tela ), 4)
ekstraverbalnom komunikacijom ( vreme, mesto, kontekst ). Razliitim kombinovanjem ovih vidova komunikacija
ostvaruje se opti nastup, odnosno autentinost pri komunikaciji, i upravo nain kombinovanja ovih vidova
komunikacije predmet je tzv. meta-analize.; www.en.wikipedia.org

16

Peti kriterijum daje odgovor na pitanje: Da li je data kultura monohrona ili

polihrona?
esti kriterijum povezan je sa ocenjivanjem strukturalnih karakteristika. Pod
strukturalnim karakteristikama podrazumevaju se: linost, usvojeni sistem
vrednosti, nain percepcije vremena i prostora, sposobnost neverbalne
komunikacije i abloni ponaanja.
Krajnja kombinacija, koja se dobija izuavanjem oblasti definisanih napred navedenim
kriterijumima, predstavlja svojevrsnu linu kartu odreene grupe, odnosno odreene
kulture.
Primeri manifestacije kulturnih razlika
Kako e odreeno ponaanje ili fenomen biti doviljen, odnosno protumaen,
veoma zavisi od karakteristika odreene kulture.
U sledeih nekoliko stavki predstavljamo vam neke od tipinih primera kulturnih
razlika:
Percepcija vremena: U azijskim zemljama postoji oevidna orijentisanost ka
prolosti kao izvoru vrednosti, mudrosti i reenja problema ,odnosno Azijati su
skloni ka tome da svoju potporu trae u drevnim, ustaljenim pravilima,
vrednostima i iskazuju vii stepen potovanja prema predacima. Iz istog razloga
Azijatima se pripisuje tradicionalnost, izraena hijerarhija, smirenost. U zemljama
Zapadne Evrope i Severne Amerike primetna je orijentisanost ka budunosti. Iz
istog razloga stanovnicima ovih podruja se pripisuje tenja ka brzom ostvarenju
postavljenjih ciljeva, fleksibilnost moralnih shvatanja, nepotovanje tradicije,
sklonost ka dekadentnosti i povrnosti.
Ponaanje i gestovi:
- U veini zemalja podizanje palca ( kao to to ine autostoperi ) se tumai kao
pozitivan gest kojim osoba stavlja do znanja da je sve u najboljem redu. U veini
arapskih zemalja taj gest bi se protumaio kao veoma nepristojan, s obzirom na to da
ima znaenje seksualne prirode. ;
- Spajanje palca i kaiprsta, ime se formira slovo o u veem broju zemalja ima isto
znaenje kao i napred navedeni gest. Meutim, ovaj gest se u Japanu tumai kao
poziv na razgovor o finansijskim pitanjima i veoma se esto koristi u neverbalnoj
poslovnoj komunikaciji. U Francuskoj na ovaj nain svom sagovorniku stavljate do
znanja da predmet razgovora ima veoma malu, odnosno nikakvu vrednost, dok bi se u
nekim zemljama bivem SSSR ovaj gest protumaio kao veoma nepristojan, s
obzirom da ima znaenje seksualne prirode. ;
- Smeh se u najveem broju zemalja povezuje sa oseanjem sree, meutim u Japanu
se smatra znakom zbunjenosti i nesigurnosti. ;
- U znatnom broju afrikih zemalja nepristojno je prilikom razgovora gledati u oi
osobi koja je starija od vas ili ima vii in. Sputanje pogleda predstavlja znak

Pod pojmom monohrone kulture podrazumeva se ona kultura kod koje vremenski sled dogaaja podrazumeva da se
jedna radnja odvija za drugom, odnosno da se ne zapoinje novi posao pre nego to se stari okona takve kulture su
tradicionalnog karaktera, i pripadnicima tih kultura se pripisuje smirenost, postojanost i doslednost
( tipino
za Japan, starosedelake kulture na prostoru Severne Amerike; polihrone su one kulture kod kojih se favorizuje
odvijanje vie radnji istovremeno takve kulture se ocenjuju kao savremene, i pripadnicima tih kultura pripsuje se
hitrost, a neretko i zanemarivanje tradicionalnih vrednosti i lakomislenost.

17

potovanja, vernosti i i dobronamernosti. U Americi, Evropi i Aziji ovaj in

protumaio bi se kao znak nesigurnosti, slabog karaktera i loih namera. ;
U veini zemalja javna pohvala predstavlja poast, meutim ukoliko biste u
Vijetnamu javno pohvalili radnika pred ostalim kolegama, to bi se smatralo javnim
ponienjem, usled izraenog oseaja kolektivizma u konkretnoj kulturi. ;
U izvesnom broju azijskih zemalja, kao i u Centralnoj Americi smatra se pristojnim
da gost ( nezavisno da li se radi o poslovnom ili porodinom ruku ) napusti svog
domaina odmah po okonanju obroka, jer bi se ostanak protumaio kao poruka da
ste jo uvek gladni. U veini evropskih zemalja ovo bi se protumailo kao znak
nepotovanja.
Blagi naklon prilikom upoznavanja ili razgovora u Japanu i Indiji smatra se znakom
potovanja. U ortodoksnoj jevrejskoj zajednici ovo se smatra uvredom.
U Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta pojam kompromis u poslovnoj i
diplomatskoj komunikaciji ima iskljuivo pozitivno znaenje. U Severnoj Americi
ovaj termin ima negativno znaenje, jer se pod istim podrazumeva da su, iako je
sporazum postignut, obe strane na gubitku.

Zato Japanci uvek vode kada igraju valcer?

Na meunarodnim skupovima Amerikanci iz urbanih podruija obino stoje na
rastojanju od 46-122 cm jedni od drugih i ostaju na istom mestu u toku celog razgovora.
Ako posmatrate Amerikanca i Japanca dok razgovaraju, videete da posle izvesnog
vremena lagano poinju da se kreu po prostoriji, i totako to Amerikanac izmie, a
Japanac postepeno napreduje ka njemu. Uzrok ovoga je pokuaj obojice da se smeste na
komotnu distancu od onog drugog, a u skladu sa obiajima svoje kulture. Japanac, ija je
intimna zona manja i iznosi 25 cm, kontinuirano pravi korak unapred da bi prilagodio
udaljenost svojoj potrebi za prostorom, dok Amerikanac iz istog razloga izmie korak u
nazad. Ukoliko biste video kamerom snimili razgovor, ipotom snimak pustili ubrzano,
stekli biste utisak da dvojica sagovornika igraju vlacer, a da Japanac vodi ples. Ovo je
jedan od razloga zato se Azijati i Evropljani ili Amerikanci sumnjiavo odmeravaju
prilikom poslovnih susreta. Amerikanci imaju obiaj da za Azijate kau da su navalentni,
dok Azijati zameraju Amerikancima da su odbojni i hladni20.
Izostanak o svesti o varijacijama u pogledu intimnih razliitih kulturaa lako
dovodi do pogrenih pretpostavki o sagovornicima.
Line zonske distance prikazane su na sledeoj slici:

20

Definitivni vodi kroz govor tela, Alan i Barbara Piz, str.208-216.

18

15-45cm

INTIMNA
ZONA

46 cm-1.2 m

LINA
ZONA

1.2m-3.6m

preko 3.6m

DRUTVENA
ZONA

JAVNA
ZONA

1.3 PROCES TRANSKULTURACIJE (TRANSKULTURALIZACIJE)

Termin transkulturacija/transkulturalizacija osmislio je Fernando Ortiz 1947.
godine kako bi opisao fenomen meanja, odnosno preplitanja kultura i njihovog stapanja.
U najoptijem smislu termin transkulturalizacija odraava prirodnu osobinu
ljudskog bia da radije izbegava ili reava konfliktnu situaciju, no da ulazi u direktnu
konfrontaciju21.
Meutim, u savremenom okruenju znaaj i reenja i konflikta drastino je
narastao usled uticaja transfera tehnologija i ruenja barijera koje su ograniavale
mogunost komunikacije. Ovo je dovelo do toga da nekadanji princip dranja kultura na
distanci bude zamenjen dejstvom novih snanih mehanizama koji u izvesnom smislu
primoravaju kulture da ostvaruju ee i intimnije kontakte, i da se prepliu pa ak i
stapaju.
Termin etnokonvergencija blisko je povezan sa terminom transkulturalizacija, i
zapravo njime se oznaavaju oni segmenti uticaja procesa transkulturalizacije koji
tangiraju pitanja etnike pripadnosti.
Proces transkulturalizacije obuhvata fenomene kao to su: rat, etniki konflikti
mirnodobskog karaktera, rasizam, etnocentrizam, multikulturalizam, interkulturalizam,
meurasne brane veze i brojne druge kontekste kod kojih dolazi do suoavanja najmanje
dve razliite kulture.
U uem smislu transkulturalizacija se moe okvirno posmatrati kao pozitivan
aspekt globalnog fenomena postojanja i delanja ljudskog drutva, a u kome su konflikti i
pokuaji razreenja istih neizbene pojave.
inioci procesa transkulturalizacije veoma su kompleksni s jedne strane oni su
na makrosocijalnom nivou upravljani veoma monim nad-linim mehanizmima, a s
druge strane do razreenja problema dolazi na interpersonalnom nivou.
Sile koje pokreu konflikt dvojakog su karaktera a proistiu iz potrebe za
postojanjem granica. Ipak, isuvie snane i neprobojne granice vode do izolacije, ije su
posledice negativne, s druge strane istog momenta kada doe do probijanja granica, pa
makar to probijanje bilo i prijateljskog karaktera nastaju odreeni konflikti.
Konflikti mogu dovesti do iznalaenja reenja koje omoguava miran suivot, ali
to ne mora uvek biti sluaj.
21

Naravno, tvrdnju da ljudska bia radije izbegavaju konflikt i/ili ga reavaju no to ulaze u direktnu
konfrontaciju treba shvatiti kao generalnu pretpostavku, a ne kao aksiom.

19

Prepreke na putu ka ostvarenju etnokonvergencije

Najzanajnija prepreka na putu ka ostvarenju etnokonvergencije je etnocentrizam.
Etnocentrizam se javlja u velikom broju formi, medju kojima se kao najuticajnija izdvaja
religija. Naredni pojavni oblik etnocentrizma koji predstavlja prepreku ka ostvarenju
etnokonvergencije jesu obiaji.
Etnika obeleja, prema nainu na koji utiu na ostvarenje etnokonvergencije
moemo podeliti u dve velike kategorije: utilitaristika i tradicionalistika. Jezik, se moe
podvesti pod prvu kategoriju, budui da veina ljudi prilikom uenja stranog jezika nema
utisak da inom uenja prihvata kulturno naslee nacije iji jezik ui. U velikom broju
evropskih zemalja jeziku se posveuje velika panja kao znaajnom obeleju etnike
pripadnosti, meutim uprokos tome to su Evropljani veoma osetljivi po pitanju jezika
veina njih su poliglote.
Meutim, kada su u pitanju obiaji retko e doi do ustupaka i poinjena greka
e se u najveeem broju sluajeva okarakterisati kao uvreda.

20

2. EUROCENTRIZAM
2.1 POJAM EUROCENTRIZMA
Eurocentrizam predstavlja praksu svesnog ili nesvesnog favorizovanja evropskih
kultura (dominantno zapadno-evropskih), vrednosti i naunih dostignua, ime se druge
kulture potiskuju u drugi plani i faktiki markiraju kao periferne, odnosno manje
znaajne.
Eurocentrizma predstavlja pojavni oblik etnocentrizma i od posebnog je znaaja
usled znatnog uticaja na distribuciju moi na globalnom nivou.
Etnocentrizam se smatra praksom negiranja postojanja i vrednosti onih kultura
koje nisu evropske, kao i primenom metoda i instrumenata u cilju faktikog brisanja tih
kultura iz svetskog kulturnog naslea.
Izvor etnocentrizma kao kulturoloke tradicije i fenomena ogleda se prevashodno
na naunim poljima i to u pogledu klasifikaicije evropskih i neevropskih naunih radova
prema doprinosu i znaaju.

21

Meutim, ova praksa marginalizovanja

znaaja naunih dostignua neevropskih
kultura, koja je bila na snazi skoro itav
jedan milenijum, ismejana je 60-tih godina
XX veka usvajanjem argonskog slogana
beli,evropski, mrtvi mukarci. Ovim
sloganom je ukazano na to da e va
nauno istraivaki rad biti okvalifikovan
kao znaajan samo ukoliko ispunjavate
ova etiri uslova.

Inae, u Velikoj Britaniji termin eurocentrizam se koristi u politikim diskusijama

za markiranje pristalica ideje evropske integracije, odnosno EU. U sutini, iako je slogan
EU: bogatstvo u jedinsvu razliitosti, ipak ova integracija predstavlja zajednicu baziranu
na etnocentrinim idejama i principima, te upotreba termina nije pogrena.
Istorijski primeri eurocentrizma
- Teorija o evropskom ekonomskom i kulturnom uzdizanju veoma esto je bila
kritikovana kao etnocentrina, usled preuveliane uloge Evrope u razvoju celokupnog
sveta, naravno uloga Evrope u stvaranju modernog sveta je neosporna, ali se ne moe
sporiti ni uloga ostalih kultura.
- Kartezijanske mape su u istoriji ostale poznate po tome to je prilikom njihovog
iscrtavanja posebno mesto bilo odreeno za severozapadni deo Evrope. Ovaj potez, bilo
da je on bio preduziman svesno ili nesvesno, okarakterisan je kao etnocentrian. Potez
koji je predstavljao logian produetak geografsko prikazivanja Evrope kao centra sveta
bio je odabir Grinia kao poetnog meridijana, to je dovelo do usvajanja klasine podele
sveta na istono i zapadno od Grinia. Meutim, iako se ini sasvim loginim da je
ovakva podela sveta postojala i pre markiranja Grinia kao poetnog meridijana, moe se
rei da je ista dobila potpuno novi smisao, koji je u izvesnoj meri i danas inkorporiran u
umu veine stanovnika Evrope: zapadno je moderno i dinamino, istono je tradicionalno
i statino.
- Regionalni geografski nazivi regije irom sveta svoja imena duguju evropskim
avanturistima, istraivaima i lanovima evropskih kraljevskih porodica. Ovo je
posledica dugotrajne dominacije Evrope na tim prostorima. Podela regiona na Bliski i
Daleki istok moda nije uinjena svesno i sa nameromda se dati regioni marikiraju kao
zaostali ili nepoeljni, ali ipak simbolino dovodi do pozicioniranja Evrope u centar sveta
i marikiranja njenog kulturnog naslea kao jedinstvenog i superiornog.
- Prema istaivanjima sprovedenim u evropksim kolama utvreno je da se u istim
detaljno izuava samo istorija Evrope (i to ne svih kultura, ve samo onih dominantnih) i
SAD, dok se istorija Afrike, Azije i Latinske Amerike pominje tek od momenta
kolonizacije istih od strane Evropljana, ime se kulturno istorijsko naslee istih potiskuje
u drugi plan i preutno negira uticaj istih na razvoj naune misli i kulture na globalnom
nivou. U izvesnoj meri prilike su se po tom pitanju promenile, i moe se kazati da je XX
vek obeleila opinjenost izgubljenim neevropskim kulturama, meutim ta opinjenost je

22

u najveoj meri bila zadojena idejom o prisvajanju materijalnih ostataka datih kultura, a
tek u izvesnoj meri i duhovnih.
U istoriji nauke i tehnolgoije esto se naglaava da je kolevka naune misli Grka,
te da su razvoj naune misli po propasti Grke preuzeli Rimljani i da je njihova
dominacija trajala sve do poetka srednjeg veka kada nastaje potpuni prekid u naunom
radu, te da ponovo poinje sa dobom Renesanse, te da preko industrijske revolucije vodi
do modernog sveta. Time se dostignua brojnih neevropskih mislilaca i naunika
marginalizuju. Jedan od dobrih primera vezan je i za ideju da su prvu optu klasifikaciju
prirodnih elemenata osmislili grki mislioci (klasifikacija na : vodu, vatru, vazduh i
zemlju), dok je klasifikacija prirodnih elemenata kineskih mislilaca (klasifikacija na:
vodu, vatru, vazduh, zemlju, drvo i metal) potisnuta u drugi plan i neretko vulgarizovana
povezivanjem sa alternativnim naunim disciplinama.
Dobar primer jeste i istorijski prikaz matematikih dostignua koji je
eurocentristinog karaktera, i koji u potpunosti marginalizuje znaaj arapskih, indijskih i
kineskih matematiara. Arapski mislioci postavili su temelje algebre, omoguili dalji
razvoj trigonometrije, postavili su i temelje diferencijalog rauna, jednako kao to su i
indijci imali udela u formiranju brojnog sistema.
Koreni eurocentrizma
Kao to je ve ranije pomenuto zapadnoevropski obrazovni sistemi u prikazu
razvoja nauke i tehnologije Grku oznaavaju kao kolevku moderne nauke. Meutim,
iako je grka nauna misao zaista predstavljala okvire za razvoj socijalne, politike i
intelektualne klime u modernoj Evropi veoma esto se zaboravlja da je nauna misao
Grke bila zadojena i obojena helenocentrinim idejama. Istovremeno, u drugi plan su
potiskivani radovi nehelenskih naunika. Meutim, uprkos tom potiskivanju nehelenske
civilizacije ostavile su neizbrisiv trag preko poetnih vavilonskih i egipatskih radova u
oblasti matematike, astronomije, do doprinosa koji su dali Feniani u razvoju prvih
pisama i razvoju moreplovstva.
Evropski naunici su po okonanju srednjevekovnog zatija u nauci bili primorani
da svoje radove temelje na naunim radovima arapskih i azijskih kultura, meutim,
uprkos tome opet se raa ideja o utemeljenju drutva na helenistikim idejama ime se
arapske i azijske kulture po ko zna koji put potiskuju u drugi plan.
Meutim, stanje je tada na prostorima Evrope bilo veoma kompleksno. Naime,
bilo je potrebno da se kreira novi sistem vrednosti, koji bi bio potpuno drugaiji od onog
koji je vekovima bio forsiran od strane katolike crkve, sistem koji bi oznaio novo
roenje Evrope. Iako je arapska nauka toga doba bila na izuzetno visokom stepenu
razvoja, prihvatanje arapske kulture kao temelja tog novog sistema bilo je nemogue
usled globalne vojno-strateke situacije, budui da su kulture istoka u tom periodu bile
markirane kao tradicionalni neprijatelji Evrope. Da su kojim sluajem arapske ideje,
sistem vrednosti i nauna dostignua bile markirane kao temelj novog sistema, to bi
znailo odbacivanje celokupnog kulturnog naslea a to nipoto nije bilo mogue.
Namesto toga, usvajaju se nauni principi i ideje koje proistiu iz rada
neevropskih naunika i isti se inkorporiraju u preporoeni sistem koji se temelji na
pacifistikim idejama zlatnog helenistikog doba.
Pretpostavke o evropejskoj superiornosti izbijaju na povrsinu u periodu
imperijalizma koji je zapoeo XVI veka a svoj vrhunac je doiveo u XIX veku. U tom

23

periodu kulture Amerike, Australije, Afrike, marikirane su kao primitivne, a ni

kompleksne kulture kakva su japanska, kineska, persijska nisu prole nita bolje, budui
da su okvalifikovane kao statine.
Mnogi naunici toga doba Evropu istiu kao bastion i svetionik mudrosti, a ostale
kulture se potiskuju u drugi plan.
Brojne teorije koje su isticale evropejsku superiornost dovele su do nastanka prvih
rasistikih naunih teorija, kje su ubrzo poele da uzrokuju narastanje opteg nivoa
netolerancije. Ostatak istorije svima je dobro poznat.
Izazovi eurocentrinog modela
Kao i svaki model etnocentrinog karaktera i eurocentrini ima svoje izazove.
Kapitlani izazov svakako predstavlja uticaj drugih kultura koji je pojaan globalizacijom,
kao i afirmacija istonjakih kultura na prostorima zapadne Evrope. Meutim, jedan od
najznaajnijih izazova jeste naseljavanje sve veeg broja pripadnika razliitih kultura na
prostorima Evrope. Dok su neki pripadnici kultura koje odlikuje vei stepen tenje i elje
za asimiliacijom sa lokalnim stanovnitvom, neki su pripadnici kultura koje odlikuje
veoma snaan nacionalni i kulturni identitet. Ovo uzrokuje formiranje etnocentrinih
zajednica unutar postojee dominantne i u izvesnoj meri razara postojei sistem.
Vano je naglasiti da su istorijski modeli etnocentristikog karaktera koji su
postojali na prostorima Kine, Japana i Persije postojali i funkcionisali u okvirima tih
kultura, i uprkos snanom uticaju Evrope na tim prostorima, date kulture su ipak uspele
da ouvaju svoje tradicije i svoj identitet. Meutim, postoje kulture koje nisu uspele da se
odupru britanskom uticaju tipian primer jeste Indija. Oni jesu ouvali svoje tradicije,
ali ipak su proli kroz neverovatne promene, kako sistema vrednosti, tako i ablona
ponaanja.
Da li to praktino znai da postoje kulture koje su imune na uticaj eurocentrizma?
Glavna odlika eurocentrizma upravo se sastoji u visokom stepenu centralizacije,
to znai da unutras same kulture, postoji jedan izdvojeni centar, dok se regionalni
etnocentristiki modeli zanemaruju. Za razliku od Japana, Evropa nije imala svoj
svetionik u vidu kodeksa ponaanja i kodeksa asti, ili svom mentalitetu naroito
prilagoenu filozofiju kao to je sluaaj sa konfuijanizmom.
Dakle, proces koji za cilj ima irenje zapadnjake kulture ostaje neuspean u onim
zemljama koje uvaavaju sopstvene regionalne etnocentre, i koje odlikuje fleksibilnost, a
sam je ugroen usled meanja velikog broja kultura koje bivstvuju na prostorima zapada,
a ne ele ili ne mogu da se identifikuju sa kulturom zemlje u kojoj ive.
To svakako izaziva veliki broj konfliktnih situacija, i uzrokuje podeljenost meu
stanovnicima, koja e u jendnom momentu predstavljati kamen spoticanja na daljem putu
razvoja.
Jedini nain da se ta prepreka prevazie jeste razvijanje policentrinog modela, ali
usled postojanja EU kao etnocentrine zajednice koja okuplja interese etnosa koji se zove
Evropljani, pitanje je u kom momentu e taj proces istinski poeti da funkcionie.

24

25

3. JAPANOCENTRIZAM
3. JAPANOCENTRIZAM
Japanocentrizam predstavlja etnocentrini koncept prema koje je Japan centra
sveta, ili bi to trebao da bude. Japanocentrizam se manifestuje dvojako: u vidu
marginalizacije ili odbacivanja svega to je nejapanskog porekla, dok se na globalnom
nivou manifestuje u vidu tenje ka ostvarenju hegemonije u ekonomskom, politikom i
kulturnom smislu.
Jedan od prvih istorijski dokumentovanih dokaza postojanja etnocentristike misli
na prostorima Japana nalazimo u odnosu Japanaca prema etnikoj grupi koja naseljava
ostrvo Hokaido Ainu narodu. Naime, u spisima pronalazimo dokaze da su Japanci iste
smatrali divljacima koji imaju samo jednu funkciju u drutvu da se bave
poljoprivredom. Iako su se vremena izmenila, i dan danas je prisutan stav da je ova
etnika grupa statinog karaktera.
Industrijalizacija i ekspanzija

26

Za razliku od sinocentrizma koji je razvijen pod dejstvom relativno homogene

kulture, japanocentrizam se razvijao u uslovima izraene regionalne podeljenosti. Usled
geografske izolacije i politike nestabilnosti razvijena je kultura veoma specifinog
karaktera ona je istovremeno i zatvorena i ekspanzionistika.
U toku Mei-ji perioda Japan je izrastao u industrijsku silu, to je ovoj dravi
omoguilo da uticaj proiri i izvan svojih granica.
Japan je nesporno prva neevropska zemlja koja je raspolagala tako snanim
uticajem, a svoj poloaj je u vleikoj meri osigurao i pobedom nad Rusijom, ime je Japan
faktiki bio bez konkurenata na prostoru itave istone Azije.
Iako je period japanskog kolonijalizma bio jako kratak bio je ujedno i veoma
intenzivan. Naime, u periodu izmeu 1931. i 1945. godine, Japan je pokorio veliki deo
Azije, pri emu je znaajan deo kolonije preoteo od zapadnjakih kolonijalista. Japanci su
prezentovali koncept koprosperiteta Istone Azije22, prema koje bi nacije koje naseljavaju
ovaj prostor trebale da se oslobode zapadnjakog uticaja, naravno u toj borbi predvodnik
ostalih nacija bio bi Japan. Veliki broj stanovnika Japana i dan danas odbija da prihvati da
je u periodu II svetskog rata poinio zloin, ve tvrde da je to bio in osloboenja azijskih
naroda od zapadnjakih kolonijalista ovakvo stanje stvari uzrok je postojanja tenzije na
relaciji Japan-Kina-Juna Koreja.
Verovanje da Japan ima centralnu ulogu u globalnoj politici, bilo kao zatitnik
koji se bori protiv pokuaja zapadnjaka da zavladaju na ovim prostorima, bilo kao
zasebna supersila, duboko je ukorenjeno u politici Japana. Rast i uspon Kine u velikoj
meri uticalo je na intenziviranje etnocentrinih misli i na buenje ideje da je na Japanu da
zatiti ostale drave Azije od ove i slinih supersila koje bi mogle da ugroze njihov
kulturni integritet.

Politika u periodu nakon II svetskog rata i politki japanocentrizam

Poraz koji je Japan pretrpeo u II svetskom ratu

predstavlja taku na priu o imperijalistikim
tenjama Japana, meutim, usled ekonomskog
buma ubrzo nakon II svetskog rata on je uspeo
da povrati svoj dominantni poloaj u Istonoj
Aziji. Usled injenice da su uspostavljeni
savezniki odnosi izmeu ove drave i SAD,
uspeo je da pridobije povlaenju poziciju u
trgovini, i veoma znaajnu strateku prednost
u odnosu na zemlje iz svog okruenja. Usled
injenice da je Japan u tom trenutku bio jedina
drava Istone Azije koja je vodila liberalnu
politiku, pozicija Japana veoma dugo nije bila
22

Iz ovog koncepta razvijena je paradigma Jata gusaka u letu koja je zaista i dovela do ostvarenja
koprosperiteta u Istonoj Aziji, ali na miroljubiv nain. Dakle, ova paradigma omoguila je stvaranje
decentralizovane i fleksibilne integracije koja dominira itavim zapadno-pacifikim regionom.

27

dovedena u pitanje, te je sasvim logino zato je dolo do porasta japanocentristikih

misli.
Meutim, azijski tigrovi, koji su suvereno vladali od 60-tih godina XX veka,
doiveli su prvi poraz poetkom 90-tih godina XX veka. Meutim, iako je krah berze
ozbiljno uzdrmao japansku ekonomiju, berza u Tokiju je ostala centar trgovine u istonoj
Aziji.
Prosperitetna i turbulentna ekonomija, rame uz rame sa pritiskom globalizacije,
kao i niskom stopom nataliteta, poveala je zavisnost japanske ekonomije od radnika
imigranata. Korporativna kultura Japana nala se pred potpuno novim izazovom-budui
da je centralnu ulogu u korporativnoj kulturi igrala japanska tradicija i kultura.
Meutim, iako je japanska korporativna kultura uspela da se prilagodi
novonastaloj situaciji, u japanskom jeziku nalazimo eho stvarnih oseanja izvesnog broja
Japanaca. Japanski jezik poznat je po bogatstvu brojem rei kojima se povlai jasna crta
izmeu onih koji jesu i onih koji nisu Japanci, odnosno pripadnici kultura istone Azije.
Dobar primer predstavlja re gaijin koja se esto prevodi kao stranac, meutim takvo
prevoenje je u sutini povrno i zanemaruje injenicu da je japanski jezik jezik koji
obiluje idiomima pravi prevod bi glasio: osoba koja nije japanskog, kineskog ili
korejanskog porekla. Globalizacija je u izvesnoj meri uticala na to da se iskljuivost ovog
termina ublai te je daleko ea primena termina gaikokujin osoba koja nije iz ove
zemlje.
Dakle, veoma je interesantno da Japanci Kineze i Korejance iskljuuju iz pojma
stranci uprkos tenziji koja postoji meu ovim nacijama.
Odogovor na pitanje zato postoji ova iskljuivost ne namee se sama po sebi,
naroito ukoliko se u obzir uzme injenica da veina Japanaca smatra da ne postoji
genetska povezanost izmeu njih i nacija sa kopna, kao i da je japanski jezik specifian
te da nije proistekao iz nekog drugog jezika, niti je evoluirao uz dejstvo drugih jezika.
Inae, Japan odlikuje veoma izraen nacionalizam, ipak uprkos tome ova zemlja nije
poznata u svetu po neredima ili etnikim sukobima naravno tenzija je prisutna, ali ta
tenzija je u sutni neagresivnog karaktera.
Ovo pokree itav niz pitanja o japanskoj kulturi, i odnosu izmeu intekrulturne
kompetentnosti i entocentrizma.
Naime, osnovna je pretpostavka je da nacije kod kojih je etnocentrizam izraen u
ovoj meri ne bi trebale da budu uspene u procesu interkulturne komunikacije, meutim
to u sluaju Japana evidentno nije tano. ta je uzrok japanskog uspeha i kako je ova
kultura uspela da postigne tako visok stepen prilagodiljivosti drugim kulturama, uz
ouvanje nacionalnog identiteta? Odgovor svakako treba traiti u konfuijanskoj
filozofiji i buido kodeksu, jer isti odraavaju i nacionalni duh, ali predstavljaju i
prinicipe kojima se Japanci rukovode kako u svakodnevnim aktivnostima, tako i u
sprovoenju ideje o dominaciji Japana na globalnom nivou.
Buido kodeks
Buido predstavlja skup pravila kojima su se rukovodili japanski samuraji,
meutim ta pravila su se postepeno integrisala i u japansko drutvo u celini.
Jedna od najpreciznijih definicija buida glasi: buido predstavlja skup moralnih
principa kojih su samuraji morali da se pridravaju, meutim, buido nije samo skup

28

pisanih pravila, ve ee podrazumeva i nepisana pravila buido je rezultat evolucije

koja je trajala decenijama.
Inae, buido kodeks predvia veitu tenju ka usvajanju i kontinualnom
unapreenju sledeih vrlina i obeleja ljudskog bia:
o stav;
o hrabrost;
o potovanje;
o ast;
o slava;
o lojalnost;
o ljubav prema ljudima.
Uobiajenom skupu pravila esto se pridodaju i sledea tri:
o potovanje prema predacima;
o mudrost;
o briga o starima.
Kada makar samo povrno pogledamo listu ovih pravila uoavamo da ona
predstavljaju ogledalo centralnih vrednosti japanske kulture, te i u izvesnoj meri i sr
etnocentristike ideje. Uprkos injenici da je vreme samuraja odavno prolo, sistem
vrednosti koji su oni postavili je ostao duboko ukornjen u svesti japanskog naroda, i
zasigurno je doprineo uspehu ove kulture na globalnom nivou.
Mudrost buido kodeksa sadrana je u misli da ratnik brani zato to razume
vrednost drugih, dakle buido zahteva da pre nego to do delanja doe, akter shvati
sutinu svoga postupka.

Konfuijanska misao
Konfuijanizam predstavlja veoma kompleksan sistem sainjen iz moralnih,
politikih, socijalnih, filozofskih i religijskih misli, koji je ostavio veoma dubok trag na
prostorima istone Azije.
Konfuijanska filozofija prua smernice vezane za obiaje i naine ponaanja,
nain prenoenja znanja, nain upravljanja i vladanja, uspostavljanje odnosa, razvijanje
ljubavi prema ljudima, hrabrost, humanost.
Debata o tome da li je konfuijanizam iz filozofske misli prerastao u svojevrstan
oblik drvne religije otvorena je jo odavno, i do dananjeg dana ne moe se rei koja je
od strana uesnica u debati odnela pobedu.
Ono to je sasvim evidentno jeste injenica da postoji izvestan stepen slinosti
izmeu buida i konfuijanizma, te se moe konstatovati da su oba na gotovo identian
nain oblikovala svest japanskog naroda.
Postavlja se pitanje: u svakoj naciji postoje pisana i nepisana pravila koja se tiu
sistema vrednosti nalik onima koji su navedeni i u buidu i u konfuijanizmu zato su ta
pravila imala tako snaan uticaj u japanskoj kulturi, dok je uticaj slinih pravila u drugim
kulturama oito manji.
29

Odgovor je jednostavan: Japanci ne predstavljaju rasu koja je drukija u odnosu

na ostale, te joj ta uroena superiornost omoguava nadmo u performansama, ali je
sistem vrednosti oblikovan tako da se pravila usvajaju mnogo lake, no to je to sluaj sa
drugim kulturama. Japan je geografski izolovan, te je sankcija u sluaju nepotovanja
praktino znaila izoptenje iz drutva, faktiku smrt pojedinca ili grupe koja bi se
drznula da pravila prekri... Naravno, situacija je drukija danas, ali iako je Japan primer
moderne drave, moe se ipak kazati da je kultura tradicionalistikog karaktera, te da je
dati sistem vrednosti tako duboko ukorenjen, da se ne moe lako odbaciti , ak ni pod
dejstvom sloenih mehanizama koji su prisutni na globalnom nivou.

ZAKLJUAK

Dva osnovna pitanja sa kojim se svako ljudsko bie suoava su: ko sam ja i ta je
razlog mog postojanja? Odgovore na ista traimo preispitujui sami sebe, ali jo ee ih
traimo u preispitivanju svog okruenja iz istog razloga pitanje nacionalnog i kulturnog
identiteta, komunikacije, konflikta, kao i razumevanja tuih potreba igraju tako znaajne
uloge.
Ouvanje nacionalnog identiteta u okruenju koje karakteriu dinamine promene
ne samo da je mogue, ve je i neophodno a da je mogue biti svoj, s jedne strane, i
biti u korak sa svetom, s druge strane, uoavamo iz primera Japana.

30

Naravno, to sada ne znai da silom moramo nametati kulturne vredosti te kulture

kako bismo i mi osvarili isti cilj to ne bi imalo pozitivan rezultat, niti smisao.

Literatura:

www.britannica.com/eb/article-68821/culture
www.britannica.com/eb/article-234663/race
www.en.wikipedia.org
Definitivni vodi kroz govor tela, Alan i Barbara Piz, Mono i Manjana, 2005.
godine

www.maturski.org

31

32